Besmrtni Rade Tomov

Bojan Drakovi | 14. jul 2013. Plenio svojim izgledom, manirima, znanjem, ponaanjem, i kulturom. U cetinjskoj pustinji podigao sedite crnogorske drave

Petar Petrovi Njego KO je bio Rade Tomov Petrovi - ili u monatvu i po vladarskoj i vladianskoj tituli nazvan Petar Drugi Petrovi Njego? Kako je, bez mnogo kole i formalnog obrazovanja, mogao sa samo dvadeset godina napisati pesme Crnogorac svemoguem Bogu i Crnogorac zarobljen od vile? Gde je izvorite tolike genijalnosti? Koliku li je volju imao kada je tako rano doao do intelektualne i duhovne zrelosti? Jedini odgovor na sva ova pitanja, bio je i ostao da je Rade Tomov, vladika i gospodar Crne Gore i jedan od najveih i najdubljih umova srpske istorije, knjievnosti i filozofije, bio genije, prirodno roeni talenat, od Boga nadaren ovek, s velikom sposobnou uenja i zakljuivanja i da je kao takav, bio i ostao jedna od naih najveih tajni, koja moe, ali ne mora da znai da e ikada biti do kraja rasvetljena i protumaena. Njego je ivot posmatrao otvorenim oima, brzo uei i temeljno se razvijajui. ivot mu nije dozvoljavao da se sporo i temeljno razvija, da mu znanje odstoji, da ima prazan i neispunjen dan. Kao da je znao, intuitivno oseao, da e kratko iveti, pa je urio da dovri misiju od Boga darovanu, da stvori crnogorsku dravu, kao deo slobodne, kulturne i prosveene Evrope, gde e knjiga postepeno zameniti preko neophodan ma, koja e biti ponos i dika srpskom rodu i slovenskom plemenu. Linost vladara i linost pesnika roene su uporedo jedna s drugom, one su srasle u jednu jedinstvenu i neraskidivu celinu, vrsto povezanu s vremenom i prostorom. Povezanu s Lovenom, odakle se vidi kao na dlanu itava Crna Gora i Boka Kotorska, s Cetinjskom pustinjom, gde nieg nije bilo znaajnijeg osim mesta gde stoluju crnogorske vladike, s 19. vekom, dobom promena, osloboenja, revolucija, sa srpskim narodom i njegovom kosovskom sudbinom, s narodnom pesmom i narodnom mudrou.

Nikada nijedan srpski vladar, pored svih svojih obaveza i preokupacija, nije uspeo da svojim literarnim delom uzdigne do te mere svoju vladavinu kao to je uinio Njego. Njegova poetika u isti mah bila je deo njegove najvie politike, kojom je stekao besmrtni glas ne samo u svom rodu nego i u istoriji svetske knjievne i kulturne batine. Vladara najmanje evropske drave, jo meunarodno-pravno nepriznate, rado su primali na stranim dvorovima, salonima, razgovarali su s njim cenei njegovu erudiciju, potpuno neverovatnu za njegove godine. Sam po sebi, on je izgledao kao nekakvo svetsko udo. Gorostasnog stasa, neobine muke lepote, bio je idealan predstavnik svoga roda i svoje rase, koja se u to vreme sopstvenim snagama oslobaala od osmanske vlasti. Najvie ga je impresionirao ruski car, Nikolaj Prvi, u kome je video istinskog prijatelja i zatitnika Srba i svih Slovena na Balkanu. Njego je bio interesantan i za vreme svoga ivota, o emu svedoe brojni stranci koji su, naroito posle 1837. godine, masovno poseivali Crnu Goru i bili njegovi gosti. Veina njih bili su agenti i pijuni stranih zemalja i vlada kojima su slali poverljive izvetaje, ali su istovremeno mnogi od njih objavljivali i putopise o Crnoj Gori i njenom vladaru koji su tampani tokom 19. veka. OD VATIKANA DO PETROGRADA NJEGO je dobro dokumentovana linost. Veina materijala o njemu, njegovom ivotu i njegovom delu, nalazi se pohranjena u Arhivu Crne Gore na Cetinju, Muzeju Crne Gore, riznici Mitropolije crnogorsko-primorske, kao i Centralnoj biblioteci ure Crnojevi na Cetinju i u arhivu grada Kotora. U toku 20. veka u ovim institucijama, kao i u brojnim inostranim arhivima, poput Dubrovakog i Zadarskog, zatim arhivima HAZU i SANU, u Narodnoj biblioteci Srbije u Beogradu, arhivima Bea i Petrograda, Istanbula i Vatikana U tim putopisnim belekama, dat je dosta povoljan sud o Njegou i njegovoj tenji da od Crne Gore stvori modernu evropsku dravu. Stranci su bili iznenaeni i fascinirani crnogorskim vladarem, najpre njegovim izgledom, zatim manirima, ponaanjem i nadasve irokim obrazovanjem i kulturom. Ruski inenjer, Jegor Petrovi Kovaljevski, koji je 1838. godine boravio na Cetinju, tvrdio je da je crnogorski vladika jedan od najobrazovanijih ljudi svoga vremena. Njego, tada 24-godinji mladi, teno je govorio francuski i ruski, italijanski i pomalo nemaki. Kultura i obrazovanje nije bila samo njegova duhovna hrana i proizvod dokolice, nego i vano diplomatsko i politiko oruje. On je Evropejcima, svojim delom dokazao da narod u Crnoj Gori nije puko, varvarsko, poluazijatsko pleme, kako su obino mislili, nego predstavnik stare, evropske duhovne tradicije i rase, koji trai svoju dravu i svoju slobodu. S njim, kolovanje i obrazovanje u Crnoj Gori postaje deo nacionalnog zadatka svake crnogorske porodice, koja svoj ugled i svoju snagu vie nee meriti pukama i poseenim turskim glavama, nego veim brojem kolovanih i pametnih ljudi u bratstvu i plemenu. Ta politika naroito je postala vidna u doba njegovih naslednika, Danila i Nikole, da bi se zadrala sve do 20. veka i postala jedna od najpozitivnijih crnogorskih osobina. Njego je dobro poznavao Crnu Goru i Crnogorce, znao je da svaki nagli pokret moe dovesti do neeljene reakcije i krvoprolia. Iako u nekoliko navrata nije uspeo da sprei pobune protiv sebe i sopstvene vlasti, znao je na vet i krajnje surov nain da ih lokalizuje.

Dobio je pustu, besudnu zemlju, gde se ginulo i ubijalo, a ostavio je dravu, malu, slabu, u povoju, ali ipak dravu. Do 1837. godine on je monah, vladika, koji vlada vie autoritetom nego silom, a od 1837. najvee krize njegovog ivota i njegove vlasti, koju je uspeno prebrodio, on postaje gospodar, punopravni svetovni vladar. Tada skida mantiju, podie dvor i rezidenciju, pie svoja najznaajnija dela i ureuje unutranju upravu, gde smeta Senat, prvu kolu i prvu tamnicu.

Stric naao naslednika

Bojan Drakovi | 15. jul 2013 Petrovii, dakle, nisu bili siromana porodica nego bogata, s razvijenom trgovakom tradicijom i visokim nivoom ekonomske svesti

DALEKO od toga da su Petrovii-Njegoi bili obina crnogorska porodica. Rodonaelnik bratstva, Herak Herakovi, prema narodnom predanju, koje je u dobroj meri potvrdilo istraivanje Rista Kovijania iz Kotorskog arhiva, doselio se na podruje Njegua iz Drobnjaka u 15. veku, prema nekim verovanjima s planine Njego, po kojoj je itavo naselje dobilo ime. Ova porodica jo pre doseljavanja na prostor Njegua ili Ledinca (srednjovekovni naziv), bila je povezana s Kotorom i bavila se karavanskom trgovinom izmeu ovog, znaajnog primorskog sredita i zalea, to joj je donosilo velike prihode, o emu svedoe brojna dokumenta iz Kotorskog arhiva. Petrovii, dakle, nisu bili siromana porodica nego bogata, s razvijenom trgovakom tradicijom i visokim nivoom ekonomske svesti, potpuno neuobiajenim za crnogorske porodice toga doba. Pretpostavlja se, da su se upravo zbog kotorske trgovine, Herakovii i doselili na Njegue, jer su preko ovog podruja Crnogorci prodavali svoje stoarske proizvode na kotorskom pazaru, u zamenu za ito, so, prah i olovo...

Istovremeno, stanovnici Njegua morali su biti pismeni i to ne samo na srpskom jeziku, nego i na italijanskom, poto je zvanina korespondencija voena na ovom jeziku. To je lanove ovih porodica, prirodno, opredeljivalo za Cetinjski manastir i sveteniku slubu, jedino mesto gde se uvala preko potrebna pismenost. Dolazak prvog Petrovia na vladianski tron, 1697. godine otvorilo je ovoj porodici nesluene mogunosti za bogaenje, ekonomski, politiki i kulturni razvoj, poto su imali pravo i svojevrstan monopol nad korienjem manastirskog zemljita i manastirske imovine. To pravo i privilegija dolazi do punog izraaja u vreme kada su vladike iz ove porodice sagradile dva manastira na Mletakoj teritoriji - Pod Maine, u vreme vladike Danila, i Stanjevie, u vreme vladike Save. Ovi manastiri posedovali su, pored panjaka, i bogate vinograde i maslinjake, kojima su se najvie koristili Petrovii, zatieni tako od gladnih godina kojima su drugi Crnogorci bili izloeni. Zato je pismenost i opredeljenje za sveteniku slubu, u neku ruku, bila obaveza za sve lanove porodice Petrovi-Njego, jer su upravo pismenost i poznavanje italijanskog jezika omoguavali ovoj porodici da dri u svojim rukama tron Mitropolije crnogorsko-primorske i Skenderijske. Dakle, potpuno je pogreno miljenje da je Njego, tek tako, od obinog obaneta, bez neke velike spreme, postao vladika i gospodar Crne Gore. Pretpostavlja se da su sva petrovika deca mukog pola bila pismena, kao i to da su svi Petrovii i Radonjii znali italijanski jezik. Mogu gubitak vladianskog poloaja, nakon vie od sto godina korienja manastirskih imanja, predstavljao bi pravu ekonomsku katastrofu za ovo bratstvo. U takvoj porodici, 13. novembra 1813. godine, po starom kalendaru, roen je Rade Petrovi, sin Toma Markova i Ivane, roene Prorokovi. Kada mu je bilo deset ili jedanaest godina, ui se prvoj pismenosti kod cetinjskog kaluera, Misiala Cvetkovia, i vladiinog sekretara, Jakova Ceka. Tih dana iz Lajpciga, gde je sluao studije filozofije, na Cetinju se obreo Sima Milutinovi Sarajlija. KOLA U MANASTIRU SAVINA MLADI Rade Tomov, kog je stari vladika neobino cenio, potom se kolovao u Toploj, kod Josifa Tropovia, kaluera manastira Savine. Odricanje orija Savova Petrovia da se primi vladianskog ina, opredelilo je njegovog strica, starog vladiku da naslednika potrai u etrnaestogodinjem mladiu. Vladika Petar nije imao drugog izbora, niti bolju priliku, nego da iskoristi dolazak ovog srpskog pustolova, tada ve slavnog pesnika i intelektualca, da mladog Rada Tomova pripremi za vladianski poziv, pokuavajui da mu nadomesti nedostatke formalnog bogoslovskog obrazovanja. Dolazak Sime Milutinovia Sarajlije na Cetinje, tokom 1827. godine bilo je presudno za formiranje intelektualnog, duhovnog i politikog profila Rada Petrovia. Mnogi su se pitali u emu je tajna Simine pedagogije, ako njegovo uenje i poduavanje uopte moemo nazvati pedagogijom, da mladog njegukog obanina, zainteresuje za dubinu i smisao vasione, mikrokozme, veliinu i boanstvenost stvaralatva oslikanog u svetskoj literaturi u delima Homera, Getea, Miltona, Pukina, Igoa i Lamartina. Tajna se nije krila samo u Siminom neobuzdanom duhu, ivoj inteligenciji, radoznalosti koju je posedovala ova nesumnjivo najromantinija figura srpskog romantizma. Tajna Njegoeve mudrosti zalazi u dubinu porodine istorije Petrovi-Njego i bez njenog razumevanja ne moe se pravilno shvatiti ni objasniti veliina i genijalnost njegove linosti. Isidora Sekuli u svom najpoznatijem eseju "Njegou-knjiga duboke odanosti" ukazuje na postojanje stare, danas gotovo zaboravljene tradicije, drevnog kontinuiteta i trajanja, iji je Njego direktni produkt. Po njoj, Njego je bio integrisana linost ili "stvar od jednog komada".

Nije Sima Milutinovi Sarajlija bio jedini ueni ovek na Cetinju. Svakako treba naglasiti i mnogo dublji i znaajniji uticaj na Njegoa njegovog strica, Petra Prvog Petrovia Njegoa, najautoritativnije i najmudrije linosti u istoriji porodice Petrovi-Njego, pod ijim se nazorom obuavao i vaspitavao budui vladika i gospodar Crne Gore i Brda. Stari arhipastir, sa obe noge u grobu, teio je da svog naslednika dobro pripremi za istorijsku misiju koja ga je oekivala, da ga disciplinuje, preusmeri mu bujnu mladiku energiju i veliku ivotnu snagu, kojom obiluje njegovo kasnije poetsko delo, ka oseaju dunosti, pripadnosti bratstvu i plemenu, crnogorskom narodu, srpstvu, slovenstvu i Rusiji.

Oporuka Petra Prvog

Bojan Drakovi | 16. jul 2013. Crnogorci nisu mnogo verovali tvrdnji da je stari vladika, poslednjeg dana svog ivota, mogao imati tako bistru pamet i koncentraciju

Petar Prvi Petrovi NA Luindan, 31. oktobra 1830. godine, upokojio se Petar Prvi Petrovi Njego. Istoga dana, na Cetinju, sazvan je Zbor glavara Crne Gore i Brda, gde je vladiin sekretar Simo Milutinovi Sarajlija trebalo da proita njegovu poslednju volju, kojom se njegov sinovac Rade Tomov postavlja za njegovog naslednika na vladianskom tronu Mitropolije crnogorsko-primorske i Skenderijske, kao i to da je stari mitropolit zahtevao od svih Crnogoraca i Brana da ne prolivaju bratsku krv do ureva dana idue godine. U svojoj knjizi o Njegou, Milorad Medakovi govori da se u Crnoj Gori prialo da je Sima Milutinovi Sarajlija poslednju volju vladiinu iskrivotvorio, zbog ega se neko vreme skrivao kod guvernadurovog brata uze, iako to, zdravorazumski, nema nekog velikog smisla poto je tekst testamenta povoljan po Petrovie. Zato bi se, onda, Njegoev uitelj i prijatelj skrivao u kui njegovog politikog protivnika? Svejedno, sumnje u autentinost testamenta postojale su ak i kod Medakovia, najpre zato to testament nije bio potpisan, a zatim, i to je bio preopiran, tako da ni sami Crnogorci nisu mnogo verovali tvrdnji da je stari vladika, poslednjeg dana svog ivota, mogao imati tako bistru pamet i koncentraciju. Meutim, u njemu se nije spominjalo nita to bi moglo bilo koga iznenaditi. To to je od Crnogoraca i Brana traio da se ne proliva bratska krv do ureva dana, zahtev je koji u potpunosti odgovara

prirodi i karakteru Petra Prvog koji je kroz ceo svoj vladianski vek umirivao zavaenu brau i borio se, duhovnim autoritetom, koliko je znao i mogao, protiv krvne osvete, a za meuplemensko jedinstvo. Petrovii su se slono ujedinili oko mladog Njegoa kako bi ga, bez velikih smetnji, postavili na tron Crnogorske mitropolije. Tom prilikom se istakao Njegoev brat od strica, Stanko Stijepov, otac budueg crnogorskog kneza Danila, okretan politiar, uz to i pismen, koji je za ivota vladike Petra obavljao nekoliko vanih diplomatskih misija, meu kojima je svakako znaajnija ona 1809. godine kod Karaora, koji je na Stanka ostavio dosta nepovoljan utisak. Priao je kasnije Stanko Stijepov da je Karaore, kojeg je inae Njego oboavao, odve prost i pust ovjek. DUHOVNIK MOJSIJE ZEEVI MOJSIJE Zeevi, znameniti vasojeviki duhovnik, iguman manastira urevi stupovi u Budimlji, kolovan na Duhovnoj akademiji u Kijevu, koji je vrio istrage poturica u vasojevikom kraju, obreo se oko 1825. u manastiru. Prema ovome hajduku-duhovniku, pretpostavlja se da je Njego gradio lik Igumana Stefana u Gorskom vijencu. Izuzetno zanimljiv, borben i duhovit, Mojsije Zeevi nije mogao ostati bez uticaja na budueg vladiku. Kasnije e postati jedan o Njegoevih najbliih saradnika i politikih savetnika i linost koja e znaajno doprineti utvrivanju njegove nacionalne i politike ideologije. Pod uticajem Mojsija Zeevia formirao se Njegoev stav prema Turcima, koje bezmalo poistoveuje sa avolima, a njihovu veru sa avoljom vjerom. Pored Stanka Stijepova, na strani mladog Rada bili su i Stevan Perkov Vukoti, budui zapovednik Gvardije, glavar najmnogobrojnijeg i najsnanijeg plemena Katunske nahije eva, zatim, iguman moraki Mojsije Zeevi, iguman ostroki, Josif Pavievi, i Simo Milutinovi Sarajlija. Ova grupa, najblia starom vladiki, pokazala je dosta vetine i spretnosti prilikom postavljanja Njegoa na elnu poziciju u Crnoj Gori. Vuk Vrevi tvrdi da je Rade imao minimalnu ulogu i da ga je brat od strica Stanko, izgurao pred narod, nateravi ga da obue mantiju starog vladike i da zauzme njegovo mesto. Medakovi osporava ovu Vrevievu verziju dogaaja, smatrajui je neozbiljnom i netanom. Po svemu sudei, znalo se za vladiinu bolest i skori kraj, pa su Petrovii morali delovati, snano i slono, kako se ne bi desilo da nemaju spremnog kandidata, to bi ih moglo stajati gubitka poloaja i privilegija. Radova mladost u velikoj je meri zavarala njegove politike protivnike, u prvom redu guvernadura Vuka Radonjia i njegovog brata uzu, jer je Njego ve imao spreman plan za stvaranje drave, u emu su mu pomogli njegovi verni saradnici i bratstvenici. Istoga dana po upokojenju vladike Petra Prvog, njegovu poslednju volju narodu je proitao Simo Milutinovi Sarajlija. Crnogorski glavari su se nad odrom zakleli da e ispuniti njegovu volju i da do ureva dana nee prolivati bratsku krv. Posle ove zakletve, postavilo se pitanje vladiinog naslednika. Guvernadur Vuko Radonji i njegove pristalice, po reima kasnijeg Njegoevog sekretara i pisca Istorije Crne Gore, Dimitrija Milakovia, bili su za to da se imenovanje vladiinog naslednika odloi, dok je stranka Petrovia, kojoj su se pridruili glavar bjelopavliki serdar Mihail Bokovi, rijeki serdar Filip urakovi i Stefan Perkov Vukoti, ubeivala pristigli narod da su glavari uhvatili vjeru da se krv nee prolivati do ureva dana, ali da upravo zbog te vjere mora da se potvrdi vladiin naslednik. Rada sledeeg dana povedu u blagovetensku crkvu, gde je iguman ostroki Josif Pavievi u prisustvu 60 svetenika Mitropolije crnogorsko-primorske i skenderijske, izvrio in monaenja. Obuenom u mantiju starog vladike Petra, po izlasku iz crkve, mladom monahu i novom gospodaru Crne Gore i Brda najpre celiva ruku arhimandrit Josif, a onda i ostali svetenici i glavari. Posle toga se, prema prii, izdvoji serdar Filip urakovi i ree okupljenom narodu: Ima li kog meu vami, Crnogorci koji ne pristaje na ovo, to smo mi danas uglavili? Ako ima, nek izide da se sa mnom

obide (to je jedan od oblika obiajnog prava, kojim su se definisale odluke narodnih skupova od velike vanosti). Posle toga e serdar odviknuti oganj, tj. dati znak prisutnim Crnogorcima da opale iz puaka, deferdara i na taj nain potvrde odluku narodnog sabora da se Rade Tomov Petrovi proglaava za duhovnog i mirskog gospodara Crne Gore i Brda.

Velike nade u Rusiju

Bojan Drakovi | 17. jul 2013. Njego obavetava ruskog konzula o tome da mu je guvernadur protiv njega poslao jedno anonimno pismo, u kome osporava njegov izbor za naslednika vladike Petra Prvoga

PRVI Njegoev korak bio je da omogui zatitu i potporu Rusije. O tome svedoi njegovo prvo pismo ruskom konzulu Jeremiji Gagiu u Dubrovnik. Tom prilikom Gagiu alje i "potvrdenija" glavara crnogorskih i brdskih o svom izboru za gospodara Crne Gore i Brda. Dolazak na vlast sa sedamnaest godina, posle duge i stabilne vladavine njegovog strica, izazvao je brojne kontroverze i sumnje u njegovu vladalaku sposobnost i spremnost da ponese teak teret narodnih i dravnih poslova na svojim pleima. Situacija u Crnoj Gori odvijala se dosta brzo. Austrijski providur u Kotoru, Mihoval Martineli, upuuje zahtev guverneru Dalmacije, Franji Saveriu Tomaiu, da iskoristi nesreeno stanje u Crnoj Gori kako bi zauzeo manastire Pod Maine i Stanjevie i uvrstio uticaj u Crnoj Gori.

Na osnovu toga Tomai, 5. novembra (po starom kalendaru) 1830. godine, nareuje zapovedniku dubrovake tvrave, brigadnom generalu Jofanu Jozefu Taci fon Feldbruku, da poe iz Dubrovnika u Kotor i da u sporazumu s vriocem dunosti okrunog kotorskog poglavara, Mihovalom Martinelijem, zauzme crnogorske manastire Podmaine i Stanjevie. General Taca stie u Kotor 17. novembra, a 18. sastaje se s Mihovalom Martinelijem i Eduardom Grijom, gde su predviene potrebne mere za zauzimanje crnogorskih manastira od strane austrijske vojske. JAI OD RADONjIA Ovi ratovi i poremeaji u odnosima velikih sila doveli su do naglog poveanja uloge i znaaja crnogorskog mitropolita, inae ruskog tienika u odnosu na guvernadura, koji gubi oslonac u dravi koja ga je plaala i titila. To je u toku duge i stabilne vladavine Petra Prvog dovelo do toga da se ekonomska, politika i duhovna vlast koncentrie u porodici Petrovia, mnogo vie nego u porodici Radonjia. Prema reima nekih istoriara, Vukolaj Radonji je 15. novembra preao austrijsku granicu, pa se u kotorskom predgrau Puu susreo s generalom Tacom i drugim predstavnicima austrijskih vlasti iz Kotora - to se ne slae sa injenicom da Tac u Kotor stie tek 17. novembra. To je posluilo stranci Petrovia kao glavna optunica protiv guvernadura, kome je sueno ekspresno 17. novembra, po starom, ili 3. decembra po novom kalendaru U pismu Jeremiji Gagiu od 4. decembra 1830. Njego potanko izlae rekonstrukciju dogaaja. Za te tajne pregovore, prema Njegoevim reima, saznali su sluajno neki Crnogorci koji su se zatekli u Kotoru. Oni potre do te kue u Puu, gde se nalazio gubernator Radonji, i s njime se "povsuju" (verovatno posvaaju), pa posle toga odmah pou na Cetinje i kau Radu Tomovu i nekim glavarima koji "se bijahu nagnali oven". Kada je doao meu glavare oni su ga ispitivali, oduzeli mu peat, liili ga ina i osudili na smrt, ali na zauzimanje samog Rada Tomova smrtna kazna mu je preinaena u oslobaajuu, s tom razlikom da se rainjuje. U ovom pismu pojavljuje se jedan interesantan detalj. Naime, Njego obavetava ruskog konzula o tome da mu je guvernadur protiv njega poslao jedno anonimno pismo, u kome osporava njegov izbor za naslednika vladike Petra Prvoga. Ovim pismom mladi crnogorski gospodar pokazuje zadivljujuu vrstinu spram Austrije u prvim danima svoje vladavine. On moli Rusiju da stane na stranu pravde i da ne dozvoli susednoj sili da zarati sa Crnom Gorom. Pokuaj Austrije da se na prepad dokopa crnogorskih manastira nee proi lako, niti bez boja, to e opet Rusiji zadavati nepotrebne brige i glavobolje. Na taj nain on internacionalizuje pitanje manastira, kao ivotno pitanje Crne Gore, istiui, i to ne bez razloga, da udela u manastirskom zemljitu nema nijedan Petrovi koliko bilo koji drugi Crnogorac ili Branin. Ovaj austrijski diplomatski prepad Njego veto koristi da ukine guvernadurstvo. Sedamnaestogodinji mladi ne da se lako pokolebati, on ovim pismom ponovo potvruje svoje strepnje i strahovanja, da bi situacija mogla izmai kontroli ukoliko se Rusija na neki nain ne umea. U svim ovim pismima osea se Njegoeva skrivena namera da se u to skorijem roku obrauna sa Radonjiima, a niko od njegovih neprijatelja i ne sluti da to moe da uini ovaj mladi ovek. U sutini, Njegoev spor sa Austrijom na samom poetku njegove vladavine predstavljao je, u neku ruku, politiku sreu koju je uspeo da maksimalno iskoristi. Ovi manastiri, podignuti na samoj granici Crne Gore i Venecije, donosili su Crnogorsko-primorskoj mitropoliji velike prihode, kao i porodici Petrovi koja se njima najvie koristila. Tako da je napad Austrije na manastire u stvari bio napad na politiku i ekonomsku mo Petrovia, koji se ujedinjuju oko svog duhovnog predstavnika, vrsto reeni da iskoriste smrt Petra Prvog i optenarodnu zakletvu da do ureva dana nee biti krvoprolia i krvne

osvete, kako bi se obraunavali sa Radonjiima, porodicom guvernadura, koja je svoju politiku podrku gradila na austrijskoj i venecijanskoj strani. Da ne bude zabune, pre Njegoeve vladavine, Crna Gora i Brda ne mogu se nazvati dravom. Postojalo je neto to bi se moglo nazvati preteama kasnije formiranih dravnih institucija, kao to su optenarodni zborovi, esto odravani za velike praznike, gde su se donosile odluke od opteg znaaja, kao i institucija mitropolita crnogorsko-primorskog i skenderijskog koji je predstavljao najviu duhovnu i institucija guvernadura najviu svetovnu vlast. U Crnoj Gori toga vremena nije bilo regularne vojske niti policije, kojom su raspolagali mitropoliti i guvernaduri; njihov autoritet poivao je na ekonomskoj i politikoj snazi porodica iz kojih su potekli. Vladalo je u to vreme svojevrsno dvovlae, po kome su Petrovii zastupali ruske, a Radonjii venecijanske interese. Krajem 18. veka ili tanije 1797. godine kad Napoleon Bonaparta ukida Venecijansku Republiku, a mletaki posedi u Boki prelaze u ruke Austrije, Rusija se aktivno ukljuuje u francuske revolucionarne i Napoleonove ratove, tako da Crnogorci u Boki otvoreno ratuju na njenoj strani protiv Francuza.

vrst savez sa Miloem

Bojan Drakovi | 18. jul 2013. Stvari u Turskoj nisu ile u dobrom smeru. Istog meseca, pre nego to e doi do ustanka protiv sultana Njegou se obratio Milo Obrenovi pismom

STVARI u Turskoj nisu ile u dobrom smeru. Istog meseca, pre nego to e doi do ustanka protiv sultana, Njegou se obratio Milo Obrenovi, sledeim pismom: Znajui da se skadarski vezir s Bosnom sprema na sultana, ja za moju politiku shodno nalazim ostati u miru i tiini, a ne mjeati se u njina djela. No sudim, da bi to po Crnu Goru probitano bilo, kad bi prvome od pomoi biti, i neko islo oruanih ljudi, a za plau, dati mu mogla. Ne znam kakvo je vae u tome prizreniju raspoloenije, ja mu ne mogu pomoi, vama stoji na volji, dati mu rukopomo ili ne dati. No ovo dolazim naroito savjetovati vam: ne mojte da uznemirujete vezira reenoga, Crna Gora vie puta je bila se s njime, i nije mogla na kraj izii. Crna Gora ne moe bez Skadra ni suecvovati, ona i ranu svoju ima od njega, i trgovinu svoju posredstvom njega rasprostranjava. Ako jo zadate veziru slovo da ga neete dirati, moi emo za vas i vee polze ugovoriti. Njegoevo podravanje Gardaevieve bune dolo je na mig Miloa Obrenovia. On je na taj nain omoguavao Buatliji, svome pobratimu, koga je zaustavio da uestvuje u Rusko-turskom ratu, da ovom prilikom moe slobodno da ustane protiv sultana, jer e mu lea biti obezbeena od crnogorskog napada. Marta 1831. godine bosanski begovi i skadarski vezir Mehmed-paa Buatlija ustaju protiv sultanovih reformi. Istovremeno, hercegovako plemstvo na elu sa Ali-paom Rizvanbegoviem, Smail-agom engiem i drugom vlastelom stavljaju se na sultanovu stranu. Poloaj Miloa Obrenovia bio je dosta ambivalentan, i dok je, s jedne strane, podravao antireformski pokret u Albaniji, dotle se nudio sultanu da sa 25.000 srpskih vojnika ugui ustanak u Bosni, koji je i izbio zbog pripajanja est nahija Miloevoj Srbiji. Njego, dodue, vodi istu, antisultansku politiku saradnje i saveza s Gardaeviem i Buatlijom kojima nudi utoite u svojoj zemlji, ako bi dopali nekakve nevolje. Ruski vicekonzul, Jeremija Gagi, 27. marta 1831. godine pie Njegou: Mene je drago to vi s knjazom Miloem imate prepisku, no jo bi mi drae bilo, da znam da je vaa prepiska iskrena i prijateljska i prava. Vai tjesni sojuz s Miloem moe vam od najvie polze biti. Dakle, Rusija podrava savez izmeu Srbije i Crne Gore po ovom pitanju. Ona ipak u Milou vidi glavnog igraa, koga bi trebalo mladi crnogorski gospodar da slua i paljivo ui diplomatski i politiki zanat. Tako ga sledeeg meseca, 18. aprila 1831, Gagi ponovo upozorava: Vi ne moete vjerovati, koliko mi je drago, to ste u tijesnom snoaju i dobrom soglasju s knjazom Miloem, no ao mi je to je vaa prepiska tako rijetka, a osobito u ovo vrijeme, kada ste jedan drugom od potrebe. KAO EPAN MALI VUKOTI ima oko 60 godina, jakog je telesnog sastava, na izgled odlinog zdravlja, za ono vreme dosta dobro obrazovan, veoma lukav, oprezan u razgovoru, pravi se da je iskren, predusretljiv i prijatnog je ponaanja. Njegov dolazak na Cetinje po mnogo emu lii na dolazak epana Malog, o kome je Njego dosta sluao od svoga strica koji je bio oevidac i direktni protagonista ove epizode crnogorske istorije. Rusija i sama koristi nerede, da pojaa svoj uticaj u Crnoj Gori, to je i glavni cilj Vukotieve i Vuievieve misije, ugovorene jo 1829. godine, dok je vladika Petar Prvi bio iv. Pre toga Rusija sedamnaest godina nije isplaivala pomo Cetinjskom manastiru i mitropoliji, to se vidno odrazilo na stanje crnogorskih finansija. Tako je prevashodni cilj Vukotieve misije bio taj da u Crnu Goru donese zaostalu rusku pomo i pomogne uvrivanju institucija dravne vlasti. Prema Medakoviu, Vukoti je bio podoficir ruske vojske, rodom iz naih krajeva, koji je stupio u kontakt s Petrom Prvim Petroviem Njegoem, s namerom da mu ovaj izda dokument o tome da je u

srodstvu s nekim ruskim plemiem, koji je umro bez dece, ostavivi u naslee imovinu u vrednosti od 400.000 rubalja, to je u to vreme bila ogromna svota novca, 150 puta vea od godinje carske pomoi Crnoj Gori. Stari vladika mu je izdao potvrdu i on je nasledstvo dobio. Kasnije je, na osnovu svojih veza sa crnogorskim vladikama, Vukoti dobio zadatak i odobrenje da, najverovatnije o svom troku ode u Crnu Goru i poalje izvetaj o moralnom vladanju mladog vladiinog naslednika, kako bi dobio saglasnost od cara i Svetog sinoda Ruske pravoslavne crkve za rukopoloenje u Petrogradu, emu je jedina smetnja bio mlad uzrast Rada Tomova. On na Cetinje dolazi 25. septembra 1831. godine zajedno sa svojim sestriem Matejom Vuieviem. Prvi Vukotiev susret sa crnogorskim narodom i glavarima dogodio se u nedelju, 2. oktobra 1831. godine (po starom kalendaru), kada je prilikom njegovog dolaska odran veliki narodni zbor, gde dolaze glavari iz Grahova i Kua. Tom prilikom Vukoti ita lanu carsku gramatu, predaje stareinama 2.000 talira, arhimandritu Petru uruuje poklone od cara Nikolaja Prvog, jedan misal u vrednosti od 500 talira i ukraeni putir za Cetinjski manastir. U ime ruskog cara odlikuje arhimandrita Petra Drugog, igumana Ostrokog manastira Josifa Pavievia, i igumana manastira Morae Mojsija Zeevia. Svakom plemenskom glavaru poklanja po tri talira. Na tom narodnom zboru se zakljuuje da se privremeno obrazuje Senat, koji e sainjavati 12 serdara iz svih nahija, kao i da se formira narodna straa od 100 ljudi. Milorad Medakovi tvrdi da su lana carska gramata i Vukotievo oblaenje generalske uniforme, zapravo, doli od samog Njegoa, koji je i uestvovao u ovom falsifikatu, kako bi Crnogorce primorao da se privole centralnoj vlasti. Njegova je ideja bila da uz pomo stare carske gramate, iz vremena Petra Velikog, skine peat i stavi na novu gramatu. Istovremeno je ovaj dokument Njego drao kod sebe i esto ga je spominjao prilikom njegovog kasnijeg sukoba s Vukotiem i Vuieviem.

Predragi vezir Husein

Bojan Drakovi | 19. jul 2013. Dok ustanak jenjava i Mehmed Reid-paa uz pomo Hercegovaca polako stee obru oko pobunjenika, na Cetinju se formiraju prve institucije centralne vlasti

DOK ustanak jenjava i Mehmed Reid-paa uz pomo Hercegovaca polako stee obru oko pobunjenika, na Cetinju se formiraju prve institucije centralne vlasti, o emu 6.(18) decembra 1831. godine Njego podnosi opiran izvetaj ruskom vicekonzulu u Dubrovniku, Jeremiji Gagiu. On kae da ukupan broj plaenih inovnika iznosi 180, od kojih 16 senatora i 164 ispoliitelja (policija). Jedna od prvih odluka crnogorskog Senata bila je proterivanje porodice biveg guvernadura Vukolaja Radonjia iz Crne Gore, doneta 6.(18) januara 1832. godine; pritom su njihove kue razorene. Prethodno su guvernadur i njegov brat stavljeni u okove, dok je prema reima Pavla Rovinskog 5-6 njihovih roaka koji su se nalazili u katunima na Lovenu platilo glavom od zapovednika gvardije Stefana Perkova Vukotia i Peja Matanovia koji su predvodili ovu akciju. Guvernadur i njegov brat puteni su tek 20. aprila 1832. kada im vie nije bilo mesta u Crnoj Gori. Porodica im je proterana, a njih su pod straom sproveli do Kotora, gde su ih predali Mihovalu Martineliju. Politiki i moralno slomljen, guvernadur Vuko Radonji, inae ovek u poodmakloj dobi, teko se razboleo i umro u kotorskoj bolnici 20. maja 1832. Dogaaji se potom odvijaju filmskom brzinom. Sudar turskih snaga oekivao se uskoro, tako da je sva panja susedne Austrije i carske Rusije uperena na bosansko podruje. To je sve omoguavalo Njegou da nesmetano uvruje institucije vlasti, i on upuuje Gagiu vano saoptenje 29. januara (10. februara) 1832:

Danas smo postavili Ivana Vukotia precedateljem a Matiju Vuievia viceprecedateljem naega Senata. O ovome Njego obavetava i Miloa Obrenovia 13.(25) februara 1832. Istovremeno, 4. februara 1832. Njego odgovara na pismo Husein-kapetanu: estitome velikome veziru Husein-kapetanu, vitezu Bosanskome u Travnik. Po poslanome nama igumanu Mojsiju imali smo radost primiti tvoje predrago pismo od 9. isla prolog januara, u kome vidim prijateljstvo i ljubav, koje eli da bude meu nama, to nam je mnogo milo uti, a osobito to si zborio na rijei sa Igumanom Mojsijem, mi to sve kabulimo i tvrdu Boiju vjeru dajemo, da emo od sada u napredak biti ujedno i krv svoju prolijevati za vjeru i slobodu nau. Nego te molimo kao naega predragoga prijatelja, da se dri junaki. Mnogo se radujemo, ujui od igumana Mojsija, da si u svu tvoju zemlju pravi sud postavio za svakoga, budui da takvijem nainom moemo se nadati u Boga, da e nam pomoi u ovome i svakome drugome djelu. Mi se esto bijemo sa nizamom Sardijazema i mislimo ovoga proljea skupiti vojsku i udariti na nizam, koji se nalazi oko Skadra. No za takvu vojsku ne imajui debane, molimo te kako naega predragoga prijatelja, da nam poalje sto tovara fieka... ARBANASI BEE U SPU NAMIK-paa, skadarski vezir, 22. aprila 1832. iznenada napada Martinie. Njima u pomo stigne 300 Pipera i Bjelopavlia, te proteraju tursku vojsku, sastavljenu od 4.000 Arbanasa u Spu. Gagi, uznemiren turskim napadima, alje izvetaje Ministarstvu inostranih poslova Rusije u cilju spasavanja Crne Gore od eventualne turske vojne intervencije, tako da mu 24. aprila 1832. ministar inostranih poslova Rusije, grof Neslerode, izdaje zapovest da ode na Cetinje. Gagi je besedio na Skuptini glavara 16. juna 1832. na osnovu uputstava koja je dobio iz Petrograda. Crnogorci su oduevljeno klicali caru Nikoli, njihovom zatitniku, o emu Gagi opirno izvetava Petrograd, u korist Crnogoraca i Vukotieve misije, opravdavajui njihov napad na Podgoricu koji je u izvetaju od 19. marta otro osuivao. Izmeu ostalog, Gagi pie: Iako sam radio, nijesam mogao uspjeti, da doznam, iz kog uzroka Vukoti (inae Ivanovi) zauzimlje prvo mjesto u Senatu, a ne arhimandrit, glava naroda, kako se Crnogorci izraavaju. Crnogorci su veoma privreni Rusiji i to neprestano potvruju: Mi smo vazda gotovi, da se slijepo pokoravamo i prostome ruskom vojniku, i da umremo za ruskoga cara, naega velikog pokrovitelja, samo da nas Rusija javno uzme u zatitu, im bi nam osigurala srene dane, a sebi vjenu slavu. Crnogorci su poeli uviati prednost ureene uprave i bez prinude prilagoavaju joj se, i rado se pokoravaju vrhovnoj vlasti, koja se stara za unutranji mir. Za izdravanje ovoga praviteljstva, kako uvjeravaju, potrebito je 3.000 dukata na godinu, bez ega bi se samo po sebi rasturilo i Crnogorci bi se nali u pravanjem alosnom poloaju bezvlaa. Prije nego se dovede pravi poredak, bar do tri godine, pravitestvo se odvaiti da udari nikakav porez na narod. Gagi 21. jula upozorava Tatieva na veliku opasnost po Crnu Goru sa turske strane: Crnogorci budui nezavisni od davnijeh vremena, nali su se uvrjeeni, zahtjevima velikog vezira da se pokore, i odgovorili su mu, s ega treba ekati kroz neko vrijeme napadaj ogromnog mnotva turske vojske, koji bi Crnogorci po uvjerenju Arhimandrita i Ivanovia, kad bi imali dovoljno municije i 2.000 cekina za druge potrebe, mogli sasvijem odbiti. Ali ne imajui ovijeh sredstava za odbranu, Crnogorci jedva da mogu uzdrati prvi juri neprijateljski. Arhimandrid Petar i Vukoti, molili su me, da na njihov raun uzajmim 2.000 cekina, to naalost nijesam mogao uiniti.

Tatiev u odgovoru na ovo pismo umiruje Gagia, javljajui mu da je ruski poslanik u Carigradu, Butenjev, primio naredbu iz Petrograda da titi prava Crne Gore pred Portom. Tatiev tom prilikom moli Gagia da obavesti crnogorske glavare da ih napadaj njihov na tursku zemlju moe liiti ruskog pokroviteljstva. I zaista Turci nisu nita preduzimali protiv Crne Gore; Gagi 10. septembra obavetava Tatieva o oko 40.000 turskih vojnika na ovome sektoru, ali ruskom intervencijom i zbog pobune u Egiptu, Reid-paa je datu vojsku uputio ka Egiptu. Tako je 7. oktobra 1832. Gagi mogao da dejstviteljnom pomoi obraduje Crnogorce.n

Caru Nikolaju u goste

Bojan Drakovi | 20. jul 2013. Neto pre Njegoevog odlaska na put, 23. maja 1833. godine Vukoti donosi "Zakone otaastva", koje, kako se po svemu vidi, ne potvruje niko

Car Nikolaj Prvi PUNE dve godine Njego je radio da dobije vladiansku titulu od strane Rusije. Godine 1831. i 1832. Rusija odbija Njegoa, a dozvola stie tek 1833. kada su se ruske vlasti uverile u njegovu privrenost ruskom dvoru i ruskoj politici. Treba naglasiti da je Njego u Rusiju otiao na osnovu preporuke i izvetaja Vukotia koji nije bio ba tako obini ruski avanturista, nego agent ove zemlje u Crnoj Gori, sa specijalnim zadatkom i specijalnom misijom. Njegoeva navodna

"nezainteresovanost" svetovnim poslovima i poslunost i odanost Jeremiji Gagiu i ruskim interesima, postali su dobra preporuka za njegovo zavladienje u Rusiji. On u junu naputa Crnu Goru, ostavljajui Vukotia da vlada i upravlja Senatom, gde glavnu re vode njegovi ljudi koji ne trpe toliko strano tutorstvo i strane obiaje. Neto pre Njegoevog odlaska na put, 23. maja (po starom kalendaru) 1833. godine Vukoti donosi "Zakone otaastva", koje, kako se po svemu vidi, ne potvruje niko. Ovi "Zakoni otaastva" bili su Vukotievo, a po Ivaievim reima i Gagievo delo, straunato s namerom da podignu ugled Vukotiu dok se mladi gospodar nalazi na putu. Istoga dana kada Vukoti donosi "Zakone otaastva", praviteljstvo crnogorsko zakljuilo je da Njego poe u Petrograd. "Sobranije" je zamolilo ruskog cara Nikolaja Prvog da Njego postane vladika "davno udove mitropolije crnogorske", tako da ovi zakoni nisu mogli biti Njegou nepoznati. Njego je 15. juna (po novom) 1833. mogao da krene na put. S njim je poao njegov sekretar Dimitrije Milakovi i telohranitelj Stefan Petrovi. Do Kotora ih je ispratilo tridesetak uglednih Crnogoraca. U Dobroti odseda kod svog prijatelja, bogatog trgovca Ilije Lumbardia, koji je inae bio u srodstvu sa Ivanom Vukotiem i Matejom Vuieviem. Carinarnica u Kotoru je paljivo pregledala Njegoev prtljag i ustanovila da nosi dva mala sanduka s belim rubljem; kod njega nije bilo knjiga niti nekih drugih hartija. Sa sobom je Njego nosio jedino rukopis "Pustinjaka cetinjskog", ije e izvode itati po srpskim salonima Kotora, Trsta i Bea. Njego u Be stie 4. jula. Tamo poseuje ruskog poslanika Tatieva i mitropolita Stevana Stratimirovia, koji se tih dana zadesio u Beu. Istovremeno se susree sa Vukom Karadiem. Impresioniran buduim crnogorskim vladikom, Vuk o njemu pohvalno pie Muickom i Jovanu Stejiu, i lino ga upoznaje sa Jernejom Kopitarom. U Beu se Njego zadrao oko dve nedelje, razgledajui grad. Ovde upoznaje i Alojza legela, kome daje svoj rukopis "Pustinjaka cetinjskog" na tampanje. Iz Bea kree sredinom jula, kolima preko Poljske, i stie u Petrograd 1. avgusta 1833. godine. Posle kratkog odmora, Njego je u Petrogradu posetio tadanjeg ministra spoljnih poslova Rusije, grofa Karla Vasiljevia Neslerodea i oberprokuratora Sv. sinoda Stepana Dimitrijevia Neajeva, koji je na mladog, crnogorskog arhimandrita ostavio naroito lep utisak, o emu svedoi i kasnije ispevana oda u "Pustinjaku cetinjskom". TRST PRVA STANICA U Kotoru Njego unajmljuje mali brod "Umile", od 41 tone nosivosti, koji je pripadao piru butegi iz Prnja, s posadom od pet ljudi. Brodi je krenuo 19. juna iz kotorske luke za Trst. U Trstu se zadrava dva dana, poseuje kneza Mata Ivanovia, kome i posveuje svoju zbirku "Glas kamentaka", zatim se susree s Jovom Milakoviem, bratom Dimitrija Milakovia, kao i s brojnim srpskim trgovcima u ovom gradu, gde obilazi i srpsku i grku crkvu, kao i kole. Neslerode je odmah referisao ruskom caru, izloivi mu celu istoriju Crne Gore poslednjih godina, kao i Vukotievo pismo kojim izraava elju celog naroda Crne Gore da se Njego zavladii u Rusiji. Car "ne nalazei nikakve prepreke tome", odobri Sinodu Ruske crkve da postupak dozvoli, kao i da se 15.000 rubalja moe potroiti na posveenje arhimandrita Cetinjskog manastira za vladiku Crnogorskoprimorskog i skenderijskog. Na sednici Sinoda, kojom je predsedavao mitropolit Serafim, odlueno je da mladi Rade Tomov, bez obzira na to to je imao samo dvadeset godina, dobije vii jerarhijski in 9/21. avgusta 1833. godine, a sam in posveenja, rukopoloenja, obavljen je u Aleksandronevskoj lavri 15/27. avgusta iste godine.

Primivi odluku Svetog sinoda, car je lino svojom rukom prepravio datum posveenja na 6/18. avgust 1833. godine u Spasopreobraenskoj katedrali, jer je trebalo da krene na put, poto su ga u Teplicama u ekoj ekali pruski kralj Fridrih Vilhem i austrijski car Franc Prvi. Prisustvo ruskog cara prilikom rukopolaganja mladog Njegoa za vladiku bila je osobita privilegija i puno priznanje porodici PetroviNjego, za ukupan viedecenijski rad na uvrivanju i odbrani ruskog dravnog interesa na ovom podruju Balkanskog poluostrva. Po dolasku u Petrograd Njego pie pismo Vuku, iz kog vidimo kako je Petrograd delovao na mladog Njegoa. Ovo pismo ne ukazuje samo na oduevljenje mladog Crnogorca veliinom i sjajem Rusije, nego prvi put, dodue nejasno i maglovito, ali ipak vidljivo, imamo motive nebeskog prestola, koje emo kasnije videti u "Lui mikrokozmi". Dana 2/14. avgusta 1833. godine usledio je Njegoev prijem kod cara Nikolaja. Kada je ugledao mladog gorostasnog crnogorskog monaha, car koji je inae bio krupnog rasta, rekao je: "Pa vi ste vii od mene". Na tu mu je Njego spremno odgovorio: "Samo je Gospod Bog vei od ruskog cara". Ta reenica izazvala je kod Nikolaja veoma pozitivan utisak. On se uverio u inteligenciju i diplomatsku snalaljivost mladog crnogorskog arhipastira, koji s punim pravom zasluuje osobitu naklonost Rusije. Ovim prijemom izglaeni su svi dosadanji sporovi izmeu Rusije i Crne Gore, koji su bili vidljivi u vreme Petra Prvoga i to s ruske strane; podignut je ugled Petru Drugome Petroviu Njegou, oveku pod zatitom ruskog cara, njegovoj porodici i plemenu.

Poklon gofice Orlove

Bojan Drakovi | 21. jul 2013. Sam in zavladienja, obavljen 6/18. avgusta 1833. bio je najsveaniji dan u Njegoevom ivotu

Stoer Cetinjski manastir SAM in zavladienja, obavljen 6/18. avgusta 1833. bio je najsveaniji dan u Njegoevom ivotu. Zbog velikog stasa, Njegou je specijalno za tu priliku saivena vladianska odea. Prisutni su bili car Nikolaj Prvi, koji je prvi put bio prisutan rukopoloenju jednog vladike, kao i predstavnici Sinoda i ostala drutvena i politika elita carske Rusije. Potom je usledio sveani banket u njegovu ast. Poto je Sinod ruske pravoslavne crkve, na ijem se elu od vremena Petra Velikog nalazio car, rukopoloio i zavladiio crnogorskog vladiku, crkveno-pravno Sinod ruske pravoslavne crkve i ruski car imali su pravo i razvladienja ukoliko se vladika pokae nedostojan zvanja, to je crnogorskog vladiku stavljalo u zavistan poloaj od Rusije i njenog interesa. Drugim reima, Crna Gora je postala pare ruske zemlje na Balkanu. Nakon zavladienja Njegou je uruena zaostala ruska pomo od 12.800 rubalja, redovna godinja pomo 2.600 rubalja, a Sinod alje poklon manastiru od 5.000 rubalja. Pored ostalog, dobija anonimni poklon od 10.000 rubalja za Crnu Goru. Vladika se kasnije raspitivao o anonimnom darodavcu njegovoj dravi i doznao da se radi o grofici Orlovoj-eneskajoj, kojoj se kasnije vladika zahvalio pismom sa Cetinja. Tom prilikom, upoznao je mnogo naih ljudi u ruskoj slubi, poput generala Preradovia, sa kojim je kasnije bio u prepisci. Koliko je to ostavilo dubok utisak, govori i injenica da je u kasnijem periodu maksimalno nastojao da naui francuski jezik, kojim se slui rusko i evropsko plemstvo. Opijen Rusijom i njenom veliinom, on se po dolasku u Crnu Goru maksimalno posvetio knjievnom radu, objavivi na Cetinju svoje prve radove Pustinjak cetinjski i Lijek jarosti turske, gde se sa dvadeset godina zapaaju ozbiljni tragovi njegove literarne i misaone genijalnosti. Prema onome to je kasnije napisao i objavio 1834. godine da se zakljuiti da je u Rusiji tom prilikom mladi crnogorski vladika doiveo snano religiozno iskustvo i prisustvo sile Boije u sopstvenoj linosti i sopstvenoj sudbini. Intelektualno, on ima potpuno jasnu i definisanu viziju Boga, koga metaforiki doivljava kao nepregledni okean, gde se on bez lae i bez vesala kree, eljan njegove milosti i saznanja, to e se desetak godina kasnije reflektovati u njegovom najznaajnijem filozofskoreligioznom delu Lua mikrokozma. Vano je naglasiti da se Njego u Rusiji zadrava mesec dana, gde u svakodnevnom optenju, kao i intenzivnom itanju i radu, usavrava ruski jezik, do te mere da je slobodno u ruskom prevodu mogao da ita klasinu literaturu, to je od presudnog znaaja za njegov kasniji knjievni rad. U svakom sluaju, Njego pre ovog i posle ovog puta nije ista osoba. Na putu kui, zaustavlja se u Rosama i obilazi manastir Savinu, gde su ga doekali kalueri ukazavi mu potovanje. U Kotoru ga je doekao carinarnik Stijepan Zaneli, koji nam ostavlja zapis o stvarima koje je doneo iz Rusije, meu njima i 4 male livene pei, 4 mala topa od bronze, nekoliko proivenih pokrivaa i nekoliko zatvorenih sanduka. U sanducima je bilo oko 10.000 forinti, to talira to cvancika, neto srebrnog pribora za sto i sobe u vrednosti oko 1.000 talira, vladianska odeda, neto nakita i druge robe. Carinarnici su zadrali samo knjige, koje je trebalo popisati, ali po nareenju guvernera Liliberga i njih su poslali na Cetinje. Po dolasku na Cetinje, Njego se razboleo, ali je 26. decembra (po starom kalendaru) sazvao optenarodni zbor, gde je otpeatio dekret ruskog cara Nikolaja Prvog i proitao ga. Na istom zboru

dolo je i do rasprave izmeu Njegoa i Ivana Vukotia, koji je Senatu ostao duan oko 3.000 talira. Njego ga je tad razreio dunosti predsednika Senata, kao i njegovog sestria Mateju Vuievia, i od tog momenta poeo je da vlada sam. ZALOGA ZA BUDUNOST DIPLOMATSKI uspeh carskog prijema nee dobiti toliko na znaaju te 1833. godine koliko kasnije 1837. kada su u Petrogradu pljutale optube na Njegoev raun. Pozitivan utisak ostavljen prilikom prve posete ruskom caru u velikoj meri je doprineo da se on lino zainteresuje za Njegoev problem i da ga na kraju pozitivno rei za Crnu Goru i Njegoa lino. Ovome se nisu nadali njegovi tadanji protivnici, koji su tom prilikom definitivno izgubili svaku bitku na diplomatskom planu protiv Njegoa. Period od 1833. do 1844. u intelektualnom pogledu je najbolje doba Njegoeve duhovne aktivnosti. To je vreme kad on intenzivno ui francuski jezik, ita klasinu literaturu na ruskom jeziku, velika dela svetske knjievnosti, Dantea, Miltona i ekspira, uobliava svoju teoloku i filozofsku misao i poetski sazreva. Ovo je period smutnji i nemira, intriga i osporavanja. Ujedno, ovih godina su uinjeni krupni koraci ka kulturnoj i prosvetnoj emancipaciji Crne Gore. Njego iz Rusije donosi malu biblioteku, od otprilike 400 naslova na ruskom jeziku, meu kojima su se nalazili gotovo celokupni prevodi klasine knjievnosti, dela ekspira, Miltona, Pukina i drugih svetskih pisaca, ali i neka udbenika dela, neophodna za formiranje prve osnovne kole u Crnoj Gori. Iz Rusije, 20. januara 1834. godine, stie mala tamparija koju je Njego kupio za 3.000 rubalja. Radi nabavke materijala, u Beu je angaovao Vuka Karadia, Dimitrija Vladisavljevia u Trstu i Jeremiju Gagia u Dubrovniku. Prvi tampar u Crnoj Gori bio je Mihail Petrov, koga Njego dovodi iz Petrograda. On stie na Cetinje 20. januara 1834. gde instalira tampariju u prizemlju Cetinjskog manastira. Petrov je vodio tampariju do 1836. godine, zajedno sa dva mlada Crnogorca obuavajui ih tamparskom zanatu. U novoj Cetinjskoj tampariji Rade Tomov 1834. godine tampa svoje prvo delo Pustinjak cetinjski, sastavljeno od 10 pesama, veinom oda, posveenih ruskom caru, ali i jedne pesme posveane turskom sultanu.

Vladiin stric svetac

Bojan Drakovi | 22. jul 2013. Na Luindan 1834. Petar Prvi proglaen za sveca. Olovna slova tamparije pretopljena u puana zrna

Sveti Petar Cetinjski VE prvom zbirkom pesama Njego je na samom poetku svog knjievnog poziva zasluio visoko mesto meu tadanjim srpskim intelektualcima, kojih je bilo izuzetno malo. To nije prolo nezabeleeno. O njemu visoko miljenje ima Vuk, koji 1834. godine, na Cetinju, novom ortografijom tampa "Narodne poslovice", hvalei u pismu, Lukijanu Muickom, bistrinu i dubok um mladoga vladike, koji gotovo u potpunosti poznaje njegovu poeziju. Iste 1834. Njego na Cetinju tampa svoju drugu zbirku pesama "Lijek jarosti turske". Blagotvoran uticaj Njegoeve tamparije naroito se osea u novom prosvetnom ivotu Crne Gore. Od ukupno 25 izdanja, tampanih na presama ove tamparije, vei broj bili su udbenici za osnovnu kolu, koja je poela rad te 1834. godine. Prvi pokuaj osnivanja kole na Cetinju, u Njegoevo vreme, zbio se 1831. godine, kad je Njego 6/18. decembra javio Jeremiji Gagiu svoju nameru da otvori osnovnu kolu pri Cetinjskom manastiru, o emu je Gagi imao izuzetno povoljno miljenje. Problem je, meutim, predstavljala Austrija, koja u to vreme vodi strogo rauna da prosveta i knjiga ne dou do Crne Gore. Ovaj problem bie reen tek 1833, kada Njegoa Sveti sinod ruske pravoslavne crkve rukopoloi za vladiku. Prvi uitelj osnovne kole na Cetinju bio je Petar irkovi, Srbin iz Herceg Novog, kome austrijske vlasti u Kotoru, 1831. godine, nisu dozvolile da doe u Crnu Goru. Dozvolu je dobio tek 1834. godine, kada je postavljen za prvog uitelja osnovne kole, smetene u Cetinjskom manastiru.

kola na Cetinju imala je pet razreda i pohaali su je aci iz uglednih crnogorskih porodica. Godine 1836, pored Vukovih "Narodnih poslovica", odtampan je "Bukvar za crnogorske kole", a 1838. i "Srbska gramatika". tamparija je radila sve do 1852. godine, kada su njena olovna slova pretopljena u puana zrna. "LUA" PISANA EST NEDELJA "Lua mikrokozma" je Njegoevo najvee i najdublje delo. Po reima njegovog biografa Milorada Medakovia, "Luu" je napisao za est nedelja i pritom nikoga nije putao sebi. Po svojoj osnovnoj konstrukciji, delo je indoevropske tradicije. Njego ovim delom objanjava uzroke i pojavu unutranjeg greha i pada ovekovog, podjednako rastrzanog izmeu obe krajnosti, svetlog i mranog poretka, iz koga postoji samo jedan izlaz, a to je munja boanske svetlosti ili munja svesti, koja formira nov kosmiki, duhovni i psiholoki poredak, zasnovan na ravnotei svetlosti i tame. Pored Petra irkovia, uitelji cetinjske kole bili su Lazar Vlahovi, Teodor Ivanik, Petronije Lujanovi, ore Srdi i Milorad Medakovi. Ovi uitelji, veinom Srbi iz Dalmacije i Vojvodine, pored rada u koli obavljali su razne druge dunosti u Senatu i svakodnevno pomagali Njegou oko ureenja i organizovanja dravne uprave u Crnoj Gori. Tokom Njegoevog ivota kola je izvrila veliki uticaj na crnogorsku dravotvornu svest, poto su njeni aci kasnije postali istaknuti glavari. Ii u kolu na Cetinju bila je privilegija bratstva i plemena, koji su morali izdvojiti svoju najbolju i najbistriju momad, s kojom e se pokazati i diiti pred gospodarem i drugim plemenima. Pored ove, Njego je osnovao jo jednu kolu, u Dobrskom Selu. Prema nekim izvorima, do kraja Njegoevog ivota u Crnoj Gori radilo je ukupno est osnovnih kola. Svih tih godina Turci ne miruju. Granini sukobi su uestali, gotovo svakodnevno, iako sa obe strane postoji realna potreba da bar za trenutak puke utihnu. Njego se diplomatiji uio od Gagia. On s Turcima korespondira na nain poluzvaninog dravnika, tako da se u neku ruku postavlja kao podanik ruskog cara, i potuje, sprovodi njegovu volju i njegovu politiku. Igranje na tu opciju je kostanta u Njegoevoj politikoj korespondenciji. Zapravo, on situaciju uvek postavlja na takvu razinu da je svaki napad na Crnu Goru, njenu imovinu i graane, u stvari napad na Rusiju i njen imperijalni interes. Te znaajne 1834. godine Njego uvodi jo jednu novinu -uspostavlja porez, prvi put u istoriji Crne Gore, to je moda najznaajniji korak ka stvaranju svetovne drave. O tome on, takoe, 1. marta 1834. godine obavetava Gagia, rekavi da je s velikom mukom uspeo da nametne Crnogorcima porez. Veliina prvobitnog poreza objavljena je u "Grlici" 1835. godine. Ceo porez ustanovljen je prema klasnim razredima, kojih je bilo tri i plaao se prema kui, dimu... Prva klasa plaala je 1 fiorin po dimu, druga 2 fiorina, a trea 3. Ukupan porez za 1835. godinu, iznosio je 14.227 fiorina i 40 krajcara. Od toga je 6.227 ilo na plate inovnicima, dok je za ostale dravne potrebe ostalo oko 7.941 fiorin. Njego se tada usuuje na dosta smeo i rizian korak, da svoga strica, blaenopoiveg Petra Prvog proglasi za sveca, kako bi na taj nain podigao sopstveni ugled u narodu. Mislio je da e se narod, znajui da ga via sila titi, rado prikloniti svome vladici i gospodaru, sluae ga i potovati, veran i odan mu biti.

Na Luindan, 30. oktobra 1834. godine, etiri godine posle upokojenja njegovog strica, Njego vadi iz grobnice moti Petra Prvog Petrovia Njegoa i konstatuje da je telo u netaknutom stanju. Vadi telo, stavlja ga u ivot i proglaava ga za sveca. Ovaj potez kanonizacije imao je duboke politike posledice, sa ime se slau svi Njegoevi biografi, poput Rovinskog, Medakovia, Tomanovia i drugih. Proglaenje Petra Prvog za sveca bila je genijalna ideja, koja je vie uinila na pridobijanju Crnogoraca za Njegoeve politike i dravne reforme, nego bilo kakva upotreba gole sile. Njego je, oigledno, samu ideju preuzeo iz stare srpske, nemanjike tradicije, ime je jo vie uvrstio svoj lini autoritet i autoritet porodice Petrovi-Njego kako meu Crnogorcima tako i u srpstvu. Sam in kanonizacije je obavljen u prisustvu Vuka Stefanovia Karadia, koji pie dr Jovanu Stejiu: "Sav narod, kako iz Crne Gore i iz Brda, tako iz Avstrijskog Primorja vrvi ove jednako, te cjeluje vladiku Petra (koji je i za ivota ovuda za sveca drat)".

Vreme gladi i pobuna

Bojan Drakovi | 23. jul 2013. Gladne godine dovode do prvih pobuna protiv Njegoa i njegove vlade. Na Grahovu Turci ubili devetoricu mladih Petrovia

Bitka na Grahovu 1858. GODINA 1836. moe se slobodno nazvati najteom godinom Njegoevog ivota, a svakako e ostati zapamena po neverovatnoj gladi koja je ikada zadesila Crnu Goru i njeno stanovnitvo, po grahovskoj pogibiji i kulminaciji intriga protiv Njegoa na ruskom dvoru.

Glad u Crnoj Gori dovodi do prvih pobuna protiv Njegoa i njegove vlade. Pobune se, meutim, nisu desile u krajevima koji su najtee pogoeni nestaicom, u sunim i neplodnim selima Katunske nahije, nego tamo gde su se najmanje osetile posledice gladne i nerodne godine, u Rijekoj i Crmnikoj nahiji. Gladne godine, pojaane oskudicom i buntovnim raspoloenjem, bile su zainjene grahovskom pogibijom, gde je 6. avgusta 1836. godine poginulo devet Njegoevih bliskih roaka. Poto je grahovski knez Jakov Dakovi odbio da plaa hara Turcima i sasvim se odmetnuo od novog hercegovakog vezira Ali-pae Rizvanbegovia, priklonivi se Cetinju i dravi koja se stvarala, Alipaa je reio da s velikom vojskom udari na Grahovo i primora Jakova na pokornost. Kada je glas o turskom napadu doao do Katunske nahije i Cetinja, neformalno se skupila grupa od tristotinak crnogorskih mladia, eljnih dokazivanja, bez mnogo razmiljanja upute se put Grahova, u pomo knezu Jakovu, dok se ostala crnogorska vojska ne spremi. Ovu grupu su vodili vladiin brat Joko Tomov Petrovi i njegov sinovac Stevan Stankov Petrovi. Meu njima, prema kazivanju Trifuna ukia, naao se i esnaestogodinji Mirko Petrovi, otac budueg crnogorskog kralja Nikole, i odvani Njegoev naslednik desetogodinji Danilo Petrovi! Opijeni tradicijom i neiskusni u ratovanju, im su doli na Grahovo, oni neveto i naivno zametnu boj sa Turcima koji su se povlaili. Konjiko krilo, koje je predvodio iskusni Smail-aga engi snanim udarom prosto je samleo isturen odred gde su se nalazili Petrovii. Tom prilikom je poginulo 32 Crnogoraca i 10 Grahovljana, meu kojima i devet Petrovia, dok je sa turske strane bilo pedesetak mrtvih i ranjenih vojnika. Borba je nastavljena u pravcu kule Dakovia, koju je junaki branio knez Jakov sa preostalom druinom. Kada je video da e Turci nadvladati on se povukao ka oblinjoj peini, zajedno sa svojim zetom Dragom Petroviem. Na glas o dolasku vladiine vojske, Ali-paa Rizvanbegovi se povukao, sa odseenim glavama vladiinih bliskih roaka, koje su ukrasile zidine trebinjskog grada. Pogibija bratstvenika na Grahovu delovala je kao grom iz vedrog neba na mladog vladiku, koji e eleti da se osveti Smail-agi. Skrhan grahovskom tragedijom i glau, kao i narodnim nezadovoljstvom i intrigama koje su se oko njega plele na ruskom dvoru i na dvorovima stranih sila, u stanju krajnjeg oaja, Njego zajedno sa bratom orijem kree na put u Rusiju, u nadi da e nai neko reenje za svoju zemlju i svoj narod. Dok ivi u Beu, pokuavajui da otputuje u Pariz, vladika uspeva da se dogovori oko cene za manastir Pod Maine, 17. februara 1837. na 17.000 foriniti, nata Liliberg pristaje. Cilj Austrije bio je da zauzme manastire, da ih porui i na njihovom mestu sazida karaule, koje e utvrditi granicu prema Crnoj Gori. Pokuaj da se manastiri zauzmu silom bili bi plaeni nepotrebnim krvoproliem a ovako, pokuajem kupovine, imali bi veliku politiku i ekonomsku korist po Crnu Goru, ija bi granica bila priznata od strane jedne velike sile, dok bi se dobijena novana sredstva mogla upotrebiti za izgradnju drave. Znajui dobro da se njegova politika sudbina nalazi u rukama dve velike sile, Njego zajedno s orijem Savovim odluuje da proda manastir Austriji, s tim da se pare deponuju u Petrogradsku banku, ruskoj dravi na uvid, te da se mogu koristiti samo u sluaju gladi u Crnoj Gori, za nabavku ita. Ova prodaja manastira bila je, dakle, ugovorena pre nego to su o tome obavestili crnogorski Senat i crnogorske glavare, bez ijeg pristanka se prodaja nije mogla obaviti. OSVETA VOJVODE MIRKA PRAVA osveta za grahovsku pogibiju dogodie se tek 22 godine kasnije, 1858. godine, kada je veliki vojvoda Mirko Petrovi, na istom mestu, uspeo da dobije jednu od

najveih i najznaajnijih pobeda u crnogorskoj istoriji, gde je poseeno vie od 7.000 turskih glava. Posle te pobede, odlukom velikih sila Grahovo je definitivno ulo u sastav Crne Gore. Njego iz Bea kree put ruske prestonice 19. februara 1837. godine, u tri sata po podne, kako nas izvetava Liliberg. Na putu za Petrograd, gde je trebalo da ga prime sam car i najvii dravni zvaninici, Njego je po nareenju ruske vlade morao biti smeten u Pskovu, dok se istraga protiv njega ne okona. Dok se Njego nalazio u Pskovu, u nekoj vrsti zlatnog kaveza, dotle je u ruskom Ministarstvu spoljnih poslova voena opsena istraga protiv njega, koju je podigao njegov politiki protivnik i smrtni neprijatelj Ivan Ivanovi-Vukoti. Optuba je ila preko carskog dravnog sekretara Kostantina Kostantinovia Rodofinikina, istog onog koji je 1809. godine morao da bei od Karaora u Zemun. Jeremiji Gagiu naloeno je iz Ministarstva da ode na Cetinje i povede opsenu i preciznu istragu na osnovu navoda optunice. Odmah po njegovom dolasku na Cetinje 17/29. marta imao je dug i znaajan sastanak sa crnogorskim senatorima i drugim glavarima, koji kao da su ga oekivali. Na ovom sastanku Gagi sastavlja sledea pitanja: 1. Jesu li u miru sa pograninim turskim vlastima i uvaavaju li pogranine austrijske vlasti? 2. Postoji li meu njima unutranji mir i poredak? 3. Jesu li pokorni svome duhovnom pastiru? 4. Stara li se vladika sa svoje strane da blagoestijem i pravedljivou zadobije njihovo poverenje, a naredbama sauva strogi unutranji poredak i mirne odnose sa susjedima? Veina glavara potvrivala je, s neverovatnom preciznou, iste one argumente koje je Njego uputio ruskom caru 24. decembra/4. januara 1836/1837.

Strasti mladog vladike

Bojan Drakovi | 24. jul 2013. Gagi javlja da se vladika zanima samo za lov i pisanje stihova. Po povratku iz Rusije menja mantiju svetovnim odelom

Tradicija: Crnogorci u narodnom odelu KONZUL Gagi na Cetinju ostaje tri dana. Drugi sastanak imao je s glavarima koji su bili bliski Ivanu Vukotiu, i koji su se naravno, alili na Njegoa i na njegovu upravu, istiui da je, otkako je otiao Vukoti iz Crne Gore, svako praviteljstvo izgubilo snagu. Gagi je zatim zatraio od arhimandrita Cetinjskog manastira, Petronija Lujanovia, da mu otvori manastirsku riznicu, gde je video mnoge dragocenosti koje je Njego doneo iz Rusije. Poto je pregledao riznicu, Gagi naputa Cetinje 21. marta (2. aprila) i upuuje se ka Budvi, kako bi utvrdio da li je vladika zaista zaloio manastir Pod Maine za 7.000 forinti, kako ga optuuju iz Rusije. Usput se raspituje o Njegoevom moralnom liku kod austrijskih vlasti. Gagi se preko Kotora vratio za Dubrovnik 27. marta (8. aprila), odakle je 10. aprila poslao opiran izvetaj o svojoj istrazi u Crnoj Gori. Gagiev izvetaj je bio povoljan po vladiku u onom delu u kojem je sadravao navode iz Njegoevog memoranduma, kao i pravilno prenesenu injenicu da manastir Maine nije zaloio. Ali u ocenjivanju Njegoevog moralnog lika Gagi je istakao sledee: ...kako mnogi Crnogorci i Austrijanci govore da se vladika ni najmanje ne stara da blagoestijem i pravinou dobije povjerenje svoje duhovne pastve, naprotiv svojim soblazitljivim vladanjem navlai na sebe osuivanje i mrnju. On se samo zanima lovom i stihotvorstvom. Cijele mijesece je provodio u austrijskom predijelu Maina, i cijele noi igrao je karte sa austrijskim oficirima. Ove nepovoljnosti ipak su mnogo manje od onoga zbog ega su ga optuivali. Lov i karte, to su u neku ruku dozvoljeni poroci, s obzirom na Njegoeve godine. Gagiev izvetaj iz marta 1837. godine, kao i injenica da je vladika, iako mlad, u zemlji uivao visok ugled i potovanje, odbacile su veinu optubi koje su pristizale na ruski dvor.

Njego stie u Petrograd 18./ 30. maja 1837. godine, i u gradu ostaje samo 25 dana. U Petrogradu se Njego susree, oi u oi, sa carem Nikolajem. Ruski car, koji je paljivo pratio ta se deava oko Njegoa, pozvao ga je i odmah mu je rekao da mu moe dati paso za Pariz, ako eli da putuje, ali ta emo raditi sa onim junakim narodom. Posle toga Njego je zanemeo. Shvatio je ovoga puta, kao i prilikom prvog susreta sa ruskim carem, da on nije tako mala i beznaajna linost, kako mu se esto inilo iz crnogorske perspektive. Shvatio je da Velike sile o njemu i te kako vode rauna i da raunaju na njega. Posle ovog iskustva, on politiki sazreva, zbog brojnih spletaka i intriga koje su se oko njega plele tih godina. Tada pobeuje protivnike tako to dobija punu politiku i finansijsku podrku Rusije u izgradnji svetovne vlasti u Crnoj Gori. Uz to trai i zahteva direktno rusko prisustvo na terenu, kako bi narod video da njihov vladika ne lae i ne izmilja, to mu pripisuju neprijatelji, nego da je podrka tog monog pokrovitelja zapravo crnogorska realnost kojoj svi Crnogorci treba da se priklone. Car njegovoj molbi izlazi u susret i alje s njim u Crnu Goru potpukovnika Ozereckovskog, Rusa a ne Srbina u ruskoj slubi, poput Gagia i Ivanovia, jer kako se jo i Petar Prvi alio, nai ljudi koji poznaju jezik i mentalitet narodni posle izvesnog vremena dobiju elju da upravljaju i vladaju u rusko ime Crnom Gorom, to nije sluaj s Rusima, koji su tu postavljeni po zadatku, posle koga ele da se vrate svojoj kui. Dana 12/24. juna 1837. Njego s bratom orijem i pukovnikom Ozereckovskim naputa Petrograd. Ruska vlada izdala je nareenje Ozereckovskom da ovom prilikom prikupi to je mogue vie obavetenja o drutvenim, ekonomskim i kulturnim prilikama u Crnoj Gori, kao i to da na svaki mogui nain nastoji da pomogne mladome Njegou na unutranjem ureenju zemlje. DIPLOMATSKA POBEDA POSLE dobijenog izvetaja od Gagia, kao i razgovora koje je u Pskovu po ovim pitanjim obavljao kapetan Rakejev, Neslerode u Pskov upuuje lino efa Azijskog departmana Rodofinikina, da obavi sa Njegoem finalno ispitivanje. Na osnovu direktnog razgovora sa vladikom, Rodofinikin u Petrogradu podnosi izvetaj svome efu, grofu Neslerodeu, u kome saoptava: da je neopravdano sve to smo protiv Njegoa saznali. To je, ustvari, znailo najveu Njegoevu diplomatsku pobedu i konani prelom u njegovom politikom ivotu. Njego iz Varave 18/30. jula 1837. pie Radovanu Piperu: Radovane Kako primi ovo pismo pisae Vidu u Bijelopavlie da nae troje-etvoro momadi, no koja su lijepa vieti, koja e imati po dvije ledenice i no i bijele alove: tolicinju pii i neka Todor Muikin iz Piperah izabere isto tako oevene i oruane, neka budu gotovi kad im poaljemo da nas sretnu, a ti izaberi crnogorskijeh peestoro, kako na primjer ura Prelova, Mika Nikova s Lipe, no neka budu lijepo oeveni, jerbo ide sa mnom jedan ovjek stidan, rad sam da ih vidi. I neka ovo sve bude kako ti piem, i nemoj ko da za ovo zna. I gledajte objelite, neka je sve lijepo i isto kako smo vi pisali iz Petroburga, i pozdravljem moje roditelje i srodnike, i strika Sava, arhimandrita Stefana, popa Nikolu, Filipa i Mihaila i neka budu veseli. Ja sam zdravo i nijesam zaludu stoja ovoliko vremena. Vladika Petrovi Prema Milovanu ilasu, ovo pismo oznaava poetak crnogorskog protokola.

Po povratku u zemlju, on skida mantiju, oblai svetovno odelo, gradi dvorac Biljardu, kako mu ne bi senatori sa magarcima u istoj prostoriji spavali, poveava platu perjanicima, gvardiji i kapetanima i reava da ubije svakog ko bi mu stao na senku ili osporio vladarski autoritet. Od 1830. do 1837. jo je snaan i prisutan autoritet starog vladike Petra Prvog, na ijem imenu mladi Rade Tomov i njegovi saradnici odravaju svoju vlast. Od 1838. vladika Rade, monah, kao da je prestao da ivi. Tad se pojavljuje novi vladar Njego, koji vlada na osnovu novog, linog autoriteta i nastoji da ga na svaki nain uvrsti.

Teka ruka ne prata

Bojan Drakovi | 25. jul 2013. Dolazilo se na Cetinje po kazni ili po dravnom poslu. Gospodar Crne Gore zida sebi dvorac - Biljardu

Biljarda: Perjanici, senat i biblioteka OSLOBOEN Gagievog tutorstva, Njego sa Ozereckovskim uspostavlja prisniji i kvalitetniji odnos. Njihovo druenje u Beu i Petrogradu nastavljeno je i na Cetinju. O finansijama poinje strogo da vodi rauna - formira novu dunost kaznaeja-blagajnika, koji brine o uvanju i troenju novca, kao i sakupljanju poreza, koju obavlja njegov dotadanji sekretar, Dimitrije Milakovi. Dok intenzivno ui francuski i obrazuje se, Njego poinje zidanje prvog dvorca u Crnoj Gori Biljarde, mesta gde e zasedati crnogorski Senat i gde e vladika primati strane posetioce. Ruski pukovnik Ozereckovski bio je prvi arhitekt ovog zdanja koje je, prema reima Fridriha Orekovia, poelo da se zida u jesen 1837. godine, a bilo je dovreno idue godine, o emu svedoe izvetaji brojnih putopisaca i Njegoevih stranih posetilaca. U Biljardi su se nalazili Senat i perjanici, narodna kuhinja, biblioteka i kancelarija. Zgrada je 72 metra dugaka i 5,5 metara iroka, s 25 odaja - 11 u prizemlju i 14 na spratu. U centralnoj sobi, po kojoj je cela zgrada dobila ime, Njego je namestio sto za bilijar. Ovde se odvijao najvaniji deo politikog ivota Crne Gore. Tu je primao strance i glavare, sedeo s njima i razgovarao. Pored ove sobe nalazio se

Njegoev radni kabinet, sa bibliotekom koja je brojala nekoliko hiljada naslova, mahom knjiga na ruskom i francuskom jeziku, koje je itao ili su mu drugi itali. Tu je bila i njegova spavaa soba koja je, prema opisima engleskih putopisaca, vie liila na ator nekog hajdukog voe nego na sobu duhovnika. Na zidu je visilo oruje, ratni trofeji, a nametaj je bio skroman. Njego je voleo da igra bilijar i polako je uvodio svoje Crnogorce u neke obiaje evropskog ivota i evropske kulture. Jedan od takvih obiaja bilo je i ispijanje kafe, koja se brzo odomaila u itavoj Crnoj Gori. U neto kasnijem periodu ispijanje kafe postae poseban ritual ali i stvar svojevrsnog drutvenog prestia. Kafa je bila uvozno i retko pie, koje se pilo u najboljim kuama i slueno je uvaenim i stidnim gostima. Izgradnja Biljarde je od posebne vanosti za Crnu Goru i Cetinje, koje od tog vremena dobija status posebnog politikog sredita Crne Gore. Na Cetinje se nije moglo doi sluajno, niti se sluajno izlazilo pred gospodara Crne Gore. Cetinje kao grad nije postojao, postojao je samo manastir, a kasnije, posle 1837. i Biljarda, dvor gospodara Crne Gore. ETIKA I MITOVI MILOVAN ilas kae da je s Njegoem u Crnoj Gori, zajedno sa stvaranjem drave, otpoelo neto ega nije bilo u ranijem narodnom ivotu: pojavio se duh dounitva i tajnoubistva, koji e dosta negativno delovati na etiku i moralni lik Crnogoraca, prirodno sklonih idealizaciji i mitomaniji, preuveliavanju ljudi i znaaja. Godine 1860. tvrdilo se da je Cetinje imalo svega 10 kua, a deset godina ranije broj stanovnika nije prelazio 120 ljudi. Moe se slobodno rei da je grad, kao urbano mesto, poeo da se razvija tek po sticanju formalnog meunarodno-pravnog priznanja crnogorske nezavisnosti, to jest kada su na Cetinje poele dolaziti strane diplomate i da se zidaju strana predstavnitva. Tek tada zapoinje i njegova urbanizacija. Sam grad poetkom 20. veka nije brojao vie od 1.500 stanovnika, dravnih inovnika, knjaeve garde i mladih crnogorskih aka, prve kolovane inteligencije u Crnoj Gori. Malo kua, puno perjanika, dobro poznato i odabrano drutvo bilo je najbolja zatita vladarima Crne Gore do kojih se teko dolazilo. Nepozvan Crnogorac mogao je ili da se po neemu ali vladiki i Senatu crnogorskom ili da donese tursku glavu kao trofej i dar. Na Cetinje se bez glave ne dolazi. Tek sa doneenim glavama ugled Crnogorca glavosjee poinje da raste, kako u rodu i plemenu tako i pred vladikom i gospodom crnogorskom. Svaki drugi dolazak bio je ili po kazni ili po vanom dravnom poslu. Problem meu crnogorskim glavarima bio je u tome to nikada nisu mogli biti sasvim sigurni zato ih vladika zove na Cetinje. Ne odazvati se bilo je isto to i odmetnuti se, i tada za Crnogorca, veinom uglednijeg, nije vie bivalo ni zakona ni milosti. Ako bi se odazvali moda je neki zao glas doao do crnogorskog gospodara, ija je teka ruka retko znala da prata. Brzo i lako su se glavari crnogorski i vasceli narod morali nauiti ta smeju a ta ne smeju raditi i u kom smeru moraju razmiljati. Autoritet drave, vladike i gospodara, a kasnije kneza, nije se smeo dovoditi u pitanje niti u njega posumnjati. Ovo je bio jedini greh koji je Crnogorac mogao uiniti i on je bio ravan grehu neposlunosti ili izdaje. Posle 1837. Crnogorcima je jasno stavljeno do znanja da je drava ozbiljna stvar s kojom se nije aliti, koja donosi brojna dobra, ali koja se veim zlom protiv zla bori.

Iste godine, dok se uveliko radi na razgranienju izmeu Austrije i Crne Gore, dolazi i do prvog mirovnog sporazuma izmeu Crne Gore i Osmanske imperije, potpisanog 20. oktobra 1838. godine. U Travnik su poli Radovan Piper, Jakov Dakovi, epan Kovaevi i trojica Grahovljana. Radovan Piper ih nagovori da pou pored Mostara, da pozdrave Ali-pau Rizvanbegovia, koji ih je okovao i bacio u gvoa. Mirovni sporazum, dok jo nije zaiveo, prekren je od strane Rizvanbegovia, koji je arko eleo da se dokopa odmetnutog grahovskog kneza Jakova i da mu jasno stavi do znanja ko je gazda u Hercegovini. Paa ih je zadrao u tamnici od decembra 1838. do aprila 1839. godine, pokazavi neverovatnu surovost prema Grahovljanima koji su doli da pohode vojvodu Dakovia. Njih devetoricu nabio je na kolac. Radovan Piper je puten da javi Njegou za utamnienje vojvode Jakova, kojega je Njego u neku ruku krivio za pogibiju njegove brae, iji se broj identino poklapa sa brojem Grahovljana nabijenim na kolac! Od 1838. do 1842. traju neprestani sukobi izmeu Crnogoraca i hercegovakih Turaka. Dok god je vojvoda Jakov bio u tamnici, dotle su Crnogorci napadali Turke u Hercegovini

Ko je ubio Smail-agu?
Bojan Drakovi | 26. jul 2013. I danas se vode rasprave o tome ijom je pukom usmren engi. Turska vojska u znak odmazde pregazila pleme Drobnjaka

Manastir Bijela u Drobnjacima POSLE razgranienja sa Austrijom i dobijanja ruske pomoi, glavna diplomatska misija Petra Drugog bila je da i od Turaka dobije priznanje crnogorske dravnosti.

Najpre, to radi preko Rizvanbegovia, hercegovakog vezira, s kojim se sastaje na neutralnoj austrijskoj teritoriji, u Dubrovniku, kada se pobratime. U ovoj politikoj igri Njego u velikoj meri podsea na Miloa Obrenovia, na ije ga je diplomatsko ponaanje Gagi upuivao. Njego je shvatio da ukoliko bi utvrdio granice s Rizvanbegoviem, postoji velika ansa da te granice potvrdi i sultan, to se i obistinilo. Time su Turci, pored Austrijanaca i Rusa, znanino potvrdili postojanje Crne Gore kao nezavisne drave. Kao to pokuava da smiri strasti na hercegovakoj strani, isto tako Njego nastoji da smiri i granicu na podgorikoj i albanskoj strani. Tome doprinosi injenica da je Haji-pau u Skadru zamenio Rifat Hasan-paa, koji 9/21. decembra alje poruku Njegou da utvrde mir na granici. Mirovni pregovori se nastavljaju marta/aprila 1839. godine, kada na Cetinje stie Hamza-aga, izaslanik skadarskog vezira. Krajem aprila, podgoriki zabit Mehmed Spahija Leki poruuje Njegou da poalje svoje ljude u abljak i javlja mu da e i on tamo doi, da mir sasvim utvrde. U pregovorima se dogaa slina situacija kao i 1835. godine. Prvog/trinaestog juna 1839. Turci ponovo napadaju selo Jastreb i Bjelopavlie, da bi pet dana kasnije snaga turske sile dostigla 6.000 boraca. Otpor Crnogoraca bio je estok: izginulo ih je oko 20, dok je bilo blizu etrdeset ranjenih. Tablja iznad Cetinjskog manastira primila je oko 150 turskih glava, dok je zaplenjeno oko 10 zastava, tri dobra konja sa celokupnom opremom, 10 do 20 obinih konja i 150 komada hladnog i vatrenog oruja. Njego tada najhrabrijim Crnogorcima predaje 22 ruske medalje. Narueni mir teko je bilo ponovo uspostaviti. PRIZNANJE AUSTRIJE KADA 1840. godine razgranienjem sa Austrijom Njego rtvuje imanja Cetinjskog manastira i zauzvrat dobija priznanje dravnosti - bio je to znak velika diplomatska pobeda Crne Gore i znaajan korak ka meunarodnom priznanju nezavisnosti. O tome pie: Slava Bogu, jedna velika drava (Austrija) priznade da smo i mi drava, priznade granice nae. Istina, pridodah rodne zemlje (Stanjevie i Kotorske strane). Prelomna godina na tom putu bila je 1840. kada uspeva da se osveti i likvidira jednog od najsposobnijih hercegovakih Turaka, Smail-agu engia, oveka ija je konjika jedinica 1836. uspela na Grahovu da nanese teak poraz Crnogorcima i da posee devetoricu Njegoevih roaka. Smail-aga preko Jovana Miia vodi prepisku s knezom Miloem, s kojim se okumio. Na ovaj nain se iri uticaj srpskog kneza na teritoriju Hercegovine, na koju je i Cetinje elelo da ima uticaj. Njego ga nije voleo. Rusi nisu imali nita protiv Smail-age engia, ija je ki bila udata za Osman-pau Skopljaka, skadarskog vezira, koji nakon pogibije njegovog tasta postaje najvei Njegoev protivnik. Veza engi-Obrenovi uslovljava vezu Rizvanbegovi-Petrovi. Ubistvom Smail-age engia Njego nastoji da osujeti uticaj srpskog kneza u delu njegove interesne sfere. Veza engi-Skopljak i engi-Obrenovi inila je ovu porodicu dosta monom u odnosu na novog hercegovakog vezira Rizvanbegovia, koji je s pravom u njemu video opasnu konkurenciju meu hercegovakim feudalcima, jer su i engi i Skopljak, zapravo, bili reprezenti centralne vlasti u Carigradu.

Postavlja se pitanje, koliko su Njego i Rizvanbegovi zaista bili u sukobu i da li je preko Rizvanbegovia Njego eleo da se oslobodi nekih jaih ljudi u Hercegovini? Da li je sudbina Smailage, u stvari, bila deo politikog dogovora izmeu njih dvojice? Cela zavera bila je dugo pripremana i paljivo organizovana. Dogovor za ubistvo Smail-age engia pao je 1840. godine, u Morakom manastiru, a glavni organizatori i neposredni izvrioci bili su Novica Cerovi iz Drobnjaka, Mina Radovi iz Morae i ujo Karadi, ovek ija je uloga bila najdelikatnija, samim tim i najtea. Naime, on je trebalo sve vreme da prati Smail-agu kroz Drobnjake, kako bi ga namamio u ve pripremljenu zasedu. Do kobnog susreta je dolo 22. septembra 1840. godine na Mljetiku, gde se Smail-aga ulogorio pre nego to je njegovu pratnju od vie stotina ljudi napalo nekoliko stotina Crnogoraca iz Drobnjaka, Uskoka i Morae. Prilikom izlaska iz atora pao je smrtno pogoen iz puke sindirije, kojih je bilo svega nekoliko meu Crnogorcima, tako da se u ovim krajevima i do dana dananjeg vode rasprave o tome ija je puka pogodila Smail-agu. Glavu mu je otkinuo Mirko Aleksi, koji zbog ovog podviga biva proslavljen u crnogorskoj narodnoj tradiciji. Mutuluk o pogibiji Smail-age na Cetinje je doneo Makarije umadinac, koji je sluio u manastiru u Drobnjacima. Po povratku u Drobnjake kaluera Makarija Turci su saekali na Krnovu i ubili. Pogibija Smail-age engia, oveka neosporno velikog autoriteta meu hercegovakim Turcima, dola je kao grom iz vedra neba. Ali-paa gospodar Taslide ubio je jednog Srbina i est Drobnjaka u znak odmazde. Njegova vojska pregazila je Drobnjake i izvrila odmazdu nad sedamdeset mukih predstavnika ovoga plemena, pljakajui i palei sve pred sobom. Ovo ubistvo, iza kojeg je stajao lino Njego, razbesnelo je i Portu i ruskog konzula Gagia. Novica Cerovi seli se na Cetinje, gde u konoj torbi donosi vladiki glavu ubijenog Smail-age, koju Njego, prema nekim svedoenjima doekuje sa uzvikom: Doe li mi Smail-aga, Doe! Ovo znatno lice bilo i vie zrailo u ove krajeve od svih vezirah. Cerovi dobija titulu bana (jedini u Crnoj Gori) i senatora. On e se, takoe, proslaviti u istoimenom spevu Ivana Maurania, za koji krue kontroverze da ga je Njego napisao, ali o tome nema verodostojnih dokaza. Preko njega i ovog ubistva Njego definitivno uvruje svoj uticaj u Drobnjacima.

Snaga mladog vladike

Bojan Drakovi | 27. jul 2013. Jakim uticajem na narod zavodi red u besudnoj zemlji. Pie Luu mikrokozmu, najznaajnije filozofsko delo

Most u Rijeci Crnojevia DEFINITIVNO razgranienje Crne Gore i Austrije desilo se 9. juna 1840. Sledeeg dana Njego je organizovao veliku narodnu svetkovinu u manastiru Ostrogu, gde je prisustvovao i kapetan Orekovi, koji je svom novom efu, guverneru Dalmacije Johanu Avgustu fon Turskom, podneo izvetaj 10. jula iste godine. U ovom izvetaju moe se videti veliki napredak, koji je Njego uspeo da ostvari u Crnoj Gori u poslednje dve godine i pored velikog plemenskog otpora koji je mladi gospodar Crne Gore i Brda savladao s neverovatnom spretnou i efikasnou. Orekovi tvrdi da je Njego za poslednje dve godine likvidirao oko 20 protivnika njegovog poretka, to je svakako mali broj u odnosu na nekoliko stotina ubistava koja su na godinjem nivou potresala Crnu Goru. Ovde Orekovi spominje i otpor koji je Njegou pruio orije Petrovi, prilikom prodaje manastira Stanjevia, 6. maja 1839. Strah od Njegoa i od Crnogoraca, koji je Orekovi iskazao u svom izvetaju iz 1838. godine, u ovom kasnijem izvetaju vie ne postoji. On se prosto divi snazi i sposobnosti mladog vladike da ovu besudnu zemlju uvede u red, da izvri snaan uticaj kako na narod, tako i na susede i strance koji su ga sve to vreme poseivali. Orekovi pie: Najzad sam se za vreme mog putovanja uverio da je itavo stanovnitvo Vladici iskreno odano, da nema sad vie ni traga od opozicione stranke orija Petrovia koja je postojala prije dvije godine i da Vladika neogranieno vlada u celoj zemlji. Tih godina, pored uspostavljanja unutranjeg mira, Njego je poeo da gradi put od Kotora do Rijeke Crnojevia, kako bi narod navikao na mir i trgovinu. Crnogorci koji uviaju korist od saobraaja blagosiljaju Vladiku, koji im je osigurao ivot i imanje i koji je stvorio blagotvoran mir u unutranjosti zemlje. Ovaj opirni Orekoviev izvetaj, u neku ruku predstavlja, presek desetogodinje vladavine Petra Drugog Petrovia Njegoa, koji je za to vreme izvrio pravu malu revoluciju u formiranju dravnih institucija u Crnoj Gori.

KRST CARA FERDINANDA DVORSKA kancelarija u Beu obavetava 24. januara 1842. Guberijalno predsednitvo u Zadru da je austrijski car Ferdinand Prvi dodelio Njegou krst na prsima, ukraen brilijantima kao znak priznanja za predano i uspeno sudelovanje i upravljanje poslovima oko razgranienja izmeu Kotorskog okruga i Crne Gore. Krst je na Cetinje doneo bivi lan komisije za razgranienje, Edvard Grij. U kasno prolee, 1841. godine, Cetinje je bilo sredite jednog interesantnog skupa. Kod Njegoa borave u isto vreme dr Vilhem Ebel, pruski botaniar iz Keninsberga, pisac putopisa Dvadeset dana u Crnoj Gori, zatim Aleksandar evkin, ruski dvorski savetnik, sa specijalnom misijom da prati Njegoev rad na Cetinju nakon razgranienja sa Austrijom, Ljudevit Gaj, Antun Maurani, Vuk Karadi, Dimitrije Kneevi i Nikolaj Nadedin. Ebela su u Crnu Goru privukla botanika istraivanja, a ovo drugo drutvo filoloka. Najverovatnije je tada doneta odluka o stvaranju zajednikog srpsko-hrvatskog ili ilirskog jezika, koja e biti pismeno potvrena tek nekoliko godina kasnije. Dogaaji oko pogibije Turaka na Bainoj vodi i zauzimanja Vranjine i Lesandra od strane Osman -pae Skopljaka naterali su Njegoa da poetkom sledee godine krene na put ka Beu i Rusiji, kako bi zainteresovao austrijske i ruske vlasti da reaguju kod Porte protiv napada Osman-pae Skopljaka na Crnu Goru. Negativni izvetaji o njemu, posle pogibije Turaka na Bainoj vodi, u velikoj meri ga diskredituju u oima velikih sila, koje ga posle toga posmatraju kao razbojnikog poglavicu. Njego na put polazi 9. januara 1844. godine sa namerom da u Beu poseti ruskog poslanika Pavla Ivanovia Medema, kako bi posredovao kod ruskog dvora da uzme Crnu Goru pod zatitu od napada Turaka iz Albanije i da isplati crnogorskom narodu novanu pomo za 1844. godine. Molie uz to i Dvorsku kancelariju da ukine carine na proizvode koje Crnogorci donose na kotorski pazar, kao i to da mu austrijske vlasti dopuste da uveze odreenu koliinu soli i puanog praha. Takoe mu je namera da trai od Austrije odreenu pomo, bilo u novcu bilo u spravama i barutu za miniranje kako bi napravio put od Crne Gore do Kotorskog okruga. Zamolie austrijskog nadvojvodu, Franca Karla Josipa, da preseli oko hiljadu crnogorskih porodica u bilo koji kraj austrijske drave, a u Dubrovniku e naruiti da mu se naprave tri lae na vesla, sa dva mala topa, koje bi se u delovima dopremile do Skadarskog jezera. Dana 13. januara 1844. Njego se ukrcava s Filipom Vukoviem, Vidom Bokoviem i Nikolom Zecom na brod Baron trimer i polazi iz Kotora za Dubrovnik. Nekoliko momenata pre polaska javljeno mu je da je oluja na Skadarskom jezeru prevrnula tursku lau sa dva mala topa, da su posadu uhvatili Crnogorci i pobili. Njego zaduuje glasnike da brod izvuku na kopno i sauvaju, a da Senat nagradi Crnogorce koji su uestvovali u zarobljavanju turske lae. Od kraja januara do marta 1844. godine, Njego se nalazi u Beu, gde pokuava da dobije dozvolu za izgradnju brodova, ali nema odobrenje od Austrije, posle ega se vraa u Crnu Goru. ivot na Cetinju ulazio je u uobiajenu koloteinu, tako da se Njego mogao posvetiti svome obrazovanju i knjievnom radu. Pie pesmu Misao i Luu mikrokozmu, svoje najznaajnije i najgenijalnije filozofsko-religiozno delo, koje tampa sledee 1845. godine u Beogradu. I dok osvaja prostore duha i intelekta, dotle se situacija u zemlji dodatno komplikuje i zaotrava. Polako se oko Njegoa razvija pritajena opozicija protiv njega i njegove vlasti, koja e dostignuti kulminaciju 1846/47. godine, u vreme Markiine bune, koja se poklopila sa gladnim godinama ali i s njegovom boleu koja ga od 1844. sve vie nagriza. Godine 1845. Njego od Sinoda Ruske pravoslavne crkve dobija zvanje mitropolita.

Buna kapetana Markie

Bojan Drakovi | 28. jul 2013. Pritisnut glau i oskudicom, kao i deset godina ranije, Njego 20. septembra 1846. kree na put u Petrograd preko Bea, nosei sa sobom rukopis "Gorskog vijenca"

Manastir svetog Nikole u Crnici PRITISNUT glau i oskudicom, kao i deset godina ranije, Njego 20. septembra 1846. kree na put u Petrograd preko Bea, nosei sa sobom rukopis "Gorskog vijenca", kojeg tampa poetkom naredne godine. U Beu mu ne odobravaju paso, s obrazloenjem da su prilike u Crnoj Gori nemirne i da je njegovo prisustvo tamo neophodno. U Austriji boravi do marta 1847. gde pored tampanja "Gorskog vijenca", 12. januara 1847. objavljuje u Serbskom narodnom listu "Pozdrav rodu iz Bea". S prolea 1847. preko Trsta i Venecije vraa se u Crnu Goru. U Veneciji se sastao sa Nikolom Tomazeom, koji mu pomae oko skupljanja arhivskih podataka za pisanje svoje drame "epan Mali" dok je u Crnoj Gori, protiv njega i njegove vlasti izbila pobuna, najvea i najznaajnija koju je ikada doiveo. Pobunu su vodili Njegoevi bliski saradnici, perjaniki kapetan Markia Plamenac iz Crmnice i senator Todor Muikin Boovi iz Pipera. Medakovi tvrdi da se Markia pobunio zbog udaje Perove keri za sina popa Jovana Plamenca. Crmniani na Katunjane gledaju kao na sirotinju i prostake. Godine 1839. zbog hapenja popa Jovana Plamenca digla se uzbuna do Dubrovnika i Zadra, to je primoralo Njegoa

da ga pusti. Hapenje i putanje popa Jovana Plamenca u velikoj meri snizilo je ugled Petrovia u Crmnici, gde se formirala prva znaajna opozicija. Markia je bio istaknuti Njegoev perjanik, kasniji kapetan gvardije u Crmnici, koji je najverovatnije nameravao da se orodi s Petroviima i da se uzdigne u svome bratstvu naspram kue popa Jovana Plamenca. Kad se dogodilo da je Jovanov sin postao Perov zet, to on nije mogao da izdri. Javio se skadarskom pai koji je i inae, slao hleb, novac i debanu svakome ko bi se od Njegoa odmetnuo, i 26. marta 1847. zajedno sa Turcima upao u Donju Crmnicu. S njime se sukobljava orije Savov 10. aprila 1847, koji sa oko 2.000 Katunjana uspeva da istera Turke iz Crmnice. Istoga dana Njego pie epsku pesmu "Kula uriia" inspirisanu ovim dogaajem. Njegou je ova pobuna teko pala. Nije vrio velike represalije nad narodom, ali je zato ceh platio drugi voa pobune u Piperima, Todor Muikin Boovi, kojeg na "vjeru" mami na Cetinje, zajedno sa njegovom braom, i ubija. Todor je napravio greku to je s braom doao na Cetinje. Da su braa ostala u Piperima, Njego bi morao da pristane na kompromis a ovako, iskoristio je priliku da ih skupi sve na jedno mesto i pobije. Ovim javnim ubistvom zaprepastio je Crnu Goru, senatore i glavare i stavio im jasno na znanje da je odluan da uniti svaki pokret protiv njega i njegove vlasti. Markiu je 4. novembra 1847. ubio neki momak iz Krnjaca, a ubicu su Turci obesili u Skadru. Markiin ubica nagraen je Obilia medaljom - prvom koja je data nekom Crnogorcu. Tako je prva Obilia medalja zalivena bratskom krvlju, kao deo line osvete. Sledea, 1848. godina, bila je po mnogo emu znaajna i prelomna u evropskoj i svetskoj istoriji zbog talasa revolucija. Ustaju i Maari, otpoinje graanski rat, gde Sloveni pomau austrijskom caru da ih porazi i ponovo obnovi dravu. Stanje privremenog haosa nije prolo mimo Crne Gore, gde Njegoev ujak, Lazo Prorokovi, nastoji sa svojim Njeguanima i Katunjanima da se osveti omraenoj dravi. Lazo skuplja druinu, napada Boku Kotorsku i opseda Dobrotu, u isto vreme kada u Grblju izbija seljaka pobuna. Njego snagom linog autoriteta zaustavlja pobunu i podrava Austriju na ovoj teritoriji. Na upad njegovih Njeguana u Boku, 16. marta 1848. godine, Njego im odgovara pismom sledee sadrine: "Bi li ko mogao vjerovati da e se dogoditi to se dogaa? Ja vi zaludu piem, zaludu zapovijedi iljem da zla i pogana djela ne inite podanicima esarskijema; nego vidim to se nadao nijesam, da za moje zapovijedi glave ne obrete. Ako radite tu bunu protivu esara, esar je velik: za nju uti ili ne uti;ako li je radite za inat moj, to sami svoju kuu razurate.Koje bilo da bilo, dobro je da ve poznam kakvi ste mi. Ustajte na noge svaki ako me ut hoete i ne dajte na granicu njeguku da se dogodi nikakvo zloinstvo u Boku. Neete li me posluati, a vi se razberite to uiniste, da meni obraz nagrdiste, meusobni sud razuriste i sebe u nita baiste". GENIJALNI "VIJENAC" "GORSKI vijenac" je esencija narodnog duha, slika verovanja, obiaja, strahova, ideala, snova. Prema Nenadoviu, ovo genijalno delo je najbolji autoportret Njegoeve linosti i karaktera. Napisan prostim narodnim jezikom, "Gorski vijenac" e imati ulogu svojevrsnog ustava Crne Gore, stoerne knjige Srpstva, gde se borba sa poturicama, prikazanim kao avoljim narodom, stavlja iznad svega.

Dva meseca kasnije, kada je dolo do pobune u Maarskoj i Italiji, Njego 20. maja alje obavetenje narodu Boke i Dubrovnika: Objavlenije Od vladike i svijeh Crnogoraca dragi pozdrav naoj brai od obje crkve Bokeljima i Dubrovanima. Molimo vas, kako nau brau, da sva druga namjerenija i pozive odbacite na stranu, a da budete srcem i duom privreni svojoj narodnosti i sasvijem vjerni i posluni Jelaiu, svomu jedinoplemenomu banu od trojedine Kraljevine, koji je pod krunom esarskom. Drugo, ako pak, sauvaj Boe, pokaete se nevjerni svojemu banu i primite se tuina, a svoje dobro odbacite, znadite isto mi emo postati vai zakleti neprijatelji, s nama e se mnogi valjasti junak od ta dva okruija zdruiti i krv e se izdajnieska nemilice proliti i kue izdajnieske u pepeo razasuti. Vi znate da se mi ne umijemo aliti, no pazite dobro to ete raditi. Tree, u sluaju napadenija kakvoga neprijatelja na vas, mi smo u svaki as gotovi vama na pomo pritei i za vau slobodu s vama ujedno nau krv proliti. Tako znadite i da ste zdravo! Slian proglas upuuje samo Bokeljima koje moli na smirivanje i pokornost Austriji.

Melem na obali mora

Bojan Drakovi | 29. jul 2013. Prvi spomen o bolesti Petra Drugog Petrovia Njegoa javlja se jo 1831. godine, kada mu je bilo 18 godina

Njego pie testament, svoje poslednje knjievno delo u Prnju

PRVI spomen o bolesti Petra Drugog Petrovia Njegoa javlja se jo 1831. godine, kada mu je bilo 18 godina. Tada Ivan Popovi, crnogorski poverenik u Kotoru, javlja 15/27. avgusta 1831. ruskom vicekonzulu Jeremiji Gagiu, u Dubrovnik, da je "Arhimandrid mnogo slab od uha, ali sada je malo bolji". Njego se na slabo zdravlje ali i sledee godine, u pismu Rajaiu od 2/14. oktobra 1832. godine, gde ali to ne moe stii u Kotor "budui da narodna djela, a neto i sada slabo moje zdravlje tome podleu". Nakon dolaska iz Rusije, 1833. godine, Njego se ozbiljno razboleo i pao je u postelju. Bolest je trajala do prolea 1834. kada Gabrijel Ivai pie Gubernijalnom predsednitvu u Zadru da Njego namerava da ga zamoli da dozvoli lekaru Nikoli Pineliju da poe na nekoliko dana na Cetinje da ga pregleda. Bolest je dugo trajala, tako da 25. aprila Ivai izvetava Gubernijalno predsednitvo u Zadru da se Njego jo nije oporavio. Slian izvetaj alje i 30. maja, zbog ega se u Crnoj Gori javila sumnja da je vladika otrovan. Glavna sumnja pada na porodicu Ilije Lumbardia, kod koje je Njego odseo posle povratka iz Rusije. Kotorski trgovac Lumbardi bio je u rodbinskim vezama s Ivanom IvanoviemVukotiem, Matejom Vuieviem, koje je po povratku u zemlju proterao iz Crne Gore, preuzevi celokupnu dravnu i crkvenu vlast. Ivai u pismu 30. maja 1834. tvrdi da vladika ivi povueno, nikome sa strane ne veruje, a hranu uzima jedino od lanova svoje porodice. Jedini ovek s kojim razgovara i s kojim se drui jeste njegov sekretar Dimitrije Milakovi. U sledeem Ivaievom izvetaju 9. juna 1834. pie kako se Njego pridigao i poeo baviti dravnim poslovima. Prema ovom izvetaju izgleda da je njegova bolest hronina. Reklo bi se da i sam sumnja u svoje skoro ozdravljenje, jer je izjavio nekim poverljivim ljudima da se njegova bolest ne moe izleiti. SUMNJA U TROVANjE PO svemu sudei, itajui izvetaje austrijskih vlasti, izgleda da je te 1833, kada mu je bilo samo 20 godina, Njego vie od est meseci proveo u krevetu, sumnjajui da je otrovan. Tada najverovatnije nastaju i njegove zbirke pesama "Lijek jarosti turske" i "Glas kamentaka". Blizina smrti, kao da je u velikoj meri znaila jednu od prelomnih taaka njegovog duhovnog i politikog rada. Noen sveu o kratkoi svog ovozemaljskog boravka on je na sve naine gledao da svoje poslove ujedini, da ih maksimalno skrati i ubrza, da to vie vidi, naui, sazna, kako bi svoja znanja i svoja iskustva upotrebio u stvaranju crnogorske drave. Njego od 13. februara do 8. aprila 1836. boravi u manastiru Pod Maine i ali se da je mnogo propatio u Crnoj Gori - zbog otre klime i pomanjkanja neophodnih stvari. Taj boravak kasnije je protumaen vrlo negativno od strane njegovih protivnika, koji su ga oklevetali da je cele zime igrao karte i druio se s austrijskim oficirima. Zdravlje mu se naglo pogorava u junu mesecu iste godine, a bolest se ponovo javlja u septembru, posle grahovske pogibije, kada 9. septembra Ivai pie Gubernijalnom predsednitvu u Zadru da je Njego poao u Majstore na osam do deset dana, jer tamo postoje lekovite vode. Posle dolaska iz Rusije, 1837. godine, sa svog uvenog putovanja u pratnji pukovnika Ozereckovckog, Njego se ponovo razboljeva. Njego od Ivaia 3/15. juna 1838. trai lekara: "Od nekog vremena poboljeva me noga, pa bojei se kakovi ravi posljedstvija, est imam obratiti se k Vama s molbom da biste mi uinili ljubov i poslali ovamo vaeg okrunog doktora, razumije se, ako mu njegova djela dozvole i ako soizvoli doi da se s njim posovjetujem o ovoj stvari".

Ivai mu 14. juna alje hirurga, dr Vincenca Goldija. On tada nije znao od ega je Njego bolestan i koliko e vremena izostati oko posla razgranienja u Patroviima. Tokom juna i avgusta 1838. dr Goldi dolazi na Cetinje. Do 1849. Njegoa dobro slui zdravlje. Poetkom decembra 1849. jako mu je pozlilo. Ivai mu alje Goldija, koji konstatuje da je Njego teak pluni bolesnik. Goldi mu prua pomo, koja privremeno poboljava Njegoevo zdravstveno stanje. Njemu je potrebna stalna medicinska nega, a nje nema na Cetinju, tako da Njego planira da se privremeno preseli u Kotor. Tada ne silazi u Kotor, jer mu se zdravstveno stanje privremeno poboljalo, sve do momenta kada mu je ponovo pozlilo. Pao je dok je igrao bilijar, iskaljujui krv. Od tog momenta, pa sve do njegove smrti, 19. oktobra 1851. godine, traje Njegoeva ivotna agonija. Znao je da je smrt tu, blizu, i da mu leka nema. Ostaje mu jo samo to da sakupi svu svoju snagu i krene na svoje veliko putovanje i da u Italiji pokua svojoj bolesti nai leka. Dana 3. aprila kree put Kotora, ali ga snana kia zadrava na Njeguima, kod roditelja. Nebo se otvorilo, kao da je plakalo zbog njega i njegove sudbine, zbog traginog kraja koji mu se pribliava. Nakon dva dana Njego je u Kotoru, pregledaju ga Petar Marinkovi i Vincenc Goldi i konstatuju da su mu obolele lezde i plua. Paljivo ga neguju te se on unekoliko oporavlja. Krajem aprila prelazi u Pranj, gde 20. maja 1850. sastavlja testament. Svoje poslednje veliko knjievno delo, najlepi testament koji ima naa istorija i naa knjievnost, kako je zakljuila Isidora Sekuli. Dana 8. juna parobrodom kree put Italije, a istog dana na dubrovakom pristanitu alje svoj testament na uvanje Jeremiji Gagiu. Dva dana kasnije parobrod pristaje u Zadru. Zbog bolesti Njego ne izlazi iz broda, gde ga poseuju baron Bla de Getaldi i general Kurdrijafanski. Getaldi ovako opisuje svoj susret s vladikom: "Izgled vladiin, u stvari ne pokazuje znakove smrtonosne bolesti koja je ve daleko odmakla, on je ponajmanje maloduan sa sigurnou da se uzda u ozdravljenje ali ga nestrpljenje goni da potrai savete kod vie iskusnih talijanskih lekara".

Sam sebi bee teak

Bojan Drakovi | 30. jul 2013. Brod isplovljava iz Zadarske luke 11. juna i kree ka Veneciji. Vruina i velika zapara, smetaju Njegou

Ljuba Nenadovi BROD isplovljava iz Zadarske luke 11. juna i kree ka Veneciji. Vruina i velika zapara, smetaju Njegou. Odluuje da se vrati u Crnu Goru u rodni klimat. U Trst stie krajem juna 1850. Njegovo zdravstveno stanje naglo se pogorava, osea da e umreti, jedva se dri na nogama. Moli vojnog i civilnog guvernera u Trstu da mu odmah stavi na raspolaganje poseban parobrod do Kotora. Guverner se zauzima kod Lojdovog brodarskog drutva da se Njegou da parobrod. Ono odmah nije u stanju da to uini. Tada viceadmiral Dalerus nareuje poruniku fregate, Litrovu, da Njegoa poveze ratnim parobrodom Seemoe do Boke Kotorske. Dana 30. juna Njego iz Trsta polazi za Kotor, gde stie 4. jula u sedam sati ujutro. Odatle se upuuje na Cetinje. Dana 8. jula 1850. Njego pie Gagiu: Evo mene opet u Crnoj Gori. Ne doputie mi ljekari italijanski i trijestinski ni da banje inim ni da vode pijem, a velika zapara italijanska veoma me bjee oslabila, tako da ne mogah gotovo na noge stati. Ja poelih za nekoje vrijeme povratiti se u svoje oteestvo. Mnogi me tome i sovjetovae da se u rodni klimat povratim, da ako se togod oporavim i dok se vrijeme malo oladi, pa snova da poem u Italiju. Ja uzmem sovjet od najbolji lekara im u se u to vrijeme ja ovde vidati. Ja sam sada dosta slab, ali se nadam, ako Bog da, skorome poboljanju zdravlja. TA KRASNA STVORENJA NEKI su me sovjetovali da oi na enski pol ne okreem, a ovjek ne moe i sa samrtnoga odra da oi ne baci na krasno stvorenije. Neki su me sovjetovali da fanele na tijelo ni marame oko vrata ne nosim. Neki su me sovjetovali da dvostruku fanelu na tijelo i do uih obuem, pa preko nje vunenu maramu oko vrata da metnem. Neki su me sovjetovali da leim potrbuke, a neki opet da leim na plea, neki na lijevu, a neki na desnu i pro. i pro. i pro. Saoptava Petru Marinkoviu 22. avgusta:

Ja nijesam jot izdravio, ali sam se dobro popravio. U mojoj bolesti ja sam i o smrti pomiljao, nego ova misao nimalo meni kodila nije, no ta vie zrake su mi duevne lake kroz tijelo pronicale, kako sunane zrake kroz tanke i razdrobljene oblake to lake proniu. Moja je ideja meu nebesima i grobnicom smjelo leela, i ja sam smrt ovako razumjeo: ili je tihi, vjeni san koji sam boravio pree roenja ili lako putovanje iz svijeta u svijet i priisljenje besmrtnome liku i vjeno blaenstvo. Ja se tada nimalo bojao nijesam, jerbo u meni adska dua nije, i ja Boga ne predstavljam kao Nerona i Muhameda II, no ga predstavljam, po njegovom veliestvu, za duha preveliestvenoga, premilostivoga svojima tvarima. Ja sam duu oveesku predstavljao na neki tainstveni fokus, koja, kako se razdvoji od tijela, sine hitrom zraicom i zapali besmrtni plam naega vjenoga ivota i blaenstva na nebesima. A nae jadno tijelo to je? Ugotenije i popiranije zemaljskoga gada, glibina od koje se gadi, praina s kojom se vihorovi rugaju i igraju, njom bistre istonike vodene mute, njom sjajne zrake sunane zatmivaju. I velikoga uda, koliko mi ovo nitavilo ljubimo i koliko nas interesuje! Tijelo je mnogo nitavije no ckleni sud, dajbudi izlomljena stakla kupe kaljavi ifuti i pometnuti trgovci te ji prodaju, a nae tijelo bez due ni za to ne slui. Dosadih Vam, no to je kriva dobrota Vae due, koju ste mi otkrili. Hiljadu sam sovjetnika imao otkako sam se razbolio, no sam se najvie Vaega sovjeta drao, i danas se najvie drim, jerbo sam vidio da iz dubine poznanstva i blagorodne due istjee. Neki su me sovjetovali da nita ne mislim. Kako e ovjek ivjeti, a ne misliti? Zbogom, gospodin Marinkoviu. Budi mi zdrav i veseo, i ne zaboravi tvojim dragim vospominanijem. U ovom pismu vidi se Njegoevo razmiljanje o smrti, na koju se polako pripremao. Ponovo, kao da je ozdravio, kao da mu je malo bilo bolje, kao da ga je Bog nagradio da jo jednim putovanjem svome srcu i svojoj dui ugodi. To je ono uveno putovanje koje je zabeleio Ljuba Nenadovi u Pismima iz Italije, kada se Njego susreo, licem u lice, sa stecitem evropske kulture i duhovnosti, kojoj je svim srcem i svom duom istinski pripadao, na neki neobian, crnogorski, srpski, balkanski i slovenski nain. NARUDBENICA KNjIGA Njego moe da se kupi u veim knjiarama, kod izdavaa NNK, Terazije 14/3, da se narui na telefone 011/268-7051 i 065/268-8975 ili na mejl i.p.nnki@eunet. rs Na svoje veliko i poslednje putovanje Njego kree 12. novembra 1850. Ono je izgledalo kao zrno svetlosti pre skorog i definitivnog rastanka sa zemaljskim ivotom. U Zadar stie 20. novembra, ali zbog nevremena ne silazi s broda, a vojne i civilne stareine dolaze da mu se poklone. Uputio se 21. novembra, preko Trsta ka Beu, da se po uputstvu Julija Radiia i ora Stratimirovia konsultuje sa poznatim bekim lekarom i strunjakom za grudne bolesti, Jozefom kodom, profesorom Bekog univerziteta. U Be dolazi 29. novembra i ostaje sedamnaest dana. Poto se pregledao kod dr kode, 15. decembra kree za Italiju, 18. decembra dospeva u Trst odakle odmah produuje za Napulj, gde provodi zimu 1850-1851. Izgleda da mu se zdravlje i raspoloenje popravlja. U Napulju kao da je ivnuo. U tom gradu zadrao se od 17. januara do 24. aprila 1851. o emu nam lepa svedoanstva donosi Ljuba Nenadovi. Svuda je doekan i rado priman gost, kod napuljskog kralja Ferdinanda II Burbonskog, barona Rotilda, posetio je jedan francuski i jedan ameriki ratni brod, obilazio ruevine Pompeje. Sredinom maja stanje mu se pogorava, naputa Napulj i odlazi za Be; 16. maja dolazi u Trst gde ostaje nekoliko dana, jer je pretrpeo krvoliptanje plua. U Beu ga pregleda dr koda, konstatuje da je

bolest uzela maha i da mu pomoi vie nema. Iz Bea Njego se seli u Hincing, gde ostaje do poetka avgusta. Ovde mu u posetu dolazi italijanski arheolog Franesko Karara koji pria da se Njego potpuno izmenio. Duge crne kose i brada okruivahu bledo i smralo lice, oi mu behu mutne i umrtvljene, glas mukao sa tekim disanjem, seae, a sam sebi bee teak.

Rastanaka nema vie

Bojan Drakovi | 31. jul 2013. Nikada se vie neemo rastati, kazao je gledajui Loven. Bio je mu i otac Crne Gore, verni uvar njenih ljudi

Kapela na Lovenu NA Cetinju se doznaje da je Njego u Beu na umoru. Crnogorski senat alje Dimitrija Milakovia i Vida Bokovia da ga dovedu u Crnu Goru. Devetnaestog avgusta Njego iz Trsta stie u Zadar. Dalmatinski guverner Getaldi ga poseuje. Zatie ga u veoma bolesnom stanju. U Kotor stie 21. avgusta, a na Cetinje kree 23. Tada pri izlasku sa broda, prema svedoenjima, pogledao Loven uz komentar: Nikada se vie neemo rastati. Preko Njegua dolazi na Cetinje, gde proivljava poslednji in ivotne drame. ivot velikog pesnika-politiara ugasio se 19/31. oktobra 1851. godine u deset asova ujutru, tano u vreme kada je pre dvadeset i jedne godine stupio na tron crnogorske crkve i drave. Vladika Rade u punom smislu te rei venao se sa Crnom Gorom.

On je bio njen mu i otac, veran uvar njenih ljudi i njenog ivota. Sve to je imao i to je posedovao, sebe, svoju pamet, svoj ivot, svoj talenat, knjige, uticaj i autoritet pripadalo je Crnoj Gori i Crnogorcima. On nije imao svoju kasu, sav novac posle njegove smrti, koji je iznosio oko 500.000 franaka, bio je vlasnitvo Crne Gore, zarad nje rtvovao je i bratstvenike i porodine interese, prodajui Austriji Pod Maine i Stanjevie. Taj novac je zaloen kod Petrogradske banke, kao svojevrsna novana rezerva koja bi se upotrebila samo u sluaju gladi, za nabavku ita i preko potrebnih namirnica stanovnitvu Crne Gore. Jedan od naina na koji Njego nastoji da uvrsti autoritet drave, bila je borba protiv krvne osvete, kao jednog arhainog ali sveprisutnog naina na koji kolektiv, bez drave i organizovane vlasti nastoji da zatiti samog sebe i sopstvenu egzistenciju. ZNAO I UIO VLADAR ove male balkanske zemlje bio je ne samo politiki i duhovni otac, nego i intelektualni i ideoloki voa sopstvenog naroda. On je morao da zna i ui vie nego ijedan drugi Crnogorac, jer ga je to njegovo mesto obavezivalo. Snaga pojedinca u Crnoj Gori bila je bez znaaja, mogao je u principu svako svakoga da ubije i svako svakome da doe glave; pravu drutvenu vrednost pojedinac je dobijao svojim roenjem, po bratstvenikoj i plemenskoj pripadnosti, koja mu je obezbeivala poloaj i mesto u drutvu. Nije vano ko si i ta si, vano je koliko puaka iza tebe stoji. Zato se u Crnoj Gori formira kult mukarca i muke glave, jer je ona jedina sposobna da zatiti ivot, kako svoj tako i svojih blinjih. Najvanije je bilo oeniti se i dobiti sina, po mogunosti roditi to vie sinova koji e postati nosioci oruja. Kada se oni poveu postaju klan, koji se kroz osvetu titi i brani. Problem krvne osvete je prvo s im se suoio Njego na svom putu stvaranja dravne vlasti u Crnoj Gori, pri emu je dravna vlast traila iroku narodnu podrku i razumevanje, to je dovelo do toga, da su se pojedinci, iz slabijih porodica i plemena, kroz dravnu slubu poeli uzdizati, pa je velike rodove primoravalo da u dravnoj slubi nau adekvatnu zatitu za svoje predstavnike. Njego je bio ovek svestan vlastite vrednosti, istorijske uloge i znaaja. Jedino je imao al to njegova vladavina nije ovenana nekom veom vojnom pobedom, kao vladavina njegovog prethodnika Svetog Petra Cetinjskog. Kod njega se zapaa jedna osobina karakteristina za sve velike politike umove, a to je taktinost i strpljenje, koje su neodvojivi deo religioznosti i svesti o izabranosti Gospodnjoj, kao i odlunost i hitrost u akciji. Njegov rad i trud na stvaranju drave i formiranju dravnog autoriteta imao je i svoju cenu, koja se plaala glavama. Dravno dobro je najvie dobro i tome dobru su podreena sva ostala dobra. Ovu misao Njego je usvojio od Platona, za koga je prvi put uo od svojih uitelja, da bi ga pouzdano itao i izuavao tek nakon 1834. godine, kada u ruskom prevodu kupuje gotovo sva dela klasine knjievnosti. Njegov politiki rezon, koji se formirao do 1837. godine, i koji je iskustvom gladi i intriga, definitivno formiran nakon te godine, bio je dosta jasan i nedvosmislen. Njego je upravljao Crnom Gorom, s jakom voljom i vrstom rukom, sa potpuno jasnim, izgraenim i spoljnopolitikim i unutarpolitikim planom. Ipak, ini nam se da je Isidora Sekuli bila u pravu. Njego je bio ovek od jednog komada, isklesan, stvaran i razvijan gotovo istovremeno, tako da je njegova politika predstavljala njegovu najviu poetiku, kao to je i njegova poetika imala krajnje politike ciljeve, samo s tom razlikom, to je

bogatstvom vlastitog duha, irinom pogleda i estetikim jedinstvom uspeo da oivi svoju poetsku misao, da je ovekovei, tako da je Njego, poeta-filosof, zasenio vladiku Rada, politiara-dravotvorca. Njego i vladika Rade, iako su prividno razliiti, oni su jedna te ista linost, izmeu kojih nema nikakve, ama ba nikakve razlike.

KRAJ