SEMINARSKI RAD Tema : Pojam i znaaj diplomatije

Novembar , 2 !2"

Sadraj:
Uvod I. Istorijski osvrt III. Pojam diplomatije II. Savremena diplomatija IV. Organi unutar drzave IV. 1. Poloaj efa drave IV. 2. Predstavniki organ V. Bilateralna diplomatija VI. Specijalne misije VIII. Diplomatija na vr u I$. !onzuli #aklju$ak %iteratura ........................ 7. str. ........................ 7. str. 7. str. ..................................................... ...................................................... 4. str. ..................................................... ..................................................... 5. str. 6. str. 3. str.

IV. 3. Vlada i ministri inostrani !oslova ........................

....................................................... ". str. ....................................................... 1#. str. ....................................................... 14. str. ....................................................... 16. str. ......................................................... 1". str. ......................................................... 1%. str.

VII. Multilateralna diplomatija ................................................... 12. str.

$. Odnos diplomatski i konzularni "unkcija ......................... 17. str.

&

U'OD
Pojam di!lomatije & !&nom i !ravnom 'naenj& nije mog&(e odrediti )e' njegovog !ove'ivanja sa !ojmom *s!oljne !olitike+, jer je istorija di!lomatije d&ga koliko i istorija dr&tva i drave, !rava i !olitike. -a'voj savremene di!lomatije se, & nael&, !osmatra & dva !erioda. 1. ra'do)lje od !oetka starog veka do $V veka i 2. ra'do)lje od $V veka do danas. / !olitikoj i !ravnoj teoriji ne !ostoji &niver'alna, o!te !ri va(ena defini0ija kojom )i se mogla i'ra'iti s&tina i kom!leksnost di!lomatije, !ored ostalog jer saetost i sveo)& vatnost nije jednostavno &skladiti. Prema tome, di!lomatija se definie na vie naina.1 *sredstvo s!oljne !olitike date drave+1 *!rimena inteligen0ije i takta 'a vo2enje 'vanini odnosa i'me2& vlada ne'avisni drava ...ili, jo kra(e, vo2enje !oslova i'me2& drava mirnim sredstvima+1 3o'naava s!oljno !olitik& delatnost drave & odnos& na dr&ge s&)jekte me2&narodnog !rava i me2&narodni odnosa 4 drave i od nji osnovane me2&narodne organi'a0ije+. / &em smisl& di!lomatija 3'nai vetin&, okretnost i snalaljivost+, a & irem smisl& 5 3dravni a!arat, a!arat !omo(& koga drava &s!ostavlja i odrava odnose s dr&gim dravama, 'ati(&j&(i svoje interese & inostranstv&+. / !rvom ra'do)lj& vladari 6s&vereni7 s& !ovremeno slali i !rimali di!lomatske i'aslanike. / dr&gom ra'do)lj& stvorena je &stanova stalne di!lomatske misije i &vedena !raksa stalni di!lomatski !redstavnika & odnosima me2& s&verenim dravama.( 8ae0i di!lomatije kao s!oljno!olitike !rakse datiraj& od vremena !ostojanja drevni naroda i nji ovi dravni tvorevina, kao to s& )ile drave 9tare Indije, :etotsko 0arstvo 6nedaleko od dananje ;nkare7,Vavilon, ;sirija, Persija, <gi!at, =ina i dr.

>>>.>iki!edia.rs

I. Istorijski osvrt
Istorija di!lomatije stara je koliko i istorija me2&narodni odnosa. ?na je kao sredstvo s!oljne !olitike !o'nata i !rimenjivana od 'aetka me2&narodni odnosa. Intresantno je da do danas me2& teoretiarima ne !ostoji saglasnost o mnogim !itanjima koja se odnose na di!lomatij&. Pojam diplomatija ra'liito se definie. Ve(ina teoretiara ima formalistiki !rist&! !ri definisanj& ovog !ojma. Pojedini a&tori smatraj& je isklj&ivo ,,sredstvom s!oljne !olitike@@, ,,vetinom do)rog vo2enja !oslova me2& dr'avama@@, vetinom !redstavljanja vlade, intresa svoje 'emlje kod strani vlada@@,,, vetinom !redstavljanja vo2enja ili !ra(enja di!lomatski !regovora@@itd. Ar&gi defini& di!lomatij& kao ,,na&k& o s!oljnim odnosima 'asnovan& na o!toj teoriji !regovora !o odre2enoj !ro0ed&ri@@ ili samo kao ,,na&k& o s!oljnim odnosima drava@@itd.& / i'&avanj& s!oljne !olitike i di!lomatije, mora se voditi ra&na o tome da se one ne !osmatraj& kao odvojene kategorije , !oto je !olitika kon0entrisani i'ra' ekonomske,vojne i svake dr&ge mo(i drave. ;ntika Brka je, ')og svoje !odeljenosti na )rojne gradove5drave, )ila !ogodna 'a ra'voj di!lomatski odnosa. Brki s& gradovi5drave me2&so)no slali i'aslanike & di!lomatske misije koji s& )ili !ri va(eni i tretirani s d&nom i !rotokolarnom !anjom. -imljani s& tako2e !otovali strane i'aslanke, !a s& im davali odre2en& 'atit& i !ovlasti0e, ali s& takav tretman traili i 'a svoje i'aslanike 6fetiales7 kod strani vladara. Ce2&tim, do ra'voja di!lomatije dola'i tek & kasnijem ra'do)lj& -imskog Darstva 6jer s& do tada svi delovi evro!skog i mediteranskog !rostora )ili & sastav& Darstva, !a s& se i odnosi smatrali &n&tranjim !itanjem7, naroito nakon njegove !odele 3%5. godine na Istono i 8a!adno, odnosno & do)a Vi'antskog Darstva. ?dravanje di!lomatski odnosa i slanje i'aslanika kod dr&gi vladara !ostojalo je i i'me2& drevni indjski drava, ali i i'me2& drava !o!&t 9irije, <gi!ta, =ine. ;ra!ski vadari tako2e alj& svoje i'aslanike. 8a ra'do)lje starog i srednje veka karakteristina je !rivremena ili ad o0 di!lomatija. Prvi !ravi !oe0i di!lomatije javljaj& se tek & do)a renesanse, ra'vojom &stanove stalne di!lomatije, kada Vene0ija, Cilano, Eoskana, Firen0a i dr&gi italijanski gradovi &vode imenovanje di!lomatski !redstavnika. Eokom 15. veka stvara se di!lomatija kao stalna
2

9rdjan Cilainovi( *?snovi teorije konflikata3, Fak&ltet 'a )e')ednost, Geograd 2##7

dravna f&nki0ija, a ne kao dotadanje !ovremeno slanje i !rimanje i'aslanika. 9talni di!omatski !redstavni0i imaj& jasna odre2ena !rava i d&nosti, &' &tvr2enje !ravila nji ovog delovnja. Fran0&ski kardinal -i0 elie& osnovao je 1626. godine !rvo ministarstvo s!oljni !oslova kao sredinje telo 'a vo2enje !oslova & me2&narodnim odnosima. Hakon Fran0&ske i dr&ge evro!ske drave osnivaj& svoja ministarstva vanjski !oslova.

IGeki kongresI, Jean5Ga!tiste Isa)eK 61"157.

8a konkretnije odre2enje !oloaja i !ravila &ve'i s di!omatskim !redstavni0ima i nji ovim f&nk0ijama tre)alo je ekati do 1"15. godine, kada s& drave lani0e Gekog kongresa nakon na!oleonovi ratova !rvi !&ta viestranim 6m&ltilateralnim7 s!ora'&mom &tvrdila !ojedina )itna !itanja. Promene nakon II. svjetskog rata dovode do stvaranja savremene di!lomatije, 'a koj& je karakteristian ra'voj viestrane, m&ltilateralne di!lomatije, !ored tradi0ionalne dvostrane, )ilateralne di!loma0ije. Eome je !ridonelo i veliko !ove(anje )roja s&)jekata me2&narodnog !rava 6!rije svega drava i me2&narodni organi'a0ija7, to je dovelo do !ove(anja me2&narodni kontakata, ali i jaanja di!lomatske sl&)e.

III. Pojam diplomatije +gr$. diploma,

- Pod di!lomatijom & irem smisl& !odra'&meva se na&ka o s!oljnim odnosima drava, dok & &em smisl& to je na&ka i vetina 'ast&!anja drave i !regovaranje i'medj& s&)jekata medj&nardonog !rava. / s&tini, kako navodi !rof. Geri,) di!lomatija je !olitika aktivnost, sastavni elemenat mo(i dr'ave. Hjena najva'nija f&nk0ija je da ,, omog&0i dr'avama da ostvare svoje s!oljno!oltike 0iljeve, )e' !ri)egavanja sili@@, )ilo kro' formalne !regovore ili ,,ti o@@, !re(&tno, kro' !rilagodjavanje. 9erija !ronala'aka & na&0i, ind&strijska revol&0ija sa svojim dalekosenim ekonomskim i so0ijalnim !osledi0ama na medj&narodnom !lan& 6)or)a 'a i'vore sirovina, osvajanje novi
3

A'.-. Geri, Ai!lomatija, teorija i !raksa , !reveo sa engleskog ?liver Pote'i0a, Geograd s2##", str.25.

trita itd.7, i'menila je i' temelja !olo'aj drave i njene odnose sa ostalim svetom. 9!oljna !oltika !ostaje i'&'etno 'naajna delatnost, koja o)& vata ne samo !olitiko nego ekonomsko, vojno , !a i k&lt&rno5!rosvetno !odr&ije.

II. Savremena diplomatija

Aelatnost drava & medj&narodnoj 'ajedni0i o)avlja se !reko jednog sloenog a!arata, koji dejstv&je & grani0ama i na osnov& ovla(enja najvii organa vlasti & odnosnoj 'emlji, kao i & okvirima koje !ostavljaja medj&narodno!ravni !oredak. Pravna na&ka !odelila je organe 'a vodjenje i odravanje medj&narodni odnosa na &n&tranje i s!oljne. / !rv& gr&!& s!adaj& efovi dr'ava, vlade i ministri inostrani !oslova, narodno !redstavnitvo & !ojedinim 'emljama, a & dr&g& stalne di!lomatske misije, s!e0ijalne misije i kon'&li. 9tvaranjem medj&dravni organi'a0ija i nji ovom sve 'naajnijom &logom dola'i do !ojave jednog novog vida di!lomatije 4 m&ltilateralna di!lomatija. Arave &!&(&j& svoje stalne !redstavnike !ri ovim organi'a0ijama kako )i kro' svakodnevni kontakt i !ra0enje rada medj&narodni tela do!rinele efikasnijem delovanj& organi'a0ija, a istovremeno )ile & tok& ')ivanja na irem medj&narodnom !lan&. C&ltilateralna di!lomatija & savremenom inten'ivnom medj&narodnom sao)ra0aj& igra !rvora'redn& &log&. Coglo )i se re(i da stoji na vr &n0& di!lomatske lestvi0e. Pojava m&ltilateralne , ili kako je neki teoretiari na'ivaj& !arlamentarnom di!lomatijom, re'&ltat je demokrati'a0ije medj&narodni odnosa. Pravila koja se odnose na di!loamtske !redstavnike nastala s& !&tem o)iaja, a kodifikovana s& na Gekom kongres& 1"15. godine i konven0ijom o di!lomatskim odnosima, donetoj na =onferen0iji & Ge& 1%61. godine. Haa 'emlja ratifikovala je ov& konven0ij& 6. novem)ra 1%61. godine 6,,9l&')eni list 4 Aodatak@@ )roj 5L667. =ao dalji korak & !rav0& 'atite di!lomata i jasnijeg odredjivanja nj ovog !olo'aja, Beneralna sk&!tina /H &svojila je ". de0em)ra 1%6% . godine =onven0ij& o s!e0ijalnim misijama, !odra'&mevaj&0i !od tim na'ivom !ovremene misije koje jedna dr'ava &!&(&je & 'vaninom svojstv& dr&goj dravi & 0ilj& o)avljanja odredjeni di!lomatski !oslova. 9!e0ijalne misije na'ivaj& se i di!lomatijom ad hoc , )&d&0i da je nji ova di!lomatska f&nk0ija vremenski ograniena na konkretan !od& vat, ili s!e0ijalan 'adatak koji !red&'ima jedna dr'ava & odnos& na dr&g& dr'av& ili vie dr'ava. 9ve tri navedene konven0ije !redstavljaj& kodifika0ij&, ali i !rogresivni ra'voj medj&narodnog !rava & o)lasti di!lomatsko5kon'&larnog !rava i !rimej&je se & )ilateralnim

odnosima. C&ltilateralna di!lomatija reg&lisana je =onven0ijom o !redstavljanj& drava & nji ovim odnosima sa medj&narodnim organi'a0ijama &niver'alnog karaktera, koja je &svojena na =onve0iji & Ge& 1%75. godine.*

I'. Organi unutar drave

I'. (. Poloaj 0e"a drave - Mef drave 'ast&!a 'emlj& & medj&narodnim odnosima i njegovi akti !osmatrani s& kao akti drave. 8a vreme sl&)enog )oravka & inostranstv&, ef drave &iva s!e0ijaln& 'atit&, !ose)ne !oasti, !rivilegije i im&nitete. 9trana dr'ava d&'na je da !r&'i !&n& )e')ednost njegovoj linosti. Mef drave &iva s&dski im&nitet, tj. ne mo'e )iti !o'van !red s&d odnosne dr'ave, ak ni & sl&aj& tei krivini dela. =ao i li0a koja s& & njegovoj !ratnji 'a vreme )oravka & odredjenoj 'emlji. Po /stav& -e!&)like 9r)ije i' 2##6 godine, !redsednik -e!&)like 9r)ije !redstavlja -e!.9r)ij& & 'emlji i inostranstv&, !ostavlja i o!o'iva am)asadora, !rima akreditive i o!o'iva di!lomatke !redstavnike na !redlog Vlade. / sklad& sa 'akonom !redsednik -e!&)like, komand&je vojskom, !ostavlja, &na!redj&je i ra'reava ofi0ire.. I'.&. Predstavni$ki organ - Predstavniki organi &klj&eni s& & !ro0es s!oljne !olitike tek & novije vreme, nakon !o)ede !arlamentari'ma & ni'& 'emalja. ?)im faktikog &e0a !redstavniki tela 'avisi od &stavnog &redjenja !ojedine 'emlje. I !ored svi ra'lika & !ojedinim sistemima !ostoji jedna 'ajednika 0rta. 'a !redstavnike organe re'ervisana je !rva i !oslednja re & s!oljno!olitikoj delatnosti. ?ni o)ino &tvrdj&j& d&gorolne s!oljno!olitike 0iljeve i daj& saglasnost na sve vanije akte sa !odr&ija s!oljno!olitike delatnosti. /stav -e!&)like 9r)ije na osnov& lana %%. !overava Harodnoj sk&!tini naj'naajnija !itanja i' o)lasti s!oljne !oltike. !otvrdjivanje medj&narodni &govora, odlivanje o rat& i mir& i !roglaavanje ratnog i vanrednog stanja, &svanja stragetije od)rane. I'. ). 'lada i ministri inostrani poslova - He!osredno vodjenje s!oljni !oslova !overava se naje0e ministr& inostrani !oslova, koji del&je !o &!&tstvima vlade ili narodnog !redstavnitva. I'jave vlade & vid& deklara0ija i odl&ka, ve'&j& drav& & medj&narodnoj 'ajedni0i. Cinistar inostrani !oslova !regovara sa dr&gim dravama, odrava stalan kontakt sa di!lomatskim !redstavni0ima akreditovanim & njegovoj 'emlji & 0ij& i'nala'enja reenja tek&(i !ro)lema, &lae note, daje &!&tstva di!lomatskim !redstavni0ima svoje 'emlje, &estv&je & vanijim medj&narodnim konferen0ijama i sk&!ovima. 9ve i'jave koje &ini
4*

In0ijativa 'a kodifika0ij& di!lomatskog !rava !otekla je od J&goslavije, 1#. okto)ra 1%52. god. J&goslovenski !redstavnik & /H !odneo je memoar, a 2% okto)ra Projekat re'ol&0ije & kojoj 'a teva kodifika0ij& ove o)lasti.

ministar inostrani !oslova, & ime svoje vlade & !ogled& !itanja koja s!adaj& & njegov& nadle'nost ve'&j& se 'a dr'av& iji je on ministar. =ao nosial0 i'vrne vlasti 6l5 122. i 123.7 & -9,, Vlada &tvrdj&je i vodi !olitik&, !odra'&mevaj&(i i s!oljn& !olitik&, a odgovorna je diretno Harodnoj sk&!tini 6l.124.7@@

'. Bilateralna diplomatija - Ha !&t& istorijskog ra'voja stalne di!lomatske misije

nosile s& !eat vremena dominiraj&(i !olitiki s vatanja datog istorijskog tren&tka. ?d li0a koja s& !redstavljala samo linost vladara, !odsredstvom ega s& sti0ale ra'ne !rivilegije i )ili okr&eni !ose)nim 0eremonijalom. =arakteristike )ilaterlane di!lomatije. a) Aktivno i pasivno pravo poslanstva tj. !ravo slanja i !rimanja di!lomatski !redstavnika, donedavno re'ervisano iskljivo 'a drave, !osmatrano je kao jedan od atri)&ta s&vereniteta. Aanas, medj&tim, to !ravo !ri'nato je i medj&narodnim organi'a0ijama. / lan& 2. =onven0ije i'riito stoji da se ,,&s!ostavljanje di!lomatski odnosa i'medj& drava i slanja strani di!lomatski misija vri na osnov& o)ostrane saglastnosti.. b) Rang diplomatskih predstavnika / !oetnom stadij&m& !ojave stalni di!lomatski misija rang di!lomata &tv2ivao se 'avisno od mo(i drave, &ti0aja i &gleda vlada. -a'novrsnost &slova dovelo je do s&ko)a i )or)e & ve'i sa !rvenstvom di!lomatski !redstavnika. Aa )i se otklonile te nes&glasi0e na Gekom kongres& 1"15.godine, donet je Pravilnik o rang& di!lomatski !redstavnika, koji je do!&njen !rotokolom & ; en& 21. novem)ra 1%1". god. ; Gekom konven0ijom od 1%61. god. &saglaen je stav & ve'i sa rangiranjem di!lomatski !redstavnika. / l. 14 efovi misija svrstani s& & 3 klase, i to. 1 5 am)asadori i n&n0iji akreditovani kod efova drava i dr&gi efovi misija odgovaraj&0eg rangaN 2 4 !oslani0i, ministri i intern&n0iji akreditovani kod efova drava i 3. ot!ravni0i !oslova akreditovani kod ministra inostrani !oslova. Ai!lomatsko oso)lje regr&t&je se, !o !ravil&, i' redova dravljana so!stvene 'emlje. I'&'etno, mog& se anga'ovati i imenovati i' redova dr'avljana 'emlje !rijema, ali samo &' saglasnost dr'ave. Ai!lomatski kor 4 !redstavljaj& svi !redstavni0i strani dr'ava & jednoj 'emlji. ;m)asador ili !oslanik koji je od svi ostali strani efova di!lomatski misija !roveo najvie vremena sa sl&)om & toj 'emlji na'iva se doajen i smatra se vodjom di!lomatskog kora & 'vaninim

Gli'e o tome. C.Garto, ,,Geka konferen0ija o di!lomatskim odnosima@@, J&goslovenska revija 'a medj&narodno !ravo, )roj 1L1%61

0eremonijama. Olanovi di!lomatskog kora &ivaj& di!lomatski im&nitet i dr&ge re0i!rone !rivilegije. / v) Postavljanje i opozivanje ;m)asadore, odnosno di!lomatske !redstavnike !rve i dr&ge klase imen&je ef dr'ave i sna)deva i akreditovanim !ismom koje ovaj !redaje & sveanoj !oseti, !ra(enoj odredjenim 0eremonijanim !oastima, ef& dr'ave !rijema. Iako je svaka drava slo)odna & i')or& linosti koje 0e !redstavljati kod dr&ge drave, i!ak je & !raksi &o)iajeno, &sled delikatnosti di!lomatske misije, da se 'a imenovanje efa misije 'atra'i saglasnost 6agreman, dr'ave & koj& se di!lomatski !redstavnik alje. Geka konven0ija &svaja, takodje davanje agremana. Po Gekoj konven0iji l. 13 ,,Mef di!lomatske misije !re&'ima svoje f&nk0ije & dravi kod koje je akreditovan, im notifik&je svoj dola'ak i !odnese !re!is svoji akreditovani !isama minsitr& inostrani !oslova dr'ave kod koje se akredit&je@@. Ai!lomatska misija mo'e da !restane. smr(&, o!o'ivom di!lomatskog !redstavnika, 'a tevom 'a !ovlaenje od strane dr'ave kod koje je akreditovan, ostavkom na sl&')enikom !olo'aj&, !rekidom di!lomatski odnosa, nestankom jedne dr'ave. Arava mo'e , !rema svom na odjenj& i !otre)ama, & svako do)a da o!o'ove di!lomatskog !redstavnika. g) Uloga i funkcija diplomatskih predstavnika - Geka konven0ija & l. 3 navodi 5 osnovni di!lmatski f&nk0ija. 1. Ai!lomatski !redstavnik !ravno !redstavlja drav& kao ne'avisn& , s&veren& linost, !a se ot&da !redstavniki karakter di!lomatije &'ima kao !ola'na taka ostali f&nk0ija. 2. 8atita intresa dr'ave i njeni dr'avljana, & grani0ama koje do!&ta medj&narodno r!avo. Ai!lomatski !redstavnik mo'e da &la'e !rigovore !&tem di!lomatski nota kad god s& &gro'ene ili !ovredjeni intresi dr'ave ili njeni dr'avljana. 3. Pregovaranje sa vladom kod koje se akredit&je & 0ilj& !o)oljaja odnosa i otklanjanja nes!ora'&ma. ?vde di!lomatski !redstavni0i del&j& !o &!&tstvima svog ministarstva inostrani !oslova. 4. ?)avetavanje svim do'voljenim sredstvima o &slovima i ra'voj& dogadjaja & dr'avi kod koje se akredit&je i !odnoenje i'vetaja vladi dr'ave koja akredit&je. ?)last intresovanja di!lomata !okriva 0elok&!no !odr&ije 'ivta jedne 'emlje. 5. /na!redjenje !rijateljski odnosa i ra'voj !rivredni , k&lt&rni i na&ni odnosa i'medj& 'emalja.

Cala en0ikol!edija , Prosveta 4 Geograd 1%5%. god.

d) Privilegije i imunitet -e im&nitet !otie od latinske rei imunitas sto 'na0i oslo)odjenje od javni o)ave'a. / di!lomatskom !rav& !od !ojmom im&niteta !odra'&meva se oslo)adjanje od j&risdik0ije teritorijale dr'ave. Cada !ovlasti0e i im&nitet nikada & istoriji , !a ni danas nis& 'na0ili nek& a!sol&tn& sig&rnost di!lomata. / !eriodima kri'a dola'ilo je do teki !ovreda di!lomatske misije.1 / savremenoj doktrini i !raksi osnov !rivilegija i im&niteta o)janjava se !osredstvom f&nk0ije di!lomatske misije i njenog !redstavnikog karaktera. Ha tim !ostavkama 'asnovani s& svi !ravni akti koje se odnose na ov& materij&. Geka konven0ija o di!lomatskim odnosima & stav& 4. /voda konstat&je da je 0ilj !rivilegija i im&niteta ,, ne da se daje !rednost !ojedin0ima, ve0 da se o)e')edi &s!eno &'vravanje f&nk0ija di!lomatske misije, kao !redstavnika dr'ave@@. Ai!lomatski !redstavni0i &ivaj& krivino!ravni i gradjansko!ravni im&nitet, oni mog& )iti i'vedeni !red s&d samo od strane nji ove so!stvene 'emlje. Hi & sl&aj& i'vrenja te'eg krivinog dela di!lomatski !redstavnik ne mo'e )iti lien slo)ode. Eakodje, sl&')ene !rostorije & kojima je smeteno di!lmatsko !redstavnitvo s&, kao i !rivatna re'iden0ija di!lomatskog !redstavnika, ne!ovredive. 9talne di!lomatske misije imaj& !ravo da istakn& 'astav& i gr) svoje 'emlje na !rostorijama misije, na re'iden0iji efa misije, kao i na !revo'nim sredstvima efa misije.

'I. Specijalne misije

Pod ovim na'ivom !odra'&mevaj& se misije koje &!&0&je jedna 'emlja & dr&g& & 0ilj& ras!ravljanja odredjeni !itanja ili o)avljanja sasvim odredjenog 'adatka. I s!e0ijalne misije imaj& !redstavni0ki karakter, ali ograni0en na kra0i vremenski !eriod. ?dasiljanje s!e0ijalni misija nije &slovljeno odr'avanjem di!lomatski ili kon'&larni odnosa i'medj& dvej& 'emalja, dakle mog& se &!&0ivati i & 'emlje sa kojima se ne odr'avaj& di!lomatski odnosi. ?dasiljanje s!e0ijalni misija nije &slovljeno ni !ri'nanjem dr'ave. ?t&da se s!e0ijalne misije !ojavlj&j& kao veoma elasti0an o)lik di!lomatskog o!stenja, !odesan 'a savremeni tem!o 'ivota i svet )remenit kri'ama. Ere)a, medj&tim, dodati da s!e0ijalne misije nis& neka nova !ojavaN &!ravo o)rn&to, to je najstariji o)lik di!lomatskog o!stenja. ?d&vek s& dr'ave &!&0ivale s!e0ijalne misije da )i reile jedan !ro)lem, n!r. do)ijanje vojne !omo(i, ili da )i !redstavljale dr'ave na
7

Istorija !ri'a !rimere teki !ovreda ne!rikosnovenosti di!lomatski misija i di!lomata !to je dovodilo do 'aotravanja odnosa, kri'a , !a i ratova.=ada s& 1"%%. god. & Peking& &)ijeni nemaki am)asador i ja!anski di!lomata, 'a vreme Gokserskog &stanka, velike sile s& kolektivno 'a tevale satisfak0ij& i & 'nak javnog i'vinjenja 4 !odi'anje s!omenika.=ina je !o!&stila tek kada je &sledila or&ana interven0ija veliki sila.

(4

sveanostima, n!r. kr&nisanje vladara, !roglaenj& ne'avisnosti drave, da )i !ris&stvovali sa ranama i komemora0ijama. / i'&'etnim sl&ajevima, misije mog& imai strogo !overljiv karakter &koliko to 'a tevaj& interesi drave, i diktiraj& medj&narodne okolnosti. Pravni stat&s 4 =onven0ijom o s!e0ijalnim misijama od 1%6%. godi&ne, reg&lisan je !olo'aj s!e0ijalni misija, kojima dr'ave !ri)egavaj& & svojim odnosima. Ere)a, medj&tim, dodati da ovaj o)lik o!tenja s&sre(emo i & kril& medj&narodni organi'a0ija, !ose)no /jedinjeni na0ija. Po !itanjima koja nik& o)& va(ena konven0ijom, ostaj& i dalje na sna'i o)i0ajna !ravna !ravila. ?dred)e konven0ije imaj& dis!o'itivni karakter, to 0e re(i da i drave mog& 4 inter se !rilagodjavati s o)'irom na nivo, 0iljeve i 'adatke s!e0ijalni misija. Post&!ak odailjanja s!e0ijalni misija je veoma slian !ost&!k& redovni di!lomatski !redstavnika 4 !re svega, one se mog& &!&titi samo &' !ristanak dr&ge drave, koji se tra'i redovnim di!lomatskim !&tem, &' !re0i'no o'naavanje sastava misije, imena i svojstava svakog !ojedinog 0lana. 9!e0ijalne misije mog& se formirati na nivo& efa drave, vlade ili !arlamenta, mog& )iti sastavljene i' redova di!lomatskog oso)lja, a mog& )iti formirane od istakn&ti linosti !olitikog, k&lt&rnog ili na&nog ivota 'emlje, koji nemaj& di!lomatski stat&s, nego ga sti& samo 'a vreme trajanja s!e0ijalne misije. I s!e0ijalnim misijama moe )iti !ridodato administrativno, te niko i !omo(no oso)lje. =ao lanovi s!e0ijalne misije mog& )iti odredjeni i dravljani drave !rijema, &koliko s& dali svoj do!rinos !itanj& koje je !redmet rada s!e0ijalne misije ili s& na neki nain, &klj&0eni & tok ')ivanja, medj&tim, & ovom sl&0aj& !otre)an je i'ri0it !ristanak njegove drave, koji ga isto tako moe & svako do)a !ov&(i. 9!e0ijalne misije mog& se &!&titi & jedn& ili vie 'emalja, a mog& isto tako dve ili vise drave formirati jedn& misij&, &koliko !ostoje identini interesi. Isto tako i kod redovni di!lomatski misija, drava !rijema moe da od)ije s!e0ijaln& misij& & 0elini, ili !ojedine lanove, i nije d&na da & tom !ogled& da o)ra'loenje. ?na moe isto tako i & tok& rada !roglasiti !ojedino li0e kao ne!oeljn& li0nost 4 !ersona non grata 4 to 0e dovesti do o!o'iva tog lana. =ontakti s!e0ijalni misija & 'emlji !rijema o)avljaj& se na nivo& koji 'avisi od sastava misije i njenog 0ilja, ali je i ovde kanal kom&ni0iranja ministarstvo inostrani !oslova. F&nk0ije s!e0ijalne misije !restaj& 4 1.is!&njenjem 0ilja, 2.istekom roka, 3. sao!tenjem ili dr'ave odailjanja, ili !rijema, da smatra okonanom s!e0ijaln& misij&. Povlasti0e i im&nitet 4 ?)im !ovlasti0a i im&nitet 'avise od ranga lanova s!e0ijalne misije. &koliko se na 0el& s!e0ijalne misije ef drave, vlade, ministar inostrani !oslova ili li0nost visokog ranga, &iva(e onaj o)im !ovlasti0a i im&niteta koje m& !ri'naje medj&narodno ((

!ravo. & svim ostalim sl&ajevima drava !rijema da(e s!e0ijalnoj misiji one !rivilegije koje s& !otre)ne 'a is!&njenje njene f&nk0ije. Prostorije & kojima je smetena misija, ar iva i dok&menta0ija ne!ovredivi s& isto kao i kod redovni di!lomatski misija. Prestanak. 1.s!ora'&mno 2. istekom roka 3. i'vrenjem 'adatka 4. sao!tenjem drave imenovanja da o!o'iva s!e0ijaln& misij& 5. sao!tenjem drave !rijema da s!e0ijaln& misij& smatra okonanom

'II. Multilateralna diplomatija

C&ltilateralna ili viestrana di!lomatija je tekovina novijeg vremena2, njene 'aetke s&sre(emo & $I$ vek&, kada s& drave !ri)egavale organi'ovanj& kongresa i konferen0ija & 0ilj& reavanja s!orni !itanja od ireg interesa, kao to je )io n!r. Gerlinski kongres 1"7", ili kao i'ra' 'ajednikog interesa i odre2enog ste!ena solidarnosti, kao to je )io sl&aj sa Gekim kongresom 1"15. Ha r&dimentarne o)like viestrane di!lomatije naila'imo i & rad& ra'ni komisija, n!r. 'a !ojedine reke, ili & rad& te niki )iroa i tela formirani krajem !rolog veka. Cedj&tim !&n !ro0vat viestrana di!lomatija doivljava & kril& savremeni medj&narodni organi'a0ija, koji !ostaj& 0entri saradnje drava na novim osnovama. Ai!lomatija do)ija nove dimen'ije, o)oga(&je sadrin& i o)like svog rada. Pod !ojmom viestrane di!lomatije !odra'&meva se organi'ovana saradnja i'me2& me2&narodnog !rava, na osnov& &tvrdjeni !ravila !ro0ed&re. Hjena osnovna karakteristika je javnost rada, jer se o)avlja !o !ravil& !&tem javni de)ata, a !osredstvom sredstava masovni kom&nika0ija moe da &tie na javno mnjenje irom sveta i o)rn&to. kod viestrane di!lomatije, javno mnjenje igra daleko ve(& &log& nego kod tradi0ionalne di!lomatije. !o tim svojim oso)inama viestrana di!lomatija is!oljava se i kao jedan o)lik demokrati'a0ije me2&narodne !olitike, koji moe da do!rinese integra0iji me2&narodne 'ajedni0e.

"

Givi ministar inostrani !oslova 9;A Pa0k na'vao je ovaj o)lik di!lomatije !arlamentarnom. Profesor Garto na'vao je oso)lje koje &estv&je & ovom o)lik& di!lomatskog o!tenja di!lomatskim oso)ljem. Cedj&tim, ni jedan ni dr&gi na'iv nije &svojen.

(&

Viestrana di!lomatija je !osledi0a dr&veni !romena & svet&, te noloke revol&0ije i ra'voja sao)ra0aja. / &slovima sveo!te !ove'anosti sveta i s!oljna !olitika !o!rima glo)alne ra'mere i 'a teva reenja na &niver'alnoj osnovi !o ni'& !itanja. Viestrana di!lomatija moe )iti.
1. Ad hoc : naimenovana za jedan konkretan sluaj, npr. kongrese i konferencije. 2. Stalna : upuivanje stalnih misija dr ava pri medjunarodnim organizacijama.

?snovna ra'lika i'medj& jednog i dr&gog o)lika sastoji se & tome 2to je !rvi tematski i vremenski ogranien samo na taj sk&!, a dr&gi kontin&irano o)avlja delatnost na irem !lan&, koji esto !reva'ila'i &e interese so!stvene drave. =od !rve &tvr2&j& se !ravila !ro0ed&re i nain glasanja 'a svaki sk&!, dok kod r&gog, delatnost se odvija !o &tvrdjenim !ravilima !ro0ed&re i nain& glasanja. Poloaj delega0ije koja se &!&(&je na konferen0ije reg&lie se naje(e &govorom i'medj& drave na ijoj se teritorij& sk&! odrava i organi'atora sk&!a. Eako, na !rimer, na osnov& 9!ora'&ma i'medj& /H i Italije od 26. j&la 1%63. godine, & !ogled& konferen0ije /H !o !itanj& t&ri'ma, !redstavni0i drava lani0a /H, kao i drava nelani0a, koji s& !ris&stvovali konferen0iji &ivali s& !rivilegije i im&nitete s odno =onven0iji o !rivilegijima i im&nitetima /H !d 1%46. godine -a'menom !isama i'me2& !redsednika vlade Indone'ije i generalnog sekretara =omisije /H 'a Indone'ij& od 23. maja 1%5#. godine, lanovima komisije i delegatima data s& !rava, !rivilegije i !ovlasti0e koji &ivaj& lanovi di!lomatskog kora istog ranga akreditovani & Indone'iji. Cog&(e je tako2e da drava jednostranim aktom, na !rimer deklara0ijom garant&je !redstavni0ima drava i me2&narodni tela odredjene !ovlasti0e i !rivilegije. Geka konven0ija o !redstavljanj& drava i nji ovim odnosima s me2&narodnim organi'a0ijama &niver'alnog karaktera, & tre0em del& 6 l. 4257#7, reg&lie ovo !itanje, ali samo & odnos& na konferen0ije sa'vane od /jedinjeni na0ija ili one koje se odravaj& !od njenim !okroviteljstvom.

()

'III. Diplomatija na vr u
Jedan oso)en vid m&ltilateralne di!lomatije !redstavlja samit, ili di!lomatija na vr &, efova drava ili vlada. 9astanak moe )iti i )ilateralan, n!r. sastanak !remijera Velike Gritanije sa :itlerom 1%3", ili sastanak !redsednika 9;A -egana i !a!e Jovana Pavla II, 1%"2. Prvi !&t & najnovijoj istorijiovaj termin je &!otre)io Oeril & svom govor& 1%5# 6<ngleska re s&mmit 4 vr 7. Ce2&tim sam !ojam di!lomatije na vr & nije nov. / antikom !eriod& sve do srednjeg veka )io je &o)iajen nain di!lomatskog o!tenja. Hastankom na0ionalni drava, a !ose)no &vo2enjem !arlamentarnog sistema, di!lomatija na vr & !otisn&ta je na margine. Povremeno se javlja & kritikim tren&0ima, n!r. Geki kongres 1"15, da )i se sredinom $$ veka vratila na svetsk& s0en&, na irem !lan&, &' 0eremonijal i snan& !ro!agand&, ali jo 0e(e na sastan0ima, 3i'a 'atvoreni vrata+, i'a koji s& stajale naje(e tajne organi'a0ije. Jaltski sastanak 1%45. tri dravnika 4 9taljina, -&'velta i Oerila 4 na kojoj s& !odeljene sfere &ti0aja, )io je &vod & ladni rat i nain na koji s& reavana kr&!na !olitika !itanja, )e' 'nanja vlade i !arlamenta 'emalja na koje s& se odl&ke odnosile. =om!romisi ili &svojena reenja nis& !re0i'no form&lisana & vid& 'vaninog akta, nego je svaka strana vodila svoje 'a)eleke i t&maila i na svoj nain, to je dovodilo do s&ko)a, a !onekad je imalo tragini !osledi0a. Heosetljivi na !otre)e naroda, )e' !o'navanja lokalni i istorijski okolnosti, imali s& & vid& samo svoje vi'ionarske, svetske !lanove, neretko &to!istike. Hije i'nena2&j&(e da se !ojavio snaan ot!or !rotiv ovog vida di!lomatije & teoriji i & !raksi. Eako je jedan od )ritanski analitiara konstatovao .+ Mefovi vlada sa svojim )eskrajnim s&jetama, svojim ne!o'navanjem )itni detalja i svojim &sa2enim &verenjem da naglaeno iska'ana neodre2enost &vek !redstavlja naj)olji !rist&!, jednostavno reeno od svega na!rave ')rk&.+ Vrste samit di!lomatije . I !ored ot!ora *samit di!lomatiji+ via fa0ti, ona je stekla svoje mesto & me2&narodnom !oretk& & ra'liitim formama. Eome je nes&mnjivo do!rinela mo(na !ro!aganda. He moe se !ore(i ni njeno !olitiko dejstvo & odre2enim sit&a0ijama. =ada je & =artageni, kol&m)ijskom letovalit& 1%%#, odran 3kokainski samit+ latinoameriki drava, kome je !ris&stvovao i !redsednik 9;A A'. G& senior, na kome je jedina tema )ila s&')ijanje trgovine ovom o!asnom drogomN logino, javno mnjenje je !o'dravilo !od& vat, a efovi drava, do j&e kritikovani, javljaj& se & !o'itivnom svetl&. Jo snaniji &tisak ostavio je samit 'a!adni save'nika & Pari'&, iste godine, na kome je sveano !roglaen kraj ladnog rata. 9amit sastan0i ad o0 !o !ravil& kon0entrisani s& na konkretan sl&aj ili tematski na jedno !itanje.

(*

Ar&gi vid samita, koji tako2e mog& imati !o'itivna dejstva, jes& samiti m&ltilateralno karaktera sa'ivani & 0ilj& ra'mene miljenja o tek&(im doga2ajima ili nekim klj&nim !ro)lemima, koji se redovno odravaj& i ija s& !ravila, !ro0ed&re !re0i'no ra'ra2ena !ose)nim !ravnim aktom. Ha !rimer, 9amit ;ra!ske lige odrava se jedan!&t godinje. 9avet 9;A i <vro!ske &nije &stanovljen je 1%%#. * Aeklara0ijom o transna0ionalnoj saradnji3. Ce2& najvanije tre)a !omen&ti samit B7 najra'vijeniji 'emalja 6Fran0&ska, 9;A, =anada, Velika Gritanija, Hemaka, Ja!an i Italija7, a !rist&!anjem -&sije 1%%1.!rerastao je & B". Hemog&(e je dati jedn& jedinstven& o0en& o nji ovom dejstv&. Codaliteti *samit di!lomatije+ s& ra'liiti. Ponekad se oni svode na 0eremonijal i ist& sim)olik&, koji tre)a da )a0e !rain& & oi javnom mnjen&. 9a dr&ge strane, ako !ostoje dr&ge namere, lini kontakti na vr & &manj&j& ten'ije i do!rinose stvaranj& klime & kojoj s& kom!romisi lake ostvarljivi. 9amiti se 'avravaj&, !o !otre)i i'davanjem kominikea. Ce2&tim, !ogreno je miljenje da se tim aktom o)e')e2&je s!rovo2enje & delo &svojeni odl&ka ili !re!or&ka. Ha &n&tranjem !lan& !ostoji tei deo !osla, &)e2ivanje vlade i !arlamenta, inten'ivna !ro!aganda, !onekad formiranje 3lo)i gr&!e+ da )i se odl&ka &svojila ili definitivno od)a0ila. / savremenim &slovim, imaj&(i & vid& dvostr&ke standarde, !ri)egavanje o)manama, visok ste!en neiskrenosti, di!lomatija na vr & )elei osetan !ad. Posrednika ili atl di!lomatija je di!lomatsko !osredovanje i'me2& dve 6ili vie7 s&!rotstavljeni drava od strane !osrednika i' ne&tralne 'emlje & 0ilj& !ronalaenja kom!romisa & reavanj& s!ornog !itanja. I ovde !ostoje )ilateralna i m&ltilateralna di!lomatija. Posrednik, osim !renoenja !or&ka i'me2& strana sa s&!rotnim interesima, !renosi i stavove me2&narodne 'ajedni0e i 'emlje koja ga je akreditovala. ?v& vrst& di!lomatije naroito !rimenj&je Department of State, Cinistarstvo inostrani !oslova 9;A. Predmet !osredovanja s&. !ro)lemi !olitike !rirode i'me2& s&!rotstavljeni strana, ali i s&!rotni ekonomski interesi.

(.

I5. !onzuli
/stanova kon'&la !otie i' srednjeg veka, ra'vila se !od &ti0ajem sve tesnji trgovaki ve'a i'me2& gradova & )a'en& Cediterana, odakle se iri na 9rednj& i severn& <vro!&, a 'atim na dr&ge kontinente. =on'&li s& & !rvo vreme )ili !redstavni0i trgovaki &dr&enja, a ne 'vanini organi drave. ?rgani'ovanje moderni drava sa jakim 0entrali'ovanim a!aratom, koji !retend&j& da )&d& jedini nosio0i javne vlasti, isklj&ivi 'atitni0i interesa svoji dravljana & inostranstv&, kon'&li !oste!eno !rerastaj& & organe drava. Instit&t kon'&la ra'vio se !reinstit&ta stalni di!lomatski misija, i & to vreme kon'&li s& o)avljali i !olitike f&nk0ije. /stanovljenjem stalni di!lomatski misija menjaj& se !oloaj i !riroda kon'&larne sl&)e. ?)e &stanove &la'e & kr&g s!oljni organa drava, ali dok di!lomatski !redstavni0i !redstavljaj& drav& & sve&k&!nosti njeni odnosa kao s&)jekata me2&narodnog !rava, nadlenost kon'&la ograniava se na !odr&je koje )i se &slovno moglo na'vati ne!olitiko, kao to je na !rimer. ekonomsko, k&lt&rno, !rosvetno, administrativno i sl. ;li, ne tre)a is!&stiti i' vida da je tkivo s!oljne !olitike jedne 'emlje satkano od mnogo)rojni elemenata, od koji ekonomski &la'e & !rvi !lanN !osmatrano !od tim &glom, kon'&lima !ri!ada 'naajna &loga & reali'a0iji !olitike jedne 'emlje. Aanas, me2&tim, kada se ekonomska sredstva, sirovine, te nologija itd. koriste kao mo(no !olitiko or&ije, ta ra'lika g&)i & svom !rvo)itnom 'naaj&. Cada kon'&larni !redstavni0i nis& di!lomatski agenti, oni s& i!ak deo dravnog a!arata, o)jedinjeni kro' jedinstven r&kovode(i organ 4 ministarstvo inostrani !oslova. Hadlenost kon'&la ograniena je . ratione loci u ratione materiae9. Eeritorijalno, f&nk0ije kon'&la ograniene s& na odredjeno kon'&larno !odr&je koje se &tvdj&je s!ora'&mno i'medj& drava !rijema i drave imenovanja, i !ri tome je !oeljno da se kon'&larno !odr&je !od&dara sa !olitikom ili administrativnom !odelom 'emlje. =on'&l, !o !ravil& o!ti samo sa lokalnim vlastima svog teritorijalnog !odr&ja, a i'&'etno moe o!titi i sa 0entralnim, &koliko & 'emlji ne !ostoji di!lomatsko !redstavnitvo, ili &koliko to i'riito do'voljava kon'&larna konven0ija ili dr&gi s!ora'&m 'aklj&en i'me2& dvej& 'emalja. / i'&'etnim okolnostima i &' saglasnost drave !rijema, kon'&li mog& o)avljati svoje f&nk0ije i van kon'&larnog !odr&ja. =on'&li jedne 'emlje & dr&goj nala'e se !od nad'orom di!lomatskog !redstavnitva te 'emlje. I'&'etno, kon'&lima mog& )iti !overene i !olitike f&nk0ije, &koliko & odnosnoj dravi ne !ostoji di!lomatsko !redstavnitvo.

Jaroslav Po&rek, Dons&lar Inter0o&se and Imm&nities, International Qa> Dommision, ;LDH, 4L1#", str.24525..

(/

Vrste i rang kon'&la.=on'&li se dele na kon'&le !o 'vanj& i !oasne kon'&le. =on'&li !o 'vanj& s& stalni dravni sl&)eni0i, !odvrgn&ti !od dis0i!lin& odnosne drave i 'a svoj rad !rimaj& odre2en& !lat&, to kod !oasni kon'&la nije sl&aj. 8a !oasne kon'&le )iraj& se o)ino &gledne linosti slo)odni !rofesija, i' redova dravljana drave !rijema. / nael&, stat&s i jedni i dr&gi je isti i me2&narodno !ravo ne name(e & tom !ogled& neka !ose)na ogranienja. Ce2&tim, & !raksi, f&nk0ije !oasni kon'&la 'natno s& &e nego kod kon'&la !o 'vanj&. =on'&li s& !odeljeni &etiri klase.
1. Beneralni kon'&li 2. =on'&li 3. Vi0ekon'&li 4. =on'&larni agenti -ang kon'&la odre2&je se !rema kategoriji kojoj !ri!adaj& i dat&m& i'davanja eg'ekvat&re. =on'&li & jednom grad& sainjavaj& kon'&larni kor, a najstariji !o rang& je doajen ili dekan kon'&larnog kora.

5. Odnos diplomatski i konzularni "unkcija

9troga !odela i'me2i di!lomatski !redstavnika i kon'&la v&e svoje !oreklo i' vremena kada je !olitika aktivnost drave )ila strogo odvojena od ekonomske aktivnosti, iji s& nosio0i )ili !rivatna li0a, dr&tva, kor!ora0ije itd. ?dnos i'me2& di!lomatski !redstavnika i dravi & kojoj je adreditovan )io je, a to je i danas, odnos dvaj& s&vereniteta, )e' o)'ira na !o'adin& i sadrin& ak0ije di!lomatskog !redstavnikaN odnos koji je !roi'ila'io i' odnosa kon'&la i mesni vlasti kon'&larnog !odr&ja imao je & !rolosti karakter !oslovni odnosa, svedeni na reavanje konkretni !ro)lema va'ani , & najve(em )roj& sl&ajeva, na delatnost !rivatni li0a. Eo je &slovilo da kon'&lima nije !ri'nat onaj o)im !rivilegija i im&niteta koji je !ri'nat di!lomatskim !redstavni0ima. Ce2&tim, jaanjem &loge drave & !rivrednoj delatnosti, naroito srastanjem vr ovaa dravnog a!arata & ka!italistikim 'emljama sa !redstavni0ima ka!itala, to se manifestovalo & jedinsvenoj !olitikoj i ekonomskoj liniji s!oljne !olitike, dovelo je do jaanje &loge kon'&la, 'atim do k&m&la0ije di!lomatski i kon'&larni f&nk0ija & linosti di!lomatskog !redstavnika. !ojavom so0ijalistiki drava, koje 0elok&!n& !rivredn& delatnost kon0entri&

(1

& svojim r&kama, a !ose)no s!oljn& trgovin&, granine linije i'me2& ovi dvej& &stanova !ostaj& 'natno )le2e.

#6!%7U86!
Ai!lomatija je, !re svega, o)lik dravni aktivnosti &smereni na odnose s dr&gim 'emljama i me2&narodnim organi'a0ijama. Isti !ojam o'naava i 0elok&!n& dravn& str&kt&r& koja sl&i 'a !redstavljanje so!stvene 'emlje & svet& i 'a odravanje sl&)eni odnosa s dr&gim s&)jektima me2&narodni odnosa. Ai!lomatija & s&)jektivnom smisl& o'naava s!oso)nost, 'nanje, vetin&, metod kom&ni0iranja, odravanja me2&narodni odnosa, !regovaranja, reavanja konfliktni sit&a0ija. Eo s& karakteristike koje tre)a !osedovati di!lomata, odnosno oso)a ija je !rofesija, karijera, odnosno str&ka !redstavljanje drave & me2&narodnim odnosima. I na kraj&, di!lomatija je nauka koja !ro&ava i o relevantnim !itanjima & me2&narodnim odnosima i vo2enj& s!oljne !olitke.

(2

%iteratura:
1. 9rdjan Cilainovi( *?snovi teorije konflikata3, Geograd 2##7
2. 9milja ;vramov ,, Cedj&narodno javno !ravo@@, Geograd 2#11 3. Prosveta ,,?!ta en0iklo!edija@@, Geograd 1%5% 4. >>>.>iki!edia.rs 5. 999.scri:d.com

(3