Auto Cad 2007

Informatika I AutoCAD 2007 Uvod u AutoCAD
Graevinsko-arhitektonski fakultet u Niu 1

Uputstvo za AutoCAD 2007

Informatika I -

Uputstvo sastavili Zoran Koneski i Milan Goci


SADRAJ:
Uvod u AutoCAD ..................................................................................................................................................... 3
Pojam rasterske i vektorske grafike ...................................................................................................................... 4
Uvodni koraci ........................................................................................................................................................... 5
Koordinatni sistemi ................................................................................................................................................. 7
Kreiranje objekata u ravni ..................................................................................................................................... 9
Crtanje linije (LINE) ........................................................................................................................................................................................ 9
Crtanje prave ili poluprave (CONSTRUCTION LINE) ................................................................................................................................. 10
Crtanje polilinije (POLYLINE) ..................................................................................................................................................................... 11
Crtanje poligona jednakostraninih mnogougaonika (POLYGON) ............................................................................................................ 12
Crtanje pravougaonika (RECTANGLE) ........................................................................................................................................................ 13
Crtanje luka (ARC) ........................................................................................................................................................................................ 14
Crtanje kruga (CIRCLE) ................................................................................................................................................................................ 15
Crtanje revizorskog oblaka (REVCLOUD) ................................................................................................................................................... 16
Crtanje iskrivljene glatke linije (SPLINE) ..................................................................................................................................................... 17
Crtanje elipse (ELLIPSE) .............................................................................................................................................................................. 19
Crtanje luka elipse (ELIPSE ARC) ................................................................................................................................................................ 20
Pravljenje blokova (MAKE BLOCK) ........................................................................................................................................................... 21
Pravljenje blokova (MAKE BLOCK) ........................................................................................................................................................... 22
Crtanje take (POINT) .................................................................................................................................................................................. 23
rafiranje (HATCH) ...................................................................................................................................................................................... 24
Regioni (REGIONS) ...................................................................................................................................................................................... 25
Tabele (TABLE) ............................................................................................................................................................................................ 27
Vieredni tekst (MTEXT) .............................................................................................................................................................................. 28
Editovanje postojeih objekata u ravni ............................................................................................................... 30
Biranje objekta za editovanje ......................................................................................................................................................................... 31
Brisanje (ERASE) .......................................................................................................................................................................................... 32
Kopiranje (COPY OBJECT) .......................................................................................................................................................................... 33
Ogledalo (MIRROR) ..................................................................................................................................................................................... 34
Udaljavanje (OFFSET) .................................................................................................................................................................................. 35
ablonsko kopiranje (ARRAY) ..................................................................................................................................................................... 37
Pomeranje (MOVE) ....................................................................................................................................................................................... 39
Rotiranje (ROTATE) ..................................................................................................................................................................................... 40
Uvecanje/Umanjenje (SCALE) ...................................................................................................................................................................... 41
Streovanje (STRETCH) ............................................................................................................................................................................... 42
Isecanje (TRIM) ............................................................................................................................................................................................ 43
Produenje (EXTEND) .................................................................................................................................................................................. 44
Podeliti (BRAK) ............................................................................................................................................................................................ 45
Isei ugao (CHAMFER) ................................................................................................................................................................................ 46
Zaobliti ugao (FILLET) ................................................................................................................................................................................. 48
Razdeliti eksplodirati (EXPLODE) ............................................................................................................................................................. 50
Lejeri - slojevi, nivoi (LAYERS) ......................................................................................................................... 51
Kotiranje (DIMENSIONS) .................................................................................................................................. 54
tampanje (PLOT) ................................................................................................................................................ 57


Uvod u AutoCAD
U sluaju da je instalirana novija verzija AutoCAD-a, a ne AutoCAD 2007, to nije problem, jer su nove
verzije kompatibilne sa starim verzijama. Razlike se ogladaju samo u malim novinama, dok u osnovi on ostaje
isti. AutoCAD je na tritu ve due od 20 godina iako su ljudi mislili da personalni raunari nisu sposobni da
izdre industrijske zadatke kao to je CAD (Computer Aided Design, kompjuterski dizajni). Danas je ovaj
program neizbean u svim oblastima graevinarstva.
AutoCAD moemo svrstati u grupu programskih paketa namenjenih crtanju, projektovanju i drugim
vidovima primene raunara u inenjerskoj praksi. Kompjuterski podrano projektovanje (CAD) predstavlja
monu alatku u rukama savremenog projektanta. Brzina i lakoa s kojom se crtei kreiraju ili modifikuju uz
pomo raunara predstavljaju neizmerne prednosti u odnosu na klasian nain rada.
Sve to crtamo u AutoCAD-u vezano je za vektorsku grafiku, to znai da je sve vezano za koordinatni
sistem i za razliku od rasterske grafike, koliko god da uveavamo sliku, kvalitet slike se ne menja.
Ekstenzija za autocad fajlove je .dwg. Sam program podrava i ostale ekstenzije kao to su .dxf, .dws,
.dwt. Sledeom tabelom predstaviemo AutoCAD verzije sa njihovim formatima i datumom nastanka programa.
AutoCAD Verzije i DWG formati datoteka
AutoCad Verzija Datum nastanka DWG format
AutoCAD 2011 2010 Acad 2010
AutoCAD 2000i 2000 Acad 2000
AutoCAD Release 14 1997 Acad R14

Neke od oblasti primene AutoCAD-a:

Arhitektonski crtei svih vrsta
Dijagrami toka i organizacione eme
Ponude i prezentacije
Grafikoni svih vrsta
Crtei iz oblasi elektrotehnike, graevinarstva i mainstva
Informatika I AutoCAD 2007 Pojam rasterske i vektorske grafike

Izrada topografskih i geografskih karata
Grafovi i druge vrste predstava matematikih funkcija
Izrada logotipa, estitki i drugih vrsta umetnikih crtea
Pojam rasterske i vektorske grafike
Rasterska grafika ili bitmap je podatak koji predstavlja pravougaonu mreu piksela ili obojenih taaka na
nekom grafikom izlaznom ureaju kao to je monitor ili na papiru. Piksel (engl. pixel) je skraenica za Picture
Element, predstavlja jednu taku na grafici. Monitori prikazuju sliku tako to je ceo ekran izdeljen na hiljade (ili
milione) piksela organizovanih u vrste i kolone. Pikseli su veoma mali i izgledaju povezani.
Broj bitova koji se koristi da bi predstavio jedan piksel odreuje i koliko boja moe biti prikazano.
Svaka boja pojedinog piksela je posebno definisana tako da na primer, RGB (Red Green Blue) slike sadre tri
bajta po svakom pikselu, svaki bajt sadri jednu posebno definisanu boju.
Kvalitet jedne rasterske slike odreuje ukupan broj piksela (rezolucija) kao i broj vrednosti za svaki pojedinani
piksel (dubina boje). Ako je dubina boje vea, vie se nijansi moe prikazati, to znai bolju sliku kao i
verodostojniji prikaz. Rezolucija se odnosi na otrinu i jasnou slike. Termin se najee koristi za opisivanje
karakteristika monitora, tampaa i rasterskih grafika.
Mora se voditi rauna o veliini fajla, jer podaci u bmp fajlu nisu kompresovani, tako da treba birati optimalnu
varijantu. Bitmap grafike mogu se kompresovati tako to bi ih sauvali u jpg formatu, ali ovo istovremeno
redukuje boje na slici, mada je fajl znatno manji. Pri tome se gube informacije nepovratno. Bitmap grafike se
mogu sauvati u bilo kom od sledeih formata: GIF, JPEG, TIFF, BMP, PICT, PNG i PCX.
Rasterska slika se ne moe poveati na veu rezoluciju bez gubitka kvalitete, to nije sluaj sa vektorskom
grafikom. Rasterska grafika je vie praktinija nego vektorska grafika za fotografe i obine korisnike. Vektorsku
grafiku koriste grafiki dizajneri i DTP ureivai. Rani monitori su mogli prikazati oko 72 do 130 piksela po
inu (PPI), dok dananji tampai mogu tampati 2400 taaka po jednom inu (DPI).
Vektorska grafika ili geometijsko oblikovanje (engl. Vector graphics, geometric modeling) je nain
prikazivanja slike pomou geometrijskih oblika kao to su take, linije, krive i poligoni, a koji se zasnivaju na
matematikim jednainama.
Vektorski oblici se mnogo lake pamte nego zahtevne rasterske (bitmap) slike. Skoro svi dananji raunarski
grafiki prikazi prevode vektorsku sliku u rasterski format. Rasterska slika se uva u memoriju i sadri podatke
za svaki pojedinani piksel neke slike. Pojam vektorska grafika se koristi u kontekstu dvodimenzionalne
raunarske grafike. Skoro svako 3D prikazivanje se izvrava pomou 2D vektorske tehnike (pomou taaka,
linija i poligona).

Informatika I AutoCAD 2007 Uvodni koraci

Uvodni koraci
1. Posle instalacije pokrenite ikonu na desktopu ili All Programs / Autodesk /
AutoCAD 2007 / AutoCAD 2007
2. Na novom prozoru pritisnite na AutoCAD Classic tako da bude uokviren.
3. Zatim pritisnite na Dont Show me this again (ne prikazuj vie ovaj dijalog). Pri narednim
pokretanjima programa vie se nee pojavljivati ovaj dijalog.

Kada pritisnete na OK, pojavljuje se korisniki interfejs koji se sastoji iz 5 osnovnih delova:
1. Prostor za crtanje
2. Zona padajuih menija
3. Paleta sa alatkama
4. Komandna linija
5. Statusna linija

Prostor za crtanje kao to ime kae koristi se za crtanje. Po default-u pozadina je crna.
Zona padajuih menija deo gde se nalaze sve komande koje se odnose na program
Informatika I AutoCAD 2007


Paleta sa alatkama koristi se za bre i preglednije korienje osnovnih
komandi. Da bi dodali dodatne alatke, desnim tatserom mia pritisnemo na paletu
sa alatkama i pojavie se slika kao sa desne strane.
Izaberite Dimensions koji sadri skup alata za kotiranje kao na slici:

Unesite ovaj tab u paletu sa alatkama gde god elite.

Komandna linija Pri dnu ekrana nalazi se horizontalna povrina koja slui za ispisivanje tekstualnih
poruka vanih za rad i praenje izvravanja komandi, pa otuda i nosi naziv komandna linija. Kada je na njoj
ispisano samo Command: znai da je AutoCAD spreman da prihvati vau komandu. Preko nje AutoCAD u
stvari komunicira sa vama. Komandna linija slui i za beleenje toka prethodno izvrenih komandi (pritiskom na
funkcijski taster F2 otvara se dijalog prozor u kome moemo preglednije sagledati ta smo do tog trenutka
uradili). Takoe svaka komanda moe da se pokrene iz komandne linije.

Statusna linija - Statusnom linijom nazivamo horizontalnu traku koja se nalazi u samom dnu ekrana.
Na njoj se vri prikaz trenutnog stanja (statusa) pojedinih pomonih aktivnosti. Pored toga na levom kraju
statusne linije moemo proitati koordinate trenutnog poloaja kursora. Ako je to potrebno pritiskom na
funkcijski taster F6 moete iskljuiti i ponovo ukljuiti praenje koordinata.

Statusi su dosta bitni i sada emo detaljno objasniti najbitnije statuse:

kao na slici je ukljuen. Ukoliko elite da
iskljuite pritisnite levi taster mia na ime ili
pritisnite F3. Sa ovom funkcijom imaete mogunost da
svaku liniju koju povlaite automatski veete za neku
karakteristinu taku. Opcije vezivanja moete dobiti
desnim pritiskom na snap i dobiete kao na slici desno.
Za svaku specifinu taku imate drugaiji oblik
oznaavanja. Za kraj linije je kvadrat, za sredinu je
trougao, itd. Selektujte kao to je na slici da bi mogli
lake da radite.
Informatika I AutoCAD 2007 Koordinatni sistemi


je takoe bitna funkcija i ona predstavlja da sve to se crta bude prikazano ili po horizontali
ili po vertikali.
predstavlja pomonu mreu isto desnim pritiskom moete da dobijete opcije mree na kom
rastojanja da budu take mree. To se manje koristi mada sve zavisi od korisnika kako mu je
lake, da bi se sve vezivalo za take mree ukljuite
predstavlja dinamiko unoenje podataka, odnosno da dok crtate moete u okviru radnog dela
da napiete duinu linija.
predstavlja prikaz debljina linija.

Koordinatni sistemi
Za odreivanje poloaja take u AutoCAD-u koristi se Dekartov pravougaoni koordinatni sistem.
Koordinatni poetak se nalazi u donjem levom uglu ekrana, ali se po potrebi moe pozicionirati i na neko drugo
mesto. Po nainu interpretacije ovih podataka razlikuju se dva sistema: pravougaoni i polarni.

Pravougli koordinatni sistem

Poloaj take u pravougaonom koordinatnom sistemu izraavamo njenim rastojanjem u odnosu na
koordinatni poetak mereno po pravcima koordinatnih osa. Pri tome se unosi podatak u obliku X, Y
koordinatnog izraza kod koga zarez koristimo za razdvajanje X od Y vrednosti, a taku kao oznaku za
decimalno mesto.

Polarni koordinatni sistem

Polarnim koordinatama odreujemo poloaj take preko njenog rastojanja od koordinatnog poetka i
ugla koji taj pravac zaklapa u odnosu na pozitivni pravac X ose. Ugao se meri u pravcu suprotnim od smera
okretanja kazaljke na satu, a format u kome je potrebno uneti podatke je sedei: prvo se unese rastojanje
praeno znakom < (manje od), a zatim i ugao.

Apsolutne koordinate

Upotreba apsolutnog koordinatnog sistema podrazumeva poznate veliine uvek izraene u odnosu na
koordinatni poetak, odnosno taku sa koordinatom 0.0000,0.0000.

Relativne koordinate

Relativne koordinate koristimo kada elimo da pozicioniramo novu taku, ali sa poznatim rastojanjem u
odnosu na zadnju, prethodno unetu, a ne kao kod apsolutnih u odnosu na koordinatni poetak. U tom sluaju se
rastojanje unosi sa prefiksom @ (at) praenim X i Y vrednostima za pravougaoni, ili rastojanjem i uglom, za
polarni koordinatni sistem.

Poslednja taka
Znak @ (at) je u AutoCAD-u univerzalna preica koja slui da za unos koordinate upotrebimo poloaj
zadnje unete take, odnosno nulto rastojanje od nje.

Informatika I AutoCAD 2007 Koordinatni sistemi

S druge strane, mogue je posmatrati i:
- Fiksni sistemski koordinatni sistem WCS (World Coordinate System)
- Pokretni korisniki koordinatni sistem UCS (User Coordinate System)
U WCS-u X osa je horizontalna, Y osa je vertikalna, a Z osa je upravna na XY ravan. Koordinatni
poetak je tamo gde se X i Y ose seku (0, 0) u levom donjem uglu crtea. Definiete korisniki koordinatni
sistem UCS u odnosu na WCS. Sve unete koordinate koriste vaei UCS.
Pomeranje UCS-a moe da omogui laki rad u okviru nekih delova crtea. Rotiranje UCS-a
omoguava unoenje podataka u trodimenzialnom ili rotiranom pogledu. Snap, Grid i Ortho modovi se rotiraju
zajedno sa novim UCS-om.
Moete da relocirate korisniki koordinatni sistem koristei bilo koji od narednih metoda:
- Pomeranje UCS-a definiui novi koordinatni poetak
- Poravnati UCS sa ve postojeim objektom ili sa trenutnim pogledom
- Rotiranje UCS-a oko bilo koje ose
- Uitati ve snimljen UCS
Jednom kada definiete UCS, moete mu dati ime i kasnije da ga uitate u sluaju da vam bude opet
potreban. Ako vam nije potreban vie moete da ga obriete i da uitate kao WCS.
Definisanje novog koordinatnog poetka UCS-a
1. Tools/New UCS/Origin ili pritisnite na dugme
2. Definisati taku novog koordinatnog poetka
0,0,0 koordinata se redefinie u taki koju definiete.
Snimanje UCS-a
1. Tools/Named UCS... ili pritisnite na
(Novi UCS je prikazan u UCS listi kao UNNAMED)
2. U UCS dijalogu, selektujte UNNAMED i ukucajte novo ime ili moete da selektujete UNNAMED
iz menija desnim pritiskom tastera mia da izaberete Rename.
3. Izaberite OK.
Moete koirstiti 255 karaktera, ukljuujui slova, brojeve, znakove dolar ($), minus (-) i donju crtu
(_). AutoCAD sva imena UCS-a pretvara u velika slova.
Uitavanje ve snimljenog koordinatnog poetka
1. Tools/Named UCS... ili pritisnite na ikonu
2. U okviru UCS dijaloga moete da vidite koordinatni poetak i pravac osa selektovanjem datog
UCS-a i pritiskom na Details. Kada zavrite sa pregledavanjem liste pritisnite na OK da se vratite
na UCS dijalog.
3. Selektujte koordinatni sistem koji elite da uitate a zatim pritisnite na Set Current.
4. Pritisnite OK.
Informatika I AutoCAD 2007 Kreiranje objekata u ravni

Kreiranje objekata u ravni
Svaki 2D crte sastoji se od entiteta pojedinanih i sloenih objekata. U jednostavne objekte spadaju
neki od sledeih entiteta: linije, krunice, kruni lukovi, elipse, eliptini lukovi, take i prave (poluprave).
Smatra se da su oni zastupljeni sa vie od (50%) u sastavu sloenijih objekata. U sloenije spadaju sledei
objekti: pravougaonici, mnogougaonici (poligoni), multilinije, polilinije, splajn (glatke krive) i sl.
U sutini najvei deo za crtanje nalazi se u paleti Draw:

Crtanje linije (LINE)
Ikona:
Meni: Draw/Line
Komandna linija: line
Procedura:
1. Draw/Line
2. Izaberite poetnu taku (moete da koristite mi ili da ukucate koordinate u komandnoj liniji)
3. Zavrite prvu liniju tako to ete definisati kraj linije. (Da biste vratili prethodni segment tokom ove
komande ukucajte u ili pritisnite Undo na paleti)
4. Definiite kraj bilo koje od dodatnih segmenata
5. Pritisnite na c pa ENTER da zavrite seriju linijskih segmenata. Da biste nacrtali novu liniju na kraju
prethodne linije, pokrenite LINE komandu ponovo i pritisnite ENTER
Koncept:
Svaki pojedinani segment linije moe biti editovan nezavisno od ostalih segmenata u seriji. Moete da
zatvorite sekvencu linijskih segmenata tako da prvi i poslednji segment budu spojeni.
Moete da dodelite svojstva linijama kao to je boja, tip linije i debljina linije.
Moete da definiete lokaciju kojom se odreuje kraj svake linije ponaosob sa preciznou:
- Ukucati vrednosti koordinata svake od taaka koristei apsolutne ili relativne koordinate
- Definisati vezivanje za ostale objekte, npr. da se vee za sredinu neke druge linije
- Ukljuiti vezivanje za mreu i vezati za lokaciju

Postoje i druge metode za kreiranje precizne linije. Veoma efikasne tehnike su offset (udaljenje) od ve
postojee liniji, a kasnije trim (odsecanje) ili extend (produenje) do eljene duine.
Koristiti polyline umesto line u sluaju da elite da segmenti budu povezani u jedinstven objekat.
Primer:

Crtanje prave ili poluprave (CONSTRUCTION LINE)
Ikona:
Meni: Draw/Construction Line
Komandna linija: xline
Procedura:
Konstrukcijska linija oznaena dvema takama
1. Draw/Construction Line
2. Izaberite taku koja e da definie koren konstrukcijske linije
3. Definiite drugu taku kroz koju konstrukcijska linija treba da proe
4. Nastaviti konstruisanje novih konstrukcijskih linija ukoliko je potrebno (sve naredne prave
prolazie kroz prvu taku)
5. Pritisnite ENTER za kraj komande
Konstruisanje Ray (zrak ili poluprava)
1. Draw/Ray
2. Definiite startnu taku zraka
3. Definiite taku kroz koju treba da proe zrak
4. Nastaviti konstruisanje novih zrakova ukoliko je potrebno (svi naredni zrakovi imaju prvu taku)
Koncept:
Linije koje su beskonane u jednom ili u dva pravca, poznate su kao rays (zraci, poluprave) i
construction lines (prave). Mogu se koristiti kao reference drugim objektima. Na primer, moete da koristite
konstrukcijske linije da naete ortocentar trougla, ili dok crtate preseke iz osnova.

Beskonane linije ne menjaju ukupnu povrinu crtea. Moete da ih pomerate, rotirate i kopirate isto
kao i ostale objekte. Moete da napravite layer poseban za konstrukcijske linije koji e biti zamrznut ili
iskljuen pre tampanja
Moete ih definisati na druge naine:
- Horizontalno ili vertikalno (Hor/Ver). Kreirati prave koje su paralelne sa X i Y osom
postojeeg koordinatnog sistema (UCS Ultimate Coordinate System)
- Pod uglom (Ang). Ili da se selektuje referentna linija i u odnosu na nju da se izabere ugao
ili u odnosu na horizontalnu osu da se izabere ugao
- Bisektrisa (Bisect). Iscrtava bisektrisu za ugao koji izaberete.
- Udaljenost (Offset). Iscrtava pravu koja je paralelna liniji koju izaberemo na odreenom
rastojanju

Crtanje polilinije (POLYLINE)
Ikona:
Meni: Draw/Polyline
Komandna linija: pline
Procedura:
Polilinija sa pravim segmentima
1. Draw/Polyline
2. Definiite prvu taku polilinije
3. Definiite krajnju taku prvog segmenta polilinije
4. Nastavite konstruisanje novih segmenata koliko je potrebno
5. Pritisnite ENTER da zavrite ili unesite c za zatvaranje polilinije (da biste iscrtali novu poliliniju na
kraju prethodne, pokrenite PLINE komandu ponovo i pritisnite ENTER)
Polilinija kombinacije lukova i linija
1. Draw/Polyline
2. Definisati poetnu taku segmenta polilinije
3. Definisati krajnju taku segmenta polilinije
a. Prebaciti na luni mod kucanjem a (Arc) na komandonoj liniji
b. Vratiti na linijski mod kucanjem L (Line) na komandnoj liniji

4. Definisati nove segmente ukoliko je potrebno
5. Pritisnite ENTER za kraj ili c za zatvaranje polilinije
Koncept:
Polilinije su povezane sekvence linija kreirane kao jedinstven objekat. Moete praviti segmente od
pravih linija ili sa lunim segmentima, ili njihovu kombinaciju.
Viesegmentne linije omoguavaju editovanje linija nedostupnim za pojedinane linije. Na primer,
moete da podesite njihovu debljinu i zaobljenost. Posle kreiranja polilinije moete je promeniti sa pedit ili
koristiti explode za prebacivanje u individualne linijske i lune segmente.
Crtanje poligona jednakostraninih mnogougaonika (POLYGON)
Ikona:
Meni: Draw/Polygon
Komandna linija: polygon
Procedura:
Ogranien poligon
1. Draw/Polygon
2. Na komandnoj liniji ukucati broj stranica poligona
3. Definisati centar poligona
4. Ukucati c da se definie poligon ogranien krugom
5. Ukucati radijus kruga
Crtanje poligona definisanjem jedne ivice
1. Draw/Polyline
3. Ukucati e (Edge)
4. Definisati poetnu taku za jedan segment poligona
5. Definisati krajnju taku segmenta poligona
Crtanje upisanog poligona
1. Draw/Polyline
3. Definisati centar poligona

4. Ukucati i da se definie upisan poligon u krug
5. Ukucati veliinu radijusa
Koncept:
Poligon je zatvorena polilinija sa 3 ili vie stranica (do 1024) sa identinim stranicama. Pravljenje
poligona je jednostavan nain za crtanje pravougaonika, jednakostraninih trouglova, pravilnog estougaonika,
pravilnog petougaonika, itd..

Crtanje pravougaonika (RECTANGLE)
Ikona:
Meni: Draw/Rectangle
Komandna linija: rectang ili rectangle
Procedura:

1. Draw/Rectangle
2. Definisati prvi ugao pravougaonika
3. Definisati drugi ugao pravougaonika

Koncept:
Ovom komandom iscrtavamo poliliniju koja je oblika pravougaonika. Ako hoemo pravougaonik
odreenih dimenzija posle 2 ukucajte d. Nakon toga upiite duinu (Lenth) pa ENTER, i posle irinu (Width).
Skraenica za crtanje pravougaonika odreenih dimenzija je:
SHIFT @ / unesite duinu jedne stranice / , / unesite duinu druge stranice / ENTER

Ukoliko hoete da vam krajevi budu zaobljeni koristite naredbu fillet, gde se zadaje radijus zakrivljenja.


Crtanje luka (ARC)
Ikona:
Meni: Draw/Arc
Komandna linija: arc
Procedura:
Crtanje luka definisanjem tri take
1. Draw/Arc/3 Points
2. Definisati poetnu taku
3. Definisati taku na luku
4. Definisati kraj take

Crtanje luka koristei poetnu taku, centar i krajnju taku
1. Draw/Arc/Start, Centar, End
2. Definisati poetnu taku
3. Definisati centralnu taku
4. Definisati krajnju taku

Nastavljanje luka linijom
1. Nacrtajte luk
2. Draw/Line
3. Pritisnite ENTER na prvo pitanje
4. Unesite duinu linije i pritisnite ENTER

Nastavljanje luka tangencijalnim lukom
1. Nacrtajte luk
2. Draw/Arc/Continue
3. Definisati krajnju taku tangencijalnog luka


Koncept:
Moete da kreirate lukove na vie naina. Sa izuzetkom u prvoj metodi, lukovi se crtaju suprotno od
kazaljke na satu od poetne take prema krajnjoj taki. Moete da ih crtate:
- Definisanjem tri take
- Definisanjem starta, centra i kraja (centar je centar kruga iji je luk deo)
- Definisanjem starta, centra i kraja (ugao odreuje krajnju taku luka)
- Definisanjem starta, kraja i ugla (kada ne moete da naete centar)
- Definisanjem starta, centra i duine bisektrise
- Definisanjem starta, kraja, pravca/radijusa
Crtanje kruga (CIRCLE)
Ikona:
Meni: Draw/Circle
Komandna linija: arc
Procedura:
Crtanje kruga definisanjem centra i poluprenika
1. Draw/Circle/Centar, Radius
2. Definisati centar kruga
3. Definisati poluprenik

Crtanje kruga definisanjem centra prenika
1. Draw/Circle/Centar, Diametar
2. Definisati centar kruga
3. Definisati prenik
Crtanje kruga definisanjem dve tangente i radijusa
1. Draw/Circle/Tan, Tan, Radius
2. Definiete taku prve tangente
3. Definisati taku druge tangente
4. Definisati radijus (ukucati vrednost ili je odrediti miem)

Crtanje revizorskog oblaka (REVCLOUD)
Ikona:
Meni: Draw/Revision Cloud
Komandna linija: revcloud
Procedura:
Kreiranje revizionog oblaka iz skice
1. Draw/Revision Cloud
2. Na komandnoj liniji, definisati minimalnu i maksimalnu duinu luka ili definisati poetnu taku
revizionog oblaka (po default-u minimalna i maksimalna duina revizionog oblaka stavljene su na
0.5 jedinica. Maksimum moe da bude ne vei od trostruke veliine minimalne duine oblaka)
3. Upravljajte kursor du linije oblaka. Moete pritisnuti da bi izabrali put ako elite da varira veliina
lukova
4. Pritisnite na ENTER u bilo koje vreme da stopirate crtanje revizionog oblaka
Da bi zavrili oblak vratiti se na poetnu taku
Pravljenje revizionog oblaka sa kaligrafskim stilom olovke
2. U komandnoj liniji ukucajte style
3. Ukucajte u komandnoj liniji calligraphy
4. Pritisnite ENTER za snimanje kaligrafskog stila i nastavite sa crtanjem oblaka
Pretvaranje objekta u revizorski oblak
2. U komandnoj liniji ukucajte o
3. Selektujte krug, elipsu, poliliniju ili splajn koji elite da pretvorite u oblak (za suprotan pravac
lukova pritisnite na komandnoj liniji y (yes).
4. Pritisnite ENTER da biste promenili objekat u revizorski
oblak
Koncept:
Ako ste revizor ili itate crtee, moete poveati produktivnost
koristei Revizorski Oblak (Revizion Cloud) ima funkciju da se istaknu
vae beleke. Revcloud formira poliliniju od sekvencijalnih lukova koji
formiraju objekat u vidu oblaka. Moete selektovati stil za va oblak:
normalan ili kaligrafski. Ako izaberete kaligrafski oblak e vam izgledati
kao da je nacrtan sa kaligrafskim perom.

REVCLOUD uzima poslednju korienu veliinu luka kao mnoitelj DIMSCALE sistema
promenljivih da donese konstantnost meu crteima sa drugaijom razmerom
Pre nego to koristite revizorski oblak proverite da li vidite ceo deo koji hoete da oznaite.
REVCLOUD nije dizajniran da podrava transparentnost, zumiranje i pomeranje u toku komande.
Crtanje iskrivljene glatke linije (SPLINE)
Ikona:
Meni: Draw/Spline
Komandna linija: spline
Procedura:
Pretvoriti spline-fit (uklopljivu) poliliniju u spline
1. Draw/Spline
2. Ukucajte o (Object)
3. Izaberite spline-fit poliliniju i pritisnite ENTER
Nacrtati spline definisanjem taaka
1. Draw/Spline
2. Definisati poetnu taku spline-a (1)
3. Definisati take od 2 do 5 da bi kreirali spline i pritisnite ENTER
4. Definisati poetne i krajnje tangente 6, 7

Sledei spline koristi iste take ali drugaije poetne i krajnje tangente



Naredni spline koristi iste take ali veu toleranciju i drugaije poetne i krajnje tangente

Koncept:
Spline se uklapa u glatku krivu unutar niza taaka u okviru neke tolerancije. AutoCAD koristi NURBS
(nonuniform rational B-splines) matematiku, sa kojom stavlja i definie red krive. U sutini NURBS kriva
proizvodi glatku krivu izmeu kontrolnih taaka

Tolerancija objanjava koliko blizu se spline uklapa u skup taaka koje definiete. Manja tolerancija,
vie e se spline uklapati u odgovarajue take. Na nula tolerancije, spline prolazi kroz take. Moete da
menjate toleranciju (spline-fitting tolerance) dok crtate spline da vidite efekat.

Crtanje elipse (ELLIPSE)
Ikona:
Meni: Draw/Ellipse
Komandna linija: ellipse
Procedura:
1. Draw/Ellipse/Axis, End
2. Definisati prvu taku kraja prve ose (1)
3. Definisati drugu taku kraja prve ose (2)
4. Povlaiti mia van sredine, i pritisnuti da definiete rastojanje (3)

Koncept:
Oblik elipse ogranien je dvema osama koje definiu duinu i irinu. Dua osa se zove major osa, a
kraa osa je minor osa. Slike dole pokazuju razliite elipse kreirane definisanjem osa i rastojanja. Trea taka
definie samo rastojanje i ne mora da odredi krajnju taku ose.


Crtanje luka elipse (ELIPSE ARC)
Ikona:
Meni: Draw/Ellipse/Arc
Komandna linija: ellipse
Procedura:
Crtanje luka elipse
1. Draw/Ellipse/Arc
2. Definisati prvu taku kraja prve ose (1)
3. Definisati drugu taku kraja prve ose (2)
4. Definisati rastojanje da se definie polovina druge ose (3)
5. Definisati poetak ugla (4)
6. Definisati kraj ugla (5)

Koncept:
Eliptini luk se crta u suprotnom smeru od kazaljke na satu izmeu poetne take i krajnje take.

Pravljenje blokova (MAKE BLOCK)
Ikona:
Meni: Draw/Block/Make
Komandna linija: block
Procedura:
Pravljenje blokova za crte
1. Kreirajte objekte koje elite da koristite kao blok (u naem sluaju
bie pokretan oslonac)
2. Draw/Block/Make ili pritisnite na ikonu
3. U Block Definition dijalogu, ukucajte ime bloka (Pokretan oslonac)
4. U okviru Objects, selektujte Convert to Block (Ako
elite da originalni objekti ostanu na crteu proverite
da li je selektovana opcija Delete. Ako jeste
selektovana ova opcija, originalni objekat bie
izbrisan sa crtea)
5. Pritisnite na Select Objects dugme
6. Koristite mi da selektujete objekte koji e biti
ukljueni u definiciju bloka (u naem sluaju sve
linije pokretnog oslonca i gornji krug).
7. Pritisnite ENTER da zavrite selekciju
8. U okviru Block Definition dijaloga u okviru Base
Point, definiite mesto take unosa bloka jednom od
sledeih metoda:
a. Pritisnite Pick Point da definiete taku
koristei mi (izaberite gornju taku kruga)
b. Ukucajte X, Y, Z koordinate take
9. U okviru Description polja, ukucajte opis bloka.
10. Pritisnite na OK
Sada je blok definisan i moete ga ubaciti u bilo koji deo crtea u bilo koje vreme. I pokretan oslonac se
ponaa kao jedan objekat sa takom vezivanja u vrhu.

Ubacivanje blokova (INSERT BLOCK)
Ikona:
Meni: Insert/Block
Komandna linija: insert
Procedura:
Ubacivanje blokova za crte
1. Insert/Block ili pritisnite na ikonu
2. U Insert dijalogu, u okviru Name,
izaberite ime bloka iz liste (u naem
sluaju bie prethodni blok koji smo
definisali tj. pokretan oslonac)
3. U sluaju da hoete da definiete
miem mesto ubacivanja bloka (treba
da je tiklirano Specify On-screen u
okviru Insertion point), u suprotnom
moraete da ubacite koordinate.
4. Razmeru (Scale) ostavite sve na 1 ako elite da bude iste veliine
5. Ugao rotacije definiete u okviru Rotation
6. Pritisnite na OK.

Koncept:
Kada ubacujete blok, definiete lokaciju, razmeru i ugao rotacije. Moete da definiete razmeru
koristei razliite vrednosti za X, Y i Z. Ubacivanjem bloka kreirate novi objekat koji se zove blok referenca i
vezana je za definiciju bloka sauvanu u crteu. Evo primera razmere blokova:


Crtanje take (POINT)
Ikona:
Meni: Draw/Point
Komandna linija: point
Procedura:
Napraviti taku
1. Draw/Point/Single Point
2. Definisati poziciju take
Koncept:
Take se mogu ponaati kao vorovi za koje mogu da se veu objekti. Moete definisati punu
trodimenzijalnu lokaciju za taku.
PDMODE i PDSIZE sistem promenljivih kontrolie pojavljivanje takastih objekata. PDMODE
vrednosti 0, 2, 3 i 4 prikazani su na slici dole. Vrednost 1 definie da se nita ne pojavljuje

Definisanje vrednosti 32, 64, ili 96 selektuje oblik koji se crta oko take, u dodatku prethodne skice:

PDSIZE kontrolie veliinu oblika take, izostavljajui vrednosti 0 i 1 za PDMODE. Podeavanje od
0 generie veliinu take 5% u odnosu na povrinu za crtanje. Pozitivna vrednost PDSIZE vrednosti definie
apsolutnu veliinu za figuru take. Negativna vrednost se interpretira kao procenat vidljivosti. Veliine svih
taaka proraunavaju se kada se crte regenerie.
Kada promenite PDMODE i PDSIZE, pojavljivanje postojeih taaka menja se sledei put kada
regeneriete sliku.


rafiranje (HATCH)
Ikona:
Meni: Draw/Hatch
Komandna linija: bhatch
Procedura:
Dodeliti rafuru
1. Draw/Point/Hatch
2. U Boundary Hatch and Fill dijalogu pritisnite
na Pick Points
3. Na vaem crteu, definiite taku unutar
povrine koju hoete da rafirate, i pritisnite
ENTER. (obratite panju: vaa povrina treba da
bude zatvorena)
4. U Boundary Hatch and Fill dijalogu, Hatch
tab, u switch box-u, proverite oblik ablona koji
hoete da koristite. Za promenu ablona,
selektujte drugi ablon iz liste. Da vidite kako ablon izgleda pritisnite na [...] dugme blizu ablona.
Pritisnite na OK kada zavrite sa pregledavanjem.
5. U Boundary Hatch and Fill dijalogu, podesite ugao (Angle) pod kojim hoete da vam se iscrtava
ablon
6. U Boundary Hatch and Fill dijalogu, podesite razmeru (Scale) sa kojom hoete da vam se iscrtava
ablon
7. U polju Draw Order izaberite jednu od opcija. Moete da izaberete da vam se rafura iscrtava
ispred ili iza granice rafure, ispred ili iza svih ostalih objekata. Ova podeavanja su smetena u
HPDRAWORDER sistemske promenljive
8. Pritisnite na Preview da vidite da li ste podesili
9. Ukoliko je sve kako ste eleli pritisnite ENTER, u sluaju da nije pritisnite ESC.
Koncept:
Definiite granicu, oblik ablon, svojstva ablona i atribute za rafuru i gradijente punioca objekta.
Mnoge crtake aplikacije koriste proces koji se zove hatching (rafiranje) da popune prostor sa nekim
ablonom. Pattern (ablon) se koristi da diferencira komponente projekta ili da prikae od kog materijala je
objekat.

Moete koristiti ve napravljene ablone, definiete proste linije ablona koristei postojee tipove
linija, ili da kreirate sloenije ablone.
Moete takoe da kreirate i gradijente koji koriste tranziciju izmeu senki jedne boje ili izmeu dve
boje. Gradijenti mogu da se koriste za poboljavanje prezentacije crtea, dajui mu prikaze svetla reflektujueg
na objekat, ili mogu biti interesantne pozadine u logoima.
Moete da prevuete rafure iz palete ili koristei dijalog box sa dodatnim opcijama.
Moete koristiti nekoliko metoda da definiete granice za rafuru i moete kontrolisati ako se granica
promeni (associative hatching). Ukoliko hoete da rafirate povrinu koja nije zatvorena, moete da podesite
HPGAPTOL sistemsku promenljivu da preskoite prostor do neke veliine i razmatrati granicu da je zatvorena.
HPGAPTOL se nanosi ukoliko se rupe mogu zatvoriti, tj. extenduju.
Da bi se smanjila veliina fajla, abloni za rafiranje su definisani u crteu kao jedan fajl.
Regioni (REGIONS)
Ikona:
Meni: Draw/Region
Komandna linija: region
Procedura:
Pravljenje regiona
1. Draw/Region
2. Selektujte objekte za kreiranje regiona (Ovi objekti moraju da formiraju
zatvorenu povrinu)
3. Pritisnite ENTER (poruka na komandnoj liniji ukazuje na to koliko petlji
je detektovano i koliko regiona ima)
Spojiti regione
1. Modify/Solids Editing or Region/Union
2. Selektujte jedan region za uniju
3. Selektujte drugi region. (Moete selektovati regione bilo kojim redom)
4. Nastavite selektovanje regiona ako je potrebno
5. Pritisnite ENTER da zavrite komandu.


Oduzimanje regiona
1. Modify/Solids Editing or Region/Substract
2. Selektujte jedan ili vie regiona od kojeg hoete da oduzimate i
pritisnite ENTER (1)
3. Selektujte region za oduzimanje (2)
4. Pritisnite ENTER

Kombinovanje regiona sa nalaenjem preseka
1. Modify/Solids Editing or Region/Intersect
2. Selektujte jedan region za presek
3. Selektujte drugi preseni region (Moete selektovati
regione u bilo kom redu za nalaenje preseka)
4. Nastavite selektovanje regiona ukoliko je potrebno
Koncept:
Regioni su dvodimenzionalne ograene povrine koje kreirate iz objekata koje prave zatvorene petlje.
Te zatvorene petlje mogu da se kombinuju iz linija, polilinija, krugova, lukova, elipsi, eliptinih lukova i
splajna. Objekti koji prave petlje moraju da budu zatvoreni ili da formiraju zatvoren prostor sa deljenjem
krajnjih taaka sa drugim objektima.
Regioni mogu da se koriste za:
- Dodeljivanje rafura i senki
- Analiziranje osobina, kao to je povrina, koristei MASSPROP
- Korienje informacija iz plana
Sledi primer oblika koji formiraju region:


Tabele (TABLE)
Ikona:
Meni: Draw/Table
Komandna linija: table
Procedura:
Pravljenje tabela
1. Draw/Table
2. U Insert Table dijalogu, selektujte stil
tabele iz liste, ili pritisnite na [...] dugme
da bi napravili novi stil tabele
3. Izaberite nain ubacivanja:
a. Definiite mesto ubacivanja
(Specify insertion point)
b. Definiite prozor u koji tabela
treba da se uklopi (Specify a
window)
4. Podesite broj kolona i irinu kolona (ako koristite Specify a window metodu moete da upiete
samo broj kolona, ali ne i irinu kolona)
5. Podesite broj redova i visinu redova (ako koristite Specify a window metodu moete da upiete
samo broj redova, ali ne i visinu redova)
6. Pritisnite na OK.
Koncept:
Tabela je objekat koji sadri objekte koji sadri podatke u redovima i kolonama. Kada kreirate objekat
tabele, prvo to kreirate je prazna tabela, a kasnije dodajete sadraj u elijama tabele.
Posle kreiranja tabele, moete pritisnueti na bilo koju liniju tabele da bi je selektovali i posle da je
promenite koristei svojstva palete i gripova (drki)

Kada menjate visinu i irinu tabele, redovi i kolone se menjaju proporcijalno. Kada menjate irinu
kolone, tabela se iri tako da se prilagodi promeni. Dok menjate irinu kolone, da bi irina tabele ostala
nepromenljiva drite CTRL.
Za sve ostale promene koristite desni taster mia tabelu, i koncept je skoro indentian kao i u Excelu.
Moete da ubacite i funkcije.
Vieredni tekst (MTEXT)
Ikona:
Meni: Draw/Text/Multiline Text
Komandna linija: mtext
Procedura:
Kreiranje vierednog teksta
1. Draw/Text/Multiline Text
2. Definisati suprotne uglove ograniavajueg pravougaonika za definisanje irine objekta vierednog
teksta (Vieredni tekst editor je prikazan)
3. Da bi uvukli red, prevucite slajder za prvi red na lenjiru (ruler). Da bi prevukli ostale linije
paragrafa prevucite slajder za paragraf.
4. Da bi namestili tabove, pritisnite na lenjir gde hoete da se tab zaustavi.
5. Ako elite da koristite drugaiji stil teksta od osnovnog, pritisnite na strelicu (pored Text Style), a
zatim izaberite stil.
6. U editoru za tekst unesite tekst
7. Da bi koristili drugaiji stil teksta za odreeni deo teksta, selektujte tekst na sledei nain
a. Za selektovanje jednog ili vie slova, pritisnite i prevucite mi preko karaktera
b. Za selektovanje rei, dupli pritisak na re
c. Za selektovanje paragrafa, trostruki pritisak na paragraf



8. Na toolbar-u promenite format na sledei nain
a. Da promenite font selektovanog teksta, selektujte font iz padajueg menija
b. Da promenite veliinu selektovanog teksta, upiite novu vrednost iz padajueg menija za
visinu
c. Da obojite selektovan tekst, izaberite boju iz padajueg menija za boju. Pritisnite na Other
ako elite vie boja
9. Da snimite promene i izaete iz tekst editora, koristite sledee metode:
a. Pritisnite OK na toolbar-u
b. Pritisnite na crte van editora
c. Pritisnite CTRL+ENTER
Ubacivanje simbola i specijalnih karaktera
1. Uite u tekst editor (Draw/Text/Multiline Text ili dupli pritisak na ve postojei tekst)
2. Desnim pritiskom u tekst editoru izaberite iz menija Symbols
3. Izaberite odgovarajui simbol
4. Da snimite promene i izaete iz tekst editora, koristite sledee metode:
a. Pritisnite OK na toolbar-u
b. Pritisnite na crte van editora
c. Pritisnite CTRL+ENTER
Koncept:
Moete da kreirate jedan ili vie paragrafa vierednog teksta (mtext) u Multiline Text editoru (ili u
alternativnom tekst editoru) ili koristiti uputstva iz komandne linije. Moete takoe da ubacite tekst iz
snimljenog fajla u ASCII ili RTF formatu.
Pre ubacivanja teksta, definiite suprotne uglove granice teksta koje definiu irinu paragrafa u
vierednom tekstu. Duina objekta zavisi od koliine teksta, ne od duine ograniavajueg pravougaonika.
Moete koristiti gripove da pomerate ili da rotirate vieredni tekst.
Vieredni tekst editor prikazuje ograniavajui kvadrat sa lenjirom na vrhu i alatima (toolbar-ima) za
promenu teksta. Editor je providan, tako kako pravite tekst moete da vidite sve druge objekte ispod. Da
iskljuite providnost dok radite, pritisnite u donjem uglu lenjira. Moete da vidite pozadinu zavrenog objekta
teksta neprozirnu i nametenu boju.
Moete da namestite tabove da uvuete tekst, za neki paragraf, ili listu.
Informatika I AutoCAD 2007 Editovanje postojeih objekata u ravni

Editovanje postojeih objekata u ravni
Potreba za promenama i dopunama na objektima je esto prisutna kada je u pitanju geometrijsko
modeliranje. Procenjuje se da se za modifikovanje ve postojeeg objekta utroi 70% vremena od ukupnog
vremena uloenog u njegovo direktno modeliranje. U tom smislu, razvijen je veliki broj metoda koje korisniku
omoguavaju da izvri ak i vee modifikacije na objektu bez posledica na postavljeni rok zavretka
modeliranja. U ovom poglavlju prikazane su razliite tehnike za unoenje izmena na 2D objektima u koje spada:
- Biranje objekata za editovanje
- Brisanje (ERASE)
- Kopiranje (COPY OBJECT)
- Ogledalo (MIRROR)
- Udaljavanje (OFFSET)
- ablonsko kopiranje (ARRAY)
- Pomeranje (MOVE)
- Rotiranje (ROTATE)
- Uveanje/Umanjenje (SCALE)
- Streovanje (STRETCH)
- Isecanje (TRIM)
- Produenje (EXTEND)
- Podeliti (BRAKE)
- Isei ugao (CHAMFER)
- Zaobliti ugao (FILLET)
- Razdeliti eksplodirati (EXPLODE)
Za sve ovo treba nam Modify toolbar kao na slici dole. Metode odozgo su redom poreane, bez prve tj.
bez selektovanja. Prva ikona odgovara brisanju ... itd.


Biranje objekta za editovanje
Proces ureivanja poinje selekcijom jednog ili ureenog skupa objekata. Opti postupak za selekciju je
otvoren, to znai da se mogu koristiti mnoge raspoloive metode i po redosledu kako konstruktoru odgovara.
Pratei odziv komandne linije korisnik bira redosled, na osnovu razliitih metoda, kojim e putem vriti
ureivanje (editovanje). Skupovi objekata se mogu ureivati pre ili posle aktiviranja komande Edit.
Najei nain za selekciju objekata je obuhvatanje objekata prozorom za biranje. Iako postoje dva
naina da se ovakva selekcija izvri, veoma je vaan redosled otvaranja prozora. Tako susreemo:
Primenu metode okvir za biranje (Using Window)
1. Pritisnite ESC tako da vam nijedna selekcija ne bude aktivna
2. Definiite prvu taku
3. Vucite na desno i definiite drugu taku tako da uokvirite
unutranji deo. (Objekti, koji su u potpunosti, ne delimino,
obuhvaeni okvirom, pravougaonik sa punom konturom,
pripadae skupu izabranih objekata.)
4. Dobili ste selektovan unutranji deo kao na drugoj slici
5. Pritisnite ESC ako elite da deselektujete

Primena metode preseni okvir
1. Pritisnite ESC tako da vam nijedna selekcija ne bude aktivna
2. Definiite prvu taku
3. Vucite na levo i definiite drugu taku tako da uokvirite unutranji
deo, tako da preseete spoljanji deo. (Skupu izabranih objekata
pridodaju se svi objekti koji su, u celosti ili delimino, obuhvaeni
ovim pravougaonikom.
4. Dobili ste selektovan deo kao na slici
5. Pritisnite ESC ako elite da deselektujete


Brisanje (ERASE)
Ikona:
Meni: Modify/Erase
Komandna linija: erase
Procedura:
Brisanje objekta
1. Modify/Erase
2. U okviru selekcije, koristiti metode za selektovanje objekata da bi objekat bio izbrisan ili ukucajte
po izboru:
a. Ukucati L (Last zadnji) da izbrie zadnji objekat koji je crtan
b. Ukucati p (Previous prethodni) da obrie zadnji set selekcije
c. Ukucati all (svi) da obrie sve objekte na crteu
d. Ukucati ? da se vidi lista svih metoda selekcije
3. Pritisnite ENTER da zavrite komandu
Koncept:
AutoCAD uklanja objekat sa slike.
Moete da uklonite objekte sa crtea koristei nekoliko metoda, ukljuujui:
- Brisanje komandom ERASE
- Isei ih (Cutting) u Clipboard
- Pritiskanjem tastera DELETE sa tastature
Moete da vratite sluajno obrisane objekte koristei komandu UNDO. Komanda OOPS vraa sve
objekte obrisane skorom upotrebom komande ERASE, BLOCK ii WBLOCK
Da uklonite markere u obliku plusa zvane blips, refreujte prozor sa REDRAW
Da uklonite neiskoriena imena objekata, ukljuujui i definicije blokova, definicije stilova, lejera,
tipova linija i stilove teksta koristiti komandu PURGE


Kopiranje (COPY OBJECT)
Ikona:
Meni: Modify/Copy
Komandna linija: copy
Procedura:
Kopiranje objekata
1. Modify/Copy
2. Selektujte objekat koji elite da kopirate
3. Definiite poetnu taku pomeranja
4. Definiite drugu taku pomeranja
Viestruko kopiranje objekata
1. Modify/Copy
2. Selektujte objekat koji elite da kopirate
3. Ukucajte m (Multiple viestruko)
4. Definiite poetnu taku pomeranja
5. Definiite drugu taku pomeranja
6. Definiite sledeu taku pomeranja. Nastavite ubacivanje kopija, ili pritisnite ENTER za kraj
komande.
Koncept:
Moete da formirate duplikate objekata na odreenom rastojanju od originala. Moete da definiete
rastojanje i pravac dvema takama, od jedne take (zvane base point) do druge take (zvane second point of
displacement). Ove take mogu da se lociraju bilo gde na crteu.
Moete takoe da kopirate objekte koristei relativna rastojanja ukucavajui vrednosti koordinata za
prvu taku i pritisnite ENTER za drugu taku pomeranja. Ovo daje instrukcije AutoCAD-u da koristi vrednosti
koordinata kao relativna pomeranja, a ne kao poetnu taku. Objekti koje selektujete kopiraju se na novu
lokaciju ogranienu sa relativnim koordinatama koje ukucate. Ne koristite @ znak kao to bi normalno koristili
zbog relativnih koordinata.
Da bi kopirali objekte na odreenom rastojanju moete da ukucate direktnu daljinu sa ukljuenim Ortho
i polar trackingom.


Ogledalo (MIRROR)
Ikona:
Meni: Modify/Mirror
Komandna linija: mirror
Procedura:
Kopiranje u ogledalu
1. Modify /Mirror
2. Selektujte objekat koji elite da kopirate (da ga modifikujete u ogledalu)
3. Definiite prvu taku linije ogledala
4. Definiite drugu taku linije ogledala
5. Pritisnite ENTER da ostavite originalan objekat, ili pritisnite y pa ENTER da obriete objekat

Koncept:
Mirorovanje pravi sliku u ogledalu selektovanih objekata. Veoma je korisno kod simetrinih objekata
zato to moete brzo da nacrtate pola objekta i posle da ga mirorujete umesto da crtate ceo objekat.
Okreete objekte oko ose zvane mirror line (linija ogledala) da bi napravili sliku u ogledalu. Da
definiete ovu privremenu liniju ogledala ubacujete dve take. Moete da izaberete da obriete ili da ostavite
originalan objekat. Mirorovanje radi u svakoj ravni paralelnoj sa XY ravni UCS sistema.
Kada mirorujete tekst, atribute, i definicije atributa, oni su unatrag ili okrenuti glavom na dole u slici u
ogledalu. Da bi se ovo izbeglo, namestite MIRRTEXT sistemsku promenljivu na 0 (off). Tekst ima isto
poravnanje kao i pre mirorovanja. Uporediti sledee ilustracije

Po default-u MIRRTEXT je iskljuen. Tekst i konstantni atributi u okviru ubaenog bloka su
mirorovani kao konsekvenca mirorovanja celog bloka. Ovi objekti su izvrnuti bez obzira na nametanje
MIRRTEXT-a.

Udaljavanje (OFFSET)
Ikona:
Meni: Modify/Offset
Komandna linija: offset
Procedura:
Offset definisanjem rastojanja
1. Modify/Offset
2. Definisati offset (udaljavanje) rastojanja (moete upisati vrednost ili da koristite mi)
3. Selektujte objekat za offset
4. Definisati taku sa koje strane elite da stavite novi objekat
5. Selektujte drugi objekat koji elite da offset-ujete ili pritisnite ENTER za kraj komande

Offset definisanjem take kroz koju prolazi novi objekat
1. Modify/Offset
2. Ukucajte t (Through)
3. Selektujte objekat za offset
4. Definiite taku kroz koju prolazi novi objekat
5. Selektujte drugi objekat koji elite da offset-ujete ili pritisnite ENTER za kraj komande


Koncept:
Offset-ovanje kreira novi objekat koji ima oblik paralelan obliku selektovanog objekta. Offset-ovanje
kruga ili luka kreira vei ili manji krug ili luk, zavisno od strane koja se izabere za definisanje offset-a.

Veoma efektivna tehnika crtanja je offset-ovati objekat i zatm koristiti trim (seenje) ili extend
(produavanje) krajeva linije.

2D polilinije i spline-ovi se trimuju automatski ako je offset rastojanje vee nego to moe da se
postigne.

Moete offset-ovati:
- Linije
- Lukove
- Krugove
- Elipse i eliptine lukove (rezultat je u spline ovalnog oblika)
- 2D polilinije
- Prave i poluprave (xlines i rays)
- Splin-ove

ablonsko kopiranje (ARRAY)
Ikona:
Meni: Modify/Array
Komandna linija: array
Procedura:
ablonsko kopiranje prema pravougaoniku
1. Modify/Array
2. U Array dijalogu, izaberite Rectangular Array (pravougani red)
3. Pritisnite na dugme Select objects (dijalog za selekciju objekata)
4. Izaberite objekte za kopiranje i pritisnite ENTER
5. U poljima za redove (Rows) i kolone (Columns) ukucajte broj redova i kolona
6. Definisati horizontalna i vertikalna rastojanja izmeu objekata koristei jedan od narednih naina:
a. U poljima Row Offset i Column Offset, ukucajte rastojanja izmeu redova i kolona.
Dodavanjem znakova (+) i minus (-) odreujete pravac
b. Pritisnite Pick Both Offsets dugme da bi koristili mia da definiete dijagonalu uglova
elije u array-u. elija je ograniena vertikalnim i horizontalnim rastojanjima redova i
kolona
c. Pritisnite na Pick Row Offset ili Pick Column Offset dugme da koristite mi da definiete
horizontalna i vertikalna pomeranja.
Slika za primer otprilike pokazuje
rezultat.
7. Da promenite ugao kopiranja, unesite
ugao u mestu Angle of array (ugao je
pozitivan u suprotnom smeru od kazaljke
na satu, poinje od horizontale)
8. Izaberite OK da kreirate nove objekte


ablonsko kopiranje prema polarnim koordinatama
1. Modify/Array
2. U Array dijalogu, izaberite Polar Array
3. U okviru dela Centar Point, uraditi jedno
od sledeeg:
a. Uneti vrednosti koordinata X i Y
u poljima za centar
b. Pritisnuti na Pick Centar Point
dugme. Miem definiite
centralnu taku
4. Pritisnite na dugme Select objects (dijalog
se privremeno zatvara za selekciju
objekata)
5. Izaberite objekte za kopiranje i pritisnite ENTER
6. U delu Method box, selektujte jednu od sledeih metoda:
a. Znate broj objekata i ugao koji hoete kopiranjem da popunite izaberite Total number of
items & Angle to fill
b. Znate broj objekata i ugao izmeu pojedinanih kopija izaberite Total number of items &
Angle between items
c. Znate ugao koji elite da popunite i ugao izmeu objekata izaberite Angle to fill & Angle
between items
7. Ukucajte broj objekata (ukljuujui i originalni objekat), ako je mogue
8. Koristiti sledee metode:
a. Ukucajte ugao za popunjavanje i ugao izmeu objekata, ako je mogue. Ugao za
popunjavanje je ukupan ugao, a ugao izmeu objekata izmeu svakih od njih.
b. Pritisnite na Pick Angle to Fill dugme i Pick Angle Between Items dugme i definisati
miem ta dva ugla
9. Moete namestiti bilo koji od narednih opcija:
a. Rotiranje objekata zajedno sa kopiranjem tiklirajte Rotate Items As Copied (prozor sa
strane vam otprilike pokazuje rezultat)
b. Moete da definiete bazinu taku, za sada ostavite to podeavanje kao to jeste
10. Pritisnite na OK da formirate kopije
Koncept:
ablonsko kopiranje (ARRAY) pravi viestruke kopije objekata prema ablonu.

Pomeranje (MOVE)
Ikona:
Meni: Modify/Move
Komandna linija: move
Procedura:
Pomeranje koristei dve take
1. Modify/Move
2. Selektujte objekat koji elite da pomerite
3. Definiite poetnu taku za pomerane
4. Definiite drugu taku, taku pomeranja (Objekat koji ste
selektovali pomeren je na novu lokaciju definisanu
rastojanjem i pravcem koje prva i druga taka definiu)
Pomeranje objekta koristei vektor pomeranja
1. Modify/Move
2. Selektujte objekat koji elite da pomerite
3. Ukucajte vektor pomeranja u Dekartovom, polarnom, cilindrinom ili sferinom kooridnatnom
sistemu. Ne ukljuujte znak @.
4. Pritisnite ENTER

Koncept:
Moete pomerati objekte bez menjanja njihove orijentacije ili veliine. Korienjem koordinata i
vezivanja za objekte, moete pomerati objekte sa preciznou. Moete takoe da promenite objekat menjanjem
koordinata u Properties paleti.


Rotiranje (ROTATE)
Ikona:
Meni: Modify/Rotate
Komandna linija: rotate
Procedura:
Rotiranje objekta
1. Modify/Rotate
2. Selektujte objekat koji elite da rotirate
3. Definiite taku rotacije
4. Uraditi jedno od sledeeg:
a. Ukucati ugao rotacije
b. Prevui objekat oko centra rotacije da definiete taku lokacije na kojoj hoete da rotirate
objekat
Rotiranje objekta koristei referentni ugao
1. Modify/Rotate
2. Selektujte objekat koji elite da rotirate
(1)
3. Definiite taku rotacije
4. Ukucajte r (Reference) (sada
definiite referencu i novi ugao selektovanjem objekata sa kojim poravnjavate)
5. Ukucajte int (Intersection object snap) i selektujte presenu taku (2) da ponete sa definisanjem
referentnog ugla
6. Ukucajte end (Endpoint object snap) i selektujte kraj linije objekta koji rotirate (3) da zavrite
definiciju referentnog ugla.
7. Ukucajte end opet i selektujte krajnju taku objekta sa kojim ravnate.
Koncept:
Ukucavanjem pozitivnog ugla rotiranje objekta se vri u suprotnom smeru od kazaljke na satu, u
zavisnosti od pravca u Control setting-u u okviru Drawning Units dijaloga. Ravan i pravac rotiranja nula ugla
zavise od orijentacije korisnikovog koordinatnog sistema. Za jedinice moete koristiti stepene, radijane ili
jedinice koje koriste geometri.

Uveanje/Umanjenje (SCALE)
Ikona:
Meni: Modify/Scale
Komandna linija: scale
Procedura:
Uveanje/Umanjenje objekta
1. Modify/Scale
2. Selektujte objekte koje elite uveati/umanjiti
3. Definiite taku u odnosu na koju ete
umanjivati/uveavati
4. Ukucajte vrednost uveanja/umanjenja ili prevucite i
pritisnite da definiete vrednost uveanja/umanjenja
(ukoliko ukucate vrednost preko 1.0 va objekat e
biti uvean, ukoliko ukucate vrednost manju od 1.0 objekat e se smanjiti)
Skalirati objekat na referentni objekat
1. Modify/Scale
2. Selektujte objekte koje elite skalirati
3. Definiite taku u odnosu na koju hoete da skalirate
4. Ukucajte r (Reference)
5. Selektujte prvu i drugu referentnu taku ili ukucajte vrednost za referentnu duinu

Koncept:
Sa skaliranjem moete da pravite objekat vei ili manji, ali ne moete da menjate stara svojstva. Moete
skalirati definisanjem take i duine, koji se koristi kao faktor za skaliranje zasnovan na aktuelnim jedinicama
za crtanje ili ukucati faktor za skaliranje. Moete takoe da definiete aktuelnu duinu i novu duinu objekta.

Streovanje (STRETCH)
Ikona:
Meni: Modify/Stretch
Komandna linija: stretch
Procedura:
Streovanje objekta
1. Modify/Stretch
2. Selektujte objekat koristei preseni okvir (preseni okvir mora da sadri bar jedan niz ili krajnju
taku). Definisati preseni okvir ukucavanjem c ili preko mia tako to ete pritisnuti pa prevlaiti
sa desna na levo i pritisnuti jo jednom)
3. Uraditi jedno od sledeg:
a. Ukucati rastojanje u obliku relativnog Dekartovog, polarnog, cilindrinog ili sferinog
vektora pomeraja. Ne koristiti @ znak, zbog relativnih koordinata. Ukucati ENTER na
pitanje za drugu taku
b. Definisati poetnu taku za pomeranje, a zatim definisati drugu taku, taku pomeraja
Svaki objekat koji je kompletno uokviren presenim prozorom bie pomeren bez streovanja.

Koncept:
Za streovanje objekta, definiete baznu taku, a onda taku pomeranja, tj. scale faktor. Poto
streovanje pomera krajnje take koje lee u presenom okviru, morate da selektujete objekat sa presenim
okvirom. Da bi streovali sa veom tanou, moete da kombinujete gripovanje sa vezivanjem objekata,
vezivanjem na mreu i vektorom relativnog pomeranja.

Isecanje (TRIM)
Ikona:
Meni: Modify/Trim
Komandna linija: trim
Procedura:
Skraivanje objekta
1. Modify/Trim
2. Selektujte objekte koji e vam sluiti kao
seiva (ako elite da selektujete sve
objekte u crteu kao potencijalna seiva,
pritisnite ENTER bez selektovanja bilo kog objekta)
3. Pritisnite na desni taster
4. Selektujte deo objekata koji elite da iseete
Koncept:
Moete da skraujete i da produavate objekte iji se krajevi sastaju sa drugim objektima. To znai da
moete da kreirate objekte kao to su linije a onda da ih nametate da se prilagode tano izmeu dva objekta.
Objekte koje selektujete kao seiva ili granice seiva nisu potrebne da se seku sa objektom koji se see.
Moete da seete ili produavate do projektovanog ugla ili do projektovanog preseka.
Da selektujete geometriju unutar bloka kao granicu, morate da koristite jednu, presenu ogradu ili
podrazumevanu granicu.
Seiva mogu biti linije, lukovi, krugovi, polilinije, elipse, splinovi, prave, poluprave, regioni i blokovi,
koji takoe mogu biti layout viewport objekti na mestu za papir.
Objekat moe da bude i seivo i objekat koji se see. Kao na sledeem primeru konstrukcijske linije
koje formiraju seiva mogu da se takoe iseku:


Produenje (EXTEND)
Ikona:
Meni: Modify/Extend
Komandna linija: extend
Procedura:
Produenje objekta
1. Modify/Extend
2. Selektujte objekte koji e sluiti kao granica produenja (ako elite da selektujete sve objekte u
crteu kao potencijalna seiva, pritisnite ENTER bez selektovanja bilo kog objekta)
3. Pritisnite na desni taster mia
4. Selektujte deo objekata koji elite da iseete

Koncept:
Produavanje (extend) radi na slian nain kao i seenje. Moete da produujete objekat tako da se
tano zavravaju na graninim ivicama drugog objekta.
Moete da produujete objekte bez zatvaranja TRIM komande. Potrebno je da drite SHIFT i da
selektujete objekte koji treba da se produe.

Podeliti (BREAK)
Ikona:
Meni: Modify/Break
Komandna linija: break
Procedura:
Podeliti
1. Modify/Break
2. Selektujte objekat za deljenje (po default-u, taka na kojoj je selektovan objekat je prva taka
prekida. Da izaberete drugi par taaka, ukucajte f (First) i definiite taku prekida
3. Definiite drugu taku prekida

Koncept:
Korienje prekida je pogodan nain za kreiranje rupa u objektu, kao rezultat dobijaju se dva objekta sa
rupom izmeu njih. BREAK se esto koristi za pravljenje mesta za blokove ili za ubacivanje teksta
Moete prelomiti sledee objekte:
- Lukove
- Krugove
- Elipse i eliptine lukove
- Linije
- Polilinije
- Prave i poluprave
- Xline-ove

Isei ugao (CHAMFER)
Ikona:
Meni: Modify/Chamfer
Komandna linija: chamfer
Procedura:
Isei ugao na dva neparalelna linijska segmenta
1. Modify/Chamfer
2. Selektujte prvu liniju
3. Selektujte drugu liniju
Nametanje razdaljine za seenje ugla
1. Modify/Chamfer
2. Ukucajte d (Distances - razdaljine)
3. Ukucajte prvu razdaljinu od ugla
4. Ukucajte drugu razdaljinu od ugla
5. Selektujte linije za seenje
Isecanje pod uglom sa tanom duinom i uglom
1. Modify/Chamfer
2. Ukucajte a (Angle - ugao)
3. Ukucajte razdaljinu od ugla du prve linije
4. Ukucajte ugao
5. Selektujte prvu liniju, pa zatim drugu liniju
Isecanje pod uglom cele polilinije
1. Modify/Chamfer
2. Ukucajte p (Polilinija)
3. Selektujte poliliniju (Polilinija je iseena pod
uglom koristei vaee metode i vaee daljine)

Isecanje pod uglom viestrukih objekata
1. Modify/Chamfer
2. Ukucajte vrednost u Multiple
3. Selektujte prvu liniju ili ukucajte opciju i kompletirajte upite za tu opciju, pa posle selektujte prvu
liniju
5. Selektujte prvu liniju za sledee odsecanje ili pritisnite ENTER ili ESC da zavrite komandu
Koncept:
Korienje CHAMFER je brz nain da se kreiraju linije izmeu dve neparalelne linije. esto se koristi
da predstavi iseen ugao kornera. CHAMFER moe takoe da se koristi za sve uglove polilinije.
Moete isei linije, polilinije, prave, poluprave. Sa metodom razdaljine definiete koliinu svake linije
koju hoete da se isee ili doda. Sa metodom ugla, moete takoe da definiete duinu i ugao koji se pravi sa
prvom linijom. Moete zadrati objekat koji je bio pre isecanja, ili moete da iseete, produite do linije
isecanja.
Ako su oba objekta koji se isecaju na istom lejeru, linija isecanja e biti u istom lejeru, u drugaijem
sluaju bie u lejeru koji je trenutno vaei. To vai i za boju i tip linije.
U sluaju da isecate poliliniju koja sadri lukove, ti lukovi ne smeju da budu susedni. Ako su odvojeni
lukom kao na slici dole, isecanje brie luk i zamenjuje ga pravom.

Kada isecate poliliniju, AutoCAD e samo skratiti one segmente koji du segmenta imaju mesta da se
skrate.

Zaobliti ugao (FILLET)
Ikona:
Meni: Modify/Fillet
Komandna linija: fillet
Procedura:
Nametanje radijusa zaobljenog ugla
1. Modify/Fillet
2. Ukucajte r
3. Ukucati radijus zaobljenja
4. Selektujte objekte koje elite zaobliti
Zaobljenje dva linijska segmenta
1. Modify/Fillet
2. Selektujte prvu liniju

Zaobljenje cele polilinije
1. Modify/Fillet
2. Ukucajte p (Polilinija)
3. Selektujte poliliniju (Polilinija zaobljena
koristei vaei radijus)
Isecanje pod uglom viestrukih objekata
1. Modify/Fillet
2. Ukucajte vrednost u Multiple
3. Selektujte prvu liniju ili ukucajte opciju i kompletirajte upite za tu opciju, pa posle selektujte prvu
liniju
5. Selektujte prvu liniju za sledee zaobljenje ili pritisnite ENTER ili ESC da zavrite komandu


Koncept:
Zaobljenje vezuje deo objekta u glatko uklopljen luk definisanog radijusa.
Zaobljenje moete da vrite na lukovima, krugovima, elipsama i eliptinim krugovima, linijama,
polilinijama, pravama, polupravama i splinovima.
Ako su oba objekta koji se zaobljuju na istom lejeru, luk fillet-a e biti u istom lejeru, u drugaijem
sluaju bie u lejeru koji je trenutno vaei. To vai i za boju i tip linije.
U sluaju da stavite duinu radijusa 0, dva objekta e biti pod pravim uglom

Moete da zaoblite i paralelne linije, poluprave i prave. AutoCAD ignorie trenutni radijus i pravi luk
koji ima prenik veliine razdaljine tih dveju linija. I pripada ravni koju formiraju te dve linije. Prvi objekat koji
selektujete ne sme da bude prava dok drugi objekat moe da bude. Na narednoj slici je dat primer:


Razdeliti eksplodirati (EXPLODE)
Ikona:
Meni: Modify/Explode
Komandna linija: explode
Procedura:
Razdeliti eksplodirati blok
1. Modify/Explode
2. Selektovati blok za eksplodiranje
3. Pritisnuti ENTER (Blok je razdvojena na njene komponente, ali definicija bloka jo uvek postoji u
biblioteci i moe kasnije da se ubaci)

Koncept:
Ako elite da menjate jedan ili vie objekata unutar bloka zasebno moete da eksplodirate blok, u
njegove delove. Posle menjanja moete da:
- Napravite novi blok
- Promenite ve postojei blok
- Ostavite komponentu odvojenu za naredne upotrebe
Moete automatski da eksplodirate blok dok unosite blok tikliranjem svojstva Explode u Insert
dijalogu.
Moete da eksplodirate:
- Poliliniju
- Luk (u eliptine lukove)
- Blok
- Vieredni tekst
- Multiliniju
- Region
Informatika I AutoCAD 2007 Lejeri - slojevi, nivoi (LAYERS)

Lejeri - slojevi, nivoi (LAYERS)
Crte moe sadrati linije koje predstavljaju projekcije odreenih karakteristika i racionalnu organizaciju rada
na crteu predstavlja prividno razdvajanje ovih objekata u grupe. To se postie lejerima. Svaki od ovih objekata
moe biti smeten u imenovani lejer drugaijeg naziva, kome su dodeljeni odreeni tipovi linija, debljina, boja,
itd. Na primer, razliite lejere mogu predstavljati linije zidova, linije stolarije, linije rafura, itd. Lejeri su vrlo
pogodni za rad, jer omoguavaju preglednost na crteu i tampanje.
Po default-u kada zaponete novi crte, odabrani lejer je 0 (nulti).
Upravljanje lejerima vri se preko Layer Properties Manager-a, koji se moe pozvati na sledee naine:
Iz menija: Format / Layer...
Ikona: pritiskom na uokvirenu ikonicu sa slike

Napomena: Ukoliko ova paleta sa alatkama nije vidljiva, moete je dodati desnim pritiskom na palete i
odabirom opcije Layers iz menija, a zatim prevlaenjem usidriti na eljeno mesto.


Osnovne komande koje slue za manipulaciju lejerima su na prethodnoj slici u Layer Properties Manager-u
obeleene sa 1, 2 i 3:
1. New Layer (Alt+N) slui za kreiranje novog lejera pritiskom na nju u listi ispod stvara se novi lejer
kome treba dati ime, definisati boju, debljinu i tip linije, itd.
2. Delete Layer (Alt+D) slui za brisanje selektovanog lejera
3. Set Current (Alt+C) lejer koji je selektovan ovom komandom postaje aktivan
Ispod ovih komandi, nalazi se prostor gde su izlistani svi postojei lejeri u vaem crteu. Na prethodnoj slici je
samo jedan nulti. Primer kako bi to izgledalo kada osim ovog imate jo vaih lejera, vidi se na slici ispod:

Znaenje kolona u listi lejera:
Status: Pokazuje koji je lejer aktivan (onaj koji je tikliran zelenim znakom). Na sledeoj slici aktivan lejer je 0.
Name: Naziv lejera (moe se promeniti levim pritiskom na sam naziv)
On: Prikazuje da li je lejer ukljuen ili iskljuen (da li je znak u vidu sijalice aktivan; ukljuivanje i
iskljuivanje vri se jednostavnim pritiskom na znak sijalice). Na sledeoj slici iskljuen lejer je Zidovi.
Freeze i Lock: Prikazuju da li su lejeri zamrznuti, odnosno zakljuani, a regulie se levim pritiskom na znak.
Na sledeoj slici zamrznut i zakljuan lejer je Stolarija.
Color: Definie boju u kojoj e se lejer prikazivati na crteu i eventualno boju u kojoj e se tampati. Regulie
se levim pritiskom na samu boju.
Linetype: Pokazuje tip linije (kontinualna isprekidana, taka-crta, itd.). Definie se levim pritiskom na tip linije.
Lineweight: Prikazuje debljinu linije. Definie se levim pritiskom na oznaku.

Plot style: Nain na koji e lejer biti tampan.
Plot: Prikazuje mali znak u vidu tampaa, to oznaava da e taj lejer biti tampan onako kako se javlja u
crteu. Ukoliko je znak tampaa precrtan (dole, kao to je sluaj sa lejerom Srafure), taj lejer nee biti tampan,
iako je vidljiv u radnom prostoru AutoCAD-a.

Odabir lejera, iskljuivanje, zamrzavanje i zakljuavanje lejera, moe se vriti i iz palete sa alatkama
ekspandiranjem strelice sa desne strane.

Na prethodnoj slici, izmeu ostalog, uoavaju se jo dve ikonice sa desne strane:
Prva olakava postupak odabira lejera. Ukoliko je selektovan neki objekat na crteu, pritiskom na
ovu ikonicu, taj lejer postaje aktivan (odabran).
Druga vas vraa korak unazad koji se tie odabira lejera.

Informatika I AutoCAD 2007 Kotiranje (DIMENSIONS)

Kotiranje (DIMENSIONS)
Dimenzionisanju ili kotiranju u AutoCAD-u moe se pristupiti na dva naina:
Iz menija: Dimensions gde su izlistane sve opcije vezane za kotiranje
Iz palete sa alatkama:
Napomena: Ukoliko ova paleta sa alatkama nije vidljiva, moete je dodati desnim pritiskom na palete i
odabirom opcije Dimensions iz menija, a zatim prevuete na eljeno mesto.

Linear Dimension postavlja kotne linije paralelno sa osama
koordinatnog sistema u kome se crte realizuje. Kotiranje se vri tako to
se najpre odabere ova komanda, zatim desni pritisak na referentnu taku
poetka kote, a zatim na referentnu taku kraja kote (pick points).

Aligned Dimension funkcionie na isti nain kao i Linear Dimension, s
tom razlikom to postavlja kotne linije (nezavisno od koordinatnog sistema)
paralelno da pravom koja je definisana referentnim takama (pick points).

Radius Dimension slui za kotiranje poluprenika krunice. Funkcionie
tako to se najpre odabere komanda Radius Dimension, a zatim se
pritiskom na krunicu automatski pojavljuje kotna linija, koja se sledeim
levim pritiskom treba pozicionirati na eljeno mesto.

Diameter Dimension funkcionie na isti nain kao i Radius Dimension,
s tim to u ovom sluaju kotira prenik krunice.

Angular Dimension slui za kotiranje uglova. Funkcionie tako to
se najpre odabere komanda Angular Dimension, zatim se pritisne na
jedan krak ugla, a zatim i na drugi krak ugla koga merite.
Informatika I AutoCAD 2007 Kotiranje (DIMENSIONS)


Quick Dimension vri kotiranje objekta samo pritiskom na njega i pozicioniranjem kotne linije, bez potrebe
da se kotiraju poetna i krajnja raka. Najpre se odabere ova komanda, zatim se pritisne na objekat koji se eli
da se iskotira i treim pritiskom se definie pozicija kote. Po default-u to je Linear
Dimension za linijske objekte i Radius Dimension za krune.

Baseline Dimension vri kotiranje uvek od poetne take prethodne kote, koliko god
je potrebno.

Continue Dimensions slui za nastavljanje kotne linije u odnosu na poetnu kotu,
tako to krajnju pikiranu taku prethodne kote, smatra poetnom pikiranom takom
naredne kote.

Editovanje kota
Editovanje kota moe se izvriti preko Dimension Style Manager-a dijaloga koji se poziva iz menija
Dimensions, opcijom Style...

Kote se mogu editovati pritiskom na Modify... u nizu moguih opcija na desnoj strani Dimension Style
Manager prozora. U tom sluaju otvara se sledei dijalog:
Informatika I AutoCAD 2007 tampanje (PLOT)


U njemu se uoava niz kartica-podopcija:
Lines and Arrows - u kojoj se definie sam izgled kotne linije, vertikalne i horizontalne, veliinu kotne
strelice, vrstu kotne strelice zavisno od standarda, itd.
Text - definie sve to se tie teksta (brojeva) na kotnoj liniji vrstu slova, veliinu slova,
orijentaciju slova, udaljenje slova od kotne linije, itd.
Fit - definie poloaj slova i strelica u sluajevima malih rastojanja, kada je kota isuvie
kratka da primi tekst, sa liderom ili bez, itd.
Primary Units - definie tip mernih jedinica, preciznost, decimalni zarez, itd.


tampanje (PLOT)
Opcija za tampanje pokree se sa File / Plot...

Pozivom opcije Plot, otvara se dijalog nazvan Plot Model. On sadri sledea podeavanja:
- Page Setup
- Printer/Plotter odabir tampaa/plotera, ekspandovanje strelice sa desne strane
- Paper Size odabir veliine papira na kome elite tampati
- Plot Area nudi 4 opcije: Display, Extents, Limits i Window. Najee koriena opcija
od njih je Window, koja daje mogunost selektovanja prozora koji bi bio okvir, odnosno
granica onoga to treba da se odtampa. (Odabirom ove opcije, pre nego to se crte poalje
na tampu, AutoCAD nudi opciju da odaberete ta elite odtampati.)


- Plot offset (origin set to printable area) definie poloaj onoga to se tampa u odnosu
na ivice papira na kome se tampa. Opcije sa leve strane nude mogunost preciznog
ukucavana odstojanja crtea u odnosu na margine papira po X i Y osi. Desno od njih nalazi
se opcija Center the plot. Ukoliko je ova opcija izabrana, AutoCAD crte postavlja tano
na sredini papira na kome se tampa, sa podjednakim udaljenjem od svih margina.
- Plot Scale definie razmeru u kojoj e crte biti tampan. Podeavanje razmere je mogue
(opcije su aktivne) ukoliko opcija pri vrhu Fit to paper nije izabrana. U zavisnosti od
jedinica u kojima je crte, razmera se podeava ukucavanjem odnosa u dva ponuena polja
(u Custom varijanti) ili odabirom neke od standardnih razmera, expandovanjem strelice.
Ukoliko je opcija Fit to paper izabrana, razmera postaje zakljuana, nestandardna, i to je u
stvari sluaj kada crte koji se tampa, treba da se uklopi na papir na kome se tampa, bez
obzira na razmeru.
- Plot styile table (pen assignments) nije od znaaja za ovaj nivo rada u AutoCAD-u.
- Shaded viewport options sadri dve opcije: Shade plot nudi mogunost odabira stila
tampanja, da li je to As Displayed, Wireframe, Hidden ili Rendered; druga opcija tie se
kvaliteta tampe Quality, pritom ukoliko odaberete Custom, imate mogunost odabira
broja DPI (dots per inch).
- Plot Options ostaju po default-u za ovaj nivo rada u AutoCAD-u.
- Drawing Orientation nudi opciju odabira orijentacije tampanja u odnosu na papir
vertikalna ili horizontalna orijentacija crtea (Portrait ili Landscape).

Auto Cad 2007

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Auto Cad 2007

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Informatika I AutoCAD 2007 Uvod u AutoCAD

Graevinsko-arhitektonski fakultet u Niu 1

You might also like