Bo idar Jaki

Institut za filozofiju i drutvenu teoriju Beograd

UDK : 101.9 : 316.663 Originalni nauni rad DOI:10.2298/FID0702073J

PRAXIS GAJE PETROVIA*

Apstrakt: Osnovu autorovog pristupa ine tri stava: 1. da je Praxis Gaje Petrovia bio izuzetna pojava u hrvatskoj, jugoslovenskoj i evropskoj kulturi, izazov slobode u drutvu represije; 2. da ne postoji tako neto kao praxis-grupa, filozofi prakse ili praxis filozofi koji bi imali jedinstvenu filozofsku ili drutveno-teorijsku orijentaciju; 3. da su politika i ideoloka osporavanja Praxisa bila deo represivnog sistema kojem je bilo podvrgnuto svako neistomiljenitvo u kulturi i nauci. Politiki vrh Titovog re ima, njegov ideoloki i propagandni aparat sistematski su irili insinuacije, denuncijacije i optu be o Praxisu i Gaji Petroviu, da bi taj manir u bitno promenjenim istorijskim okolnostima, trajao od pojave Praxisa do dananjeg dana. esto su i akteri napada bile iste osobe, samo to su nekada osporavali Praxis i Gaju Petrovia kao neprijatelje socijalizma i sistema socijalistikog samoupravljanja, a u promenjenoj politikoj modi kao sluge Titove autoritarne vladavine. Sudbinu Praxisa u prethodnom re imu slavodobitno su tumaili kao obraun u obitelji.

Prilog predstavlja deo rada u realizaciji projekta Instituta za filozofiju i drutvenu teoriju Univerziteta u Beogradu Regionalni i evropski aspekti integrativnih procesa u Srbiji: civilizacijske pretpostavke, stvarnost i izgledi za budunost (br. 149031) koji finansira Ministarstvo za nauku, tehnologije i razvoj Republike Srbije / Ministarstvo nauke i zatite ivotne sredine Republike Srbije. Ova obavezujua klauzula ne odgovara realnom stanju. Sa izvesnim oseanjem graanskog stida i oseanja alosti zbog stanja dr avnih ionstitucija smatram da javnost ima pravo da zna punu istinu: rad ovog autora, kao i rad drugih naunih radnika u penziji, Ministarstvo finansira sa 0 (slovima: nula) dinara i unapred iskljuuje iz redovnog procesa vrednovanja i ocenjuje koeficijentom 0 (slovima: nula). Ako stariji nauni radnici, naviknuti itavog radnog veka na skromne plate, mogu da razumeju, pa i prihvate injenicu da u osiromaenoj zemlji njihov rad ne mo e da bude finansiran, za njih je poni avajue, a za dr avu pora avajue da se njihov rad apriori obazvreuje. (To naravno ne znai da neki od njihovih radova u redovnom postupku vrednovanja ne mogu biti ocenjeni i koeficijentom nula.) Tu nerazumnu i neprihvatljivu odluku Ministarstva kojim je rukovodio dr Aleksandar Popovi, ministar nauke u prvoj Vladi dr Vojislava Kotunice, inae biveg naunog savetnika i upravnika Instituta za filozofiju i drutvenu teoriju (dok je Institut bio jedan od centara u IDN) koja najvie govori o nesreenom stanju dr avnih institucija u delo je lojalno proveo dr Milan Suboti, vii nauni saradnik koji zamenjuje obolelog direktora Instituta dr Stjepana Gredelja.

73

FILOZOFIJA I DRUTVO 2/2007

Rad je pokuaj socioloke analize politike sudbine Praxisa, koju e bitno odrediti temeljno uverenje Gaje Petrovia da nema slobode bez oveka ni ljudskosti bez slobode, a ne stara i nova politika i ideoloka osporavanja Praxisa. Kljune rei: Praxis, Korulanska ljetnja kola, kritiko miljenje, sloboda.

Osnovu mog pristupa1 ini stav da ne postoji tako neto kao praxis-grupa, filozofi prakse ili praxis filozofi koji bi imali jedinstvenu filozofsku ili drutveno-teorijsku orijentaciju. Oni koji su iskazivali budnost prema neprijateljima socijalizma svih boja tretirali su osnivae i saradnike Praxisa kao grupu. U promijenjenim istorijskim okolnostima pokazalo se da nije bila re ni o kakvoj iznutra koherentnoj grupi. Ideoloki i politiki naganjai, u svojoj intelektualnoj lenjosti, a ponekad i iz neznanja, stvarali su najudnije grupe kao predmet svoje budnosti. Da je realnost bila sasvim drukija uverie se svako ko pogleda bogatu listu saradnika asopisa Praxis, njihove lanke, njihove knjige, njihovu javnu delatnost. ak ni lanovi prve redakcije Praxisa nisu imali jedinstvenu filozofsku orijentaciju. A tek raskona razliitost uesnika Korulanske ljetnje kole: eminentni filozofi i sociolozi, poneki ekonomista, istoriar, pisac, studentkinje i studenti, osobe iz raznih ideolokih komisija i komiteta, marksistikih centara i drugih slu bi, novinari. Mnogi od nezvanih, a poneko i od zvanih uesnika su na razne naine pisali kritike izvetaje, napadali ideje koje su uli na zasjedanjima kole i na drugi nain napadima na Praxis i kolu gradili svoje karijere, da bi u promenjenim istorijskim okolnostima opet nastavljali s istim

BO IDAR JAKI

1 Prethodno sam rad, kao referat, izlo io na Meunarodnoj konferenciji LIK I DJELO GAJE PETROVIA u povodu 80. obljetnice roenja Gaje Petrovia u organizaciji Filozofskog fakulteta Sveuilita u Zagrebu 10. marta 2007. godine. Tom prilikom sam svoje izlaganje poeo sledeim reima: Ne krijem zahvalnost i uzbuenje da sam danas meu vama, da mi je pru ena prilika da izrazim potovanje Gaji Petroviu. Trudiu se da ne govorim ni svearski ni patetino, jer takav tip govora Gaji Petroviu ne pripada. Verovatno bi odnekud poeo da kaljuca i da protestuje.

Prilog sam naslovio Praxis Gaje Petrovia jer mi se ini da bi veznik i ili bilo koja druga re koja bi ukazivala na relaciju bila sasvim suvina, mada time ni na koji nain ne elim da potcenim doprinos ostalih lanova redakcije, posebno ivih lanova Milana Kangrge i Ivana Kuvaia, i na alost preminulih Danka Grlia, Rudija Supeka, Branka Bonjaka, Predraga Vranickog. Neka mi oproste i ivi i mrtvi, ali bez predanog rada Gaje Petrovia Praxis je nezamisliv, kao to je i Korulanska ljetnja kola nezamisliva bez izuzetnog intelektualnog anga mana i ljudske irine Rudija Supeka!

74

Gajo Petrovi je zabele io: asopis Praxis nije postojao prije sadanje redakcije, niti su lanovi redakcije djeca svoga asopisa, nego je taj asopis njihovo djelo nainjeno po zamisli svojih inicijatora i urednika. Gajo Petrovi, emu Praxis, Praxis, Zagreb 1972, str. 41. A na drugom mestu: Sadanji lanovi redakcije i redakcijskog savjeta Praxisa nisu nikakvi rukovodioci asopisa, a nisu ni samo njegovi inicijatori i organizatori. Oni su ti koji su asopisu dali njegovu orijentaciju i koji su tu orijentaciju, bila ona dobra ili loa, svojim radovima o ivotvorili. Upravo zbog toga mogue je zabraniti ili ukinuti Praxis, ali nije mogue eliminirati iz Praxisa lanove njegove redakcije i redakcijskog savjeta, a da to ipak ostane Praxis. Ibid., str. 84-85. 3 emu Praxis, str. 43. 4 emu Praxis, str. 13.

75

FILOZOFIJA I DRUTVO 2/2007

arom optu ivati Praxis za slu enje re imu ije su oni sluge bili, a asopis jedan od znaajnih kritiara. Praxis nije samonikla biljka u kulturi bive Jugoslavije, ali se desilo da je njegov nastanak bio nestandardan za tadanje prilike. Osnovala ga je grupa zagrebakih filozofa i sociologa, a Hrvatsko filozofsko drutvo je bilo (formalni) izdava.2 Do koje mere je Gajo Petrovi branio nezavisnost asopisa najbolje svedoi sledei njegov stav: Kad bi asopis morao birati izmeu izmjene orijentacije i nestanka, bilo bi bolje da nestane, nego da kompromisima kvari svoj lik.3 Praxis Gaje Petrovia je koncipiran kao nezavisna institucija kulture, ali i zajednica filozofa, sociologa i drugih poslenika kulture kojima je zajednika njihova te nja ka nedogmatskom, slobodnom miljenju, a ne jedinstvena idejna ili neka druga usmjerenost. Ako se tome doda da su osnivai eleli filozofski asopis u onom smislu u kojem je filozofija misao revolucije: nepotedna kritika svega postojeega, humanistika vizija doista ljudskog svijeta i nadahnjujua snaga revolucionarnog djelovanja4, asopis otvoren prema svima koji nisu ravnoduni prema ivotnim pitanjima naeg vremena, nezavisno od toga da li su marksisti ili ne, onda je sukob sa jednim autoritarnim re imom koji nije trpio neistomiljenitvo i neposluh bio neizbje an. U temelju te nji ka nezavisnoj zajednici neistomiljenika i kritikoj orijentaciji asopisa stoji shvatanje oveka u filozofiji Gaje Petrovia. Najkrae reeno za Gaju Petrovia ovek je bie prakse, a praksa je slobodno, stvaralako, istorijsko, bivstvovanje; praksa je bivstvovanje kroz budunost. Nema prakse bez slobode ni slobodnog bivstvovanja koje ne bi bilo praksa. Njegov kljuni stav je: Kao bie prakse, ovjek je bie slobode. Nema slobode bez ovjeka ni

ljudskosti bez slobode.5 Tako dolazimo do kljunog pojma pojma slobode koji e biti trn u oku svih onih koji su posedovali ili eleli da poseduju mo nad ovekom i trasirati put Praxisa kroz trnje do zvijezda, te stajati u osnovi svih ideolokih i politikih napada na asopis i u vremenima kada je ve predat istoriji, ali ne i zaboravu. Pri tome treba imati u vidu da u ideolokim kritikama i politikim napadima na Praxis i Korulansku ljetnju kolu nema niega izuzetnog. Te institucije kulture su bile izuzetne, ali napadi su bili deo sistema koji je pritiscima, pretnjama, politikim denuncijacijama, represiji podvrgavao sve od kolskih, fabrikih, omladniskih, studentskih listova do kulturnih, posebno knji evnih listova i revija. Samo one institucije kulture koje su u celini bile pod kontrolom nisu bile predmet napada. Prema tome, kao to je teza o Praxisovom slu enju re imu dio enormne proizvodnje la i na Balkanu, netana je i tvrdnja da je asopis bio izlo en izuzetnim merama koje u sferi kulture nisu sistemski primenjivane. Praxis je, s obzirom na svetski ugled koji je stekao bio samo vrh ledenog brega i onaj fini lakmus papir represivnih mera autoritarnog re ima u kulturi. Osporavanja i kritike bilo koje kulturne institucije a Praxis je bio znaajna institucija u kulturi Hrvatske i bive Jugoslavije su ne samo legitimna, nego i dragocena. Pitanje je da li se zasnivaju na valjanim argumentima ili na insinuacijama, odnosno na apriornim diskvalifikacijama. Ako prva zaslu uju pa ljivo razmatranje i prihvatanje, druga je neophodno kritiki razmotriti i odbaciti. Praxis je, na alost, imao zlu sudbinu da je najee bio izvrgnut grubim napadima koji su stremili ka punoj politikoj diskvalifikaciji. Tako se desilo da su, protokom vremena, esto isti ljudi osuivali Praxis i njegove urednike i saradnike da su neprijateljski raspolo eni prema partijskoj dr avi samoupravnog socijalizma, da bi u promenjenim istorijskim okolnostima tvrdili da je Praxis bio uzdanica Brozovog re ima ili jo gore rankovievski orijentisan. U ovom prilogu pokuau da poka em neosnovanost tih tvrdnji, kako bi se otvorio prostor za normalni kritiki razgovor o Praxisu i delu Gaje Petrovia i ostalih urednika i saradnika asopisa, kako u Zagrebu, tako i u Beogradu. U Jugoslaviji je granica izmeu dnevno-politikih i ideolokih napada bila veoma fluidna, pa je ak i danas teko povui
5 Gajo Petrovi, Odabrana djela, Naprijed-Nolit, Zagreb-Beograd 1986, Tom I, str. 147.

BO IDAR JAKI

76

Mere represije svakako zaslu uju posebnu analizu: egzemplarne su, raznovrsne, razliito dozirane i diferencirano usmerene prema urednicima, saradnicima, lanovima izdavakog saveta, podr avaocima, naroito grupama studenata filozofije i sociologije, u pojedinim republikim centrima. Tako je proces izbacivanja lanova redakcije, Saveta, saradnika Praxisa i lanova Upravnog odbora Korulanske ljetnje kole, nastavnika Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu trajao nekoliko godina. O tome videti opirnije u Neboja Popov, Contra fatum (Mladost, Beograd 1990.) Hapenja i suenja studentima, zabrane listova i asopisa tekli su mnogo br e. Videti zbirku DOKUMENTI Jun lipanj 1968, Praxis, 1971. Bogata lepeza pretnji, sijanja straha i meu onima koji nikada sa Praxisom nisu imali nikakve veze nalazi se izmeu dnevnih napada, forumskih sednica i saoptenja, naganjakih lanaka i komentara u tampi i elektronskim medijima, policijskih informativnih razgovora i ucena, do govora voe i lanova naju ih oligarhijskih struktura vlasti.

77

FILOZOFIJA I DRUTVO 2/2007

precizne linije razgranienja. Praktino nema ni jedne linosti iz naju eg vrha Saveza komunista Jugoslavije, ukljuujui neprikosnovenog vou Josipa Broza, koja nije otrila svoje pero napadima na Praxis i Korulansku ljetnju kolu. Poseban ton i doprinos napadima koje su se u odreenim momentima pretvarali u orkestrirane hajke davali su i njihovi adlatusi kao to su Duan Dragosavac, Savka Dapevi Kuar i druge osobe iz republikih i saveznih oligarhijskih krugova. Njih su sledili skoro horski intonirani arivisti iz ideolokih komisija, marksistikih centara, univerzitetski profesori, komitetski aparatici, novinari kao drutveno-politiki radnici, ali i mnogi drugi koji su mislili da se na taj nain mo e neto uiariti. Naravno, i jedne i druge pratile su vojne i civilne slu be bezbednosti, tako da praktino nema ni jednog praksisovca ili uesnika Korulanske ljetnje kole koji nije bio predmetom bezbednosne obrade. Naredni korak bile su mere represije, razliito intonirane i primenjivane u pojedinim republikim centrima 6. Neophodno je diferencirano analizirati i posmatrati nosioce kritike teorije otuenja, ideje slobode i i stavljanja kritikog miljenja u funkciju ostvarenja ideje slobode. Ako se ta, razliita osporavanja prate diferencirano, onda se mogu otkriti i drugi slojevi tih napada na Praxis i dugotrajne pripreme sistema pune represije i zabrana. Kljune linosti autoritarnog re ima su izvukle pouku iz ilasovog sluaja i nisu se bavile konkretnim pojavama. One su davale ton, a onda su egzekuciju preputale svojim kerberima, sloju aparatika, ljudi koji su bili u profesionalnom aparatu. Ti su ljudi, oslukujui migove iz vrha, u javnost plasirali ono to najvii rukovodioci ele da uju ili to su pretpostavljali da partijski vrh eli da

BO IDAR JAKI

uje. Pri tome ne treba zaboraviti da je u partijskom aparatu vladao i bio negovan posluniki mentalitet. Poslunicima iz partijskog aparata pridru ivale su se jo dve grupacije za koje je kritiko miljenje, negovano u Praxisu i Korulanskoj koli, bilo subverzivna delatnost. Jednu grupaciju je inila nema akademska veina. U raznim kolegijalnim telima univerziteta, fakulteta i instituta sedele su kolege koje bi u normalnijim situacijama bili pristojni ljudi, ali koji bi, kada uvide da postoje rizici, postajali poslunici. Napokon, postojale su i grupe ljudi u javnom ivotu koji nisu bili ni neobrazovani, ni glupi. Svoja uverenja nisu smeli javno da iska u. Bili su istinski protivnici Praxisa i njegove liberterske orijentacije, najee konzervativni nacionalisti. Napade na Praxis koristili da bi uspostavili vezu sa partijskim i policijskim aparatom i da bi preko tih veza ostvarili pravo graanstva za svoju poziciju. Da je Praxisu i koli kao opasnostima po sistem i neprikosnoveni autoritet voe, po politiki monopol SKJ, pridavan veliki znaaj, pokazuje uee samog politikog vrha u intonaciji i orkestraciji tih napada. U tom pogledu karakteristini su povremeni napadi Josipa Broza koji je ve na Treem plenumu CK SKJ na kome je pripreman obraun sa Aleksandrom Rankoviem, marta 1966. optu io Praxis i Gledita za problematino delovanje7. Poto je u svom uvenom obraanju javnosti 9. juna 1968. godine pokuao i najveim delom uspeo da studentsku omladinu umiri, samo petnastak dana potom, na Kongresu Saveza sindikata Jugoslavije e pokazati svoje prave namere. U svom poznatom stilu da pripadnicima nomenklature preti narodom, da na njih usmerava gnev graana, u ovom sluaju studentske omladine, ali i da narodu preti merama vlasti, Josip Broz je u svom obraanju javnosti prvo, na izgled skromno, da se ne ka e skrueno, optu io svoj politiki aparat za sporost, nedostatak sluha, nedovoljno jedinstvo, raskorak izmeu politikih odluka i realizacije. Zatim je, u atmosferi pogroma studenata koji je sam inicirao, dao za pravo studentima kako su mnogi pogreno verovali
Jedan od njegovih bliskih saradnika, Milentije Popovi, je jo u intervjuu za asopis Socijalizam, br. 7-8/1964, naglasio da stavovi nekih filozofa i sociologa mogu imati veoma opasnu posledicu stvaranje politikih partija. Bila je to dobrodolica iste godine pokrenutom Praxisu kao stalnoj meti napada iz partijskih redova. Samo su naknadne konstrukcije asopis kao instituciju kulture mogle povezati sa biroktatskim aparatom Saveza komunista, to ne znai da pojedini saradnici Praxisa nisu iz razliitih razloga bili deo establimenta.
7

78

DOKUMENTI Juni-lipanj 1968, str. 338-339. Ibid,. str. 378-379. 10 Pa zar je to mogue danas u naoj zemlji, zar je mogue da takvi ljudi i sa takvim idejama nastupaju, a da mi to mirno posmatramo i dalje. Njima nema mjesta ni tamo gdje se nalaze. (Sna an aplauz i odobravanje.) Zar takvi da vaspitavaju nau djecu na univerzitetima i kolama? Nema im mjesta tamo. (Sna no odobravanje i aplauz.)...Dakle, takve ljude mi moramo onemoguiti, a onemoguiemo ih ako sagledamo gdje su, ako ih budemo odluno spreavali u njihovim negativnim akcijama. I, na kraju krajeva, ponekad e trebati preduzeti i administrativne mjere. (Aplauz.) Mi moramo sauvati nae socijalistiko samoupravno drutvo. Ibid., str. 379.
9

79

FILOZOFIJA I DRUTVO 2/2007

istiui: Meutim, ja sam doao do uvjerenja da je ogroman dio, mogu da ka em, 90 odsto studenata potena omladina, o kojoj mi nismo vodili dovoljno rauna, u kojoj smo vidjeli samo uenike, samo ake u kolama a za koje jo nije vrijeme da se ukljuuju u drutveni ivot nae socijalistike zajednice. To je bilo pogreno. Mi smo njih ostavili same. Tu svoju greku mi sagledavamo.8 Nee mu trebati mnogo vremena, neto vie od dve nedelje, da na estom kongresu Saveza sindikata Jugoslavije javno saopti gdje smo to mi grijeili: Vi znate, drugovi i drugarice, da je sada bilo svakakvih pokuaja od raznih elemenata. Pojavili su se oni sa kojima smo imali posla na univerzitetima i prije studentskog revolta. To su pojedini profesori, neki filozofi, razni praksisovci i drugi, razni dogmatiari, ukljuujui i one koji su vrili razne deformacije u Upravi dr avne bezbjednosti itd. Sve se to danas nekako ujedinilo... Oni sada pokuavaju pokret na univerzitetu. To ne potie od studenata, ve od ljudi koji bi htjeli da stvore embrion viepartijskog sistema, i da se postave kao faktor, koji e sa skuptinom i drugim razgovarati na ravnopravnoj osnovi. tavie, oni idu i dalje: negiraju radniku klasu kao najva niji faktor i stub ovog drutva. Za njih su radnika klasa i njena uloga prevazieni. Savez komunista za njih ne znai nita.9 U ovom kratkom navodu jasno su uoljive bar dva cilja govora. Prvo, obele iti profesore, neke filozofe, razne praksisovce kao neprijatelje, odvojiti ih od studenata, nahukati na njih radnike predstavnike10 i tako pripremiti preduslove za optu politiku hajku. Tito e a to e kasnije postati opte i omiljeno mesto za sve nacionalistike i neoliberalne kritiare Praxisa povezati neke filozofe, razne praksisovce sa raznim dogmatiarima i onima koji su vrili razne deformacije u Upravi dr avne bezbjednosti, mada e se u dugotrajnom procesu egzekucije itekako oslanjati upravo na prononsirane dogmatiare, na primer, oko

asopisa Dijalektika, a da se o dnevnoj, nedeljnoj, posebno partijskoj tampi i elektronskim medijima i ne govori!11 Reklo bi se da dananji kritiari Praxisa ponavljaju Titove stavove, da su na Titovom putu (I posle Tita Tito!). Drugo, neke filozofe i razne praksisovce Josip Broz proglaava negatorima kljune uloge radnike klase u drutvu i zagovornicima viepartijskog sistema za koje Savez komunista ne predstavlja nita. Kako je veina naknadnih obrauna sa Praxisom bazirana na stavu da je re o sukobu u obitelji i da praksis orijentacija u filozofiji i sociologiji nije izlazila iz titovskog injela, ove Titove opaske zvue kao demanti. Lipanjska gibanja 1968. donela su, dakle, estoke napade na Praxis i praksisovce. Bilo je to vreme skidanje maski. Praksisovci su i ranije i tada etiketirani kao filozofska piskarala, razni praksisovci, la ni demokrati koji pri eljkuju vrstu ruku (rankovievci), filozofii, bur oasko liberalni elementi koji paktiraju sa pora enim snagama, maoisti, unitaristi, apstraktni humanisti, anarholiberali itd. Tvorci ovih etiketa bili su Tito, Kardelj, Bakari12 i drugi politiari ni eg ranga, ali i oni profesori sveuilita koji su, u ime Partije, izbacivali Gaju Petrovia iz SKJ, da bi kasnije bestidno tvrdili kako je taj isti Gajo Petrovi slu io re imu. Od tada pa do danas hajke na Praxis ne prestaju. O tome sam u vie navrata pisao.13
Neboja Popov je u svojoj knjize Contra fatum rekonstruisao proces nastanka spiska od osam profesora Beogradskog univerziteta odreenih za odstrel i pokazao koju su ulogu u tom procesu imali upravo dogmatiari, na primer Zvonko Damnjanovi, Desanka Savievi, ali i mnogi drugi. 12 Davno sam zapisao: Ipak, najte u optu bu izrekao je Vladimir Bakari tvrdnjom da je Praxis skrenuo u vode koje je dirigovala amerika demokratska grupa za borbu protiv komunizma. Opet, opta formula ovakve optu be, koja, dakako, nije nepoznata u istoriji organizovanog radnikog pokreta: kad se izmilja unutranji neprijatelj, treba ga povezati sa stranom opasnou. To uvek obezbeuje dovoljan alibi za represivne mere. Najbla a i za Bakaria najpovoljnija kvalifikacija ovakve optu be je da je izrekao veliku politiku la . U suprotnom, ako Bakari zna da su ti intelektualci povezani sa stranim agenturama, a etiri godine nita ne poduzima da ih u tome onemogui, onda se i sam svrstava u pomagae neprijatelja jugoslovenskog samoupravnog socijalizma. Uporedi, Bo idar Jaki, Vreme revolucije?, Gradina: Ni 1988, str. 258. 13 Uporedi, Bo idar Jaki, Praxis i Korulanska ljetnja kola Kritike, osporavanja, napadi, U Neboja Popov (priredio) 2003, Sloboda i nasilje, razgovor o asopisu Praxis i Korulanskoj ljetnjoj koli, Pepublica: Beograd, str. 167-232. Delove tog rada koristio sam u pripremi ovog priloga.
11

BO IDAR JAKI

80

Za Brozom nisu zaostajali ni njegovi najbli i saradnici. tavie, kao da su se utrkivali ko e dati vei doprinos ne samo Brozovom stavu nego i njegovim eljama. Edvard Kardelj, s velikim iskustvom u osudama intelektualaca, jo iz vremena sukoba na knji evnoj levici i Knji evnih sveski pred Drugi svetski rat, nije se libio da ponovi Titove i upotrebi vlastite pogrdne izraze, kao to su filozofii, filozofska piskarala, anarholiberali, la ne demokrate koji hoe vrstu ruku itd.14 Istina, izbegavao je navoenje imena ili stavova. To mu je donosilo dodatnu prednost mogao je da ne navodi stavove koje kritikuje, da konstruie stavove protiv kojih pie, da svemu daje privid poznavanja stvari i uenosti. Od najbli ih Brozovih saradnika u politikim napadima najdalje je otiao Vladimir Bakari. Uzgred, bio je inicijator i oduzimanja nagrada Bo idar Ad ija koje su ve bile dodeljene urednicima Praxisa Gaji Petroviu i Milanu Kangrgi i inicijator velike kampanje protiv Praxisa 1966. godine. Prevaziao je sebe kada je na zasedanju Gradske konferencije SK Zagreba 27. juna 1968. godine izjavio: Praxis je iznikao na tendencijama koje su bile opte u socijalistikom svetu na Istoku i Zapadu. Meutim, kasnije je skrenuo u vode koje je dirigovala amerika demokratska grupa za borbu protiv komunizma. Ve 1964. godine kad je odr ana Korulanska ljetnja kola ovakav kurs Praxisa postaje oigledan. Bakari je, zapravo, praksisovce proglasio profesionalnim antikomunistima koje finansira CIA, a neto pre pomenutog govora, u aprilu iste godine, prigovorio je partijskim ideolozima: A treba vam rei da praksisovce treba udariti eljeznom tangom po glavi! Dajte se konano trgnite i pru ite dostojan otpor tim neprijateljima Partije i naega socijalizma! to ekate?!15
14 O Kardeljevim kritikama Praxisa i leve inteligencije pisao sam u radu Politika mo i stvaralaki marksizam Razmiljanje o jednom vidu antiintelektualizma u jugoslavenskom drutvu, pisanom 1972. godine a objavljenom u mojoj knjizi Vreme revolucije?, Gradina, Ni 1989. str. 249-262. Prethodno sam sredinom 1966. godine napisao za sarajevski asopis Pregled kritiki osvrt na Kardeljevu knjigu Beleke o naoj drutvenoj kritici, ali je redakcija taj tekst, nakon Brionskog plenuma povukla iz tampe. Re je o sledeem: Pregled se pojavljivao poetkom jula 1966. godine, a Rankovi je pao 1. jula. Profesor Ljubomir Tadi, koji je tada bio vrlo uticajan u Pregledu je, elei da me zatiti, tra io da iz knjigoveznice izbace moj odtampani tekst jer je dosta razumno pretpostavljao da bih mogao, ukoliko se tekst pojavi, da budem uhapen. 15 Navedeno prema, Milan Kangrga (2002), verceri vlastitog ivota. Refleksije o hrvatskoj politikoj kulturi i duhovnosti, (dopunjeno i proireno izdanje Republike, Beograd iz 2001.), Kultura & Rasvjeta, Split, str. 45.

81

FILOZOFIJA I DRUTVO 2/2007

Politika osporavanja, pa i represivne mere prema Praxisu i koli bile su, dakle, inicirane iz samog politikog vrha ne samo zato to bi to mogla postati linija otpora autoritarnoj vlasti, ve i stoga to je bila u pitanju autentina otvorenost prema svetu, direktni, politikim i policijskim autoritetima neposredovani, dijalog sa svetom, sa onim intelektualcima i vrednosnim orijentacijama koje su predstavljale alternativu nehumanom svetu, a takoe i zato to su Praxis i Korulanska kola bili nukleus u stvaranju autentine intelektualne zajednice na jugoslovenskom tlu. Bio je to nukleus zajednice ljudi koji su razliito mislili. Inicijalno nije postojala neka praksis-grupa kao to nikada nije formulisana neka iole koherentna doktrina. Intelektualne i druge razlike unutar Praxisa bile su vrlo velike. A dragocena vrednost Praxisa i kole bila je upravo u tome to su razlike mogle da koegzistiraju i da se meusobno oplemenjuju i da budu zaetak normalne intelektualne komunikacije na jugoslovenskom tlu, koja nee uva avati sve idiotizme republikih birokratija, hijerarhija i oligarhijskih struktura drutvene moi. 16 Da Praxis postaje predmetom ozbiljne zabrinutosti politikog vrha u Hrvatskoj postalo je oigledno kada je Miko Tripalo na XIX konferenciji Saveza komunista grada Zagreba 10. juna 1965. godine u svom referatu govorio o apstraktno humanistikim shvatanjima razoaranih i ogorenih staljinizmom koji su od njegovih vatrenih
16 Ova napomena je va na stoga to je ve posle Titovog govora u Splitu 61. vrhovima oligarhijskioh struktura moi u Partiji i dr avi postalo jasno da je koncept partijske dr ave odr iv dokle je Josip Broz Tito iv. Dosta rano je postalo jasno da Tita kao centralnu arbitrarnu linost ni jedan pojedinac ne mo e da zameni, mada je u poetku bilo nekih kombinacija i ideja sa Ivom-Lolom Ribarom (u toku rata, pre njegove pogibije obele ene sumnjivim okolnostima), zatim ilasom, Rankoviem, Bakariem, pa sa Kardeljem. Kljune partijske linosti poele su da sumnjaju da je odr iv amalgam Jugoslavije. Republiki oligarsi ne veruju jedan drugome. Titu to stanje odgovara jer jaa njegovu arbitrarnu mo. Dolazi do politike, ekonomske, kulturne refeudalizacije jugoslovenskog prostora koju Bakari skoro stidljivo inagurie zahtevom da federacija mora vie da federira, a Kardelj idejom o tranzicijskom karakteru Jugoslavije, bar za Sloveniju. Ve u tim 60-im godinama, nasuprot politikim procesima zaokru enja republikih feuda, pojavljuje na jugoslovenskom planu jedna intelektualna zajednica zajednica slobodnog dijaloga, a ne istomiljenitva sa veoma povoljnim vetrom u jedrima na internacionalnom planu i skoro ne uva ava nita od nastojanja da se refeudalizuje jugoslovenski kulturni prostor. I to re im osea kao veliku opasnost, tako da je pritisak na Praxis i kolu rastao. To pokazuje do koje je mere je rastao strah politikih krugova koji poinju da stvaraju nacionalne republike, nacionalne ekonomije, nacionalne kulture i koliko su se plaili pokuaja stvaranja autentine zajednice koja taj koncept ne uva ava.

BO IDAR JAKI

82

pristalica postali njegovi estoki kritiari.17 Tripalo govori ratnikim jezikom i optu uje te bive staljiniste da nisu uestvovali u drutvenoj likvidaciji staljinizma, nego se ukljuuju u tu borbu tek kada je glavna bitka ve dobivena. Oni ne veruju u sistem samoupravljanja i kako njihove moralne propovedi nisu popravile birokratske elemente, oni se demoraliziraju i pozivaju na preispitivanje osnovnih principa socijalizma i marksistike nauke, pribli avaju se socijaldemokratskim pozicijama (ilasovtini), tra e za sebe poseban polo aj glavnih i jedinih arbitara drutvenih kretanja, negiraju sve postignuto i potcenjuju smisao i drutvenu neophodnost vodee uloge Saveza komunista. Da ne bi bilo zabune o kome je re, Tripalo u referatu ka e: S obzirom na to da su se spomenuti stavovi nali u nekim lancima zagrebakog asopisa Praxis, to stvara objektivne uslove, bez obzira na ovakve ili onakve namjere pojedinaca, da se Praxis pretvori u okosnicu politike grupe oko koje se okupljaju svi opozicioni i nezadovoljni elementi u naem drutvu. Iako ne sumnjamo u dobre namjere znatnog dijela lanova redakcije i suradnika Praxisa, nadamo se da e naroito komunisti meu njima razmisliti o objektivnim opasnostima koje takav razvoj dogaaja mo e donijeti.18 Mada istie da e se protiv Praxisa boriti metodom idejno-politike djelatnosti, Tripalo je, svrstavi praksiovce meu bive staljiniste bliske ilasovtini i socijaldemokratiji, iskazao prave namere u toj idejnoj borbi.19 Bila je to, ipak, samo uvertira koja u raspravi na konferenciji nije naila na iri odjek. 20
17 Miko Tripalo, Uloga i zadaci Saveza komunista u provoenju ekonomske politike i razvijanju socijalistikih drutvenih odnosa, XIX konferencija Saveza komunista grada Zagreba, Zagreb, lipanj 1965, str. 23. 18 Ibid., str. 23. 19 Kako se Komunistika partija obraunavala sa staljinistima u vlastitim redovima najbolje svedoi istorija Golog Otoka, a ni ilasova sudbina nije nita manje drastina. Dovoljno je uporediti broj godina koje je robijao u Kraljevini Jugoslaviji (dve godine u dr avi koju je istinski nameravao da rui) i socijalistikoj Jugoslaviji (devet godina u dr avi koju je istinski eleo da gradi), pa da bude oigledno kuda vodi Tripalov ratniki jezik. to do takvog raspleta u sukobu sa praksisovcima nije dolo vie su krive okolnosti nego otsustvo namera. Takoe se d zapaziti staljinistika intonacija Tripalovog govora izra ena u frazama o nesumnjivo dobrim subjektivnim namerama i objektivnim opasnostima. 20 U Biltenu GK SKH i Gradski odbor SSRNH Zagreba, God. III, 1965, br. 6-7, u kome su objavljeni izvodi iz izlaganja 30 uesnika, Praxis nije pominjan. To naravno ne znai da nije uopte pominjan.

83

FILOZOFIJA I DRUTVO 2/2007

Prvu pravu dnevnopolitiku i ideoloku kampanju irih razmera protiv Praxisa organizovao je Savez komunista Hrvatske u Zagrebu u prolee 1966. godine. Poelo je kao u Don Bazilijevoj ariji o kleveti iz Seviljskog berberina, tiho skoro stidljivim obavetenjem da grupa lanova Komisije za idejni rad analizira aktivnost komunista u asopisima za drutvena pitanja Nae teme, Praxis, Politika misao, Razlog i drugim21, da bi se ve u treem broju Biltena, u prilogu, izdvojio samo Praxis O nekim gledanjima i stavovima u asopisu Praxis. Peti broj Biltena ve sadr i diskusiju o asopisu Praxis u Komisiji za idejna pitanja GK SKH Zagreb, koju e oblilato prenositi mediji 22 . Glavni inicijator kampanje, dr Vladimir Bakari, e tek u junu objaviti svoje stavove o Praxisu izreene 6. maja 1966. godine pred politikim aktivom Bosne i Hercegovine u Sarajevu!23 Bakari smeta Praxis u evropski kontekst, povezuje ga sa dogaanjima u Maarskoj 1956. godine, Imre Naom i Milovanom ilasom. Ne ostaje na tim natuknicama, nego asopis preko ilasa povezuje sa prethodnim antikomunistikim kritikama tobo e staljinizma, a zapravo socijalizma. Onda sledi prvo omalova avanje, a zatim insinuacija. Tako Bakari ka e: Ta literatura kod nas uglavnom nepoznata, a nepoznata je zato jer se zbog svoje reakcionarnosti nije uspjela afirmirati ni u Evropi24 Nastavak ne ostavlja mesta za sumnju kuda gura Praxis: To je sve pod amerikim rukovodstvom, neu rei dr avnim, postoji naime zato jedan poseban fond finansiran od reakcionarnih krugova.25 Poto je tako odredio kontekst u kome analizira Praxis, Bakari e nainiti korak nazad pa e rei da Grupa Praxis ni na jednom podruju nije ila ni izdaleka tako
21 Bilten GK SKH i Gradski odbor SSRNH Zagreba, God. IV, 1966, br. 2, str. 33. Pominjanje drugih asopisa za drutvena pitanja oigledno je trebalo da manje obavetene navede na utisak da je re o objektivnoj analizi. 22 Dnevni list Vjesnik je u maju 1966. godine, u vie nastavaka, uglavnom na drugoj strani, preneo izvode iz izlaganja skoro svih uesnika. Videti takoe, N. Popov, Drutveni sukobi-Izazov sociologiji, II izdanje, str. 147-148, u napomeni 88. 23 Ovo je karakteristini stil politikog ponaanja: zakuhati, izmai se i naknadno se pojaviti kao autoritarni presuditelj. Ni mimo, ni vrit, reklo bi se u Zagrebu. Ako sluajno neto poe naopako, on je drugove upozoravao, a ako sve ide prema planu, on je taj koji odmereno i mudro izrie sudove. 24 Bilten GK SKH i Gradski odbor SSRNH Zagreba, God. IV, 1966, br. 6-7, str. 22. 25 Ibid., str. 22-23.

BO IDAR JAKI

84

Ibid.,str. 23. Dakle, za njih smo mi bili svetionik, rei e Bakari. Ibid., str. 24. Zanimljivo, tako je Bakari najednom sa Korulanskom ljetnjom kolom MI. No ve na sledeoj stranici Bakari se vraa otrom kritikom stavu, govori o proamerikoj orijentaciji, smeta mu parola bespotedne kritike svega postojeeg. Zatim smo se u analizi toka dogaaja slo ili, ako bih tako smio rei. Rekli su da je ono to sam govorio upravo ono to i oni hoe. Zato sam cijelo vrijeme morao govoriti: Ne, drugovi, mo da vi to hoete, ali vi to niste napisali, jer s onim to ste napisali, ja se od A do ne sla em.
27

26

85

FILOZOFIJA I DRUTVO 2/2007

daleko kao ilas, ali gdje je granica ove pozitivne i negativne kritike, to nije uvijek lako rei. Praxisovci su se vani izjanjavali za jugoslavenski tip socijalizma, i tu njima nije bilo prigovora.26 Bakari je svestan da presti koji imaju Praxis i kola predstavlja veliki kapital za dr avu, jer privlai one koji su se razoarali u socijalizam sovjetskog tipa.27 Polaznu ideju Praxisa o kritici svega postojeeg Bakari proglaava falsifikatom, jer se, zaboga, ta Marksova ideja odnosi samo na Njemaku njegovog doba. Sumnjienja su, dakle, poela praktino od pojave prvog broja, a dobila su ve 1966. godine sna ne javne oblike Bakarievom osudom dodele nagrada Bo idar Ad ija Gaji Petroviu i Milanu Kangrgi. Bakari je organizovao i vrio politiki pritisak i osude spolja, a jedan od bivih lanova redakcije iznutra u Hrvatskom filozofskom drutvu. Kako ni jedan ni drugi manevar nisu uspeli, pribeglo se dodatnoj meri pojavila se Encyclopaedia moderna. Dovoljno je baciti pogled na sastav redakcije i, posebno, Saveta tog asopisa pa se uveriti da su imenovana probrana imena u kulturi i nauci u koja je Savez komunista u svim republikama imao povjerenja. Trebao je to biti asopis koji e reprezentovati dr avu, predstavljati propagandu re ima u inostranstvu i biti kontrapunkt Praxisovom ve steenom ugledu. Tu propagandno-reprezentativnu ulogu u inostranstvu Praxis je konsekventno odbijao i u svetu sticao ugled (ili kritiare) svojim idejama, a ne obilatom potporom dr ave. Slino su centri politike moi u Jugoslaviji postupili i povodom gaenja Korulanske ljetnje kole, organizujui godinje, veoma skupe socijalistike seanse u Cavtatu. Re im je mogao zadovoljno da trlja ruke: nismo mi protiv filozofije i kulture, samo da je pod naom kontrolom! I u Bakarievom asopisu i u radu skupova u Cavtatu uestvovali su i neki lanovi redakcije Praxisa, saradnici i lanovi savjeta, to svakako ide u prilog tezi da praxis grupa kao intelektualna zajednica jedinstvene orijentacije nije ni postojala.

Mnogi politiki i kulturni radnici Hrvatske ogledali su se u raspravama inspirisanim Bakarievim stavovima i intonacijom. Veina uesnika je to osetila kao priliku da se politiki istaknu i nametnu. Izvodi iz te rasprave objavljivani su u nastavcima u dnevnoj i nedeljnoj tampi. Ovde e biti pomenut jedan od uesnika, knjievnik Vlatko Pavleti, ije je rei preneo Vjesnik pod naslovom Umjesto kritike zlurada destrukcija. Pavleti prigovara Praxisu to kritikuje staljinizam kada bauk staljinizma nije osobito aktualan na problem, a zanemaruje afirmaciju naeg sistema samoupravljanja, te originalne neposredne demokracije koja je najbolji instrument za iskorijenjivanje i posljednjih dogmatskih ostataka u birokratiziranoj svijesti.28 Pavleti prigovara Praxisu pamfletski nabaen anahronistiki tobo nji antagonizam izmeu teoretiara i praktiara, filozofa i politiara, da je, sputajui se na pamfletski nivo, izneverio svoju osnovnu namenu i postavlja pitanje partijske odgovornosti lanova redakcije s obzirom na uoene i mogue tete. Imajui u vidu to e govoriti skoro tri decenije posle ovog istupa, Pavletiev zakljuak o Praxisu je veoma indikativan. Naime, Pavleti zamera Praxisu osobito otro to nije dola do izra aja u tom asopisu konkretna kritika desnih devijacija, kao i obraun s uzrocima i uzronicima konfuzija u nekim glavama. To je Praxis propustio i to je jedan od propusta tog asopisa koji se teko mo e opravdati.29 Nije trebalo dugo ekati na poduzimanje odreenih represivnih mera. Poto je prekrajno ka njen, Gaju Petrovia je Konferencija SK Zagrebakog sveuilita iskljuila iz Saveza Komunista30. U
Vlatko Pavleti, Umjesto kritike zlurada destrukcija, Vjesnik, 16. maja 1966, str. 2. 29 Ibid., str. 2. Feral Tribune je 18. prosinca 1995. godine objavio ovaj Pavletiev napad na Praxis i tako demantovao naknadna Pavletieva fabuliranja o njegovoj tobo njoj odbrani Hrvatske od protuhrvatskog Praxisa 1966. godine. Pavleti je reagovao ljutito, uputivi Dobronamjerno pismo Feralovcima, objavljeno 22 prosinca 1995. Odgovorio mu je u istom broju urednik Ferala, Viktor Ivani u feralovskom stilu Teorija i praxis Vlatka Pavletia. Zmije u jedrima: U svom lovu na zmije s protuhrvatskim otrovom, punom osobnih rizika i neizvjesnosti, uva eni akademik nije izgovorio ni veliko H, nije spominjao ni Hrvatsku ni hrvatstvo, nije spominjao ni dom ni domovinu, pa ak ni famoznu crtu nacionalnih interesa 30 Videti, Vjesnik, Pozitivna politika orijentacija veine zagrebakih studenata, 26. VI 1968, str. 3. Tada su iskljueni i Mladen aldarovi, profesor Fakulteta politikih nauka i ime Vrani, student istog fakulteta. (Jedini koji nije glasao za iskljuenje bio je jedan od urednika Praxisa, profesor Branko Bonjak.) Prema Vjes28

BO IDAR JAKI

86

Beogradu je proces poduzimanja represivnih mera i ka njavanja filozofa i sociologa praksis orijentacije trajao du e, bio otriji i zavrio je izbacivanjem grupe od osam profesora i asistenata Filozofskog fakulteta sa Univerziteta. Da bi se sve te mere provele, bilo je neophodno da Skuptina Srbije donese tzv. lex specialis, januara 1975. godine, to govori o tome da su otpori represiji bili veoma sna ni31. Nepoznato je ili je nedovoljno poznato ta su sve sadr avali policijski izvetaji, analize i dosjei. Neto su dostupniji bili partijski bilteni. Tako je Marinko Grui u svom uvodnom izlaganju u organizaciji Saveza komunista Zagreba 18. juna 1968. godine optu io praksisovce da su u sjeditu rukovoenja studentskim protestom i postavio pitanje da li i nadalje drutvenim sredstvima dotirati jedan takav asopis kao to je Praxis?32 O snazi novih impulsa u filozofiji i drutvenim naukama, reju u kulturi, govori i injenica da su se i asopis i Korulanska ljetnja kola odr ali vie od pet godina poto su 1968. postali stalna meta dnevnopolitikih i ideolokih napada. Nema ni jednog dogmatskog marksiste starog kova, od Borisa Ziherla i Vojana Rusa u Ljubljani, Mladena Zvonarevia i Olega Mandia u Zagrebu, Duana Nedeljkovia i Andrije Stojkovia u Beogradu, da se druga i manje znaajna imena ne pominju, koji se nisu oglasili svojim budnim kritikim osvrtima na asopis i kolu. Njih su sledili i mlai partijski kadrovi s univerziteta i iz marksistikih cenatara koji su jednostavno shvatali da su napadi na asopis i kolu najjednostavniji i najbr i put za promociju u znaajnu javnu linost. Neki e u
nikovom izvetaju profesor Filozofskog fakulteta dr Mladen Zvonarevi je rekao da Praxis nikad nije imao podrku svih nastavnika na fakultetu i predlo io da se povede diskusija o politikoj liniji Praxisa: Ako takve diskusije ne bi bilo, Praxis bi dobio oreolu muenika koju nikad nije i danas je ne zaslu uje... 31 O tom procesu videti opse nu analizu u: Neboja Popov, Contra fatum. 32 Bilten GK SKH i GK SSRNH, God. VI (1968), br. 6-7, str. 10. U narednom, osmom broju biltena bie objavljeno izlaganje Pere Pirkera od 8. VII 1968: Ovog trenutka mi smo se naroito sukobili sa strujama oko Praksisa. Pored mnogih prijanjih ocjena i na XIX konferenciji SK Zagreba dana je negativna politika ocjena idejnim stavovima koje je asopis zastupao, pa je tom prilikom utvreno da to stvara objektivne uvjete da se Praksispretvori u okosnicu politike grupe oko koje se okupljaju nezadovoljni elementi u naem drutvu. Uprkos toj jasnoj kritici, grupa oko Praksisa je nastavila razraivati tezu o tome da su progresivne snage u naem drutvu u stvari birokratske snage. Direktne odjeke tih stavova moglo se ne malo nai u posljednje vrijeme u asopisu Razlog, a posebno u proglasu tzv. Akcionog odbora., str. 8.
FILOZOFIJA I DRUTVO 2/2007

87

napade utkati svoje uverenje, neki svu strast preraslu u naganjatvo, a neki e jednostavno raditi po narud bi. Stranice dnevnih i nedeljnih listova, radio i TV emisije, teorijski partijski asopisi kao to je bio Socijalizam ili listovi kao Komunist bie im irom otvoreni. Partijski sastanci i savetovanja, razni oblici ideolokog obrazovanja i kola, javne tribine i mitinzi bie pozornice za jednu plejadu glumaca ije e se umee iscrpljivati u napadima. Komiteti e podsticati teoretiare, a ovi drugi e trati u komitete. Stipe uvar u Zagrebu, jedan od kljunih tvoraca Bele knjige u kojoj je skoro sve to je vredelo u kulturi proglaeno neprijateljskim, dnevni de urni naganjai u Beogradu Prvoslav Rali i Dragomir Drakovi, jedna osoba u Sarajevu33 i mnogi drugi su svoje javne i univerzitetske karijere gradili i na tim napadima. Ti napadi e sve manje imati bilo kakve veze sa filozofskom, sociolokom ili drugom kulturnom delatnou. Bie jednostavno vulgarno dnevnopolitiki 34, a bie esto bezobzirno obnavljani u zaotrenoj formi i u decenijama nakon gaenja asopisa i nestanka njegovih glavnih poslenika Gaje Petrovia i Rudija Supeka sa ivotne scene. Ovde nee biti ire elaborirana lepeza dogmatskih osporavanja i prigovora Praxisu i koli. Neka ovde bude pomenut samo jedan odgovor Gaje Petrovia Vojanu Rusu, pa e i razlozi za izostanak ire elaboracije postati jasniji. Naime, odgovor Praxisa dogmatiarima mogao bi se sa eti u nekoliko rei Gaje Petrovia upuenih Vojanu Rusu: ZATO GNJAVI VOJANE? Zato si
33 Re je o osobi koja je pred rat u Bosni preminula kao ideolog Paragine Stranke prava u Hrvatskoj, a poela je javnu karijeru kao pisac panegirinih prikaza knjiga lanova redakcije i saradnika Praxisa. U meuvremenu je bila jedan od kljunih ideologa Saveza komunista Bosne i Hercegovine i lan Centralnog Komiteta SK BiH. Proslavila se svojim napadima na ve bolesnog i potpuno bespomonog Meu Selimovia ije je stvaralatvo inilo ast bosanskoj, jugoslovenskoj i evropskoj kulturi. 34 Karakter tih dnevnopolitikih napada analizirao je Neboja Popov u lanku Nauna istina i istina jedne politike, Praxis, br. 1-2/1974, str. 213-229. Branei svoje kolege sa Beogradskog univerziteta, Redakcija u istom broju, uz kratki komentar, ponovo objavljuje svoj stav U povodu nekih najnovijih kritika Praxisa iz broja 4/1968. Iz dananje perspektive jedna reenica dobija dodatni smisao: Ponekad se doista ini da je ova naa zemlja prebogata u svemu, a prije svega u ljudima: ako ih ne izvozimo kao strunjake ili radnu snagu u druge zemlje, onda ih razbacujemo i onemoguavamo u svojoj vlastitoj. Naivne li Redakcije: iz perspektive devedesetih godina kada su ljudi masovno ubijani i postajali d elati i rtve, rasuti po svetu bez nade u povratak, te godine kada su samo ostajali bez posla i zatvarani ine se mnogima bezmalo ru iastim.

BO IDAR JAKI

88

svoje suradnike nagovorio da te nesuvisle optu be potpiu? Zato prisiljava asopis Praxis da te nesuvislosti (u vrijeme kad su nae finansijske tekoe najvee a tisak tako skup) objavljuje? Zato mene prisiljava da troim vrijeme odgovarajui? Zato mi namee javne polemike koje su intelektualno neproduktivne? Zar zaista nema nimalo milosra prema onima koji bi eljeli da misle, piu, itaju i raspravljaju o neem pametnijem? 35 Neka ovde bude pomenuta kritika praksis orijentacije koju je zagrebaki filozof Neven Sesardi izlo io u svom radu Razmiljanja o filozofiji prakse, objavljenom u beogradskom asopisu Theoria. Sesardi svoj kritiki osvrt na filozofiju prakse poinje konstatacijom da su kritiari polazili od stajalita slu bene politike i da su na odgovore praksisovaca uzvraali jedino etiketiranjem i ideolokim diskvalifikacijama. Tako je dolo do neobine situacije da se ...filozofija prakse zapravo nikada nije suoavala s protivnicima na razini filozofske argumentacije i protuargumentacije36. Autor ne eli da toj orijentaciji porekne svaku vrednost, ve izjavljuje da eli da naglasi ona pitanja koja su bila zapostavljena ili izvan fokusa. Poetne primedbe tom stanovitu da je razlikovanje dogmatskog i stvaralakog marksizma krajnje arbitrarno, da je njihovo traganje za autentinim Marksom intelektualno besplodno, a njihovo insistiranje na bespotednoj kritici svega postojeeg preterano, Sesardi zavrava aluzijom na bliskost filozofa te orijentacije sa oficijelnom politikom.37 Prigovara im da se njihova kritika uvek zaustavljala na
Gajo Petrovi, Prijateljsko pismo Vojanu Rusu, Praxis, br. 1-2/1974, str. 249. Na kraju Petrovi alje Vojanu Rusu ironinu poruku: Uviam svoje zablude i kajem se, dragi Vojane! elim Ti da svoje genijalne umotvorine objavi na svim svjetskim jezicima, da tim blistavim kapitalom obasja sve svjetske pozornice. Samo te jedno od svega srca molim: Kao to mi tebe putamo na miru, pusti i Ti nas! Nemoj nas gnjaviti!, Ibid. str. 253. 36 Neven Sesardi, Razmiljanja o filozofiji prakse, Theoria, 1-2/1987, str. 107. 37 Mo e li se stvarno prihvatiti miljenje, koje je prilino raireno, da je filozofija prakse predstavljala i najotriju kritiku oficijelne politike? Ibid., str. 109. Mada nije neposredna reakcija na Sesardiev tekst zanimljivo je uti i drugu stranu. Tako je Svetozar Stojanovi, udei se da se intelektualni kritiari Praxisa daju zavesti jezikim slinostima, na jednom mestu zapisao: Praxis je bio otvoren prema nemarksistikim pogledima i grupama ne samo u inostranstvu nego i u Jugoslaviji. Ko je ako ne praksisti pomagao fenomenolozima, pozitivistima, strukturalistima, analitiarima, egzistencijalistima, sistem-teoretiarima itd. da predaju, istra uju i objavljuju u Jugoslaviji? A ba neki od njih danas sa visine govore o sporu u porodici, iako su pod komunistima utali o politikim prilikama da ne bi ugrozili svoje
35

89

FILOZOFIJA I DRUTVO 2/2007

sukobu sa birokratsko-staljinistikim snagama, a nikad sa Partijom kao celinom, da nikada nisu dovodili u pitanje principe samoupravljanja. Istakao je da deklinaciju njihovog odstupanja od oficijelne politike ne treba meriti stupnjevima nego lunim sekundama, a stavom da se kontroverza izmeu njih i zastupnika dnevne politike svela... tako zapravo na svau unutar obitelji38 dao je lagvort svakoj buduoj nacionalistikoj i kvaziliberalnoj kritici Praxisa i Korulanske ljetnje kole . U drugom delu svog teksta Sesardi osporava filozofsku tezu o jedinstvu teorije i prakse kao trivijalnu, a ideju da se teorijske aporije mogu razreiti praktinim putem ne smatra originalnim Marksovim doprinosom filozofiji. tavie, smatra fundamentalno pogrenom ideju da praksa mo e unaprediti filozofsku spoznaju tamo gde je teorija bila nemona. Iz tih stavova koji u filozofskom razmatranju mogu biti sasvim legitimni, Sesardi ponovo izvlai politike zakljuke, ironino primeujui da praktini revolucionari onda kvalifikovano arbitriraju u pitanjima filozofije. Zapravo, zakljuuje Sesardi svoj kritiki osvrt na filozofiju prakse, filozofi prakse nisu bili koherentni kad su u nekim prilikama protestirali zbog vanjskog uplitanja u filozofske diskusije jer su upravo oni bili ti koji su se najvie zalagali za to da se srui zid koji je razdvajao filozofiju od revolucionarne prakse i koji je predstavljao slabu ali i jedinu zatitu autonomije filozofije. 39 Sesardievi stavovi su izazvali dosta uzbuenja i osporavanja u strunoj javnosti. Pre svih urednika Praxisa Gaje Petrovia i Mihaila Markovia u asopisu Theoria40, a zatim i Slobodana unjia u zagrebakom omladinskom asopisu Pitanja.41
karijere. Pre e biti da je komunistikoj porodici i Titu kao njenom pater familiasu odgovarala njihova politika pasivnost i kukaviluk, nego praksisovsko javno i glasno protivljenje. Videti, Svetozar Stojanovi, Propast komunizma i razbijanje Jugoslavije, Beograd: Filip Vinji i IFDT, 1995, str. 223. 38 Ibid., str. 110. 39 Ibid., str. 116. 40 U rubrici Polemika asopis Theoria, br. 3-4/1987, objavio je priloge akademika Mihaila Markovia Povodom razmiljanja o filozofiji prakse, str. 113-120. i Gaje Petrovia, O filozofiji prakse i jednom neobinom pojmu razmiljanja, str. 121-137.Videti takoe i rad Zagorke Golubovi Praxis-filozofija: razliita tumaenja i kritike, Theoria, br. 1-2/1988, str. 9-20. 41 Uporedi, Slobodan unji, Politika jednog teorijskog osporavanja praxis-filozofije, Pitanja, God. XVIII, Br. 3-4/1988, str. 79-87. unjiev rad objavljen

BO IDAR JAKI

90

Markovi pre svega osporava Sesardievu tezu da se filozofija prakse nije suoavala s protivnicima na nivou filozofske argumentacije, navodei 33 imena s ijim se idejama on suoavao. Takoe dokazuje da su zahtevi za ukidanjem profesionalne politike i potpuno ukidanje nomenklature radikalniji od sukoba s vlau graanske liberalne inteligencije. Prigovara Sesardiu da pie o neemu to ne poznaje i da je arogantan. Delomino podudarnim metodom pokuava da doka e Sesardiu da je odnos teorije i prakse dinamian i upuuje ga na kritiku drutvenu teoriju koja sa svoje strane, usmerava emancipatorsku praksu 42 Gajo Petrovi sistematino opovrgava est tema ili skupova optu bi prvog dela Sesardievog rada od koje je posebne pa nje vredna ona prema kojoj za odbacivanje dogmatskog marksizma na Bledskom savetovanju jugoslovenskih filozofa i sociologa, novemje u okviru tematskog bloka Rasprava o Praxis filozofiji. U tom bloku su objavljeni radovi Veselina Golubovia Filozofija u Jugoslaviji, Lina Veljaka Pitanje metode u filozofskoj kritici, Milorada Belania Hermeneutika situacija filozofije prakse i Nenada Mievia Jedan mit filozofije prakse: svijet kao ovjekovo djelo. Inae, u kraem uvodu navedenim raspravama Zoran Arbutina pie: Nakon dugogodinjih, ponekad izuzetno otrih napada, inspirisanih prvenstveno politikim razlozima, pojavile su se u novije vrijeme neke naznake u nastojanjima da se Praxis-filozofiju kritiki raspravlja na filozofijskoj razini, da se, dakle, uspostavi rasprava koja ne bi padala ispod razine vlastita predmeta i koja bi se vodila najboljim znaenjem pojma kritika: ambicijom stvaralakog nadila enja kritiziranog miljenja. Ibid., str. 58. Na ovaj dobronamerni poziv pravi odzivi jo uvek nisu stigli i teko da e uskoro, nakon ratne tragedije, stii. 42 Mihailo Markovi, Povodom razmiljanja o filozofiji prakse, Theoria, br. 3-4/1987, str. 118. Prilog zavrava aluzijom na potkazivaki karakter Sesardievog rada: Da li kraljevi mogu istinsku filozofiju iskoristiti u svoje svrhe veliko je pitanje. Sigurno je, meutim, da mogu iskoristiti ovakav nain pisanja o svojim kolegama kakav je demonstrirao Neven Sesardi. Da kraljevi filozofiju mogu iskoristiti u svoje svrhe pokazae kroz tri-etiri godine Mihailo Markovi, postavi blizak Miloeviev saradnik. Prethodno e doi do znaajnog razlaza oko novopokrenutog meunarodnog asopisa Praxis International. Taj razlaz je ozbiljna tema koja izlazi iz okvira ovog rada. Ovde e biti pomenuto samo to da je naneo neprocenjivu tetu ideji o mogunosti nezavisne intelektualne zajednice koju je Praxis u sebi nosio. Nije re o linim animozitetima nego o velikoj meunarodnoj teti u procesu raspada Jugoslavije. Praxis i Korulanska kola su u odnosu na grupu Lukaevih uenika u Maarskoj predstavljali daleko ozbiljniji intelektualni potencijal.. Zahvaljujui balkanskom talentu za izazivanje sukoba, desilo se da su Maari u intelektualnom svetu zauzeli onu poziciju koja je pripadala Praxisu. Maarska grupa Lukaevih uenika je u svetu napravila ime, a Praxis je otiao u kulturne i strune arhive. To je svakako poraz i pokazatelj destruktivnosti i tete od unutranjih balkanskih sukoba.

91

FILOZOFIJA I DRUTVO 2/2007

bra 1960. godine nije bila potrebna nikakva politika odva nost, jer je Jugoslavija raskinula sa Staljinom 1948. godine. Petrovi ukazuje na injenicu da se u to vreme ni jedna druga grupa intelektualaca nije suprotstavljala slu benim stavovima i da je dogmatska, staljinizirana interpretacija marksizma bila dominanta. Odbacujui optu bu o oportunizmu, Petrovi opse no dokumentuje svoj stav da su praksisovci branili ne samo svoje saradnike nego i svoje protivnike. U drugom delu svog opse nog polemikog priloga Petrovi se osvre na Sesardieve kritike odnosa teorije i prakse u filozofiji prakse, prigovarajui mu da nije analizirao bar jedan jedini tekst filozofa koje je difamirao43. Petrovi nastoji da doka e da Sesardi zaoblilazi meritum: O samoj filozofiji prakse iz Sesardievog se napisa ne mo e nita saznati. Filozofija je jednostavno zaobiena.44 Petrovi Sesardiev rad tretira kao pokuaj moralne i politike diskvalifikacije filozofa prakse uz pomo neobuzdanih insinuacija, neistina i podmetanja45 Taj Sesardiev pokuaj moralne i politike diskvalifikacije filozofa prakse obnovila je i dalje razvila Savka Dapevi Kuar u svojoj knjizi 71 Hrvatski snovi i stvarnost. Autorica je u poglavlju Hrvatska kultura u hrvatskom proljeu jedan odeljak posvetila Praxisu Praxisovci i hrvatsko proljee. Praksisovsku grupu intelektualaca46 ona tretira kao uglavnom protuproljeare iji je uticaj u politikom ivotu Hrvatske negativan, deklarisane kao protivnike
43 Gajo Petrovi, O filozofiji prakse i jednom neobinom pojmu razmiljanja, Theoria, br. 3-4/1987, str. 134. 44 Ibid., str. 135. 45 Ibid., str. 135. Petrovi Sesardiev pokuaj strune kritike situira u prethodne dnevnopolitike i ideoloke napade na Praxis: Neslavna slava nekih dosadanjih oponenata Praxisa oito nije dala mira Sesardiu. Svojim napisom on se potrudio da dosadanja etiketiranja i ideoloke diskvalifikacije nadopuni politikim insinuacijama, dezinformacijama, klevetama i napose moralno-politikim optu bama i osudama. Treba priznati da se u tom potenom poslu pokazao vrlo spretan, okretan i plodan. U stvari volio bih da mi netko navede jednog jedinog meu svim dosadanjim oponentima Praxisa (filozofima, politolozima, sociolozima, politiarima, novinarima itd.) koji je ikada u jednom tekstu iznio toliko neasnih politikih optu bi, uvreda i objeda na raun filozofa prakse, nastojei da ih diskreditira i diskvalificira u svakom pogledu (ne samo filozofski, nego napose i politiki i moralno). Ibid., str. 135. 46 Da bi pojaala utisak o velikosrpskom karakteru Praxisa, Savka Dapevi Kuar u primedbi br. 58, na str. 827. meu zagrebake praksisovce uvrtava brata Gaje Petrovia Svetu koji se tu naao ni kriv ni du an, ali ne i Rudi Supeka, Ivana Kuvaia, arka Puhovskog i druge.

BO IDAR JAKI

92

staljinistikog dogmatizovanog marksizma koji su predlagali zakljuke suprotne ... interesima razvoja, modernizacije, demokratizaicje hrvatskog drutva.47 tavie, prigovorie praksisovcima da ... nikad nisu napadali izrabljivanje Hrvatske i golemu centralizaciju u Beogradu; dapae, borbu protiv toga vidjeli su kao hrvatski ovinizam i nacionalizam.48 Napisala je da nije istina da su praksisovci bili proganjani, jer nisu uklonjeni s fakulteta i bili su uvijek na slobodi, ali su 1972. godine zahtevali kazne za hrvatske oviniste. Ideju o bespotednoj kritici svega postojeeg autorica smatra apriorno negativistikom i destruktivnom. Kao da sama nije pripadala nomenklaturi i zauzimala elno mesto u Savezu komunista Hrvatske, Savka Dapevi Kuar se pozvala na filozofski autoritet dr Nevena Sesardia koji je praksisovski sukob sa dnevnom politikom okarakterisao kao svau unutar obitelji. Napokon, praksisovcima prigovara filozofski elitizam, mada u prethodnom pasusu tvrdi: ... preli su granicu iste filozofije i vrlo aktivno uplovili u neposrednu praktinu, zapravo prakticistiko-politiku sferu.49 Zatim dolazi neto iz abecede staljinizma: delovali su retrogradno uprkos mo da pozitivnim namjerama svojih autora,50 negativno na hrvatske demokratske tokove. Na kraju sledi najte i udarac, najopasnija optu ba koja se protiv nekoga u Hrvatskoj sredinom devedesetih godina mogla izrei: Kad tome dodamo da vodee praxisovce u Hrvatskoj nije ni zanimalo, niti su osjeali hrvatsko pitanje, i da su glavni nositelji praktiki bili unitaristi, mo emo shvatiti s koje su velikosrpske-unitaristiko-etatistiko-intelektualne visine gledali na nacional-oviniste proljeare. U
FILOZOFIJA I DRUTVO 2/2007
47 Savka Dapevi Kuar, 71Hrvatski snovi i stvarnost, I i II, Interpublic, Zagreb 1997, str. 745. Autorica zatim nastavlja: Tako je nastao svojevrstan paradoks praxisovci su, zapravo teorijski se protivei staljinistikom modelu, praktino zagovarali teze koje su koristile upravo neostaljinistike i dogmatske snage.

Svojim stajalitima protiv tr ita, decentralizacije, razlika i sl., protiv ekonomizma uvrivali su upravo onu struju, ne samo miljenja nego, na alost, i djelovanja, koja je nastojala zadr ati upravo stare antitr ine (znai etatistike) antiekonomske (dakle administrativno partijsko birokratske), antidecentralizatorske (dakle unitaristike) odnose itd. Ibid., str. 745. Kada neko proita da su praxisovci, po autorici, te ili administrativno-partijsko-birokratskoj kontroli nad ekonomijom, prosto mu doe da se upita nije li Gajo Petrovi bio predsednik CK SK Hrvatske, a Savka Dapevi-Kuar intelektualac bez ikakvih javnih funkcija. 48 Ibid., str. 745. 49 Ibid., str. 747. 50 Ibid., str. 748.

93

slobodnoj i demokratskoj zemlji, to i ne bi bilo va no; slobodno bi se sueljavala miljenja. No, u velikosrpskoj dominaciji i partijskoj dr avi, oni su, bez obzira na to koliko su to uistinu eljeli (neki da, neki mo da ne) postajali sredstvo protiv proljeara u Hrvatskoj.51 Kako autorica korekno navodi da je hrvatsko politiko rukovodstvo u Karaorevu najozbiljniju podrku dobilo od srpskog politikog vrha (koji e Broz kao i njih poistiti) i od Krste Crvenkovskog iz Makedonije, teza o velikosrpskom izrabljivanju Hrvatske postaje upitna. Naravno, to ne znai da srbijanska politika krajem osamdesetih godina nije postala ovinistika i nacional-socijalistika, ali to sa Praxisom Gaje Petrovia nema veze! Da, bilo je onih koji su jo u vreme postojanja Praxisa, a naroito onih koji su, naknadno, poto je asopis ugaen, a Korulanska ljetnja kola prestala s radom naputali internacionalistike i humanistike pozicije52, ali je veina lanova redakcije, pa i saradnika ostajao dosledan. Gajo Petrovi kao glavni i odgovorni urednik asopisa, i Rudi Supek, kao predsednik Upravnog odbora kole su do kraja ivota (1993) ostali dosledni osnovnim naelima Praxisa. Tako e Petrovi ljubazno odbiti ponudu Nedeljne Borbe iz 1990. godine da uestvuje u razgovoru hrvatskih i srpskih intelektualaca Um pred lavinom politikog varvarizma s obrazlo enjem da se nije afirmirao ni kao srpski ni kao hrvatski intelektualac i da se ne
51 Ibid., str. 748. Upravo ovo mesto pokazuje koliko je sna na elja da se praksisovci kompromituju i optu e, nezavisno od toga koliko su optu be umesne ili ne. Naime, Savka Dapevi Kuar oznaava Edvarda Kardelja kao jednog, praktino glavnog grobara hrvatskog proljea (videti, str. 803-811, naroito str. 811). 52 U ranoj fazi Praxisa to je uradio profesor Danilo Pejovi, a krajem osamdesetih i poetkom devedesetih godina i dvojica akademika SANU, Mihailo Markovi i Ljubomir Tadi. Markovi je postao podpredsednik i ideolog Miloevieve (nacional) Socijalistike partije Srbije, a akademik Tadi je, istina, kratko vreme bio senator u nekom telu koje se zvalo Senat Republike Srpske. O preorijentaciji Mihaila Markovia ka nacionalistikoj ili nacional-socijalistikoj opciji pisao sam u dva navrata i pre nego to je postao ideolog Miloevieve partije, Jugoslovenska kriza i nacionalno pitanje beleke uz rad Mihaila Markovia, Gledita, br. 5-6/1988, str. 223-233. Na Markoviev odgovor Smisao spora o dr avnosti srpskog naroda, takoe u Gleditima 9-10/1988 objavio sam opse niju kritiku analizu pod naslovom Od integralnog samoupravljanja do nacionalne dr avnosti, Gledita, 5-6/1989, str. 164-184. Markoviev uveni govor na Miloevievom mitingu na Uu i osnovni ton iz njegovog vienja Naela srpske nacionalne politike objavljenog u kongresnom materijalu za Drugi kongres srpskih intelektualaca ubedljiv su dokaz bitne preorijentacije tog nekada u svetu poznatog praxisovca.

BO IDAR JAKI

94

smatra kvalifikovanim za sudjelovanjem u tim razgovorima53. A u obimnom intervjuu Novom forumu 14. januara 1991. Petrovi e protestovati protiv ukidanja Trga rtava faizma i preimenovanja u Trg hrvatskih velikana 54 ta na kraju rei o odnosu Gaje Petrovia prema beskrajno ponavljanim nekad primitivnim, nekad sofisticiranim, insinuacijama, denuncijacijama i optu bama? Svoj odnos Petrovi je sjajno formulisao u ironino intoniranoj ispovesti naslovljenoj samo jednom reju Priznajem, koju je objavio u Nedeljnoj Dalmaciji, 3. februara 1993. godine, neposredno nakon smrti prijatelja Rudija Supeka, a samo etiri meseca pre vlastite. Tu Petrovi priznaje: 1. da je kao filozof bio nedovoljno marksistiki, zatim nemarksistiki, antimarksistiki, idealistiki, apstraktnohumanistiki, hajdegerovski, egzistencijalistiki, nedijalektiki, pozitivistiki da su mu poricali svaku filozofsku intenciju i relevantnost i da su njegovu delatnost ocenjivali kao politikantskom, ekstremistikom, levoradikalnom, graansko-liberalistikom, antisamoupravnom, destruktivnom antisocijalistikom i antikomunistikom; 2. da su na osnovu Titovog govora protiv praksisovaca osporavali njegov izbor za profesora; 3. da je bio jedan od osnivaa Hrvatskog filozofskog drutva koje je bilo nezavisno i nije radilo ni po ijim viim direktivama i da su vlastodrci samo sanjali o tome da ga okrenu protiv Praxisa iji je osniva i glavni urednik i da je drzovito ustrajavao u
Pismo Gaje Petrovia, Nedeljna borba, 1-2 decembra 1990. Tom svom stavu Petrovi e dodati: Najvea zasluga za sadanje stanje srpsko-hrvatskih odnosa pripada, po mom miljenju, rukovodstvima Saveza komunista i drugih politikih partija kojima su pozvani uesnici vaeg skupa pripadali ili pripadaju, pa taj skup i njegovi uesnici mogu znatno utjecati i na dalji razvoj srpsko-hrvatskih odnosa i na budunost Jugoslavije. 54 Gajo Petrovi: Nacionalizam nas je doveo na ivicu graanskog rata, Novi Forum, 14. I 1991. U jednoj zgradi na tom Trgu stanovao je Gajo Petrovi. Naslov intervjua preuzet je iz sledeeg dela Petrovievog intervjua: Nije bez korijena u starom re imu ni radikalni nacionalizam koji nas je doveo na ivicu graanskog rata. Ve sam vie puta govorio o tome kako su Tito i njegovi najbli i suradnici u interesu ouvanja svoje birokratske vlasti sredinom ezdesetih godina poeli odozgo raspirivati nacionalne netrpeljivosti i nacionalne sukobe u Jugoslaviji. No novi re im donio je svakako neto kvalitativno novo: direktno rehabilitiranje faizma, ustatva, NDH i njihovih voa, ukljuujui i najvee zloince, kao npr. Mile Budaka (koji je ve poeo dobijati svoje ulice) i A. Pavelia, koji je u jednom zagrebakom mjeseniku proglaen pravim hrvatskim liberalcem parlamentarno-opozicionog tipa.
53

95

FILOZOFIJA I DRUTVO 2/2007

praksisovtini55; 4. da je podr avao svog mlaeg kolegu arka Puhovskog i da nikada u ivotu nije sreo Aleksandra Rankovia56; 5. da je imao intenzivne meunarodne komunikacije i da bi trebalo demaskirati sve univerzitete i njihove filozofske odseke u svetu koji su ga pozivali. Svoje priznanje Gajo Petrovi zavrava reima: Uvjeren sam da e politiki pometai nae filozofije uspjeno obaviti i plemeniti zadatak rehabilitacije onih to se u civiliziranom svijetu nazivaju staljinistikim mranjacima. Jer ti su mranjaci puno prije naih dananjih luonoa vidjeli pravu prirodu Praxisa i praksisovaca, pa za svoj podhvat zaslu uju puno priznanje svojih dananjih uenika i sledbenika. Trvdi se da neki filozofski non-entiteti raskrinkavanjem filozofa i filozofije pokuavaju postii neke ru ne filozofske ciljeve. Premalo znam o svemu tome da bih se toj tvrdnji mogao odmah pridur iti. Ali nije mi poznat ni jedan sluaj u povijesti filozofije da se netko afirmirao kao filozof politikim objeivanjem i difamiranjem filozofa koji su se afirmirali svojim filozofskim radovima. Prema tome, politiki pometai filozofije, najbla e reeno, ne mogu te iti nikakvim filozofskim ciljevima. Za to se to oni zapravo bore pitanje je koje sad ostavljam po strani.57
Gajo Petrovi nastavlja: Na Korulanskoj ljetnjoj koli tijesno povezanoj s Praxisom i u samom Praxisu intenzivno su sudjelovali veoma ugledni, pa ak neki i od najuglednijih zapadnoevropskih i amerikih filozofa najrazliitijih orijentacija (od neortodoksnih marksista preko fenomenologa do analitikih filozofa), a u meunarodnim filozofskim publikacijama, pa ak i u dnevnoj tampi pisalo se o asopisu Praxis i o filozofima praksisovcima kao znaajnoj pojavi meunarodnog filozofskog ivota. Samokritiki priznajem da se toj meunarodnoj afirmaciji Praxisa nisam suprotstavljao, nego sam joj prema svojim mogunostima pomagao. Nedeljna Dalmacija, 3. veljae 1993. godine. 56 Kako su se u nacionalistikom tisku u Hrvatskoj pojavljivale aluzije da su praksisovci bili bliski A. Rankoviu i da su se s njim skoro svakodnevno sastajali, Petrovi izvlai ironian zakljuak da, po nacionalistima, on nikada nije bio ni praksisovac jer se nikada nije sreo sa drugom Markom. 57 Ibid., str. 21. Na priznanje Gaje Petrovia reagovao je Branimir Donat u Nedeljnoj Dalmaciji, 24. veljae 1993. godine.u tekstu pod (verovatno redakcijskim) naslovom Krvnik i tekstom uz naslov: Praksisovci su od poetka zagovarali, u odnosu na stanje u Jugoslaviji, onu poznatu metodu prema kojoj su sebe nudili u ljupkoj ulozi malo bla ega krvnika, a ne onog staljinistikog, nedvosmislenog u svojim nakanama i metodama... Donat, inae, prigovara Petroviu isterivanje sa katedre za filozofiju Vuka Pavlovia u vreme kada je Petrovi studirao u Lenjingradu i ni u kakvom isterivanju sigurno nije mogao uestvovati. Petrovievo priznanje Donat tumai ...kao rezultat opake ljudske zablude i opasnog politikog sljepila, a mo da i recidiv onog dogmatizma koji se kao virus usadio u krvotok mladog intrasigentnog skojevca
55

BO IDAR JAKI

96

Na kraju u istai i neto vrlo lino, ali mislim da je i veoma naelno. Kada sam prije 34 godine u Sarajevu, po lanu 133. Krivinog zakonika o tzv neprijateljskoj propagandi, suen zbog lanka u Praxisu, na suenje su doli Gajo Petrovi i Rudi Supek. Nisu se prethodno dogovarali, nego su se sreli na eleznikoj stanici. U sudnici sam sedeo okrenut leima publici. Prepoznao sam kaljucanje Gaje Petrovia. Shvatio sam da u biti slobodan i da moram ivjeti kao slobodno ljudsko bie, bez obzira kako me sudili. Tako sam bolje razumeo Gaju Petrovia: Mo miljenja ne treba precjenjivati. Nijedno miljenje nije tako mono da bi moglo stvoriti novi svijet samo svojom silom. Ali miljenje ne treba potcjenjivati. Doista, bolji svijet ne mo e se stvoriti bez mislee obrade ideje slobode, stvaralatva i pravde.58 Za taj bolji svet slobode, stvaralatva i pravde iveo je Gajo Petrovi. Bio je i ostao svetionik slobode ne samo u tekim vremenima u kojima je iveo, nego i u jo te im koja su im sledila.

pouenog u tehnologiju boljevizma usred Lenjingrada. (str. 21.) Da su u zatiranju uticaja i tragova Praxisa i praksisovaca sva sredstva dozvoljena dokazuje Donat poredei poasni doktorat Univerziteta u Upsali dodeljen Rudiju Supeku sa poasnim doktoratima koje su jugoslovenski univerziteti dodeljivali Edvardu Kardelju i D emalu Bijeduu! Svoj prilog ovakvom stavu dala je i redakcija Nedeljne Dalmacije koja je Donatov tekst grafiki opremila ex-librisom Mladena Stilinovia iz 1991. godine na kome pod znakom petokrake pie: Nai filozofi koje svojim priznanjima gorljivo brani Gajo Petrovi, a koji su poeli od ideje da moraju mijenjati svijet, do ivjeli su sada straan protuudarac od toga neumnog i neodgovornog svijeta koji se sam promijenio ne pitajui ih ta oni o tome misle. Treba zaista pogaziti sve ljudske obzire pa o Gaji Petroviu pisati u lanku pod naslovom Krvnik! 58 Gajo Petrovi, Odabrana djela, Naprijed-Nolit, Zagreb-Beograd 1986, Tom II, str. 241.

97

FILOZOFIJA I DRUTVO 2/2007

Bo idar Jaki GAJO PETROVIS PRAXIS

Summary The authors approach is based on three premises: 1. that Gajo Petrovis Praxis was an outstanding phenomenon in Croatian, Yugoslav and European culture, a challenge of freedom in a repressive society; 2. that there has never been such a thing as Praxis group, philosophers of practice or Praxis philosophers with a unified philosophical and socio-theoretical orientation; and 3. that political and ideological attacks on Praxis were part of the repressive system that targeted every instance of cultural and scientific dissent. The political leadership of Titos regime, its ideological and propaganda apparatus systematically disseminated allegations, denunciations and accusations against Praxis and Gajo Petrovi. The same style has survived through radical historical changes from the appearance of Praxis until today. The attackers have often been the same persons, with the difference that in earlier times they denounced Praxis and Gajo Petrovi as enemies of socialism and the socialist self-management system, and in the changed political fashion as servants of Titos authoritarian rule. The fate of Praxis in the former regime has been triumphantly interpreted as a family quarrel. This paper attempts a sociological analysis of the political destiny of Praxis. The analysis is essentially determined not by old and new political and ideological questionings of Praxis, but by Gajo Petrovis fundamental belief that there is no freedom without the human or humanity without freedom. Keywords: Praxis, the Korula Summer School, critical thought, freedom.

BO IDAR JAKI

98