1

Podela sklopnih naprava prema prekidnoj moi: Rastavljai Sklopke Prekidai

Rastavljai
Ne prekidaju struje

Sklopke
Prekidaju struje normalnog radnog stanja, eventualno struje preoptereenja

Prekidai
Prekidaju struje preoptereenja i struje kratkih spojeva

Rastavljai Slue za vidljivo razdvajanje strujnog kola

Sklopke Prekidaju radne struje i struje preoptereenja vrednosti do 2In

Prekidai Prekidaju radne i struje preoptereenja i struje kratkog spoja vrednosti do 100In

Primarna namena je fiziko prekidanje kola U takvim uslovima, ljudi rade oputenije Ne postoji mogunost nenamernog ukljuenja Zbog konstrukcije nisu u stanju da vre prekid kola pod optereenjem

Osnovna namena prekidaa je da ukljuuju ili iskljuuju strujno kolo pod optereenjem Ono to prekidae razlikuje od sklopki je to da su oni sposobni da prekinu strujno kolo i u sluaju prekomernih struja Prekomerna je svaka struja koja protekne kroz provodnik, a vea je od trajno dozvoljene

Prekomerne struje se dele na :

Struje preoptereenja koje nastaju u strujnom kolu bez prisustva elektrinog kvara, esto usled spoljanjih uticaja Struje kratkog spoja koje nastaju usled zanemarljive impedanse izmeu provodnika koji su na razliitom potencijalu u normalnom radu

Prekidanje radnih struja obavlja se runo ili automatski, dok se prekomerne struje prekidaju automatski, upotrebom nagomilane mehanike energije-energije opruge Prilikom svakog prekidanja javlja se elektrini luk to negativno utie na vek prekidaa Zato to prekida reaguje na dve vrste prekomernih struja, on u sebi ima:
Bimetalni okida za struje preoptereenja Elektromagnetni okida za struje kratkog spoja
10

Bimetalni okida radi na principu proticanja struje kroz materijale sa razliitim koeficijentima diletacije metala spoja Zbog zagrevanja u sluaju preotereenja doi e do razdvajanja kontakata i prekida kola Ovaj nain okidanja je odlian za struje preoptereenja, ali ne prua gotovo nikakvu zatitu u sluaju struja kratkog spoja

11

Elektromagnetni okida je u stvari prekostrujni relej Kada kroz namotaje elektromagneta protie normalna struja ne indukuje se dovoljno jako polje potrebno da se savlada sila opruge koja vue kotvu na suprotnu stranu U sluaju kratkog spoja kroz namotaje elektromagneta protekne mnogo vea struja i opruga popusti pod silom polja

12

Prekidae moemo podeliti na :

Instalacione prekidae (automatske osigurae) Motorne zatite Stepenine automatske prekidae Prekidae snage

13

esto se pogreno nazivaju automatskim osiguraima

14

Jednofazni instalacioni prekidai-osigurai malih dimenzija za ugradnju na instalacione table, sa malom ruicom za ponovno ukljuenje. Struja preoptereenja krivi bimetalni tap i on (preko skakavice) iskljuuje kontakte. Struja kratkog spoja deluje na bimetal, ali kako bimetalu treba vremena da se zagreje i iskrivi, u cilju brzog iskljuenja struje kratkog spoja ugrauje se i elektromagnet. Elektromagnet se aktivira u momentu pojave struje kratkog spoja i deluje na kotvu preko koje se iskljuuje strujni krug. Moe se vie puta upotrebljavati (strujni krug se prekida razdvajanjem kontakta, a ne razaranjem materijala).
15

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8.

Delovi prekidaa: Aktivaciona poluga Mehanizam pokretaa Kontakti Ulaz i izlaz iz prekidaa Bimetalna traka Kalibracioni zavrtanj Solenoid Komora za gaenje luka
16

Aktivaciona poluga (1) slui za ukljuenje i iskljuenje prekidaa Pokazuje trenutno stanje prekidaa Veina prekidaa je tako konstruisana da moe da prekine strujno kolo ak i kada se poluga dri silom u poloaju ukljueno Ova osobina prekidaa naziva se pozitivno iskljuenje

17

Mehanizam pokretaa (2) predstavlja sklop koji vri sastavljanje ili rastavljanje kontakata

18

Kontakti (3) prenose struju kada su spojeni Ulaz i izlaz iz automatskog prekidaa(4) slue da se na njih povee strujno kolo

19

Bimetalna traka (5) slui da zatiti strujno kolo od preoptereenja Kalibracioni zavrtanj (6) slui fino podeavanje automatskog prekidaa posle sastavljanja
20

Solenoid (7) je elektromehaniki deo prekidaa pomou koga se vri prekidanje strujnog kola u sluaju kratkog spoja Komora za gaenje luka (8)

21

Obino se prave kao jednopolni, ali se tri prekidaa mogu spojiti da deluju kao tropolni Prema jaini struje potrebnoj za okidanje, dele se na:
Tip A- preoptereenje 2-3 In Tip B- struje kratkih spojeva 3-5 In (najee korieni) Tip C- struje kratkih spojeva 5-10 In (za motore i rasvetu tamo gde postoji induktivno optereenje) Tip D- struje kratkih spojeva 10-50 In(za transformatore i kondenzatorske baterije-jako induktivno optereenje)
22

Prekidai za zatitu motora poznati su jo i kao direktni pokretai motora Iskljuuju motor pri preoptereenju, kratkom spoju ili niskom naponu Ispred njih se obavezno stavljaju i neto jai topljivi osigurai kao dodatna zatita od kratkog spoja

23

24

Na obian kontaktor mogue je dodati bimetalnu zatitu od preoptereenja i tako napraviti motornu zatitu Sklopka na slici ima toki za podeavanje granine struje dakle i ugraenu bimetalnu zatitu

25

Osim do sada predstavljenih prekidaa i zatitnih motornih sklopki u zatitne komponente ubrajamo i :
Osigurae Prekostrujne releje Podnaponske releje Frekventne releje ....

26

Osigura je namerno oslabljeno mesto u instalaciji gde se razaranjem materijala vri prekidanje strujnog kola u sluaju prekomernih struja Osigura se mora postavljati na poetku svakog strujnog kola i na mestima gde se smanjuje presek provodnika Oznaka osiguraa je

27

Bez obzira na razlike, svi osigurai sigurno imaju osnovu i topljivi umetak Osnovne karakteristike osiguraa su:
Nazivni napon Nazivna struja umetka i draa Trajanje topljenja (svakako treba da bude <0,1s) Nazivna mo topljivog umetka

28

Standardom JUS N.E5.210:1990 definisan je nain obeleavanja topljivih umetaka Po ovom standardu, oznaka je dvoslovna, sastavljena od malog i velikog slova Prvo slovo oznaava podruje prekidanja Drugo slovo oznaava kategoriju upotrebe

29

Prvo slovo podruje prekidanja

a topljivi umetak sa deliminom moi prekidanja, prevashodno namenjen prekidanju struja kratkog spoja, nema zatite od preotereenja g topljivi umetak sa neogranienom moi prekidanja, namenjen kako prekidanju struja kratkog spoja tako i prekidanju struja preoptereenja.

30

Drugo slovo kategorija primene

G opta upotreba M za zatitu strujnih kola motora L za zatitu provodnika R - za zatitu poluprovodnika Kombinacijom ova dva slova odreujemo namenu osiguraa, pa npr. oznaka gG znai topljivi umetak neograniene moi prekidanja za optu upotrebu, dok aM znai da se radi o umetku sa deliminom moi prekidanja za zatitu motora
31

Prema konstrukciji, dele se na osigurae:

Tipa B Tipa D Tipa N

32

Valjkastog su oblika Imaju dve zatitne kape Sastavni delovi:

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9.

Stezaljka Indikator ispravnosti Dra umetka Topljivi element Topljivi umetak Kontakt umetka Kontakt osiguraa Kontakt draa TU Osnova osiguraa
33

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7.

Ovo su osigurai koje sreemo u domainstvima, instalacioni, niskouinski Kapa osiguraa Topljivi element Topljivi umetak Zatita navoja osiguraa Kalibrisani prsten Telo osiguraa Zavrtnji su ulaz i izlaz osiguraa
34

Topljivi umetak se izrauje od porcelana ili steatita, a njegova unutranjost je ispunjena kvarcnim peskom koji slui gaenju luka Krajevi topljivog umetka su spojeni kalibrisanom icom Za icu je preko male opruge spojena obojena signalna znaka (zastavica) koja ispada prilikom pregorevanja umetka

35

Osnova (podnoje) osiguraa napravljeno je od porcelana Unutar porcelanskog tela smetena je dovodna spona sa lozom za privrivanje kalibrisanog prstena, a iznad spone je mesingano grlo u koje se uvre kapa sa umetkom Podnoja za osigurae se izrauju u etiri veliine: D-II do 25 A, D-III do 63 A, D-IV do 100 A i D-V 200 A.

36

Unutar podnoja se nalazi keramiki kalibrisani prsten u obliku upljeg valjka koji obezbeuje strujnu nezamenljivost, tj. spreava ubacivanje umetka za struju veu od one koju prsten dozvoljava Strujna nezamennjivost se postie upotrebom razliitih prenika, odnosno dijametara (otuda slovo D), vrata umetka i otvora kalibrisanog prstena Postavljanje umetka za manje struje u otvor kalibarskog prstena je mogue i nije opasno
37

Kapa osiguraa je napravljena od porculana sa uglavljenim mesinganim zavrtnjem u obliku ahure Kapa omoguava povezivanje strujnog kola u osigurau od ulaznog do izlaznog zavrtnja Da bi kontakti izmeu umetka, kalibarskog prstena i kape bili sa malim prelaznim otporom, kapa osiguraa mora biti dobro pritegnuta

38

39

Osigurai tipa D izrauju se u varijantama EZ, TZ i UZ, a razlika je u nainu prikljuenja

40

UZ

EZ TZ D D D D II do 25A III do 63A IV do 100A V do 200A

41

Koriste se za prekidanje struja kratkih spojeva Ograniavaju struju kratkog spoja tj. prekidaju je pre nego to dostigne maksimalnu vrednost pa se zato zovu i uinski (visokouinski) Podnoje osiguraa je izraeno u obliku temeljne porculanske ploe sa kontaktnim viljukama i prikljunim stezaljkama, dok je patron izraen u obliku zatvorenog keramikog tela, sa kontaktima u obliku noa (zato se esto nazivaju noastim)
42

43

44

45

46

47

48

Sastavljeno od jednog bimetalnog spoja, kroz koji protie struja koja ga zagreva; Pri zagrevanju, zbog razliitih koeficijenata diletacije metala spoja, on se izvija sa porastom jaine struje ili duine njenog trajanja. Naspram spoja, koji se izvija, postavlja se jedna poluga, koja se pri pomeraju spoja pomeri za neku duinu. Pomeraj se moe preneti na zategnutu oprugu u I nekom prekidau.
Grafiki simbol
49

Sastoji se od elektromagneta i pokretne poluge zategnute oprugom. Sila magneta koja je proporcionalna jaini struje kroz njega, povlai tu polugu, a suprotstavlja joj se sila opruge, koja je proporcionalna pomeraju opruge koji se napravi pri zatezanju. Kad nadvlada sila magneta doi e do trenutne promene poloaja opruge za neki pomeraj.
I

I>
50

Bimetalna zatita

Prekostrujna zatita

51

ZUDS (poznatiji kao FID sklopka) radi na diferencijalnom principu Meri razliku izmeu struja koje proteknu kroz fazne vodove i kroz nulti vod, i ukoliko postoji neravnotea to je znak da deo struje otie ka zemlji i sklopka reaguje. Prave se kao monofazne i trofazne i imaju veoma veliku pouzdanost Koristi se samo sa osiguraima i ne predstavlja zamenu za njih
52

ZUDS je namenjen da sprei elektrini udar oveka, otkrivanjem struje curenja, koja moe da bude mnogo manja (5-30 mA) nego ona koja bi imala dovoljnu energiju da istopi osigura ZUDS je dizajniran za dejstvo u roku od 25-40 ms, dakle pre nego to elektrini udar prolazei kroz srce dovede do ventikularne fibrilacije, najeeg uzronika smrti od elektrinog udara. Ako se jedan ZUDS koristi za zatitu cele instalacije, greka u jednom njenom delu iskljuie sve potroae Dozvoljeno je koristiti ZUDS za deo instalacije (npr u Velikoj Britaniji se svi potroai osim osvetljenja tite na ovaj nain). 53

napajanje

Uravnoteen trofazni sistem iL1 (t ) + iL 2 (t ) + iL3 (t ) = 0 iN (t ) = 0 Neuravnoteen trofazni sistem struja neutralnog voda predstavlja nesimetriju ali i dalje je iL1 (t ) + iL 2 (t ) + iL3 (t ) + iN (t ) = 0 Ukoliko se pojavi struja koja protie van konture obuhvaene magnetnim torusom javie se fluks u jezgru srazmeran toj diferencijalnoj struji iL1 (t ) + iL 2 (t ) + iL3 (t ) + i N (t ) = i (t )

L1 L2 L3

I >

N L1 L2 L3

iN iL1 iL2 iL3

ka potroau

54

Zatitni ureaj diferencijalne struje (ZUDS): Dodatni zatitni ureaj Iskljuuje instalaciju ukoliko se javi diferencijalna struja vea od unapred definisane vrednosti Ne reaguje pri pojavi simetrinih kratkih spojeva ZUDS u strujnim kolima bez zatitnog voda PE se ne smatra za dovoljnu zatitu od indirektnog dodira Otpor uzemljenja zatitnog provodnika i iznos diferencijalne struje moraju biti takvi da je zadovoljen izraz:

Ra I n 50 V

55

Izrauju se za struje do 125 (200) A. Nazivna struja In Nazivna difrencijalna struja delovanja In Nazivna difrencijalna struja nedelovanja In0 Nazivni napon Un Nazivna frekvencija fn Izvedbe Tip S sa kanjenjem 0,5s pri In odnosno 0,15s pri 5In Tip G sa trenutnim isklj. 0,3s pri In odnosno 0,04s pri 5In Vrednosti za In 20, 10, 5, 1 A, 500, 300, 100 mA, 30, 12, 6 mA

56

57

Delovi ZUDS (monofazni):

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9.

Kontakti za prikljuenje Kontakti za prikljuenje Taster za ukljuenje ureaja Kontakti za uspostavljanje kola Solenoid Strujni transformator Kolo za reagovanje Taster za testiranje ureaja Provodnik za simulaciju kvara

58

Kontakti za prikljuenje (1 i 2) su mesta na koje se dovode i sa koji se odvode nulti i linijski vod (obzirom da se radi o monofaznoj ZUDS) Taster za ukljuenje (3) slui za putanje ureaja u rad

59

Kontakti (4) slue za ukljuenje ili prekidanje strujnog kola (kao glavni kontakti kontaktora) Solenoid (5) dri ureaj ukljuenim kada se otpusti taster za ukljuenje (3)

60

Strujni transformator (6) je torusnog oblika i kroz njega je provuen i linijski i nulti vod Ovo je ureaj za opaanje nepravilnosti Kolo za reagovanje (7) reaguje po potrebi

61

Taster za testiranje ureaja (8) slui da se proputanjem male struje kroz provodnik za simulaciju kvara (9) simulira kvar na ureaju

62

Princip rada monofazne i trofazne ZUDS

63

L1 L1 N PE Ik L2 L3 N PE

ZUDS ZUDS

T R T

Ik

Ud

Ud

64

Osetljivost ZUDS predstavlja struju kvara koji izaziva dejstvovanje ureaja (In) Meunarodnim IEC standardom , svrstavaju se u tri grupe osetljivosti:
Visoko osetljivi HS (6 10 30 mA ) za neposredan dodir (ugroenost ivota) Srednje osetljivi MS (100 300 500 1000 mA) za zatitu od poara Slabo osetljivi LS (3 10 30 A) za zatitu maina

65

Po vremenu okidanja ZUDS se dele u dve grupe:

G (opta upotreba) za trenutne ZUDS (bez vremena odlaganja) ije je vreme okidanja trenutno, a najvie do trenutka okidanja:
200 ms za 1x In 150 ms za 2x In 40 ms za 5x In

66

S (selektivno) ili T (vremensko odlaganje) za ZUDS sa kratkim vremenom odlaganja za okidanje :

130 ms za 1x In 60 ms za 2x In 50 ms za 5x In a najvie do okidanja : 500 ms za 1x In 200 ms za 2x In 150 ms za 5x In;

67

Karakteristike ZUDS proizvoaa elektroopreme SHRACK, serije :

Nazivni napon 230/400 V Maksimalni osigurai za zatitu od kratkog spoja: 63 gL Maksimalni osigurai za zatitu od preoptereenja: 25 40A gL Prekidna mo: 6/10 Oekivani ivotni vek:
Elektrini: vie od 4 000 ukljuenja Mehaniki: vie od 20 000 ukljuenja

68

Karakteristika iskljuivanja bez kanjenja

69

Karakteristika ureaja sa zatezanjem

70