asopis za feministiku teoriju

ELEKTRONSKO IZDANJE BR.1, 2007.

Elizabeta eleva

Granine kulture/kulture na granici

Promiljanje o identitetu deo je epistemolokog domena kulturnih studija i donekle bezopasnih udobnih refleksija koje pokrivaju probleme mikro-politika moi, naime, pitanja o telu, seksualnosti, porodici, ivotnim stilovima, znanju, tehnologiji, itd. S druge strane, predoeno je da ak i knjievnost kao umetnost predstavlja paradigmatino podruje za provokativnu artikulaciju tih aspekata denotiranja linog identiteta: autentinosti, umnoavanja, krize identiteta i poricanja. Pisati, ili pre bi se reklo, obraivati ovaj problem (ili koncept) identiteta danas i ovde, na Balkanu, u Makedoniji znai u prvi plan izneti lini tetovirani stav kao odgovor na dugotrajnu provokaciju s kojom se mi, koji na ovim prostorima boravimo, neprestano suoavamo, ne samo regionalno ve i egzistencijalno. Razlozi za iznoenje stava variraju (akademski, teorijski, simpozijum kao motiv, to je ovde sluaj) ili su drugaije motivisni (pulsirajua dinamika istorije skree nau panju na svakodnevne potvrde o promenama i izmetanju balkanskih identiteta). Meutim, fragmentacija identiteta, to jest, pojavljivanje i umnoavanje granienja, preklapanja, koncentrinih i viestrukih identiteta iroko je izraen i globalno prisutan problem. To je rezultat procesa partikularizacije, kao dela moderne (globalne) istorije, kada se procesi fragmentacije (razdvajanja) menjuju vrtoglavom brzinom tako da se ak i najsavremenije, najnovije i najotvorenije teorijske platforme iji je cilj pruanje okvira i hermeneutikog objanjenja identiteta pokazuju nemonim i, praktino, ve na samom poetku, zastarelim. Dinamika dogaaja odvija se na dnevnoj bazi; ona je nepredvidiva, neumorna, subverzivna i entropijska u meri u kojoj sam ivot odjednom stvara svoju vlastitu, neizbeno efemernu, privremenu teoriju trenutka, dogaaja, izuzetka. Uprkos tome, promiljati identitet, sada i ovde, znai postulirati ga kao prostorno-vremensku kategoriju, ili, da budemo precizniji, kao pitanje prostorno-vremenskog lociranja upotrebljenog kao polazne take za uspostavljanje i/ili individualno ogledanje diskursa o identitetu. Kada je re o identitetu, nije nimalo jednostavno obezbediti odgovor na pitanje gde i kada se dogaa in njegovog stvaranja.

asopis za feministiku teoriju

ELEKTRONSKO IZDANJE BR.1, 2007.

Sledea definicija moe da poslui kao najoptija i najosnovnija: identitet je zbir svih raznovrsnih odlika koje nas ine razliitim od drugih. Imajui to na umu, kategorija identiteta je zasnovana na diferencijalnom modelu i konceptu difference, iskljuivanju i eliminaciji rivalske strane. Drugim reima, sma injenica (i verovatno jedina) da se razlikujem od nekoga drugog ini me izdvojenim; ja sam sve ono to niko drugi nije ili ne moe da bude i obratno. Pretpostavka o Drugosti obuhvata moje vlastite negacije. U odnosu na drugog, ja sam odreen pre svega negacijom/razlikom. Meutim, interpretacija diferencijalnog modela identiteta utemeljena je na prikrivenoj eliminaciji. Pojam identiteta kao razlike ima ozbiljnu manu, posebno relevantnu za pitanje kulture, kakva je naa kultura: ovaj pojam pokazuje da je indifirentan prema odnosima moi koji su minimalizovani (i na taj nain neutralizovani) na sferu kulturnih razlika i raznolikosti (Harding, 1998:158). Samo-referentni kult u pogledu razlika (traganje za razlikom kao cilj po sebi) za rezultat ima smanjivanje, izglaivanje i depolitizaciju problema i konteksta s kojima se stvarni ljudi suoavaju. Upravo je ova nesporna depolitizacija razlika u okviru dananjeg stanja stvari imagologije granice, podvrdgnuta otroj osudi poput one koju je izrazio umetnik Giljermo Gomez-Penja (Guillermo Gomez-Pea). Takva, u osnovi razvodnjena potraga za umerenom (lienom rizika) razlikom, izgleda kao veni artistiki safari i voajeristiko otkrivanje prljavih realnosti, to jest, povrne izmeanosti na iznajmljivanje neophodne za funkcionisanje trinih mehanizama ponude i potranje. U interpretiranju binarne polarizacije identiteta, ne sme se zaboraviti da je sm identitet zapravo rezultat moi: artikulacija neijeg sopstva. Meutim, smo uspostavljanje ove odlike (drugosti) kao i obeleavanje granice i izdvanje od drugih, jeste pokazatelj (dokaz) moi. I, takoe, ukazuje na politiku identiteta. Sve ovo moe da pokrije neke mnogo eksplicitnije forme artikulacije: koristei primer najnovijih ratova na Balkanu, izvesni analitiar zakljuuje: Nasilje proizvodi identitet (P. Liota, 2003:5). Ti razarajui ratovi dokazali su efikasnost pravila da nasilje potvruje identitet; za nas veoma obeshrabrujue i recidivistiko pravilo, a u isto vreme darvinistiko po svojoj prirodi. Imajui na umu poetnu i strateki odreenu distribuciju identitetskih uloga i pozicija u odnosu na potinjene kulture, Homi Baba (Homi Bhabba) naglaava, s jedne strane, relevantnost pitanja o tome ta ta potinjena kultura hoe i, s druge strane, u jo veoj meri, ta ona moe da bude. Iako naredni odlomak zvui prilino defetistiki i pomirljivo, knjievna hermeneutika graninih identiteta u romanu Dervi i smrt Mee Selimovia predstavlja indikativan primer Bosne kojom vlada stanje neprestanog rasprivanja identiteta: Pa ipak, mi ne pripadamo nikome, uvijek

asopis za feministiku teoriju

ELEKTRONSKO IZDANJE BR.1, 2007.

pored granine linije, uvijek se teko cijenkajui, mi ivimo izmeu svjetova, meu ljudima, uvijek na raspolaganju, uvijek neto nekome dugujui...Opijeni moi, okrenuli smo nesreu u vrlinu i postali plemeniti iz inata...Mi smo najvea igraka istorije. Postieni zbog svog porijekla, osjeamo krivicu to smo postali prognanici. U pogledu definicije identiteta, neophodno je povui razliku izmeu politike i kulture. Politika poiva na principu reprezentativnih identiteta, a kao podruje nadmetanja, upuuje na nadmetanje i borbu izmeu tih reprezentativnih identiteta ili uzoraka. Reprezentativan identitet je onaj u kojem se individua ostvaruje samo kao metonimija onog kolektivnog, kao model. To je sluaj Dubravke Ugrei tokom njenog imigrantskog putovanja po Sjedinjenim amerikim dravama, kada je svaki govornik morao je da igra nepodnoljivo svedenu ulogu primera (nesreno podeljene drave). Ovde je individua vana (ili se rauna) samo kao predstavnik vee grupe ili zajednice, i u odnosu na to, identiteta (kolektivnog i, u isto vreme, legitimnog). Svaka osoba mora da bude neko glasio je strogi odgovor alterskih slubenika kad god je D. Ugrei, autorka, bila u nemogunosti da pronae odgovarajuu matricu u formularu da bi popunila mesto svog (mnotvenog) nacionalnog identiteta. Danas, po pravilu, etnika zajednica otelovljuje dominatnan model reprezentativnog identiteta. Po Anastasji Karakasidu (Anastasia Karaksidou), u okvirima etnikog (etno-nacionalnog) identiteta moe se diskutovati o razmenljivim identitetima: kada individue, kao predstavnici grupe, sebe smatraju u principu razmenljivim sa nekim drugim, na taj nain postaju anonimni. Potinjeni su kolektivnom identitetu (ili imperativu). Kao dopunu principa reprezentativnosti, a kada govorimo o oiglednim razlikama izmeu konceptualizacije identiteta u politici i kulturi, neophodno je da na umu imamo injenicu da se u politici kao oiglednom podruju nadmetanja Drugi posmatra kao rival, oponent, suparnik koji treba da bude pobeen i potuen (barem potinjen) u ime linog prosperiteta. Nasuprot tome, kultura se percipira kao mozaik; mesto koegzistencije i stvaranja meovitih identiteta. Tu Drugi nema ulogu neprijatelja (oponenta), pretnje, ve ulogu egzistencijalnog i relevantnog glasnogovornika, saveznika, izazova i pokretake sile. Stoga, kulturni identitet nije, niti moe biti monolitan, to e rei, sveden na jednu od svojih mnogobrojnih komponenti (ili veza). Po Amin Malufu (Amin Malouf), nesposobnost da se opseg kulturnih identiteta svede, pojavljuje se imanentno iz njegovih prvobitnih i inherentnih raslojavanja i ukrtanja oko dve neizbene ose: vertikalne (dijahrone, primarne, ose klasine, nasledne i nacionalne tradicije) i horizontane (sinhrone, kosmopolitske, ose modernih inovacija). Iz tog razoga, uprkos odnosu prema

asopis za feministiku teoriju

ELEKTRONSKO IZDANJE BR.1, 2007.

nacionalnim (kulturnim) precima, svako od nas snano osea neibeanu relaciju sa (interkulturnim) savremenicima. Ova sloena odlika kulturnog identiteta je najvea prednost i najvee dostignue diskursa o problemu graninih identiteta. Drugim reima, kulturni identitet je po definiciji granian, tranzitivan ukrten-identitet: on je neprestano zaglavljen (ili pre, iskrivljen) u procepu, rascepljen izmeu porekla (determinisanosti, s jedne strane) i projekcije (aspiracije, s druge strane ) to je u direktnoj korelaciji sa vremenskim dimenzijama prolosti, sadanjosti i budunosti (prolim, trenutnim i projektovanim identitetom). Identitet bi, po an Mari Domenak (Jean Marie Domenaque), takoe, trebalo priznati kao vokaciju, a ne samo kao determinaciju. Identitet nije samo (statino) pitanje datog prava, naslea, prirodnosti ili istinitosti ve je, isto tako, (moda i vie) pitanje izbora, promenljivosti, razvoja i dinamike. Otuda problem identiteta nije obuhvaen samo stavom (konstantnou) onog to jesmo, ve jo vie aspiracijom (vezom) s onim to elimo da budemo. U tom smislu, slaemo se s onim na ta je ukazala Sandra Harding (Sandra Harding), naime, da identitet pretpostavlja posveenost, aktivnu brigu i angaovanje na stalnom naporu da se preoblikuje. Identitet je praksa, po Dudit Batler. Intuitivna reakcija pesnika Radovana Pavlovskog usmerena je u slinom pravcu: problem nije samo u tome da se naprosto ima identitet, ve ono to se s tim identitetom i na osnovu njega ini. Naglasak je jo jednom na delovanju kao osnovnoj komponenti identiteta. Meutim, tu se pojavljuje jo jedno pitanje, o kategoriji koja je u poslednje vreme prilino zanemarena, a to je kategorija vrednosti. U vezi s tim bi trebalo naglasiti zanimljiv paradoks pripadnosti, to je na saet nain obradio Milan urinov (Milan Gjurinov). U svom diskursu o tekuim nacionalnim prisvajanjima radova iz balkanskih kultura, on rezignirano zakljuuje da je pripadnost postala daleko vanija od vrednosti kulturne svojine (2003:156). Kada govorimo o imanetnom rasprivanju identiteta izmeu porekla i projekcije, to jest, sadanjosti i budunosti, ili o osciliranju identiteta oko kulture i politike, postoji prostor da se ova tipologija upotrebi na makedonskom primeru u savremenom diskursu u Makedoniji i u vezi sa njom. U naoj knjievnosti i drugim publikacijama, sintagma pupak sveta najee je koriena da bi se uputilo na neto sredinje, neto od fundamentalnog znaaja to je ovaj region imao (ak i ire, Balkan, Mediteran) za kulturno oivljavanje kao i za sam proces opismenjavanja Evrope. Ovo stanovie u prvi plan iznosi aspekt porekla, prolosti i kulture.

asopis za feministiku teoriju

ELEKTRONSKO IZDANJE BR.1, 2007.

Naalost, svesni smo da je, dokle god je re o tekuim politikim aferama, ovaj region deo Evrope samo u geografskom smislu. S druge strane, na zajedniki prihvaen i deklarisan politiki interes u budunosti jeste da postanemo ravnopravan deo politike Evrope. U ovom stanovitu ogleda se jedan aspekt budunosti, projekcije i politike. Ukoliko je to neophodno, ove vremenske i tipoloke dimenzije se jedna s drugom, ili jedna uz pomo druge viestruko preklapaju (ili se o njima raspravlja). U zavisnosti od perspektive i konteksta u kojem se identitet pojavljuje, u isto vreme moe da bude (ili da postane) izvor nelagode, zabrane, potinjavanja i strahovanja. Na liniji liberalne pozicije izbora (umesto pomirenja i odbrane) identiteta, Peter Krastev (Peter Krasztev) potvruje: Nikada nisam uivao u misli o vlastitom identitetu. Takav je bio i Kafkin pristup: kada je upitan ta zajedniko ima sa Jevrejima, Kafka je dao sledei protivrean odgovor: Ja ak ne znam ni ta imam zajedniko sa samim sobom. Pol Valeri (Paul Valery) je slinog miljenja: identitet je elja i energija; to nije neto dato ili neka supstanca. I pored toga, prie o poreklu i rasprave o identitetu u tim osobenim istorijskim periodima i regionima postaju sve snanije kada se identitet sam u sebe urui ili je neprestano podvrgnut dubokim sveproimajuim krizama, sumnjama, poricanjima i preispitivanjima. Stoga, sama ta povezujua karakteristike identiteta nije sluajan i arbirtraran incident, nego mrana privilegija potinjenih. Teri Iglton (Terry Eagleton) naglaava da su potinjeni (za razliku od svojih gospodara) stavljeni u poziciju da stalno iznova dokazuju svoju legitimnost pred drugima. Po Homi Babi (Homi Bahabba), to se prepoznaje, ili je utemeljeno na prevoenju neijeg identiteta na prihvatljiv jeziki kod mnogo dominatnijeg referentnog Drugog. Uprkos tome, ljudi koji potiu iz trenutno mrtvih, nepostojeih dravnih zajednica, ne samo da postaju svedoci, nego postaju i rtve neprestanog profilisanja, s jedne strane, eljenog istorijskog stanja stvari u vezi s identitetom, kao i poilitiki (ili ideoloki) poeljnih i doputenih identiteta (na primer, identitet takozvane kamuflirane rtve koji se koristi kao veto izumeljen retoriki alibi i politiki korektno objanjenje nasilja i rata u Makedoniji tokom 2001. godine. Ovde je veoma oigledna snana veza izmeu identiteta i oportunih identifikacija optimalno prilagoenih manipulativnom diskursu moi!

asopis za feministiku teoriju

ELEKTRONSKO IZDANJE BR.1, 2007.

S druge strane, zbog razliitih drutveno-politikih i drutveno-istorijskih razloga, takozvani nepoeljni i zabranjeni identiteti pohranjeni su u podrum istorije (kao, na primer, potpuno virtuelizovan i zabranjen identitet biti Jugosloven, koji je, ne tako davno, bio tipian za veliki broj ljudi). Na drutveno-politikoj mapi postoji kontinuirana proizvodnja novih identiteta, kao i konstantno ponovno opisivanje starih. Otuda je prikladno napraviti klasifikaciju odvojeneih kategorija takozvanih potinjenih identiteta, koji ukljuuju najmanje dva rivalska identiteta imajui na umu dramatine unutranje konflikte izmeu individualne (prolazne) subordinacije i diskursa gospodara (referenta), iji identitet neko tei da zameni svojim vlastitim. Uzimajui stvari u razmatranje identitet je u permanentnom procesu vlastite ponovne evaluacije i reprodukcije. On nije, i ne moe biti samo-identian. Da citiramo aka Deridu (Jacques Derrida), svaki identitet je nezamisliv i nemogu bez kulture dvojnog genitiva i razlike u odnosu na samog sebe (2001:16). Drugim reima, kulturni identitet nije identian sa samim sobom (2001:58). Stoga, kao to smo na poetku naglasili, biti granian (tranzicioni) nije uopte kljuna odlika identiteta. Ipak, razgovor o kulturama kao o oiglednim graninim kulturama, ovu injenicu dodatno istie i preplie sa jedinstvenou i egzistencijalnom dramatikom regionalnog i kulturnog konteksta u kojem ove kulture i dalje postoje. Jedan od najupeatljivijih i najpotresnijih primera takvog dvojnog prebivalita identiteta, kao i doivotno etiketiranje sa granice, u okviru Evrope, jeste primer sa izbeglicama iz egejske Makedonije. U ivotu ljudi iz egejskog regiona, granica ima posebno znaenje; svoje vlastito individualno postojanje...Re granica je uvek imala znaenje granice sa Grkom. Ona je za sobom povlaila magino i udesno, a u isto vreme zastraujue znaenje koje je imalo proporcije ogromnog monstruma, s destruktivnim prirodnim moima, poput zastraujueg ogromnog bedema (Bardzieva-Kolbe, 1995:95). Hermeneutika prebega i otuenja postoji u nekoliko slojeva. To je pre svega stanje nemanja (ili odsustva) izbora, a zatim stanje koje nije omeeno vremenskim okvirom jednokratnosti, nego je doivotno i stalno. Ekspatrijacija ukljuuje mnoge rezove i traume: gubitak jezika, kontinuiteta, jasnosti; diskontinuitet sa porodinim identitetom i krajnji oseaj ponienosti (nelagode, neprijatnosti, gaenja) u odnosu na vlastitu egzistencijalnu traumu i nevolju. Ljudi iz egejskog regiona to doivljavaju, ne samo jednom, to jest, u trenutku proterivanja i izgona, ve neprestano, a zbog neizbenog polariteta izmeu dva sveta koja se prostiru s obe strane granice, egzistencijalno tetoviranje i pakleni sudar na Granici u svoj njenoj iracionalnosti i neprelaznosti. Oni takoe doivljavaju neumoljivi paradoks ove situacije, to je za sada jedinstvena evropska granica: Za

asopis za feministiku teoriju

ELEKTRONSKO IZDANJE BR.1, 2007.

ljude iz egejskog regiona bile su dostupne najudaljenije granice...Jedina granica koja im je bila nedohvatljiva, bila je ona najblia, ona do koje su mogli da stignu peke (Bardzieva-Kolbe, 1999:114). Svojom pretpostavljenom selektivnou i neprobojnou samo prema ovim bespomonim, oznaenim grupama bivih stanovnika, granica ima dvostruki uticaj na ovu grupu ljudi: prvo, kao objektivno data; drugo; kao imaginarno data. Kao dodatak ovom teretu nepromenljive (politike) injenice, one se takoe suoavaju s fantazmatskim (psiholokim) vikom vrednosti koje se autogenetski razvijaju u ljudima koji se nau na zabranjenoj strani granice, prolazei kroz svoj ivot u stanje nevidljive dijspore. Na ovom primeru se prepoznaju paradoksalne, a ipak tipine pojave u graninim kulturama: dvosmislenost i preoptereenost identitetima. Podeljena frustrirajuim granicama, koje se obino arbirtrarno (politiki) tiu etno-kulturne zajednice, strepnje u pogledu identiteta u podrujima graninih kultura neprestano se iznova proivljavaju, a vremenom ak postaju sve sloenije. Time se potvruju protok (plutanje) i temporalnost kao osnovne odlike modernog identiteta. Meutim, pored toga postoji i stalan konflikt izmeu legitimnih i spornih (poreknutih) identiteta. Zbog dugotrajnih i objektivnih istorijskih pretnji, manje nacije i kulture esto instinktivno tee tome da identitet zatite od stranaca, susednih (ili regionalnih) nacija i kultura. S druge strane, po meni se tu pojavljuje jo jedno zanimljivo pitanje: kakve posledice po nas moe imati naa mogua (nova?) veza sa regionalnim identitetom, danas nametnutim novoizumeljnom sintagmom (zapadni Balkan)? Po mom miljenju, u vezi s ovim pitanjem pojavljuju se dve implikacije:

a) prihvatanje regionalnog identiteta (samorealizacija i samoidentifikacija, pre svega kompenzatornu utehu pod zatitom ireg koncentrinog identiteta;

kroz

prizmu nametnutog (zapadno)balkanskog utoita) moe da ponudi odreenu b) to se tie odvojenih kultura intenzivno unitavanih decenijskom krizom i ratnim razaranjima, prihvatanje regionalnog identiteta moe znaiti tihu dobrovoljnu samokolonizaciju (svoenje linog identiteta) pod nametnutim titularom nove politike retorike.

Sve to pretpostavlja jo jedno relevantno pitanje: o polarizaciji izmeu kulturnog centra i periferije, a kao rezultat patosa kulturnih granica. Uobiajeno je da se region Balkana smatra

asopis za feministiku teoriju

ELEKTRONSKO IZDANJE BR.1, 2007.

periferijom (evropskog ) drutveno-politikog i kulturnog centra. Meutim, ne sme se zaboraviti da je to rezultat novije istorijske konstelacije koja se odigrala od 16. veka pa nadalje, premetanjem kulturnog i politikog centra sa Mediterana na Atlantik. To je glavni razlog za ponovno oivljavanje gore pomenute, nostalgine hermeneutike u vezi s pupkom sveta. to se tie Makedonije, sluaj je jo zanimljiviji: u jednoj od fusnota, Viktor Fridman (Victor Friedman) je tautoloki oznaava kao periferiju periferije. Istovremeno, poricanje njenog identiteta razmatra se na vie osnova, kao i napori da se on zadobije preko drugih, isto tako perifernih balkanskih suseda. U ovom kontekstu, sve upuuje na to da Makedonija pripada kategoriji graniniih kultura. To su kulture koje se nalaze negde-izmeu; liminalne i marginalne kulture. Meutim, tana kulturna lokacija samo oznaava poetek dugog i tekog procesa samoanalize identiteta na nekoliko osnova. Za poetak, dovoljno je podrati razliitu pozitivnu hermeneutiku granice (onu koja nosi duh starih Grka, na koju su uputili Hajdeger i Homi Baba); kada se granica ne opaa kao prokletstvo, pretnja ili nesigurnost, ve kao novi poetak, mesto susreta, objave, kontakta i kreativnosti. Ponekad sama predrasuda deluje mnogo snanije i sa veim uinkom od bilo koje vidljive i stvarno povuene granice. Ponekad je upravo granica formirana unutar nas samih, predrasuda. Ne manje snane od predrasuda stranaca jesu predrasude u odnosu na same sebe, naa lina crna maka identiteta, kada je neko rob vlastite prolosti i frustracija koje su u njoj nakupile. To je opasna predrasuda koja je uzrok preteranog vrednovanja rasnog identiteta, to zastupa Doan Kopdek (Joan Copjec), ukazujui na potpuno neoekivan, pa ipak, za nas veoma koristan i ohrabrujui smer. Radije nego da obeshrabri ponavljanje i vraanje na traume, Doan Kopdek nudi drugaije reenje: oslobaanje od ropstva pod samima sobom i idealizacije nezadovoljstva. (2002). Umesto zatvora istorijskih frustracija i odbrane rtve, ona se radije zalae za erotizaciju tela, to sluajno sreemo u stihu Zijada Kljuanina, pesnika i rtve rata iz Sarajeva ove granice moga tela/jesu granice moje drave. Meutim, moda se najupeatljivija metafora granine teskobe moe pronai u pesmi Granine zemlje Glorije Anzaldue (Gloria Anzaldua). Ova pesma i retoriki plan (svojom dvojezinou) na najubedljiviji nain legitimiu liminalno (niti/ni) stanje na koje su granini identiteti neprestano prinueni da u njemu ive. Izmeu ostalog, Anzaldua u svom tekstu sa istim naslovom pie: To

asopis za feministiku teoriju

ELEKTRONSKO IZDANJE BR.1, 2007.

to sam Meksikanka nije pitanje uma i dravljanstva, ve je to stanje duha. Da li se ovaj drhtaj identiteta tie na natemeljniji nain i (rasipanja) drave Makedonaca? Budui da stanje liminalnosti (niti/ni) predstavlja ontoloku sudbinu same granice, onda bi, zapravo, bilo neumesno oekivati od graninih kultura da instinktivno (liavanjem) podlegnu kriterijumima koje su nametnuli homogenizujui kulturni identiteti. Stoga, poslednji (ustavni) pokuaj da se ono plemensko prevlada individualnim (graanskim) pravima i vezama u naoj zemlji, naalost, pokazuje se kao nazadovanje ka modelu datog (naslednog, prirodnog, etnikog, iskljuivog, itd., pasivno tolerantnog u odnosu prema drugom,) identiteta, vie nego to tei modelu izabranog (steenog, u praksi potvrenog, kosmopolitskog, graanskog, ukljuivog identiteta, i uz aktivno uvaavanje drugog). Meanje izmeu kultura je posebno naglaena idiomatska odlika od prvorazrednog znaaja za granine kulture koje, uprkos nezavisnim politikim proglasima ostaju neizbeno i u neogranienom vremenskom periodu jedna za drugu proklete. Upravo to uzbudljivo i nepredvidivo meanje i preklapanje izmeu odvojenih identitetskih jedinica jeste ono to, u stvari, obezbeuje sutinu za njihive specifine kulturne vrednosti i privilegije. Balkan koji svi mi nastanjujemo je jedna takva granina kultura ee prokleta nego blagoslovena, pa ipak, geografska, istorijska i kulturna veza izmeu Istoka i Zapada; Hrianstva i Islama; Evrope i Azije. Makedonija, takoe, predstavlja takvu vezu, ili da budemo precizniji, takvu graninu kulturu. Ne samo da ta kulturna granica obeleava duinu spoljanjih linija podele, nego, takoe, prodire unutra, du njenog najdubljeg kulturnog jezgra. U svetlu naih razmatranja, nadajmo se da e u budunosti ovo nepouzdano, a na Balkanu, najpodozrivije preraunavanje i preoblikovanje identiteta, kao i naporno i neproduktivno vraanje unazad na kvazi-pitanja o primatu i poreklu, biti prevazieno uz pomo ivog i ohrabrujueg performansa graninih i mnotvenih genitiva.

Sa makedonskog prevela Tatjana Popovi

asopis za feministiku teoriju

ELEKTRONSKO IZDANJE BR.1, 2007.

Bibliografija
1. Anzaldua, Gloria (1998/9): La Fribtera/Borderlines, u: Literary Theory: an Anthology, (prir. Julie Rifkin/M. Ryan), Blackwell Publishers, Oxford. 2. Bardieva, Kica K. (1999): Egejci, Kultura, Skopje 3. Batler, Dudit (2002): Identitet, pol, i metafizika na supstancijata, u: Problemi so rodot, Evro-Balkan press, Skopje 4. Bhabba, Homi (2000): Border Lives, u : Newsletter, 359, Skopje, sveska 1. 5. Biti, Vladimir (2000): Identiteta, u: Primerjalna knjievnost, Ljubljana, str. 1. 6. Bound/less Borders, (2002): Bez/granini granici, (katalog izlobe), ifte amam, Skopje, decembar. 7. Debeljak, Ale (2003): Concentric Circles of Identity, rukopis. 8. Derida. ak (2001) Drugiot pravec, Templum, Skopje 9. Domenak, an-Mari (1991): Evropa, kulturni izazov, XX vek, Beograd 10. Friedman, Victor A. (2001): Observing the Observers, u: New Balkan Politics, Skopje, tom 1. 11. Grossberg, Charles (1996): Identity and Cultural Studies Is That All There is?, u Cultural Identity, (prir. S. Haal/P. Du Gay), London 12. Gurinov, Milan (2003): Balkanskite kulturi vo minatoto i denes, u: Zbor vo nevremeto, Tri, Skopje 13. Harding, Sandra (1998): Borderland Epistemologies, u: Is Science Multicultural?, Indiana University Press, Bloomington 14. Iglton, Teri (2002): Kultura vo kriza, u: Margina, Skopje, br. 3 15. Karakasidu, Anastasija (2002): Razmenlivi identiteti, u: Polinja ito, ridita krv, Magor, Skopje 16. Copjec, Joan (2002): Moses, the Egyptian and the Big Black Mammy of the Antebellum South, u: Identities, Skpje, tom 1, br. 2 17. Krstev, Petar (2002): Od drugata strana na normalnoto, Magor, Skopje 18. Liota, Piter H. (2003): Preleana vojna, u: Nae pismo, Skopje, br. 48. 19. Maluf, Amin (2001): Pogubni identiteti, Matica makedonska, Skopje 20. Pena, Guiljermo Gomez (2002): Nova globalna kultura (granina perspektiva), u Gest, Podgorica, br.8. 21. Spahi, Vedad (2003): Bosnian-Muslim Cultural Identity, u: The Macedonian Issue: the Power of Culture, the Culture of Power, prir. B. Zielinski, Wydawnictwo Naukowe, Poznan 22. eleva, Elizabeta (2000): Uvoz(na) teorija, u: Komi kapidik, (ur. B. Sarkanjac), 359*. Skopje

10