Raunarske mree i komunikacije

TCP/IP model

TCP/IP model
Nastanak TCP/IP modela je iao obrnutim redosledom od nastanka OSI modela, prvo su napravljeni protokoli, a model je u stvari bio opis postojeih protokola. Ovaj model se nije pokazao naroito pogodnim za opisivanje mrea koje nisu TCP/IP mree. TCP/IP skup protokola omoguava raunarima razliitih proizvoaa koji rade pod razliitim operativnim sistemima da meusobno komuniciraju. Razvila ih je 1960. godine DARPA (Defense Advanced Research Project Agency) za mreu sa komutacijom paketa. Kasnije je ukljuen Berkeley Software Distribution of UNIX. Od 1990. godine je nain za povezivanje raunara koji se najvie koristi pa je postao de facto standard. TCP/IP protocol suite je kombinacija razliitih protokola sa razliitih slojeva. TCP/IP model ima etiri sloja: Sloj pristupa mrei (data link) Sloj interneta (mrea, network) Sloj transporta (transport) Sloj aplikacije (aplication)

Sloj aplikacije Sloj aplikacije (aplication layer) se bavi detaljima date aplikacije. Postoji mnogo TCP/IP aplikacija koje se nalaze praktino u svakoj implementaciji: telnet udaljeni terminal FTP (File Transfer protocol) prenos datoteka SMTP (Simple Mail Transfer Protocol) elektronska pota SNMP (Simple Network Management Protocol) nadzor mree HTTP

Raunarske mree i komunikacije Sloja transporta

TCP/IP model

Sloj transporta obavlja uslugu za sloj iznad sebe tj za sloj aplikacije tako to se bavi protokom podataka izmeu dva krajnja vora. Projektovan je da omogui, isto kao i u OSI transportnom sloju, entiteskim parovima u izvorinim i odredinim stanicama da konverziraju. Ovde su definisana dva transportna protokola: TCP i UDP. TCP TCP (Transmission Control Protocol) je pouzdan (reliable) konekciono orijentisan protokol koji dozvoljava da se niz bajtova sa jednog raunara isporui bez greke bilo kom drugom raunaru na Internetu. Ovaj protokol se bavi stvarima kao to su: Podela podataka koji su mu prosleeni iz sloja aplikacije na delove ija veliina odgovara sloju ispod tj internet sloju Potvrivanje prijema paketa Postavljanje asovnika (time out) kako bi se osiguralo da drugi kraj potvrdi pakete koji su mu poslati Poto je sloj transporta zaduen za pouzdan protok podataka, to nema potrebe da sloj aplikacije zna za sve ove detalje. Na odreditu prijemni TCP proces ponovo sakuplja (sjedinjuje) primljene poruke u prvobitni niz. TCP takoe rukuje upravljanjem protokom da bi osigurao da brzi poiljalac ne bi zaguio sporiji prijemnik veim brojem poruka od onog broja sa kojim prijemnik moe da izae na kraj. UDP UDP (User datagram Protocol) je nepouzdan (unreliable) beskonekcioni protokol. On prua sloju aplikacije mnogo jednostavniju uslugu, jednostavno alje pakete podataka koji se nazivaju datagrami iz jedne stanice u drugu stanicu ali bez garancije da e datagrami stii u odredite. Ako se eli pouzdanost, ona se mora ostvariti na sloju aplikacije. UDP protokol se koristi u onim primenama u kojima je brza isporuka vanija od tane isporuke (prenos govora ili video slike)

Sloja interneta Sloja interneta (internet layer) naziva se i sloj mree (network layer), a bavi se kretanjem paketa po mrei. Ovaj sloj predstavlja kljuni deo koji dri celu TCP/IP arhitekturu. Posao ovog sloja je da dozvoli stanicama da i mreu ubacuje pakete i da oni nezavisno jedni od drugih putuju do odredita. Paketi mogu da stiu po drugaijem redosledu od onoga po kome su poslati. U tom sluaju zadatak viih slojeva je da ih presloe po onom redosledu po kome su poslati.

Raunarske mree i komunikacije

TCP/IP model

Sloja interneta definie zvanian format paketa i protokol koji se naziva IP (Internet Protocol). Zadatak internet sloja je da isporui IP pakete. Jasno je da je ovde glavni posao rutiranje paketa kako bi se izbeglo zaguenje. U sloju interneta se obavezno nalaze tri protokola: IP (Internet Protocol), ICMP (Internet Control Message Protocol) i IGMP (Internet Group Management Protocol)

Sloj pristupa mrei Sloj pristupa mrei ili krae sloj linka (link layer) naziva se ponekad i sloj interfejsa mree zato to obuhvata drajver ureaja i mrenu interfejs karticu. Drajver ureaja i mrena kartica bave se svim hardverskim detaljima fizikog povezivanja sa medijumom koji se koristi. U ovom sluaju se mogu nalaziti dva specijalizovana protokola: ARP (Address Resolution protocol) i RARP (Reverse Address Resolution Protocol) koja se koriste samo u nekim tipovima mrenog interfejsa (eternet i u prstenu sa etonom) za meusobno konvertovanje adresa koje koristi internet sloj i adresa koje koristi sloj pristupa mrei.

Poreenje OSI modela i TCP modela OSI model je izmiljen nakon to su pronaeni protokoli. Zato ovaj model nije prilagoivan prema nekom posebnom, postojeem skupu protokola, pa je zato generalan. Pogodan kako pri projektovanju tako i u procesu uenja za razumevanje organizcije i funkcionisanje mrea, ali na osnovu njega nije izgraen odgovarajui protokolski skup/komplet (protocol suite) tj kombinacija razliitih protokola u razliitim OSI slojevima koji bi se potpuno uklapao u ovaj model. Tako je danas prisutna neloginost: najpoznatiji referentni model je OSI model, a najpoznatiji protokolski komplet je TCP/IP koji predstavlja osnovu Interneta. OSI model nije postao dominantan u praksi jer kada se pojaviop OSI model jo nije postojao odgovarajui OSI komplet protokola, a ve se uveliko koristio TCP/IP komplet protokola. Korisnici jednostavno nisu bili raspoloeni da menjaju nain rada sa kojim su se ve fimilijarizovali. U OSI modelu su jasno razdvojeni koncepti usluge, interfejsa i protokola.

Raunarske mree i komunikacije

TCP/IP model

Sedam OSI slojeva se moe podeliti u dva skupa: Aplikacioni deo Transportni deo

Aplikacioni deo obuhvata gornja tri sloja. Sloj aplikacije (koji deluje zajedno sa operativnim sistemom ili aplikacijom kad god korisnik eli da obavi neku aktivnost vezanu za korienje mree, npr prenos fajlova, elektronska pota itd) Sloj prezentacije (koji prihvata podatke iz sloja aplikacije i konvertuje ih u opti , standardni oblik koji drugi slojevi mogu da razumeju) Sloj sesije (koji uspostavlja, odrava i raskida komunikaciju sa prijemnim ureajem) Transportni deo obuhvata donja etiri sloja: Sloj transporta (koji upravlja protokom podataka i omoguava kontrolu greaka i njihovo otklanjanje) Sloj mree (ovde se obavlja adresovanje i rutiranje tj odreuje put kojim e podaci biti prosleeni u prijemni ureaj) Sloj veze (ovde se podacima pridruuje odgovarajui fiziki protokol i definie tip mree i redosled paketa) Fiziki sloj (ovo je sloj stvarnog hardvera i ovde se definiu fizike karakteristike mree, npr naponski nivoi, konekcije, vremenska sinhronizacija) Sloj pristupa mrei u TCP/IP modelu praktino objedinjuje fiziki sloj i sloj veze OSI modela. Sloj interneta u TCP/IP modelu odgovara sloju mree u OSI modelu. Za odreivanje adrese ureaja sa kojima komunicira Internet protokol, IP koristi tzv IP adresu, koja se sastoji od identifikatora mree i identifikatora stanice. Sloj transporta u OSI modelu odgovara sloju transporta u TCP/IP modelu. Sloj aplikacije u TCP/IP modelu predstavlja kombinaciju slojeva sesije, prezentacije i aplikacije u OSI modelu.

Raunarske mree i komunikacije

TCP/IP model

Izmeu OSI i TCP/IP modela postoje dve znaajne razilike: Za razliku od OSI modela TCP/IP model izvorno ne razlikuje jasno uslugu, interfejs i protokol OSI model podrava u sloju mree i konekciono orijentisanu i beskonekcionu komunikaciju. TCP/IP model u sloju interneta omoguava samo beskonekcionu vrstu rada, ali u sloju transporta podrava obe vrste rada. TCP/IP model nije generalan i zato nije pogodan za opisivanje bilo kog drugog skupa protokola osim TCP/IP. On jasno ne razdvaja uslugu, interfejs i protokol, pa nije pogodan vodi p ri projektovanju novih mrea koje koriste nove tehnologije. TCP/IP model ne razlikuje fiziki sloj i sloj veze. Ova dva sloja su potpuno razliita. Fiziki sloj se bavi prenosnim karakteristikama medijuma, a posao sloja veze je da obelei, oznai granice ramova i da ih prenese sa jednog kraja na drugi sa eljenim stepenom pouzdanosti. Korektan model bi trebao da sadri oba sloja i to kao posebne slojeve.

OSI
a

TCP/IP

TCP/IP