Prostorna

akustika

Relativni odnosi veliina u akustici
Normalni atmosferski pritisak na nivou mora iznosi oko Pa.

Na ovaj statiki priisak superponira se zvuni pritisak prouzrokovan
molekularnim pomeranjem vazduha.

Na pragu ujnosti zvuni pritisak je 20 uPa a na granici bola iznad
20Pa.

Odnos ove dve veliine je vei od iz ega zakljuujemo da bi
bilo nepodesno uzeti pritisak kao merilo jaine zvuka.
5
10
6
10
Ljudsko ulo sluha podnosi ovako veliki raspon nadraaja, kao to je
uostalom sluaj i sa ostalim ovejim ulima, zbog toga to je njegova
prenosna funkcija, manje ili vie, logaritamska.

Subjektivni oseaj jaine zvuka je priblino srazmeran logaritmu fizike
pobude to vai uopte za sva ljudska ula (Veber-Fehnerov zakon).

To znai da pobuda treba da se poveava stalno za isti procenat da bi
se dobio utisak da jaina zvuka raste ravnomerno.
Iz prethodno navedenih razloga je u akustici primerenije koristiti
odnos, i to logaitamski, dve vrednosti zvunog pritiska, intenziteta
zvuka ili akustike snage, nego njihove apsolutne vrednosti.

Zbog toga je uveden pojam nivoa zvunog pritiska koji se izraava
u decibelina (dB). Kao nulti nivo usvojen je nivo koji odgovara
pragu ujnosti na 1000 Hz. Tako je nivo zvuka iji je pritisak p, dat
relacijom:
0
log 20
p
p
L
p
=
Objektivna jaina zvuka u akustici se umesto u paskalima (Pa)
izraava u decibelima (dB) u odnosu na referentnu vrednost:


Pa 20
0
= p
Nivo intenziteta zvuka
0
log 10
J
J
L
I
=
0
2
0
2
0
2
0
0
2
0
log 10 log 10 log 10
J c
p
L
p
p
J c
p
J
J
L
p I

+ =

= =

Pri normalnim atmosferskim uslovima (t = 22 C)
Nivo zvunog pritiska i nivo intenziteta zvuka u praktinim
uslovima imaju iste numerike vrednosti pa se obino
oznaavaju sa L i nazivaju kratko nivo zvuka.
p p I
L L L ~ = dB 13 , 0
1 1,25 1,6 2 2,5 3,15 4 5 6,3 8 10
dB 0 2 4 6 8 10 12 14 16 18 20
12,5 20 100 1000 0,1 0,01
dB 22 26 40 60 - 20 - 40
Odnos linernih veliina i dB
Zajedniko dejstvo vie izvora zvuka
Zvuno polje u odredjenom prostoru esto stvara vei
broj izvora.
Oni mogu emitovati isti prost, ili sloen zvuk (govor,
muzika, buka), ili pak potpuno nezavisne i razliite
vrste zvuka (buka maina, buka automobila, amor
ljudi).
Kada se radi o medjusobno udaljenim izvorima istog ali sloenog
zvuka, nezavisnim izvorima zvuka razliitog spektra, ili izvorima u
zatvorenom prostoru ne vodi se rauna o faznom stavu nego se sabira
energija pojedinanih izvora.
...
2
3
2
2
2
1
+ + + = p p p p
+ + + =
3 2 1
J J J J
( )
10 10 10 10
10 10 10 10 log 10 log 10
3 2 1 n
L L L L
p L + + + + = =
( )
10 10
2 1
2 1
10 10 log 10
L L
L L L = A =
Udaljeni izvori sloenog zvuka, nezavisni izvori,
izvori u zatv. prostoru
Sabiranje i oduzimanje nivoa zvuka - nomogram
Na krivoj liniji nomograma je nanesena numerika razlika
izmedju dva nivoa zvuka koji se sabiraju. Ako iz take koja
odgovara ovoj razlici idemo horizontalno do preseka sa
ordinatom, na ordinati emo dobiti vrednost, u dB, koju treba
dodati na vii nivo. Mogue je na isti nain od take koja
odgovara razlici dva nivoa na krivoj liniji ii vertikalno do
preseka sa apscisom gde dobijamo vrednost, u dB, koju treba
dodati na manji nivo.
Sabiranje dva nivoa zvuka pomou nomograma
Ako elimo da oduzmemo dva nivoa zvuka prvo moramo nai
njihovu numeriku razliku u dB. Ako je ova razlika manja od 3
dB radi se o ukupnom i veem nivou zvuka. Izraunatu razliku
pronadjemo na ordinati, idemo horizontalno do preseka sa
krivom, spustimo se vertikalno na spscisu i nadjemo vednost
koja predstavlja razliku ukupnog i manjeg nivoa.


Kada je numerika razlika vea od 3 dB onda se radi o
ukupnom i manjem nivou. Izraunatu razliku sada pronadjemo
na apscisi, idemo vertikalno do preseka sa krivom a zatim
horizontalno do ordinate i nadjemo vrednost koja predstavlja
razliku izmedju ukupnog i veeg nivoa.
Oduzimanje dva nivoa zvuka pomou nomograma
Primer 1. Nai ukupni nivo dve komponente pritiska iji su
nivoi 75 dB i 80 dB. Nuemerika razlika ova dva nivoa je 5 dB.
Ako iz take krive koja odgovara ovoj razlici idemo do ordinate
nai emo da na vei od dva nivoa treba dodati 1,2 dB. To
znai da je ukupni nivo 80 dB + 1,2 dB = 81,2 dB. Da smo iz
take na krivoj koja odgovara razlici od 5 dB ili do preseka sa
apscisom nali bi da na manji nivo treba dodati 6,2 dB. Za
ukupni nivo opet dobijamo 75 dB + 6,2 dB = 81,2 dB.
Primer 2. Nai razliku dva nivoa zvunog pritiska od 81 dB i
90 dB. Numerika razlika ova dva nivoa je 9 dB. Znai radi se u
ukupnom i manjem nivou. Iz take na apscisi koja odgovara
numerikoj razlici od 9 dB idemo vertikalno do preseka sa
krivom a zatim horizontalno do ordinate. Vrednost na ordinati
je 0,6 dB to odgovara razlici ukupnog i veeg nivoa. Vei nivo
je sada 90 dB 0,6 dB = 89,4 dB.
Spektralni nivo zvuka
Spektralni nivo zvuka je nivo zvuka iji je frekvencijski opseg
irine 1 Hz. Oznaavamo ga sa L(1 Hz)
Spektralni nivo zvuka L (1 Hz) je dat relacijom:
) log( 10 ) opseg ( ) 1Hz (
L H
f f L L =
Primer 5: Ako je nivo zvunog pritiska u opsegu oktave ija
je centralna frekvencija 1000 Hz, 74 dB, koliki je spektralni
nivo zvuka u ovoj oktavi?
U praksi postoje analizatori spektra ija je irina opsega 1%, 3%,
10%, treina oktave i oktava, raunajui u odnosu na centralnu
frekvenciju opsega.
Analizatori spektra
Opseg (Hz) analizatora na centralnoj frekvenciji 1 kHz
1% 3% 10% 1/3 oktave Oktava
10 30 100 232 707
Proporcionalni frekvencijski opsezi
Ako frekvencijsku skalu izdelimo na susedne frekvencijske opsege
kod kojih je odnos gornje fH i donje fL frekvencije konstantan
kaemo da imamo proporcionalne frekvencijske opsege.
opsezi terce
ili treine
oktave
opsezi oktave
2 =
L
H
f
f
26 , 1 2
3 1
= =
L
H
f
f
H L
f f f =
0
Centralna frekvencija fo svakog od ovakvih opsega je
geometrijska sredina gornje i donje granine frekvencije,
odnosno
Proporcionalni frekvencijski opsezi
0
707 , 0 f f f
L H
=
0
232 , 0 f f f
L H
=
oktava
terca
41 , 1 2
0 0
= = = f f f f
H L
12 , 1 2
3 1
0 0
= = = f f f f
H L
25 31,5 40 50 63 80 100 125 160 200 250 315 400 500 630

800 1000 1250 1600 2000 2500 3150 4000 5000

6300 8000 10000 12500 16000 20000
Centralne frekvencije treina oktava (terci) i oktava
Centralne frekvencije oktava - crvena boja
Svaka oktava ima tri terce donju, srednju i gornju
Centralna frekvencija srednje terce ista je kao i centaralna frekvencija oktave