KLASIFIKACIJA RAKETNIH PROJEKTILA

NEVODJENI

Konfiguracije i obli rae!ni" #roje!ila
KRITERIJ$%I EFIKASNOSTI
A
&ENERALNO EFIKASNOST JE NIVO DOSTI'ANJA
'ELJENE F$NKCIJE OR$'JA ILI NJENIH KO%PONENATA ALI
$ S%ISL$
- Najmanjeg utroska vremena ili
- Najmanjih troskova
Fi(ico (nacenje efia)no)!i
je kvalitet izvrsenja projektovanih prformansi svih pojedinacnih i
komponentalnih podsklopova koje ucestvuju u ukupnom izvrsenju
zadatka
borbena efia)no)! sistema meri se gubitcima nanesenim
neprijatelju u datom intrervalu vremana
K*an!i!a!i*ni ri!eriju+ efia)no)!i moze se meritiu
- Verovatnocom unistenja cilja
- brojem potrebni raketa za izvrsenje zeljenog nivoa unistenja
cilja,
- cenom unistenja cilja ,
- dimenzijama imasom kao icenom oruzja.
, Uskladu sa zadatkom oruzja zadatak ocene unistenja cilja moze
se ocenjivati na dva nacina od kojih svaki ima svoj metod merenja
verovatnoce izvrsenja i to
,-
- zadatak izvrsen DA verovatnoca !
- zadatak nije izvr"en N#$ %&'!
W (da) . broj +anje o/ -
()
*ADA+A, -*V./#N 0A DA+-1 N-V221 /+2 3#
V-/# 124U5#!
D#6-N-7-3# #6-,A0N20+- .A,#+N24 NA2.U*AN3A
Verovatno8a toga doga9aja , a matemati:ko
o:ekivanje da se to desi je 1
'
ma;
% ! W M i:vren
'-zvr<en ili doga9aj izvr<en sa maksimumom ili bilo
koje izvr<enje zove se slu:ajna promenljiva koja
predstavlja o:ekivane neprijateljske gubitke.
Efia)no)! rae!nog naoru0anja ona1no )e +o0e oceni!i #o !ri
ri!eriju+a2
- 3 EFIKASNOST $NI4TENJA CILJA
5 3 %ASENA EFIKASNOST
6 3 KRITERIJ$% EFIKASNOSTI PO CENI
2=+-1A>NA 6UN,7-3A #6-,A0N20+- .A,#+# je
funkcija koja predstavlja zavisnost uni<tenja cilja po
optimumu sva tri navedebna kriterijumima efikasnosti, <to
zna:i?
) C , n , M ( f W
Rocket Rocket Rocket opt

1asa rakete (roj pogodaka raketama 7ena raketa
optimum koji drugi optimum koji te8i optimum koji
te@i minimumu te@i minimumu te@i minimumu
C 4TA JE OPTI%ALNO RE4ENJE7
Definicija:
2ptimalno re<enjae podrazumeva mogu8nost da rakete
realizuju borbeni zadatak sa ?
Ra(li1i!e o#!i+i(acije )*aa #o +ini+8
- NAJ%ANJO% %ASO% 'A NAJKRA9E
VRE%E : SA NAJ%ANJI% TRO4KOVI%A
I CENA%A I NAJ%ANJI% ,ROJE%
ISPALJENIH RAKETA
TIPOVI CILJEVA I NJIHOVE KARAKTERISTIKE
A; Ti#o*i cilje*a
- fiksni i pokretni
- pojedina:ni i grupni
- malih i velikih dimenzija
- zna:ajni i manje zna:ajni
- ranjivi i manje ranjivi % @ilavi !
- istorodni i raznorodni.
,; Poje/ina1ni cilje*i
=ojedina:ni cilj je kompaktani objekat, fiksni ili pokretni, koji
se ne posmatra kao grupa ve8 po svojim elementarnim
karakteristikama i osobinama , i vlastitim performansama % tenk,
avion, bunker, pojedina:na zgrada itd. !
,riterijum efikasnosti uni<tenja u raketnom ga9anju mo@e se
napusati u obliku ?
) e ( P W
e' doga9aj da 8e cilj biti uni<ten,
W verovatno8a da je uni<ten. U tu verovatno8u mo@e biti
uklju:ena i verovatno8a da mo@e biti pogo9en ali se u analizama ona
odvaja pa je i verovatno8a pogotka nezavisna od uni<tenja. 2va
verovatno8a % uni<tenja ! ti:e se samo bojeve glave % korisnog
tereta !,i samog cilja i njegova @ilavosti % ranjivosti !.
C; &ru#ni cilj
4rupni cilj je grupa pojedina:nih ciljeva organizovanih u
odre9enom prostoru % zapremini ili povr<ini ! na jedinstveni na:in za
izvr<enje neke borbene funkcije.=ojedina:ni ciljevi u okviru griupnog
cilja mogu imati slu:ajni raspored ili neki fiksni ili pokretni, borbeno
organizovani smisao.=ovr<ina ili prostor na kome se nalazi
pojedina:ni ciljevi u okviru pojedina:no organizovane grupe imaju
kona:ne dimenzije.
,riterijum efikasnosti uni<tenja pri ga9anju raketama je?
1atemati:ko o:ekivanje srednjeg broja ,pojedina:no uni<tenih
ciljeva iz grupe.
,riteriju je?
) m ( P W
sr

m
sr
srednji broj pojedina:nih ciljeva koji su uni<teni u grupi.
=' Verovatno8a da 8e biti uni<teno u proseku oko m
ciljeva od cele grupe. 1o@e se planirati i druga:ija. ,naprimer da od
N ciljeva u grupnom napadu bude uni<teno m ili vise . +ada se za
svaki zeljeni broj izracunava verovatnoca i planira kolicina ispaljenih
raketa da se to i ostvari.
D; Po*r)in)i i (a#re+in)i cilje*i
=ovrsinski cilj je grupa ljudi i objekata pokrethnih i
nepokretnih rasporedjena po slucajnom zakonu, na povrsini ili
zapremini merljivih dimenzija.4adjanje se ne vrsi po pojedinacnim
ciljevima, vec po celoj povrsini ili prostoru, sa ciljem prekrivanja
unistavajucim dejstvom jednog procentualnog udela povr<inskog
cilja .Najcesce se koristi borbeni normativ koji iznosi )A BC
procenata od ukupne povrsine, na kojoj je grupni cilj rasporedjen.
,riterijum efikasnosti dejstva je V#.2VA+N27A da ce od
ukupne =2V.0-N# 7->3A biti najmanje unisten deo koji iznosi 0z ili
vise od njega, tj. verovatnoca glasi
) S S ( P W
z u

S
u
unistena povrsina
S
z
povrsina koja se zeli obavezno unistiti a manja je od
pvrsine celog cilja tj. S
z
S
tar!et
.
S
tar!et
celokupna povrsina na kojoj jre rasporedjen grupni cilj.
2blik povrsinskog cilja S
tar!et
moze biti?
- kruzni
- pravougaoni
- elipsasti
- slozeni

pretposta"ke
.aspodela pogodaka na povr<ini, usvaja se sa pretpostavkom da
su pojedina:ni ciljevi ravnomerno raspore9eni na celom povr<inskom
cilju.
$K$PNA VEROVATNO9A $NI4TENJA CILJA PRI
&A<ANJ$ RAKETA%A
Ukupna verovatno8a predstavlja sistem uslovljenih verovatno8a
doga9aja koji imaju redosled, a nijeda od njih nije siguran &CCD , zato
verovatno8a za svaki od tih doga9aja predstavlja broj manji od &.
Verovatno8e tih doga9aja su ?
&. *ahvat i procena koordinata otkrivenog cilja i gre<ka procene
Verovatno8a
P#
). Verovatno8e ispravnosti oru@ja,raketa, lansera, 0UV'a. pre
ga9anja.
P$
B. 4re<ke i pouzdanost sistema naoru@anja raketa i lansera u
momentu opalenja i u toku leta raketa.
P%
E. Verovatno8a da 8e cilj preduzeti kontra mere u toku ga9anja
P&
A. Verovatno8a da 8e cilj promeniti polo@aj % koordinate !
P'
F. Verovatno8a da 8e cilj biti pogo9en po @eljenom kriterijumu
o:ekivane gre<ke.
P(
G. Ao )e u)*oji/a )u *ero*a!no=e P
$
)#* P
%
)#* P
&
)#* P
'
)#$ ostaje
kao glavno za in@enjersku analizu
Dakle, ukupna verovatno8a pogotka cilja % ali ne i uni<tenja ve8 samo
pogodak ! iznosi ?
> ? @ 6 5 -
P ) P P P P ( P Wp
a ako se verovatno8a pogotka svede samo na pitanje
raketa i na:ina njihovog ispaljivanja i ga9anja tj.
ni<anjenja , odnosno kvaliteta oru@ja , onda je
verovatno8a pogotka iznosi ?

> -
P P Wp
Ako je =
&
H& <to zna:i da rakete padaju u okolinu ni<anske
ta:ke ravnomerno, onda je verovatno8a pogotka jednak samo
verovatno8i rasturanja =
F
a ako je =
F
H& onda je pogodak direktan sa
verovatno8om &CCD,tj.
p
H&

I. Usvojimo da je W
p
+# i postavimo pitanje da li je cilj uni<ten J
Odgovor.
7ilj je pogo9en , ali verovatno8a njegovog uni<tenja je P
d
.
K. Ukupni zakon uni<tenja cilja, dakle, u borbenim uslovima iznosi ?
p d tota,
W P P
&C. U najop<tijem slu:aju ga9anje u prostoru na prostorne ili
povr<inske ciljeve, ili na bilo kakve pojedina:ne ili grupne ciljeve
podle@e totalnoj verovatno8i uni<tenja u obliku trostrukog integrala
:ijom se matemati:kom interpretacijom izra@avaju svi uticaji koji
P
#
procena preciznosti pogotka raketama.
P
(
procena rasturanja padnih ta:aka oko ta:ke
karakteri<u doga9aje ga9anja i dejstva na cilju , u obliku funkije
koja zavisi od prostornih koordinata.
+a funkcija ima oblik ?

d-d.dz ) z , . , - ( ) z , . ( ) z , . , - ( / W P
tot 5 - -
4de su ?
&
% , , ! x v :
' funkcija koja izra@ava uticaj koordinata leta
)
% , , ! x v :
' funkcija koja izra@ava gde 8e i kako prostorno
delovati bojeva glava kada do9e u zonu cilja.
Dok su funkcije 4 poznate kao koordinatni ili kao pojedina:ni
*A,2N- UN-/+#N3A 7->3A izra@eni kao matemati:ke funkcije
raspodele verovatno8a kada se ostvare funkcije &
% , , ! x v :
i )
% , , ! x v :
.
su *A,2N- UN-/+#N3A
7->3A
&C.&. /(-,.,z) je *akon koji izra@ava kolika je verovatno8a da 8e
cilj biti uni<ten ako raketa do9e na koordinate -,.,z, u
okolini cilja.
&C.). /(n
p
) je #;ponencijalni *akon koji izra@ava , kolika je
verovatno8a da 8e cilj biti pogo9en i uni<ten direktno sa n
p
ispaljenih raketa pod istim uslovima ga9anja.

'AKLJ$AAK2
.anjivost cilja i razorna mo8 bojeve glave % korisnog tereta !defini<u
funkcije /(-,.,z ), <to zna:i da defini<u kakav se zakon tra@i oko
cilja sa raspodelom verovatno8e uni<tenja. 6unkcija /(n
p
) je va@e8a
samo za direktne pogotke.

KONAANO2
Dva tipa raketnih ga9anja defini<u dva tipa zakona uni<tenja
cilja, koji se izra@avaju u funkcionalnom obliku /.
funcija /(-,.,z) ili
funcija/(n
p
)
PRVI
(23#V# 4>AV# NA1#N3#N# DIREKTNO% PO&OTK$, uslovljene
su zakonom /(n
p
) ,i potrebnim brojem raketa n
p
koje ih nose.
DR$&I
(23#V# 4>AV# namenjene pribli@nom pogotku u okolini cilja definisane
su zakonom /(-,.,z ), kojim se struktuira njihova ubojna mo8 % letalnost !,
u okolini padne ta:ke (-,.,z ).
O#B!i #oj+o*i o rae!no+ le!u
Pr*a I /ruga o)+i1a br(ina
U nehomogenom polju sile zemljine te@e, gravitaciono ubrzanje g je
funkcija polo@aja ta:ke, tj.rastojanja . ta:ke do centra zemlje - dato je
izrazom?
gCR; C-;
gde je gravitaciono ubrzanje na povr<ini zemlje - polupre:nik zemlje.
=otencijalna energija Njutnove gravitacione sile koja deluje na ta:ku
mase mH &, je rad koji treba da izvr<i ta sila na preme<tanje te ta:ke iz
proizvoljnog polo@aja odre9enog rastojanjem . od centra zemlje, u polo@aju
nultog potencijala odre9enog sa .H . =otencijal , iznosi?
C5;
.ad koji Njutnova grav. sila izvr<i na preme<tanju ta:ke mase mH&kg iz
polo@aja odre9enog rastojanjem od centra zemlje, u polo@aj odre9en
rastojanjem od zemlje, iznosi?
C6;
tj. vode8i ra:una o C5;2
C@;
*akon promene kineti:ke energije ta:ke mase mH&kg u nehomogenom
polju sile zemljine te@e glasi?
:
odnosno?
C?;
gde su brzine ta:ke u polo@ajima odre9enim rastojanjima
ta:ke od centra zemlje.
Druga kosmi:ka brzina je brzina koju treba saop<titi ta:ki na povr<ini
zemlje, , da bi ona napustila gravitaciono polje zemlje .
-z %A!, usvajaju8i da je , sledi da druga kosmi:ka brzina
iznosi?
C>;
Ako se ta:ka nalazi na rastojanju h od povr<ine zemlje, tj.za
: iz %A!, sledi izraz za drugu kosmi:ku brzinu u obliku?
8 CD;
(rzina kojoj ta:ka mase m kru@i oko zemlje, tj.postaje njen satelit, zove se
#r*a o)+i1a br(ina . +ada jedna:ina kretanja u pravcu normale na
kru@nicu polupre:nika h , glasi?
. : CE;
pa prva kosmi:ka brzina , za slu:aj da ta:ka kru@i oko zemlje na visini h
iznad povr<ine zemlje iznosi?
CF;
Veza izme9u prve kosmi:ke brzine je prema %I! i %K!?
C-G;
#nergija koja je potrebna da se jedini:na masa dovede u orbitu polupre:nika
naziva se orbi!na energija - data je izrazom?
C--;
odnosno, s obzirom na %K! ?
C-5;
(rzina koju treba saop<titi ta:ki mase mH& na povr<ini zemlje gde
je , da bi ona dostigla visinu h iznad povr<ine zemlje, tj.stigla u
polo@aj odre9en sa odre9uje se zakona promene kineti:ke
energije %A!, koji za ovaj slu:aj dobija oblik?
C-6;
- iz koga sledi da je potrebna brzina za dostizanje visine h ?
; C-@;

Pr*i e)!re+ni )lu1aj
=retpostavke?
1. posmatra se vertikalni let rakete u nehomogenom polju sile
zemljine tee:
gC R ;. C-?;
2. brzina rakete je konstantna :
const, (16)
:
= =0 (17)

3. poto su brzine male, otpor se zanemaruje :
(18)
4. - za svaku elementarnu promrnu visine utroi se upravo toliko
energije goriva, koliko se promenila potenijalna energija
rakete! tj. :
(19)
g"e je: #$onst, energiju koju sa"ri je"inia mase goriva:
(20)
%z je"na&ine kretanja ta&ke ' (alamberovog prinipa ):
T- m(t)*g(R)- -m (21)
* s obzirom na pretpostavke 1, 2 i 3 "obija se "a je intezitet sile
potiska + :
T= m(t) . (22)
#lementarni ra" sile potiska :
= dR (23)
,rema ' 1- ) i '2.), za"ovoljava je"na&inu:
(t) , (24)
- (25)
g"e je po&etna masa rakete, a kona&na masa rakete na
rastojanju / o" entra zemlje. %z '20) sle"i "a je o"nos mase
rakete na kraju % po&etku aktivne 1aze:
= (26)

C
C
C
C
&
g
g

m m
m

=

Drug !"str!mn s#u$%&
'r!t(ost%)"!*
1. 2orivo rakete se naglo troi! vreme trajanja aktivne 1aze
veoma malo '
2. otpor vaz"uha se zanemaruje '
3. raketa za vreme trajanja aktivne 1aze prelazi mali put, tako "a
je:
R , (27)
i
g ( R ) = (28)
4. pritisak je "at izrazom:
T= - , o"nosno, T=- (29)
g"e je izlazna brzina gasova iz mlaznika pri ravnotei
pritiska u mlazniku ili e1ektivna brzina istianja pri neravnotei.
%z je"na&ine kretanja:
T-mg- -m (30)
s obziromna uve"ene pretpostavke 1, 2, 3 i 4, sle"i je"na&ina u
obliku:
- , (31)
o"nosno
=- (32)
*ko je raketa u po&etnom trenutku imala masu %
mirovala ' , on"a integral je"na&ine '32), glasi:
(33)
3a kraju aktivne 1aze, , masa rakete je:
, "ok brzina rakete , prema
'32), iznosi:
(34)
tj.:
, (35)
4er je prema pretpostavi 1, .
*ko nakon sagorevanja goriva, raketa treba "a se po"igne sa
povrine zemlje na u"aljenost / o" entra zemlje, ta"a iz
zakona promene kineti&ke energije ' ), u 1ormi:

C6>;
gde je dato izrazom %BA! i brzina na kraju leta iznosi?
, sledi odnos mase na kraju - po:etku aktivne faze?
. C6D;

C
C
C
C
&
g
g

m m
m

.
Je/na1ine re!anja u *er!ialno+ le!u
=retpostavke?
1. za vreme ra"a raketnog motora protok goriva je
konstantan, tako "a je zakon promene mase rakete:
(38)
2. sila potiska se menja po zakonu
(39)
3. smatra se "a za vreme ra"a raketnog motora, raketa nije
prela veliko rastojanje, tako "a je:
(40)
4. otpor rakete se moe zanemariti, tj.vai
(41)
%z je"na&ine kretanja:
(42)
s obzirom na pretpostavke 1, 2, 3 i 4, sle"i "a je ubrzanje
rakete:
(43)
,o&etno ubrzanje iznosi:
(44)
o"akle se za za"ano po&etno ubrzanje moe o"re"iti
potreban rotok goriva i oksi"atora u obliku:
(45)
5anemaruju6i ovu vre"nost u '43), izraz za ubrzanje postaje:
(46)
7svajaju6i "a je u po&etnom trenutku , brzina rakete iznosila
i "a je raketa lansirana sa visine izna"
povrine zemlje, iz '48) se, ' vo"e6i ra&una "a je i
) nakon "ve uzastopne integraije, "obija zakon
promene brzine u vremenu:
(47)
i zakon puta:

9reme ra"a raketnog motora za slu&aj "a je poznata masa
goriva moe se "obiti integraijom je"na&ine '40) i ono
iznosi:
(49)
:rzina rakete u trenutku zavretka ra"a motora, se
"obija zamenom '4-) u '4;) i pre"stavlja najve6u brzinu rakete,
a iznosi:
(50)

&ADJANJE la)icni+ i RAKETNI% PROJEKTILI%A I NJIHOVE OSO,INE
LETA
NEVODJENE TRAJEKTORIJE I PROJEKTILI $OPSTE
Proje!il je op<ti naziv za bilo koje zrno ispaljeno iz oru9a ili oru@ja, metak, artiljerijsku
granatu, minobaca:ku minu, nevo9enu artiljerijsku raketu, protivoklopni projektili,
podmunicija, itd., koji nakon ispaljivanja lete slobodno, <to zna:i da ne postoji
mogu8nost da se, postupcima posade, ili strelca, odnosno izvr<ioca ga9anja, u fazi leta
uti:e na oblik njihove putanje. Naj:e<8i zajedni:ki naziv im je N#V2L#N-
=.23#,+->-.
Drugu vrstu projektila :ine V2L#N- =.23#,+->-, na :iji se oblik putanje u
toku leta vr<i uticaj i :iji oblik trajektorije zavisi od takvog uticaja.
,ali)!i1i (a/aci teorije ga9anja prou:avaju se kroz kretanje nevo9enog
projektila, u delu mehanike %nau:ne discipline! koji se naziva )#oljna bali)!ia.
=roblemi spoljne balistike se obi:no razmatraju i dele na E glavna zadataka, a svaki od
njih se razmatra kao integrisana oblast spolne balistike.
=rvi Direktan zadatak, se sastoji u odre9ivanju karakteristika putanje projektila do padne
ta:ke ili do neke zadate ta:ke u kojoj se o:ekuje dejstvo bojeve glave, odnosno efikasnost
gadjanja .
Drugi zadatak spoljne balistike koji se bavi sopstvenim kretanjem, pona<anjem, projektila
oko te@i<ta,
+re8i zadatak spoljne balistike, koji se sastoji u prou:avanju parametara konstrukcije
projektila,i sredine kroz koju se kre8e projektil kao i po:etnih uslova koje projektilu
saop<tava oru9e, Navedeni elementi se, pre i u toku ga9anja, prate, utvr9uju i unose u
matemati:ki model, s obzirom da oni bitno uti:u na geometrijske i kinematske
karakteristike trajektorije. +o je tzv. zadatak popravki, odnosno, odre9ivanje
diferencijalnih koeficijenata razlicitih uticaja.
Metvrti zadatak spoljne balistike treba da obezbedi poznavanje tzv. elemenata ga9anja,
tj. polo@aja cevi oru9a ili lansera u prostornim ugaonim koordinatama, u stati:kim i
dinami:kim uslovima ga9anja. 2vo se obezbe9uje zbornikom numeri:kih podataka koji
se obi:no nazivaju tablice ga9anja. 0istem upravljanja vatrom koristi ove podatke i
integri<e ih sa podacima osmatranja i izvi9anja cilja kako bi korisnik oru@ja %oru9a!
zauzeo @eljene pozicije oru@ja %oru9a! za ga9anje.
Do/a!na dva zadatka spoljne balistike, e)#eri+en!alni i on)!ru!or)i,
obi:no imaju indirektni uticaj na projektovanje )i)!e+a u#ra*ljanja *a!ro+, s obzirom
da se oni svojim elementima integri<u u prora:une vezane za prethodna pitanja.
=utanja projektila je prostorna kriva %slika . .!, koja se u klasi:noj zemaljskoj
artiljeriji obi:no zadaje u pravouglom koordinatnom sistemu OXYZ. U =A artiljeriji
koordinate Y i Z zamenjuju mesto, po<to je u =A artiljeriji uobi:ajeno da se koordinatom
Z odre9uje visina cilja, koji se prati ili ga9a.
.avan horizonta je ravan OXZ i u njoj se zauzima polo@aj oru9a, u zemaljskoj
artiljeriji.
.avan ga9anja je vertikalna ravan OXY i u njoj se nalazi idealna trajektorija koja
nema bo:no skretanje
C
Z
%slika . .!.
=o:etna brzina u ta:ki O u kojoj se nalazi oru9e ima vrednost
C
J
, dok vektor
C
J
r
u
idealnom slu:aju le@i u ravni ga9anja OXY.
=olazni ugao
C

predstavlja veli:inu u ravni ga9anja, kojim je odre9en vektor

po:etne brzine u odnosu na horizontalnu ravan.
U svakoj ta:ki trajektorije %putanje! projektila, vektor brzine projektila gradi sa
horizontalnom ravni neki ugao , a sa vertikalnom ravni ugao

.
,arakteristi:ne ta:ke na putanji projektila su? polazna ta:ka projektila O, padna
ta:ka C %koja se strogo defini<e u horizontu oru9a O i u kojoj se veoma retko nalazi
stvarna ta:ka ga9anog cilja! i teme putanje S.
(rzina projektila u padnoj ta:ki C je
C
J
i naziva se ,.A3N3A (.*-NA %tako9e
ne mora biti brzina susreta sa ciljem!. Vektor krajnje brzine
C
J
r
gradi sa horizontalnom
ravni ugao
C

.
Vreme leta projektila od polazne do padne ta:ke je T "sN.
,oordinata
C
X
"mN je horizontalni ili topografski domet.
>inija koja spaja polaznu ta:ku projektila O i ta:ku cilja A koji je, ili nepokretan
ili je pokretan, naziva se >-N-3A 7->3A. Ukoliko je cilj koji se prati u toku ga9anja,
pojedina:an i pokretan, ova linija se naziva >-N-3A V-*-.AN3A 7->3A. Mesto cilj mo@e
biti grupni ili povr<inski, pa linija cilja spaja polaznu ta:ku projektila sa ta:kom u kojoj
se takav cilj ni<ani, bez obzira da li je cilj pokretan ili nepokretan.
>inija cilja, ili linija viziranja cilja, gradi sa horizontalnom ravni oru9a 1#0N-
U4A2 7->3A, koji se za nepokretne ciljeve obele@ava sa S, a za pokretne ciljeve obi:no
sa

, %slika . .!.
Na trajektoriji raketnih projektila razlikuju se aktivni i pasivni deo putanje. 2va
dva dela razdvaja ta:ka N, u kojoj prestaje rad raketnog motora, i koja se naj:e<8e nalazi
na penju8em delu trajektorije, %slika . .!.
2dstupanje trajektorije od ravni ga9anja %skretanje projektila, slika . .! nastaje
usled?
a! kretanja projektila oko te@i<ta, koje je uslovljeno konstrukcijom projektila ili
njegovim nesavr<enim tehnolo<kim oblikom i konstruktivnim parametrima,
inercijalno<8u ili aerodinamikom$
b! delovanja bo:ne komponente vetra i meteorolo<kih faktora$
c! rotacije *emlje, zavisno od pravca ga9anja u odnosu na geografske
karakteristike i domet, itd.
(alisti:ke trajektorije %putanje! nevo9enih projektila, ostvaruju se slobodnim
nevo9enim letom u najop<tijem slu:aju i kategori<u se na B osnovne vrste putanja, i to?
=olo@ene sa posebnom podgrupom koju predstavljaju .A*AN+N# =U+AN3# na
tzv. brisanom dometu. 2cena polo@enosti putanja ne vr<i se po polaznom uglu
C

, ve8 po padnom uglu projektila

C

. 0ve balisti:ke putanje, :iji padni ugao

C

ima vrednost manju od )C, nazivaju se polo@ene, ukoliko je projektil ispaljen
pod polaznim uglom
C

manjim od EA. .azantnim putanjama nazivaju se one

polo@ene putanje, :ija se vertikalna projekcija cilja ne izdi@e iznad temena
putanje %slika . .!. =olazni uglovi na razantnim putanjama uzimaju vrednost
C
A
. Dometi ovakvih putanja zovu se razantni ili brisani dometi.
U(A7N# =U+AN3# su one :iji polazni uglovi uzimaju vrednosti
( )
C
&A &K EA
. Donja ganica polaznog ugla ( ) &A &K
zavisi od tipa
oru9a i projektila kojim se realizuje padni ugao uvek ve8i od
)C
C
>
.
V#.+-,A>N# =U+AN3# predstavljaju balisti:ke putanje koje se realizuju
po:etnim uglovima ve8im od EA.
.azli:iti tipovi artiljerijskog i strelja:kog oru9a i oru@ja realizuju razli:ite putanje
nevo9enih projektila, i to?
strelja:ko i pe<adijsko naoru@anje realizuje .A*AN+N# i =2>2O#N# putanje,
kao i tenkovsko naoru@anje$
topovi ga9aju samo =2>2O#N-1 i U(A7N-1 putanjama$
haubice obi:no ga9aju V#.+-,A>N-1 i U(A7N-1 putanjama$
*iBece*ni baca1i rae!a gaHaju )a+o $,ACNI% #u!anja+aI
minobaca:i ga9aju samo V#.+-,A>N-1 putanjama$
=A topovi naj:e<8e ga9aju V#.+-,A>N-1 putanjama, ali naj:e<8e koriste i sve
po:etne uglove
C

, tj. i druge tipove putanja.

1aksimalni balisti:ki domet
ma; C
X
ograni:en je samo po:etnom brzinom projektila
C
J
,
a dometi manji od maksimalnog izborom po:etne brzine
C
J
i polaznog ugla
C

.
Ko/ rae!nog NEVODJENO& #roje!ila )i!uacija je )li1na: ) !i+
B!o #o)!oji /o/a!ni /eo !raje!orije oji #re/)!a*lja #o1e!nu: a!i*nu
fa(u le!a: na ojoj )e #o1e!na br(ina reali(uje ra/o+ rae!nog +o!ora8
,raj aktivne faze zadat uglom
a

, pri :emu je projektil pre<ao put

a
Y
du@ Y ose i put
a
X

du@ X ose, pa su po:etni uslovi, mereni u odnosu na ta:ku O, za nastavak slobodnog leta
po paraboli:noj putanji u pasivnoj fazi ne<to druga:iji, nego u slu:aju klasi:nog
projektila %slika . .!. Dakle, u zavr<noj fazi pristupa cilju, projektil se kre8e od ta:ke :ija
visina odgovara visini aktivne faze do padne ta:ke po idealnoj paraboli:noj putanji, :ija
se jedna:ina razlikuje od jedna:ine parabole %).&!. +ako9e, raketni projektil ne mo@e
menjati brzinu na kraju aktivne faze, ve8 samo uglove elevacije, <to ograni:ava njegovu
anvelopu u pore9enju sa klasi:nim projektilom
Kara!eri)!ie gaHanja i i/ealne !raje!orije ne*oHeni" i *oHeni" rae!ni"
#roje!ila na o#nu
U ovom poglavlju bi8e analizirano kretanje %centra mase! rakete u vertikalnoj
ravni, pod dejstvom sile te@ine
G
r
i sile otpora vazduha
J
R
r
, sa ciljem da se odredi
intenzitet i pravac vektora brzine rakete. Ukoliko je napadni ugao rakete jednak nuli, osa
rakete, pri takvom kretanju, ima pravac tangente na aktivni deo trajektorije.
0lika ).B
=rojekcije vektorske diferencijalne jedna:ine kretanja rakete?
J
dJ
m P G R
dt
+ +
r
r r r
, %).K!
na pravac tangente i pravac glavne normale na trajektoriju %sl.).B! su?
sin
J
dJ
m P R G
dt
%).&C!
i
)
cos
mJ
G
r
, %).&&!
u kojima predstavlja ugao izme9u tangente na trajektoriju i horizontale,
r
polupre:nik
krivine trajektorije i
P
r
reaktivnu silu.
=o<to je?
& & d dt d d
r ds ds dt J dt


, %).&&a!
i
C
d
dt

< , tj.
d d
dt dt


,
to se komponenta normalnog ubrzanja centra mase rakete, mo@e napisati u obliku?
)
J d
J
r dt

, %).&&b!
tako da, jedna:ine %).&C! i %).&&!, postaju?
sin
dJ
a g f
dt
%).&)!
i
cos
d
J g
dt

, %).&B!
gde je?
P
a
m
' aksijalno ubrzanje ose rakete, tj. tangencijalno ubrzanje centra mase
rakete, usled reaktivne sile
P
r
i
J
R
f
m
' usporenje usled sile otpora vazduha
J
R
r
.
*a odre9ivanje algebarske vrednosti brzine J u toku lansiranja, kao i u toku
kretanja na aktivnom delu trajektorije, bi8e analizirana jedna:ina %).&)!. U prvom
pribli@enju razmatra8e se slu:aj kada se intenzitet sile te@ine
G
r
i sile otpora
J
R
r
mogu
zanemariti u odnosu na intenzitet sile
P
r
. =roblem odre9ivanja brzine J pri ovakvim
uslovima, predstavlja idealni slu:aj kretanja i re<io ga je ,. 7iolkovski.
*a raketu zanemarljive te@ine, %ali ne i zanemaeljive mase!, u bezvazdu<nom
prostoru jedna:ina %).&)! glasi?
dJ
a
dt
, %).&E!
gde je, u skladu sa izrazom %).B!, aksijalno ubrzanje rakete usled dejstva reaktivne sile?
e
P m
a u
m m

&
,
tako, da se jedna:ina %).&E!, mo@e napisati u obliku?
e
dJ m
u
dt m

&
. %).&A!
*a po:etne uslove
C
C t
,
C
%C! J J
,
C
%C! m m
, sledi, da je prvi integral
jedna:ine %).&A!?
C
C
ln
e
m
J J u
m
+ , %).&F!
odnosno?
C
ln
e
m
J u
m
, %).&G!
u slu:aju kada je
C
C J
.
.elacija %).&G! poznata je u literaturi kao jedna:ina 7iolkovskog i ona pokazuje
kako se izra:unava kona:na brzina rakete J u svakom trenutku vremena, kada je poznat
zakon promene masa rakete, ( ) m m t
. =romena mase rakete sa promenom njene brzine,
dobija se iz %).&G! u obliku?
C
J
u
e
m m e

. %).&I!
*a odre9ivanje maksimalne brzine rakete na kraju aktivne faze
ma;
% !
a
J J J
,
potrebno je u %).&G!, zameniti vrednost pasivne mase rakete,
% !
a
m m
, tj. masu rakete u
trenutku

kada je celokupno raketno punjenje mase,

C p a
m m m
sagorelo. +ada je?
C
ln
a e
a
m
J u
m

, %).&K!
odnosno?
ln &
p
a e
a
m
J u
m
_
+

,
, %).)C!
ili
C
ln &
p
a e
m
J u
m
_


,
. %).)&!
,ako je efektivna brzina isticanja
e
u
funkcija specifi:nog impulsa
sp
I
, to
maksimalna brzina
a
J
, prema %).)&!, ne zavisi samo od odnosa
C p
m m
, nego i od
specifi:nog impulsa
sp
I
. 1e9utim, treba imati u vidu da se
sp
I
ne mo@e menjati u nekom
<irokom opsegu, pa se promena
a
J
uglavnom posti@e variranjem odnosa mase goriva, tj.
odnosa
C p
m m
.
Ako se uvede veli:ina , kao odnos mase sagorelog punjenja u momentu vremena
t
prema ukupnoj masi rakete
C
m
?
C
C
m m
m

, %).))!
pri :emu je?
C
% !
p
a
m
m

,
i sa ,%! ozna:i funkcija?
( ) ( ) ln & K
, %).)B!
onda formula 7iolkovskog dobija oblik?
( )
e
J u K
, %).)E!
odnosno?
( )
C e
J J u K +
, %).)Ea!
za aktivno'reaktivne projektile, koji dobijaju po:etnu brzinu
C
J
i bez raketnog motora.
*a odre9ivanje brzine rakete J u bilo kom trenutku vremena, kao i maksimalne
brzine rakete
a
J
, potrebno je poznavati funkciju ( ) t
, tj. masu punjenja sagorelog do
tog trenutka, i specifi:ni impuls
sp
I
%lit.[&C]!. Drugim re:ima, funkcija ( ) J J t
zavisi od
kinetike procesa sagorevanja. -z jedna:ine 7iolkovskog, ova zavisnost nije o:igledna, pa
se zato polazi od realne zavisnosti intenziteta reaktivne sile
P
r
od vremena
t
. =oznavanje
funkcije ( ) P t
omogu8ava da se odredi zavisnost mase od vremena u obliku?
&
% !
e
dm
P t
dt u

,
odnosno?
C
C
& &
% ! %C! % ! % !
t
e e
m t m P t dt m I t
u u

. %).BC!
Dakle, odre9ivanje funkcije ( ) m m t
svodi se prema relaciji %).BC!, na
odre9ivanje impulsa ( ) I I t
, tako da je, prema %).&)!, aksijalno ubrzanje usled
reaktivne sile?
C
% ! % !
% !
&
% !
% !
e
dJ P t P t
a t
dt m t
m I t
u

.
(rzina rakete ( ) J J t
je tada?
C C
C
% !
% !
&
% !
t t
e
P t
J a t dt dt
m I t
u

.
dok se zakon puta ( ) s s t
rakete, s obzirom da je
ds
J
dt
, dobija u obliku?
C
% ! % !
t
s t J t dt

.
Veli:ina ( ) s t
predstavlja, u ovom slu:aju, du@inu trajektorije u svakom trenutku
vremena, tj. pre9eni put centra mase rakete, s obzirom da brzina ( ) J J t B
ne menja znak u
toku kretanja. Du@ina aktivnog dela trajektorije
% !
a
s s
je, prema tome, du@ina puta na
kome je punjenje goriva rakete sagorelo.
Ako se pretpostavi da je reaktivna sila P konstantnog intenziteta, tada je?
.
e
dm P
m const
dt u
&
,
pa je, u tom slu:aju, masa rakete linearna funkcija vremena, tj.?
C
% ! m t m mt &
, %).B&!
dok je aksijalno ubrzanje ( ) a t
odre9eno izrazom?
C
C
% !
% ! &
P P a
a t
m t m mt

&
, %).B)!
gde je?
p
m
m

& ,
C
a
' po:etno aksijalno ubrzanje koje se izra:unava pomo8u formule?
C
C C
p e
m u
P
a
m m

%).BB!
i
C C
p
m t
mt
m m

&
. %).BE!
*akon promene idealne brzine rakete ( ) J J t
, odre9en formulom 7iolkovskog
u obliku %).)E!, za dato izrazom %).BE!, glasi?
( )
C
% ! ln & ln &
p
e e
m
J t u u t
m

_


,
, %).BA!
tako da se zakon puta ( ) s s t
, nakon odgovaraju8ih transformacija, mo@e napisati u
obliku?
( ) ( ) ( )
) )
&
C C
% ! & ln &
e e
u u
s t K
a a
+ 1
]
, %).BF!
gde je?
( ) ( ) ( )
&
& ln & K +
. %).BG!
U slu:aju artiljerijsko reaktivnog projektila, umesto formule %).BF! koristi se
formula?
( )
)
C C &
C
e
u
s s J t K
a
+ +
, %).BFa!
odnosno?

( )
)
C C
C &
C
e
p
mJ u
s s K
m a

+ +
%).BFb!
Vektor brzine, J
r
, centra mase rakete ima, kao <to je poznato, pravac tangente na
trajektoriju koja obrazuje ugao sa horizontalom %literatura "&CN, "EEN, "BIN, "IN!.
6unkcija ( ) t
, nakon silaska rakete sa lansera pod uglom elevacije
C

, bi8e odre9en
iz diferencijalne jedna:ine kretanja u pravcu normale na trajektoriju %).&B!, date u obliku?
cos
d dt
g
J

. %).EC!
-ntegral te jedna:ine za po:etne uslove?
C C
$ t t
%).E&!
gde je
C
t
trenutak silaska rakete sa lansera, glasi?
C C
cos
t
t
d dt
g
J

. %).E)!
U slu:aju kada je P const , integral %).E)! daje promenu ugla u toku
vremena, u obliku?
( ) ( )
) ) C
C C
E )
log
).BCB
E )
tg
g
K K
a
tg



_

,
1
]
_

,
, %).EA!
gde je?
( )
( )
C
)
ln &
t
t
d
K

, %).EE!
odnosno, ako je
a const
, u obliku?
C C
E )
E )
g
a
tg
J
J
tg


_

_
,

_
,

,
. %).EF!
.elacija %).EF! pokazuje da PnaginjanjeP, luka aktivnog dela trajektorije
C

, za zadati po:etni ugao lansiranja
C

, zavisi od dva odnosa?

odnosa brzina u nekom trenutku i na po:etku luka trajektorije,
odnosa ubrzanja gQa.
*a dobijanje PnagibaP trajektorije idealnog leta rakete promenljive mase usled
uticaja gravitacije, na kraju aktivne faze leta,
C a

, potrebno je u relacije %).EA! i %).EF!
postaviti slede8e uslove?
t
,
a

,
a
J J
,
a

,
a
s s
.
=ribli@na formula koja izra@ava zavisnost veli:ine

od
C

mo@e se dobiti iz
relacije %).E)!, kada se u njoj integral
C
cos
d

aproksimira izrazom?
C
C
cos cos cos
d

, %).EG!
gde je?
C
> >
i
C
R
.
.elativna gre<ka relacije %).EG! dobija se iz +ejlorovog reda funkcije cos u
okolini vrednosti
C

ugla , a u kome su zadr@ana samo prva dva :lana. ,ako je tada?

( )
C C C
cos cos sin ... +
, %).EIa!
to relativna gre<ka iznosi?
( )
C C C
C
C C
cos sin cos
& &
cos cos
tg




<
. %).EI!
*a nevo9ene artiljerijske rakete veli:ina

ne prelazi vrednost )B, pa je za
njih formula %).EG! dosta dobro pribliSenje. -maju8i u vidu %).EG!, relacije %).EA! i %).EF!
postaju?
( ) ( )
C
) ) C
C
cos g
K K
a

1
]
, %).EKb!
i
( ) ( )
C C
C C
).BCB cos log &.&A& cos log
g v g s
a v a s

. %).EKc!
Na slici ).A prikazana je trajektorija rakete na kojoj je sa O ozna:ena ta:ka
po:etka leta rakete, sa A kraj aktivnog dela trajektorije, a sa C padna ta:ka. Upro<8eno
re<enje trajektorije dobija se, ako se kroz ta:ku A povu:e prava paralelna osi Ox. 2va
prava deli trajektoriju na tri dela? OA, AB i BC.
U op<tem slu:aju, putanja rakete mo@e se podeliti na tri dela, i to?
&! aktivni deo putanje, za koji se pretpostavlja da je u atmosferi, i kome odgovara
domet x
a
,
)! pasivni deo elipti:ne putanje u bezvazdu<nom prostoru, kome odgovara domet
x
el
,
B! atmosferski deo pasivnog leta, do padne ta:ke na *emlji, kome odgovara domet
x
k
.
Ukupni domet rakete tada iznosi?
a el k
x x x x + +
.
%).BG!
Aktivni deo putanje je relativno mali u odnosu na elipti:ki i mo@e se smatrati
pravolinijskim, pa se za izra:unavanje dometa x
a
aktivne faze leta, mo@e koristiti
aproksimativni izraz u obliku?
( )
C
C
C
cos
) )
a g sp
a
a
J J I
x
P

+
+
_


,
,
%).BI!
gde je?
C
C
P
P
G
i
C
C
C C
P
P
P
G G

. %).BK!
-zvedeni pristup upro<8en je i predstavlja matemati:ku interpretaciju fizi:kih
procesa i stvarnog leta nevo9ene balisti:ke rakete, u fazi lansiranja i aktivnog raketnog
leta.
Ako se raketni projektil ispali sa lansera pod uglom elevacije
C

, postavlja se
pitanje gde i kako treba da bude ispaljen artiljerijski projektil, da bi dostigao trajektoriju
raketnog projektila na kraju aktivne faze leta, istom brzinom i pod istim uglom
trajektorije u toj ta:ki. Na kraju sagorevanja pogonskog punjenja raketnog projektila %kraj
aktivne faze leta!, nakon vremena
a
t
, ugao njegove trajektorije bi8e
a

. .azlika izme9u
po:etnog lansiranja pod kojim se nalazi linija ga9anja raketom i kona:nog ugla na kraju
aktivne faze leta iznosi
C a

. Ako se po:etna linija ga9anja paralelno translira u
ta:ku kraja aktivne faze, dobija se le9ni ugao, koji predstavlja podba:aj visine raketnog
projektila usled gravitacije %slika A.&&.!.
0lika A.&&.
LET ,ALISTICKIH VODJENIH RAKETA
*a pocetno utvrdjivanje op<tih grani:nih uslova leta vo9enih raketa zemlja'zemlja
%*'*!, koje imaju ve8e domete, potrebno je formirati jedna:ine koje uzimaju u obzir sve
sile, koje deluju na projektil koji se kre8e u okolini zemlje. Usvajaju se slede8e sile?
' sila zemljine te@e G, koja deluje u centar mase rakete %koji ima promenljiv polo@aj
po uzdu@noj osi rakete!, i usmerena je ka centru *emlje,
' sila potiska, koja deluje du@ ose rakete,
' putanja rakete le@i u jednoj ravni %ravni ga9anja! koja prolazi kroz centar *emlje,
' gravitacija je promenljiva po visini leta,
' razlika izme9u lokalnog i startnog horizonta za male daljine je zanemarljiva.
0ve sile projektuju se na polubrzinski koordinatni sistem %na tangentu i normalu
putanje centra mase rakete!, tako da se dobija slede8i upro<8eni sistem diferencijalnih
jedna:ina kretanja rakete?
sin
cos
dJ P X
g
dt m m
g
d
dt J

, %).BC.a!
i
cos
sin
dx
J
dt
dv
J
dt

. %).BC.b!
U jedna:inama %).BC! ugao je ugao izme9u startnog horizonta i pravca vektora
brzine
J
r
centra mase rakete, tj. tangente na trajektoriju centra mase rakete, dok je
g

ubrzanje sile *emljine te@e koje zavisi od visine leta h i dato je izrazom?
)
&
h
g g
R h
_


+
,
, %).B&.a!
gde je R polupre:nik *emlje,
)
m
K.I&
s
g , i
( ) ( ) h t v t R
. %).B&.b!
0istem diferencijalnih jedna:ina %).BC.a! predstavlja sistem jedna:ina po
nepoznatim funkcijama ( ) J J t
, ( ) t
i ( ) v v t
, s obzirom da je iz diferencijalne
jedna:ine kretanja centra mase rakete u pravcu normale na putanju, eliminisan
polupre:nik krivine
k
r
pomo8u transformacije?
& &

d d dt d
r ds dt ds J dt

. %).B)!
(rzina centra mase rakete ( ) J J t
r r
, tj. funkcije ( ) J J t
i ( ) t
, kao i
kona:ne jedna:ine kretanja centra mase rakete ( ) x x t
i ( ) v v t
, mogu se odrediti iz
navedenih sistema jedna:ina %).BC.a! i %).BC.b!, ukoliko su poznati zakoni promena,
tokom kretanja, ostalih veli:ina u ovim jedna:inama. -ntenzitet X aerodinami:ke sile
X
r
, zavisi, kao <to je poznato, od brzine, visine leta i napadnog ugla, intenzitet P sile
potiska
P
r
se menja sa promenom atmosferskog pritiska na putanji, dok je zakon
promene mase rakete odre9en zakonom utro<ka goriva.
+reba naglasiti da sistem diferencijalnih jedna:ina %).BC! opisuje upro<8eno
kretanje rakete u ravni, s obzirom da je zanemareno odstupanje ose rakete od pravca
vektora brzine, kao i odstupanje pravca mesnog horizonta od stvarnog horizonta, tj. da je,
prema slici &CE, usvojena vrednost uglova

, C i
C
. U op<tem slu:aju, ugao
propinjanja rakete , kao ugao izme9u ose rakete i startnog horizonta %slika &CE!, je
odre9en programom leta rakete i predstavlja funkciju vremena, koja se realizuje organima
upravljanja i glasi?
( ) f t + +
, %).BB!
gde je ugao

ugao izme9u vektora brzine

J
r
i mesnog horizonta. U aktivnoj fazi leta,
kada su daljine leta male, ugao

se, kao <to je re:eno, mo@e zanemariti, pa ugao

propinjanja iznosi?
( ) f t +
, %).BB.a!
dok je visina leta ( ) h t
data izrazom %).B&.b!
Usvojena pretpostavka C ima za posledicu da su sila uzgona
Y
r
i upravlja:ka
sila
v
U
r
, koja deluje u pravcu normale na osu rakete, jednake nuli.
0l. &CE. =olo@aj rakete na putanji u odnosu na startni koordinanti sistem 2
Do+e! rae!e je odre9en brzinom J
a
%J
max
!, visinom h
a
i daljinom x
a
na kraju
aktivne faze. 1aksimalni domet ostvaruje se pri optimalnom uglu elevacije vektora
brzine rakete
aopt

, na kraju aktivne faze leta.

Domet rakete zavisi, tako9e, i od broja faza odbacivanja raketnog motora, tj. od
broja stepeni rakete. Dalja analiza odnosi8e se na jednostepenu raketu.
*a domete preko )CCTBCC km uticaj krivine *emlje i promena sile gravitacije ne
mo@e se zanemariti, kao <to je to slu:aj kod manjih dometa.
=utanje balisti:ke rakete tada imaju pribli@no oblik elipse sa drugom @i@om u
unutra<njosti *emlje.
Ukupan domet se mo@e izraziti u obliku?
a p
x x x +
, %).BE!
gde su x
a
i x
p
odgovaraju8i dometi aktivne i pasivne faze leta rakete.
2ve veli:ine, pri kretanju rakete u ravni, pribli@no su jednake du@ini
odgovaraju8ih lukova kru@nice na povr<ini *emlje, pa prema tome iznose?
a a a
x Rtg R
, %).BA!
i
p c
x R
, %).BF!
gde je
a

ugao izme9u radijus vektora lansirnog polo@aja O i radijus vektora

kraja aktivne faze A i
c

ugao izme9u radijus vektora kraja aktivne faze A i radijus

vektora padne ta:ke C.
U op<tem slu:aju, putanja rakete mo@e se podeliti na tri dela, i to?
&! aktivni deo putanje, za koji se pretpostavlja da je u atmosferi, i kome odgovara
domet x
a
,
)! pasivni deo elipti:ne putanje u bezvazdu<nom prostoru, kome odgovara domet
x
el
,
B! atmosferski deo pasivnog leta, do padne ta:ke na *emlji, kome odgovara domet
x
k
.
Ukupni domet rakete tada iznosi?
a el k
x x x x + +
. %).BG!
Aktivni deo putanje je relativno mali u odnosu na elipti:ki i mo@e se smatrati
pravolinijskim, pa se za izra:unavanje dometa x
a
aktivne faze leta, mo@e koristiti
aproksimativni izraz u obliku?
( )
C
C
C
cos
) )
a g sp
a
a
J J I
x
P

+
+
_


,
, %).BI!
gde je?
C
C
P
P
G
i
C
C
C C
P
P
P
G G

. %).BK!
0lika &CB.
#lipti:kim delom putanje x
el
ostvaruje se najve8i deo dometa rakete. Na tom delu
putanje raketa se kre8e u bezvazdu<nom prostoru, jer je na visinama preko IC'&CC km
otpor vazduha, prakti:no, jednak nuli. ,retanje rakete na tom delu putanje odvija se,
-0#C#
dakle, )a+o #o/ u!icaje+ )ile gra*i!acije. *bog velikih visina leta, a pod
pretpostavkom da je *emlja sfera sa homogenim rasporedom masa, sila *emljine te@e
predstavlja Njutnovu silu gravitacije intenziteta
)
Z
m m
F f
r
, koja je, kao centralna sila ,
u svakom trenutku vremena usmerena ka centru *emlje.
=utanja rakete na pasivnom delu odre9ena je koordinatama x
a
i v
a
grani:ne ta:ke
A kraja aktivne faze, brzinom J
a
%J
max
! i uglom elevacije rakete
a

, tj. uglom nagiba

vektora brzine
a
J
r
prema mesnom horizontu u startnoj ta:ki A.
,retanje rakete na ovom delu putanje je pogodno posmatrati u polarnom
koordinatnom sistemu, :iji je pol u centru *emlje, a polarna osa prolazi kroz ta:ku A
kraja aktivne faze.
=olo@aj rakete u svakom trenutku vremena u odnosu na ovaj koordinatni sistem,
odre9en je potegom r i polarnim uglom

, tako da je linija putanje data jedna:inom

( ) r r
.
#lipti:kim delom putanje x
el
ostvaruje se najve8i deo dometa rakete. Na tom delu putanje
raketa se kre8e u bezvazdu<nom prostoru, jer je na visinama preko IC'&CC km otpor
vazduha, prakti:no, jednak nuli. ,retanje rakete na tom delu putanje odvija se, dakle,
)a+o #o/ u!icaje+ )ile gra*i!acije. *bog velikih visina leta, a pod pretpostavkom da je
*emlja sfera sa homogenim rasporedom masa, sila *emljine te@e predstavlja Njutnovu
silu gravitacije intenziteta
)
Z
m m
F f
r
, koja je, kao centralna sila , u svakom trenutku
vremena usmerena ka centru *emlje.
=utanja rakete na pasivnom delu odre9ena je koordinatama x
a
i v
a
grani:ne ta:ke
A kraja aktivne faze, brzinom J
a
%J
max
! i uglom elevacije rakete
a

, tj. uglom nagiba

vektora brzine
a
J
r
prema mesnom horizontu u ta:ki A.
Kre!anje rae!e na o*o+ /elu #u!anje je #ogo/no #o)+a!ra!i u #olarno+
oor/ina!no+ )i)!e+u: 1iji je #ol u cen!ru 'e+lje: a #olarna o)a #rola(i ro( !a1u
A raja a!i*ne fa(e8
=olo@aj rakete u svakom trenutku vremena u odnosu na ovaj koordinatni sistem,
odre9en je potegom r i polarnim uglom

, tako da je linija putanje data jedna:inom

( ) r r
.
#lipti:kom delu putanje odgovara luk kru@nice na povr<ini *emlje od ta:ke A
&
do
&
C
%0l. &CB!, pa je veli:ina dometa
el
x
?
& & el C C
x Rtg R
.
%).EC!
=o<to se raketa kre8e u nehomogenom polju sile *emljine te@e, pri :emu je
Njutnova sila gravitacije centralna sila, to sledi da se moment koli:ine kretanja rakete u
odnosu na centar *emlje odr@ava konstantnim, tako da va@i jedna:ina?
cos . mrJ const
,
-0#C#
%).E&!
gde je cos J projekcija brzine na pravac normalan na poteg r %pravac mesnog
horizonta!, tj. popre:na brzina koja je data izrazom?
cos J r
&
.
%).E)!
,ako je na po:etku pasivnog dela putanje veli:ina potega
a
r OA , brzine
a
J
i
ugla elevacije,
a

, to se zakon promene momenta koli:ine kretanja, mo@e dati u formi

zakona odr@anja dvostruke sektorske brzine, u obliku?
)
cos
a a a
r r J
&
.
%).EB!
*akon odr@anja dvostruke sektorske brzine %).EB! za rakete, va@i i za planetarna
kretanja, i poznat je kao ,eplerov zakon.
2vaj zakon izra@ava :injenicu da vektori polo@aja rakete u odnosu na centar
*emlje %odnosno vektori polo@aja planeta u odnosu na centar 0unca! opisuju
%prebrisavaju! u jednakim vremenskim intervalima jednake povr<ine %slika &CA!.
0l. &CA *na:enje integrala povr<ine
Vode8i ra:una o zakonu %).EB!, diferencijalna jedna:ina kretanja rakete u
nehomogenom polju sile *emljine te@e u pravcu potega r, mo@e se napisati u formi
(ineove jedna:ine, koja za Njutnovu silu gravitacije glasi?
)
)
) )
& & k
d
d r r c
_
+

,
,
%).EE!
gde je?
cos
a a a
c r J
,
%).EA!
)
Z
k fm ,
%).EF!
f
' univerzalna gravitaciona konstanta i
Z
m
' masa *emlje.
-ntegracijom ove jedna:ine, za po:etne uslove?
C
C
a

,
C a
r r
,
C
sin
a a a
r r J & &
i
C C
cos
a a a a
r r J
& &
, dobija se trajektorija elipti:nog dela putanje u
obliku?
( ) & cos
B
p
r
e

+
,
%).EG!
gde je?
)
)
c
p
k
,
%).EI!
) E
)
) )
)
a
a
c k k
e v
r
k c
+
%).EK!
i
)
) )
a
B
a
c tg
tg
r k c

.
%).AC!
3edna:ina %).EG! predstavlja jedna:inu krive drugog reda, odnosno jedna:inu
konusnog preseka, u polarnom koordinatnom sistemu, :iji je pol u jednom od fokusa
krive. Veli:ina
p
je fokalni parametar krive, dok je
e
ekscentricitet konusnog preseka,
koji prema %).EK! iznosi?
) ) E ) )
) E
) cos cos
&
a a a a a a
J r J r
e
k k

+
.
%).A&!
(rzina
a
J
na kraju aktivne faze se, s obzirom na %).A&!, mo@e napisati u funkciji
ekscentriciteta
e
konusnog preseka, u obliku?
( )
&
) )
) )
cos cos &
cos
a a a
a a
k
J e
r

1
t
' )
1
]

.
%).A)!
Ako je vektor brzine
a
J
r
na kraju aktivne faze paralelan mesnom horizontu, tada je
C
a

, pa ekscentricitet tada iznosi?
)
)
&
a a
r J
e
k

,
%).AB!
odakle je?
( )
)
)
&
a
a
k
J e
r
t
.
%).AE!
Na osnovu relacije %).AE! mogu8e je odrediti grani:ne putanje u prostoru i
grani:ne brzine kretanja rakete.
%ogu=i )u )le/e=i )lu1aje*i grani1ni" br(ina le!a8
&. Ako je e+G, onda je putanja rakete kru@nica, :ija je jedna:ina u polarnom
koordinatnom sistemu? r p. (rzina
a
J
rakete u tom slu:aju naziva se pr"a
kosmi1ka 2rzina i iznosi?
kr
a
k
J
r

.
%).AA!
+o je brzina koju je potrebno saop<titi telu da bi ono postalo satelit *emlje. *a
FBG&.) km
a
r R
, to je, na povr<ini *emlje, prva kosmi:ka brzina
GKCF m s
kr
J
.
). *a G J e J - trajektorija rakete je elipsa. .adijusi perigeja i apogeja, tj. ta:aka
koje su na maksimalnom i minimalnom rastojanju od @i@e konusnog preseka,
dobijaju se iz jedna:ine konusnog preseka %).EG! za vrednost uglova
C
B

i
B

, i iznose?
$
& &
per ap
p p
r r
e e

+
.
%).AF!
+ada je, prema %).AE!?
)
)
a
a
k
J
r
<
,
i mogu nastupiti dva slu:aja?
).a! ako je
)
)
a
a
a
k k
J
r
r
< <
, raketa 8e obilaziti oko *emlje po elipti:koj putanji.
).b! ako je
C
a
a
k
J
r
< <
, raketa 8e se po elipti:koj putanji vratiti na *emlju, i ovaj
slu:aj je posebno va@an u balistici.
B. *a e.-, putanja leta je parabola, dok brzina
a
J
, prema %).AE!, iznosi?
)
)
)
par kr
a
k
J J
r

.
%).AG!
2vo je dru!a kosmi1ka 2rzina. +o je minimalna brzina koja je neophodna za
savladavanje sile *emljine te@e. Druga kosmi:ka brzina iznosi
&&.&I km s
par
J

pri
FBG&.) km
a
r R
.
E. *a eK-, putanja je hiperbola.
(rzina J
hip
&F,G kmQs je tre3a kosmi1ka 2rzina. =rojektil sa tre8om
kosmi:kom brzinom u pravcu kretanja *emlje u odnosu na 0unce savladava
0un:evu gravitaciju.
Na sl. &CF date su mogu8e putanje u odnosu na gravitaciono telo prema elipti:noj
teoriji, a na sl. &CG dat je prikaz tih putanja.
+eorija kretanja tela kroz slobodan prostor pod dejstvom gravitacionog polja
*emlje u (alistici nosi naziv elipti:na teorija.
0l.&CF 1ogu8e putanje po elipti:noj teoriji 0l. &CG =utanje tela po jedna:inama elipti:ne
teorije
Elipsa
r
a
4
a
Pa
ra
bol
a
&
PROJEKTOVANJE RAKETE I NJENA POAETNA %ASA
Proje!o*anje rae!e #o1inje i(boro+ o#B!e on)!ru!i*ne Be+e:
rae!nog gori*a i +a!erijala (a o)no*ne )lo#o*e on)!rucije8 Pre nego
B!o )e #reHe na ra(ra/u i/ejnog reBenja rae!e u celini #o!rebno je
+aar #ribli0no o/re/i!i +a)ene: gabari!ne i #ogon)e ara!eri)!ie
rae!e8 Pribli0ni #rora1un o*i" ara!eri)!ia na #o1e!noj e!a#i
ra(*ojnog #roje!o*anja )e na(i*a o#B!e ra(*ojno #roje!o*anje ili
#re+a ru)oj li!era!uri bali)!i1o #roje!o*anje8
Cilj PRELI%INARNO& #roje!o*anja je o/reHi*anje o)no*ni"
on)!ru!i*ni" #ara+e!ara o#!i+alnog +o/ela: oji !reba /a o)!*ari
(a/a!i /o+e!: #ri
(a/a!o+ ori)no+ !ere!u )a
(a/a!o+ br(ino+ le!a
i o/abrani+ ara!eri)!ia+a rae!nog gori*a i +a!erijala:
naj+anjo+ #oce!no+ +a)o+ rae!e8
%ini+alna +a)a i gabari!i )ni0a*aju u!roBa gori*a i +a!erijala i
u+anjuju !roBo*e i(ra/e on)!rucije8 %anje +a)e i gabari!i rae!e
#oje/no)!a*ljuju njenu e)#loa!aciju i #o*e=a*aju +ane*ar)u
)#o)obno)! celog rae!nog )i)!e+a oji *oj)a ori)!i i organi(uje8 Sa
/ruge )!rane +ini+alna )!ar!na +a)a rae!e (a (a/a!e o)!ale je/nae
u)lo*e C/o+e!: ori)ni !ere!: !a1no)! )i)!e+a i /r8;(naci i +ini+alne
!roBo*e i(*rBenja borbenog (a/a!a8
$ o*oj fa(i #roje!a nije neo#"o/no u(i+a!i u ob(ir )*e u!icajne
fa!ore: *e= )a+o o)no*ne #oa(a!elje8 %e!o/i o#B!eg ra(*ojnog
#roje!o*anja !reba /a )u je/no)!a*ni : /a bi obe(be/ili +ogu=no)!
anali(e u!icaja naj*a(niji" on)!ru!i*ni" #ara+e!ara na ara!eri)!ie
rae!e8
Ko/ *ojni" rae!a #ola(i o/ Ta!i1oL!e"ni1i" (a"!e*a CTT';
ori)nia: g/e u #r*o+ re/u !reba /a )u (a/a!i2
L Do+e! rae!e C+ini+alni i +a)i+alni;:
L %a)a bojne gla*e ili #ara+e!ri /ej)!*a na cilj:
L Do(*oljeno *ero*a!no o/)!u#anje #ogo/aa ili ra)!uranje
#ogo/aa C#reci(no)! i !a1no)! gaHanja; ili *ero*a!no=u #ogaHanje
cilja: B!o )e (a *oHene rae!e naj1eB=e ori)!i8
Kori)ni (a/aje !ao/je i ni*o #ou(/ano)!i: /ia#a(on !e+#era!urne
u#o!rebe: o!#orno)! na o+e!anje: u)lo*e e)#loa!acije: !ran)#or!a i
)la/iB!enja: borbeno oriB!enje rae!e i /r8
$ o*oj fa(i #roje!a ra(re)a*aju )e najce)ce )le/eci o#)!i #ara+e!ri2
#re1ni Calibar; rae!e d:
/u0ina !ela +o!ora ,
m
:
/u0ina +la(ni1nog bloa ,
m,
:
#re1ni ri!i1nog #re)ea +la(nia d
kr
:
#re1ni i(la(nog #re)ea +la(nia d
iz
:
/u0ina o/)ea *o/jenja i u#ra*ljanja,
po
:
#re1ni bojne gla*e Cobi1no ao !ela +o!ora; d
2!
:
/u0ina bojna gla*e ,
2!
:
+a)u )i)!e+a *oHenja i u#ra*ljanja Cna ba(i )!a!i)!i1i"
#o/a!aa; m
"u
:
+a)u rae!nog gori*a m
!
i
+ini+alnu )!ar!nu +a)u m
5
8
Da bi )e /obili gabari!i i /i+en(ije rae!e #o!rebno je o/re/i!i
#r*en)!*eno on)!ru!i*ne #ara+e!re rae!nog +o!ora ao B!o )u2
L
& m C+a)eni #ro!o #ro/ua!a )agore*anja;:
m
!
C+a)u gori*a;:
p
s
C#ri!i)a )agore*anja u rae!no+ +o!oru;:
p
a
C#ri!i)a ooline;:
t
s
C*re+e ra/a rae!nog +o!ora;8
S,6#5% 7sno"ne !a2aritne mere rakete
,
m ,
m,
d
u
d
kp
d
,
poo
di
S*i na*e/eni #ara+e!ri +oraju #roi(a=i i( (a/o*oljenja o)no*nog
u)lo*a funcije +a)i+alnog /o+e!a2
- - " 8 -
a a ma- ma-
, ,
b g
g/e )u2
8
a
, -
a
9

oor/ina!e *i)ine i "ori(on!alne /aljine raja a!i*ne fa(e8
O*e !ri na*e/ene *eli1ine )u funcije ra(lici!i" #ara+e!ara i !o 82
" " " m m : : m S c 8 "
8 8 "
a p sp sp k - a a
a a a
opt
" opt
ma-
, , , , & , , , ,
,

5
5 5
e j
e j

- - "
a a a
opt
,
e j
8
I( o*i" je/na1ina )e *i/i /a /o+e! (a*i)i !aoHe i o/ o)no*ni"
on)!ru!i*ni" #ara+e!ara ao B!o )u2
Pocetna masa m
5
,
Masa !ori"a ,po!6materije m
p
,
Spec6 :mpu,sa !ori"ai motora:
sp5
,:
sp"
, i dru!i8 kao sto su S
k
,p
s
,p
a
6
Tao n#r8 oeficijen! aero/ina+i1og o!#ora rae!e
c
-
5
(a*i)i o/
oblia i /i+en(ija rae!e8 O*a *eli1ina je ne#o(na!a una#re/ i ao #r*o
#ribli0enje (a njenu *re/no)! ori)!e )e )!a!i)!i1i #o/aci8
Na o*o+ ni*ou #roje!o*anja u#o!reblja*aju )e rela!i*ne u+e)!o
a#)olu!ni" o)no*ni" #roje!ni" #ara+e!ara8 To )u )le/e=e *eli1ine2
-8 Rela!i*ni uu#ni o/no) +a)a rae!e na raju i na #o1e!u le!a
a
G
+
a +
8
58 S#ecifi1ni i+#ul) #ri (e+lji i u *auu+u2
: :
sp
p
m
sp
P
m "
"
5
5

& &
*
8
68 Koeficijen! #o*e=anja )#ecifi1nog i+#ul)a u *auu+u

"
:
:
sp
"
sp
o

: ili
: : :
sp sp sp
"

5
8
@8 Koeficijen! #oce!nog ubr(anja rae!e Cu #o/*arijan!i i(ra0en u
M!9o*i+aM; ili oeficijen! Crela!i*nog; #o!i)a2
n
P
! m
5
5
5 5

8
Reci#ro1na *re/no)! je oeficijen! )!ar!nog o#!ere=enja #o!i)a2

5
5 5
5 5

! m /
o
P P
8
Sa #o*e=anje+ oeficijen!a #o!i)a n
5
ra)!e )ila #o!i)a i ubr(anje
rae!e: a !o (na1i /a =e rae!e #re /o)!i=i )*oju ona1nu ili +a)i+alnu
br(inu8 Ra/i !oga =e gubi!a br(ine u)le/ /elo*anja )ile (e+ljine !e0e
bi!i +anji8 Pri ni)oj *re/no)!i oeficijen!a #o!i)a C
n
5
$ <
; *eli1ina !i"
gubi!aa u (a*i)no)!i o/

a
+o0e i(no)i!i -? /o 6>N o/ +a)i+alno
+ogu=e br(ine rae!e8 Sa #o*e=anje+ oeficijen!a #o!i)a na
n
5
( ;

!aj gubi!a #a/a na @L-5N o/
"
ma-
8 Dalje #o*e=anje o*og oeficijen!a
/o*o/i /o ne(na!nog )+anjenja gubi!aa8 Sa /ruge )!rane o*o
#o*e=anje )!ar!nog oeficijen!a #o!i)a /o*o/i /o #o*e=anja +a)e
rae!nog +o!ora8Je/na o/ #ra!eci" #oja*a je i /a )a *e=i+ ubr(anje+
ra)!e (agre*anje !ela +o!ora: a #o*e=a*aju )e i aero/ina+i1a i
inercialna o#!ere=enja: oja /eluju na rae!u: B!o )*e u)lo*lja*a /alje
#o*e=anje #oce!ne +a)e !ela i uu#ne +a)e rae!e8
Cilj je u!*r/i!i olia je o#!i+alna *eli1ina #oce!nog rela!i*nog
ubr(anja
n
o
opt
#ri ojoj )e /o)!i0e +a)i+alna /aljina le!aL/o+e!88
Sa #o!rbo+ (a #o*e=anje +a)i+alnog /o+e!a rae!e )+anjuje )e
*re/no)! o#!i+alne *eli1ina
n
opt
5
: jer )e *eci+ /o+e!o+ rela!i*no
)+anjuje #rocen!ualni u/eo gubi!aa na )a*la/a*anje )ile (e+ljine !e0e
uolio je rae!a #re/*i/jena (a *ece /o+e!e8
?8 S!ar!no o#!ere=enje ara!eri)!i1nog #re)ea !ela rae!e je
o/reHeno o/no)o+ )!ar!ne !e0ina rae!e
G G
g +
i #o*rBine njenog
ara!eri)!i1nog #re)ea
S
k
Cili rila (a rila!e rae!e;: i(ra0eno
u obliu2
p
k
! m
S
k

5 5
8
Para+e!ri: oji o/go*araju +a)i+alnoj /aljiniL/o+e!u: #ri (a/a!oj
)!ar!noj +a)i: na(i*aju )e o#!i+alni+ #ara+e!ri+a8
O#B!i on)!ru!i*ni #ara+e!ri (a je/no)!e#enu rae!u )u #o*e(ani
)a o#B!i+ #roje!ni+ #ara+e!ri+a )le/e=i+ relacija+a2
( )
G G
G
G G

G G
G )#
a a G
G G G G
+ g
G
+ g
#
+ g
I
G
+ + I
P n + g I
P I
S I
+ I
P P I
"

&
g/e je2

9 oeficijen! #o*e=anja )ile #o!i)a u funciji *i)ine

u)le/ )+anjenja a!+o)fer)og #ri!i)a8 Koeficijen!

)e o/reHuje #o
for+uli2

" " 8
p p #
5
b gb g8
g/e )u2
p
8
, p
5
L #ri!i)a a!+o)fere na *i)ini 8 i na ni*ou +ora8
Vre+e le!a u a!i*noj fa(i t
a
je !aoHe *e(ano )a o#B!i+ #roje!ni+
#ara+e!ri+a u obliu2
d
dt
m
m
! P
! P
!
:
sp

&
5
5 5
5 5
5
5
5
8
Ao )e u(+e /a je +a)a #o!roBnje gori*a Cili +a)eni #ro!o; u !ou
ra/a rae!nog +o!ora on)!an!na CB!o je naj1eB=e )lu1aj;: on/a )e
gornja je/na1ina lao in!egriBe i /obija )e2
t :
a
!
sp a

5
5
5
# b g
Na !aj na1in (a o/reHi*anje gabari!ni" /i+en(ija rae!e #o!rebno je
o/re/i!i #ara+e!re2

a " kp : m
p
sp
, , ,
, , 5
5
5
#re+a (a/a!o+ /o+e!u
-
ma-
#a je2
- - : p - <
a sp kp ma-
, , , ,
5
5
e j
bg:
g/e < L o(na1a*a *e!or oji u)lo*no obje/injuje )*e o#B!e #roje!ne
#ara+e!re8
'a #reli+inarno #roje!o*anje #o!rebno je o/re/i!i *e(u o#B!i"
#roje!ni" #ara+e!ara )a o)no*ni+ +a)eni+ ara!eri)!ia+a rae!e:
g/e )e #oja*ljuje )!ar!na +a)a m
5
i +a)a ori)nog !ere!a m
kt
8 O*a *e(a
je2
m m m <
kt 5
,
b g8
O*o )e 1e)!o na(i*a i +a)ena funcija ili je/na1ina +a)e rae!e: oja
)e u o#B!e+ obliu +o0e na#i)a!i ao2
m m m m
kt ! kon 5
+ +
:
g/e je2 m
kon
L +a)a on)!rucije rae!e8
Ta!i1oL!e"ni1i+ (a"!e*i+a (a/aje )e ne#o)re/no +a)a ori)nog
!ere!a:
!
+
o/no)no +a)a bojne gla*e #reo #o)re/nog #rora1una
/ej)!*a na cilj8
%a)a rae!e +o0e )e #i)a!i i u obliu2
m m m
kt i
i
n
5
#
+

:
g/e je2 m
i
L +a)a #oje/ini" )i)!e+a i agrega!a8
'a je/no)!e#ene rae!e )a rae!ni+ +o!oro+ )a 1*r)!i+ gori*o+
obi1no )e u(i+a /a je 2
n
i r+ #o ro g
i -
+ + + + +

+ + +

g/e )u2
m
rm
L +a)a rae!nog +o!ora )a 1*r)!i+ gori*o+ Crae!ni +o!ori )a
!e1ni+ gori*o+ )e ne ra(+a!ra;:
m
po
L +a)a o!)ea *oHenja i u#ra*ljanja: oja obu"*a!a )*e
o+#onen!e i )lo#o*e o*i" )i)!e+a )a ele!ro +re0o+ i
na#ajanje+: be( ob(ira g/e )u fi(i1i )+eB!eni na rae!i:
m
ro
9

+a)a aero/ina+i1i" #o*rBina: oja obu"*a!a i(*rBne organe
u#ra*ljanja: nji"o*e #ore!a1e i )!abili(a!ore:
m
!
9

+a)a rae!nog gori*a8
Da bi )e )+anjio broj ne#o(na!i" 1e)!o )e ori)!e rela!i*ne +a)e:
i(ra0ene +a)eni+ oeficijen!i+a oji #oa(uju o/no) +a)a #oje/ini"
#o/)i)!e+a i agrega!a #re+a uu#noj +a)i rae!e8 Tao )e +o0e #i)a!i 2
a
G
#o
G
ro
G
+
a +
+
#o +
+
ro +
g a
-

rm
m
m
m
m
rm
!
rm
!

5
8
Koeficijen!

rm
ara!eriBe *ali!e! on)!rucije rae!nog +o!ora i
(o*e )e +a)eni oeficijen! rae!nog +o!ora8
S!ar!na +a)a rae!e +o0e )e #i)a!i u obliu
m m m
kt po ro ! rm 5 5
# + + + +
b g
8
O/no)no +a)a ori)nog !ere!a i(no)i

{ ( ) }
! G #o ro g r+
+ + - -
1
+ + +
]
Proraun taktiko tehnikih zahteva rakete
1.0 Osnovni projektni parametri rakete
1.1 Karakteristike potiska odnos potiska prema teini rakete.
Odnos poetnog potiska raketnog motora prema poetnoj teini
rakete je poetna vrednost ovog parametra. Parametar se oznaava
sa;
n = P/mg
C C C C
Q P m n g )
1.1

C C
&Q . n 1.!
Koe"i#ijent startnog preoptere$enja rakete
C
u odnosu na
potisak predstav%ja re#ipronu vrednost predhodnog koe"i#ijenta
.
1.! &e%ativna masa rakete
'a kraju aktivnog de%a trajektorije re%ativna masa rakete u
odnosu na poetnu masu iznosi(
C
Q
a
m m )
C
C
C
C
&
g
g

m m
m

. 1.*

&e%ativna rezerva goriva je odnos mase goriva prema po#etnoj
masi rakete(

C
C C
Q
g g
m m
1.+
i
C
Q
g g
m m
. 1.,
-aseni .roj rakete je(

C
C
&Q
g

.
1.* Poetno jedinino spe#i"i#no optere$enje poprenog
preseka u teistu rakete je(
C
Q .
k k
m g S p
1./
1.+ Koe"i#ijent kva%iteta motora je odnos mase napunjenog
motora prema poetnoj masi goriva(
& Q
M
rm g
m m

+
. 1.0
1mesto tog koe"i#ijenta esto se koristi re%ativna masa
konstruk#ije motora koja se odre2uje odnosom(
Q
g rm rm
m m
i%i
rm
rm
rm g
m
m m

+
. 1.3
4eze izme2u parametara(
& ,
& &
&
M rm
rm rm


+
+
. 1.5

1., 6pei"i#ni impu%s motora iznosi(
Q
s p
P I m &
. 1.10
-aseni protok produkata sagorevanja je dat izrazom(
C
.
g g
a
m dm
m
dt t
&
1.11
&e%ativni maseni protok u odnosu na masu rakete g%asi(

C C
Q Q & & &
g
m m m m
. 1.1!
!. 789':;<'8 K&8=:'7: 6: ==> 48>:-:
1 da%jem razmatranju veza izme2u %eta rakete i pogona moe
se ostvariti pod s%ede$m predpostavkama(
a? startni stupanj kre$e se pod us%ovno pravom trajektorijom u
vertika%noj ravni. 'jegov ugao nagi.a je konstantan
.? predpostav%ja se da se .rzina rakete na startnom de%u menja
%inearno od 0 do konane vrednosti
#? maseni protok produkata je konstantan
d? uti#aj visine %eta na vrednost potiska i spe#i"inog impu%sa se
zanemaruje
e? gu.itak .rzine nastao us%ed eonog otpora i kompenza#ija
us%ed uti#aja teine du trajektorije) osrednjava se.
>a na%aenje veze izme2u karakteristika motora i parametara
rakete razmotri$e se jednaina kretanja rakete u o.%iku(
C
sin X
dv
m P mg
dt
!.1
1zimaju$i u o.zir predhodne predpostavke vai$e s%ede$e
re%a#ije(
>a .rzinu

,
a
a
v
v t
t

!.1.1
>a masu
C
%& ! t m m +
& !.1.!
>a@si%u otpora
) )
C
&
B ) )
&
a
a
t
a
dt
x k x k
X c S v c S v
t

. !.1.*
7ednaina kretanja moe se sada napisati u o.%iku (
)
C C C
)
%& ! %& ! sin
&
B
,
a x k
t t g c S v
dv
m P m
dt

+ + & &
!.1.+
tj.)
C C C C C
)
&
%& ! %& ! sin
&
B )
.
a
k
x
dv P
t t
g dt m g m g
S
c v

+ + & &
!.1.,
'a desnoj strani pos%ednje jednaine su s%ede$i ve%iine(
C
C C
P
m g
n
i
C C
&
k
k
m g
S
p

. !.1./
1 jednaini se moe pre$i sa izvoda po promen%jivoj t
vremenu? na izvode po promen%jivoj

re%ativnoj masi?. 4ode$i

rauna o s%ede$im re%a#ijama(
C
C
,
a
g
m
d
dt m t

& !.1.0
C
C
C
C
,
g
a
g
g
t
m
d dt
m t

!.1.3
C
C
C
% !
a
g g
g
m t
t
m

) !.1.5

C C C
C C
C C
C
% ! & ! & & & % &
a
a a
g g
g
g g g g
t
t
t t
m m
m
t
m m m
+ +
!.1.10
i
C
C
C C
C C
a
a
s p p
g s p
s
g
n
m t I I
m t
dt d d d
m m I g

!.1.11
jednaina !.1., do.ija o.%ik(
C
C
)
C C
C
C
C C
)
&
!
& &
%& %& sin !.
B )
a
g
p
x
k
g g
s
n
g n v dv
n c
g I d n p

!.1.1
!
Ova jednaina se moze pisati u o.%iku (

C
! %&
p
sr
s
g g
I
dv
d

+

) !.1.1*
gde je(
)
C
C C
&
& &
%& !sin
) B )
a
sr x
g
k
v
c
n n p

!.1.1+
odak%e s%edi integra% u o.%iku(

C
!. & e;p% Q
a p sr s
I
g
v
!.!
Ova jednaina vezuje re%ativnu rezervu goriva sa prirastom
.rzine rakete na aktivnom de%u trajektorije.
6%ede$i sistem jednaina omogu$ava proraun(
a? mase potre.nog goriva za rad motora?
C
C
,
&
R
M
c g
g
g
m
m

!.*
.? vreme rada motora
C
C C
p a s
g
g
t I
n

)
!.+
#? potre.an potisak.
C C
% !.
M Rc g
m g m n P +

!.,
Ove jednaine reAavaju se pri.%inim metodama) na .azi
predhodnih prototipskih projekata. =ek onda se radi stvarni proraun
konstruk#ije i kretanja sa tanim jednainama /9OB. >a rakete do
100km mogu se napisati s%ede$e jednaine koje opisuju projektne
parametre i %et rakete u !C9 mode%u i to(
)
C C C C
, sin
)
&
% !
a
k
sp
x
g
I
v dv P
g S
d n m m
c


+ + !./.1
C C
&
cos ,
p s
g
I
d
g
d n v

!./.!
C C
sin
sp
g
I
dv
v
d n

!./.*
i
C C
cos .
sp
I
dx
v
d n g

!./.+
RAVNOTE'A SILA I ,ALANS ENER&IJE $
VERTICALNO% LET$ AKETE
RAVNOTE'A SILA &LASI
C
X
T mg R ma
........................................................................................&
)
)
dJ d h
ma m m
dt
dt
...........................................................................................)
*A,2N =.21#N# 1A0# 4>A0- ?
( )
C
g
t
dm
m m t
dt

=2+-0A, 12+2.A ?
g
e
dm
T J
dt

e J efektivna brzina isticanja

''''
C
m
' pocetna masa rakete
-N#.7-3A>NA 0->A
0->A 2+=2.A
+#*-NA
=2+-0A,
U(.*AN3# .A,#+#
X
T mg R
a
m

PONASANJE &RAVITACIONO& POLJA $

F$NKCIJI VISINE $ ODNOS$ NA 'E%LJ$
42.-V2
=UN3#N3#
=27#+NA
1A0A
.A,#+#
*AV.0NA
1A0A
.A,#+# 0A
,2.-0N-1
+#.#+21
#N#.4-3A 3#D-N-7N# 1A0# *A 2.(-+A>N2 ,.#+AN3#
.A,#+21
U V#.+-,A>N21 >#+U 0A *#1>3#
=otencijalna energija jedinicne mase
C
R
P
R
E g dR

,ineticka energija jedinicne mase?

)
&
)
K
E J
'Ukupna energija jedinicne mase uz funkciju promene
gravitacionog polja savisinom

C
) C C
& C C
C
&
)
R
R
g R
E R g dR
R h R
_


,
+
+

gde je
g

C
C
g
R h +
*#1>3A
U,U=NA #N#.4-3A 4>A0-?
missile
C
& C C
C
)
& 3
) kg
R h
E R g
R h
_
1

1

1
]
,
+

+
Dabi telo mase motislo sa :emlfe mora da ostvari ukupnu kineticku
energifu i potencifalnu tf totalnui to na ba:i fednacine?
C C
) )
) C --
C C C )
kinetic
energU
gravitational
energU
)
R
R R
R mJ
dR
m gdR mg R mg
R h
R


+

1 2 3
1 44 2 4 43
=a je takva brzina poznata kao druga kosmicka
--
)
C
C
) J
R
g
R h

+

2na se moze izraziti u funkciji prve kosmicke brzine u obliku
-- -
) J J
=osto prva obezbedjuje rotaciju oko zemlje tj satelitski kruzni let i iznosi
-
)
C
C
J
R
g
R h

+
Najmanja moguca energija sa kojom & kg mase moze da ostvarU
drugu kosmicku brzinu iznosi na zemlji bez ikakvog uticaja otpora vazduha
dakle cisto da savlada gravitaciono polje zemlje iznosi
)
-- C C )
dR
E gR gR
R

*a postizanje bilo koje visine iznad zemlje energija za masu od & kg ,

iznosi?
C
C
) )
C C C )
C
& 3
) kg
R h
R
dR h
L J gR g R
R h
R
+
_
1

1

1
]
,

+
(rzina da se dostigne neka visina iznad zemlje ako je gravitaciono
polje nehomogeno iznosi , naravno bez uticaja otpora vazduha i bez
strukture atmosfere, dakle samo da savlada promenjivo gravitaciono polje?
C
C C
C
&
m
)
s
R
J g R
R h
_
1

1

]
,

+
0lika demonstrira postizanje visine h na kojoj je brzina jednakea nuli ali
pocetna brzina data gornjom formulom
& kg bacen
sa zemlje u
vis brzinom
V
*
HC
RENTA,ILNOST &A<ANJA
-
,.-+#.-3U1- 7#NA ' #6-,A0N20+
.aspodela po rasturanju merena po dometu za
vo9ene rakete
U skladu sa geometrijskom slikom mo@e se usvojiti slede8e?
Neka je?
- letna trajektorija rakete 0n
- neka se radi o vo9enoj raketi na balisti:koj trajektoriji
- neka je 0v put vertikalnog lansiranja
- neka je 0p put naginjanja trajektorije do @eljenog ugla u toku
vo9enja
- neka su slanja A&, A),V ta:ke u kojima se komanduje vo9enom
trajektorijom
- neka je A zavr<na pozicija na kraju aktivne vo9ene faze
- neka je 0n let u pasivnoj fazi
Ako gornje pretpostavke postoje u ravni ga9anja, bez rasturanja po pravcu,
onda je rasturanje po pravcu definisano odstupanjima parametara datih na
donjoj slici
RAST$RANJE PO DO%ET$ JE2
-
a
-
tota,
0
#
0
$
0
8
a
4:S:=0
>?@0
D7M?@
S
"
A
#
A
$
A
%
A
a
"
a
S
o
S
p
Ukupni doprinos rasturanju po dometu izazvan gre<kom kraja aktivne faze iznosi?
a
a
R
a
a
R
a
a
R
a
a
R 0
R
-
-
-
8
8
- -
"
"
-
-

=arcijalni izvodi za rakete manjeg i srednjeg dometa balisti:kog tipa
su?
&!
1
]
1

o
a
R
km -
>G
)! 1
]
1

height of

km
km
8
-
a
R
5
B! 1
]
1

s m
km
6
"
-
a
R
5 ? -
E!
1
]
1

m
m
-
-
a
R
-
' direct
Usvojimo da je domet B
ma-
mogu8e dosti8i nevo9enom raketom.
Ako oprema za vo9enje ima masu Cm
!c
, onda mora biti dodata nevo9enoj
raketi, kako bi postala vo9ena.
Ako sistem vo9enja funkcioni<e tako da se mo@e izraziti u formi gubitaka
specifi:nog impulsa :
sp
onda se dodatkom mase kompenzuje ovaj gubitak :sp
Ako sistem komndnih povr<ina vo9ene rakete izaziva dodatni otpor CC
-

onda i on ulazi u prora:un gubitka dometa
-
a
DC-
a
-
ran!
DC-
R
0
8
a
DC8
a
V-0-NA >#+A
D7M?@
A
a
DCA
a
"
a
DC"
a
0
#
E
0
#
EE
0
EE
0
E
/u2ici dometa, z2o! s"e!a na"edeno!, "oFene u odnosu na istu
ne"oFenu raketu, 2i,i 2i, dak,e:
-
-
R
sp
sp
R
s!s
s!s
R
R
C
C
-
:
:
-
m
m
-
-

-
2va jedna:ina izra@ava DODATNI PAD DO%ETA za VO<ENE
balisti:ke rakete u odnosu na NEVO<ENE koja ima isti pogon i bojevu
glavu.
+o zna:i?
- dodatna masa opreme za vo9enje i upravljanje Cm
s!s
POVE9AVA
%AS$ rakete pa joj adekvatno S%ANJ$JE DO%ET za :lan?
s!s
s!s
R
m
m
-

- dodatni gubici specifi:nog impulsa upotrebom opreme za vo9enje i

upravljanje izra@avaju u stvari pad totalnog impulsa, <to smanjuje
domet doprinosom drugog :lana,
- dodatni otpor zbog komndnih povr<ina pove8ava ukupni otpor pa
time smanjuje domet doprinosom tre8eg :lana.
2vakve pretpostavke su hipoteti:ke i slu@e pore9enju sa nevo9enim
raketama samo generalno.
2vi se izrazi koriste za grubu procenu kriterijuma cena efikasnost
%isplativost! za ga9anje balisti:kim raketama.
Rena!abilno)! gaHanja (a bali)!i1e rae!e
=oznata cena ve8e rakete 2
C
u odnosu na jedini:nu cenu
1
C
manje
rakete :ija je masa C&
m
iznosi?
[ ] [ ]
3 2
o2 o1 1 2
m ) (m C C
gde je masa ve8e rakete 02
m
.
2vi uporedni kriterijumi su po:etni uslovi za pore9enje ga9anja
raketama u skladu sa njihovim po:etnim cenama.
0truktura po:etne cene rakete je?
Wing GC P RE WH r
C C C C C C + + + +
gde je?
- C
WG
cena bojeve glave,
- C
R?
cena raketnog motora bez goriva,
- C
P
cena raketnog goriva,
- C
/C
cena odseka vo9enja i upravljanja,
- C
Win!
cena stabilizatora i komndnih povr<ina.
,ori<8enjem po:etne mase rakete m
o
mo@e se izraziti slede8e?
o P re re P re re re re re
m C m C m C C
,
gde je
C W jedini:na cena po kilogramu odgovaraju8e
komponente

odnos odgovaraju8e mase komponente prema
ukupnoj masi rakete

odnos koeficijenata kvaliteta raketne konstrukcije
raketnog motora tj. odnos mase goriva prema masi konstrukcije
motora
7ena pogonskog punjenja odgovaraju8eg raketnog goriva je?
o P p p p p
m C m C C
7ena opreme za vo9enje iznosi?
o gc gc gc gc gc
m C m C C
7ena komandnih povr<ina i izvr<nih organa je?
o win win win win win
m C m C C
0ve cene su procenjene preko jedini:ne cene
i
C
predstavljaju
statisti:ke vrednosti i mogu8e ih je upore9ivati preko masenih odnosa za
manje i ve8e tipove raketa i njihovih podsklopova sa poznatim
karakteristikama jedini:nih cena.
*avr<na struktura cene sli:na je strukturi mase i mo@e se izraziti
formulom?
( ) [ ]
o re re p p Hin Hin !c !c WG r
m C - C C C C C + + + +
c
e
n
C ' jedini:na cena po:etne mase
rakete bez bojeve glave
Pribli0na br(ina (a #araboli1u !raje!oriju (a +a)i+alni /o+e! #ri
0

.
O
45
!- "
, gde je - domet.
Sre/nji /o+e! (a #ribli0nu #araboli1u !raje!oriju je 2
5
5
sin
!
"
-
.
U skladu sa jedna:inom 7iolkovskog za let bez otpora, brzina rakete iznosi?
p i
ef
a
o
ef
m m m m
m ) ( m m m
,n u
m
m
,n u "
+ + +
+ + + +

-
odnosno "aIi jedna1ina za odnos masa
Dak,e, "aIe s,ede3e re,acije za masu korisno! tereta pl
m
i masu !ori"a
p
m

e upra!"an" i o$"en"e %a &i&'ema ma&a
Win GC WH P(
m m m m + +
glave bojeve masa
P e Win /C WG
P e P Win /C WG
u
"
m m m m
m m m m m
e
ef
+ + +
+ + + +

1asa goriva p
m
u funkciji idealnog maksimalnog dometa, dakle, iznosi?
( )

,
_

,
_

+ +

- -
-
ef
ef
u
"
re
u
"
Win /C WG
P
e
e m m m
m

,
_

,
_

- -
-
ef
ef
u
!-
re
u
!-
WG
P
e
e m
m

3edna:ina mase goriva p

m
dala je u funkciji idealnog maksimalnog
dometa ;, potrebnog korisnog tereta p!
m
, koeficijnta kvaliteta %ispunjenosti
gorivom raketnog motora! re

i specifi:nog impulsa %energije! raketnog

goriva
( )
goria
&p e)
* u
, e)
u
' efektivna brzina isticanja
7ena rakete iznosi
( )

,
_

,
_

+
- -
-
ef
ef
u
!-
re
re re P
u
!-
P>
P> r
e
C C e m
C C

gde je win G( +H P(
C C C C + +
Ako se uvedu jedini:ne cene, gornji izraz za cenu rakete postaje
funkcija korisnog tereta P(
m
, dometa ;, energije goriva e)
u
i kvaliteta
konstrukcije re

i glasi?
1
1
1
1
1
1
1
1
]
1

,
_

+ +
- -
-
ef
ef
u
!-
re
u
!-
re re P P> P> P> r
e
e
) C C ( m m C C

Ukupna cena rakete r

C
je prema tome?
[ ] ) , u , - ( J ) C C ( C m C
re ef re re P P> P> r
+ +
gde je
) , u -(., -
re e)

funkcija dometa, energije i pogonske grupe

O *oHenju i #reci(no)!i2
7ena sistema za vo9enje CG
C
u funkciji gre<ke pogotka izra@enog
standardnom devijacijom
/
iznosi?

n
i
i
/C
i
k
C
-

gde je?
i broj komponenata u sistemu vo9enja koji uti:e na standardnu
devijaciju koja obuhvata i ta:nost i preciznost ga9anja,
K
i
koeficijent koji predstavlja promenu cene za promenu gre<ke
/

od &D koju izaziva i'ta komponenta
i
0
' cena i'te komponente sistema za vo9enje :ija je ukupna gre<ka
/
H&
4eneralni pristup daje kona:nu cenu?

/C
/C
k
C
gde je X
i
Y) za balisti:ke rakete isto:nog porekla
1
]
1

& pogotka gre<ke disperziju za

Z u vodjenja sistema cena

GC
k
O boje*oj gla*i
1asa eksploziva e.p
m
iznosi?
6
G? G? e-p
R k m
gde je
HE
R
' radijus uni<tenja bojeve glave eksplozivnog punjenja
HE
0
' koeficijent uni<tenosti zone radijusa
HE
R
1asa bojeve glave
WH
m
je?
6
G? G? WG WG
R k k m
gde je
WH
0
' koeficijent masenog odnosa eksplozivnog punjenja e.p
m

i :elika u ukupnoj masi bojeve glave
1113 0
WH

7ena WH
C
bojeve glave iznosi?
3
HE HE WH WH WH WH WH
R 0 0 C m C C
Ukupna cena rakete
r
C
prema tome iznosi?
6
G? G? WG WG r
R k k C C Wcena efikasnosti bojeve glave
[

/C
k
Wcena vo9enja i upravljanja
[
cena
korisnog
tereta
o Win Win
m C
Wcena komandnih povr<ina i izvr<nih organa
[
( ) ( )
re ef re re P P>
, u , - J C C m +
Wcena raketnog motora
%pogonske grupe!
1A+#1A+-M,- -*.A* *A 7#NU UN-/+#N3A 7->3A
1atemati:ki izraz za cenu uni<tenja cilja mo@e se izraziti
kriterijumom rentabilnosti ga9anja %isplativosti uni<tenja cilja!?
) )
\#
) .
e ' &
tereta korisnog bez rakete cena tereta korisnog cena

EN
R
5 5
HE
5 R
e L -

W o:ekivana ubojnost na radijusu uni<tenja R
G?
sa disperzijom
gre<ke pogotka L
Na taj na:in je postavljena relacija izme9u cene i gre<ke pogotka izra@ena u
obliku standardne devijacije i njenih tro<kovnih uticaja u odnosu na kvalitet
ga9anja i uni<tenja cilja
,VA>-+#+ V2L#N3A
+.2/,2V- U 2DN20U NA 1U>+-=>-,A7-3U =#+>3-
V2L#N3A - U=.AV>3AN3A
%=2V#5AN3# =2U*DAN20+- 4ALAN3A V2L#N-1
.A,#+A1A!
-8 $)*aja )e #re!#o)!a*a /a *eo+a )u#a rae!a gaHa *rlo )u# cilj8
58 $)*aja )e (bog ra(loga -;: /a rae!a i+a *iBe #e!lji *oHenja i
u#ra*ljanja: ra/i #o*e=anja #ou(/ano)!i8
68 Po)!a*lja )e #i!anje2 Kao )e +o0e u!*r/i!i i)#la!i*o)! o*a*og
#o*e=anja #ou(/ano)!i ) ob(iro+ na u*e=anje !roBo*a *oHenja )a
*iBe #e!lji7
Ako se izrazi cena rakete u formi pouzdanosti novih petlji
vo9enja tada va@i?
( )
/C WG /C WG r
m n m C C n C C + + +
gde je
P>
P> o
m
m m

' maseni koeficijent rakete u odnosu na korisni teret
n broj petlji vo9enja sa kojima raketa raspola@e.
1atemati:ki izraz za cenu uni<tenja cilja je funkcija n petlji vo9enja i
njihovih masa i pouzdanosti.
( )
( ) [ ]
n
/C
/C WG /C WG
P P
C n C m n m C
M

+ + +

- -

gde je = verovatno8a uni<tenja datom bojevom glavom dok je GC

P
pouzdanost jedne od n petlji sa kojima glava za vodjenje raspolaze .
Ako se uvede koeficijent
( ) 2 0
izrazom?
( )
rakete i glave bojeve cena
vodjenje za opreme cena

+
+

WH WH
GC WH
C m C
C m C
k

tada odnos rentabilnosti vo9enja 1 prema ceni rakete bez sistema

vo9enja, pomno@en sa verovatnocom cilja = %predstavlja ranjivost cilja,
@ilavost! u formi koeficijenta ,%=!, glasi?
( ) P
C m C
M
P J
WG WG

+

odnosno
( )
( )
( )
n
/C
P
k
P J

+

- -
-
<to predstavlja koeficijent pouzdanosti sigurnog pogotka @eljenom
gre<kom

i uni<tenja cilja izra@enog procentom =

OPQRSTUVP PWQXYPVZS[ SR\UOU]U^P OPWU\ZS[ ZU_S`UZS[
ROSYUW\XVP
ROX RS_U]PZSa bcOdP^b X bTPOb [PQS_P b \SWb VPZQXOP^P
befg
]^_`a`, _^b c de` fghi` cjk`l`gd_` _bjdagh_mcn`, obg^nh co^ac bfg`p`jh
baqbgjbda, an. dqbdbrjbda f^, r`s j^ght^e^l^ _bjdagh_mcn`, qgco` bfibe^g^nhu`
bqa`g`u`l` h g^svcwcaco hdvbeco^ `_dqvb^a^mcn`. xqbg`fb d^ aco, _bjdagh_mcn^
g^_`a` obg^ co^ac c bfibe^g^nhuh wegdabuh an. dqbdbrjbda dhqgbda^ey^l^
f`zbgo^mcn^o^ m`v` _bjdagh_mcn` c qbn`fcjc{ l`jc{ d_vbqbe^.
Whijklkminkoi jkhi
|e` dcv` _bn` f`vhnh j^ g^_`ah h ab_h v^jdcg^l^ c v`a^ obih d` _v^dczc_be^ac j^
g^svcwca` j^wcj` %dvc_^ &!.
C.ur 1 K.cuquruf cu. rofe oe.vfv u premv
}b _^g^_a`gh f`ndae^ de` dcv` _bn` f`vhnh j^ _bjdagh_mcnh g^_`a` obih d` hdvbejb
qbf`vcac j^ s^qg`ocjd_` c qbegtcjd_`. ~^qg`ocjd_` dcv` dh dcv` a`kcj` c dcv`
cj`gmcn`, ^ de` bda^v` % ^`gbfcj^ocw_`, i^dbfcj^ocw_`, dcv` hjhag^tl`i qgcacd_^
c {cfg^hvcwj` dg`fcj`! dh qbegtcjd_`.
|cv` d`, a^_bp`, obih _v^dczc_be^ac qb _^g^_a`gh qgbo`j` h eg`o`jh. x abo
dvhw^nh qb_^s^a`y _^g^_a`g^ dcv^ qg`fda^ey^ qbg`p`l` fhkcj` ag^n^l^ f`ndae^
dcv` d^ q`gcbfbo dbqdae`jc{ bdmcv^mcn^ d^obi f`ndae^. ]^svc_hnh d` dv`f`u` dcv`?
' da^acw_`,
) ( T &C & >>
$
' fcj^ocw_`,
& T
$
' hf^gj`,
) . ( T )A C & <
,
dcv` _bn` f`vhnh j^
g^_`ah
qb _^g^_a`gh
f`ndae^
s^qg`ocjd_`
dcv`
qbegtcjd_`
dcv`
a`kcj^
cj`gmcn^
a`gobfcj^ocw_`
i^dbfcj^ocw_`
hjhag^tl`i
qgcacd_^
dqby^tl`i
qgcacd_^
{cfg^hvcwj`
qb qgbo`jc h
eg`o`jh
da^acw_`
fcj^ocw_`
hf^gj`
q`gcbfcwjb'da^acw_^
bqa`g`u`l^
if` dh? T q`gcbf bdjbejbi abj^ dbqde`jc{ bdmcv^mcn^ qgbn`_acv^,
' eg`o` f`ndae^ cvc eg`o` qg`v^sjbi g`kco^.
}bd`rjh _v^dh bqa`g`u`l^ qg`fda^ey^nh jcd_bzg`_e`jaj` bdmcv^mcn` wcnc q`gcbf
bdmcvbe^l^ j` qg`v^sc & s. oqvcahf` a^_ec{ bdmcv^mcn^ dh brcwjb o^v`, ^vc dh
lc{be` dg`fl` eg`fjbdac dvhw^nj` qgbo`jyce`. ]^sbgj^ bqa`g`u`l^ `v`o`j^a^
_bjdagh_mcn` g^_`a^ s^ecd` bf hw`da^vbdac f`ndae^, rgbn^ q`gcbf^ bdmcvbe^l^ c
cja`sca`a^ bqa`g`u`l^ `v`o`j^a^ _bjdagh_mcn`.
ab d` acw` v`ajc{ bqa`g`u`l^, g^svc_hn`ob bqa`g`u`l^?
' h ^_acejbn z^sc v`a^,
' h q^dcejbn z^sc v`a^,
' h s^egtjbn z^sc v`a^.
qa`g`u`l^ qg` v^jdcg^l^ g^_`a` %j^ s`oyc! bfjbd` d` j^?
' ag^jdqbgaj^ bqa`g`u`l^,
' obja^kj^ c a`da bqa`g`u`l^,
' da^gaj^ bqa`g`u`l^ %qbda^ey^l^ j^ v^jdcgjc hg`p^n c s^hsco^l` `v`o`j^a^
i^p^l^!.
Sjpfepq lirq kjsktkeiui vewjtfxq mfpjtwymnkoi wimqti
x qgbm`dh qgbcsebfl` g^_`a^ g^svc_hn`ob agc bdjbej` z^s` cdqcace^l^?
&. qg`vcocj^gjc qgbg^whjc,
). qgbrjc qgbg^whjc
B. `_dq`gco`ja^vj^ cdqcace^l^
Hpe.u+uupuu npop:vuu _bjdagh_mcn` s^{a`e^nh?
' qgcrvckj` eg`fjbdac bqa`g`u`l^ h _^g^_a`gcdacwjco qg`d`mco^,
' qbsj^e^l` t`o^ f`ndaehnhuc{ dcv^ c bdjbejco fco`jscn^o^ _^g^_a`gcdacwjc{
qg`d`_^,
' _bjdagh_abgd_^, a`{jbvbt_^ c `_dqvb^a^mcbj^ big^jcw`l^.
`bq{bfjb n`, a^_bp`, qbsj^e^ac c _bjm`qmcnh g^dqbg`f^ bqg`o` d^ i^r^gcaco^.
}g`vcocj^gjc qgbg^whjc bobihuhnh _bjdagh_abgh f^ qgbe`gc cdqg^ejbda debnc{
qg`aqbda^e_c c qgbebf` d` s^ e`uc rgbn g^svcwcac{ qbw`ajc{ qbf^a^_^.
Hpoouu npop:vuu csebf` d` j^ bdjbeh qg`vcocj^gjc{, ^ s^aco j^ bdjbeh a^wjcnc{
qbf^a^_^ qbdv` g^sg^f` g^fjbi obf`v^ c csg^f` _boqv`a^ g^fjc{ mga`k^.
~^ be` qgbg^whj` j`bq{bfjc dh?
' qbw`ajc qbf^mc b g^dqbf`vc c eg`fjbdaco^ dqbyj`i bqa`g`u`l^ qb m`vbn
g^_`ac qgc s^f^jco hdvbeco^ `_dqvb^a^mcn`,
' qbw`ajc qbf^mc b _bjdagh_mcnc g^_`a` _bn^ d` qgbg^whj^e^.
}gbrjc qgbg^whjc dh h dae^gc iv^ejc qgbg^whjc wegdabu` c lco^ d` bfg`phnh?
' j^qg`s^l^ h deco `v`o`jaco^ _bjdagh_mcn`,
' hi^bj^ c vcj`^gj^ qbo`g^l^ _^g^_a`gcdacwjc{ a^w^_^ c qg`d`_^ _bjdagh_mcn`,
' jbdcebda `v`o`j^a^ e`s`,
' g`s`ge` c da`q`jc dcihgjbdac.
Ercnepu+eum.u ucnumuen h_yhwhnh cdqcace^l` g^svcwcac{ d_vbqbe^,
`v`o`j^a^ _bjdagh_mcn` c _^g^_a`gcdacwjc{ a^w^_^ _bjdagh_mcn`. j^ d` csebf` h
v^rbg^abgcnd_co hdvbeco^, qbvcibjd_co hdvbeco^ c h ab_h v`a^ g^_`a`.
~^ cdqcace^l` h v^rbg^abgcnd_co hdvbeco^ j`bq{bfjb n` co^ac?
' qbw`aj` qbf^a_` b g^dqbg`fh c eg`fjbdaco^ dqbyjc{ bqa`g`u`l^ qb m`vbn
_bjdagh_mcnc qgc deco hdvbeco^ `_dqvb^a^mcn`,
' hsbg^_ qgbn`_acv^ ' qgbabacq.
eco cdqcace^lco^ `_dq`gco`ja^vjb d` bfg`phnh?
' bqa`g`u`l^ %j^qbjc! h deco qg`d`mco^ _bjdagh_mcn`,
' g^sbgj^ bqa`g`u`l^ %o^_dco^vj^ bqa`g`u`l^ _bn` obk` f^ csfgkc
_bjdagh_mcn^!,
' da`q`jc dcihgjbdac,
' vcjcnd_` c hi^bj` f`zbgo^mcn` g^svcwcac{ qg`d`_^ _bjdagh_mcn`.
Sgwqzkeiuq fstqwqxqui swfoqmtkhi y tfmy hqti
y {wrkpjmf| mffwgkpitpf| jkjtq|y
`a g^_`a` bfecn^ d` qb ag^n`_abgcnc, _bn^ n` h bqta`o dvhw^nh qgbdabgj^ _gce^.
]^fc tab rby`i d{e^a^l^ bdbrcj^ f`vhnhuc{ bqa`g`u`l^, hebf` d` dv`f`u`
qg`aqbda^e_` %dvc_^ &!?
' _g`a^l` qgbn`_acv^ qb g^e^jd_bn _gcebn, c ab qb ag^n`_abgcnc _bn^ v`kc h
e`gac_^vjbn g^ejc bfjbdjb qbdo^ag^ d` g^e^j i^p^l^,
' de` dcv` dh de`f`j` h m`ja^g o^d` qgbn`_acv^,
' qbdo^ag^ d` _g`a^l` m`jag^ o^d` h rgscjd_bo _bbgfcj^ajbo dcda`oh, ^ a`_
_^djcn` d` hebf` dcv` _bn` f`vhnh b_b m`jag^ o^d` %obo`jac!.

) o)
C.ur 1 Cu.e rofe oe.vfv u eump +ce preme v morv .em
v opsuucro+ roopouumuo+ cucme+v
npu C >
&
() u npu C <
&
(o)
sj^_` j^ dvcmc dh dv`f`u`?
H ' dcv^ qbacd_^,
I - a`kcj^,
X

- baqbg,
Y
H
- hsibj,
4
u
, 4
m
- _boqbj`ja` cj`gmcn^vj` dcv` h qg^emh jbgo^v` c a^ji`ja` j^
ag^n`_abgcnh

& &
J
g
G
J m F
n

c
J
g
G
J m F
t
& &

,
%&!
B - rgscj^ j^ ag^n`_abgcnc,
+ - o^d^ g^_`a` %qgbn`_acv^!,

' j^q^fjc hi^b,

' hi^b ag^n`_abgcn`.
^ bdjbeh ^v^or`gbebi qgcjmcq^, csn`fj^wcu`ob de` dcv` _bn` f`vhnh h qg^emh
bd` U?

&
J
g
G
cos G sin P Y
L
+ +
%)!
~^aco u`ob hs`ac bfjbd qbegtcjd_c{ dcv^ _bn` f`vhnh h qg^emh bd` U c a`kcj`
g^_`a` h f^abo eg`o`jd_bo ag`jha_h. e^n bfjbd qg`fda^ey^ _b`zcmcn`ja
jbgo^vjbi qg`bqa`g`u`l^ % v
n
!?
g
J
cos
G
sin P Y
n
L
v

&
+
+

%B!
sn`fj^wcu`ob dcv` _bn` f`vhnh h qg^emh bd` ;?
J
g
G
sin G X cos P
D
&
+
%E!
q^ n` _b`zcmcn`ja a^ji`jmcn^vjbi bqa`g`u`l^?
g
J
sin
G
X cos P
n
D
x
&
+

%A!
Sgwqzkeiuq mfqlknkoqpti swqfstqwqxqui
y jfsjteqpf| mffwgkpitpf| jkjtq|y
}gc qgbg^whjh wegdabu` c baqbgjbdac _bjdagh_mcn` g^_`a` obg^nh d` sj^ac
bqa`g`u`l^ c qg^emc bd^ dbqdae`jbi _bbgfcj^ajbi dcda`o^ %dvc_^ )!.
}b ^j^vbicnc d^ csg^sco^ %B! c %A!, ^ d^ dvc_` ), _b`zcmcn`jac bqa`g`u`l^ fhk
dbqdae`jc{ bd^ g^_`a` _bn^ d` _g`u` qb ag^n`_abgcnc m dh?

x v v x xs
n n sin n cos n n +
%F!

v x x v vs
n n sin n cos n n +
%G!
C.ur 2 Bermopcru oufep+ onmepehen preme v opsoucro+ (xOv)
u concmeeuo+ (x
c
Ov
c
) roopouumuo+ cucme+v
xqgbtu`l^ h csg^sco^ %F! c %G! hs`a^ dh d^ob s^ 10 < .
]`shvahnhu` dcv` _bn` f`vhnh fhk dbqdae`jc{ bd^ g^_`a` dh?
sin X cos Y Y
s
+
' ^`gbfcj^ocwj^ jbgo^vj^ dcv^
%I!
sin Y cos X X
s

' ^`gbfcj^ocw_^ hsfhkj^ dcv^
%K!
Z ' ^`gbfcj^ocw_^ qbqg`wj^ dcv^
^_v`, qbf hdvbebo f^ qbacd^_ H f`vhn` fhk bd` x
c
c f^ j`o^ rbwj` _boqbj`ja`
rcu`?
G
Z
n ,
G
X P
n ,
G
Y
n
:s xs vs

%&C!
Sgwqzkeiuq riswq|kpjmk} jkhi pi wimqty
}bdo^ag^nh d` dcv` _bn` f`vhnh j^ m`ja^g o^d` g^_`a` h ab_h l`ibi _g`a^l^ qb
_gcebvcjcnd_bn qha^lc. fg`pce^l` g`shvahnhu` s^qg`ocjd_` dcv` %dho`
qgbn`_mcn^ cj`gmcn^vjc{ c ig^eca^mcbjc{ dcv^! _bn^ f`vhn` j^ m`ja^g o^d` g^_`a` h
bfg`p`jbo qg^emh qgc_^s^jb n` j^ dvcmc B.
C.ur 3 3npe+uucre cu.e rofe oe.vfv u eump +ce preme
|ho^ qgbn`_mcn^ cj`gmcn^vjc{ dcv^ c dcv` a`kcj` j^ bdh x f^a^ n` h brvc_h?
x t
n G )
g
J
(sin G sin G J m sin G F + + +
&
&

%&&!
^_v`, g`shvahnhu^ s^qg`ocjd_^ dcv^ _bn^ f`vhn` h qg^emh bd` Ox n`fj^_^ n`
qgbcsebfh dcv` a`kcj` c bfibe^g^nhu`i _b`zcmcn`ja^ qg`bqa`g`u`l^. |o`g f`ndae^
a` g`shvahnhu` s^qg`ocjd_` dcv` n` dhqgba^j do`gh e`_abg^ bqa`g`u`l^.
|vhw^n`ec f`vbe^l^ _b`zcmcn`ja^
qg`bqa`g`u`l^
&. ]^_`a^ n` h e`gac_^vjbo qbvbk^nh, obabg j` g^fc, e`ag^ j`o^. `fcj^
qbegtcjd_^ dcv^ _bn^ f`vhn` j^ g^_`ah h abo dvhw^nh n` g`^_mcn^ bdvbjm^,
_bn^ n` qb cja`sca`ah n`fj^_^ dcvc a`kcj`, ^vc n` dhqgbajbi do`g^. ~^ab n`
bfjbd hsfhkj` dcv` c dcv` a`kcj`, _bnc qg`fda^ey^ hsfhkjb qg`bqa`g`u`l`
g^_`a`, n`fj^_ n`fcjcmc?
&
G
R
n
x
x
%&)!
^ qg^e^m oh n` fhk x bd` %dvc_^ E!.
bgo^vjb c qbqg`wjb qg`bqa`g`u`l` h abo dvhw^nh n`fj^_b n` jhvc?
C C
: v
n , n
.
C.ur 4 Cu.e rofe oe.vfv u premv
npu eepmur.uo+ .ucupnv
). ]^_`a^ d^ v^jdcg^ d^ v^jdcgj` g^oq` qbf j`_co hivbo %dvc_^ A!.
]`shvahnhu^ qbegtcjd_^ dcv^ _bn^ f`vhn` j^ g^_`ah h abo dvhw^nh rcu`
g`^_mcn^ bdvbj^m^ j^ v^jdcgjbn g^oqc. fjbd hsfhkj` %^_dcn^vj`! dcv` c
dcv` a`kcj` g^_`a` f^n` hsfhkjb qg`bqa`g`u`l` sin
G
R
n
x
x
, ^ bfjbd
jbgo^vj` dcv` c dcv` a`kcj` g^_`a` f^n` jbgo^vjb qg`bqa`g`u`l`
cos
G
R
n
v
v
c qbqg`wjb qg`bqa`g`u`l` C
:
n .
C.ur 5 Cu.e rofe oe.vfv u premv
npu .ucupnv noo ve.o+
) <
B. xsfhkjb qg`bqa`g`u`l` n`fjbda`q`j` r^vcdacw_` g^_`a` j^ ^_acejbo f`vh
qha^l` o`l^ d` _^b j^ dvcmc F %f`b o!,
I A
max x
n
.
C.ur 6 ufep+ npo+eue vsovruoe npeonmepehen u
x
v .emv
feouocmeneue o.ucmu:re preme
_b n` h ag`jha_h
k
t
obabg cd_yhw`j % C P !, ^ g^_`a^ d` j^v^sc j^ ecdcjc
if` d` cdqby^e^ hacm^n ^aobdz`g`, qg`o^ csg^sh %&C!, qg`bqa`g`u`l` d` o`l^
d_b_becab %f`b o! c qbda^n` j`i^acejb. }bfcs^l`o g^_`a`, w`bjc baqbg X
u` j^da^ecac f^ bq^f^ c hsfhkjb qg`bqa`g`u`l` u` a`kcac jhvc %f`b o!.
|^ z^_abgbo j`i^acejbi qg`bqa`g`u`l^ h a`djbn e`sc dh qbnobec Peg`vbiP c
P{v^fjbiP bfe^n^l^ da`q`j^ g^_`a`. }g^_acwjb h v`ah jcn` fbseby`j^ qbn^e^
j`i^acejc{ qg`bqa`g`u`l^, srbi w`i^ d` bfe^n^l` qgec{ da`q`j^ r^vcdacw_c{
g^_`a^ fbi^p^ j^ ecdcj^o^ AC GC _o, an. qbacd^_ j^ ebf`u`o da`q`jh h v`ah d^
g^_`ajco obabgbo j^ a`wjb ibgceb j^ cecmc jc_^f j` obg^ rcac n`fj^_ jhvc.
^ ecdcj^o^ qg`_b &)C _o qgc dvbrbfjbo v`ah qb bgrcac b_b ~`oy` fbv^sc fb
r`da`kcjd_bi da^l^
C
: v x
n n n
srbi bfdhdae^ qbegtcjd_c{ dcv^.
bgo^vjb c qbqg`wjb qg`bqa`g`u`l` r^vcdacw_c{ g^_`a^ j^ ^_acejbo f`vh
qha^l` o`l^nh d` h ig^jcm^o^ A C. t . x obo`jah k
t
bjc obg^nh rcac
n`fj^_c jhvc f^ j` rc h ab_h q^dcej` z^s` v`a^ fbe`vc fb ig`t^_^ _bn` rc
hacm^v` j^ a^wjbda ebp`l^ g^_`a` h s^f^ah a^w_h.
E. }gbo`j^ zhj_mcn`
) t ( n
x
s^ agbda`q`jh g^_`ah Pbdab_P qgc_^s^j^ n` j^
dvcmc G.
C.ur 7 Hpo+eu ocuoeuux rprmepucmur
preme "Bocmor" v morv .em
x qbw`ajbo ag`jha_h C t da^gajb qg`bqa`g`u`l` n`
F &
C
C
C
.
G
P
n
I
I
I

if` dh?
I
P
C ' dcv^ qbacd_^ g^_`ajbi obabg^ c I
G
C ' dcv^ a`kcj` g^_`a` qgc
qbw`a_h v^jdcg^l^. ^_b h v`ah g^_`a` dcv^ qbacd_^ g^da`, ^ o^d^ dcda`o^
bq^f^, fbv^sc fb cja`scejbi g^da^ qg`bqa`g`u`l^
x
n
. ^_bj eg`o`j^
&&A t d h rvb_h g^_`ajbi obabg^ fbv^sc fb h_yhwce^l^ hqg^ey^w_bi obabg^
c do^l`l^ qbacd_^ o^gt`ed_bi obabg^ srbi qgbo`j` o^d` d^da^e^
_boqbj`j^a^ ibgce^.
x eg`o`jh &BC &)C t d fbv^sc fb bfr^mce^l^ rbwjc{ rvb_be^ c f`vbe^
iv^ejbi rvb_^ c fbv^sc fb d_b_beca` qgbo`j` qbacd_^ %g^_`ajc obabgc
fghibi da`q`j^ g^f` j`qg`_cfjb!. xsfhkjb qg`bqa`g`u`l` d`, a^_bp`, o`l^
d_b_becab, ^ s^aco bq`a qbwcl` cja`scejb f^ g^da` srbi d^ibg`e^l^
ibgce^ cs g`s`geb^g^. x ag`jha_h BEC t d fbv^sc fb bfe^n^l^ fghibi
da`q`j^ g^_`a` c d_b_beca` qgbo`j` qg`bqa`g`u`l^. ^_bj abi^
qg`bqa`g`u`l` dqbgb g^da` c j` qg`v^sc qb cja`sca`ah n`fcjcmh. x ag`jha_h
FGA t d bfr^mhn` d` _bjdagh_mcn^ ag`u`i da`q`j^ g^_`a`, ^ _bgcda^j a`g`a
j^da^ey^ v`a h r`da`kcjd_bo da^lh qb i`bm`jagcwjbn ag^n`_abgcnc.
A. }gbo`j^ zhj_mcn`
) t ( n
x
s^ agbda`q`jh g^_`ah P|^ahgj'AP d^ obihujbtuh
g`ihvcd^l^ hsfhkjbi bqa`g`u`l^ qgc_^s^j^ n` j^ dvcmc I. ^ rb_h g^_`a`
qbda^ey`j n` cja`ig^abg bqa`g`u`l^ _bnc f^n` _bo^jfh s^ ^_acecg^l`
bfibe^g^nhuc{ dcda`o^.
C.ur 8 Hpo+eu ocuoeuux rprmepucmur
preme "Cmvpu-5" v morv .em
x ag`jha_h C t %a^w_^ &! da^gajb qg`bqa`g`u`l` n`
&GA &
C
C
C
.
G
P
n
I
I
I

. x
a^w_c ) fbv^sc fb bfe^n^l^ m`jag^vjbi obabg^ rvb_^ &. da`q`j^$ h a^w_c B
fb bfe^n^l^ q`gcz`gjc{ obabg^ &. rvb_^$ h a^w_c E fb da^gabe^l^ obabg^ ).
rvb_^ %bec obabgc da^gahnh j`tab g^jcn` f^ j` rc fbtvb fb j`i^acejbi
qg`bqa`g`u`l^!. ^ f`vh A'A f^a` _gce` qgc_^s^j^ n` qgbo`j^ bfjbd^
_boqbj`j^a^ ibgce^$ h a^w_c F bfe^n^l` obabg^ ). rvb_^$ h a^w_c G
da^gabe^l` obabg^ B. rvb_^$ h a^w_c I bfr^mce^l` obabg^ B. rvb_^. x
a^w_c K qbwcl` q^dcejc v`a E. rvb_^ %_bgcdjbi a`g`a^! qb i`bm`jagcwjbn
bgrcac.
F. ^g^_a`g qgbo`j` bqa`g`u`l^ qgc dqhta^lh _bjhdj` g^_`a` %_^qdhv` s^
dqhta^l`! qgc_^s^j n` j^ dvcmc K^. ^ dvcmc Kr qgc_^s^j` dh
_^g^_a`gcdacwj` qgbo`j` rgscjd_bi qgcacd_^ c rgscj` _g`a^l^ qb
ag^n`_abgcnc. }gc hv^d_h e`vc_bo rgscjbo h ^aobdz`gh, srbi qbe`u^l^
qbegtcj` qg`d`_^ g^_`a` fbv^sc fb _bw`l^ c qgbo`j` qg`bqa`g`u`l^ x
n
.
g^jdv^abgjb _g`a^l` g^_`a` _borcjhn` d` d^ bdmcv^mcn^o^ h g^ejco^
c ~. oqvcahf^ ac{ bdmcv^mcn^ d^ qgbv^d_bo g^_`a` _gbs qbegtcjd_`
dvbn`e` ^aobdz`g` cja`scejb bq^f^, ^ zg`_e`jmcn^ g^da` fb j`_bvc_b
f`d`acj^ {`gm^. bgo^vjb hrgs^l` _bn` qgc abo j^da^n` rcajb hacw` j^
jbgo^vjb c qbqg`wjb qg`bqa`g`u`l`.

o
C.ur 9 Hpo+eu rprmepucmur preme rouvcuoe oo.ur npu cnvumnv
G. }gc qgbg^whjh g^_`a` _bn^ d` dqhta^ _yhwjc hacm^n co^ o^_dco^vjb
hsfhkjb qg`bqa`g`u`l`, _bn` j^da^n` qgc dhdg`ah g^_`a` d^ qg`qg`_bo. ^
dvcmc &C qgc_^s^j n` qgco`g qgbo`j`
x
n
h eg`o`jh qgc _g`a^lh g^_`a` c
l`jbo dhf^gh d^ aegfco s`oycta`o. bf g^_`a^ _bn` d` dqhta^nh d^ qbd^fbo
g^fc bwhe^l^ kceba^ c sfg^ey^ _bdobj^ha^ qgco`lhnh d` dq`mcn^vjc
b_vbqjc ^obgacshnhuc hg`p^nc c g`^_acejb'q^fbrg^jd_c dcda`oc _bnc
do^lhnh f`ndaeb qg`bqa`g`u`l^ j^ bgi^jcs^o j`_bvc_b qha^.

C.ur 10 Hpo+eu v morv .em
vsovruoe
npeonmepehen preme r.ce se++-
esovx
1-s epe+e po cmpmuux +omop
2-npu +pueecro+ .emv
C.ur 11 Hpo+eu vsovruoe
npeonmepehen oeocmeneue
npomueeuoucre eoheue preme
I. ebda`q`j` qgbace^ecbjd_` ebp`j` g^_`a` j^ _g^nh g^f^ da^gajbi rvb_^
%hsrgs^w^! j^q^fjha` dh e`vc_co hsfhkjco qg`bqa`g`u`l`o %dvc_^ &&!.
^_dco^vj^ fbseby`j^ eg`fjbda hsfhkjbi qg`bqa`g`u`l^ bfg`phn` d` j^
bdjbeh obihujbdac qbhsf^jbi g^f^ `v`o`j^a^ dcda`o^ hqg^ey^l^. }bdv`
bfe^n^l^ obabg^ s^ hrgs^l` g^da hsfhkjbi qg`bqa`g`u`l^ br`sr`phn` d`
qbacd_bo o^gt`ed_bi obabg^. ^_dco^vj^ eg`fjbda jbgo^vjc{ c
qbqg`wjc{ qg`bqa`g`u`l^ n` )C.
K. }b cja`sca`ah o^_dco^vjc{ jbgo^vjc{ qg`bqa`g`u`l^ ^ecbjc d` f`v` j^
agc _v^d`?
' _v^d^ o^j`e^gd_c ^ecbjc d^
K I
v
n
,
' _v^d^ big^jcw`jb o^j`e^gd_c ^ecbjc d^
A E
v
n
c
' _v^d^ j`o^j`e^gd_c ^ecbjc d^
B )
v
n
.
b n` ibgl^ ig^jcm^ bqa`g`u`l^ j^ _bn^ d` obih cdqcace^ac qcvbac c
qbd^f^.
bdTb~ZU QXVU WSYU TUVbYb ZP \UVS OPWU\U
X ^XS_S bOP_ZS\U~U^U
Wiwimtqw swf|qpq imjkoihpk} jkhi
^ a`vb g^_`a` h ^_dcn^vjbo do`gh f`vhnh? dcv^ a`kcj`, qbacd^_ g^_`ajbi obabg^,
^`gbfcj^ocw_^ ^_dcn^vj^ dcv^, dcv^ j^da^v^ qgbda^vco qgcacd_bo h jbd`uco
g`s`geb^gco^ c fg. e` dcv`, _bn` h bqta`o dvhw^nh s^ecd` bf ecdcj` v`a^, rgscj`
v`a^, brvc_^ ag^n`_abgcn`, o`l^nh d` fhk bd` a`v^ g^_`a` h ab_h v`a^.
MNOP QRSNTR
}gbo`j^ dcv` a`kcj` s^ecdc bf qgbo`j` hsfhkjbi qg`bqa`g`u`l^ c o^d` g^_`a` h
ab_h v`a^.
^dh
) t ( m
n`fjbda`q`j` g^_`a` h ag`jha_h eg`o`j^ t j^_bj v^jdcg^l^ obk`ob
bfg`fcac dv`f`uco brg^dm`o?

t
dt m m t m
C
C
! %
%&B!
if` dh? C
m
' qbw`aj^ o^d^ g^_`a`,
* m
' agbt`l` ibgce^ h d`_hjfc.
|cv^ a`kcj` h bfg`p`jbo ag`jha_h eg`o`j^ j^ ecdcjc H s^ecdc bf hrgs^l^
dvbrbfjbi q^f^
)
C

,
_

H R
R
g g
H
, if` dh?
km R FBEC
' g^fcnhd ~`oy`, C
g
'
hrgs^l` dvbrbfjbi q^f^ j^ jcebh obg^.
b ecdcj`
km H )CC
obk` d` hdebncac
g g g
H

C .
_b n` do^l`l` o^d` ibgce^ h n`fcjcmc eg`o`j^ _bjda^jajb, qgbo`j^ dcv` a`kcj`
h eg`o`jh n` vcj`^gj^. }gbo`j^ dcv` a`kcj` h eg`o`jh ect`da`q`jc{ g^_`a^
qgc_^s^j^ n` j^ dvc_^o^ G c I. tag` d_b_beca` qgbo`j` bfibe^g^nh ag`jhmco^
bfe^n^l^ %bfr^mce^l^! qbibjd_c{ rvb_be^ %da`q`j^! g^_`a`.
~^ mga^l` fcn^ig^o^ hsfhkjc{ dcv^ qbibfjb n` dcvh a`kcj` qg`fda^ecac _^b dhoh
dcv` a`kcj` g^_`a` c ibgce^.
^g^_a`g g^dqbf`v` dcv` a`kcj` _bjdagh_mcn` %a`v^ g^_`a`! fhk bd` g^_`a` jcn`
qbag`rjb qbd`rjb g^sn^tl^e^ac, e`u n` qbag`rjb qgc_^s^ac _^_e^ n` qb bdc g^_`a`
g^dqbf`v^ bqa`g`u`l^ bf ibgce^ h g^svcwcaco _bjdagh_mcbjco t`o^o^ g^_`a`.
}g`aqbda^ecob f^ n` a`wjb ibgceb j^dhab h mcvcjfgcwjc jbd`uc g`s`geb^g, _bnc d`
j^v^sc h e`gac_^vjbo qbvbk^nh. ]`s`geb^g obk` rcac hwegtu`j j^ fe^ j^wcj^ d^
fbl` cvc ibgl` dag^j`.
|vhw^n fbl`i e`t^l^ qgc_^s^j n` j^ dvcmc &).
C.ur 12 ufep+ onmepehen npu oone+ eeunv pesepeop
x abo dvhw^nh bgfcj^a^ fcn^ig^o^ dcv` a`kcj` d^o` _bjdagh_mcn` g^_`a` vcj`^gjb
g^da` j^ g^whj o^d` ibgce^, ^ d_b_beca` qgbo`j` dh d^ob j^ o`daco^ e`s`. cn`
a`t_b qgco`acac f^ dcv^ a`kcj` a`wjbi ibgce^ h qbaqhjbdac f`vhn` j^ jck` fjb
g`s`geb^g^, ^ s^aco d` l`j hacm^n bfg^k^e^ d^ob h qg`d`_h &'& c jck`. }bdv`flc
fcn^ig^o qg`fda^ey^ dhoh bqa`g`u`l^.
|vhw^n ibgl`i e`t^l^ g`s`geb^g^ qgc_^s^j n` j^ dvcmc &B.
C.ur 12 ufep+ onmepehen npu eopne+ eeunv pesepeop
x dvhw^nh wegdabi g^_`ajbi ibgce^ %dvc_^ &B! qbdabn` fe^ dvhw^n^ bqa`g`u`l^?
r^ghajb qhl`l` jcn` dv`qy`jb d^ scfbo _bobg` d^ibg`e^l^ h g^_`ajbo
obabgh %dvc_^ &B e, e!. x abo dvhw^nh dcv^ a`kcj` f`vhn` j^ _bjdagh_mcnh
g^_`ajbi obabg^ h qg`d`_h B-B, ^ fcn^ig^o bqa`g`u`l^ g^_`ajbi ibgce^
qg`fda^ey`j n` vcjcnbo &'B'E'A'F %dvc_^ &B o!, if` bfd`w^_ B'A h g^so`gc
qg`fda^ey^ a`kcjd_b bqa`g`u`l` qhl`l^.
r^ghajb qhl`l` n` qb qbegtcjc dv`qy`jb d^ scfbo _bobg` d^ibg`e^l^
g^_`ajbi obabg^. x abo dvhw^nh a`kcjd_b bqa`g`u`l` g^_`ajbi ibgce^ obk`
d` h qbaqhjbdac cvc f`vcocwjb qg`j`ac j^ scf _bobg` d^ibg`e^l^ cso`ph
qg`d`_^ ' c '. ^ dvcmc &Bo vcjcn^ &')'A'F cvc vcjcn^ &')'E'A'F
qg`fda^ey^ qgbo`jh ^_dcn^vjbi bqa`g`u`l^ qhl`l^, ^ bfd`w^_ E'A bfibe^g^
bqa`g`u`lh _bn` f`vhn` j^ g`t`a_h ', ^ aco` c j^ _bjdagh_mcnh g^_`ajbi
obabg^.
C.ur 13Koucmpvruf premuoe +omop u :epcmo eopueo (A)
ufep+ vsovruux cu. vc.eo oefcme cu.e meruue opvmuoe nvnen (B)
Bpufume ucnvnen vuvmpune snpe+uue ro+ope ceopeen (B, I)
MNOP UVQNWXP
}gbo`j^ dcv` qbacd_^ g^_`ajbi obabg^ j^ a`wjb ibgceb h s^ecdjbdac bf ecdcj`
qg`fda^ey`j^ n` csg^sbo?
a a a
S p p W m H P ! % ! % +
%&E!
if` dh?
m
' agbt`l` ibgce^ h d`_hjfc,
a a
p W ,
' qgcacd^_ c rgscj^ cdacm^l^ i^dbe^ j^ qbqg`wjbo
qg`d`_h ov^sjc_^,
a
S
' qbqg`wjc qg`d`_ ov^sjc_^,
p
' ^aobdz`gd_c qgcacd^_ j^ f^abn ecdcjc.
~^ d^eg`o`j` g^_`aj` obabg` bfjbd qbacd_^ g^_`ajbi obabg^
H
P j^ ecdcjc X c
qbacd_^ C
P
j^ jcebh obg^ csjbdc
)A . & &C . &
C

P
P
H

.
^ ecdcj^o^ e`uco bf EA _o qgbo`j^ qbacd_^ d^ ecdcjbo n` j`sj^aj^, ^ s^ ecdcj`
B . EE H _o s^ qgbg^whj d` _bgcdac csg^s?
( )
1
]
1

C
C
& ! %
p
p
P H P
, if` n`?
)AF . A
C
B . EE
&
,
_

H
p
p
.
%&A!
bf g^_`ajc{ obabg^ j^ wegdab ibgceb g`kco qgbo`j` qbacd_^ h eg`o`jh, _bnc n`
bfg`p`j s^_bjbo d^ibg`e^l^ r^ghajbi qhl`l^, c ecdcjd_^ _^g^_a`gcdac_^ qbacd_^
co^nh cda` eg`fjbdac _^b c g^_`ajc obabgc j^ a`wjb ibgceb.
YRZV[NTP\N]XP ^_[^STP WNOP
^g^_a`g qgbo`j` ^`gbfcj^ocw_` hsfhkj` dcv` %qgc j^q^fjbo hivh C bj^ n`
n`fj^_^ dcvc w`bjbi baqbg^! qb bdc g^_`a` c qgbo`j^ h ab_h v`a^ g^_`a` bfg`phn` d`
qg`o^ qbf^mco^ ^`gbfcj^oc_`. ~^ qg`bn`_aj` qgbg^whj` fbseby`jb n` _bgctu`l`
da^acw_c{ bm`j^. }bsj^ab n` f^ o^_dco^vj^ eg`fjbda dcv` w`bjbi baqbg^ csjbdc
D I A dcv` qbacd_^ obabg^.
}gbo`j^ dcv` w`bjbi baqbg^ h ab_h v`a^ obk` d` qg`fda^ecac csg^sbo?
( )
,
_

,
_

,
_

)
)
cos & CE . C CB . C
H
H
t
t P
t
t
X

%&F!
if` n`
H
t ' eg`o` s^ _bn` d` g^_`a^ qbfcij` j^ ecdcjh FC AC _o.
Oiepftqi yrgypk} sfewkpjmk} jkhi y tfmy eqwtkmihpf hqti
^ g^_`ah h hsfhkjbo qg^emh f`vhnh dv`f`u` qbegtcjd_` dcv`?
^`gbfcj^ocw_^ hsfhkj^ dcv^ c
qbacd^_ n`fjbi cvc ect` g^_`ac{ obabg^.
}begtcjd_` dcv` obg^nh rcac hg^ejba`k`j` o^d`jco %hjhag^tlco! dcv^o^. ^ rc
d` csg^whj^v^ hjhag^tl^ dcv^, qg` de`i^ ag`r^ bfg`fcac qg`bqa`g`u`l`?
( )
G
X P
n
X

%&G!
sg^s %&G! h brvc_h?

C G n X P
X
%&I!
qg`fda^ey^ n`fj^wcjh g^ejba`k` dec{ dqby^tlc{ dcv^ %qbegtcjd_c{ c o^d`jc{!
_bn` f`vhnh j^ g^_`ah h hsfhkjbo qg^emh. ~^ qgbg^whj f`ndae^ hsfhkjc{ dcv^ j^
_bjdagh_mcnh g^_`a` j`bq{bfjb n` sj^ac _^_e^ hsfhuj^ dcv^ f`vhn` h de^_bo
qbqg`wjbo qg`d`_h g^_`a`. ^n s^f^a^_ d` g`t^e^ qbdo^ag^l`o dcv^ _bn` f`vhnh j^
qg`d`_ g^_`a` %dvc_^ &E!. `ndaeb bfr^w`jbi f`v^ g^_`a` s^o`lhn` d` bfibe^g^nhuco
dcv^o^.
^ bfd`w`jc f`b g^_`a` f`vhnh dv`f`u` dqby^tl` dcv`?
deo
D
X ' ^`gbfcj^ocw_^ hsfhkj^ dcv^,
deo
x
G n ' o^d`j^ dcv^,
x
N
' hsfhkj^ dcv^ _bn^ qg`fda^ey^ f`ndaeb bfd`w`jbi f`v^ g^_`a`,
E
)
D
p

' dcv^ qgcacd_^ h _bobgc d^ibg`e^l^.
xdvbe g^ejba`k` hjhag^tlc{ c dqby^tlc{ dcv^ _bnc f`vhnh h hsfhkjbo qg^emh
co^ brvc_?
C
E
)
+ +
D
p G n X N
deo
x
deo
D x

%&K!
C.ur 14 Cu.e rofe oe.vfv u ooce:euu oeo roucmpvrufe preme
^ rc csg^s s^ bfg`pce^l` hsfhkj` dcv` x
N
rcb hjce`gs^v^j, an. qgco`jyce s^
rcvb _bnc qg`d`_ g^_`a`, obg^ d` qg`aqbda^ecac f^ j^ bfd`w`jc f`b a^_bp` f`vhn` c
j`_c f`b h_hqj` dcv` qbacd_^ g^_`ajbi v^jd`g^. ^f^ n`?
E
)
D
p G n X P N
deo
x
deo
D
deo
x

+

%)C!
Tkoiwi| yrgypkk} jkhi mfoq gqhyoy pi wimqty y tfmy hqti
cn^ig^o obk` rcac j^mga^j qgco`lhnhuc o`abf ig^zcw_` cja`ig^mcn` cvc
qgbg^whj^e^nhuc bgfcj^a` fcn^ig^o^ a^rvcwjco qha`o. ~^ rby` d{e^a^l`
_^g^_a`gcdacwjc{ a^w^_^ fcn^ig^o^ hsfhkjc{ dcv^ _bn` f`vhnh j^ r^vcdacw_h
g^_`ah qbag`rjb n` csg^fcac fcn^ig^o` bqa`g`u`l^ qbn`fcjc{ f`vbe^ g^_`a`, ^
s^aco dhocg^l`o ac{ fcn^ig^o^ csg^fcac h_hqjc fcn^ig^o hsfhkjbi bqa`g`u`l^
g^_`a`.
^ dvcmc &A qgc_^s^j^ n` _bjdagh_mcn^ n`fj` e^gcn^ja` n`fjbda`q`j` g^_`a`,
qbn`fcj^wjc fcn^ig^oc hsfhkjc{ dcv^ c dho^gjc fcn^ig^o.
^ dvcmc &Ar qgc_^s^j n` fcn^ig^o hsfhkj` ^`gbfcj^ocw_` dcv` X .
^ dvcmc &Ae f^a n` fcn^ig^o g^ejbo`gjb g^qbg`p`j` a`kcj` rbn`e` iv^e` %C'&!,
mcvcjfgcwjbi f`v^ g^_`a` %&'K!, `v`_agbjd_bi rvb_^ %E'A!, ^, a^_bp`,
_bjm`jagcd^jbi bqa`g`u`l^ bf dcv` a`kcj` fj^, rb_be^ c rbn`e` iv^e` %qg`d`_ &'&!.
x qg`d`mco^ )'), B'B c F'F, G'G fbf^a` dh dcv` a`kcj` fj^ c rb_be^, ^ h qg`d`_h I'I
_bjm`jagcd^jb bqa`g`u`l` _bobg` d^ibg`e^l^, jbd^w^ g^_`ajbi obabg^ c ^ig`i^a^
qgc_^w`jc{ j^ jbd^w.
^ dvcmc &A i qg`fda^ey`j n` fcn^ig^o hsfhkj` dcv` hdv`f ^`gbfcj^ocw_bi
bqa`g`u`l^. gfcj^a` bebi fcn^ig^o^ fbrcn`j` dh cja`ig^mcnbo fcn^ig^o^ d^ dvc_`
&A r, qbw`etc bf qg`d`_^ C'C fb a`_hu`i qg`d`_^. ^ fbl`o qg`d`_h _bjdagh_mcn`
g^_`a` bgfcj^a^ fcn^ig^o^ n`fj^_^ n` h_hqjbn ^`gbfcj^ocw_bn hsfhkjbn dcvc m`v`
g^_`a`.
^ dvcmc &A f qgc_^s^j n` fcn^ig^o dcv` a`kcj` d^o` _bjdagh_mcn` g^_`a` %r`s
ibgce^!. gfcj^a` bebi fcn^ig^o^ fbrcn`j` dh cja`ig^mcnbo fcn^ig^o^ d^ dvc_` &A
e. ^ o`daco^ f`ndae^ _bjm`jagcd^jc{ bqa`g`u`l^ _bjdagh_mcn` g^_`a` n^ey^nh d`
d_b_beca` qgbo`j`. x qg`d`_h K'K bgfcj^a^ fcn^ig^o^ n`fj^_^ n` dcvc a`kcj`
g^_`a` r`s g^_`ajbi ibgce^.
C.ur 15 ufep+u vsovruux cu. u feouocmeneuv premv
^ dvcmc &A p f^a n` fcn^ig^o dcv` a`kcj` ibgce^ _bn^ f`vhn` j^ fjb g`s`geb^g^. ^
dvcmc &A` f^a n` fcn^ig^o qbacd_^ o^gt`ed_bi obabg^ hwegtu`jbi qg`_b rb_be^
a`v^ g^_`a` h qg`d`_h I'I. gfcj^a^ bebi fcn^ig^o^ n`fj^_^ n` dcvc qbacd_^ obabg^.
cn^ig^o dcv^ hdv`f j^fqgcacd_^ cso`ph qg`d`_^ )'), B'B c qg`d`_^ F'F c G'G
qgc_^s^j n` j^ dvcmc &A k.
bj^wjc fcn^ig^o hsfhkjc{ dcv^ fbrcn`j dhocg^l`o fcn^ig^o^ &A i &Ak,
qgc_^s^j n` j^ dvcmc &A s. ^_b n` bgfcj^a^ fcn^ig^o^ h qg`d`_h K'K n`fj^_^ jhvc,
qbaegphn` d` qg^ecvjbda csg^f` fcn^ig^o^ c cdqhl`l` n`fj^wcj` %&I!.
}g`qbghwyceb n` qgeb csg^fcac fcn^ig^o x
N
, ^ s^aco j^ l`i^ fbf^ac fcn^ig^o
nad
N
.
Umjshfitinkfpi k swfwivypjmi fstqwqxqui: mfqlknkoqpt jkywpfjtk
k mfqlknkoqpt wqrqweq vewjtfxq
~^ hbw^e^l` _^g^_a`g^ qgbo`j` hsfhkj` dcv` c l`j` o^_dco^vj` eg`fjbdac s^
bfibe^g^nhu` qg`d`_` csg^phn` d` jcs fcn^ig^o^ hsfhkjc{ dcv^ %dvc_^ &A!. ~^aco d`
s^ de^_c qg`d`_, cja`g`d^ja^j s^ _bjdagh_abg^ csg^phn` fcn^ig^o %dvc_^ &F! _bnc
qb_^shn` _^_b d` h f^abo qg`d`_h o`l^ hsfhkj^ dcv^
x
N
. ^ de^_bn _gcebn
bfg`phn` d` o^_dcoho c haegphn` eg`o` qbn^e` o^_dcoho^ h ab_h v`a^. b
o^_dco^vjb bqa`g`u`l` j^sce^ d` ercn.omuouo c bsj^w^e^ d` d^
ekspl
x x
N N
ma;
! % .
}gco`uhn` d`, f^ `_dqvb^a^mcbjb bqa`g`u`l` h j`_bo qg`d`_h g^_`a` j` obg^
cs^se^ac bqa`g`u`l^ _bn^ qg`v^s` ig^jcmh qgbqbgmcbj^vjbdac. x qgbacejbo, qgc
ect`dagh_bo f`ndaeh bqa`g`u`l^, fbtvb rc fb ^_hohv^mcn` s^bda^vc{ f`zbgo^mcn^
_bn` rc fbe`v` fb j`_bjagbvcd^j` qgbo`j` brvc_^ cvc fb fghic{ j`fbseby`jc{
qbn^e^.
}gc _bjdaghcd^lh g^_`a` obg^nh d` csegtcac qgbg^whjc wegdabu` qg`o^
qgbg^whjd_co bqa`g`u`lco^ _bn^ d` fbrcn^nh ojbk`l`o `_dqvb^a^mcbjc{
bqa`g`u`l^ j`_co ojbkca`y`o e`uco bf n`fcjcm`. ^_^e ojbkca`y j^sce^ d`
roequufeum cuevpuocmu c br`v`k^e^ d` d^
f
. j qb_^shn` _bvc_b n` qha^
bqa`g`u`l` _bn` g^sght^e^ _bjdagh_mcnh e`u` bf bqa`g`u`l^ qgc `_dqvb^a^mcnc.
fg`pce^l` _b`zcmcn`ja^ dcihgjbdac e`bo^ n` bfibebg^j _bg^_ n`g hsco^l` e`u`i
_b`zcmcn`ja^ dcihgjbdac ebfc _^ qg`fco`jscbjcd^lh g^_`a`, ^ o^lc _b`zcmcn`ja
obk` fbe`dac fb g^s^g^l^ _bjdagh_mcn`.
^ bdjbeh `_dqvb^a^mcn` hda^jbey`jc dh dv`f`uc _b`zcmcn`jac dcihgjbdac?
s^ ^ecbj` c {`vc_bqa`g`
) A & . f
,
s^ g^_`a` h ab_h v`a^
A & )A & . . f
s^ g^_`a` h hdvbeco^ `_dqvb^a^mcn` j^ s`oyc %jqg. qgc ag^jdqbgah!
) A & . f
.
C.ur 16 Vc.oe+euocm usoop roequufeum cuevpuocmu
srbg eg`fjbdac _b`zcmcn`ja^ dcihgjbdac hdvbey`j n` dv`f`uco z^_abgco^ %dvc_^
&F!?
&. m:uu+ nosuene+ cno+uux onmepehen _bn^ f`vhnh j^ m`vh g^_`ah,
an. qbsj^e^l`o s^_bj^ g^dqbf`v` bqa`g`u`l^ c a`oq`g^ahg`, _^b c e`gbe^ajbu`
qbn^e` bqa`g`u`l^ . _b n` o^l^ he`g`jbda h qbhsf^jbda qbf^a^_^ b eg`fjbdac c
_^g^_a`gh bqa`g`u`l^, _b`zcmcn`ja dcihgjbdac obg^ rcac e`u`$
). eruouhv .eme.ue h bqta`o dcda`oh. ^ qgco`g, _b`zcmcn`jac
dcihgjbdac s^ v`a`vcm` d^ qbd^fbo obg^nh rcac e`uc cs r`sr`fjbdjc{ g^svbi^ qb
qbd^fh j`ib _bf g^_`a^$
PW\SOX WSYX b\Xb ZP
XdcSO WSUXXYUZ\P
QX[bOZSQ\X
}x~| }
}]
x|
|}
|x]| ]x
x
x}] | x
||x ]
B. cmeneuo+ oesoeoue ercn.omufe preme. }gc abo d` hebfc
fbqhjd_c _b`zcmcn`ja %ojbkca`y!
C f
% A . & f f !, _bnc hsco^ e`uh
eg`fjbda ^_b d` qv^jcg^ fhk` whe^l` g^_`a`$
E. rourpemuu+ vc.oeu+ ercn.omufe preme. ~^ ag^jdqbgaj` hdvbe`
hsco^ d` e`uc _b`zcmcn`ja dcihgjbdac j`ib s^ v`aj` hdvbe`.
^k^j qb_^s^a`y _^g^_a`gcdac_^ wegdabu` _bjdagh_mcn` n` roequufeum pesepee
:epcmohe
f N
N
stv
ra:

, _bnc n` qb qg^ecvh
&
.
`dab d` qgbg^whj wegdabu` j` egtc qg`o^ o^_dco^vjco qgbg^whjd_co
bqa`g`u`lco^, e`u qg`o^ jbgo^o^ f^aco h fghico o^tcjd_co brv^daco^. b n`
qgbg^whj qg`o^ o^_dco^vjco `_dqvb^a^mcbjco bqa`g`u`lco^. ^b _gca`gcnhoc
wegdabu` c baqbgjbdac hsco^nh d` g`s`ge` wegdabu` c baqbgjbdac _bn` qg`fda^ey^nh
bfjbd` ig^jcwjc{ bqa`g`u`l^ bfg`p`jc{ debndaeco^ o^a`gcn^v^ c o^_dco^vjc{
`_dqvb^a^mcbjc{ bqa`g`u`l^?
ekspl
kr
otp
ekspl
e
cvr
n n
ma; ma;
$

%)&!
if` dh? otp
n
' g`s`ge^ baqbgjbdac _bjdagh_mcn`,
kr

' _gcacwjb j^qg`s^l` _bjdagh_mcn`.

rcwjb d` g`s`ge` wegdabu` c baqbgjbdac
cvr
n
, otp
n
_g`uh h ig^jcm^o^
( ) A )
.
bg^ d` qgco`acac f^ qgc vcj`^gjbn s^ecdjbdac j^qg`s^l^

hdv`f dcv` P c
cdac{ eg`fjbdac g`ihv^mcbjc{ q^g^o`a^g^ g`shva^ac qgbg^whj^ wegdabu` qb br`
o`abf` d` qb_v^q^nh. _b n` s^ecdjbda j^qg`s^l^

hdv`f dcv` P j`vcj`^gj^,

bjf^, h e`ucjc dvhw^n`e^, qgbg^whj qg`o^ o^_dco^vjco qgbg^whjd_co
bqa`g`u`lco^ f^n` o^l` o^d` _bjdagh_mcn`.
b`zcmcn`ja g`s`ge` wegdabu` cvc baqbgjbdac h deco qgbg^whjd_co qg`d`mco^
g^_`a` j` do` rcac o^lc bf n`fcjcm`.
Xr{fw swfwivypjmf jhyvioi
qa`g`u`l^ _bn^ f`vhn` j^ g^_`ah h ab_h v`a^ bfg`phnh d` h `_dqvb^a^mcbjco
hdvbeco^ c qbdabnc o^vb obihujbdac s^ lc{beh qgbo`jh. }g`o^ aco dae^gjco
bqa`g`u`lco^ _bjdaghct` d` g^_`a^ c qgbg^whj^e^ j^ wegdabuh, baqbgjbda c
aegfbuh.
qa`g`u`l^ _bn^ d` n^ey^nh h hdvbeco^ `_dqvb^a^mcn` j^ s`oyc, s^ g^svc_h bf
v`ajc{ bqa`g`u`l^, obih d` o`l^ac c big^jcwcac. ~rbi abi^ n` j`fbqhdaceb f^ h
hdvbeco^ `_dqvb^a^mcn` j^ s`oyc fbp` fb a^_ec{ bqa`g`u`l^ _bjdagh_mcn` srbi
_bnc{ rc d` n^ecv` s^bda^v` f`zbgo^mcn`, j^qgdvcj` cvc bta`u`l^ hdv`f s^obg^
o^a`gcn^v^.
^ bdjbeh ^j^vcs` qgbg^whjd_c{ bqa`g`u`l^ rcg^nh d` a^_bse^jc qgbg^whjd_c
dvhw^n`ec h _bnco^ d` g^so^ag^nh bqa`g`u`l^ _bn^ bfg`phnh wegdabuh _bjdagh_mcn`.
j^vcs^ bqa`g`u`l^ _bn^ d` n^ey^nh h hdvbeco^ `_dqvb^a^mcn` j^ s`oyc hdo`g`j^ n`
_^ haegpce^lh hdvbe^ `_dqvb^a^mcn` qgc _bnco^ n` _bjdagh_mcn^ m`v` g^_`a` cvc
j`_c{ l`jc{ f`vbe^ ect` bqa`g`u`j^ j`ib h ab_h v`a^. }gc abo d` qgbe`g^e^ f^ vc
dh g`s`ge` wegdabu` he`_ e`u` bf n`fcjcm`.
}gcvc_bo csrbg^ qgbg^whjd_bi dvhw^n^ ag`r^ d` fgk^ac dv`f`uc{ qg`qbgh_^?
rgbn qgbg^whjd_c{ dvhw^n`e^ ag`r^ rcac g`v^acejb o^vc$
g^_`a^ _bn^ co^ bfibe^g^nhuh wegdabuh c baqbgjbda s^ cs^rg^jc qgbg^whjd_c
dvhw^n, obg^ co^ac fbebyjh baqbgjbda c wegdabuh h deco qg`d`mco^ qgc
k`y`jco hdvbeco^ `_dqvb^a^mcn` c g`kcoco^ g^f^.
srbg qgbg^whjd_bi dvhw^n^ d^dabnc d` cs fe` `a^q`?
&. csrbg^ qg`d`_^ s^ qgbg^whj c
). bfg`pce^l^ o^_dco^vjbi bqa`g`u`l^ qgbg^whjd_bi qg`d`_^ h ab_h
v`a^ cvc h hdvbeco^ `_dqvb^a^mcn` j^ s`oyc.
^_bj abi^, qgbebf` d` bfibe^g^nhuc qgbg^whjc c bfg`phn` d` g`s`ge^ wegdabu`, ^
a^_bp`, f^nh d` qg`qbgh_` s^ g`kco` `_dqvb^a^mcn` _bn` qgbcdacwh cs fbrcn`j`
wegdabu` g^_`a`.
|vhw^n`ec bqa`g`u`l^ g^_`a` brcwjb d` f`v` j^?
&. bqa`g`u`l^ qgc `_dqvb^a^mcnc j^ s`oyc,
). v`aj^ bqa`g`u`l^.
}gc abo g^svc_hnh d` ocuoeuu c.v:feeu onmepehen, _^g^_a`gcdacwjc s^ jbgo^vjc
g`kco `_dqvb^a^mcn` g^_`a` c oonvucru c.v:feeu onmepehen, _bnc d` n^ey^nh qgc
ig^jcwjco {^e^gcnd_co g`kcoco^ g^f^. |vhw^n`ec bqa`g`u`l^ g^_`a` br`v`k^e^nh
d` e`vc_co v^acjcwjco dvbeco^ hs bfibe^g^nhu` cjf`_d`.
i; Qhyvioqek fstqwqxqui swk qmjshfitinkok pi rq|k
&. g^jdqbgajc dvhw^n T ' bqa`g`u`l` _bjdagh_mcn` h ab_h qg`ebk`l^ g^_`a`
h d_vbqy`jbo cvc g^d_vbqy`jbo da^lh _bqj`jco, ebf`jco cvc e^sfhtjco
ag^jdqbgabo? d^ob{bfjco _bqj`jco qg`ebsbo a
T
, k`v`sjcmbo

T ,
ebf`jco ag^jdqbgabo %qbfebfjco c j^febfjco! k
T
, dq`mcn^vjco
ag^jdqbga`gbo'jbd^w`o qb brcwjco cvc dq`mcn^vjco qha`eco^ %w`vcwjco,
r`abjd_co! u
T
, h qgbm`dh qbfcs^l^ c dqhta^l^ g^_`a` p
T
.
). |vhw^n U ' bqa`g`u`l` _bjdagh_mcn` h qgbm`dh qg`ebp`l^ g^_`a` cs
o^gt`ed_bi h rbgr`jc qbvbk^n c brgjhab.
B. |vhw^n J ' bqa`g`u`l` _bjdagh_mcn` h q`gcbfh s^hsco^l^ `v`o`j^a^
i^p^l^ qgc da^gah d^ s`oy`,
b
J
' qgc v^jdcg^lh d^ q^vhr` rgbf^.
E. |vhw^n S ' bqa`g`u`l` g^_`a` h qgbm`dh v^jdcg^l^ fb ag`jha_^ bfe^n^l^
bf v^jd`g^ h_yhwhnhuc c qgbm`d h_yhw`l^ obabg^ nbt j^ v^jd`gh.
A. |vhw^n E ' bqa`g`u`l` g^_`a` cvc _^qdhv` s^ dqhta^l` qgc dqhta^lh j^
qbegtcjh qv^j`a`, E ' qgc dv`a^lh j^ ebf`jh qbegtcjh.
F. _dq`gco`ja^vjc O dvhw^n dvhw^n bqa`g`u`l^ bfebn`jc{ f`vbe^ g^_`a` h
ab_h z^rgcw_c{ %a`{jbvbt_c{, fbqhjd_c{ cvc _bjagbvjc{! cdqcace^l^ j^
{`go`acwjbda h
O
, cdqcacbe^l^ j^ dqbyjc ^aobdz`gd_c qgcacd^_ qgc
whe^lh c
O
, ecrg^mcbjc{
v
O
c cdqcace^l^ g^_`ajbi obabg^ s
O
.
^b fbqhjd_^ bqa`g`u`l^ qgc `_dqvb^a^mcnc qg` v^jdcg^l^ obih d` hs`ac
dvhw^n`ec bqa`g`u`l^ g^_`a` h s^aebg`jbn b_bvcjc %dcvbd, d_v^fcta` rgbf^ c
fg!, c bqa`g`u`l^ hdv`f f`ndae^ coqhvdjc{ cvc d`csocw_c{ dcv^ cs^se^jc{
j`_bo `_dqvbscnbo.
{; Qhyvioqek hqtpk} fstqwqxqui
&. |vhw^n A ' bqa`g`u`l` _bjdagh_mcn` j^ ^_acejbz^sc v`a^ g^_`a` h
qbegtcjd_co dvbn`eco^ ^aobdz`g`. ~^ hqg^eyce` v`a`vcm` be^n dvhw^n
bfibe^g^ v`ah d^ ma; v
c
, s^ j`hqg^eyce` r^vcdacw_` g^_`a` v`ah _gbs
daghnjc ab_, ^ s^ fghi` acqbe` g^_`a^ v`ah d^ ma; v
c q
. |vhw^n A bfibe^g^
v`ah d^ ma; v
n
, ^ dvhw^n A ' v`ah g^_`a` e`vc_co qbfsehwjco rgscj^o^.
). |vhw^n B ' bqa`g`u`l` _bjdagh_mcn` j^ _g^nh ^_acej` z^s` v`a^ h
brv^dac
ma; x
n
. ~^ ect`da`q`j` g^_`a` dvhw^n
i
B
bfibe^g^ _g^nh g^f^
obabg^ i ' abi da`q`j^.
B. |vhw^n W ' bqa`g`u`l` g^_`a` qgc v`ah h ahgrhv`jajbn ^aobdz`gc.
E. |vhw^n K ' bqa`g`u`l` _bjdagh_mcn` h ab_h bfe^n^l^ obabg^. ~^
ect`da`q`j` g^_`a` dvhw^n i
K
bfibe^g^ bfe^n^lh da`q`j^ g^_`a` cvc
obabg^ i ' abi da`q`j^ bf obo`ja^ qg`da^j_^ g^f^ obabg^ i ' abi da`q`j^ fb
ag`jha_^ g^d_cf^ wegda` e`s` o`ph da`q`jco^ g^_`a`. |vhw^n g
K
bfjbdc d`
j^ bfe^n^l` qbdv`fl`i rvb_^ %iv^ejbi f`v^!, ^ dvhw^n a
K
' j^ bfe^n^l`
dcihgjbdjbi f`v^ qgc ^_acecg^lh dcda`o^ s^ dq^t^e^l` qbd^f` hdv`f
{^e^gcn`.
A. |vhw^n P ' bqa`g`u`l` _bjdagh_mcn` h ab_h dq^n^l^ cvc dqhta^l^
v`a`vcm`.
F. |vhw^n L ' bqa`g`u`l` _bjdagh_mcn` j^ qbw`ajbo f`vh ^_acej` z^s`
v`a^ qgc
min x
n
. ~^ ect`da`q`j` g^_`a` dvhw^n
i
L bfibe^g^ bqa`g`u`lh
_bjdagh_mcn` j`qbdg`fjb j^_bj bfe^n^l^ g^_`a` bf v^jd`g^ % & i ! cvc
j^_bj bfe^n^l^ % & i ! bi da`q`j^ s^
, , III II i
|vhw^n L bfjbdc d` j^
bqa`g`u`l` dcihgjbdjbi f`v^ j^_bj bfe^n^l^ bf v`a`vcm` qgc ^_acecg^lh
dcda`o^ s^ dq^t^e^l` qbd^f` hdv`f {^e^gcn`.
G. |vhw^n H ' bqa`g`u`l` _bjdagh_mcn` g^_`a` h ab_h f`ndae^ ig^jcwjbi
obo`ja^ hqg^ey^l^.
I. |vhw^n C ' bqa`g`u`l` _bjdagh_mcn` qgc v`ah d^ jhvaco j^q^fjco
hivbo h brv^dac o^_dco^vjc{ rgscjd_c{ j^qg`s^l^ ma;
q
h ab_h dqhta^l^
g^_`a`. ~^ hqg^eyce` v`a`vcm` be^n dvhw^n bfibe^g^ dvhw^nh qc_cg^l^ d^
C
v
c
, ^ s^ j`hqg^eyce` g^_`a` ag`jha_h fbdacs^l^ ig^jcwjbi hsfhkjbi
bqa`g`u`l^ ma; x
n
qgc g^ejbo`gjbo _g`a^lh. |vhw^n C bfibe^g^ ag`jha_h
fbdacs^l^ o^_dco^vj` eg`fjbdac hsfhkjbi bqa`g`u`l^ ma; x
n
_g`a^lh
g^_`a` hs qbg`o`u^n`.
K. |vhw^n D ' bqa`g`u`l` _bjdagh_mcn` g^_`a` h ab_h dqhta^l^ d^
ig^jcwjco eg`fjbdaco^ qbqg`wjbi bqa`g`u`l^ ma; v
n
.
&C. |vhw^n f
F
' bqa`g`u`l` _bjdagh_mcn` hg`p^n^ s^ dqhta^l` h ab_h
h_yhwce^l^ q^fbrg^jd_bi dcda`o^ %bdjbejc o
F
, _bwcbjc k
F
c g`s`gejc
r
F !, ^ F ' h ab_h h_yhwce^l^ dcda`o^ s^ _bw`l`.
^b fbqhjd_c dvhw^n`ec v`ajc{ bqa`g`u`l^ g^so^ag^nh d` dvhw^n`ec _bnc bfibe^g^nh
qbg`o`u`jbo g^fh j`_c{ dcda`o^ j^ g^_`ac c qbaqhjbo csr^mce^lh cs dagbn^ ac{
dcda`o^.
}ge^ ighq^ bec{ dvhw^n`e^ bfg`phn` fbqhjd_^ fcj^ocw_^ bqa`g`u`l^ j^
_bjdagh_mcnh, hdvbey`j^ brvc_bo fcj^ocw_` j`da^rcvjbdac dcda`o^? prem-
.ucep ( J ), e.cmu:uu cucme+ prem-cucme+ s vnpe+ne ( G ), cucme+ +omop
c me:uu+ nvnene+- cucme+ s vnpe+ne ( G ). |ec dvhw^n`ec fbqhjd_c{
bqa`g`u`l^ be` ighq` j` g^so^ag^nh d` qbn`fcj^wjb e`u s^n`fjb d^ bdjbejco
dvhw^n`eco^ v`ajc{ bqa`g`u`l^ h ^_acejbn z^sc v`a^.
ghih ighqh fbqhjd_c{ v`ajc{ bqa`g`u`l^ wcj` bqa`g`u`l^ _bjdagh_mcn` h
{^e^gcnd_co dcah^mcn^o^ c co^nh qg^_acwjb sj^w`l` s^ v`a`vcm` d^ dcda`obo s^
dq^t^e^l` qbd^f`.
}gcvc_bo bfg`pce^l^ qgbg^whjd_c{ dvhw^n^ bqa`g`u`l^ j`bq{bfjb n` g^so^ag^ac
q^g^o`ag` da^l^ _bjdagh_mcn` g^_`a` qbf bqa`g`u`l`o c dqby^tl` hdvbe` g^f^
_bnc fcg`_ajb hacwh j^ wegdabuh _bjdagh_mcn` an. j^ dqbdbrjbda _bjdagh_mcn` f^
r`s qv^dacwjc{ f`zbgo^mcn^ c g^sght^e^l^ qgcoc s^f^a^ dqbyj^ bqa`g`u`l^.
bg^ d` hs`ac h brscg c hacm^n eg`fjbdac c rgscj` s^ig`e^l^ j^ o`{^jcw_` c
`v^dacwj` _^g^_a`gcdac_` o^a`gcn^v^ _bjdagh_mcn`, _bn` bfg`phnh fbseby`j^
ig^jcwj^ bqa`g`u`l^ c jbd`uh dqbdbrjbda c wegdabuh j^nw`tu` j^ ig^jcmh a`w`l^
t

, wegdabu`
c

c j^ obfhv `v`dacwjbdac E .
xebfc d` c qbn^o ereue.eumue cu.e. ^ a`vb r^vcdacw_` g^_`a` he`_ cdabeg`o`jb
f`vhnh hsfhkj^ dcv^ x
N
c obo`ja d^ecn^l^ s
M
, qgc w`oh d` j^qg`s^l` a`v^
g^_`a` qgbg^whj^e^ j^ bdjbeh f`v`nhu` dcv`
x
N
, ^ s^aco j`sj^ajb _bgcihn`
hf`vbo^ f`ndaehnhu`i obo`ja^ s
M
%dvc_^ &G!
C.ur 17 ufep+ +rcu+.uoe unpesn no +oov.v
vc.eo oefcme vsovrue cu.e u +o+eum ceufn
x qbqg`wjbo qg`d`_h a`v^ g^_`a` n^ey^nh d` j^qg`s^l^ j^ qgcacd^_ hdv`f f`ndae^
hsfhkj` dcv`

D
N
x
N
c hecn^l^ hdv`f obo`ja^ wcn^ n` o^_dco^vj^ eg`fjbda
W
M
s
M
, if` n`
E
)
D
W . _dco^vj^ eg`fjbda j^qg`s^l^ qb brbfh qg`d`_^ n`
M N
+
ma; .
bk` d` hs`ac f^ j^ a`vb g^_`a` f`vhn` j`_^ dcv^, ase. ereue.eumu cu., _bn^ h
qbqg`wjbo qg`d`_h hdvbey^e^ g^ejbo`gj^ j^qg`s^l^

, qgc w`oh n`
o^_dco^vj^ qb obfhvh?
ma;
E

D
M
N D N
s
x ekv
t
%))!
if` dcv^ ekv
N
co^ cdac qg`fsj^_ _^b dcv^ x
N
.
j^vbijb abo`, s^ qgbace^ecbjd_` ebp`j` g^_`a` hebfc d` qbn^o ereue.eumuoe
+o+eum
ma;
E
D N
M M
x
s ekv
t
s^ bj` dvhw^n`e` h _bnco^ d` hecn^l` j`sj^ajb
o`l^ qgc f`ndaeh hsfhkj` dcv`.
NAPONI I OPTERE9ENJA RAKETE