Visoka poljoprivredno-prehrambena kola visokih studija u

Prokuplju








Seminarski rad



Aditivi u ishrani ivine





Dr. Nikola Stoli Bojovi David S-200/12
Prokuplje, 2014.
Sadraj
























1

Aditivi u ishrani ivine
Pored uobiajenih hraniva u ishrani ivine sve se vie koriste razni dodatci koji se
popularno nazivaju aditivi. U aditive se ubrajaju: probiotici, enzimi, sintetske aminokiseline,
razne boje za poboljanje boje i ukusa. Njihovom primenom pstie se blje iskoriavanje
pojedinih hranjivih materija. U celini, aditivi obezbeuju vee proizvodne rezultate i bolji
kvalitet proizvoda mesa i jaja.
Problemi vezani za primenu nekih antibiotika
(rezistentnost, prisustvo rezidua u mesu i jajima) doveli
su do sve vee pimene probiotika u ishrani ivine.
Probiotici su definisani kao ivi mikroorganizmi koji,
kada se dodaju hrani, utiu povoljno na uspostavljanje
mikrobiolokog bilansa u digestivnom traktu ivine. Prvi
probiotici su bili na baziLactobacillus vrsta sa ili bez
posebnih dodataka. Kasnije su kao probiotici korieni
prirodni mikroorganizmi cekuma (slepog creva)
izolovani iz zdrave ivotinje. Izolovani mikroorganizmi
su korieni sami ili uz dodatak laktoze, pri emu se
postiu bolji efekti. Osim bakterija za proizvodnju
probiotika korieni su i kvasci. Danas se probiotici proizvode sintetiki, kao kombinacija
nekoliko sastojaka (pirimidini, purini, metaboliti asparaginske i limunske kiseline).

Korisni probiotici

Princip dejstva probiotika je tzv. kompetitivno iskljuivanje. Sutina je da korisni
mikroorganizmi preko razliitih mehanizama potiskuju patogene mikroorganizme. Danas je
proizvodnja probiotika regulisana posebnim propisima. Potrebno je za svaki probiotik osim
imena dati i taksonomski opis, metod identifikacije, dozu i nain korienja.

Dosadanja iskustva pokazala su da probiotici utiu pozitivno na iskoriavanje
hranjivih materija iz obroka. Zbog toga se preporuuje korienje probiotika u ishrani
obrocima s niim sadrajem proteina, odnosno aminokiselina. Dosadanji rezultati su pokazali
da se korienjem probiotika u ishrani pilia ostvaruje vei prirast telesne mase i bolja
konverzija hrane. Kod nosilja je primenom probiotika ostvarena vea nosivost, povoljnije
iskoriavanje hrane i bolji kvalitet jaja. Probiotici povoljno utiu i na zdravstveno stanje
ivine (smanjuju mortalitet). Ipak, najvei efekat njihovom primenom ostvaren je na kvalitetu
ivinskih proizvoda (mesa i jaja). Poznato je da je u novije vreme jedan od ozbiljnih problema
u ivinarskoj proizvodnji prisustvo Salmonele. Salmonela je, inae, normalno prisutna u
digestivnom traktu ivine. Nepovoljni uslovi dranja, loa ishrana, mogu da dovedu do toga da
se Salmonela "aktivira" i izazove velike probleme. Primenom probiotika preko hrane ili vode
smanjuje se prisustvo Salmonele u digestivnom traktu i opasnost od kontaminacije brojlerskih
trupova i jaja, a samim tim i opasnost po ljude da budu inficirani Salmonelom. Posmatrano u
2

celini, primena probiotika u ishrani ivine ima svoju budunost, posebno u okviru programa
proizvodnje zdrave hrane koja je aktuelna i u ivinarskoj proizvodnji.



Enzimi potpomau varenju hrane

Ve desetak godina koriste se enzimi u ishrani ivine. Tome su doprineli oigledni
efekti koji se postiu primenom enzima i relativno povoljna cena enzimskih preparata. Prva
primena enzima se odnosila na primenu pojedinanih enzima kojima se obezbeivalo
razlaganje specifinih supstrata, to je doprinelo boljem iskoriavanju hranjivih materija iz
pojedinih hraniva. Kasnije su korieni enzimski preparati sastavljeni od dva ili vie enzima.
Primenom enzima razlau se tzv. neskrobni polisaharidi sadrani u elijskom zidu. Na ovaj
nain omoguava se iskoriavanje hranjivih materija u samoj eliji. Poznato je da endogeni
enzimi nisu u stanju da vare neskrobne polisaharide i bez dodataka enzimskih preparata ove
hranjive materije ostaju neiskoriene. Dodatkom enzimskih preparata postie se bolje
iskoriavanje hranjivih materija iz "grubih" hraniva (itarice, suncokretova sama, lucerkino
brano). Zahvaljujui enzimima mogue je poveati uee ovih hraniva u smeama za ishranu
ivine. Primenom specifinih enzima, kao to je fitaza, moe se poboljati iskoriavanje tzv.
fitinskog fosfora, i na taj nain smanjiti potreba da se celokupni fosfor obezbeuje preko
mineralnih hraniva. Pored toga, dodatkom enzima moe se ublaiti negativni efekat tzv.
antinutritivnih materija. Sve ovo doprinosi efikasnijem korienju hranjivih materija iz nekih
leguminoza, kao to su: soja, graak, lupina i sl. Bolje iskoriavanje hranjivih materija
postignuto je primenom enzima, a istovremeno i manje izluivanje tetnih materija u
spoljanju sredinu. Na ovaj nain se praktino titi ivotna sredina.

Kod mladih pilia enzimski sistem je nedovoljno razvijen, pa se dodatkom enzima
poboljava iskoriavanje hrane. Ovo je naroito znaajno kada se u ishrani koriste itarice
(jeam, penica, ra, tritikale), ije hranjive materije ivina inae tee usvaja. Slino je i sa
hranivima koje imaju visok sadraj celuloze (suncokretova sama, lucerkino brano, graak). I
kod ovih hraniva dodatkom enzima poboljava se njihovo iskoriavanje. Dosadanji rezultati
pokazali su da se dodatkom enzima, zavisno od sastava obroka, moe poveati prirast telesne
mase za 4-5% i poboljati konverzija hrane za 6-9%. Efekti su vei kod mladih pilia (1-28
dana), kod kojih je inae slabije razvijen endogeni enzimski sistem.

Enzimi su nali znaajnu primenu i u ishrani nosilja. Ispitivanja su pokazala da se
dodatkom enzima obrocima za ishranu nosilja poboljava nosivost, smanjuje utroak hrane za
proizvedeno jaje i poveava masa jajeta. Efekti zavise od sastava obroka. Ukoliko je obrok
sastavljen na bazi itarica (penica, jeam, ra, tritikale), ili sadri vei procenat suncokretove
same, utoliko su efekti vei, pogotovo ako se radi o kompleksnim enzimskim preparatima
koji izmeu ostalog sadre enzim celulazu. Dodatkom enzima fitaze moe se poboljati
iskoriavanje fosfora u obroku za ishranu nosilja i smanjiti potreba dodatka fosfora iz
3

mineralnih hraniva. Dodata fitaza u obroku utie povoljno ne samo na nosivost, ve i na masu
jaja i vrstou ljuske. S obzirom na sve efekte koji se postiu primenom enzima u ishrani
ivine, sigurno je da e njihova primena u budunoti biti sve vea. Enzimi e postati i u naoj
zemlji obavezan dodatak smeama za ishranu ivine, kao to je to ve u mnogim zemljama
sveta.

Organske kiseline u ishrani ivine
Nivoi antibiotika, ispod terapeutskih doza, uveliko mogu poboljati stepen iskorienja
hranljivih materija i stimulisati proizvodna svojstva grla. Njihovo dejstvo je mnogostruko, npr.:
via je konzumacija hrane i apsorpcija svarenih materija sa kraim zadravanjem hrane u
probavnom traktu; bolja je metabolika retencija energije i azota u telu; manji je gubitak energije
tokom varenja; poviava se nivo proteina u jetri kao i alkalne fosfataze u crevima; izmet je suvlji,
sa manje masti, toksinih amina, aromatinih fenola i amonijaka; kvalitetniji su imunoloki
procesi; smanjuje se sinteza vitamina (moraju se dodavati u hranu) te mikrobioloke ureaze i
pojava sekundarnih oboljenja izazvanih E. coli i Clostridium perfringens.
Nevolja je da su ovi antibiotski dodaci slini onim za leenje ljudi. Njihovi ostaci
(rezidue) u proizvodima za ishranu ljudi blokiraju proces leenja najverovatnije zbog slinosti
nosaa koji slui kao disperzivno sredstvo aktivnih jedinjenja. Stoga su antibiotici u mnogim
dravama zabranjeni kao aditivi hrani odn. nespecifini stimulatori metabolikih procesa.
Gajenje ivine je posebno optereeno stresnim iniocima okoline (kompletne smee
koncentrovane hrane, neprirodni smetajni i klimatski uslovi u objektu, veliki broj grla
koncentrisan na skuenoj povrini, enormna proizvodnost po grlu...). Stoga naunici ine napore
da u smee koncentrata uvedu organske kiseline koje bi trebalo da zamene upotrebu antibiotika,
inei grla otpornijim i proizvodnijim a bez tetnih uticaja njihovih proizvoda na zdravlje ljudi.
Donosim saet, pristupaan pregled upotrebe ovih kiselina to se moe uspeno iskoristiti u naoj
ivinarskoj praksi. [Priloena slika pripada prolosti koko je slobodna u prirodnom ambijentu
(Loznica, maj 05.).]

Uloga, efekti i tehnologija dodavanja organskih kiselina smeama
Dodate kiseline uspeno odravaju poeljan mikrobioloki balans u probavnom traktu
grla odn. odnos gram-pozitivnih i enteropatogenih (gram-negativnih) mikroorganizama. U isto
vreme poboljavaju odrivost hrane izloene vazduhu tokom manipulacije i neutraliu toksine
hemijske i hemoterapeutske agense koji se, eventualno, nalaze u njoj. Ovaj aspekt je od posebne
vanosti imajui u vidu mikroklimatske uslove u ivinarniku (visoka vlanost i temperatura
vazduha, zapraenost, prisustvo nepoeljnih mikroorganizama, produkti razlaganja izmeta).
Sniavajui pH vrednost hrane, probavnog sistema i mikrobne citoplazme koe razvoj patogena,
4

smanjujui konkurentnost mikroflore za hranom domaina, to rezultira boljim rastom i
performansama grla.

Samostalno ili u razliitim kombinacijama, prouavane su: mravlja, siretna, propionska,
buterna, mlena, limunska, jabuna, sorbinska, fumarna, vinska i benzoeva kiselina. Posmatrani
su efekti kako na mikroorganizme tako i na proizvodne pokazatelje.
U oba pogleda najbolje rezultate pokazala je smea benzoeve, fumarne, mlene, buterne,
mravlje i propionske kiseline.
Pojedinano posmatrano, benzoeva i mlena kiselina su superiorne zbog izraenog
uticaja na koliformne oblike, kako u elucu tako i u tankim crevima.
Zakljueno je da treba koristiti meavine sinergistikih kiselina i njihovih soli.

Korisno je upoznati se sa pojedinanim svojstvima organskih kiselina na grlo i njihovim
procentualnim ueem u smeama. Ovi podaci mogu dobro doi poljoprivrednim strunjacima,
nutricionistima, da sa vie pouzdanja i sami pristupe formiranju dodataka i primeni ovih aditiva u
svakodnevnoj praksi. Korist je i to se mogu uneti u raunarske baze podataka jer su dobijeni
egzaktnim, viegodinjim, prouavanjima. Prikazani procenti su znatno nii ukoliko se koriste
meavine kiselina, to je uobiajeno.

Organska kiselina (efekat)/koncentracija u smei (%):
- fumarna (vei prirast brojlera; bolja konverzija hrane brojlera i nosilja)/0,50-1,00;
-propionska (poboljanje randmana enskih brojlera i redukcija abdominalne masti kod
mukih)/0,15-0,20;
- jabuna (bolji prirast)/0,50-2,00;
- sorbinska (bolja konverzija hrane)/1,12;
- vinska (bolji prirast)/0,33;
- mlena (znaajno poboljana konverzija hrane i prirast)/2,00;
- mravlja (redukcija pH u cekumu i uticaj na salmonele)/0,50-1,00;
- benzoeva (uticaj na rast grla)/0,20;
5

- buterna (odravanje poeljne mikroflore i poveanje proliferacije i sazrevanja intestinalnih
elija) / 0,15.
Npr., dodatkom patentiranog aditiva Acid LAC u iznosu od 0,25 % u hranu koka nosilja
postignuti su rezultati u poboljanju kvaliteta ljuske jaja. Posmatrani su parametri - tanka
ljuska/polomljena/gruba povrina ljuske, 5 nedelja pre tretmana/5 nedelja posle primene,
respektivno, (%):
3,64-1,18-1,26 prema 3,46-0,98-1,10.
Fizioloki efekti dodavanja meavina organskih kiselina smeama hrane ogledaju se u sledeem:
- odrava se optimalni pH u elucu, to stvara uslove za normalnu aktivaciju i funkciju
proteolitikih enzima ime je unapreeno varenje proteina;
- poveanom ukusnou stimulie se konzumiranje hrane;
- inhibira se rast patogena (bakterije osetljive na pH vrednost okoline: E. coli, Salmonella spp.,
Listeria monocytogenes, Clostridium perfringens; manje ili neosetljive su: Bifidobacteria,
Lactobacillus spp.)
- poboljava se svarljivost energije i proteina uz manji gubitak azota;
- smanjuje se pojava sub-klinikih simptoma oboljenja;
- smanjuje se produkcija amonijaka i mikrobnih metabolita;
- poveava se sekrecija pankreasa i dobar je uticaj na morfologiju i funkciju gastrointestinalne
mukoze;
- zbog idealnog pH creva unapreena je apsorpcija minerala to je od posebne vanosti za koke
nosilje i grla koja brzo rastu.
Efekti primene enzima u ishrani pilia
Enzimski sistem kod mladih pilia je nedovoljno razvijen, zato se najbolji efekti sa
primenom enzima postiu kod mladih pilia. Cmiljani i sar. (1997) su dodatkom enzimskog
preparata Yeasture obroku za ishranu pilia postigli bolji prirast telesne mase i povoljniju
konverziju hrane u prvom periodu tova (1-28 dana), dok u drugom periodu tova ti efekti nisu bili
posebno izraeni. Sline rezultate je dobio Chesson (2001). Ovaj autor je takodje ustanovio da se
primenom enzima postizu pozitivni rezultati naroito kod mladih pilia, dok su kod starijih pilia
ti pozitivni efekti manje izraeni. Enzimi se najee koriste za razlaganje neskrobnih
polisaharida sadranih u obrocima za ishranu pilia. Dodatkom enzimskog preparata
hemicelulaze obroku za ishranu pilia baziranom na: jemu, sojinoj sami i ribljem branu,
postie se poveana svarljivost organskih materija uz bolji prirast i konverziju hrane (Parvu
6

1996). Ispitivanja su pokazala (Piva i sar., 1997) da efekti primene enzima u ishrani pilia zavise
od osnovnog izvora energije i 51nivoa proteina u obroku. Dodatak enzimskog preparata
Subdu-F obroku na bazi penice, bez obzira na nivo proteina, signifikantno poboljava prirast i
kvalitet trupa, dok isti efekat nije ostvaren kada je kukuruz bio osnovno energetsko hranivo.
Primena enzimskog preparata Enzimix- u ishrani tovnih pilia pozitivno utie na prirast
telesne mase i konverziju hrane (Cmiljani i sar., 1998). Slini rezultati su postignuti (vei
prirast, bolja konverzija hrane i manji mortalitet) kada su obroku dodati zajedno enzimski
preparati Hostazym-C i Enzymix- (Cmiljani i sar., 2001). Dodatkom enzima karbohidraze
obroku za ishranu brojlera sastavljenog na bazi: penice, sojine same, same uljane repice i
graka dolo je do signifikantnog poboljanja prirasta i konverzije hrane (Slominski 2005) .
Autor je zakljuio da dodavanje pomenutog enzima obroku za brojlere baziranog na penici se
signifikantno poboljava iskoriavanje hranljivih materija, a samim tim poboljavaju proizvodni
rezultati. Schuttei i Pereira (1998) su ispitivali uticaj dodatog enzimskog preparata Vegpro
obrocima za ishranu brojlera. Ispitivanja su pokazala da dodatak enzimskog preparata Vegpro
obrocima sastavljenim preteno od biljnih proteinskih hraniva utie povoljno na prirast i
konverziju hrane. Dodatak kompleksnog enzimskog preparata (proteaze, hemicelulaze, pektinaze
i - glukanaze) obrocima za ishranu brojlera na bazi kukuruza, sojine i suncokretove same utie
pozitivno na prirast i konverziju hrane (Levi i Sredanovi, 1999). Delimina zamena sojine
suncokretovom samom, bez dodatka enzima, obrocima za ishranu tovnih pilia nije imala
signifikantan uticaj na randmane i mere konformacije (Pavlovski i sar.,1998). Cmiljani i sar.
(1999) su u revijalnom radu prikazali pozitivne rezultate u tovu pilia koji se mogu postii
dodatkom enzima. Efekti koji se mogu postii dodatkom enzima zavise i od vrste masti u
obroku. Efekti su bili povoljniji (bolji prirast i konverzija hrane) ukoliko su obroku dodate
animalne masti (Langhouta i sar., 1997). Danicke i sar.(1997) su takodje utvrdili da efekat
dodatog enzima ksilanaze obrocima za ishranu pilia zavisi od vrste dodate masti. Svarljivost
masti u obroku se poboljava dodatkom enzima ksilanaze, jedino ako je obroku dodat loj.
Ispitivanja su takodje pokazala da enzime obroku treba dodavati nakon dodatih masti da ne bi
dolo do nepoeljne interakcije. Efekti dodatih enzima obroku zavise i od forme obroka
(branasta ili peletirana). Ispitivanja Scotta i sar.(1997) su pokazala da se dodatkom enzima
obroku u branastoj formi postie bolja konverzija hrane u odnosu na isti dodatak obroku u
peletiranoj formi. Ukoliko se hrana peletira enzimi se dodaju nakon zavrenog peletiranja i
rashladjivanja. Rastvor enzima se dodaje posle peletiranja u vidu spreja. Ukoliko se enzim
dodaje pre peletiranja gubi se 24 58% njegove aktivnosti (Steen 2003 ). Poseban znaaj u
ishrani pilia ima enzim fitaza. Sebastijan i sar. (1997) su ispitivali uticaj dodatka mikrobijalne
fitaze na svarljivost sirovih proteina i 52aminokiselina kod pilia u tovu. Dodatak fitaze
poveava prirast i konzumaciju hrane kod pilia mukog pola, dok kod pilia enskog pola fitaza
jedino poveava prirast. Dodatak fitaze poveava ilealnu svarljivost proteina i aminokiselina.
Enzim fitaza je posebno znaajan za iskoriavanje tzv. fitinskog fosfora iz biljnih hraniva.
Ispitivanja Sebastijana (1998) su pokazala da se dodatkom enzima fitaze poveava iskoristivost
fitinskog fosfora, kalcijuma, cinka i bakra. Poveanim iskoriavanjem fosfora iz fitinske
7

kiseline smanjuje se zagadjivanje ovekove okoline. Poznato je da je iskoristivost fosfora iz
fitinske kiseline izuzetno niska (oko 30%) i da se dodatkom enzima fitaze moe poboljati za
30% (Luki i sar., 2002). Dodatkom fitaze smanjuje se i cena obroka preko smanjenja korienja
skupih neorganskih izvora fosfora (Hruby, 2004). Fitati se takodje smatraju antinutritivnim
materijama (Mellor 2004 ). Enzimi i betain mogu da budu zamena za antibiotike kao promotere
porasa ije je korienje zabranjeno propisima Evropske Unije.Hruby(2005) je dokazao da
enzimi i betain dodati hrani za pilie bez antibiotika smanjuju cenu hrane,a u isto vreme
poboljavaju porast brojlera i kvalitet trupova.Remus(2005) je utvrdio da fitat remeti aktivnost
endogenih enzima u digestivnom traktu. Nesumnjivo je da egzogeni enzimi imaju znaajnu
ulogu u ishrani tovnih pilia i da e njihova uloga u budunosti biti jo vea.
Efekti primene enzima u ishrani nosilja
Istraivanja izvrena u poslednjih deset godina su pokazala da dodatak enzima obrocima
za ishranu nosilja utie pozitivno na proizvodne rezultate i kvalitet jaja. Ispitivanja
Benabdeijeula i Barkoka (1996) su pokazala da dodatak enzima obrocima za ishranu nosilja utie
pozitivno na nosivost, poboljava konverziju hrane i poveava teinu jaja. Dodatak enzima (-
glukanaze, ksilanaze i pektinaze) obrocima za ishranu nosilja pozitivno utie na teinu jaja
(Fraqncesch i sar.1995). Ispitivanja (Pani i sar.1998) su pokazala da dodatak enzima Roxazyme
G obrocima za ishranu nosilja poboljava sadraj metabolike energije i poveava nosivost.
Dodatak enzima celulaze obrocima za ishranu nosilja koji su imali visok sadraj celuloze
znaajno poboljava nosivost (Prakash i Mortod 1996). Ispitivanja (Smulikovske i sar. 1997) su
pokazala da nosilje hranjene obrokom na bazi rai uz dodatak enzima(pentozanaze i -
glukanaze) su imale bolje proizvodne rezultate u poredjenju sa nosiljama hranjenim obrokom
koji je sadrao penicu. Dodatak pomenutih enzima smanjio je viskozitet crevnog sadraja i
uslovio povoljniju konverziju hrane. Ispitivanja Oloffsa i sar. (1998) su pokazala da dodatak
enzimskog preparata (-glukanaze i ksilanaze) obroku za ishranu nosilja baziranom na jemu i
ovsu ili kombinaciji penice i ovsa ima pozitivan uticaj na vrstinu ljuske uz manji procenat
zaprljanih jaja. Shivaran i Devegowda (2004) su ispitivali efekte primene enzimskog preparata
Vegpro u 53ishrani nosilja. Ispitivanja su pokazala da dodatak enzimskog preparata Vegpro
obrocima za ishranu nosilja koji su sadrali suncokretovu samu smanjuje viskozitet crevnog
sadraja i poboljava konverziju hrane. Na osnovu dobijenih rezultata autori su zakljuili da
suncokretova sama moe uspeno da se ukljui u obroke za ishranu nosilja ako se obroku doda
enzimski preparat Vegpro i deficitarne aminokiseline (lizin i metionin). Fitaza izmedju ostalih
enzima koji se dodaju obrocima za ishranu nosilja ima poseban znaaj. Poznato je da se fosfor u
biljnim hranivima nalazi u formi fitinske kiseline i njenih soli.Iskoriavanje fosfora iz fitinske
kiseline kod ivine je vrlo nisko (oko30%). Poznato je takodje da fitinska kiselina pravi
komplekse sa proteinima, mineralima i digestivnim enzimima (Kies i sar. 2001). Preciznije
reeno fitinska kiselina se ponaa kao antinutritivna materija. Ispitivanja su pokazala da se
iskoristivost fosfora iz fitinske kiseline moe poboljati dodatkom enzima fitaze. Olffs i sar.
(1997) su ispitivali efekte dodavanja enzima fitaze obrocima za ishranu nosilja deficitarnim u
8

fosforu. Dodatkom enzima fitaze poboljani su proizvodni rezultati i kvalitet jaja. Sline
rezultate su dobili Hodorn i sar.(1997). Ovi autori su dodavali fitazu obrocima za ishranu nosilja
deficitarnim u fosforu. Dobijeni rezultati su pokazali da se dodatkom enzima fitaze poveava
iskoristivost fosfora, dok se u isto vreme smanjuje ekskrecija fosfora u spoljanu sredinu.
Ispitivanja su pokazala takodje da se dodatkom fitaze obroku za ishranu nosilja poveava
vrstina i debljina ljuske, a smanjuje lomljivost. Dodatak fitaze uticao je pozitivno na nosivost i
konverziju hrane (Kaminska 1997). Klis i sar.(1997) su ispitivali sfekat dodatka enzima fitaze na
iskoriavanje fosfora iz obroka za ishranu nosilja tipa kukuruz-sojina sama. Ispitivanja su
pokazala da dodatak fitaze (250 FTU/kg obroka) hidrolizuje koliinu fitinskog fosfora koja je
jednaka 1,3g fosfora iz mono kalcijum fosfata. Slina ispitivanja su izvrili Carlos i Edwards
(1998). Ovi autori su ispitivali uticaj dodatka fitaze obroku za nosilje na bazi: kukuruza i sojine
same. Dodatak fitaze je imao pozitivan uticaj na prirast telesne mase, sadraj fosfora u krvnoj
plazmi i sadraj pepela u tibii nosilja. Rezultati dosadanjih istraivanja jasno pokazuju da fitaza
moe biti koriena za poboljanje iskoriavanja fitinskog fosfora iz obroka za ishranu nosilja.
Ispod su navedeni pojedini dodaci Nemake firme Biochem.
Dodaci ishrani
Avizyme
Termiki stabilan enzim za recepture sa meanim itaricama i nusproizvodima koji imaju visok
sadraj vlakana.
Axtra XB
Pouzdanost i produktivnost u recepturama sa meanim itaricama.
Betafin
Prirodni betain 91-96%, proizvoa Danisco Animal Nutrition trading as Du Pont.
BioPlus YC
Nova generacija kultura B.Subtilis i B.Licheniformis u odnosu 1:1, doziranje 0,4-1kg/T gotove
hrane.
BioPlus 2B
Probiotska kultura B.Subtilis i B.Licheniformis u odnosu 1:1, doziranje 0,4-1kg/T gotove hrane
BioKey / EcoTrace
Nova generacija organski vezanih mikroelemenata.
BioTox
Adsorbent mikotoksina. Doziranje od 1-5kg/T stone hrane u zavisnosti od kontaminacije.
BioAcid Plus
Organski zakieljiva za stonu hranu. Doza od 2-3kg/T gotove hrane.
BioAcid Ultra
Zakiseljiva - puferizovana meavina mravlje, propionske i mlene kiseline na nosau.
9

Bredol 683
Emulgator za stonu hranu, hranu za kune ljubimce i mlene zamenice. Proizvoa Akzo
Nobel.
GalliPro
Mikroorganizam koji proizvodi enzime.
Phyzyme
Bakterijska fitaza, doza od 30-150g/T gotive hrane.
TechnoMos
Prebiotik za korienje u stonoj hrani. Doza od 0,5-2kg/T gotove hrane.


Dijetski dodaci

BioVit E/Se Liquid
Sinergizam za zatitu od oksidativnog stresa.
BioSol
Probiotik zasnovan na Enterococcus faecium i Betainu, koji podrava brz razvoj zdrave crevne
flore od samog starta.
Flushing
Kratak opis proizvoda trenutno nije dostupan
LiquiVit 20
Koncentrovani teni multivitamin za sve vrste i kategorije domaih ivotinja.
LiquiVit Strong SL
Teni multivitaminski koncentrat za svinje, ivinu, telad i mlene krave.
LiquiPhos Strong
Teni fosfor i rastvor mikroelemenata.
Rescue Kit / SL
Dijetetski dodatak za korienje u hrani i vodi radi rehabilitacije ivotinje nakon bolesti,
vakcinacije i terapije.
Stress Pack / SL
Za korienje preko vode ili hrane u svim stresnim situacijama po ivotinju a naroito tokom
toplotnog stresa.
VerSal Liquid
Tena meavina organskih kiselina za primenu preko vode za pie.



10

Literatura:

1. http://www.stocarstvo.com/


2. http://www.agroinfotel.net/


3. http://www.biochem.rs/


4. Internet