Leenje travkama

PAPRAT SLATKA [polypodium vulgare] Narodni naziv: sladi, slatka bujad, slatki koren Opis biljke: Koren slatke ima vorasti izdanak i raste gotovo na povrini zemlje. Ponekad naraste i vie od 1 metra sa nasadjenim listovima na dugakim golim drkama. istovi su ko!asto perasti sa duboko urezanim re!njevima koji su prema vr"u sve krai. Koren je debeo, mesnat i slatkog ukusa. ekoviti deo biljke: # prolee ili ranu jesen beru se podanak i koren biljke, starosti barem $ godine. %ui se na toplom mestu. ekovito delovanje: %latka paprat koristi se kao lek u leenju pre"lade i kalja. Pospeuje izluivanje !ui i mokrae. Preporuuje se u leenju oteene slezine, "ronine zaepljenosti, bolesti jetre, !elu&a i bubrega. PASULJ [Pha eoli legument] Narodni naziv: ba!ulj, beli gra", beli pasulj, bijeli gra", bob, gra, grav, grag, gra"'golubnjak, gra"'roga&i&, gra"'ro!njak, gra"' ta&ka, !uti pasulj, laki bob, opaki gra", pa!ulj, pasulj puzava&, pasulj ta&ka, paon, pauljak, pletena&, po&anj, priti&njak, pritka, pri&ana&, pri&anik, smiag, tkljana&, trklja, (aduo, (a!ol, (azoli, (asolj, (asul, (aon, (r!olj, d!ora Opis biljke: Pasulj je donesen iz )merike. Kod nas se gaji u ogromnim koliinama u raznim varijetetima, jer je puno korien u is"rani. *edutim pasulj je i lekovita biljka. # lekovite svr"e upotrebljava se zrela ma"una bez semena +P"aseoli legumen, P"aseoli &orte, (ru&tus- od pasulja uav&a +ne pritkaa-. *a"une pasulja su malo sluzavog ukusa i bez mirisa. %tanite: .aste svuda. ekoviti deo biljke: #potrebljava se &ela biljka sa korenom . ekovito delovanje: *a"une od pasulja su lek protiv eerne bolesti. %manjenje e&era u krvi je i eksperimentalno i kliniki dokazano. /roga deluje i kao diuretik. #potrebljava se protiv uloga i zapaljenja mokrani" puteva. P!R"U# [petro elinum horten e] Narodni naziv: a&, majdonos, petrusin, perun, petrusimul, petrusim, zelen Opis biljke: Perun je dvogodinja biljka sa belim, tankim i repastim korenom. istovi su razliitog oblika. 0vetni veni je !uto zelene boje. Persun nema visoko kalorinu vrednost ali je zato izuzetno bogat mineralima i vitaminima, to ga

svrstava u red visoko kvakitetni" namirni&a i lekoviti" sredstava. Posle sipka i borovni&e, u persunovom listu ima najvie vitamina 0: u 111 grama ima ak 121 miligrama vitamina. 3ogat je jo provitaminom ), vitaminima grupe 3, ak i tako redak vitamin 314 + koji je znaajan za stvaranje &rveni" krvni" zrna&a-. Nita manje nije impresivno ni bogatstvo peruna mineralnim materijama. %amo u 111 grama perunovog lista ima oko 1 561 miligrama minerala, od ega polovinu zauzima visoko vredan kalijum. 7ome treba dodati i znaajno prisustvo gvo!dja, kal&ijuma, mangana, magnezijuma, bakra... ie peruna valja uzimati u sve!em stanju, jer jedino tako zadrzava svoja bitna svojstva. Ne valja ga suiti niti konzervirati: ali se mo!e zamrznuti. *o!e se i zimi uzgajati bez vei" tekoa, u sandu&i&ima na terasi ili u sobi. %tanite: #zgaja se u vrtovima. ekoviti deo biljke: # prolee i jesen se kopa koren. %eme se sakuplja neposredno pre sazrevanja, a &ela biljka kad je u &vatu. ekovito delovanje: Perun se ubraja u lekovito bilje, spreava nadimanje, umiruje greve i deluje protiv vrenja u &revima. agano pospeuje menstrua&iju. #braja se u biljke koje otvaraju. Ne sme se upotrebljavati kod upalni" pro&esa u bubrezima. Perunov list je izuzetno delotvoran kao sredstvo koje podstie izluivanje stetni" materija iz organizma, a povoljno utie na &irkula&iju i na srane smetnje. P!T$PRSTA ST!%A [potentilla tonnentilla] Narodni naziv: petolista, petoprsta, petoprst visoki, poljska te!a, srani koren, sr&enjak, ste!a, ste!nik, stava od srdobolje, trava od sr&a Opis biljke: Petoprsta ste!a ima vorast, &rven podanak i po nekoliko uspravni", pri vr"u razgranate i slabo dlakave stabljike visine do 61 &m. 8ma duge nazubljene listove bez peteljki koji stoje u prljenovima od 9 do 2 lisaka. 0vetovi su !uti 8 nalaze se na dugakim peteljkama. %tanite: .aste na vla!nim livadama, u jar&ima i gustim umama. ekoviti deo biljke: :a lek se skuplja koren za vreme &vetanja. ekovito delovanje: Koristi se za zaustavljanje krvarenja rana, kod povraanja krvi i krvavi" proliva. ei srdobolju, iz tela odvaja otrovne gasove i sokove, isti zaepljenu jetru i plua, zatim, lei povratnu grozni&u, !uti&u i venerine bolesti. P!T$PRSTA [potentilla reptan ] Narodni naziv: petoprsta rana, petolista puzava, ste!nik puzavi, trava od sr&a Opis biljke: Petoprsta ima polegnute ili uzdignute stabljike. Koren joj je razgranjen i duboko zadire u zemlju. Poput vre!e, vlaknaste !ile dose!u du!inu i do $1 &m. istovi su trodelni do peterodelni, gomji listovi sa 6 liske sede neposredno na stablji&i a donji imaju 9 liski i dugake peteljke. istovi i stabljika pokriveni su svilenastim dlai&ama. Na kraju stabljike stoji patita& sa malobrojnim !utim &vetiima, nalik na ru!i&e. 0vet je pravilan

veni sa 9 !uti" lati&a i 9 lapova ake, tako da izgleda kao da ima 11 lati&a. %tanite: .aste na vla!nim livadama, u jarkovima, pored vode, na prisojnim bre!ulj&ima i stenama. ekoviti deo biljke: :a vreme vegeta&ije sakupljaju se listovi, a koren u prolee i leto. ekovito delovanje: Petoprsta se koristi u leenju povratne grozni&e, bolova u stomaku i greva u !elu&u, zatim, protiv proliva ili dizenterije sa krvlju. P!TR$&A' ili TUR('A [agrimonia eupatoria] Narodni naziv: ranjenik, oviji iak, kostolom, trava od poseke Opis biljke: Petrova& ima uspravnu, dlakavu stabljiku visine do 21 &m. %tabljika izbija iz podanka. istovi su perasti, a listii su jajastog ili dugoljastog oblika. 0vetovi su rasporedjeni u dugakorn grozdu okolo same stabljike. *ali su i !ute boje a mali plodovi imaju kukaste ekinje. Petrova& je gotovo bez mirisa i dorkog ukusa. %tanite: .aste na vla!nim livadama, u jarkovima, pored vode, na prisojnim bre!ulj&ima i stenama. ekoviti deo biljke: :a lek se beru listovi ili &ela biljka. 3ere se gornji deo biljke u &vetu. ekovito delovanje: Koristi se u leenju oboljenja jetre, katara na !elu&u, proliva, !uti&e, sklonosti talo!enja mokrane kiseline u telu i kod !uni" kamena. 7akodje se koristi protiv krvarenja rana, krvarenja bubrega, protiv bolesne slezine, ko!e i krvotoka. #potrebljava se kao narodni lek za leenje proliva, srdobolje, rana, posekotina, skro(uloze, katara !elu&a i &reva, oboljenja !ui i jetre, belog pranja i ko!ni" bolesti. P(R!&(#A lli P(R(KA [agropvrum repen ] Narodni naziv: pir, pirak, pirnika, pirovina, puzava pirika, zuba&a Opis biljke: Pirevina ili pirika je trajna biljka iz velike porodi&e trava. %rodnik je peni&e, u stvari je koren koji se teko iskorenjuje. ;iri se podzemnim, puzavim vre!ama. Nadzemni deo je visok do 1 metra. istovi su zelene ili plavo zelene boje, veoma dugaki i uski, sa kratkim dlai&ama i pljosnati. 0vetovi su smeteni u dugakim dvorednim klasovima. Podanak je bez posebnog mirisa. #kus mu je sladunjav i sluzav. %tanite: .aste na vla!nim livadama, u jarkovima, pored vode, na prisojnim bre!ulj&ima i stenama. ekoviti deo biljke: Najbolje ga je brati pri prolenoj obradi zemljita. Nakon to se iskopa, opere se i oisti od korenia dok ne postane lomljiv. ekovito delovanje: Podanak pirike izvanredno je sredstvo za ienje krvi i jaanje nerava. 8sto tako, veoma je dobar u leenju reumatizma i gi"ta +uloga-, kod vodene bolesti, bolesti me"ura, katara mokranog me"ura, kod stvaranja kamena u mokranim organima, kod bolesti !ui, jetre, slezine, !uti&e, katara !elu&a i &reva. Koristi se kod bolesti plua, a du!om i redovnom ajnom kurom od podanka pirike mo!e se uspeno leiti i tuberkuloza plua. :a spoljnu upotrebu se priprema obloga kod upale zglobova, bolova kod "emoroida 8 otoka.

P(SKA&('A [trigonella )oenum grae*um] Narodni naziv: gro"otua, grko sjerne,grka detelina,kozji rog, proseni&a, ro!njaa Opis biljke: Piskavi&a je jednogodinja biljka sa stupastim korenom koji uraste duboko u zemlju. %tabljika je okrugla i malo razgranata. istovi su trodelni i imaju peteljke koje su dlakave i odozgo odebljale. 0vetovi su !uti ili uto beli 8 bez, i nalaze se u pazu"u listova. 0ela biljka ima jak i prepoznatljiv miris. Piskavi&a je jedna od najstariji" lekoviti" biljaka. <e u =giptu stavljali su istu&ano seme na opekotine, a stari Kinezi i 8ndij&i na skro(ulozne rane. %tarogrka medi&ina i >ipokratovi ueni&i otkrili su delotvornost piskavi&e kod bron"ijalne upale , jer pospeuje i&enje od sluzi. %tanite: Piskavi&a poti&e iz 8ndije. # zemljama %redozemlja uzgaja se kao lekovita i kulturna biljka. .aste samoniklo na suvim proplan&ima, uglavnom iz tla krenjakog sastava.# prirodi raste kao polu divlja. 0veta u junu i julu, seme se bere u avgustu. ekoviti deo biljke: :a lekovite svr"e koristi se seme i to samo spoljnje + iz ma"une-, koje je slino lanenom semenu. %eme se mo!e kuvati u kau ili samleti u pra". %amleveno u pra" je delotvornije. ekovito delovanje: Piskavi&a je od davnina poznata kao dobro lekovito sredstvo za rastvaranje sluzi. %preava upale, smekava, pospeuje zarastanje rana. %eme stu&ano u pra" koristi se za pripremanje obloga za ubla!avanje bolova gi"ta +uloga-, neuralgije, iijasa i otoka !lezda. Obloge lee teke ireve na ko!i, stvaranje (istule, gnojenja kostiju, otvorene rane na nogama i ireve na stegnu. Pomeana s drugim lekovitim biljem piskavi&a se koristi u leenju mnogi" drugi" bolesti. P$+,!L [tu ilago )ar)ara] Narodni naziv: belokopitnjak, konjsko kopito, lepu", lepuk, podbelek, podbilj Opis biljke: Podbel je trajna biljka sa jako razvijenim korenom i podzemnim izdan&ima. # prolee se najpre pojave samo belo barunaste ljuskaste &vetne stabljike sa po jednom !utom &vetnom glavi&om. %tabljike su visoke 11 do 19 &m. :a vreme &vetanja listovi su jo pod zemljom i razvijaju se tek nakon &vetanja. istovi su oblika potkovi&e sa peteljkom i prilegnuti su uz zemlju. istovi i &vetovi imaju slab miris, a ukus im je gorak i sluzav. %tanite: Podbel raste na glinenom tlu uz potoke, &iglane, jarke ili nasipe uz obale reka i na !eleznikim nasipima. ekoviti deo biljke: :a lek se skuplja &ela biljka, bez korena. ekovito delovanje: %pre&ava upale, a postojee brzo lei. #speno se primenjuje u leenju promuklosti, katara !drela, bron"itisa, upale porebri&e, bron"alne astme i kod poetne tuberkuloze plua. :a spoljnu upotrebu koriste se obloge kod upale vena, ira potkoleni&e, opekotina, &rvenog vetra i svi" upala i otoka. P$+U,('A [Teu*rium *hamaedry ]

Narodni naziv: /jubata&, dupa&, duba&, dubi&a, zubata&, mravak, penui&a, stupa&, su"ovr", trava od grozni&e, trbua& Opis biljke: Podubi&a je polu!bun, visine 11 do 61 &m, sa &etvorouglastim stabljikama, koje su na donjem delu drvenaste. %tarije grane su polo!ene, dok su mlade uspravne. %tabljike su pokrivene dlakama. istovi su parni, na kratkim drkama, eliptinog oblika, po obodu krupno nazubljeni, sa donje strane pokriveni mekim dlakama, a sa gornje gotovo goli. 0vetovi su bledo &rveni, redje beli, obrazuju prljenove, koji su najee okrenutiu na jednu stranu. 0veta od juna do septembra. %tanite: Podubi&a je mediteranska biljka, ali je veoma rasprostranjena i u unutranjosti, najee na krenja&kim brdskim livadama i kamenjarima, panja&ima, u svetlim "rastovim i borovim umama i iznad 1111 m nadmorske visine. ekoviti deo biljke: .azmno!ava se semenom. # lekovite svr"e upotrebljavaju se vr"ovi grani&a u &vetu i list . ekovito delovanje: Podubi&a se mnogo vie &eni i raznovrsnije upotrebljava u narodnoj nego u naunoj medi&ini. Pa je u mnogim naim krajevima, naroito u planinskim, jedan od najomiljeniji" lekova. 3iljka nije otrovna, pa je opravdana njena upotreba za leenje oboleli" organa za varenje. 7o je narodni tonik koji se upotrebljava u obliku praka, aja +11 g na 411 g vode-, tinkture i dr. Kao mirisno, gorko antiseptino sredstvo upotrebljava se i za leenje !u&i, belog pranja, rana, "emoroida i dr. <ino od podubi&e +411 g na 1 litar &rnog vina ostaviti da stoji ? dana- upotrebljava se u narodu kao lek protiv slabosti, malokrvnosti i za ispiranje rana. PR(L(P [galium aparine] Narodni naziv: bro&enika, bro&eni&a, bro&ika, divlji bro&, "vatava&, korenika, prilipa&a, priljepa&a, turi&a Opis biljke: Prilip je penja&i&a ija stabljika dosti!e visinu od 51 do 191 &m. %vuda se lako penje. %tabljika je etverouglasta sa tvrdim dlakama a samo na lan&ima odebljala. istovi imaju jednu izrazitu provodnu !ilu, a po 5 do ? i" je rasporedjeno u pr8jenu. *ali zeleno beli &vetovi smeteni su u pazu"u lista. Prijatnog je i ne!nog mirisa a gorka ukusa. %tanite: Prilip je jako rasprostranjena biljka, nalazi se na orani&ama i livadama, ruevinama, uz puteve i !ivi&e, a esto i uz grm8je. ekoviti deo biljke: 3ere se &ela biljka u &vatu. ekovito delovanje: @o u staro doba lekovito delovanje prilipa koristilo se posebno u leenju !uti&e. Aaj od prilipa preporuuje se kod vodene bolesti, bolesnog zadr!avanja mokrae, kod bolnog mokrenja, kod kamena, oteeni" !lezda, katara u me"uru i gojaznosti, katara u !elu&u i &revima, te kod svi" upala jezika. :a spoljnu upotrebu se koristi kod liaja, egzema, ko!ni" neistoa, raka ko!e i kod svi" drugi" oteenja ko!e. Od sve!eg soka i masla&a priprema se veoma korisna i lekovita mast protiv svi" ko!ni" bolesti, kao to su gnojni ko!ni irevi, skru(ulozne otekline, tvrdokorni irevi, kvr!i&e na prsima, ko!ni osipi, gnojni irevi na prsima, liajevi.

NARODNI LEKOVI PROTIV GRIPA

Pravilnom upotrebom i dobrom kombinacijom biljaka u pe!no e pobe"uju vi #nakovi $ripa i pre%lade
Pre subota, 4. (ebruar 411?.

Press Barmakoloka industrija jo nije napravila lek protiv gripa, samo vak&ine kao preven&iju. ekari preporuuju unos vitamina, mirovanje, dezin(ek&iju i provetravanje prostorija. )li, zato je priroda puna plodova koji uz pravilnu upotrebu oveku poma!u da se izbori s pojedinanim znakovima ove bolesti. 0rni i beli luk, ren, med, limun, zova u raznim obli&ima i preparatima koji se pripremaju i obraCuju na razliite naine su spas, bez tetni" dejstava, u vreme kada "araju bilo koji virusi gripa. Nji"ova upotreba zavisi od toga da li se borimo protiv suvog ili zrelog kalja, temperature, ote!anog disanja. 7ravarka %miljana .adovi iz 3eograda &eo !ivot je posvetila ubiranju lekovitog bilja i spravljanju raznovrsni" prirodni" medikamenata. *alo je uila od babe, malo se slu!ila literaturom, a dosta toga je sama smislila. ' ek je oko nas gde god da se okrenemo. %amo treba znati kako se upotrebljava, kad se koja biljka bere i ta se od nje koristi. ) svako od nas bi u kui trebalo da ima svoju biljnu apoteku ' poruuje %miljana i otkriva sva lekovita dejstva i upotrebu &rnog luka koji je najdelotvorniji protiv kalja i za izba&ivanje sekreta iz plua. Najlaki za pripremu je lukov aj, koji se spravlja tako to se u pola litra provrele vode potopi iseena glavi&a sa ljuskom. Kada odstoji, malo se zasladi medom ili pr!enim eerom i pije se mlak, a nekoliko kapi limuna ga ine ukusnijim i lekovitijim. Nekoliko kapi sve!e is&eCenog soka iz glavi&e luka poma!u i kod kalja i kod kijavi&e. Od luka se mogu praviti i obloge koje se stavljaju na grudi da bi se odlepio lajm sa plua. uk se sitno ise&ka i malo propr!i na ulju. Kada se pro"ladi, stavi se na grudi, ali iskljuivo preko tanke pamune tkanine i tako se dr!i nekoliko sati. 8sto dejstvo ima i obloga od skuvanog krompira koji se izgnjei, umota u papir, pa u tkaninu, i dr!i na grudima dok je obloga topla. ' /obre su obloge i od topljenog zejeg sala i ovje marami&e. /ovoljno i" je jednom staviti i ve sutradan poinjete da iskaljavate ' objanjava %miljana .adovi i dodaje da je za kaalj kod de&e najbolji aj od belog sleza, ali i napitak napravljen od kombina&ije Cumbira, nane i zove. 8 ren je odlian medikament za ote!ano disanje i bol u pluima. 8zrenda se koren, pomea

sa duplo vie meda i uzima tri puta na dan. Na isti nain se priprema i sirup od lista bokvi&e. Poviena temperatura je obino neizostavni deo gripa, ali i za nju u prirodi ima leka. Preventiva i oporavak Najvei prirodni Dgripoubi&aD je beli luk, koji je odavno naao svoje mesto i primenu u leenju mnogi" bolesti. 8ako neprijatnog mirisa, u zimskim danima je dobro pojesti bar jedan en na dan. #z njega, ide i redovno uzimanje meda, najbolje livadskog, jer je najbogatiji lekovitim dejstvima trava. %miljana .adovi ka!e da su med i beli luk najbolji u kombina&iji. 3eli luk se izrenda, pomea s podjednakom koliinom meda i dva puta dnevno uzima po jedna kaii&a. #koliko nas grip savlada, za oporavak je najbolja kombina&ija argarepe i ora"a. %ve!a argarepa se izrenda, u nju se doda pet puta manje mleveni" ili se&kani" ora"a i kada odstoji dva'tri dana, svakog jutra uzima se po kaii&a. ' *asa!a komovom rakijom je veoma e(ikasna. *lakom rakijom izmasira se &elo telo bolesnika, onda se dobro utopli dok se ne preznoji. )ko nekome smeta miris rakije, mo!e da napravi obloge od krompira. Krompir se izrenda, doda se malo brana i tako spremljeno testo stavi se na stopala i obuju se arape. 8 projino brano pomeano sa siretom mo!e kao i krompir preko stopala da izvue temperaturu ' objanjava travarka %miljana i naglaava da limuna i meda protiv gripa nikad nije mnogo. 8lina %imi, vlasni&a "erbateke E*edikumD, ka!e da se ljudi sve vie odluuju za korienje prirodni" lekova. Ona objanjava da je lekovitost biljaka nauno dokazana i da su svi preparati koje prodaje ispitani i bezbedni. .e&epture su tajna, ali nam je objasnila koje su to biljke koje se koriste za borbu protiv gripa. ' ="ina&ea je najbolja antivirusna biljka poreklom iz )merike, pa zatim su tu aloja, sladi, eukaliptus, matinjak, kleka, zova, anis, Cumbir, nana, !al(ija ' nabraja %imieva samo neke od biljaka, napominjui da je i glina veoma korisna kao antivirusno sredstvo i preporuuje morsku so za ispiranje grla i nosne duplje. Koliko su biljni preparati zdravi i e(ikasni govori i to to je i (arma&eutska industrija u svoj asortiman uvrstila lekove na biljnoj bazi, a koje lekari sve ee preporuuju umesto klasini" medikamenata.

&tari Narodni Lekovi

F:a svaku bolest priroda je podarila lek koji je svakome dostupanG

-ed je idealan dodatak u zdravoj ishrani. Uzima se kao preventiva i lek protiv prehlada te jaca otpornost organizma. Propolis je bogat aminokiselinama , vitaminima i ima antioksidativno delovanje i sprecava razvoj i razmnozavanje bakterija i virusa. Moze se reci da je med prirodni antibiotik. Ki eli kupu se preporucuje sto vise koristiti u prehrani jer jaca imunoloski sustav, deluje antisepticki i povecava otpornost protiv mnogih bolesti. Odlicna je prevencija za sprecavanje prehlade i pomaze kod bronhitisa. ,eli luk je jedan od najstariji" doma&i" lekova koji F e&i %veG. %adrzi alli&in H tvar koja se oslobadja kidanjem ljuske i gnje&enjem luka. Spada u prirodne antibiotike. Ljute papri*i*e )e)erone sadrze kapsai&in H tvar koja pomaze pri iskasljavanju sluzi i od&epljivanju nosa.

K).)NB8 80::ubari irom sveta preporu&uju ulje karan(ili&a kao prvu pomo& za zubobolju.# stvari, to je ono to to sam koristio za zubobolju . /eluje. %tavite to ulje direktno na bolni zub.

)<)N/):ulje lavande je aromaterapijski lek broj jedan za bol. # stvari bilo je osnovno sredstvo u samom za&etku aromaterapije.*o!ete da pomeate nekoliko kapi ulja lavande u kai&i&i biljnog ulja i da to utrljate na bolno mesto.

Objavio 191?114? u 42. de&embar 4115 11:$4:11 I 1 &omment+s-

'(ORE'
Kada je otvorena grobni&a kralja 7utankamona, egipatskog de&aka'(araona, ar"eolozi su ugledali &itavu gomilu skrivenog blaga. Nau&ni&i koji ispituju pro&es starenja pronali su jo neto' papirus s kraljevim re&eptom protiv bora: kokosovo ulje, balsam lekovitog bilja i odoljen pomeani sa !ivotinjskom ma&u. Baraonov re&ept protiv bora uopte se nije razlikovao od mnogi" drugi" koji su vekovima preporu&ivani u tu svr"u, uklju&uju&i sva mogu&a sredstva , od medvede i gu&ije masti do katrana i terpentina.=vo nekoliko prirodni" sredstava koja mogu da se poka!u kao korisna. ;).J).=P):je bogata vitaminom ), a nedostatak ovog vitamina dovodi do suve ko!e i boranja. 7reba gri&kati po jednu do dve argarepe dnevno, na samo radi spre&avanja pojave bora ve& i zbog svi" "emikalija koje preventivno deluju protiv pojave raka, a nalaze se u ovoj vrsti povr&a. K)K)O:glavna supstan&a za omekavanje koja se koristi pri stavljanju losiona za ko!u i kozmeti&ki" preparata, kakao puter predstavlja omiljeno sredstvo protiv bora, koje stru&nja&i za (armakognoziju rado preporu&uju.On se topi na temperaturi tela i vla!i suvu ko!u, posebno u predelu oko o&iju +sitne zrakaste bore-. K.)%7)<)0:>ladan, vla!an krastava& ima dugu tradi&iju kao sredstvo za umirenje opekotina od sun&a i spre&avanje stvaranja bora. *o!ete da ise&ete tanke okrugle re!njeve i da i" stavljate na ko!u. 7akode mo!ete da i" umutite u blenderu i nanesete na li&e kao masku.8sperite li&e posle 19'61 min.

'ALERGI)A'
)lergije su abnormalne reak&ije na svakodnevne supstan&e.Prouzrokovane su preteranom reak&ijom imunolokog sistema na "istamin,"emikaliju koju telo isputa da bi se borilo protiv mikrobni" napasnika.)li u alergijama napasni&i nisu virusi ili bakterije,ve& nekodljive supstan&e:polen,praina....eak&ije naj&e&e su: kijanje,svrab,vodnjikave o&i..=vo korisni" biljala kojima uspeno mo!ete prevazi&i alergiju.

3= 8 8 0.N8 #K:Oni bi mogli da budu blagotvorni zbog visoki" kon&entra&ija jedinjenja kao to je kver&etin,pronaden u tim biljkama.)ko patite od alergije predlo!io bi" vam dodavanje obilati" koli&ina luka "rani u vaem jelovniku. .=N:Ne postoji nita nalik na zalogaj sve!eg rena za pro&i&avanje sinusa.#gledni lekari tvrde da je dnevna doza neop"odna samo dok se simptomi alergije ne ubla!e Nakon toga potrebno vam je samo nekoliko kai&i&a rena svakog mese&a da spre&ite jo jedan napad alergije. KOP.8<):Pouzdana istra!ivanja pokazuju da su preparati od koprive delotvorni u le&enju alergijski" nosni" simptoma.Nj&e&e se koristi koren koprive.