40 BIOLOSKI STIT

-
BITUMEN
obijk liaeslojnos alil4 a ovaLve !altore. Stacio'lmi obje|l!
sde
su rrkror more ituii reliaite dimeMije, dopuataju {ni izbor
ruterijala. U tome sluaaju obitno
je
odlutujuei faktor urapd
eu {tita. Je!'tiniji bdon mle
sustine
zhtwa ved dhljinu itia,
aime se ddpne dimcdije reaktora poveaamiu. ovo iziE pove-
asje dimeEijs zsrade od!. herm.tiikos kontejlera (4ona) u
koji ,e relktor smeila. Za rea]<rore lulih difteuij!, !pr. cilin-
ddanog oblik! D
:
3 n, ,{
:
3 n, nsjekononianiji
je
betor velike
rirstine
4 5 t/ns. Zaveae lelttore, ,
:
6 m i H
:
6 n (ovih je
dimeMija mjveai broj postojeaih reaktora u svetu), optimlu
gustina je
3.*4 r/hr, tj. ! domenu bditnih beto@, Za velike
sra-
6he sk' ore - dineu,jma preko l0 m najej,onom,iniji \u ao=
Zaarira kola rashladiv!.a u sklopu reakiolskos postrcjenja
bazira n5 sliani,n pincipitu. F6hladni hdijrm predstavlja
ihor gtu-zraaelja i stoga zahteva posebnu bioloiku zaititu.
Ukupni inteDitet zEienia shr.dnog dedija
j
firkcija Anlsa
leutrou u reaktoru, hemijskos sastava sdo8a medija i njesovih
lukl@nih osobiu. Vreme zadrzavdja rasl adivaia u rerftotu i
niecovo bavljenje van reaktora od.eduju uhlnu staciournu atttu-
nost kola rashladtuai!. Cisto Dshladivaia mora biti toiika da
neailto& n. izazivlju komplikovuje zaitite i da celokupna altiv-
nost dojlzi isl<lju.ivo od osqovnos sastava nedija.
Najmeju .Ltimost daju gasni rasbladiii kotrv{ciolal-
los sastava, kao lto sD CO: i dr-, eija
je glstiqa i mosuanost lktj
yirmja
nala. Teanosti daju pri istie uslovira vetu elrivnost, a
Mjvc@
ic
altivnost rcinih metala. Osobine pojedinih raslnadi-
Ea! mocu se ilustrovati potrebnom debljinom olovne zritite za
eirkuhcioni lrskt hipotetiteg
logonskog
reaktora hladeDos lazli-
iitim medijlmim pri idenrianim posonskim Bloviha
@bela
2).
AKTj TNOST RASHLADIVACA
.dti J *kurd.rni l i i t
rbdo$*t, / r4hbdi!.., J zaltir.i ko.bl.<
Ukl.panle btololtog 6dta u proiekt energeBkog po-
stroidia. Posotuki ahtevi udovljavaju oblik zlsrire pri !u-
tlearrocn*getstim postrojenji@, Potreba za p.silnom zaititom
u suprohostl
je sa
lotrebom lrjstupa
osnornim ete{enlna
posrojeqja mdi posoiske lontrcle i popralke. Sa druse siaaej
ekoromski faltori zahlevsiu smiivanie izdataka u airiru llo
pa nnr FncL upo! ' o) e. ) u, Ovo 4nt eva ul l panj e
,
p- o/ ma r
"
eiotupnog projkla
los$oienja
elenentina zaitite i usvsjanje
ia*nih osnovaih koncepcija koie oh up.oleqju. Po pravilu
se poshojenie koncentiSe u Sto uzem prosioru i time stvaraju vrlo
kompaktne ko4sttukcije posodne za oblaganje bioloilim atitom.
Pravilo
je
da se posebno oblaie sdo
jezsro
rsltora, s obzirom
d to da
je
ono tujjaai izvor znaenja. CBro su reaklor i kolo ras
hladiia smesteni u istu prostoriju. Rcattorekl lrir smanjuje
dotu zraamja tu nivo cilulacionos medija i potpuno apsorblje
neutlone- sekmd.rni 6tit. toii obunvata sve *rivne elemenre u
lostrojflju,
stunjuje inteDitet zraiflja !a dopulrcru vrednost
(v. slilu), Prtutup posorskim uedaji@) li. daz iza seltun&bog
riib. dopli e1 ic
"fo kadr re2laor ne Bd J' red. \. .tujenom
snagom. Raslorcd instalacija u prosrodji treba da obezbedj maL-
sinu uajamog ,akldjdja. Radi toea se rerltor, kao najjadi
idor zraaelja, lalzi u centru prostoriie, a olo ljega su posralljene
instalacije kola rashladivaia, po principu da atrivniji delovi bldu
blite realtoru, a ruje aktivni spoljnim zaitirnim zidovin& Ovim
se stvara uiteda u debijini itita i do l0i' 0. cf,lotupno posftojenje
obitno
je
smelteno u zaltitni kontejnei, ?vono, ili herheiiiki
zaworen! ze$duj koji u slu&ju udes! spre&vaju rssipanie udio-
aktiwos mare.ijala
!o
okolini.
N,
(ali,l
BITUMEN, u iirem smislu, pliqovita) reluo) polulvrsB iii
eBta ftar koja se @l&i u priBdi dr nstaje
liroglim
rasFldod
oisanske supsrmcije) sastoji se
lretezno
od ugljikovodika i.op-
ljiva
jc
u usljiinon dist ndu. U bit@ene u ron smislu idu:
zemni piinj nafts, sfaitlt! ozokerit (zemni voslk) i u ugljiiDon
disrdndu topijivi dio bituminozaih usljena, prirodnih asfalta i
bitumjnoznih lkriljeva, a a*oder prodd<ii suhe destilacije,
otsidaclje i trekorbja nafte i ugljena, ukolro su topljivi u us-
ljiinom disnlfidu. U uem (tehoiakon) smGln, brtmen (zva!
r^kadet adatt i bhuftdn)
je
crna, ljepljiva, ra obiinoj temp$aruri
iwsta ili poluaEsta masa toja se sastoji od usljilovodila i ljihovih
nmetalnih derivata, tolljiva
je
u usljianom disl]ndn, a nalazi se
u prnodi ili se dobiva preradom nafte. U olom alanLu bit ac
solora
o asfaltnom bitmenu u ovom uem smislu.
3. (LAo prilo,lni sr,r) se ,.r lriie {.* hirlds sotri.s,robiv.o u u,n'm.
ci su e ze,l i ,oeci aoj *l ,l rds (tuh! Dorc
su Fo Di eEu nai v!1i aoqci ti n. rtEv4 sral tti ri Enrl . a Ri Ert.ni bi tunen.
. sFlru'
-
ono *o 'e iaroz.no, drqo
jedni
izvod. bd srsh!*dc ,jdur, sndl', diuci od htillkog lpir tuEen', smoh
ko' r buj :, B. se u i .rom ri j .h upotebl i a' ao a bal zrmnsnF l e.ew, r,o sr
dev.i iderijsl i u diq. rvrh. (e. ,rtart). u s.dn'en vneku n ! Evrdpi prc u
Pioi,odnj! {frlhos bnun.tu iz n!fte !o.dr
je
u deEdceriE godiDaEa
pbirog "olnda, kad ,u $ ; lanc po&ri dobiad i duei p.odulii, r n. samo
F{rorej koj i f doonds smrao
j edi ni n
vri j e,rni ,n produkroi n d..drsc' i e n c,
'iadr
!e Fnnij.tio dr dsdbcijski osbci n lih r$ ndrc iiij! i$ svoj3is
ri l umeni , k su f sbri upohebrj rv*i u sve ver.j Enri
nnj.no njin, dok rh dstr po vorun.nu Finjde i Fmizeodnie d:r*d milririri.
Po
lorijeklu
se bitunen noze padijetiri ! ptnodai i, unjetui.
i'rirodni se naldi testo oneiiidn mineralnom rlari lao prirodni
asfalt, .
iede
i aisr. Chti prtodni bitumen dolazi kao
rntrdtri
adaltni bnu]"e,, mekana iwsra ili
lohivrsta
lako ialjiva tyd,
ili kao ddart, iyrsra, tvrda i teilo taljiva 'li n.hljn'a n!sa.
Jcdino veiilio nalaziStc iislog lsfalrnog bitunrena je jezero
Bermudez u Veneneli. Ono zauima desel
Flta
led poldinu
neso Asfalrno
jczero
na Trilidadu (400 h!) ali
je
tuoso plite, u
p o i ek- \ v. Ca l . ' n, snat r a. e ds . e, e/ er
l opun, a
d r / i z\ or i
bnum. n" . na obr dor . e oi t umen dovol j no Fr d dc. e po nj cr D
moie hodati. N*on lNanjanja vode i hlalljirih saeojim bitunn
saddav. 92 -9r' ; topijivos u CS!.
Asfaltiri obuhmtaiu taliivi gto,n, s haloo ozmekiav.nja
ll0 l70' C, ds 1,03 1,10, koji se rulazi ! USA (Utah, Colo-
rado), Siriji i M.!siku,sata,t, tanka razmel<lalaoia 170...310"C,
d 1,15 1,20, koji se sam ne tali, neso samo u snjesi s
eilsoniton,
a mlazi se u USA) Meksiku, Trinidadu, AJeenrini i Peruu u mallm
Biotoiki ldr oko lola mshladivaaa proiekruje s u zatisnosri od
rasporeda elemesta u nuHuion posEoiedju. Moc!6
je
celo-
Rulno primarno kolo msbldivaaa staviti u posebnu prostoriju i
bioloiki itit
lrojektovati
oko air.vog sisreh., Pre$.dni zidovi i
ldcijalni
lrirovi posravliaju se rsdi obezbeddja pnstupa pojcdi-
nim taitama postrojenja u toku .ada reaktoE. Droaa moauinost
je
iz&ajeje pojedinih elemnata u kolu rlshladiyaia Gameljivaia,
pmpi nd.) u
loseboe lrosio.ije,
koje su
sradeft
kao bioloiki
Itit. Mateiijal za za3ritne zidove u sracionardm
lostrojeljima
je
EjleJae beton ili drugi neki tlasitui
sradeviqski mterijal.
Ako krcz aititu prolsze daljinske komnde, vcntili itd.) aesra
j
uporeba ,elcza ili olova, kako bi se pojaa:la zaltita !a rim me-
srima. vrara u posons(im prostorijua izraduju sc iskijuaivo od
BITUMEN
41
nalaziiuma bez tehniikos interesa. Gilsonit se upotlebliai
lglavoom a proizvodnju la&oea i Srampa6kih boja.
Umjetd birEmen proidodi se kao sbtak pri destilloji nafte
Gtraisht-tun
bitunen), naknad4om dcsrilacijom tog ostatka
!!d
vnolim valoumom (visokolsioumski bitunen), otsidacijom ostatka
d$til.ciie ndte (oksidnlni ili dduni birumen) i kao msprodukt
pn dalsltizaciji biumena propanom (!opan-aslat),
D@s prcvtadav! mirljcnje da su prirodni asfaLmi birume-
ni dstdi *ranjanjen hlapljn'ih sastojina iz asfaitnih @tb) da_
kle na naain u biti ualosan onode kojim se umjetno prorz-
r.di asfaltni bituden kao ost.tak p.i dcstilaciji. Prena tome,
golorcii opienito o asfaitnom bitumeoui ruie potrbno lazlikovati
tmedu
lrirodtug
i unjetnos. {v.
la.kodd ,4f4, i Nard)
Keoiis}j sstav bitumena. BiMen
ie
\isokomolekulaitr
supstancija koja se sastoji lrcteino
od ugljikovodiLa, !a
se nekad
i kemija iritumena smrtrala prosnenied kemije ugljikovodika !af-
te, Daras se medutid zM da se u vcaini molekula bit@ena nala-
zi bd
jcdatr
aton kisila, sudlora ili duiilai iako ukuPna koli-
iins tih heteroatoma, s obnrcm na vcliku prosjeanu molekuldru
teiinu bitmela, obiano ne prelazi 109/".
Bituoon
je
suvile sloten da bi se bez dijeljenja u komponcnte
mosao detlljnije kedijski isrriti' ati Uobiaaieno
je
njegovo di_
jdjenje
u iri komponente: asfalrene, smole i dia sm.le i uria
zajedno nazivaju r ftrhetu.
A:Jaheti sn di. bi$mela ndopljiv u nekom lakoo, rcku.em
ugLjitovodikr Raniie su za odieljivgnje asraltcna pretezno upo-
debljatane ncdovoiino dcnninne lake ftakciie d*tillcije nafte,
tao
lietolni
eier, no.nahi beuin" sotventu @fta i sl Kako
toliaina i srcjst{a astultena zavise od kemijsl<og sastava otapala
lojin se taloze, u novijc vrijede prevladava upofeba kemiiski
J.dniranih supstdcija, u prvom .edu 4 pentana i t-hepraM) a
pored njih se povremeno upotebtjavdiu n_hctsa& zopentan r
dietilerer, Uputno
je
stoga uz asfaltene nave$ri i otapalo u koiem
!u odijeljeni, !pr. ,r-pe.tan-asfaltenir- Koliaina asfaltna zavisi i
od remp*ature ru kojoi se talorenje piolodi, d takodd od
.mjen bitunend i or3Pala. Asfalteni s! tammsmede do coc arste
Fari, Na
loviienoj
tempemtui ne rde sc rea ububre i raspadaju
s uz razvijanje plinova neleod@ mnis..
ifal,.ri ili petroleni su dio bitumeda rolljiv u lgljikovodiku
\.jim su israloreni asfaltcni. Malteni su ramnosmeda liepljiva
nar relikos skozitela. Kada se otopini dallcna u usljikovodiku
loda reki adsorbens klo {to
jc
aktivDa zenlia, dio maltena se
aJsorbi.a i nc moie se viic ispraii ugljikoloditom Adsorbirmi
ji.
ziva se s,o/d,,a, ! nadsorbirani ,ti,' Smole su polulcqra
c.=nbsrosmeda do rannosmeda tjepliita t\' arj ulja su Zute do
.^ enklstotlte boje, ' alil. m nrzn a ulia, ali su od niih rckoznija
i inai! viii indeks rc1iaLc' ic.
U bitunenina l<oii su bili izlozeri ltehon utjecaiu vhoki!
r.nFe.riura Dalaze se
jo! i tz,nod,, koji su netorljiri u ngliia&m
Jriutfidu (Cst i ft,rba,i koji su toplini u CSr a nctopljni u telra-
ornd,nu (CClj). U veaini ftgotaakih bitumeu ncma lotboida
odjcljirade ulja od smola obiano sc trorodi
u kolotu za
ttun2tocrafiEnje. Kao adsorbensi
wotebliavaiu
F, porcd
2itirne zemlje, aktn' i.ui aluninijski olsidi i hidroksidi ili silikasel
flia se obiino ispiru " penunom, d snole bcnzenomr smtson
-nzda i etarcla (1i1), klorofonon
t.iklo.ncranom),
letrbF
-:ranom i drugim
lol,rnin
ota!a1im!. Buduai da se sve smole
n. nogu ispntijednim ot palom. rulikui! se bcMenske snole,
i:sansko-alkoholne sn.le itd. Nazivi koii su
lrijc
bili uobiiajeni'
t .,neLane smole,,,tlde smole(, ,asfaltne smolei I sl nisupogodni
i:i dovoljno ne odreduiu snolu o kojoi
ie
njea
Iioloidna i reololka svojsrx biludena zvise od Loliiine
asiallena, smola i ulje ! niina, kao i od kemihtog sastala rih
innponenara, Medutim, od koliiine asfaltena u bitunenu Yahiji
i: onjersnoLai asfaitena ilcdijski sastav maltena, dobito niibova
rom3tiinost, Dn bitme4a s istim postotkom asfalted mog!
irati .azliajta reoloika svojstva i obratno.
Kad se govori o asfaltenlna, snolama i uljima !.rja
jtijet
lr.sri postupak
srupne
anllize l<ojin su odredeni ZBad! niie
rundudizir$a djcdna metoda, pa
r,od
istim nazivom ieso nd-
Ltmo konponenie bitumena koje se znado razlikuju. Te nzli
l. lglalrom su uztokovane .aznolikolo upobebliavhih adsor
bensa i olapda i ronoliLoi6r naiina odvajanj. (npr. asfalteni se
mogu odijeliu prero raztiiitih nltara, .entifugiraniem ili ekstraL-
ciion u Soxhleton aparatu, omjd smola prtma adsorbenlu doze
biti razlie! hpihnj se noze vriiti u kolonama ralraitih dimeD-
Da se izbjcne evcntulni utecai ldsolbcnsa na maltene, u
novijc vrijene
lreporuiaju
se posnrpci za diFlienje bitumena
u komponente ilkljudivo na tenelju njihove ftzuiire rolljivosri
u otapalitu. Medu tim postulcima najpoztatiii
ie
postupak
R. N. Tr.xlera: dio bitumena netopljiv u butlnolu t nuven
ie
6Jahni, iz dijela topljivog u butuolu-t tatoie se rcelonoo m
21,1"c
l-
\o"ts) zanie"i s?ojeoi 3.,*l'?it s?or'ai ostaiu u olopini
Asfaltici sadrtlraiu asfalte'e i teai dio snola. Nazite ddgih dviju
komponenat! ne treba shvatiti dorlovno u niihow kemiiskom
zdienju, iako u njtaa zaista dominirai! zasiteni odn ciklidki
A.Lo se Da
losebnom
uorku odrede asfaLreni u,-pentanu i nji
hova v.ijednost odbiie od asfaltika, dobivaju * smole- onje.
sdole + ciniiki spojevi prcm. asfelteni + zsiaeni spojevi nazvln
je
.lit?etzijski brcj.10
je noli aataD parameta koji k&aliienzi.a
koloidna svojstva bitunena.
Iako
je
za kar.kterizaciju bitumena i za p.a.enjc
lromjena
toLod proDvodnF, dorade ili starmja bitsena u primjeni ko-
risno niesovo dijeljenje u ti
slalne
komloncnte, za detaljno
prolialanjc teDijskoe sastava i te su f.a(ciie suviic iiroke. svatg
od njih Mstoji se od deFr,ka tisria indiljdualnih spojeva; moleku-
hrna tezina lrja kreae se od E 400 do 910, oolcknlarDa teiin!
smol! iznosi nekoliko risuia) a asfalteni n l<oliko desetak. tsuar'
Neki autori uvode za asfahcte i raijednosli od 100 000 do 180 000i
taho visoke lnjednosti te odnose seJ tuedutim, Da individuahe
a4 nj . . ove agr es. e. A f r l er . u u or oDi r u ' i e
ili manje asocirmi, zavnno od kotcentacije, .ti i ! najrazriedenijim
otopinama medosobno
je polezano bar nekoliko molekula asfalrena-
Da bi se doznalo ncito riie o kenijskom s.stan LrituFena, poiedine
su kotulonente daLje dijeljene !3L0 da su neki biluneri razdijelF i
u - 50 ustih fralija. Ulja i smole dobivete kromatosra6jom
dalje su rekrcnatosrafi.ane na drusin adsoibensima i druein
otapllima. Pored kromstogrdic i solventne fratciomcije, 2a dije-
ljenF bilumcna iskoriiten!
je i Dv. mockutarna d.srilacija (priti_
sak za djene dstilacije odrzavan
je
u 4 do 10 pm Hs) i te.
malnx difuija. I najn e taro dobivmc fdkcije sastoie se od velikog
brcja idividulnih spojeva,
pa
ie
nemoguae odredid strultunu
fomdu pojedhih moLckula. MoZe se, mcdutid, stsristidki obraditi
- u]
ua p r ' j e
"
- _ul Mne i eo c. l dl o: e r o r qr i i . ui i r ' i e1o
za frakcije nrazi' og uLja. Iz korelaciie dementdnog sasbva, mo-
lehllarne tetine I izikrlnih karaklerhtika kao lto su gustos) indeks
refrakcije i speciiam dGpezija noelo s.
ie
postulcima \vatermana
i van Nesa, razradcnin za maziva uija, postupkod lan KrcveleDa,
razradenilr za lgljcn, i orisitulnid postupkod kanBdskih istra-
,i1aa Montsode.yja i Boyda od.ediri udio usljjkovih atoma u
sronatskim i nlfrensknn lrstenlma
ili parainskim lancina'
broj prsteM po 'lti*tunoj
jedinici{ i broj usliikovrh atoma u
kondclzirrnim naftonskim i..oma$lim prstenn!
|ored tosa
je
lostupcima
noderne analitiike kemijc lao ilo
str ultavioletna, infracnna i maseM speldroskoaija) zatim
njerenjem m.gretste lukrearne iezonancije i elekfonske para-
ftagne$kc rezorancije uspjelo bar u najsrobliin c.r$a odrediri
kemijsku stukturu bitumenx- Millienia istrativaia o l<emijskom
slsrav! bitumena i!!k se aesto razillze, 3ro
je
i rumliivo s
obzirom @ kompleksnost s!roktue i iinie4id da razliini isn.aU ivati
rade s bilumcnnna rlzliIilos porijekla i da .u ti bitdeni obidno
frakcionioni razliaitim poslulcima.
Lkrth,.odt.t iiie preletni dio slih frakcij. bi!ume4. Nalazimo
u njima a.omatske, naftenske (ciklopuafinsko i parafinske uslji
I r odi
" .
\ r oni .
i i n" en I
' uql i r Lo\ odi ci obi i no ' u p v" 7ar i "
Londenziraft prstenasrc sisteme znatno supstituirane
larannskin
lancima. Vjemjatno su kondeuirana dsa do tri a.omatska ili naf-
tenska p4tcM, na koje su lczani
larannski
lanci duljine 4 do 12
menlenstih sropa.
Po miiljcnju nelih autom) broj kondeunanih
prsten! iz4osi 5 do 6, ali ic
sisurno da znatno kondeMiEni sistemi
nisu prisurni u veaoj koliiini. KondeEirane aromatli<e i nafielske
jezsre
mog! biti povezane u vcae molekde i kFtkim paftinskim
mostovima, a dokazarc ie
i
lostojanje
mijeianih aromatsko-naf-
42 BITUMEN
rusKh toqdcrziEnib molekula tipa tetralina. Prisutnost izopes-
firu nije zamijeiena, a o1e6!i se nalaze, i to u manjiu lolitinama,
,edino
u bitmenina oiteienim kiekovanjem (pirolircm).
Kn' 14, u biMenu i ijeso\il 1*cij3 J obh"no iar I do 2"0.
od acga
ic
prelezni dio vezan u uolama i asfaltenima u obli-
ku esl*a(-COORI hidrckilnih (- OHI karbobilnih ( cooH)
i karbonilnih (:CO) gru!& Prisutnost d.ugih kilikovih kombi-
dac. a. npr. ered, nije zam.)e:ena. Oko o0% k..k" vezano
je
u
obliku esteia, a osr.lih 40% mzdijeljeno
je podjednato m hidrc-
ksilne, krboniLde i karboksilne
sdpq
Pri ploizvodnji tv.dih
tilova bitumena oksidacijom steri ignju vatnu ulog!
jer
se
rsterskim dostovnnax straraiu od maniih dolekula veae moleklle
asfalteD. Kiselost bitumena, lojr
je
zavisna od bNja karboksilnih
snpa,
vaino je
srojswo za
lroi?odnju
ennlzija, a ima po dislje-
nju nckih auto.a i znatan utiecaj u liepijivost bitmena.
S4,?,r nslazimo u svakoh biumetu, s rjesov! koliiina kefe
se od nekoliko deseri.ki
lostotk
do - 5% ; u asfalienima nekj!
bihmee dosite i.k 8-9%. smpor
je
vjerojatno vean u obtku
ruEd:ar tiofeu, disullrituiranih buotiofem
j
sulsrlluranih
dib"votioi"u, Koli(in, /,liiz u b' tun"-u a" prela/i
oo
n.
tr
jednoj
frakciji. Dusik
je
tao i sunpor naj\riim dijelom ve'
zan u asfsltenima, manjim dijelom u smobda, a dinanjc
sa
Da
u uliima. Do datus se nije sa sigunoid mogao odrediti oblik
spojeva u lojima se mlazi duiik. Zna se
jedino
da su spojeri
driika stabiltrj i da nakon pirolize ujveii dio dulika ostaje u
r o, " u. pa
qe
pr er l o. uvl j a da
j c q\
\ e/ " _ - Dr { ene r i ' oo-
jevim.
Razlik! u lczi dulika i smlora
je
izrazita: djo s@po-
ra moZe biti vezatr u cbliku sumporovodika ili spojev! nake mo-
lcku'arle tezide. koji su ili adsorbiEni ra veae nolekuie, ili s!
zbog svoje kiselosti vezani na bazne cenrie duiikovih spojeva.
dljenta bizine snicada mnogo
je slozenijij on u dijasramu 7J
(d,/d,) nije predsravljen pravcem, nego krivdjom. stojeve..
zalrivljenost te l<riaulje, to
je
veae odstulanje od
lorusa'ja
prave
(njuronske) tekuiine. Unjesto o liskozitetu
sovori
se u takvom
[apon smidrua z
sl . 2, Neke ti Fi d.e reol os!. rri rul j c.
r nj utonl ktr kkui ;a, r opi erj u-
slunaju o stnlturnom visko-
zitetu, pseudolnkoziretu ili
kvaziYiskoziteiuj on
je
zarisar
od reliaine r iu sYa&oj taiki
kriqnje odreden
je
omjeron:
zl(dddr), tj. kotangeaon p
klonos lat pravca loji spaja
ishodilte ! tom taakon. Tvari
za toje se krivnja ,, (d!/dr) po-
iinje penjati ! islodillu, ti. k.-
je
loiilju
rcai i
lri
mjmaljcn
nalonu snicaniar zovu !e o?i.-
"j"tarthe ler:rale i\i pkt topta
J,/rs wari. Tva.i za koje se
k.ivulja ne
lenje
odna! od
prosjee,a *luktun rrekcije mrtem dobivene
crmslnon diruzijoft
Uz pomo slomenutih modernih a$litiikih pomasala Gardner i
suradnici
lostalili
su pr
lut
1959 hipotetske struttune formlle
nekih ftakcija daltetu dobirenih termarnom difuijom- FoF
mde ne
lredstavljaju
jedinstlene
motekuie, vea sastay prosjenne
struktuE
jedinice.
Jedna
od Gddnerovih fonda prikazana
Reorosk i Xoloi.lu svojstva bitudrs. Bituen na obianbj
tcmperai(i nije ni ilrsr ni teku6, Pod odredenim
je
uvjetina
manje iu vise elastinan
loput
tvsti\ wa.i, a posjeduje i viskozitet,
Ioji
je
svojstvo tekuaina. Pored tosa ispoljava i svojstia plastianosti
i iilsoEopije, koj su karakteristikc ta. anomalnos teaenja. Naula
o Ficnju, koja prourava stanja tvari ro prelazu izmedu ivBtih,
toje se vladaju po Hookeow zak nq i tekutiL koje se vladaju
!o
NelmoDom zakonu, lwiva se reologija.
(oJ prsqh. ,/er' * a. lelll-na nrpoa
.mienja
prolor-
ciomlar
je
cpdijent!
brzine smicanja d"ldr:
d0
z : ,
-
( Ne{ r unov z3k. n) ,
Konstanta proporcionalaosti
?
naziva se djnamiiki viskozitetj
otr
je
n%visan od weltine ,. u dijasramu z, (d,i d,) reotosko
je ponaiarj njutorske teku6ine plema rome prii.ano pftvccm
(sl, 2). DiramiaLi *kozitet
,
je
kotdsens pritlonog kuta to8
prr\*. Kod hrri popur biMetu odnos r.apotu mituia i
sE-
jshodi{t.
zow se
,lart,i,md;
kad su nalregrute naponima na-
njim od odredenos tuponaloji F zove taika poluitanj., one se
vladaju
loput
ivsle rvarii ne teku. Pod laponima ve&n od
taike polulr,nja teaenje noie oper biri prcdsrarljcno ili
lrarcem
(brghaiske
r!at\) ili ktis!]jom (at.ebikeha,6he aari). s'ojsao
rjutonskihj pseudotlaslilnih i ptasridrih ftari koje s. mjerj bito
didamiakjm bilo sttukturnim aiskoziterom naziva se zajednlitim
inenam kanzite,cija. (v. Rdolosril)
Na obiinor' tempraturi bitune!
jc gololo avrstq ulo tonzi-
srentna tyar. Postepeno zagrijan) on se isFoaetb ada kao oFae-
birshmska tvar, tj. on ina traku
!o!u!!anj!
i naFregrur vilim
uponima snilja ispoljava srukruni viskozilet. Porlstom tem-
perarue taika popuitanja posleleno o!!da. Na odredenoj temle-
raturi, toja je
2! sraki bitumen drusa, nesiaje taik.
lopuitanja!
krlvulja polazi iz ishodilt!, lli i dalje postoji strnkturni viskozitet.
Ta tenleratura ptedstarlja gohju grdicu podrutja plasticitete,
od nje nlvise pri daljem
crijmju
biteen
!rclazi
ujprije kroz
renpe.stumo
lod.uaje
u koFn se vlada kao opfenjutonska ili
pseudoplastidna wlrj a ond! se sve viie poraianjem priblitava
nomainoj rek!6ini: na dovoljno visokoj te'rperatD njesoro se
teaerje mote olirati Neetonovon
jedmdzbom.
Ohladendo odrededog tempentumoe!odnija, bitmetrtakoder
lri
daljem Hadenju postepero gubi
ll4tianost
i m t.nprattrri
koja prcdrtar']ja donju
aranicu
podruija pbsticiteta
lostane
tipiina nvrsta tvar koja se pokorala Hookeovu z.ko!u-
Pojavc anomalnog teaenja mosu se pradri lotacijskim viskozi-
m.
' Fa,
ALose u di i acnm nant r e oer r r " r j er enos t uponasn' i -
@nja u zavisnosri od loaeitma brzine smi@nia) dobita sc za sve
bitumene pravac- Sto ponaianje bidnem viie odstupa od po-
naianja nornalne teiuaine to
jc
nasib tog pralca $rmrji.
Reci p' o' na \ r i i edr o{
LoeEcj j - ' 1 . mi e' . g pm. . d t u/ ' \ . \ F
stlpdfj konptesnoe tte"jd i oznata\a F slorcm d. Stupanj
komple*snog teicria kreae se za mzliaire bilumneod i)00 do 0,10.
Reoloika svojstva bitmela posljedi su ljesorc kotoidne
struklE, koja
je
zavisna od i.emijstos sasav!, a o%j
je,
opet,
odreden
lorijeklon
snovine od kojo
je
bitumen proizvede! i
nadina da koji
je
!.oizvedcn.
Koloidni sistem sastoji se od ,fl.,1a dispersturih u viskoznom
ullnod nediju. rMolekde asfaltena inaju terdelciju da se medu
sobom Aocinju i sposobiosr da adsorbiraju llomatske usljitovo-
dire mmje nolekulsme tezine. Asfelteni lako
losiaju
entri micda
koje nasi.ju adsorlcijom malrena !a njihovu
!ov$inu.
Od malrcm
prve se adsorbiFju soo1e, ali oena naslos
lnjelaza
lznedu ad-
so.biranih slojeva rva.i. Asfalteni imaju najveau aromatiinosr i
sjvau holekularnu retinu, !a njih se adsarbiraju najteie i
djaronatianije komlonente smola, a ove oper adsorbilaju kom-
poDente sve lakle i nanje aromldine, i lato
losroji lostepeni
Ka& u sbredu im! dovoljno Lonstituenats za forniranje pod-
roaja izv.n nicei.i astulreni su p.lpuo pepdzirsi pa se moeu
slobodno hetati koliko in dotuSla viskozir! imermicelame faze
Gl.3).
Takav sister pokaztrje
soio{o
rislo liskozno teidje
G,l-
6,10r'). Al<o, pa!, nema dovoljno ,asfaltnih smolax h.je djehju
lro zaititni koloidi, dio sila koje urokuju formnalje nicela neae
se tompedieti adsolpcijon smota, doci ae do djelo' anja
Fdnih
BITUMEN
43
miela na dru! i do lavnoterc lrivlainih
i odbojnih sila u mini-
nmu potencijalnc eelsije . Tako fomiEna gelna stnktua
mote se opislti klo ftp.ayijlo 'palovdjei miela, nedu kojima
ie
prostor ispunjen idteoielarnom tekuiinom
Gl.
5). Talav
sistd isloljava sve kra&teristike kompleksnog teaenja, kao ito
su elastilnoit i tiksotrolija (s,l-6tlue"), Izhedu solnih i
alnih
&h- . d'
- \ - o - .
. ?=_
? --:
-' o
i . i ' "}*! : l $-
. .
-
/ a
' -
. -
o : j : * * * * '
;.-^o:r!.o_.- I i?--"*-
_a- ! ) ' . >: - J OZOa- ' -
|
- " Rd
-
,1"^_#S-&:_.:
- . J'r;\ii
-
-
-
: -
, .
. .
: i o. ' r- -. . 1-,
.
"
/ :
. - t -
- ' -
" .
. ^ - ;
- ' -
- -
. o . o r Y 9 , o - - - o
l .
--
-. -- ^0^"o"oo: o--
..
.:.
.
b_'
-'""-o^4ffi30;"
:a
^ -
- ' i ; u : o o ' ^ o : \
"
.
. . . . r - .
_- ;
- - .
\
.
o
' oog^ r : -
: .
.
- .
: .
/ -
. \ '
. . . - . ' . . ' ' - .
bitmena ftms oitie clranicer
micele dogjh bitmen! su vi{e iD
manje dokdnse
Gorg,l-6,ir'ert
sl 4).
Koloidna svojstva bitme@ nisu odredena 3do teiinskir od-
no. om. aot d odn, r al eM pt ema a . l eni ma Oni za\ i e ! pr -
vom red! od sadrtaja aronat! u malteDima i njihove molekularne
rezine, a u manjoj mjeri od svojstava $faltena Kad malteni sadF
zaqju 1moso donata, biimen 6e biii sorripa,
jer
se u dobron
{odatstom otlpalu micele ne mogu medu sobom spajati Ato
je
donatitnost 6mola ili dalrena mania, hicde su dovolino ve-
like i bitunen
je gel tipa.
' Koloidno
stanje bitmed detemiaimno dispeEnom moai
narena zavisno
j
i od tmperatue Sto
jc temperotu vila to
je
bitumen blit sol-stsiu i stupani komplelstus teaelia . bliii
jcdidci.
Srupani kompleksnos teienja ,
lokdje
u koiem s
koloidnom stmju nalui bitmen. Kad c iznosi 1 do - 0,80,
biMen
je
sot-tipa, ' = 0,80 0,60, zMai ds
je
bit{men sol-sel
tipa, a kad
je
d msji od - 0,60, bitmen
je
sel-tila.
U znanswenim isfetivanjim Eololka svojstva bttmena
odreduju s roiacijskin vilkozimetrima, a u posljednie vrijene
itr se vile primjenjuju vistozimetd s tliznin
lbacama
(slj-
su se a odtedivdje reoloaKh 3voistaE bitMed
jednosmvture
konvencionalDe metode, Konzisrenciia bitme@ tarakrenzira E
penetEcijom,
eprnja stuie
podroaja plasticiteta taakon zFet-
ia*dja, 5 donja sftDi@
tlakom lona bitmed.
P*ttddja (dtbina
lrodieja)
je
dubiM, izrarena u dese-
tjnltms nilimed!, do koje standardizitu igla,
lod
od.edenim
optercaedem i za odredeno vrijeme,
!$dne
u bituc,r. Uobitaie
ni su uvjeti: temlectua 25,0!0,1' C, rijeme 5 mk i optere6enie
100 p.
Saal i Koens Mili su da izdedu peneEaciie (!en) i viskozi.
t.ra (,1) u poazima
lostoji
odlos
1,58 10r
Pedi '
Taj odnos va;i samo
lribliino
za penefiaoje Yeae od 55 i
za bnmene loji
lodlanjem
]mogo ne odstuPaiu od trjutonske t-
Taiha tu,nektawtjd (Tn) bitumena odreduie se ndodom
pirtena i kuclice (PK). Odredui se tempcratura na kojoj E bi-
tumen, snjeiten unutar pFtena odredenih dimenzija u vodenoi
kupelji toja se
jednoldoo
zas.ijava, toliko remekia &
sa
lelitna
kugli@ teziae 3,5 p defomira ialo da dodirne pioiicu smieitenu
25,4 hm islod prstetu.
Pri uvodenju taake rdztuekalvanja kao niere za
somju sr$icu
podroajg
lla6iiciteta
pletposlavlFlo se da o@
lredstavlja
tempe-
nturu na toioi svi bituneni postraju odrederu i za sve
jednaki
viskozitet. Medutim, pod uvjetima odreilivanja tlike nzmekiavsja
metodom p$tena i kuslice tuplednjc niie konstantno, !a
defor-
nacij. bilumena
lod
tim uijelima ne more biti dobra mje* Yisko-
znet.. o@ u stvari mjeri kombinaciju svojstatar koDistencije,
e!
! oi . r opL . i e . oo. ' voqt i i r opi " og &p" cj r er a a a 6 f oi
, 6a. . r ' . j u. . empet ut Jr oa' apnj ed[ omr l ekqnosr ei enF mr Le'
.ijala. Vistozitet r&liaiuh tril]ned na lemperatui Eike *zmek-
iaaeja varira od - 8 0@ do - 10000 P,
rencnrcija o.lmena mijs:d se ledperanmm Loseitrd
pel euaci i e l i near M
j e
l woi a r emper . N! e:
: ' o
i e { r mi i i na_
gib pnlca koji prikzuje fotrkciju to
je
bitumen,
Prema
tone,
osjerljiviji u tcmpdatme pronjcne. Da De bi trebalo o.Lediveti
peneFacije s razliaitim iedpera'tuma, Pfeife! i DoorMl uYeli su
pajeihdeldd
zeneft'aje,koii
se osniva na pretlostavci da pencta-
cija svih bitude@ na taal.j idnellavlaja izmsi 800.
Indeks petretncije (PI ili I!) deini.sn
je jedsdtbom
-
d 1os
len
log 800
-
ios
len
20
- PI I
q/ / ! (
-
/ o- o r u I r I 50
sdje
'pen. znaai peneEaciju @ temleratui ?ed.
indeks
leDetcciie
nore.se odrediri
j
iz 8ldikotu
sl. 9
Budlai da peDetracija sELog bitmena F td!nrui taike
rumktavania ne ihosi 800, indeks penetraciie je smo p.iblitm
njera tempe.atune osjedjivostr bitud i njesova lotoid
nos ti!a. Ranije slomenuti stupani kompleksnog tederia bolj! ie
mjera koloidne st&kh(e bii6e@,
Indeks pnetracije odabEn
je
tako da Enosi 0 z! meksiaki
bitunen penetncije 200 D 25'c; za osBle bituen kre& * od
/
t
Sl, 4. shen.tski
Jrnq-plite \isco' reter' loiima se
qos! \ t d mjers:a tu uorc:ma
mojin od I d. Ti
.u visdoadeu, o.obtro pode dj za rierenie
pronjena nsstahh stmenjem bit@ena. U pralsi, meduhm, uvele
BITUMEN
44
-2.6
do -
+8. Bitumen s indebon lenctracije
< 2 pokad,e
iis6 viskozno teaenje
(takvi su bituneni dobtudi etstatciiom
Fa
' adPa\aiu mnoso molr ' Brrumeni
\ ;nderrcm
penertrc' r'
. , 1
- . , l oo
: oosar r r Ju el a' l : r r osr I m3l J- l
' oPi i l
T^
6u sol bitmeni i oedr Djih spada veii@ cesiocradevnih bitmena
Gtaight
ron-titmeru).Prema
jusoslavcnskim siandardina
(lUS
U. M3. 010) indeks pcnetracije za cesroeradevne bituden mora
lezati izmedu 1,0 i +0,7. Bitmeqi s indeksom
Pene!' ac' re
>
+ 2 ispolj.Eju u ve@j njen ehsrianosr i tiksorropiju; to su ser
-bitumeni dobiveni duhanjed zraka
Donia sranie Dlaedcnera bitMena
pribli' no
F
odJedena
taikdn totu.
' raeo
lona odteduie se metodom po Fraa$u i
p' r d. r a. l t t enl er " r ud t u l r ' oi pul r e r " n{ i sl or bi t umer u nr i !
Lt doj pl oi i ci \ ok' e per odt : K. 5a\ i i l I or c l ' u: ' Jn" l i i no
I ladenie. Za e iosradevnc biNdP ,e aeL I aa po F%"^u
-ora
b. n d; aod ) oLa r ' mek, , r j r i L2a od JL / " na' r di
dD oie.lviden staD.t rdom Taaka lond
je
ujvs,niie svoist\o
bitmena za Gstogradnju ie!
od nje z,visi da li ac bnumen izdrzatr
saobraaaj na ruskid temperltum.- Ds se izgradi dobe kolovoz,
rreba da se. zavisno od Llima$kih uvjera' odabere bitmen takvih
reololkih svoistava da na najviiim ierperaisama
primjene ne bude
roliko plastiian da se ftajno deformira, e u najnizim tempcratunaa
da ie dovolino elastiaan da iz&zi vibracije uzrokovane
promelom'
\ f oj . r \ a a' dl r nog l ol o, or a 7a\ Fe u \ el i t o: di er i i d
' a
t a\ d
"
' s
se miee.iae I p..ro la o amena u
tni
r' 4 rolt\'
Drus. fiziklna vojswa asf.ltlos bituEda Za mogc
nrinien; bit@ena vsino
je
svojstvo tlrr'lbos,
odn ilkost
pria
np"p ,, poolog.. trccj/tro n' c-enie lieflii o L lore obun"a&
.v.' {\a adhez.ie i konpzie,
pted ra\lra vrlo
' loz"1 prohler
loii do dM, nije poipdo tiieien- Tc osobine zavise od kemij-
skos erstavs, viskoziteta i loloidnos stania bitumcm' lli takodei
od ierui(kos i 5z[tlnos Lddrera pooloe". od po\ri n l' " Dap!
r ' r i i dr us, ; ur i e. dj " o, koDkt noi po{ n \ ' , eot u od ob: " l -
l i er uh m" r oda mi er sr a
j ^pl j i \ o\ ! i ne zt dovo' " " 7a pr 3l ( ' i ne
. dr ebe. , o " e; ez
j ,
m i Mcn \ . 4/ at . , Od came \ ol ez
r "
bi -
tunetu zavisi njeeov dre,r'lttet (rasresljivost), koji se m,en lrena
Dow duiinom konq do koie se pod odredelim i standardizi-
r ar : T u\ j el i na mo2e i 7r uai Di r Men s da
' e
ne p- eki ne
Terminka svoistva Qz@ su pi projektiianju uedaia za
eri
ianie I iooljetrje o ru reM 5Pc"ifrena oDUna b
r' menr ' zno l
0, . 8. . 0, 4r ' i cj . ks K 1r O' C. O. ao O. ' l - na I OOC: Fo
i : enc
,o l' C "oueqtu specifien, tooLjnu zi 0.00012 0000-8 lcJl
t e' K. pi ema p_r od' b' Eer u. Top| n ka od: \ o' Di t umena
i nosi ; o' c 0, 12 0, 15, na40' c0, 11
- 0, 14kcai / dh' K.
za mnosobrojne Prinjene
bituncc u elektrotehDici mtna
je
njegova dieGktrirm iakost
Mjc.rena naponom koji na&on
jedne
m;ute ne urckuje
prcbijmie trroz bitumcn izrcdu dviju !1o'2
udslicnih I mm medu sobom, ali uroku,e lrobijsnje
ako se pov*t
za d;ljih 5 !V, ona iznosi 10-60 kv/m na 20' C' 10 20 kv/mn
tu so' A. ehtitra udljilot
je
ispod 50' C 10
nll-1cmr,
a s
iemFentuom btzo !es!e,
Kemil.k svoistva l,itumera. Na obilnoi tempGaru! ,e
asfdmi bitmen otpom pEma udub!' vodi i kedikaliiaoa-
Temperatua pieko 300"C i bez kontakt. s drugim supst$cijana
areture o kmr.kl sa.Ev aslalhog bilue@ shtua;! t $l' l enn
(dbene, pa i k&boid", aro to d:elovsi" uaie lroz dllie wicme
KiJft iz udu18 u tud<u na obiircj temprduri ned dielovsia,
odncqo djelovanie ie
vrlo sporoi ftito se ubusva svjedon, i to
etuo m smoj
poriini,
jer
se intelziret svjctla ve' u dubini-od
50 tuikrona 3l16ii na 1%. fti toj olsidaciii stvard
tolei*"
p""ott i, al.lehidi i tetonske kiscline lzdd 100' C
l<isi! iz uzdlna bizo ol$idira bitmen Brzina reakoj zat$3 ie
uglanom od vicinc teoperatu re i koli(ine U\ut Lnder od w te
a;f.lhos bitumena: bitueni koji sadrzwaju osBrke kickovada
osjetliivti 3u pEma oksidaciji. Vieroiamo
je
da se !i
oleidaciii
d.l,i id."i,"i" lisokomolclnlari 6omat1 i nezlsineni ostaci
,romata"zatim slaiaiu u v6 nolekrre Manji dio ris ia ostaje
vezan u bitune;u, a najveai dio odlazi u obliku vode i ugl;i'nos
Kalo a.faltni b.tMen upotreb' avd zt ' tne
' q\e Lao
zaitita iti rezno sredstlo reba da traie dusi niz goditu, potrebno
je
teslo brzo utErlitl njesod
posojuosl prema djelovlnju ki-
si\a. Za to postoie metode islitivuja koie se relikuju lrena
svci za koiu ee se biumen upotreuialati
SarPr na 180 200' C dieluie na bitumen sliino kao kisik, 1j-
dehidrogenira ugljilovod{<e. A}o se pri tom upotijebi sumpoia
5.,10% od terinc bitumena) oko 30% te koliainc se lete u b!
tMen, smpor se spaja s lodikod naftena i aromata strua,ucr
srnporovodik. -Kl,f i neki spoieli klora in.ju analostro djelolsnie
n" ioo. zsOic, slt?raiuai sohu kiselinu i asfalrede S'zrorta
bitta koncenrliilm sulfonira domate sftaraiuai l<iselu sholu'
dok alifate i naftene nc upada ti na
lovilenoj
temleratui. Raz_
riiedcna kiselim (50%) !e djeluje uopae' ta*o da birumen moze
sodinama srajlli u konlsLtu s nion bcz vidljivih promjena Sol' a
;ilrid nc dieluje ni *zrijedcu ni koncentrirana, ali klororodi!
u plinovitom ttanju rcagira s bjrmclom stlstajuai asirltcne'
Danie ir'r,li,a oksidira i nitira asfsltni bitumen' a razrijedena,
!a i nlo razrijedena, ve6 ns sobnoj tenpeniuri mijenja boju i
; l ad, od oo\ r i ne,
. 1a' " j u( r i ehu, l P i udub nc l ' r e
_r
r on
"
" oi * *
_.
mor P l i kJo n' or i r , r i . ao Tr l r r hi namr z or ot v
rluaiane kheluc. ,4ltdlw razriiedene nnpadaju nele vste asfalinoe
bitbena stvdajuai edulzije, ako
ie
bitumen kiselos kuaktera
Korcenrirse alkslije, kao 4r-ijska luzim
(209'otna) ili lrtri-
jev
larbonat
(1096tni! u obitnoi redperatui ne djeluju ni
$kon viie sodina
na litden, Na povilen'm tmpcraiuamr
(60'C) opaa se staaranje enulzijc i pi dhlovuju loncenlri
iilunen
je
Gjetljiv
!rem!
lsljikovodicima
po sastawslii-
nima onim od koiih se i sam sstoji. To su u
Frlom
tdu uglii
rolodici koji poljein iz istc snovine, &i<le: benzin,
peEolej i
ulia iz $fre, a zatin d*tibri raznih kafiana. U njima
je
bihuen
lal(o lopliiv,
p3 ova okolnost slrciava niegow upotrebu u speci-
ialnim sluiajevima. s drose sll&c, ona se iskoniCuje za izradu
lazlinih otopina, kao raztiiedenih bituena' sfa'ttnih iatova i dr'
Proizvoilnja asfaltnog ttitudela' Za proizvodniu bitunena
Dovoljnije su nafte koje dliu bitumen s veaim iskoriitenjem Ranjje
ie nrevladavalo miilienie da se birunen more dobiii samo iz r2v'
;sf;linfi i laranntto-asfalrnih
nafti; modenim na6ioom
Prerade
sorovo o.t svake siorine note se dobiti biiumen upotebljn' za
;eku svrhu. Iz nRfta ! kojina ima $faken! u dovoljnoj koli'
cj n: . 01, zqj _dno - ' ( ni ma
Ldo
bi ] ui no^ o Br ak T" oJai u
r , i - al cr - a oj o. . i a. , r r . ap. , D. usi u
^Dr . <l e' . i , no
eL. r r . l .
cni o aDal , 13 ' - a oj " r e' aol av' ' dovol i no a i l r ' na
niilovt se koli.ina u ostrcim! destiiacije oksidacijon lovc' ava
n; rsaun a.omaskih nahela. Na isti se miin pioiziode oksidirmi
billmeni za speciialne svrhe i iz tclkih frakciia naiie koja srdrzaQ
or1 samos poic*a mnogo asfaltena. Mlnie koliiine asfaltnih bitu-
menalroizvode se iz.aftcnih tut.ija loje subilelodEgmle Fret-
hodn;m krekoranju. ratd bitumeni lodlouri
su stareniu'
BITUMEN
45
Proiaadnja ktffiN dstitadlb,. Asfaltna rufta se indus$ii
ski destilin u bd d stu!ni!: pod atmosfeni<im 3e ptitGkon
otpde, fllkcioniraju i kondenziraju laguije slstojjnc (beuin,
petlolej i plinsko dje), ! ostaiak se .brje asrij te se
jz
ljesa u
pomo6
lreclijmc
vodene pue i pod vakuMom otpare, frak-
ciontaju i kond@ilaju tere blapliive ferciie (plinsko 'nje, la-
sans
i teska maziva dia); bitunen
Predstavlja
ostarali te desti-
lacije- Za kvalilet aralbos bitmeE vairo
je
osim visift tcn-
pcratue i hijeme kroz koje
je
destilir@ sirovitu pod djclovanjed
raznje.no visoke temperature. Danas se pd destilaciii nafte sirovi@
i ostatak priolrne dstilacije zagdjavaju ! cijeynin
leaima
(rrr'
rhr),ukojima se za rumjqlo kratko uijeme, bez ve,like opasnosti
klekovanjd i polidd'tscije, zasriju do
,100'c Taro zasrijana
tekuaina vodi s u destrLaoonu kolonu u loioj vlad! nizi
lritiak,
tano se ona djelomiano ispsi; pm se oslobodi kapliica tekuaine i
onda frakcioniG u pojedinc protvode, a teku6iu, na&on sto
ie
u ne_
koliko dorjih laeana kolonc oslobodena zaostalih hlapliivih sastojina,
pr . . . b" l i a o t a! a&' 1, o, Zavi no od og' do
Loi cg \ e apr ' i i pr o'
vodi destilaclja, ost.tak (bi.unen) je
metii ili tvrdi j za dobivanie rlo
logodrim
otapalon
Gedovito
polanom ili butanon) ta ulja otapaju'
a neropliivi u njima bitwen precipiiira. ottatakse poniieia ! teku_
ain prolanon otlilike u omjeru 1:6 i zagriiei buduai ds biiumen
ima negativni temler.fitni koeicijen! topliivosti u propsnu, on se
taloti iz snjese. Iz obie se faze odvaja i rckuperiE prolan, pa !e talo
dobr \ a, "
j . dae
uane, dea" l al r an; ul j c. a
'
dRge p' e pr r i r ani
bituden (prolu asfalt).
Kalo se lsiotenje (npr. piopanom) provodi nd laznierlo niskoi
tenpeEturi, 4staje pri njmu nani. asfaltes neso pri dcsti-
LJji, " ldu proDan 3 obD" DtaJine. oqbic
viic donlr! u nEltenskom dijelu preciliBtaj to sve aili da
precipitirani bitwen ima nizi indeks perc$acije i manjt sdr-
,aj pdafna Deso biMen
prcizvcdcn vakum-d*tiiacijom Mije-
djanjen tcmpera re i kolilinc otapala u odnosu !a koliainu
osra* (uz dmi pridsalk) more sc mijcnjati koliaine a tmc I tvr
doa. dobivenog bitumcna. GhvDa prednost precipilaciic i
j$i
ito se tim postupkom more sirovina rastvorni u riic fralkciis i
ove onda kombiniGti u lroizvodc
,cljenih osobina Koobinaciia
tmdogJpropanom dobieenos bilumena t dnsim fiakdj@!bi1rne-
na (u ftkin sluaajevima moie se prinijeniti i dlhanje) pruza darjnje
nosu6trosti Froizvodnje' sintetskih
bitldcnal valja naglasiri
da bitunen dobiven lrecipiracijom !o
minosti i obimu pronvod.ie
daleko zaostaje z! bit@dod dobilenim destihciiom i olsidacijom
Vrste asfaltnth bitudela. Razlila izmedu biMcna do-
bivenih ruliainh postupcima proizvodnie prik@na
jc
u sl 8.
Nuesu li se u di' agrmu PK, loc penef,cije na 25' C ta sloisrva
za prodlkle dobtuene sukcc$v-
no destilacijom, precipiacijon
ili ddrujem udnls iz odre-
dene sirovine, dobi!'ju se kri- X
n
je
ozn icrc sa,krinlja dev e
tilacijex,,!ri!!ljapredpitaciiel
?
i ,!ri!dja oksidacije.. Kako se
;
vidi iz tosa dijaslama, !rod*-
a
tl precipitacije imaiu nanie in
g
dekse penetracije i rca!
' r-
doiu lcgo produtti destilscije
i posorovo oksidacije. lz dija'
tlrdih bitlnena (dion,
"a*,,a&,l) desi acj
ja
se
provodi u daljnjoj koloni
pod vrlo vhoklm vakuu-
I'toia.dnja L'fokhoe
bnnrena atuida.ijotu.Kro
si.ovina za duhmi ili ot-
sidirani bitmc! sluti
ostltak pimaine destila-
cije ili mekani asfdtni bj-
tmen dobiven vakud-
destilaci
jod.
Real<cija ok-
eid'cije
je
egzoremna, te
roba poaellu temperatu-
ru sirovine i tollunu uz-
duha kojim se provodi
oksidacija driati pod kon-
:rolon, kako tmperetu-
E realcije ne bi neasla
totiko da t|pi kvalitet
produ.kia i]i aak tustare
koksovanic. IndBtdjski
se to provodi u rafndi-
jama
nafte na posEoieDju
za kontinuiraninaainpro-
izvodnje
Gl.
7). Snovi-
!a
lr.dgrijana
gotovim
prodlktom zaCxije se u
sl . 7. rrot' odni a bi bFen, ohi &ci l on
I ci i eftr ne!. 2 kdo!, fl oksi daci i u,J ank-
{:nDon, r tmj enj i v!,: roDl i nnr ronpr.sor,
7 resur$i i a zi !.,
, kon,l el atdr. , l osu,l a napul no,:l i unron
rr E8uraci i ! kdi di o.
- r e\ n.
pei i d poi eo t u e- Der e ut u
-
250' . i o
: r "
na
dno oksidacione kolone, kroz koju protiae odozdo gore U isto
sijcme se ru dnu kolone duie u sirovinu komprimirani uzdun
Na putu piema vrhu,
sdje
postumcc izlazi asfaltni bitrmen.
oblvlja se olsidscija, koia se konfiolira mjerenjen remPcratDe
d @nim dsina@ kolone, a regrnira brzinon protoka sirovine
i koliEine dnlaros azdu!!. Sa vlha kolode odvodi se nehkoriale
!i dio uzdu\" i re-t.,jof, snormi
!ln
. slaljuie u Deir"
DuJEn) e bi r umeE : er o se
l r ovodi
i dj kol r nui Eno u \ e' -
drahim lotlovima. Taksv rad pogodniii je
u slui.jevin! kada se
s htom postrojenju
lroiTvode
razliaiti iilovi bintnena Oksidlcija
se nekada
lrovodi
u nazolnosu katalizarora. S fosfornim
penrok-
sidom ..Pjo")
mosu se dobiri bilrmeni specijalnih svojstava (!rlo
ijsokos irdeksa penctacij i nisle taike lona), a reakcij. se moze
znatno ubrzati merslnim kloddibs,medukoiima najbolje rezr tate
d.je FeCL 6Hso. Glavna kamktedslika asfaitnog bitmcna dobi
renog oksidacijom
jest
njecov visoki PI, !j. da uz vnora traku nz-
mekiadja more imati visoku penetacij! na 25'C i biti, prema tome,
na obianoj tempmtui ! izviesnoj njsi
!l.sd&t
i elasiiaan
Bitumeni sa specijalnim osobinad docn se ploizvesti rs&o-
der djelordjed sumpora ili kloo @ vnai ostatal od ddtilacii.
Proizrodnja bilunee
?teci?itsdJot.
Precipitacija
je
Postupak
a dalie koncendinnje bitumena u ct8ttu od destiLcijei odn. za
dobivoje daijih kolitins hlzivih ulja iz tog ostatka, time ato se
sua se bLodef vidi kal(u s(
i z
oos dne , i rorrne a"u' .
l j ; , i . "J' i J?i . i
. '
; ; : ; ;
; " "; j '
n e . v e . i r r c l d j e d o u -
t.ka raznih nafra) pogodnjm izborom postupk! i kombiniraniem
posnrala proizrodde (npr. nljprii desdhcijom do taake
B s oda olsidaciiom
po k.iwlil
,)
more proizvesti bi-
tmen svakog uatenos reologkog ksteltera i irdote (Razlika
izdedu kiwlje oksidacije i krildje d$tilaciie nije, nedu-
dm, za sle siroline t ko telika kao ! dijasrmui 6taci od
suog
podc&a bogati aromrtima ituju pri oksidaciji bnrniu
toia e rel, mrlo rrlLl rj" od
Li,rlie de{ "c
".
R3TliIa /n' Ju
knvul j e de. t , l acnc t L' i wt . ol ! 1i e por 3i ' mma I L
-$,*i i rtPdrPrero
s
zrdi PMi pri mi rhefti
N*ddi rbrtmnr
! t E e
rdk ftzmekaawii! PK
\....*--
- c-__
.....\_"if:11
\ - - \ v
' ,' s&-
\
46 BITUMEN
_
BIZMUT
slu&ju da
!n
oksid.ciji nastaje u znamoj njeli i ispiral@je,
tj. kad
je
rmpentura re.kcije !isoks.)
Na sl. 9 uijeti su lomercijald ripovi bitumeDa u dijagran:
tadkr rdetiavanja, pedetr.cija !! 25' , u kojemu su udM
i prayci jedlatog
PL Na prava PI
:
O mnizaqi su ,norumr
meknl bitumeli dobiveni desilacijom, koji su predner juso-
slavenskos 3randeda
JUS
U. M3,010 pod imeftn lbuumeni za
koLorozqc zastorex. Svaki pravokutnik u dijaglmu oznatava
jcdh od st$dardnih tipova rakvos bitmcna, koii se pEqa na-
loderom sr.ndardu oznaiav.ju slovina ,Bi$ s brojtaEa koje
zn. i r edl ' J r J, ( i or e( r ?b" i . r edol u peoet r " cj u
r o 25,
np.- NBit 70/1t za najt' rdi od tih bitumena. Prema sraddsrdu
za kolovozne zlstore mogl se od tih bitumcna ulotrijebiti oni
kojina je
PI veti od
-1,0,
a onihojima
je
PI veai od +0,7 do-
puste!1 su !s]omo, tj. s rire da se isloruiuju odvoieno i poseb&
ozlaae. Uz pFac PI :
2 su dvije vsre $.dih i lato tvrdth
lako t3ljivih bitumce) dobiyenih uglavnom precipitacijom)
koji se upotrebljavaju u dosta
raliienoj mje.i za specijatne
industrijslc slihe, Desno npod normainih birmena ulaze se
r | r d. i i , kov4kdm Li
b 1r
' n, .
i o .
. e
- oor - bl i a, . I zs n r og(
od indunrijstih stha \ojc Ce biti niie nayedene, a iznad njiil
je
u dijagranu iirok niz mekiih i tvldih duhmih birumenaj
koji sej osim u industriji, Imogo upoffebtjavaju za krome n!
mazc i sl. zaititn slojerc, zbos svog elasriciteia m trhkjm ren-
Prirodni asfarli bitucni sdjestili bi se u rom dijassnu
(!z neke izDimLe) medu Frde komdcijalft bitbene s ' ' sonom
ta&on raznekiavanja.
Preradevine bitumeui, Asfalbi brtrneni razlinih osobiu
moe! se nijelati medu sobon iLi sa aromaiskim i nearomltsknn
n' ndlhin ' njima (nulsn.!i), da se dobiju proizvodi po!.ebnih
osobid za spcciialne svlhe, Potrebe
srrdcsld4tla, ! turoaito
sradlja
c6ta (za koju se rroai daleko mireia koliaina bitmelal
zahiijcla sajzivanie
yiskozireta
bitunetr u aasu primjene, a da
s,
za to $eba zas.ijati tek ftzmtno, ili nilako. Tome zhrjen
odeoluaiu drije preradevine
bitumenlr tunijedeni bntndti i,
bituneahe ehutzije. Raz.ijedeni birumeni
c,r
,ace) su nekani
biludeni tojina
ie
dodano toliko lrja iz nafte ili latrana (r. !.
izmedu 140 i 360' C) da su vca M remperaid@ izmedu 50 i
70'C sasvim tekuii. Bitumnske emulzije izraduju F tako da
se u specijallin mijeS!1ima v.1o enersiinos djelovanj! bitunen
u nazoinosti emulgarora disperyira u sitaim lapliicana (veliaile
2 4 pm) u vodi. Najie56e ulobebljavani emulsarori su akalijski
s.pui mlsnih ki5e1is. k3zeiD, iivotinjski i bilini albumiqi i
globulini, rutkolo
- pftm, vistoziteu
j
polrebnoj srabibosti
emulzije. Emulzije su malo vhkoznije od vode.
Naton nijeianja s kmenim aeregarom i usadnje u cestu, iz
rdrijedenih bitunena se dodata uljs s vremenon naj\raim di-
jelon
ispare, a iz em'rrziia otjeae loda s emulgarorom: u ob.
sluiaja ost
je
!a agrcsatu komF*r.n sloj birrmena. Biruner-
slon emolzijom note se na taj naiin dobro obaviti i kaneli
asregat loji
qije
sasvin suh) ato se vroiim bitmetun !c mozc
posiiai. Otopine tvrdih lilunena u pogoddm otapalima prcd-
stavljaju asfaliD (bitumenste) Loje i larovi.
Prinjela asraltdos bitumena. Najviie se bilumena trosi
u godevinarsttu, naroiito za izradu mode.nih koloroza. Ukupra
pobolnj3 aifaltnog bitunera u US-{ iznosila jc
1960 oko 20 Mn
od koje koliaine
je
?0.-809i, bilo utoSno u c*tosradaji. Proiz-
vodnjs birunena u SFRJ iznosila
jc
1963 oko 120 lt, a potrc3nja je
bila ne&o vjia i u stalrcm
je poras$. U sFRl oko 909'" birumena
troii se u cestogradnji, kao vzn' o u .ahlm asfalrnim sisteni
m^ (!. Asfatt). vrlo lainu ulogu ina bi nen
lrj
izoliranjB
g4devnih objekata od ltase: lao zaltiu renel,a od podznne
vode ili klo za(tita kovova, rrasa i sl. od aroosferilija. U rcdograd
nji zalii{ju se i uavrituju utvrde obala birunensljn nssana. za
sv.L izolaciie od rodc ! nisliosndnji i
yisokosadnii
birumen sluri
bilo tr.1no kao tolacioni premaz u miem staniu bilo lso redstro
za im!.egniranje odnosno pr*taienje ircl&iodb ft.}a. Pd ron kao
nosibc bitumcna sluzi sirovi krov.i karron,
juteno
ili konoplje-
no *anje, a u novije dob! sve viie rkanje od azbesta ili stakle-
nih dn,
!a
i alminiisl<a folij!. Mje!.lina bitumela s lal<ohLa-
pliivim 'niima ili biMenske emulzije u olliku p*ta slu:e za
primjeru bitumen! k,o izolacionog namaza ! hladnoh stuju.
Bitumenski lakovi i bitumenom impregnirde rtstilne rrakc
sluze hao zaitita od vlage i roloziic
lodzemnih Zelieznih cijevEib
vodova i rezervoaru, aeriirih konsrutcija i sl. Cijeyi se bitu-
menom zsltiauiu i iautra. O.l birm.na se prave asfaltne
ltoic
za podoye i na nj se polaZu
!!rketi.
U elekrrorqhnici bitumen se uporebtjava u proizvodnjj i
pli
lohsanju
kabeia, kao masa za zalijelaje sntih elekttatjb
bareriie, kondenzatols
j
.kumdaroraj u proizvodnji posuda za
akumulatore, u proizvodnji izolacionih rrle i asfdtnih izota-
cionih lako% a nanotaje md@ i lImsformalor!, presmasa
7a ku. 1 . el e( ; . Jk, h \ l opL, 1, r azt i i i , e d uge mani e
a- r i . ne.
U prokvodnji
srme birumen (nintral
tubbei) stuii kao punilo
i omeriiraq sanojila je
i trde
sume GboDira). Vezivo
je pri
pr o/ r odnj i br i l . r
' d
khenoE uC s i l uTi / r i r pr egna( !
drrera, za proizvodnju linolemu slitnih
lokovrih naterij.ta
(siastla, balalun), asfaLtnih laj<ola, ljelita i litova, toplinskih
izohcija, bftrila i irlpina, sredsrsve
lrotiv
iretoainjaj itamld-
s&ih boja, plpira za paLolanje otpornih prena vlazi, voskova
za mazanje posorsl<os rem.nja i
yoskoE
za skiie, naziva za @c
valjke i za posonsLa uzetlj sredstava zaverenjejezsri pri lijevanju
detala i 2a
joi
druse
liinjene.
Ispitivan,e asfaltnih bituFena. Metodc islilneja syoj-
sta!3 mierodrynih za
lraLiilnu
llotrebljirost bnumena izuden.
su na,teneljilije za asfalini bitudetr unijcljeo
jzradi
kolovoz-
nih zaslora. Gore spomenuri stldard
IUS U, M3.010 pro-
pislie naain uzimalja lzo.aka i opisuie srandlrdizirmi naaifl
odrdnaja ratk. raznekiavanja, dubine
lrodlrarja {pderacjje),
.s$egljnosii
idutriLiteia), sadriaia
laafina,
koliin pc!e]a!
netoplji'os u teraklodetanu (tarbena)
j
reiativn
eusro6e.
U
UsA F sadrzaj alrstos paraina ne snara mjsiion za k!.liter
ajfaftnog bitumemj u Evropl su miiljenja podjjeljena. Buduii
da ivrsti pda6n ne djeluje lao vezivo, sisurno
je
da velike \o-
l . Joe
- o_" ' u
d' i oLan
( , eho
n1 t val i r e! . al i
j e
Demosr . c F( i
sdje
je
eranica !.i
kojoj tu rtetno dielovdje poiinje. Prcma ste-
drdu, sqdiraj
laraina
-
o&edcn postupkom lojr se osnva !*
ndolljivosii paraiira u etd-aikoholu -
ne smije predi 2,5%.
Sastojci netopliivi u tetranomdanu (kao njsa oiteaenja bi-
M"na p
-.1:L
k 1 proc*:-4 i kol..rd
lelela
.a' ju :znosirr
@jvile
!o
0,5%, a relatn' na
susroq
dora biri lajmeje 1,0 (za
eimekii bit@e! Bir 35/100 n.jl]Ete 0,99). Propisana hat-
simalna tadka loma
!o
Fraa$u nste od 20 za najmekii do + 3.C
za najtndi bilumen, a Estcgljivost po Dovx (e l5' c za ruj-
mekli birhen, na 25' c za o$10 Eeba da izlosi tujmmje 100
cm za sve tipove bitmela do ukljuaivo Bit 55/50, a 40, 20 i 5
za tri najtrda standardna ripa biruden(
Sv. se npiiivanja prema sledardu vrie s @o.lom u dostlv-
non sanju i polavljaju s uzorkon &oji
je
bio nstalien i dizln
kroz
!e!
sati na tempcsturj od 163' q da bi !c raznaro u kojoi
F njeri nijenjaiu svoistva bimena duljin
crijsjen.
Npr.,
lrena
stmdddu ne 3nije taika raznctialeja mkon lll$os
sijanja
porasti za vjie neso 6.-10' C, a
leneoacija
opasri za vise
nego 40. 60 mm/10 (lrena vEti bitunena),
Biiumen za indu$riiske svrhe obuhva6en
je
$ardardom
Jtts B, H4,050,
Lrr.,
I.
Ph PIdu,,
'rhe
prae.t
..
.4. lirdq?r, Ac&Erbl,6'ryiB' ! n.i',
Macre' 1e52. - M Dqi ez i 7. A
E, :1. Edr, Asprl ri $i enei ndt{h' ol o!.y,N.wYo* D6?,-n. r\f, ?' er.' .
\-r
yo-k obr.
A.
,o-a
r a?,
{ sdhl B r d r t : . d
M. Gabria v_ Ktanjte. A.Sotc
BIZMUT, Elo kt oetal @enlstosrebeasre sivobele boje,
oMednjes sjaja, osednje tvrdoee i niske iaake roplienja.
Priliino
je
$inen u prnodi. ali se !Lo.o rcdovno nal-i u
nalim korcenh!.ljama ili kao
lratilac
inesrih dnsih mer.la,
sa loiitu
je
u
loaetku
duso bio i zanenjivm. Telo su g. !!-
zivali: neiistim l'lajem, neaistin sebrom, Zenskim eftimonom,
je.lnom
rstom olora itd. Po svome izgledu i ktosti on
je
naj-
elianiji antimonu, ali F od njega ladikuie
ivojim
slabo @en,
Blzmur '., dini r, pdi prt dobiren i nFirivf rnj.n xv L PNi Frt e,
poninju Pucdsu i AFicoh. koji g, nuiv. ,Frunbui .i.d6d. i !bb.duil@..
' dJ
o oea(ro . T vnmrq ^o. t md&r Eroq ro
j.
dobivrn Fro*i6 ohFi.jen (rik!.cijon) odnosno hs.hnj.n oijl, ndr o
kd'im a Dd,io kd undodM, bno I kosoE
4njfb
ili u DeeDuroj ceyi.od