Smjernice u razvoju brzine mladih

koarkaa
Autor: Stipe Kuli; objavljeno u Zborniku radova 10.meunarodne konerencije K!S "010.
!etak# "1 Svibanj "010

UVOD

Koarka se smatra kompeksnm sportom ko| |e determnran bro|nm motorkm sposobnostma.
Ipak, prm|etno |e da su domnantne motorke sposobnost brzna, ko|a zauzma znaa|no m|esto u
faktorsko| struktur usp|enost mnogh sportova pa tako koarke, te snaga. U |ednadb
specfkac|e, n|hov doprnos u ukupnom rezutatu znos ak 30%. Sukadno tome, brzna b trebaa
zauzmat btno m|esto u trenanom procesu madh koarkaa. Kad govormo o brzn u kontekstu
koarke, nkako se ne sm|emo fokusrat sk|uvo na brzo pravocrtno tran|e, |er |e to samo |edan
vd brzog kretan|a u ovom sportu. Iznmno |e btno za konan usp|eh da se u razvo|u brzne
korstmo kretn|ama karakterstnma za koarkaku gru. Tu tvrdn|u potvrdu|e Trunc (2007.), ko|
smatra da se u trenanom procesu madh koarkaa posebna pozornost treba posvett
usavravan|u specfnh obka brzne, to |e u koarc brzna s optom pr zvoden|u tehnko-
taktkh eemenata. Ist autor navod kako duna koarkakog grata (28 metara) n|e dovo|an
prostor za postzan|e maksmane brzne tran|a pa u trenanom procesu treba nzstrat na razvo|u
startne brzne, sposobnost ubrzan|a, sposobnost gaen|a ponovnog uspostav|an|a brzne te brzne
u kretn|ama s optom bez n|e. Manovc (2005.) brznu defnra kao sposobnost brzog reagran|a,
brzog zvoden|a |ednog ve pokreta u |ednc vremena sposobnost svadavan|a to dueg puta
u to kracem vremenu, dok |e Grosser (1991.) odredu|e kao sposobnost da se na teme|u kogntvnh
procesa, maksmane vo|e funkconanost vano-mcnog sustava postgne na|veca moguca
brzna reakc|e pokreta u uv|etma odredenma za to. Nek c|en|en strun|ac s podru|a teor|e
trennga (Dntman, Ward Teez, 1997.; Brown, Ferrgno Santana 2000.) navode ove vrste brzne:

brzna reakc|e
startna brzna
brzna zaustav|an|a
maksmana brzna
zdr|vost
agnost.

Iako brzna ma razte dmenz|e, odnosno knezooke manfestac|e, moe se prm|ett kako se u
teratur pak zdva|a|u ove:

brzna reakc|e
brzna po|ednanog pokreta
frekvenc|a pokreta.

Bro|n koarkak strun|ac da|e smatra|u da se koarka ko| se mogu okarakterzrat kao "brz"
rada|u, a ne stvara|u. Takvo razm|an|e teme| se na podatku da |e ova bomotorka sposobnost
uveke genetsk determnrana. To potvrdu|u Homann Hettnger (2000.) te tvrde da se brzna kod
odrase netrenrane osobe moe popravt oko 20%. Iako |e svo|stvo skeetnh mca, odnosno udo
sporh (crvenh) brzh (b|eh) mcnh vakana, ogranava|uc faktor, mnog pokazate| upucu|u na
to da se pravno osm|enm pravodobno prm|en|enm trenngom ova sposobnost moe razvt
usavrt. Name, d|eca u odnosu na odrase pos|edu|u znatno vec udo ntermed|anh mcnh
vakana (oko 13%) ko|a, ovsno o vrst prm|erenost trenanog podraa|a, tendra|u prema pr|eazu
u brza spora vakna znaa|na za ovu sposobnost.
SENZITIVNE FAZE ZA RAZVOJ BRZINE
Za svaku sposobnost, pa tako za brznu, posto| pogodno razdob|e za n|ezn razvo|. Kod muke
popuac|e to b bo perod od 7. do 18. godne vota, s tm da zmedu 7. 9. godne d|eac proaze
kroz znmno ntenzvnu fazu. Za vek prrast razvo|a brzne u tom ntenzvnom razdob|u odgovorna
|e pragodba vanog sustava, to b mad koarka treba postzat kroz gru. Trener ko| rad s
tm uzrastom trebao b prm|en|vat v|ebe ko|e karakterzra var|abnost te prm|erenm trenngom
ut|ecat na razvo| koordnac|e. Ipak, treba bt oprezan s ranm korten|em zrazto specfnh
v|eb za razvo| brzne. N|hova prm|ena ce sgurno dat brze efekte, a posto| v|ero|atnost da
ograne n|ezn kasn| razvo|. Iznmno |e btno da koarka u rano| faz bav|en|a sportom ne os|ete
nkakvu neagodu t|ekom zvoden|a v|eb. Trenng b pr|e svega trebao bt zabavan, to se
ostvaru|e pomocu nza gara tafeta, a takav ce prstup zasgurno rezutrat podzan|em motvac|e
za v|eban|e na poe|no| granc trenutanh mogucnost. Razdob|e ko|e s|ed nakon te ntenzvne
faze, perod zmedu 11. 14. godne vota, s pravom se moe smatrat specfnm za razvo| brzne.
Gavn oteava|uc faktor |e vek prrast u ongtudnanom pravcu to dovod do oteane
koordnac|e ekstremteta. Ipak, prrast u brzn |e da|e vd|v, pona|ve zahva|u|uc povecan|u
snage. Da b gra tada bo na vem tehnko-taktkom brznskom nvou, on mora bt podvrgnut
kontnuranom trenngu brzne, kroz sustavnu prm|enu maksmano brzog zvoden|a eemenata
ndvduane, grupne koektvne tehnke taktke (Trunc, 2007.). T|ekom ovog razdob|a ne sm|e
se zaboravt stavt nagasak na v|ebe ubrzan|a. Btan faktor ko|em se trener t|ekom
programran|a trennga brzne treba posvett |e tra|an|e oporavka zmedu ponav|an|a v|eb.
Naravno, trener treba da|e vodt brgu o tome da trenan proces u ovom uzrastu ne poprm
stereotpn karakter ko| ce dovest do pada motvac|e , ndrektno, do stvaran|a brznske bar|ere.
Takoder, poetnc b treba zvodt v|ebe ntenztetom ko| n|e maksmaan da ne b doo do rane
stabzac|e brzne. S|edec perod pogodan povecan|u brznskh sposobnost madh koarkaa
doaz oko 16. godne. U kadetsko| |unorsko| dob, tetve gament b kod vecne koarkaa treba
bt razv|en na zadovo|ava|ucem nvou, to uveke pogodu|e zagan|u koarkaa prm|erenom
trenngu. Naravno, u prethodnm fazama trebao |e osgurat preduv|ete u smsu razv|enost
mcnog vezvnog tkva, feksbnost proproceptvnog sustava to omogucu|e provoden|e |o
ntenzvn|h trennga. U ovo| dob mora prevadavat specfna prprema te ce trenng usm|eren na
razvo| brzne bt sukadan potrebama koarkake gre. Zbog svega navedenog, smatra se da |e ovo
k|una faza u trenanom procesu za svakog graa ko| se e usp|eno suot s brznskm
zaht|evma senorske koarke.

KARAKTERISTIKE TRENINGA USMJERENOG NA RAZVOJ BRZINE
Posto| ve nana za razvo| brzne u po|ednanom trenngu. Prv b bo da se brznska svo|stva
razv|a|u u zasebno| trenano| |ednc | |e |edn c| razvo| navedene sposobnost. Ovakav tp
trennga karakterstan |e za prpremno razdob|e, a prema potreb se prm|en|u|e u nat|ecate|sko|
faz. Drug nan |e da se brzna trenra na poetku trenane c|ene, nakon ega s|ed trenng
tehnke taktke. Na|ve se korst za razvo| brzne madh koarkaa, dok |e kod senora pogodan za
odravan|e vec postgnute razne ove sposobnost. Trec nan |e takozvan nervac|sk trenng | |e
c| probudt van sustav pred nat|ecan|e. Tra|e 30-ak mnuta, a prm|en|u|e se oko 24 sata pr|e
nat|ecate|ske aktvnost (zvedbe kratkh startnh c|ena, npr. 2 x 5 do10 metara). Ko|u god
strukturu trennga - s c|em razvo|a brzne - korst, n|egov uvodn do treba karakterzrat
adekvatno zagr|avan|e dnamkm v|ebama stezan|e. Ako |e trenng u ran|m |utarn|m satma,
to |e esto popraceno nm temperaturama, zagr|avan|e treba bt teme|t|e ntenzvn|e. S
takvm prstupom "uvoden|a" organzma u aktvnost, on ce bt fzook, pshook anatomsk
prprem|en za napor ko| s|ed. Uz to to |e mogucnost oz|ede uveke sman|ena, nakon
prm|erenog zagr|avan|a koarkau ce enzm za razgradn|u sntezu ATP-a te razgradn|u CP-a bt
aktvran na e|eno| razn. Takoder, energ|a ko|a se otputa z moekue ATP-a ostah energetskh
moekua bt ce veca nego u nezagr|anom organzmu, a uz to ce mcna aktvnost rezutrat
sman|enm stvaran|em m|ene ksene. Da b naveden unc b vd|v, potrebno |e osgurat
adekvatan ekstenztet ntenztet zagr|avan|a, uz voden|e brge o razn trenranost madog
koarkaa, zboru sadra|a n|egovo| dob. Nakon to |e organzam kroz uvodno-prpremn do
trennga zadovo|ava|uce prprem|en, moe se prstupt prm|en trenanh operatora s c|em
razvo|a brzne. N|hova |e provedba predvdena za poetak gavnog d|ea trennga, zato to |e
vano-mcn sustav tada |o odmoran. U panran|u programran|u trenane c|ene treba pazt
na to da opterecen|a sadra| odgovara|u potrebama konkretnog sporta. Metode ko|e se na|ve
korste za razvo| brzne madh koarkaa su metoda ponav|an|a ko|u karakterzra|u krac rad du
odmor, metoda tran|a s ubrzan|em, metoda ntenzvnog rada metoda eteceg starta. Svma m |e
za|ednko to da treba|u aktvrat vecnu motornh |ednca vakana da su ckkog karaktera s
rtmnom zm|enom kontrakc|e reaksac|e. T|ekom programran|a treba pazt na odnos
opterecen|a oporavka. On b trebao bt zmedu 1 : 3 1 : 5 (Brown, Ferrgno Santana, 2000.), a
oporavak b trebao uk|uvat v|ebe reaksac|e vec aktvrane muskuature. Takav nterva odmora
omogucu|e potpun oporavak rezerv fosfokreatna, dok ce se ekstac|a SZS-a odrat na potrebno|
razn. Ne treba urt s zvedbom v|eb u uv|etma nepotpunog oporavka, vec |e poe|no prekat
dok se tehnka v|ebe ne usvo| na znmno vsoko| razn. Usp|eh trennga prmarno ce ovst o
prm|en|enom ntenztetu, tonost zvedbe precznost samh kretn| (Weneck, 1995.). U trenutku
regstrac|e sman|en|a kvatete zvedbe, odnosno po|ave umora, trener treba preknut v|ebu
produ|t oporavak ak prvest trenng kra|u, |er da|n| rad, uz to to nece mat poztvne efekte,
moe rezutrat nee|enom oz|edom. Nek autor (Trunc, 2007.) navode da posto|e ndc|e kako se
na|veca rezerva u trenano| tehnoog| za razvo| brznskh sposobnost koarkaa naaz u razvo|u
sposobnost za oputan|e antagonstkh mcnh skupna, tako da b sv trener treba razmst o
prm|en reaksac|skh programa unutar trenane c|ene. Naveden se trenng nkad ne b smo
provodt dan nakon utakmce |er tada nece mat nkakve poztvne efekte. Ipak, da b optman
rezutat u razvo|u brzne b dugoron, potrebno |e efkasno m|en|at metode ntenztet. Trenng
brzne postav|a pred madog koarkaa veke zaht|eve, kako fzke tako pshke. Sukadno tome,
trener u trenanom procesu ne sm|e zapostavt vanost motvac|e s c|em unapreden|a sportaeve
zvedbe. Upravo |e to nagaeno kod sportaa madeg uzrasta |er on ne shvaca|u u potpunost svrhu
kondc|ske prpreme, a n|ezna neprm|erena provedba rezutrat ce monotonocu
nezanteresranocu. Dake, u ovom |e segmentu vro vana edukac|a sportaa o svrs odredene
aktvnost u postzan|u konanog c|a. Preporuu|e se da trener, kad god |e to potrebno moguce,
nformra madog koarkaa o vanost po|ednane v|ebe te da prtom korst sportau razum|vu
termnoog|u navod stuac|ske prm|ere. Takva nterakc|a zmedu trenera madh koarkaa
rezutrat ce poe|nom raznom koncentrac|e, ko|a |e potrebna za zvedbu svakoga zadatka, kao
poztvnm stavom prema trenngu opcento.


ZAKLJUAK

Rad s madm dobnm skupnama zaht|eva znmnu educranost strun|aka ko| rade s koarkama
te dob. N|hova obveza |e da, uvaava|uc senztvne faze, metodku prncpe trennga, omoguce
madm koarkama adekvatan razvo| potrebne sposobnost. Iako |e brzna uveke genetsk
determnrana, z svega navedenog moe se zak|ut kako se pravno osm|enm pravodobno
provedenm trenngom brzna moe razvt unapr|edt do e|ene razne. N|ezn znaa| za usp|eno
bav|en|e koarkom |e neopsv te |o| se s tom spozna|om treba prstupt u skopu vegodn|eg,
organzranog pozorno programranog trennga, uz uvaavan|e metodkog s|eda svh potrebnh
prncpa.


LITERATURA

1. Bompa, T. O. (2006). Perodzac|a: teor|a metodoog|a trennga. Zagreb: Gopa.
2. Brown, L. E., V. A. Ferrgno,|. C. Santana (2004). Brzna, agnost, ekspozvnost. Zagreb: Gopa.
3. Coh, M. (2003). Razvo| brzne u kondc|sko| prprem sportaa. U D. Manovc I. |ukc (ur.),
Kondc|ska prprema sportaa, Zbornk radova medunarodnog znanstveno-strunog skupa, Zagreb,
21. - 22. ve|ae 2003., str. 229 - 234. Zagreb: Knezook fakutet Sveuta u Zagrebu;
Zagrebak portsk savez.
4. Dntman, G., B. Ward, T. Teez (1997). Sports Speed. Champagn, I: Human Knetcs.
5. Homann, W., T. Hettnger (2000). Sportmedzn. Grundage fr Arbet, Tranng und
Preventvmedzn. Stuttgart - New York, Schattauer Verag.
6. Manovc, D. (2005). Teor|a trennga: prrunk za pracen|e nastave prpreman|e spta. Zagreb:
Knezook fakutet Sveuta u Zagrebu.
7. Manovc, L., I. |ukc, |. Nakc, Z. Custon|a (2003). Kondc|sk trenng madh dobnh skupna. U D.
Manovc I. |ukc (ur.), Kondc|ska prprema sportaa, Zbornk radova medunarodnog znanstveno-
strunog skupa, Zagreb, 21. - 22. ve|ae 2003., str. 54 - 61. Zagreb: Knezook fakutet
Sveuta u Zagrebu; Zagrebak portsk savez.
8. Stmac, D. S. Sedar (2004). Motvac|a u kondc|skom trenngu. Kondc|sk trenng, 2(1), str. 65 -
70.
9. Trunc, N. (2007). Trenng madh koarkaa razth uzrasnh kategor|a. Beograd: Vsoka koa
za sport: DTA.
$rzina
Autor: pro. dr. %amir Sekuli&
!onedjeljak# 1' Studeni "00(
Vecna sportskh strun|aka sae da brzna ma veku vanost za usp|eh u mnogm
sportovma. Moguce |e prm|ett da se u teratur ko|a se bav sportskm trenngom, u
pravu posvecu|e znatno man|e pan|e brzn nego zdr|vost snaz. Razoz tomu
v|ero|atno ee u sab|o| straenost te soeno| struktur brzne u odnosu na druge
kondc|ske sposobnost. Grosser (1991.) ste da posto| |o dosta nestraenog prostora
nesugasnost u ptan|u trennga brzne te n|eznog defnran|a sstematzac|e.
Bauersfed Voss (1992.) navode kako se za ops brzne n|enh manfestnh obka u
sv|etsko| teratur korst preko 50 razth po|mova. Konano, ako se brzna ubra|a u
kondc|ske sposobnost, vecna autora pr n|enom defnran|u stu da n|e samo
kondc|ska, vec koordnac|ska sposobnost, eec na ta| nan nagast da na brznu
ut|eu:
1) energetsk mehanzm
2) mehanzm vane reguac|e (ak u veco| m|er)

Brzna |e sposobnost da se na teme|u kogntvnh procesa, maksmane vo|e
funkconanost vano - mcnog sustava postgne na|veca moguca brzna reakc|e
pokreta u zato odredenm uv|etma (Grosser 1991). Schnabe, Harre Borde (1994.)
razku|u dva prstupa pr defnran|u brzne:
1.Sportsko-pedao!k" pr"st#p ko| se bazra na Zacorskovo| defnc| brzne kao
sposobnost sportaa da zavr motorku akc|u u zadanm uv|etma u to kracem
vremenskom ntervau, a kao uv|ete za takvu zvedbu potrebno |e osgurat maen otpor te
sk|ut ut|eca| umora. Ovakvu defnc|u mnog autor proru|u na brznu reakc|e na
odreden podraa|.

2. F"$"o%o!k" pr"st#p na|bo|e reprezentra Freyova (1977.) prema kome |e brzna
sposobnost sportaa da nateme|u efkasnost vano - mcnog sustava zvod pokret u
na|kracm vremenskm ntervama.


&od'e%a (r$")e

Brzna reakc|e - sposobnost brzog reagran|a na vdne, sune taktne podraa|e.
Frekvenc|a pokreta - sposobnost maksmano brzog zvoden|a repettvnh pokreta
konstantne amptude
Brzna po|ednanog pokreta - sposobnost zvoden|a |ednog |ednostavnog pokreta
maksmanom brznom.
Brzna kretan|a t|ea (okomotorna brzna) - maksmano postgnuta brzna t|ea
sportaa ckkm ackkm pokretma


F"$"o%o!ke os)o*e tre)")a (r$")e

Brzna |e kondc|sko - koordnac|ska sposobnost s na|vm koefc|entom urodenost.
Prema Homannu Hettngeru (2000.) ova se sposobnost kod odrase netrenrane osobe
moe trenngom popravt oko 20%.

Zato?
Pr veko| brzn kontrakc|e gavnu uogu ma|u brza mcna vakna | |e udo u mcma
genetsk odreden te se trenngom moe mao m|en|at. Prom|ene ko|e se mogu zazvat
odnose se na udo po|edne vrste vakana u ukupnom voumenu mca na to se moe
trenngom ut|ecat putem seektvne hpertrof|e. Pr tomu ce trenng brzne dovest do
hpertrof|e brzh vakana dok ce trenng aerobne zdr|vost zazvat um|erenu hpertrof|u
sporh vakana.
Dokaz?
Vecna vrhunskh sv|etskh sprntera ma preko 70% brzh mcnh vakana, dok |e sv|etsk
pros|ek oko 50%. Moe se po tom ptan|u neto napravt?
IZGLEDA DA MOZE |ER.
D|eca u odnosu na odrase ma|u znatno vec udo ntermed|anh mcnh vakana ( do
13%, dok odras ma|u 2 - 3 %) ko|a tendra|u prema pr|eazu u spora brza vakna,
ovsno o vrst trenanh podraa|a. Prm|enom odgovara|uceg pravovremenog trennga
brzne kod d|ece moguce |e dodatno pragodt genetsk odredenu strukturu mcnh
vakana.

TRENING BRZINE

Kao to |e vd|vo z prethodnog - ma puno razth manfestac|a brzne, pa |e ogno
da posto|e razt trennz brzne.
Trenng brzne ustvar se d|e na trenng:
- brzne reakc|e
- ubrzan|a
- maksmane brzne (brzne ckkog kretan|a)
- brznske zdr|vost
konkretan prm|er sprnt + faktor ko| ut|eu na po|ednu fazu

Faze sprinta


1. Sposobnost brze reakc|e; - doazak podraa|a do receptora
- ren|e sth do CNS-a
- generran|e naredb u CNS-u
- transms|a sgnaa od CNS-a do mca
- podravan|e mca


2. Sposobnost ubrzan|a; - dnamka ubrzan|a
- duna puta ubrzan|a
- brznska snaga
- maksmana snaga
- neuromuskuarn mehanzm


3. Brzna cknog kretan|a; - ntramuskuarna koordnac|a
- ntermuskuarna koordnac|a
- tpov mcnh vakana



Br$")a reak+"'e

Brzna reakc|e predstav|a sposobnost sportaa da na odreden sgna reagra u to
moguce kracem vremenu.
S obzrom na vrstu podraa|a moguce |e razkovat brznu reakc|e na:
- vdne (maevan|e, karate, boks, motosport, td.),
- akustke (atetka, pvan|e s.),
- taktne (hrvan|e, |udo)
- knestetke sgnae (sportska gmnastka, skokov u vodu s.).

Vr|eme reakc|e |e razto za razte podraa|e, tako reakc|a na vdne sgnae u pravu
tra|e due nego na akustke zbog raztog tra|an|a pretvorbe sgnaa u vane mpuse.
Ono redstav|a vremensk nterva ko| protekne od davan|a sgnaa do poetka vo|ne
reakc|e te |e zravn pokazate| stupn|a razv|enost brzne reakc|e. Latentno vr|eme
reakc|e - vr|eme ko|e protekne od trenutka zagan|a organa podraa|u do prve m|er|ve
eektrne reakc|e u podraenom organu (Harre, Borde Schnabe,1994.). Vr|eme reakc|e
|e u veko| m|er genetsk determnrano te ga |e trenngom moguce samo ograneno
pobo|at. Kod |ednostavne reakc|e moguce |e pobo|an|e od 10 do 20 %, a kod reakc|e
zbora do 30 %.

a) metoda ponav|an|a
- sporta opetovano, na|bre to moe reagra na razte sgnae.
Ova metoda reatvno brzo dovod do pobo|an|a, nakon ega doaz do stabzac|e
da|n| pomac zosta|u. Stagnac|a u da|n|em razvo|u moe se odgodt varran|em vrste
ntenzteta podraa|a, pr emu treba usm|ert koncentrac|u na maksmano brzu zvedbu
pokreta, a ne na sam sgna.

b) metoda raan|van|a
- kod ove metode c| |e anatkm prstupom osgurat oakane uv|ete za reagran|e na
zadan sgna.
Tako se prm|erce kod sprntera korst vsok start pr komu |e opterecen|e na ruke man|e
od onog u nskom startu. Hoamnn Hettnger (2000.) nagaava|u kako povecan|e
opterecen|a produava vr|eme reakc|e, dok bo|e razv|ena zdr|vost snaga poztvno
d|eu|e na skracen|e vremena reakc|e

c) senzorna metoda
- teme| se na povezanost brzne reakc|e sposobnost sportaa da razku|e mae
vremenske ntervae. Sporta se prvo zae odredenm sgnama na ko|e treba to bre
reagrat, a tako da nakon svake reakc|e ma povratnu nformac|u od trenera o
postgnutom vremenu (npr. start sprnt 5 metara). Nakon toga sporta ma zadatak sam
proc|ent vr|eme ko|e |e postgao te ga usporedt sa stvarno postgnutm. Na kra|u
sporta pokuava postc vremena ko|a zada|e

U(r$a)'e

Ubrzan|e kao fzkana vena predstav|a prom|enu brzne u |ednc vremena. U sportu se
pod ubrzan|em podrazum|eva sposobnost dostzan|a maksmane brzne u to kracem
vremenu. Barech (1969; prema Homan Hettnger, 2000.) u svo|m stravan|ma
doaz do zak|uka da rezutat u utrc na 100m 85 % ovs o sposobnost ubrzan|a
maksmano| sprntersko| brzn.

Tre)a,)" sadr,a'"

Tran|e kratkh donca

Duna donce krece se od 10 do 60 m ovsno o tra|an|u dun faze ubrzan|a po|ednog
sportaa (Harre, 1979.). U godn|em ckusu potrebno |e vrt postupno povecan|e dune
donce sukadno mogucnostma sportaa. Tra|an|e faze ubrzan|a zavs o kvatet
sprntera. Tako kvatetn| sprnter postu vecu maksmanu brznu na duem putu pa su
n|hove donce due nego kod man|e kvatetnh sprntera. Pauze zmedu ponav|an|a
treba|u osgurat potpun oporavak, a tra|an|e ovs o dun pretrane donce.
Pr tom |e moguce prm|ent okvrno pravo da se za svakh 10 pretranh metara uzma
pauza od na|man|e 1 mnute. Bro| ponav|an|a obno se krece zmedu 10 - 15 zavsno o
sposobnost sportaa da zadr maksman ntenztet (Geese Hbrecht, 1995.). Ako se
prm|et m|eren|em utvrd da sporta ne zvod zadatak s 100%-nm ntenztetom,
potrebno |e preknut s da|n|m ponav|an|ma. U odabru sadra|a poe|no |e varrat
razte uv|ete pod ko|m se tre kratke donce (npr. startov z razth pozc|a,u
oakanm oteanm uv|etma, na raztm podogama sgnama, td.) kako b se
zb|ego stvaran|e vrsth stereotpa gban|a ko|a mogu spr|et da|n| razvo| ove
sposobnost (Weneck, 2001.).

Skokov

Za razvo| ubrzan|a mogu se korstt razte vrste skokova (kratk poskoc na |edno| s
dv|e noge, troskoc, peteroskoc, due ser|e skokova na doncama od 30 m, 60 m, 100 m
ve, pa sve do prm|ene dubnskh skokova). Prema Wenecku (2000.) vr|ednost ove
vrste trennga |e u povecan|u odskone (reaktvne) snage ko|a ma vanu uogu u
sposobnost ubrzan|a. Prm|ena dubnskh skokova zaht|eva posebnu prprem|enost
sportaa kako b se zb|ege povrede do ko|h moe doc us|ed d|eovan|a veke se
ekscentrnog rada muskuature

Tran|a s povecanm otporom

Korste se razt nan pruan|a otpora. Prm|erce, tran|a uz brdo, prm|ena razth
opterecen|a ko|e trka vue (npr. automobske gume, utez ko| se vuku na posebno|
metano| poh, padobran, otpor prrodnom um|etnom v|etru, s.). Kod tran|a uz brdo
potrebno |e prm|ent nagb terena kod ko|eg n|e znatn|e naruena tehnka tran|a, s
doncama ko|e ne preaze 40 - 50 (Geese Hbrecht, 1995.). Prm|ena padobrana kao
nana pruan|a otpora ma mnoge prednost u odnosu na druge vrste otpora, zmedu
ostaog zbog se otpora ko|a d|eu|u na centar teta t|ea pod povo|nm kutom u
odnosu na vuu razth tereta ko| kze po tu, to man|e naruava tehnku tran|a.

Trenng snage

Izuzetno vanu uogu za razvo| sposobnost ubrzan|a bo da se rad o sprnterskm
dscpnama u atetc o sportskm grama, ma trenng snage. Vanost maksmane
snage odredene mcne skupne za povecan|e ubrzan|a brzne pokreta ovs o ven
otpora. Sto |e otpor u zvoden|u brzh pokreta vec, to |e nagaen|a uoga maksmane
snage. Pored toga, ne treba zanemart |aan|e svh mcnh skupna s c|em
spr|eavan|a nasta|an|a mcnog dsbaansa. Posebnu uogu trenng snage ma pr
spr|eavan|u nasta|an|a razb|an|u brznske bar|ere.
Maksmana brzna

Na|veca moguca brzna ko|u sporta moe postc pr zvoden|u pokreta s mam otporom.
Za razku od sposobnost ubrzan|a maksmana brzna kretan|a ne ovs btno o |akost
muskuature nego pr|e svega o; ntramuskuarno| ntermuskuarno| koordnac|, tpu
mcnh vakana, brzn provod|vost podraa|a kvatet neuromuskuarnh nervac|skh
programa.
Prema stravan|ma Lehmana (1993.), Homana Hettngera (2000.) posebnu vanost za
postzan|e maksmane brzne kretan|a ma|u neuromuskuarn nervac|sk program,
odnosno tzv. vremensk program. Buersfed Vo (1992.) ove programe defnra|u kao
vremensk uskaden s|ed neuromuskuarnh mpusa ko| odredu|u akc|u mca pr
zvoden|u odgovara|uceg pokreta, kao tra|an|e vsnu boeektrne aktvnost.
Po|ednostav|eno Brzna nekog pokreta ovs o vrst sprem|enog programa u
centranom vanom sustavu.

Tre)a,)" post#p+"
1. Eementarn trenng maksmane brzne kretan|a
Buduc da vremensk program nakon puberteta pokazu|u prnu rgdnost te h |e nakon
toga |ako teko gotovo nemoguce m|en|at, potrebno |e pravovremeno krenut s
eementarnm trenngom brzne. U tu svrhu moguce |e korstt nat|ecate|ske, specfne
te v|ebe opceg karaktera. Osnovna ogka ove vrste trennga |e u stvaran|u uv|eta za
dostzan|e e|enh vremenskh programa pomocu m|en|an|a uv|eta pod ko|ma se
odredena v|eba zvod;


Elementarni trening maksimalne brzine kretanja

2. Kompeksn trenng maksmane brzne kretan|a
Ako su prm|enom eementarnog trennga brzne obkovan e|en vremensk program,
potrebno h |e prm|enom kompeksnog trennga uskadt s ostam faktorma usp|eha u
odredeno| sportsko| aktvnost. Za razvo| maksmane brzne kretan|a u atetc vecn
sportskh gara mogu se korstt s|edec sadra|:

Progresvna tran|a- tran|a s postupnm povecan|em brzne na donc od 60 do
100 m pr emu
zadn|h 30 do 40 m treba zvest maksmanom brznom.
Letec sprnt- sporta dobva zadatak da nakon 30-tak metara oputenog tran|a
pretr 20 do 30 m maksmanom brznom
Tran|a nz brdo- prm|en|u|e se s c|em povecan|a frekvenc|e dune koraka,
buduc da sporta us|ed oakanh uv|eta doste brzne vece od onh na ravnom
terenu.
Duna staze treba znost do 80 m, a nagb terena treba bt oko 3stupn|a.
Tran|a s prom|enom tempa- prm|erce, 30 m maksmanm tempom, 50 m
um|erenm tempom (ukupna donca 200 - 300 m).
Koordnac|ska tran|a- podrazum|eva|u prm|enu v|eb z atetske koe tran|a:
nsk vsok skp, grabec korak, zabacvan|a potko|ence, skokov s noge na nogu
td.
Preazak z koordnac|skh tran|a u sprnt - nakon neke v|ebe z koe tran|a
(npr. nsk skp) postupno pr|ec u maksman sprnt.
Kratk sprntev z nskog starta (do 60 m)- predstav|a|u trenano sredstvo za
kombnran razvo| brzne reakc|e, ubrzan|a maksmane brzne. Pr prm|en
ovakvh opterecen|a s c|em kompeksnog d|eovan|a na razvo| brzne kao
kondc|ske sposobnost, preporuu|e se trenng panrat uz kontrastne metode
ko|e podrazum|eva|u stano varran|e kako sadra|a c|eva, tako ntenzteta
v|eban|a unutar |edne ser|e trenane |ednce.

Generano.

Sve navedene v|ebe potrebno |e zvodt tehnk pravno na vsoko| razn automatzma
kako b koncentrac|a ba usm|erena na brznu, a ne na tehnku zvedbe. Ako to kod neke
v|ebe n|e sua|, potrebno |e prvo prm|ent man| ntenztet opterecen|a, a nakon to |e
sporta u potrebno| m|er svadao tehnku v|ebe, submaksmaan do supramaksmaan
ntenztet.
Dunu staze treba odredt tako da sporta usp|e dostc maksmanu brznu stu
zadr odredeno vr|eme (u tran|u 1 - 2 sec).
Krace tra|an|e opterecen|a od nevedenog nece zazvat razvo| maksmane brzne,
vec sposobnost ubrzan|a.
Due donce nepotrebno dodatno umara|u sportaa zaht|eva|u due pauze.
Pored toga, duna staze ovst ce o stan|u sportske forme, kvatet dob sportaa
te |u |e potrebno egzaktno utvrdt m|eren|ma.
U sprntu se ova donca naaz zmedu 35 - 80 m, a kod madh uzrasta zmedu 20
- 60 m
Pauza zmedu ponav|an|a mora osgurat dovo|an oporavak (uz zadravan|e
eksctac|ske razne CNS-a na to vo| razn) kako b se s|edece ponav|an|e zveo
maksmanm ntenztetom.
Ako se prm|en|u|e pauza dua od 10 mnuta,potrebno |e pr|e s|edeceg
ponav|an|a napravt kratko zagr|avan|e (npr. agano tran|e).
Aktvna pauza (npr. agano hodan|e, stezan|e) ne samo da ubrzava oporavak
us|ed povecan|a crkuac|e krv kroz mce, vec dodatno osgurava potrebnu
raznu eksctac|e motorkh centara u CNSu.
Voumen opterecen|a krece se obno od 5 do 15 ponav|an|a maksmanh
supramaksmanh opterecen|a.
Homan Hettnger (2000.) navode kako |e se um|ece trenera pr|e svega ogeda u
pronaaen|u na|prm|eren|e kombnac|e metoda za razvo| maksmane brzne ko|a
na|bo|e odgovara ndvduanm mogucnostma svakog po|ednog sportaa.

Br$")ska "$dr,%'"*ost

Brznska zdr|vost |e sposobnost sportaa da to due zadr postgnutu maksmanu
brznu. Ona |e takoder sposobnost sportaa da nakon dostzan|a faze maksmane brzne
(maksmana ckka brzna) d|eu|e protv n|enog opadan|a, odnosno da odr veku
brznu kontrakc|e pr ponov|enm ackkm pokretma.
Trenng.
Osnovn c| trennga brznske zdr|vost |e prm|enom odgovara|uch metoda sadra|a
odgodt nhbc|ske procese ko| nasta|u us|ed umora na razn CNS-a povecan|a
koncentrac|e aktata te povecat fosfagene gkotke energetske depoe.
Generano.

Pr odabru vene opterecen|a za navedene sadra|e vano |e zb|ec naruavan|e
specfne tehnke. Duna pauze mora osgurat dovo|an oporavak da se s|edece
opterecen|e moe zvest s stm ntenztetom opterecen|a te stoga ovs o |ano
pterecen|a sposobnost oporavka po|ednog sportaa.
Kada su u ptan|u sportske gre, trenng brznske zdr|vost, prema Wenecku (2000.) ma
negatvan ut|eca| na sportsku formu. Uzroc navedenom naaze se u n|enc da se
trenngom brznske zdr|vost opterecu|u nespecfn metabok proces (anaerobn
gkotk) to de na tetu sposobnost ubrzan|a (fosfagen metabok proces). Pored
toga, ovakva vrsta trennga dovod do znatnog umora na razn CNS-a to onemogucava
tehnko-taktk trenng u stom danu, dok dva aktatna trennga t|edno uz ostae trennge
mogu dovest sportaa u stan|e pretrenranost.

$rzina# a)ilno*t# ek*plozivno*t
+SA,-
Autor: .edran /a)li&
0etvrtak# "' Studeni "00(
U nov|e vr|eme medu trenerma suamo zraz kao to |e SAO brznsko-ekspozvna
svo|stva no to n|e novtet u sv|etu kondc|ske prpreme. Aan Pearson spo|o |e tr
motorke sposobnost ko|e su usko povezane svrstao h pod |edan nazv - SAO (speed,
agty and quckness brzna, agnost ekspozvnost). Snost medu ovm
sposobnostma |e ta da na san nan podrau|u van sustav te da korste ste
energetske resurse. Pr prstupan|u trenngu bo ko|o| od ovh sposobnost potrebno |e
spunt |ednake preduv|ete da b postg ntenzvan kvatetan trenng. Nek od th
preduv|eta su prvenstveno tehnka, mcno tkvo, vezvno tkvo, proprocepc|a te
feksbnost. Bez obzra na dob sportaa trenng SAO-a brznsko-ekspozvnh svo|stava
moe bt uveke korstan. Naravno o dob ovse zaht|ev ko|e postav|amo pred sportaa.
Trenng SAO-a se teme| na ekscentrno-koncentrno| kontrakc| mca te sman|u|e |az
zmedu tradconanog trennga s opterecen|em funkconano - specfnh pokreta.
Takvm trenngom povecava se mcna snaga pr pokretma u svm sm|erovma
ravnnama, pobo|ava se efkasnost modanh sgnaa, knestetka prostorna sv|esnost,
motorke sposobnost te vr|eme reakc|e. Stoga ovakve tpove trennga korstmo u
sportovma gd|e su potrebne te sposobnost. Na|ece takve trennge naazmo u koarc,
tensu, rukometu nogometu, zna sportovma gd|e se esto |av|a prom|ena sm|era,
startno ubrzan|e, kratke donce tran|a preasc u druge obke kretan|a. Trenng brzne
agnost ekspozvnost naazmo esto kao samostan trenng no ner|etko kao do
tehnko-taktkog trennga te kao nervac|sk trenng.


Struktura kondicijskog treninga(prema Fox-u, 1980!


Br$")a

Brzna |e sposobnost da se na teme|u kogntvnh procesa, maksmane vo|e
funkconanost vano - mcnog sustava postgne na|veca moguca brzna reakc|e
pokreta u zato odredenm uv|etma (Grosser 1991.). Iako se maksmana brzna u
sportovma r|etko poste, odgovara|uca tehnka tran|a brznsk trenng pobo|at ce
svaku brznu potrebnu za sport.
Nek autor m|en|a su da se brzna sportaa ne moe pobo|at no zahe za pobo|an|e
brzne posto|e. Da b se pobo|aa maksmana brzna potrebno |e puno rada. Upravo |e u
tehnc tran|a veka zaha pobo|an|em tehnke pobo|at cemo brznu. Pod tehnkom
tran|a msmo na bomehanku pokreta, pravnu mehanku tran|a, dunu koraka
frekvenc|u, pravan pooa| kukova ramena nogu.

A"%)ost

Agnost moemo defnrat kao sposobnost brzog unkovtog prem|etan|a t|ea u
prostoru u uv|etma nagog zaustav|an|a prom|ena sm|era kretan|a. Nek autor navode
razte defnc|e agnost kao npr. Pearson 2001. defnra agnost kao sposobnost
prom|ene sm|era kretan|a bez gubtka ravnotee, brzne, snage kontroe pokreta. Prema
Verstegen Marceo (2001.) ovo su faktor ko| ut|eu na agnost:

brzna
snaga
koordnac|a
mobnost zgobh sustava
dnamka ravnotea
razv|enost odgovara|uch energetskh resursa
stabnost okomotornog sustava
bomehank optmane strukture kretan|a


Kod trenran|a agnost vro |e vano da dobro shvatmo obrasce kretan|a svo|stvene za
svak sport. Tada osm|amo v|ebe ko|e pobo|ava|u te sposobnost. To uk|uu|e zadane
pokrete zvedene u sportu, zatm raan|van|e toga pokreta na po|edne d|eove te
osnovn pokret ko| nagaava tu v|etnu. K|un po|mov ko| se odnose na trenran|e
agnost su sv|est o t|eu kontroa, prprema za zvoden|e v|ebe, reakc|a, prom|ena
sm|era rad nogu. Prm|er za v|eban|a za ovu vrstu sposobnost uk|uu|e korten|e |estv
agnost, ko|a se korst za razv|an|e vece brzne rada nogu s v|ebama prom|ene sm|era.
Ova vrsta trennga |e vro vaan za svakodnevn vot. Ako ste kada mora trat kroz
guvu na uc preskot rupu na cest, da b ste |e zb|eg, tada ste korst tu
sposobnost. Ovadavan|e agnocu zaht|eva kombnac|u ravnotee, brzne, koordnac|e
snage. Pooa| za ravnoteu u |og su takoder dobar nan za pobo|avan|e te
sposobnost.
Sve v|ebe zaht|eva|u dobru opcu prprem|enost. Bez adekvatne snage nogu, |av|a se
ogranen|e kvatete bo ko|h pokreta. Izvoden|e v|eb snage 2-3 puta t|edno se
preporua za zgradn|u odravan|e mcne mase. Korstte sve te v|ebe u skadu s vam
uoba|enm ftness programom.
Agnost moemo pod|et na frontanu, horzontano-vertkanu ateranu.



"rening S#$-a sa ljest%ama

Eksp%o$"*)ost

Sportaeva usp|enost uveke ovs o brzn reakc|e t|. o sposobnost brzog reagran|a. U
atetc to moe bt audtvn podraa| (zvuk startnog pto|a na poetku utrke), na
prm|er u koarc na prodor protvnkog graa. Ugavnom u svm stuac|ama ekspozvn|
sporta ece ma prednost. O ovo| sposobnost se takoder govor da |e genetsk
uv|etovana da na n|u ne moemo ut|ecat. To |e sasvm pogrean stav. Trenran|em
dovodmo do savren|eg zvoden|a motorkog zadatka. Sto ta| zadatak pr|e naumo
pr|e se moemo koncentrrat na pobo|an|e ekspozvnost tog pokreta. Genetsk faktor |e
uveke btan no mnoge bomotorke v|etne ovse o ekspozvnost a upravo se one
mogu pobo|at. Kada rasprav|amo o ekspozvnost, tendramo govort o brzn, ubrzan|u
agnost. |edna od defnc|a ekspozvnost |e ,brzo reagrat na nek podraa|". Dake
ekspozvnost |e povezana s brznom, vremenom reakc|om. Vr|eme reakc|e na
|ednostavn|e soen|e stuac|e |e stano prsutno u sportu. Ponekad |e ono oduu|uc
mbenk svakako se trenngom moe pobo|at. Brzna ubrzan|e su takoder pod
ut|eca|em ekspozvnost pa |e tako brznska v|eba svaka v|eba gd|e su ekspozvnost
vsoka frekvenc|a maksmane. Vano |e napomenut da pobo|an|e ekspozvnost ma
gavn ut|eca| na pobo|an|e brzne, akceerac|e vremena reakc|e.