UPS - osnovni principi rada, karakteristike i pojmovi

VRSTE SMETNJI

Kako bi znali od ega u stvari tite ovakvi ureaji, moramo da razmotrimo kako i zato se javljaju razne
anomalije u snabdevanju ureaja elektrinom energijom. Grubo reeno, imamo nekoliko vrsta "uljeza" iz
elektrine mree:

-Podnapon (Brownout, Sag). Spada u najee probleme na elektrinoj mrei. Za podnapon se uzima bilo
koji napon 20% nii od nominalnog (u naem sluaju 220V). Prouzrokuje "zamrzavanje" tastature, udno
"groktanje" diska ili "zaglavljivanje" sistema. Gubitak podataka sa diska je vrlo verovatan, ako se podnapon
dogodi u trenutku upisivanja, ali i itanja. Podnapon umnogome smanjuje radni vek komponenti, a relativno
je est u ruralnim delovima naselja, koja su dosta udaljena od trafo stanice.

-Prenapon (Surge). Obino traje 1/120 sekunde (1,2ms) i prouzrokovan je ukljuivanjem/iskljuivanjem
velikih potroaa/elektromotora koji rade u okruenju kompjutera (ve maina, zamrziva, lift, rashladni
ureaji, kompresori...) Za prenapon se smatra napon za oko 10% vei od nominalnog. Prilino loe utie na
SMD elemente. Loija ATX napajanja mogu da "izvedu" i neoekivano ukljuenje (iskljuenog) kompjutera pri
prenaponu.

-Udar (Spike). Vai za daleko najopasniji vid problema sa elektrinom energijom. Prouzrokovan je
trenutnim skokom napona i do 100% (pa i vie) iznad nominalnog. Javlja se kada grom udari u blizini trafo-
stanice, kada se struja ukljui (posle restrikcija, nekog kvara itd) ili zbog "radova" na elektrinoj mrei
(popravke, prespajanje itd). Posledice mogu biti razliite od sluaja do sluaja - od prostog treptaja
monitora, pa do kompletnog "spaljivanja" kompjutera. Zato se ne preporuuje korienje osetljive opreme
odmah po dolasku struje (ako je bila iskljuena) ili u toku atmosferskih pranjenja.

-um (Noise/Interference). Nastaje od blagih poremeaja frekvencije. Postoje dve vrste umova
(interferencija): RF (Radio-frekventna) i EM (Elektro-magnetna). Obrazuju ih razne stvari, poput
ukljuenja/iskljuenja ureaja sa elektromotorom, varnienje na troli (trolejbus/tramvaj), radio
prijemnici/predajnici itd. Javlja se iz razloga to instalacije u kui/stanu obrazuju neku vrstu antene, koja
"skuplja" sve mogue smetnje. Posledice postoje, ali nisu preterano tetne.

-Iskljuenje (Blackout). Deluje dosta pogubno po opremu. Prouzrokuju ga kvarovi, preveliki zahtevi za
elektrinom energijom (preoptereenje), prirodne nepogode (udar groma, oluja...). Javlja se kao potpuno
(restrikcije, kvarovi) ili trenutno iskljuenje. Dok je potpuno iskljuenje u najveem broju sluajeva
bezopasno (osim po va rad, ako niste snimili, ili ako je disk u tom trenutku neto upisivao), trenutno
iskljuenje je znatno opasnije.Posledice mogu izostati (osim resetovanja, koje je gotovo pravilo), ali i biti
katastrofalne. Ne treba ni pominjati koliko elektronika "voli" ovakav vatromet. Neki proizvoai za Blackout
uzimaju i sve napone ispod 70V, poto se rauna da je to najnii napon pri kojem ureaji uopte "pristaju"
da rade.
[ StORM48 @ 28.09.2004. 00:15 ] @
MODELI ZATITE

E sad, poto znamo mogue probleme, razmotriemo i metode kontracepcije (hehe), iliti zatite. Postoji
nekoliko vrsta ureaja, koji Vam mogu pruiti zatitu. Neki od njih su manje efikasni, neki vie... a naravno, i
cena je jedan od faktora.

Pa, poimo redom...

Prenaponska zatita (Surge Protectors/Suppressors) je jedan od vidova zatite od fluktuacija u
elektrinoj mrei, premda najslabiji. Kod nas je vrlo popularan u formi produnog kabla. Radi tako to
preusmerava sve napone iznad 220V u uzemljenje i time vri spreavanje udara direktno na opremu. Na
podnapone i ostale "uljeze" nema nikakvog uticaja. I u sferi ovih "zatitnika" postoji nekoliko razliitih vrsta,
ali poto oni nisu tema ovog teksta, ostaviemo ih za neku drugu priliku. Izreka "bolje ita, nego nita" se
najbolje moe primeniti na ove prenaponske zatite. Bolje je imati UPS, ali ako nemate, dobro je ovo.

Linijski filteri (PowerLine Filters) su pasivni ureaji, koji filtriraju frekvencije iznad i ispod 50Hz
(nominalna frekvencija). U praksi onemoguavaju pojavljivanje "smetala" kao to je um i daju "istiju"
struju. Zvunici povezani na pojaalo koje ide preko linijskog filtera nee emitovati razna pucketanja i
utanje prilikom ukljuivanja/iskljuivanja veih potroaa, na primer. Cena linijskih filtera varira od 50 pa
sve do 300 eura, za standardne (kune) modele. Ono to razlikuje linijske filtere od UPS-a je nekoliko stvari
- Nemogunost zatite od prenapona i udara i
nemogunost nastavljanja rada prilikom nestanka elektrine energije (zbog nedostatka baterije) su loe
strane. Ali ono to je njegova prednost je upravo pomenuto filtriranje. U tome je neretko prilino bolji od
veine UPS-ova (posebno od StandBy klase), a sigurno bolji od svih konfekcijskih kakve nalazimo na naem
tritu. Jo jedna zgodna stvar u vezi sa njima je mogunost prikljuivanja kunih ureaja po elji, koji se
uklapaju u dozvoljeno optereenje (Audio/video ureaj i sl.), poto je izlaz reen obinim "uko" utinicama.

Besprekidni Izvor Napajanja (UPS, Uninterruptable Power Supply) je nama najpoznatiji oblik zatite.
Generalno ih moemo podeliti na tri tipa. Pa, idemo redom:

-Stand By UPS (Off-line). Najei oblik napajanja kakva viamo kod domaih snabdevaa hardverom.
Rade na vrlo jednostavnom principu - struja se isporuuje direktno, a istovremeno se pune baterije. U
sluaju nestanka struje, ili bilo kakve nepravilnosti u snabdevanju istom (podnapon, prenapon, udar),
napajanje se automatski, u toku rada, prebacuje na baterije, iz kojih putem invertora do kompjutera dolazi
ist napon i stabilna frekvencija. Za ovu vrstu UPS-a vezane su neke prednosti, ali i mane. Prvo, baterije
imaju dui vek trajanja, jer se ne koriste stalno, ve samo po potrebi, kao i punja i invertor, pa je samim
tim buka manja. Ree korienje veine delova UPS-a omoguava korienje jeftinijih (itaj: mahom
loijih) komponenti, pa je i krajnja cena nia. Loa strana je, to u sluaju da otkae neki od vitalnih delova
(inverter, punja), neete primetiti sve dok ne nastane neki haos u napajanju. Veoma vana osobina ovih
UPS-ova je tzv. Switchover time, odnosno vreme prebacivanja napajanja sa mrenog na baterijsko. Tu se
krije i druga nezgodna karakteristika. Naime, UPS "eka" da se neka od anomalija ispolji, pa tek onda
odreaguje prebacivanjem sa mrenog na baterijsko napajanje. Proizvoai tee da to vreme bude to je
mogue krae, kako ne bi dolo do restarta ili gaenja sistema. Standardno za dananje UPS-ove, switchover
period se kree od 2 do 5ms, to je sasvim dovoljno, budui da strunjaci tvrde da e kompjuter preiveti
bez restarta ak i 100ms i vie. Naravno, to ne znai da e pri tako kasnom prelasku na sekundardno
napajanje, oprema preiveti bez posledica. Kao takav,
switchover period je jo davno prevazien kao mogui faktor kvaliteta UPS-a, mada uvek treba insistirati na
to niem periodu (5ms i nie). Neki proizvoai malo odstupaju od nekih normi predvienih za ovaj tip UPS-
a. APC recimo, koristi drugu filozofiju prebacivanja. Oprema se napaja preko posebnog trafoa, koji je u
stanju da "u letu" registruje i regulie prenapon (do odreene granice) ili podnapon ak i do samo 90 Volti,
kada se napajanje prebacuje na baterijsko, a istovremeno tedi baterije. To je bar za klasu bolje od
standardnog StandBy UPS-a, koji esto ne raspolae nikakvim "peglanjem" napona i frekvencije.Nominalno
optereenje za ovu klasu UPS-a je do 1000VA.

-OnLine UPS. Danas najrei oblik UPS-a u vankorporacijskom okruenju. Glavne dve karakteristike su
visoka cena i visoka pouzdanost, ali i (vie teoretski) kratak vek trajanja. I cena i pouzdanost poivaju na
principu rada - za razliku od StandBy UPS-a, OnLine svoj punja, invertor i baterije koristi sve vreme rada.
Dakle, napajanje u svakom trenutku ide iz baterija, a ne iz mree, ime se zaobilazi switchover period, koji
je karakteristian za StandBy ureaje. Takoe, ovakav nain napajanja sve vreme daje uvid u stanje
intvertora i baterija, ali prouzrokuje evidentno krai vek trajanja i konstantnu buku, koja dolazi od jakog
internog hlaenja. Noviji OnLine UPS ureaji imaju i paralelno reeno standardno napajanje, na koje se
sistem automatski preusmerava u sluaju kvara na invertoru ili baterijama. Tako je osiguran permanetan
rad. I pored svojih dobrih strana, ovaj UPS se godinu za godinom, polako izbacuje iz upotrebe, jer se
usavravaju sve pouzdaniji sistemi nadgledanja klasinih UPS ureaja, koji eliminiu potrebu za OnLine
pandanima. I danas konstantna upotreba ovih UPS-ova pri serverima donekle demantuje prethodnu tvrdnju,
a sve zbog zaista velikog optereenja koje ova klasa moe da izdri. Osim toga, neke studije tvrde da je
procenat otkaza prilino manji od StandBy klase. Nominalno optereenje se kree u rangu od 5000VA (5kVA)
pa navie (moe biti i do 500kVA!).

-Line Interactive UPS. Po mnogima, ubedljivo najpouzdanija klasa UPS ureaja. Princip je svakako
inteligentan, iako u sutini jednostavan. Glavna razlika u odnosu na prethodna dva tipa je to postoji samo
dvosmerni pretvara/invertor. Struja najpre ulazi u pretvara/invertor, koji razvodi struju - deo pretvara u
jednosmernu, kojom puni baterije, a deo odmah filtrira i napaja opremu. U sluaju nastanka problema u
napajanju, pretvara radi kao invertor, koji jednosmernu struju uskladitenu u baterijama pretvara u
naizmeninu, alje je na filtriranje i na izlazu dobijamo istu naizmeninu struju, stabilnog napona i
frekvencije. Tako dobijamo ubedljivo najbri switchover period, jer pretvara/invertor (u oba sluaja zaduen
za "isporuku" struje) preuzima ulogu switcha. Ovaj sistem slovi za daleko najisplativiji. Cenom je negde
izmeu OnLine i StandBy ureaja, a pouzdanost je, zahvaljujui principu rada, na veoma visokom nivou.
Nominalna snaga je do 3000VA.

[Ovu poruku je menjao StORM48 dana 28.09.2004. u 15:38 GMT+1]
[ StORM48 @ 28.09.2004. 00:20 ] @
OSTALE KARAKTERISTIKE

Kada ste reili koju ete vrstu UPS-a nabaviti, ostaje Vam jo da prepoznate i ostale manje i vie bitne
karakteristike i mogunosti. Naravno, kao i kod svih drugih ureaja i kod UPS-a vai pravilo "koliko para -
toliko muzike", pa tako za neke naprednije opcije treba uloiti vie novca. ta Vam od svega treba,
prosudiete sami.

Pored gore-pomenutog switchover perioda, za koji smo rekli da ne bi trebalo da prelazi 5ms, morate
izraunati (koliko je mogue vernije) maksimalno optereenje koje e Va kompjuter vriti na UPS. Svi UPS-
ovi kao nazivnu snagu imaju volt-ampere (VA), koji su u uskoj korespodenciji sa vremenom koje ete imati
na raspolaganju u sluaju potpunog nestanka napajanja ili konstantnih varijacija napona iz mree. Kod nas
se sreu modeli od 200 do 2000VA (retko do 7 kVA). Formula, kao i pomoni kalkulatori za dimenzionisanje
potrebnog UPS-a postoje, ali ne i naelno pravilo kako ustanoviti potronju vaeg sistema. Kod nekih
komponenti je u specifikacijama (ili ak na samoj komponenti, u obliku nalepnice) navedena potronja u
vatima (W) ili potrebna jaina struje u Amperima (A). Bilo koji od ova dva podatka Vam moe pomoi da
izraunate potronju Vaeg sistema. Vano je uzeti u obzir injenicu da nazivna maksimalna izlazna snaga
napajanja u kuitu uglavnom ne znai nita, jer je angaovana snaga jednaga stvarnoj potronji. S
toga, ako ceo sistem "vue" 240W, a vi imate napajanje od 360, potrebna snaga UPS-a se dimenzionie
prema stvarnoj potronji. Ako imate neku prosenu mainu, koja se sastoji iz manje/vie standardnih
komponenti, procesorom prosene potronje i monitorom od 17", velika je verovatnoa da e UPS od 500 ili
600VA bez problema raditi posao. Za detaljnije izraunavanje upotrebite kalkulator koji je priloen u
attachmentu poslednjeg dela teksta. Vano je napomenuti da je poeljno da UPS bude optereen do 70%,
kako bi mogli da izvrite i neki upgrade sistema, bez kupovine novog UPS-a. Takoe, nikako nije
preporuljivo opteretiti ga sa vie od 90%, poto je ponaanje UPS-a u takvim sluajevima krajnje
nepredvidivo. Neki primerci imaju malo pomeren gornji prag, pa su sposobni da izdre i vie nego to je
oznaeno, ali niko Vam ne garantuje da nije mogu i obrnut sluaj. Osim toga, to je manje optereenje u
odnosu na maksimalnu snagu, to ete imati vie vremena na raspolaganju u sluaju nestanka struje. Kod
veine konfekcijskih UPS-ova to vreme varira izmeu 5 i 20 minuta, dok teka artiljerija moe da izvue i par
sati. Vreme autonomije pre svega zavisi od kapaciteta, kvaliteta, ali i starosti baterija (posebno, ako su esto
izloene torturi sa mree). Proizvoai esto navode da je uz duplo povean potreban kapacitet daje oko 2 i
po puta duu autonomiju. Drugim reima, ako Vam je uz UPS od 600VA, autonomija 15 minuta, ista
konfiguracija e uz UPS od 1200VA, izdrati blizu 40.

U direktnoj srazmeri sa prethodnom stavkom je i vreme punjenja baterija. To vreme retko kad ide ispod 4-5
sati, a neretko moe biti i 12. Pri odabiru UPS-a treba imati u vidu okruenje u kome se radi. Okruenje sa
manje stabilnom strujom e ee posezati za uslugama UPS-a, te e i pranjenje baterija biti ee. Ne
treba pominjati da uz ee pranjenje treba i ee punjenje, kako cela stvar ne bi uginula.

Jo jedna vana karakteristika je broj "izlaza" na koje moete priljuiti ureaje. Obino se kreu od 2 pa do 6
(nekad i vie, u zavisnosti od klase i kapaciteta), ali broj isporuenih kablova u paketu nekad ne zadovoljava,
pa se morate snai za dodatne. Zbog toga uvek treba proveriti sadraj kutije pre konane kupovine. Broj
potrebnih utinica retko kad prelazi 3, pa ova pria i nema neku bitnu pozadinu. Nikako se ne preporuuje
maltretiranje ureaja neadekvatnim periferijama (printer, skener, aktivni zvunici i sl.), jer ga nepotrebno
optereuju, a nisu od vitalnog znaaja (gubitkom napona u printeru neete nita izgubiti, sve je i tako na
HDD-u). U vezi sa utinicama moe biti i namena UPS-a. Zapravo, postoje UPS ureaji koji nisu namenjeni
iskljuivo za kompjutere, ve svojom "uko" utinicom obezbeuju napajanje proizvoljnim kunim/studijskim
ureajima male snage (takve proizvodi Furman).

Od dodatnih pogodnosti postoji nekoliko "sitnica". Prva, moda i najpoeljnija, je mogunost dobijanja
povratne informacije od UPS-a putem COM porta, USB-a ili ak LAN-a (kada se radi o mrei). Ova mogunost
razlikuje "inteligentne" od ovih drugih (da ne kaem "glupih", iji senzor jedino zanima da li je struja ista ili
ne, zovu ih jo i "pasivnim" - danas su relativno retki). Ovaj softverski deo e Vam pomoi u nadgledanju
rada, kvalitetu dobijene struje, napunjenosti baterija itd. Moe Vas upozoriti o nastalom kvaru na ureaju
(ako je u pitanju skuplji komad) ili obavestiti preko mree. Snimie Va rad i zatim ugasiti kompjuter (ili
server, po unapred definisanom protokolu), kada se baterije isprazne, a mreno napajanje jo uvek ne
funkcionie. Sve u svemu, jedna vrlo zgodna mogunost. Vei deo vremena korisnici UPS-a ne primeuju
dobrobiti ove opcije, osim kada neto krene napako.

Takoe, veina dananjih UPS-ova omoguava filtriranje telefonske linije (i samim tim spreavanje
spaljivanja modema), kao i mrene infrastrukture. Oni napredniji omoguavaju hot-swaping baterija
(zamena u toku rada) ili kaenje dodatnih baterija (posebnih, ali ak i automobilskog akumulatora) radi
poveanja autonomije za ak nekoliko sati. Svaka od ovih dodatnih mogunosti (naravno) u izvesnoj meri
poveava krajnju cenu.

Neki korisnici zahtevaju i mogunost tzv. hladnog starta - ukljuivanja kompjutera ak i kada mreni napon
nije prisutan, to e rei - iz baterija. Ova mogunost nema neku naroitu primenu. Veina ureaja
omoguava prilino malu autonomiju, pa e Vam pri hladnom startu, posle podizanja sistema ostati jo samo
par minuta prostora za rad, to i nije neko vreme.

[Ovu poruku je menjao StORM48 dana 15.02.2010. u 23:15 GMT+1]
[ StORM48 @ 28.09.2004. 00:21 ] @
KONKRETAN MODEL?

Na kraju svakog ovakvog teksta bilo bi poeljno navesti najbolje, ili bar najee, proizvoae. U
najpominjanije svakako spada APC, koji kod nas vai za skupljeg, iako gledajui globalno to zapravo nije.
Poznati su jo i Best Power, Longtime, Belkin, Emerson, Leadman, IntelliPower, Liebert (posebno poznat po
"super-tekoj" kategoriji), kao i svima poznati Mustek. Naravno, proizvoaa ima jo dosta, jedan od njih je i
na Enel, koji se moda ne odlikuje dizajnom (poto je UPS spakovan u mini tower kuite), ali zato vai za
najizdrljivije (jai modeli bez problema izdravaju i po nekoliko sati - duplo vie od pandana stranih
proizvoaa; verovatno je to posledica bive drave, koja je gajila ljubav prema industrijskoj elektronici).
Naspram jednog APC-a, Mustek deluje kao ratelovana igraka. Bez neke zle namere, moram rei da je iz
mog iskustva, najvei broj nezgoda nastao u prisustvu Mustek UPS ureaja. Verovatno je u pitanju
switchover period, dovoljan da prebaci napajanje bez restarta, ali ne i da zatiti opremu od udara, poto
ureaji ovog proizvoaa ne raspolau gotovo nikakvom elektronikom za peglanje napona i frekvencije.
Nekako zajedno s tim ide i injenica, da najee strada elektronika na HDD-u ili ploa (drugim reima, neto
od SMD-a, poto su elektro-mehanike komponente tipa elektromotor, prilino izdrljivije). S druge strane,
neki korisnici imaju itekako dobra iskustva sa ovim ureajima. Sve ovo navodi na zakljuak da se radi o
spletu okolnosti, individualnom za svaki primerak. Ne idealno, ali jeftino - a kada bolje razmislite i to neto je
svakako bolje nego nita. Opet, ni UPS Vam nee pomou u sluaju da imate neko rahitino napajanje. U
tom sluaju bolje prvo reite pitanje zamene napajanja, pa tek onda kupujte UPS.

Neka konana preporuka o "BestBuy" varijanti ne postoji. Svako bi trebao da izabere ono to mu odgovara
po karakteristikama, ceni, ali i prateoj opremi. Retko kad uz UPS stie vie od 1-2 kabla, pa ako Vam kojim
sluajem treba vie, moraete da doplatite. Takoe, za skuplje ureaje nije loe proveriti kakva je budua
servisna podrka, uzimajui u obzir da baterije ne traju veno, a kupovina novog (jednako skupog) nije ba
isplativa. Za neke uobiajene, kune (ali i poslove manje go obima) vredi razmisliti od StandBy varijanti UPS-
a, koja raspolae "ispravljanjem krivih drina" bez angaovanja baterija, kao i Smart funkcijom, koja e
omoguiti malo vie komfora, ali i dosta bitniju stavku - podeavanje praga reagovanja switcha, koji e
prebaciti napajanje sa primarnog na sekundarno u trenutku kada napon izae iz okvira koje ste Vi podesili.
Zato je ovo bitno? Pa, recimo da je napon u vaem stanu/kui 210V. Ako je UPS fabriki podeen na
reagovanje ispod 215 i iznad 230, ima ansi da UPS neprekidno maltretira baterije, usled "neregularnog"
napona, koji se igrom sluaja kod Vas smatra "normalnim". Taj problem je, zbog nemogunosti podeavanja,
mahom est kod BackUPS-a. Ako imate ideju da UPS koristite van kompjuterskog okruenja, bilo bi mudro
odluiti se za UPS koji NE poseduje green funkcije, jer ona onemoguava korienje izvora ako je
optereenje manje od nekih 60-70w.

[Ovu poruku je menjao StORM48 dana 08.10.2004. u 03:48 GMT+1]
[ StORM48 @ 28.09.2004. 00:23 ] @
REZIME...

Ako itanjem gornjih redova jo uvek niste nali jak razlog za kupovinu neke vrste zatite, spadate u grupu
korisnika koji najpre saekaju da se neto totalno loe desi (u kakve i sam spadam), pa tek onda razmiljate
o tome "kako ne bi bilo loe nabaviti UPS". Problem je u tome to veina korisnika primeti samo par
problema, koji se javljaju u snabdevanju strujom. Najee ih nervira nestanak struje i interferencija, koji su
u principu i najbezopasniji. Neki od problema su permanentno prisutni i skoro jedva primetni. Moda nee
spriti Vau opremu, ali e joj, sasvim sigurno, smanjiti vek trajanja. Na due staze (gledano na period od
nekoliko godina), UPS se isplati viestruko. Prvo, neete doiveti nervni slom, svaki put kada struja "trepne"
ili potpuno nestane, zajedno sa vaim radom.

Veina korisnika ima jedan kompjuter (kakav god), a UPS e sa svojom investicijom od 50-150 evra (za
jeftinije i slabije modele) uglavnom otplatiti samog sebe, time to e verno pratiti i nekoliko vaih
konfiguracija. Jo bolja varijanta je kombinacija UPS-a i nekog Surge Protectora, koji e delovati u svom
domenu i smanjiti udare po elektroniku UPS-a. A kada jednom naviknete na rad bez strepnji i nerviranja,
videete da je to ono to Vam je oduvek trebalo.


P.S. Verujem da je neke korisnike ceo ovaj "elaborat" zbunio, ali i osvestio iz ubeenja da je kupovina UPS-a
jednostavna koliko i odreivanje potrebne snage istog. Mnogi korisnici nisu ni svesni raznih parametara,
vrsta UPS ureaja i jo kojeega, a to je ustvari i razlog zbog kojeg sam sve ovo napisao. Nadam se da sam
veinu stvari razjasnio, a ako je neto ostalo nedoreeno, ili je netano, molim kolege da me isprave. Svaka
ispravka je zarad tanosti informacija na naem forumu, dobrodola.