Dobrica VESI1

UDK: 343.352 Biblid 0025-8555, 60(2008) Vol. LX, br. 4, pp. 481501 Izvorni nauni rad Decembar 2008.

EKONOMSKA I POLITIKA KOMPONENTA KORUPCIJE I PRANJE NOVCA

APSTRAKT Autor analizira dve uzajamno povezane pojave korupciju i pranje novca negativne pojave, koje su danas veoma rasprostranjene u velikom broju zemalja. Spreavanje korupcije i pranja novca predstavlja jedan od vodeih izazova modernih drutvenih promena. Javljajui se u politikom i drutvenom ivotu, oni ine graane i javnost uverenim da drutvo ne moe da funkcionie bez korupcije i pranja novca. Ovi kriminalni akti su veoma veto prikriveni i teki su za otkrivanje, zahvaljujui, izmeu ostalog, i pomoi i podrci uticajnih delova birokratije, tehnokratije i plutokratije odreenih drutava. Kljune rei: politika, korupcija, pranje novca, kriminalni akti, spreavanje

1. PRISTUP PROBLEMU KORUPCIJE I PRANJA NOVCA

K
1

orupcija kao negativna drutvena pojava ima svoju politiku i ekonomsku dimenziju. Pojava korupcije nastala je upravo kad i drava kao institucija, odnosno postoji jo od antike ere, a sam pojam oznaava pokvarenost, ucenu, izopaenost, podmitljivost, potlaivanje slubenih lica, moralnu iskvarenost. Sa ekonomskog aspekta, korupcija predstavlja neregularno ponaanje javnih slubenika koji, koristei slubeni poloaj i ovlaenja, nastoje da ostvare bilo kakvu korist. Iz ovoga proistie i pojam korupcionist, koji oznaava lice koje je pokvaren ovek, koji prima mito potplaeno, odnosno koristoljubivo lice. Pri tome, treba imati u vidu da
Dr Dobrica Vesi, nauni saradnik u Institutu za meunarodnu politiku i privredu, Beograd. Ovaj rad je deo rezultata istraivanja u okviru Projekta br. 149002, finansiranog od Ministarstva nauke Republike Srbije.

481

MP 4, 2008 Ekonomska i politika komponenta korupcije i pranje novca (str. 481501)

premda su permanentno prisutni napori da se pojam korupcije odredi u nacionalnim krivinim zakonodavstvima, u okvirima meunarodnih organizacija, na raznim naunim i strunim skupovima, kao i u naunim i strunim radovima koji obrauju ovu problematiku, jo uvek ne postoji jedinstvena definicija korupcije. U svakom sluaju, korupcija i pranje novca predstavljaju veliki drutveni poremeaj, ekonomski i moralni, psiholoki i pravni. Pri tome su politika, privredna i kriminalna elita, u najveoj meri, deo iste nomenklature. Stoga su, u uslovima potkupljivog tuilatva i policije, s jedne, i potkupljivog i potinjenog pravosua politikoj vlasti, s druge strane, ove elite mogle saraivati bez ikakvih pravnih posledica. U savremeno ureenim dravama korupcija, pored toga to se smatra drutveno tetnom, predstavlja i uzrok neefikasnosti drave. Osnovni pojavni oblici korupcije su: davanje i primanje mita, nepotizam i zloupotreba slubenog poloaja odnosno funkcije u pribavljanju line koristi. Neraskidive su veze izmeu ekonomske i politike strane ovih pojava, te je ovaj problem neophodno posmatrati i analizirati kako sa ekonomskog tako i sa politikog aspekta. Osim toga, uoena je i sklonost da se radi odravanja to ueg kruga ljudi ukljuenih u korupciju, a u cilju lake kontrole procesa korupcije, iz ovog procesa se iskljuuju osobe koje poseduju visok nivo znanja, odnosno linosti koje sprovode socijalno tehnoloke inovacije. Time se, s jedne strane, manje koristi postojei kapital znanja, a s druge strane, alju negativni signali investitorima u kapital znanja, to vodi smanjenju stope investiranja u znanje.2 Nezakonite koristi za sebe ili drugo lice, u savremenim uslovima ostvaruje se pranjem novca.3 U naem zakonodavstvu pod pranjem novca smatra se polaganje novca steenog obavljanjem nezakonite delatnosti (siva ekonomija, trgovina orujem, drogom, psihotropnim supstancama i dr.) na raune kod banaka i drugih finansijskih organizacija i institucija, ili ukljuivanje na drugi nain tog novca u legalne finansijske tokove koje domaa i strana pravna i fizika lica vre radi obavljanja dozvoljene privredne i finansijske delatnosti.4 Dakle, pranje novca predstavlja pokuaj legalizacije kapitala steenog
2 3 Popovi, Milenko, Ekonomska analiza korupcije, Bezbednost, br. 6, 2003, str. 23. Termin pranje novca nastao je u treoj deceniji XX veka u SAD za vreme prohibicije, odnosno za vreme zabrane toenja i prodaje alkoholnih pia. Tada su kriminalci zaraeni novac od ilegalne proizvodnje i krijumarenja alkoholnih pia prikazivali kao zaradu koju su ostvarivali u lancu svojih perionica za pranje automobila i rublja. U vezi s ovom pojavom novinari su poeli da upotrebljavaju termin pranje novca, koji je, potom, preuzela kriminoloka nauka. Zakon o spreavanju pranja novca, Slubeni list SRJ, br. 53/01 od 28. 09. 2001. godine.

482

MP 4, 2008 Ekonomska i politika komponenta korupcije i pranje novca (str. 481501)

kriminalnom delatnou, odnosno finansijske transakcije radi prikrivanja stvarnog porekla novca i drugih oblika kapitala na tritu. Sastoji se u falsifikovanju finansijske dokumentacije i manipulaciji u sistemu meubankarskih transakcija. Ve due vreme ispoljava se, u velikoj meri, u vidu: utaje poreza, ilegalnoj trgovini drogama i orujem, organizovanoj kocki, prostituciji i reketu, u procesima neadekvatne privatizacije preduzea, steajnim postupcima i slino. Izvrioci krivinih dela nastoje da legalizuju prihode koji su steeni kriminalnim aktivnostima ili ele da ga prikau kao da potie iz nekih legalnih pravnih poslova. Prljav novac moe da potie iz razliitih, nedozvoljenih aktivnosti, kao npr. nedozvoljena proizvodnja i trgovina, krijumarenje roba i ljudi, poreska evazija, zloupotreba slubenog poloaja, pijunaa i druge nedozvoljene aktivnosti. U praksi, taj novac moe da potie od svih krivinih dela kojima se pribavlja protivpravna imovinska korist. Istraivanja pojave korupcije i pranja novca, u praksi, susreu se sa nekoliko metodolokih problema, kao na primer: Pojavljuje se tamna brojka kriminala (broj neotkrivenih krivinih dela), pa samim tim i korupcije, koja je vrlo visoka; Stvarna korupcija je nia od percipirane, ali izmeu stvarne i percipirane korupcije postoji pozitivna korelacija; Percepcija korupcije zavisi od legitimnosti vlasti, i obrnuto, legitimnost vlasti zavisi, izmeu ostalog, i od percepcije graana koliko je ta vlast korumpirana, odnosno podlona korupciji i kriminalu. U uslovima nefunkcionisanja pravne drave, korupcija i pranje novca, to predstavlja paradoks, bivaju jedan od regulatora drutvenog i ekonomskog sistema. U mnogim sluajevima zakonska regulativa se ne potuje i sprovodi. To konkretno znai da politika vlast, s jedne, i birokratizovani aparat javnih slubi (zaduen za sprovoenje zakona), s druge strane, odugovlai ostvarivanje prava, ili, pak, svojim dodatnim tumaenjem spreava pojedinca ili privredni subjekat da doe do istog. Tada se stvara situacija da pravni sistem, zbog neuterivanja prava, ne funkcionie ni u onom delu u kom je zakonski ureen. To znai da je njegovo nefunkcionisanje posledica nepostojanja politike volje i interesa kod vrilaca vlasti. Stoga je pojava nabujale korupcije, sa pranjem novca, samo jedan od pokazatelja nepotovanja prava kao osnovnog uslova za efikasno funkcionisanje savremene drave. Pri tome treba imati u vidu da korupcija i pranje novca predstavljaju veoma opasnu kriminalnu delatnost, s izuzetnim stepenom drutvene opasnosti, koja se veoma teko otkrivaju i dokazuju.
483

MP 4, 2008 Ekonomska i politika komponenta korupcije i pranje novca (str. 481501)

2. EKONOMSKE DIMENZIJE KORUPCIJE Kada su u pitanju trine transakcije, korupcija vodi u naruavanje pravila igre, gde jedan od uesnika nastoji da za sebe obezbedi povoljnije uslove igre, radi maksimalizacije profita. Isto vai i za preduzetnike, koji uz pomo mita nastoje da za sebe obezbede povoljniju poziciju na tritu, ime naruavaju ravnopravnost trinih odnosa, a od povoljne pozicije do monopola samo je nekoliko koraka. S druge strane, brojna nezakonita ponaanja, odnosno radnje pojedinih slubenih i drugih lica mogu se podvesti pod pojam korupcije. U devijantnoj praksi, kada sudstvo i javna bezbednost postanu korumpirani, drava se nalazi samo korak pred onim to se naziva zarobljena drava, odnosno to predstavlja stanje u kom su ne samo pojedine slube i agencije, ve i sam vrh vlasti, dakle kompletna drava u raljama korupcije.5 Zloupotreba javnih ovlaenja, kao sinonimi korupcije, radi sticanja line koristi predstavljaju sitne nezakonitosti sa kojima se graani suoavaju u svakodnevnoj komunikaciji sa javnim funkcionerima i slubenicima sa niim poloajem. Krupna korupcija je daleko opasnija po opti dravni interes jer se ostvaruje, esto, u vrhu vlasti jedne drave. U Srbiji korupcija i pranje novca imali su nekoliko pojavnih oblika, odnosno ispoljavali su se u nezakonitom sticanju linog bogatstva, nelegalnom zaposedanju i prisvajanju dravnih vila i kua, kao i u beskrupuloznoj privatizaciji koja je dobila oblike najteih krivinih dela protiv privrede, slubene dunosti, i drugo. Spajanje ekonomskih i politikih funkcija, odnosno upravljanje javnim preduzeima i dravnim fondovima od strane visokih dravnih funkcionera, dovelo je do toga da se dravna (drutvena) imovina koristi u stranake svrhe. U svakom drutvu insajderi i oligarsi najvie profitiraju u neizgraenom institucionalnom okviru, a njihova mo se smanjuje jedino kada, odnosno bolje rei ako su liberalizacija i privatizacija praene jaanjem discipline (dakle sudstva i vladavine prava) i kreiranjem povoljne investicione klime.6 Spremnost da se ponudi mito srazmerna je moi potencijalnog koruptora, a to ima za posledicu dve, kljune, pojave: Unitavaju se srednji i mali preduzetnici; Zatvara se trite i oteava ulazak u posao zainteresovanim privrednicima. Uopteno, korupcija tada generie stanje u kojem se svi uesnici u trinoj utakmici oseaju nesigurnim. U uslovima pravne nesigurnosti teko se mogu
5 6 Popovi, Milenko, Ekonomska analiza korupcije, Bezbednost, br. 3, 2003, str.45. Popovi, Danica, Dobitnici i gubitnici u tranziciji, Politika, Ekonometar, br. 16 od 23. septembra 2003, str. 3.

484

MP 4, 2008 Ekonomska i politika komponenta korupcije i pranje novca (str. 481501)

procenjivati potezi svojih potencijalnih konkurenata i ne mogu se planirati budui potezi. Na taj nain se stvara ekonomska nesigurnost koja dalje generie ili pospeuje neravnopravnost aktera u trinim transakcijama. Poznato je da je u neravnopravnim uslovima svaka dobit nelegitimna, pa samim tim i ona ostvarena na tako iskrivljenom ili monopolistikom tritu. Savremeni oblici korupcije prikrivaju se najee: fiktivnim ugovorom o delu; falsifikovanim putnim raunima; fiktivnim zasnivanjem radnog odnosa; odobravanjem nerealnih provizija; izdavanje garantnih pisama; angaovanjem odreenih lica u svojstvu spoljnih saradnika, strunih savetnika ili konsultanata; isplata autorskih honorara za dela koja nisu napisana; fiktivnim trokovima reprezentacije i reklame kojima se prikriva davanje skupocenih poklona; angaovanjem odreenih lica u razne komisije i druga tela koja se samo radi toga obrazuju; vrenjem raznovrsnih besplatnih usluga ili usluga uz simbolinu naknadu; fiktivnom doradom robe u stranoj firmi; prodajom robe po ceni koja je znatno nia od stvarne i slino.7 Prvi uslov za eliminisanje korupcije, s ekonomskog aspekta, je prisustvo ekonomskih sloboda, a to znai mogunost to ire nesputane aktivnosti pojedinaca na tritu. Dalje to znai, u pozitivnom smislu, najiru slobodu izbora, a u negativnom, odsustvo svake prinude i prisile u ekonomskim aktivnostima, uz obavezno potovanje zakona. U tom smislu ekonomske slobode zavise od: sigurnosti vlasnikih prava, ekonomske politike, slobode ugovora, obima dravne intervencije u privredi, carinskih i poreskih optereenja, kvaliteta i stepena regulacije, dravne potronje, slobode ulaska u posao, pa sve do opteg stanja u drutvu, odnosno privredne i drutvene klime. Ovako shvaene slobode ekonomisti nazivaju i ekonomskim slobodama ili trinim slobodama. Od stepena ekonomskih sloboda u velikoj meri zavisi razvijenost trita, odnosno kratkoroni i dugoroni rast nacionalne privrede.
7 Teofilovi, Neboja, i Jelai, Milenko, Spreavanje, otkrivanje i dokazivanje krivinih dela korupcije i pranja novca, Policijska akademija, Beograd, 2006, str. 242.

485

MP 4, 2008 Ekonomska i politika komponenta korupcije i pranje novca (str. 481501)

3. POLITIKE DIMENZIJE KORUPCIJE Jedan od vodeih izazova savremenih demokratskih promena predstavlja spreavanje korupcije. Vrlo je opasno, kad se ona javlja u politikom i drutvenom ivotu, da se stvara uverenje u javnosti kako bez korupcije, u bilo kom pojavnom obliku, drutvo ne bi moglo da funkcionie, odnosno da je to sasvim normalna i prihvatljiva pojava. Meutim, korupcija se uobiajeno pojavljuje rukovoena pohlepom pojedinaca koji je takorei svakodnevno unapreuju. Poznato je da korupcija dolazi naroito do izraaja u politiki nestabilnim sistemima, odnosno u vremenima politikih trvenja i turbulencija. Tada dolazi do osiromaivanja javnih slubenika ali i slabljenja politikih, pravnih i ekonomskih kontrolnih mehanizama drave i drutva u celini. Korupciju nije lako stabilizovati na odreenom niskom nivou, posebno kada ona pone da napada i osvaja one delove drutva koji bi trebalo da budu brana protiv korupcije, kao to su sudska vlast i policija. Kao najznaajniji razlozi koji dovode do korupcije mogu se oznaiti: vlada svojom politikom, putem ugovora, privatizacije i davanja koncesija, obezbeuje velike finansijske koristi pojedincima i preduzeima, a subjekti blii ili odabrani od Vlade stiu najvee koristi; izbegavanje plaanja poreza, naroito kada poreski sistem destimulie privredne aktivnosti; male plate dravnih i javnih slubenika; podmiivanje politiara u cilju dobrih izbornih rezultata; sudstvo ne potuje zakone, ve ih selektivno primenjuje u zavisnosti od pripadnosti vladajuoj dravnoj i politikoj strukturi; pranje novca uz svestranu pomo drave.8 Pod politikom komponentom korupcije podrazumevaju se razni vidovi zloupotrebe slubenog poloaja i ugleda u obavljanju javnih funkcija, koje nemaju karakter isto dravnih funkcija (narodni poslanici, lideri politikih stranaka, rukovodioci drutvenih, odnosno dobrotvornih ustanova ili udruenja, i slino) ali imaju drutveni uticaj.9 Dakle, politika komponenta korupcije predstavlja osnovni i najopasniji vid korupcije iz koje potie i na
8 9 Ibid., str. 203214. U politikim naukama prihvaen je princip da je svaka politika vlast sklona korupciji, imajui u vidu da je svaki ovek sklon da zlupotrebi vlast koja mu je poverena. Pri tome se kao glavni izvor korupcije pojavljuju izvori za finansiranje politikih partija, naroito ako ta oblast nije zakonski ureena.

486

MP 4, 2008 Ekonomska i politika komponenta korupcije i pranje novca (str. 481501)

koju se oslanja, ali i pomou koje se iri koruptivna praksa u svim segmentima privrednog i time i drutvenog ivota. Korupcija izopaava politiku, kao svesnu i plansku delatnost politikih subjekata, a to su drutvo, politike partije, sindikati, i drugi subjekti, odnosno zakonodavnu, sudsku i izvrnu vlast.10 Svaka vlast, po pravilu, moe biti korumpirana, pa u skladu s tim najvia vlast moe biti najvie korumpirana. Politiki aspekt korupcije treba izuzetno ozbiljno tretirati a to znai da treba da postoji eksplicitna, jasno izraena politika volja (svesno i planski, dugoronim i srednjoronim aktivnostima na preventivnom i represivnom planu) vladajuih politikih partija u spreavanju, odnosno na otkrivanju i suzbijanju korupcije. Analiza uzroka korupcije, kao i njenog obima i rairenosti mora poi od analize pravnog sistema zemlje, jer se rairenost korupcije, pre svega, posmatra kao jedan od simptoma funkcionisanja pravnog sistema, ili s druge strane, vidljivo nefunkcionisanje pravnog sistema je simptom prisustva korupcije. Ova uporedna analiza iziskuje odgovore na est osnovnih pitanja: 1. provera koliko se zakoni potuju od strane zakonodavne i upravne vlasti; 2. koliko zakoni vae za vrioce vlasti; 3. koliki i kakav je pritisak vlasti na pravosue; 4. percepcija graana i ekonomskih subjekata o obimu i veliini korupcije u kljunim drutvenim sferama pa i pravosuu; 5. provera njihove percepcije funkcionisanja pravne drave; 6. legitimnost institucija vlasti mereno poverenjem graana u njih. Na ovaj nain koncipirana uporedna analiza, zasniva se na empirijskim podacima, neophodna je da bi se uvidelo koliko funkcionie pravna drava i kakav je njen odnos prema tipu korupcije i njenoj rairenosti. 4. POLITIKE DIMENZIJE KORUPCIJE U SRBIJI Srbija se ve due vremena suoava sa posebnim problemom u politikom ivotu, a to je pojava enormnog broja profesionalnih politiara, egzistencijalno vezanih za brojne politike stranke. Neosporno je da su lica ije je osnovno zanimanje politika u veoj meri podlona korupciji, odnosno pranju novca nego drugi graani. Priroda liderskih politikih stranaka, u kojima voa ima presudnu ulogu u stranakoj politici i finansijama, na
10 O korupciji u politici govori se kada su poinioci politiari i ona tada izaziva veliku medijsku panju i nanosi najveu tetu dravi.

487

MP 4, 2008 Ekonomska i politika komponenta korupcije i pranje novca (str. 481501)

viestruk nain moe da potstie korupciju i pranje novca. S druge strane, novobogatai svojim sredstvima, drutvenom moi i medijskim imperijama, znatno utiu va vladajui sistem vrednosti u srpskom drutvu, posebno u oblasti finansija i medija. U Srbiji, bez nezavisnog i samostalnog sudstva, efikasne policije i snane parlamentarne opozicije, postojale su razliite mogunosti za zloupotrebe slubenog poloaja i vrenja krivinih dela korupcije i pranja novca. Umnoavanjem politikih stranaka stvarao se privid funkcionisanja legitimnog viepartijskog sistema. Trgovanje mandatima i stranaka korupcija mogu biti jedno od objanjenja kako je vlast dosta dugo funkcionisala. Sve to govori o karakteru politikog sistema kao simultanog ili kvaziparlamentarnog sistema vlasti. Vladajue politike stranke bivale su finansirane kako legalno tako i nelegalno. U odsustvu efikasne kontrole i upravljanja javnim finansijama, budetska sredstva su nenamenski i nelegalno prebacivana na raune vladajuih stranaka, te se na taj nain sjedinjavala politika i ekonomska mo. Funkcioneri vladajuih partija koji su bili na elu velikih javnih preduzea, modelom centralizovane privrede, omoguili su finansiranje njihovih politikih stranaka na pravno nedozvoljen nain. Na primer, takorei svakodnevno su ucenjivali vlasnike privatnih preduzea. Ukoliko bi se vlasnik preduzea ogluio da na stranaki raun uplati odreenu sumu novca vrlo brzo bi mu stizala finansijska kontrola. To bi bivao poetak problema koji bi mu dosta oteavao ili ak onemoguavao normalno poslovanje.11 Meutim, treba imati u vidu da u srpskom zakonodavstvu jo uvek ne postoji zabrana da politike stranke osnivaju preduzea i agencije. Odsustvo takve regulative dovelo je do toga da je ostavljen prostor preduzeima, koja su pod kontrolom partijskih funkcionera, da stiu ogromnu protivpravnu dobit (obezbeenjem uvoznoizvoznih dozvola, monopolskim poloajem na tritu, osiguravanjem unosnih poslova u oblasti javnih nabavki i usluga i sl.) koju su potom multiplikovali.12 Graani Srbije pored funkcionisanja pravosudnog sistema i moralne krize, glavne uzroke korupcije vide u optem siromatvu. O tome svedoi sledei pregled:
11 12 Danas poslovni ljudi o ovome nerado govore, ali je javna tajna da je svaki imuniji poslovni ovek u Srbiji donator vie politikih stranaka. Madar, Ljubomir, Politiki i ekonomski koreni korupcije, u Zborniku Sistem i korupcija, Centar za ekonomska istraivanja Instituta drutvenih nauka, Beograd, 2000, str. 2541.

488

MP 4, 2008 Ekonomska i politika komponenta korupcije i pranje novca (str. 481501)

Najvaniji uzroci rairenosti korupcije13 pravosudni sistem zemlje 35,6% bezakonje, nepostojanje pravne drave 23,3% nedostatak zakona 6,4% neefikasnost sudova 5,9% moralna kriza 19,7% opte siromatvo 16,5% Jedno drugo istraivanje, kada je re o korupciji meu carinicima, pokazalo je da je uzrok korupcije: kriza morala, male plate, neefikasno sudstvo, neefikasni organi gonjenja, neefikasno tuilatvo.14 Krenje Ustava, vladavina uredbama, donoenje zakona s retroaktivnim dejstvom, prekrajanje izborne volje graana i svoenje parlamenta na glasaku mainu radi opstanka na vlasti samo su jaale politiku komponentu u Srbiji, jer je krenje zakona postalo uobiajena praksa.15 Nova vlast, kad god joj to zatreba, sklapa savez s pojedinim pripadnicima prethodnog reima. Njihova bogata kriminalna ili korupcionaka aktivnost, uz pravinu nadoknadu, bie zaboravljena, odnosno amnestirana. Procesuiranje njihove kriminalne delatnosti odugovlai se radi politike trgovine. I ne samo to, nego se prebezima, ili, pak, svojim vernim poslunicima, u procesu privatizacije uz bagatelnu cenu prodaju drutvena preduzea. Posle ovako uspostavljenih koalicija, borba protiv korupcije i kriminala preteno e ostati na retoriko propagandnom nivou.16 Neosporno, u pitanju je selektivnost zakona koja, prosto, razbuktava korupciju.
13 oki, Z. i eki A., Korupcija kao teki oblik kriminala , Zbornik radova XVI seminara prava Teki oblici kriminala, Budva 812. jun 2004, Institut za kiminoloka i socioloka istraivanja i Via kola unutranjih poslova, Beograd, 2004, str. 259-260. Korupcija na carini, CLDS, Beograd, 2002, str. 45. Da bi se zakamuflirale stvari i da bi se opravdalo njihovo krenje, ti zakoni se od strane predstavnika vlasti i njihovih mas-medijskih propagandista proglaavaju miloevievskim a to a priori podrazumeva da se ne moraju potovati. Svi oni koji su upozoravali na ovo krenje ili su mu se, na bilo koji nain suprotstavljali, postajali su za vlast i okarektarisane medije dogmate, pristalice prethodnog reima, koniari reformi, legalisti ili lani patrioti i nacionalisti; Istovremeno, zakoni koji mogu posluiti za odranje na vlasti, iako su doneti od strane miloevievske nomenklature, bivali su ljubomorno uvani, a oni zaboravljeni, bivali su, kad zatreba, reaktivirani. Vukovi, Slobodan, Korupcija i vladavina prava, IDN Dragani, Beograd, 2003, str. 5257.

14 15

16

489

MP 4, 2008 Ekonomska i politika komponenta korupcije i pranje novca (str. 481501)

Dakle, korupcija je drutveni, ali i lini problem nosilaca odreene dravne ili javne funkcije, koji zloupotrebljavajui svoj poloaj i instituciju u kojoj deluje, nanosi tetu javnom interesu u tolikoj meri da potkopava poverenje graana i javnosti u drutvo i dravu, odnosno nosioce dravne vlasti. 5. EKONOMSKE DIMENZIJE KORUPCIJE U SRBIJI Ve skoro dve decenije poslovanje izmeu privatnog i drutvenog (dravnog) sektora osloboeno je dugogodinjeg politiko-pravnog ogranienja, odnosno osoboeno je od jednopartijske kontrole. Istovremeno, vlast se dugo kolebala izmeu trine privrede i hibridnog tipa polutrine/polukomadne privrede, mada ekonomija i dalje ostaje dominantno komandna s jakom drutveno-politikom regulacijom. Usvajane su promene preteno kozmetike prirode jer nije postojala jasna politika volja da se izgradi pravna regulativa prilagoena novim uslovima. Stoga, u poslovanju nastaje pravi mete. Bez provere finansijskog kredibiliteta vlasnika, to u normalnim uslovima ne predstavlja problem, osniva se na stotine hiljada, preteno trgovinskih firmi. U uslovima velike pravne nesigurnosti i redukovane ekonomske aktivnosti, s jedne, i odsustva drutvene kontrole, s druge strane, mnoge od ovih firmi slue da bi se obavio jedan jedini i to esto sumnjiv posao, a jedan deo iskljuivo za pranje novca. Na primer, samo u 2003. godini fiktivni uvoz iznosio je 2,6 milijardi dolara.17 Preduzea bliska vlasti (javna, drutvena i privatna) uzela su, u periodu 19912001. godina, oko 8,3 milijarde nemakih maraka: primarne emisije, sive emisije, kupovine deviza od NBJ na MTD-u i na osnovu fiktivnog uvoza.18 Meutim, u Srbiji jo uvek nisu stvorene pravno institucionalne i politike pretpostavke za ekonomski oporavak i koliko-toliku drutvenu i politiku stabilnost. Ono po emu e vlast biti zapamena, pored veza s kriminalom, je i enormno zaduivanje u inostranstvu. Prema procenama, procenat otplate spoljnjeg duga, od javnih prihoda, kretae se ovako: 2003 7,9%; 2004 11,3%; 2005 12,5%; 2006 15%; 2007 16,6%; 2008 17,8%; 2009 18% i 2010 13,5%.19 Najraireniji vid korupcije, prema iskustvu privatnih preduzetnika, jeste prilikom dobijanja lokacije za gradnju privremenih ili stalnih objekata, zatim
17 Samo sa Kipra uvezeno je robe (po carinskoj deklaraciji) za 20 miliona dolara, a plaeno je 720 miliona dolara. U Novom Sadu je samo u toku jedne nedelje kontrolom pronaena 41 fantomska firma, koje su imale obrt novca od 68 miliona evra. Glas javnosti, Beograd, od 19. jula 2001. godine. Cvjetianin, Danijel, Kriza spoljnjeg duga, Prizma, Beograd, maj, 2003, str. 2531.

18 19

490

MP 4, 2008 Ekonomska i politika komponenta korupcije i pranje novca (str. 481501)

prilikom dobijanja uvozno-izvoznih dozvola, dobijanje ugovora s vladom (javne nabavke), carinjenje robe i ukljuenje telefona i struje. Nasuprot ovome, podmiivanje je najmanje raireno, ali i dalje s visokim indeksom, kod poreske uprave, pri registraciji preduzea i odobravanju novih prodajnih cena.20 Na primer, u praksi ekonomskog i pravnog prometa, veoma je iroka skala poslova koji se obavljaju po osnovu ugovora o delu. Ta skala poslova pokazuje tendenciju sve veeg proirenja. Tako se na osnovu ugovora o delu zakljuuju i obavljaju poslovi, kao to su: rastereenje zaliha, ispitivanje trita, plasman robe, nabavka reprodukcionog materijala, pronalaenje poslova za preduzee, davanje ekspertskih saveta i slino. Preduzea, organizacije, ustanove i druge organizacije i organi imaju na raspolaganju mnogobrojne mere i aktivnosti za preventivno delovanje. Te mere mogu biti: organizacijske, ekonomske, pravne, kadrovske i tehnike prirode. U prevenciji korupcije i pranja novca znaajno mesto imaju i sredstva javnog informisanja, odnosno javno mnjenje, jer deluju na svest graana i utiu na formiranje stavova javnog mnjenja u odnosu prema konkretnim sluajevima korupcije. Osim toga, u preventivnim aktivnostima na spreavanju i suzbijanju korupcije ne sme se zapostaviti ni aktivnost organa lokalne samouprave. 6. EKONOMSKE DIMENZIJE PRANJA NOVCA Pranje novca predstavlja legalizaciju finansijskih sredstava steenih kriminalnim aktivnostima, odnosno finansijske transakcije radi prikrivanja stvarnog porekla novca i drugih oblika kapitala. Ekonomske dimenzije pranja novca, u Srbiji, poprimaju sve vei obim u sve brojnijim modalitetima ispoljavanja. Osnovni postupci kojima se omoguava pranje novca su sledei: zamena ili prenos imovine koja proistie iz obavljanja zabranjene delatnosti; prikrivanje ili utaja porekla novca ili prikrivanje mesta gde je novac uloen, prikrivanje namene korienja imovine i svih prava koja proistiu iz obavljanja nedozvoljene delatnosti; prikrivanje, kod svojinske transformacije i privatizacije preduzea, nezakonito steene imovine i drutvenog i dravnog kapitala; Ogromne sume novca se vrlo esto ostvaruju raznim kriminalnim aktivnostima i predstavljaju imovinsku korist ostvarenu na nezakonit nain.
20 Vukovi, Slobodan, Korupcija i vladavina prava, IDN Dragani, Beograd, 2003, str. 181.

491

MP 4, 2008 Ekonomska i politika komponenta korupcije i pranje novca (str. 481501)

Meutim, da bi neko nesmetano mogao da koristi tako steena sredstva, ona moraju biti legalizovana (odnosno oprana) i tako ukljuena u legalne finansijske tokove. Stoga, uesnici u pranju novca pribegavaju raznim finansijskim transakcijama u cilju prikrivanja pravog porekla novca, da bi ga uinili legalnim sredstvom prometa na novanom tritu. Na taj nain nastoje da obezbede njegovo normalno korienje, u poslovnim odnosima u kojima nastoje da plasiraju kapital steen na nelegalan nain. Pranje novca predstavlja deo privrednog kriminaliteta i prema nivou drutvene opasnosti je njegov najopasniji vid, jer pogaa osnovne temelje nacionalne privrede. Svi poslovi koji obuhvataju ovaj proces paljivo se planiraju, predstavljaju izvor brze akumulacije kapitala, koji se potom investira u niz legalnih poslova u cilju poveanja bogatstva i drutvene moi. U ovim aktivnostima pojavljuje se itav lanac uesnika koji koriste znanja finansijskih strunjaka (vre falsifikovanje poslovno finansijske dokumentacije ime se lano prikazuje novac koji je steen krivinim delima) da bi se na taj nain steen novac prikazao kao zakonito steen, te ga plasirali u domae ili meunarodne poslovne aktivnosti. Za pranje novca najee se koriste liberalni bankarski sistemi koji, uglavnom, nisu pod kontrolom dravnih organa. U praksi za ove svrhe koristi se tzv. podzemni bankarski sistem koji je izvan kontrole dravnih organa. Potraivanja koja potiu od protivzakonitih aktivnosti, u okviru jedne nacionalne privrede pomou itave mree alternativnog bankarstva, stavljaju se na raspolaganje nekoj kriminalnoj grupi u zemlji. Sve ove operacije obavljaju se anonimno i bez pisanih tragova, esto uz korienje porodinih, plemenskih i etnikih veza.21 Novac se u ovim sluajevima podie uz pokazivanje ugovorenog znaka ili uz izgovaranje dogovorene rei odnosno lozinke. Smatra se da svake godine stotine milijardi dolara irom sveta posle pranja dospeva u legalni promet i preti da ugrozi legitimno poslovanje, posebno na svetskim finansijskim tritima. Povratno, ovaj novac vraa ekonomsku mo organizovanom kriminalu, odnosno omoguava mu jo veu mo za dalje korumpiranje politikog sistema i kreiranje politikog ivota. Postoji veliki broj razliitih tehnika pranja novca, a zajedniko im je da novac prolazi kroz tri faze: ulaganje,
21 Na primer, u kreiranju ovog oblika pranja novca posebno su se istakli Kinezi, zbog ega se on naziva fen-ien, to znai letei novac. Veliki doprinos pranju novca dali su ruski tajkuni, kao to su Berezovski, Hodorkovski, Abramovi, Magilevi i drugi.

492

MP 4, 2008 Ekonomska i politika komponenta korupcije i pranje novca (str. 481501)

prikrivanje, integracija.22 Osnovne komponente pranja novca su: moralna, psiholoka, socijalna, kriminoloka, istorijska, pravna, ekonomska i politika. Postoje brojni pojavni oblici pranja novca a najznaajniji su sledei: gotovinske transakcije, elektronski transferi, off-shore finansijski centri, trustovi (veza osniva-opunomoenik-korisnik), nekorporacijske grupacije, profesionalni finansijski savetnici, mreno bankarstvo, kockanje na internetu, terorizam i drugi, kao to je uloga advokata, belenika, raunovoa, revizora i drugih profesionalaca u pranju novca. 7. POLITIKE IMPLIKACIJE PRANJA NOVCA Neosporno da pranje novca sprovode kriminalne organizacije lokalnog, regionalnog, nacionalnog ili meunarodnog znaaja. Meutim, ovu pojavu u velikoj meri koriste dravni i paradravi organi, te je poznato da gotovo sve obavetajne slube na svetu, na ovaj nain, finansiraju svoje tajne operacije.23 S druge strane, ne treba pojavu pranja novca tretirati kao prateu pojavu organizovanog kriminaliteta, kao i drugih oblika kriminalnog delovanja, jer prema stepenu drutvene opasnosti spada u njegov najopasniji vid poto pogaa vitalne temelje nacionalne privrede. Ova protivzakonita aktivnost poiniocima donosi ogromnu imovinsku korist, jer se nakon legalizacije stie mogunost korienja u procesu proizvodnje, trgovine, saobraaja, ugostiteljstva, platnog prometa i drugim delatnostima. Veoma esto se pranje novca obavlja kao znaajni deo aktivnosti organizovanih grupa, a u brojnim sluajevima se kao organizatori javljaju lica u belim okovratnicima, odnosno osobe sa drutvenim prestiom i visokim drutvenim statusom. Ova vrsta kriminaliteta obavlja se iza paravana, odnosno izvan javnosti, na osnovu izvoenja veih poslovnih transakcija i manipulacija.24 Profesionalni kriminalci se veoma esto, u cilju organizovanja pranja novca, povezuju
22 23 Teofilovi, Neboja, i Jelai, Milenko, Spreavanje, otkrivanje i dokazivanje krivinih dela korupcije i pranja novca, Policijska akademija, Beograd, 2006, str. 17. Brojni eksperti tvrde da je amerika CIA najvei pera novca svih vremena i da ona za to koristi mnotvo mehanizama. Pri tome, novac se pere u preko pet stotina raznih organizacija, od kojih ni jedna nije neposredno povezana sa Vladom SAD. Poinioci kriminalnih aktivnosti iz grupe belih okovratnika, koji pripadaju vladajuim slojevima drutva nazivaju se i velikanima lopovluka, i imaju znatan uticaj na zbivanja u vlasti i politici.

24

493

MP 4, 2008 Ekonomska i politika komponenta korupcije i pranje novca (str. 481501)

stvarajui mone grupe, bande, koje imaju uporite u policiji, pravosuu i meu politiarima. Stubovi politikog aspekta pranja novca su predstavnici plutokratije, birokratije i tehnokratije. Ove drutvene slojeve karakteriu odreena psihika svojstva, kao to su poltronstvo, beskorpuloznost, bezobzirnost, koristoljublje, malograanski moral i slino. Metode njihovog delovanja su politike intrige, ime na podmukao, lukav i prikriven nain stvaraju sebi uslove za nesmetano bavljenje pranjem novca, u sprezi s organizovanim kriminalom i kriminalnim podzemljem. Psiholoka komponenta pranja novca itekako ukazuje na politike aspekte, jer su oni koji se odlue na takve radnje tipini predstavnici onog dela vlasti i graanstva koji se snishodljivo ulaguju voama svojih politikih partija i predstavnicima politike i ekonomske elite. To su, naizgled, odreeni ugledni politiari, voe politikih stranaka, ministri, senatori, kongresmeni, narodni poslanici, predstavnici uglednih meunarodnih i nacionalnih vladinih i nevladinih organizacija, tzv. stalni borci za demokratiju, vladavinu prava i ljudska prava i slobode. Oni uz pomo finansijske oligarhije i organizovanih kriminalnih organizacija, da bi prikrili svoju kriminalnu delatnost, neprestano trae moralne i druge vidove lustracije samo za druge, ali ne i za sebe. Pri tome, licemerno skrivaju sopstvene politike ambicije za odranje na vlasti ili kad je trenutno izgube, za dolazak na vlast. 8. POJAVE PRANJA NOVCA U SRBIJI Po ugledu na predstavnike politiko-privredne elite, elja za brzim bogaenjem postaje opteprihvaeni model poslovnog ponaanja. S druge strane zakoni se, krajnje, selektivno primenjuju, te u takvim uslovima dolazi do sunovrata poslovnog morala. Kriminalci i razni poslovni ljudi, sudei po njihovoj prisutnosti u drutvenom ivotu i medijima, reklamiraju se kao biznismeni i drutveno poeljni modeli ponaanja. U Srbiji jedan od najefikasnijih sredstava za pranje novca predstavlja osnivanje tzv. fantomskih firmi. Na primer, samo u Valjevu registrovano je preko 800 ovakvih firmi, koje nikoga ne zapoljavaju na neodreeno vreme, a ostvarile su oko 200 miliona dolara obrta, ili pak, podatak da je u nevelikom Vrcu registrovano oko 40 omladinskih i studentskih zadruga.25 Osim toga koristile su se i druge metode: korienje sredstava primarne emisije, korienje jeftinih kredita, koji su se zbog inflacije brzo obezvreivali;
25 Politika, Beograd, od 23. 12. 2004, str. A6.

494

MP 4, 2008 Ekonomska i politika komponenta korupcije i pranje novca (str. 481501)

na osnovu uvoznih i izvoznih dozvola dobijalo se ekskluzivno pravo distribucije pojedinih roba, te su tako mnogi postajali monopolisti; uz pomo fiktivnih i friziranih ugovora ili naduvanih faktura izmeu privatnog i drutveno/dravnog preduzea; Ilustracije radi, poslednjih godina Srbiju potresaju mnogobrojne afere koje se odnose na pranje novca, a koje su po akterima tih afera dobile ironine nazive, kao to su: eer, pancir, kofer, erikson, mobtel, satelit, Knjaz Milo, trgovinski sud i drugo.26 Inae, krivino delo pranja novca javlja se u tri oblika i to: osnovni, tei i poseban oblik. Zatim, u pogledu uinioca, delo moe biti uinjeno, kako s umiljajem tako i iz nehata. Pri tome visina opranog protivpravno steenog novca predstavlja kvalifikatornu okolnost ovog krivinog dela. U Srbiji, Zakon o spreavanju pranja novca propisuje radnje i mere koje se preduzimaju radi otkrivanja i spreavanja pranja novca.27 S ciljem otkrivanja i spreavanja pranja novca preduzimaju se odgovarajue radnje i mere, u toku i posle prijema, zamene, uvanja i korienja imovine, polaganja i podizanja gotovog novca i efektivnog stranog novca s rauna, prenosa imovine preko dravne granice, sklapanje poslova kojima se stie imovina ili drugog postupanja sa tom imovinom. U smislu Zakona pod obveznicima se podrazumevaju: pravna lica, preduzetnici i fizika lica koja obavljaju poslove koji se odnose na: upravljanje imovinom za druga lica; faktoring i forfeting; lizing; izdavanje platnih kartica i poslovanje s tim karticama; promet nepokretnosti; promet umetnikih predmeta, antikviteta i drugih predmeta vee vrednosti; obrada i promet plemenitih metala i dragog kamenja; organizacija putovanja; posedovanje u pregovorima u vezi s davanjem kredita; posredovanje i zastupanje u osiguranju; organizovanje aukcija;
26 27 Teofilovi, Neboja, i Jelai, Milenko, Spreavanje, otkrivanje i dokazivanje krivinih dela korupcije i pranja novca, Policijska akademija, Beograd, 2006, str. 48. Slubeni glasnik RS, br. 107/2005.

495

MP 4, 2008 Ekonomska i politika komponenta korupcije i pranje novca (str. 481501)

Zakonsko tretiranje pranja novca i predvianje iroke lepeze represivnih mera i postupaka upravljenih ka otkrivanju, spreavanju i suzbijanju razliitih aktivnosti pranja novca ili pomaganja u pranju novca trebalo bi da Srbiju uvedu u krug onih drava koje organizovanom, sistemskom i kontinuiranom aktivnou razliitih drutvenih subjekata pokuavaju da spree ovu narastajuu drutvenu opasnost. Pri tome, u ovoj borbi da i naa zemlja rauna na pomo drugih zemalja, odnosno itave meunarodne zajednice. Ovo stoga, to pojava pranja novca predstavlja izuzetno tetnu pojavu za svaku zemlju, te ima sposobnost da se stalno razvija i dobija nove oblike, da se sve vie internacionalizuje i poprima forme transnacionalnog organizovanog kriminaliteta, prilagoavajui se ne samo unutar jedne zemlje, nego i meunarodnom okruenju. 9. POJAVNI OBLICI KORUPCIJE Korupcija i pranje novca, u vidu koncentrinih krugova, prelivaju se sa viih na nie nivoe politikog odluivanja, obuhvatajui itave drutvene slojeve. Postoji mnotvo uzroka korupcije u privredi, ali njeni pojavni oblici mogu se razliito manifestovati odnosno ispoljavati. Nelegalno steen novac kriminalci troe i investiraju na razliite naine, a najee se grupiu u sledea, osnovna, etiri seta:28 1. Troenje nelegalno steene dobiti kupovinom robe i ulaui sredstva u ugostiteljstvo i hotelijerstvo; 2. Investiranje prljavog novca u uslune delatnosti (posebno taksi slube), a da bi ovakve novane transakcije bile struno obavljene kriminalci angauju advokate i podmiuju bankarsko osoblje; 3. Kriminalci sebi i svojoj porodici, uloenim investicijama, koje su nelegalno ostvarili, obezbeuju visok drutveni status stiui tako mogunost da se udrue sa politiarima i imaju uticaj na zakonodavnu aktivnost koju prilagoavaju svojim interesima; 4. Kriminalci imaju svoje politiare koje plaaju i tako uestvuju u politikom ivotu zemlje obezbeujui svoje interese na najviem drutvenom ivotu. Korupcija i pranje novca se vrlo esto skrivaju pomou tamne brojke koja proistie iz nevidljivosti i prikrivenosti, a posebno injenice da se ova
28 Vukovi, Slobodan, Korupcija i vladavina prava, IDN Dragani, Beograd, 2003, str. 101148.

496

MP 4, 2008 Ekonomska i politika komponenta korupcije i pranje novca (str. 481501)

krivina dela teko blagovremeno uoavaju, odnosno veto prikrivaju obilatom pomou i podrkom birokratije, tehnokratije i plutokratije u konkretnom drutvu i drutvenom sistemu. Dakle, mnoga dela korupcije kriju se u nekim drugim krivinim delima ili razliitim oblicima delovanja, koja na prvi pogled izgledaju sasvim legalna. Osnovni tipovi korupcije su u direktnoj vezi s funkcionisanjem pravne drave, odnosno kako se ostvaruje, kri i donosi pravo. Shodno tome tri osnovna tipa korupcije su: 1. dodatno plaanje javnom slubeniku za ostvarivanje prava, odnosno za dobijanje prava (dobra ili usluge), ili za njegovo ubrzavanje koja, po zakonu sleduju pojedincu ili privrednom subjektu; 2. podmiivanje uz krenje prava, odnosno zakona ili podzakonskog akta, a to znai sticanje prava (dobra ili usluge) koja koruptora ne sleduje po zakonu ili podzakonskom aktu, koji mogu imati irok dijapazon; 3. podmiivanje radi menjanja zakona, odnosno prilagoavanje zakonske, ili, pak, podzakonske regulative (raznih uredbi, naredbi i propisa) interesima koruptora, radi ostvarivanja dobra ili usluge.29 Prvi i drugi tip korupcije najee pripadaju klasinoj korupciji dok je trei povezan s kriminalom. Meutim, ne samo kod drugog nego i kod prvog i treeg tipa, prema strooj klasifikaciji, nije jasna granica izmeu korupcije i kriminala, zato su oni i sankcionisani u krivinom zakonu. U isto vreme, zbog preklapanja ova dva tipa korupcije ponekad nije jasna razlika izmeu dobijanja prava i krenja zakona: u oba ova sluaja, zloupotrebljava se slubeni poloaj ili se kri zakon, a to, izmeu ostalog oteava analizu i identifikaciju. Podreenost pravosudnog sistema izvrnoj vlasti uticalo je na to da su razni oblici mita i korupcije prolazili mimo zakona, odnosno nekanjeno. Stoga se korupcija rairila i postala sastavni deo naina poslovanja, zapravo ula u sve pore drutva i postala, gotovo javna stvar. Istovremeno, nema bitne razlike, s obzirom na to koja je politika opcija u tom momentu na vlasti. Moralna kriza i siromatvo, na jednoj, zaokupljenost veine stanovnitva golim preivljavanjem i zbog dugog trajanja, pa samim tim i navikavanjem na korupciju, na drugoj strani, spreili su iroku osudu graana ove izrazito destruktivne pojave. Zapravo, osuda ove pojave, na jednoj strani, naelne je prirode, a na drugoj postoji znatna spremnost graana, u nastojanju da ree svoje probleme, da uestvuju u korupciji. Bez poznavanja pojavnih oblika, koji
29 Ibid., str. 169177.

497

MP 4, 2008 Ekonomska i politika komponenta korupcije i pranje novca (str. 481501)

se brzo menjaju i teko uoavaju, nadleni dravni organi ne bi bili u mogunosti da spree i suzbiju korupciju. Dakle, poznavanje pojavnih oblika privrednog kriminaliteta, posebno korupcije i pranja novca, potrebno je kako bi se: sagledali uslovi, uzroci i druge relevantne okolnosti koje pogoduju nastanku ovih (ne)dela u datom periodu i blagovremeno, odnosno efikasno preduzimale mere od strane drave i drugih subjekata drutva s ciljem spreavanja i suzbijanja korupcije. Otklanjanjem takvih okolnosti, svesnom i organizovanom aktivnou iroke lepeze drutvenih snaga, sigurno je da bi se smanjila opasnost od razarajuih posledica korupcije. Kontrola, kao jedan od monih naina prevencije, treba da obuhvati sve oblasti privrednih i vanprivrednih delatnosti koje su ugroene korupcijom i pranjem novca. Ona omoguava da se blagovremeno uoe novi oblici privrednog kriminaliteta i identifikuju krivina dela korupcije i pranja novca. Naroito treba imati u vidu da se sa razvojem meunarodnih ekonomskih i drugih veza, korupcija i pranje novca dobijaju nove pojavne oblike, uz stalno usavravanje i korienje novih i raznovrsnih metoda i sredstava koji se sve vie primenjuju u praksi. 10. ZAKLJUAK Za ekonomske i politike komponente korupcije i pranja novca od velikog znaaja je njihov meuodnos, jer ova dva, uglavnom, paralelna procesa omoguavaju uspostavljanje i odravanje odreenih veza izmeu ekonomskih i politikih, odnosno dravnih struktura i kriminalnih grupa ili organizacija. Korupcija i pranje novca nisu samo socioloka ili kriminoloka pojava nego ih treba posmatrati, tretirati, analizirati i delovati na njih kao ozbiljan kriminal, jer su ove pojave, gotovo po pravilu, u sprezi s organizovanim kriminalom, kroz spregu kriminalnih struktura sa pojedinim nosiocima funkcija dravne i drutvene vlasti. Korupcija izmeu privatnog sektora i politike veoma je rairena u celom svetu, negde u veoj a negde u manjoj meri. Poslovni ljudi su motivisani profitabilnou svoje profesije, ne preui ni od nedozvoljenih radnji, a politiari nastoje da novcem i drugim pogodnostima od korupcije sauvaju i prodube svoju vlast. Pranje novca ne pojavljuje se odvojeno od drugih drutvenih, tetnih, pojava, tako da njemu pripada mesto koje odgovara optem stanju kriminaliteta u jednom drutvu. Ovaj vid kriminaliteta, zbog toga to ima odreene specifinosti, ini ga razliitim od ostalih. Osim toga, pranje novca je mnogo prisutnije u onim dravama u kojima postoji deficitarnost odreenih roba na tritu ili gde su poreska optereenja isuvie visoka. Ovu pojavu, takoe, karakterie visoka adaptibilnost trinim dogaanjima, odnosno
498

MP 4, 2008 Ekonomska i politika komponenta korupcije i pranje novca (str. 481501)

robnim i finansijskim kretanjima. Dakle, zbog toga to moe da ugrozi finansijsku stabilnost jedne zemlje, ovaj oblik kriminaliteta smatra se velikom drutvenom opasnou. Posledice korupcije i pranja novca su velike i teko se otklanjaju jer se odraavaju na sve sfere kako domae, tako i meunarodne privredne delatnosti. Ove pojave direktno utiu na smanjenje politike i ekonomske moi svakog drutva a istovremeno razaraju osnovne moralne vrednosti koje je savremena civilizacija odavno prihvatila (sloboda, pravda, jednakost, ravnopravnost, itd.) i ukazuju na siromatvo i duhovnu bedu. One izazivaju u dobroj meri ekonomsku i politiku krizu, te svojom snagom ugroavaju etiko i zakonsko ponaanje pravnih i ekonomskih subjekata u primeni prava, to je suprotno demokratskim procesima i vladavini prava. Korupcija i pranje novca se u svim dravama smatra krivinim delom koja teti ekonomiji jedne zemlje, nacionalnom ugledu i ini je nestabilnim za ulaganje. Stoga se, u veini razvijenih zemalja na razliite naine vodi borba protiv korupcije i pranja novca. Pokuava se sa davanjem veeg znaaja ovoj drutveno-negativnoj pojavi, otrim kaznama, odreivanjem ta slubena lica mogu, a ta ne mogu da ine, razotkrivanjem delatnosti gde moe doi do korupcije i pranja novca, otkrivanjem poslova koji se nisu mogli realizovati na zakonit nain, pootrenom kontrolom odreenih institucija, uspostavljanjem efikasnijih mehanizama novane kontrole i drugo. Dakle, u drutvima gde ima vie vladavine prava manje je korupcije i obrnuto, gde je vladavina prava oskudna ili gde pravne drave nikada nije bilo, ili je, pak, ona rastoena, korupcija je vie rairena i razvila je dublje korene. Tamo gde je vie korupcije manje je vladavine prava i obrnuto. Efikasnim i preventivnim delovanjem spreavaju se korupcija i pranje novca, jer se preduzetim merama deluje na uzroke i uslove koji pogoduju vrenju krivinih dela korupcije i pranja novca. Jedan od monih naina prevencije, koji se koristi u eliminaciji njenih uzroka jeste kontrolna funkcija koja se koristi u eliminaciji njenih uzroka jeste kontrolna funkcija koja, ako se efikasno sprovodi, moe uticati na to da se sprei razvoj postojeih i nastanak novih oblika korupcije i pranja novca. U tom smislu neophodno je permanentno obrazovanje i dosledna primena etike i etikih principa od strane svakog pojedinanog uesnika u ekonomskim (posebno finansijskim) transakcijama, kao i stalna briga dravne, monetarne i zakonodavne vlasti s ciljem spreavanja, otkrivanja i suzbijanja brojnih modaliteta ovih nedozvoljenih aktivnosti. Cilj treba da bude postizanje visokog nivoa antikorupcijske kulture u Srbiji, izmeu ostalog, to se posebno vrednuje u procesu pristupanja zemlje Evropskoj uniji, odnosno njenim standardima.
499

MP 4, 2008 Ekonomska i politika komponenta korupcije i pranje novca (str. 481501)

Dakle, efikasno suzbijanje korupcije i pranja novca podrazumeva poznavanje uslova i otkrivanje svih kriminogenih faktora koji doprinose njihovom nastajanju i razvoju. Na osnovu toga potrebno je planirati preventivnu i represivnu aktivnost, to bi omoguilo odreenu kontrolu nastanka i razvoja ovih oblika organizovanog kriminaliteta ali i spreavanje novih formi. S druge strane smatra se da e od upornosti i uspenosti borbe protiv korupcije i pranja novca, za milione ljudi irom sveta, zavisiti kvalitetan ivot u budunosti. Da bi se korupcija i pranje novca u Srbiji predupredili odnosno sveli na to nii nivo, neophodno je da se izgradi nov pravni i institucionalni sistem na osnovama privatne svojine i preduzetnitva, ekonomskih sloboda, otvorenog konkurentnog trita, odnosno da se dovri demokratizacija drutva i zaivi efikasna trina privreda. LITERATURA 1. Begovi Boris, Ekonomska analiza korupcije, Centar za liberalnodemokratske studije, Beograd, 2007. 2. Bokovi, Mio, Pojavni oblici korupcije i metodi suprotstavljanja, Bezbednost, br. 2, 2001. 3. Glas javnosti, dnevni list, Beograd, od 19. jula 2001. godine 4. oki, Z. i eki A., Korupcija kao teki oblik kriminala, Zbornik radova XVI seminara prava Teki oblici kriminala, Budva 812. jun 2004, Institut za kiminoloka i socioloka istraivanja i Via kola unutranjih poslova, Beograd, 2004. 5. Madar, Ljubomir, Politiki i ekonomski koreni korupcije, u Zborniku Sistem i korupcija, Centar za ekonomska istraivanja Instituta drutvenih nauka, Beograd, 2000, str. 2541. 6. Korupcija na carini, CLDS, Beograd, 2002. 7. Nacionalna strategija za borbu protiv korupcije i Akcioni plan, Slubeni glasnik RS br. 109/2005. (Prilagoeno i obraeno za potrebe ovog rada). 8. OSCE, Okrugli sto o kordinaciji borbe protiv organizovanog kriminala u Srbiji, Odeljenje za sprovoenje zakona, 3. april 2003. 9. Politika, dnevni list, Beograd, od 23. 12. 2004, str. A6. 10. Pope, Jeremy, Confronting Corruption: The Elements of a National Integrity System, TI Source Book, London, 2000. 11. Popovi, Danica, Dobitnici i gubitnici u tranziciji, Politika, Ekonometar, br. 16 od 23. septembra 2003, str. 3.
500

MP 4, 2008 Ekonomska i politika komponenta korupcije i pranje novca (str. 481501)

12. Popovi, Milenko, Ekonomska analiza korupcije, Bezbednost, br. 3, 2003. 13. RoseAckerman, Susan1998, Lessons from Italy for Latin America, Journal of Public and International Affairs, Fall, 1998, prema: Antikorupcijski prirunik, OSCE, Transparentnost Srbija, 2004, Beograd, str. 3. 14. Slubeni glasnik RS, br. 107/2005. 15. Slubeni glasnik RS, Beograd, br. 109/2005. 16. Teofilovi, Neboja, i Jelai, Milenko, Spreavanje, otkrivanje i dokazivanje krivinih dela korupcije i pranja novca, Policijska akademija, Beograd, 2006. 17. Vesi, Dobrica, Proces privatizacije i nivo korupcije, Ekonomski vidici, vol. 9, br. 3, 2004, str. 469475. 18. Vukovi, Slobodan, Korupcija i vladavina prava, IDN Dragani, Beograd, 2003. 19. Zakon o spreavanju pranja novca, Slubeni list SRJ, br. 53/01 od 28. 09. 2001. godine 20. Cvjetianin, Danijel, Kriza spoljnjeg duga, Prizma, Beograd, maj 2003, str. 2531.
Dr. Dobrica VESI ECONOMIC AND POLITICAL COMPONENTS OF CORRUPTION AND MONEY LAUNDERING ABSTRACT The author analyses two mutually linked phenomena corruption and money laundering a negative phenomena, which are today very spread in a number of countries. The prevention of corruption and money loundering represent one of the leading challenges of modern social changes. Appearing in political and social life, they make the citizens and the public convinced that society can not function without coruption and money laundering. These criminal acts are skillfully covered up and difficult to reveal, thanks to the help support of bureaucracy, tehnocracy and plutocracy of certain society. Key words: policy, corruption, money laundering, criminal acts, prevention

501