Genocid U Jugoslaviji Smilja Avramov

GenociduJugoslaviji
1
www.krajinaforce.com
GenociduJugoslaviji19411945,1991...
Smilja Avramov.
Prof dr Smilja Avramov, svetski strunjak za meunarodno pravo, koja je ceo svoj radni
vek posvetila utemeljenju principa istine i pravde, nedavno je objavila studiju Genocid u
Jugoslaviji 1941-1945 u kojoj nam otkriva jedan svet u kome smo iveli, a koji nismo
poznavali.

Skrivanjeistinezloinprotivovenosti
Sve do objavljivanja kapitalnog dela Arons (Mark Aarons) i Loftusa (John
Loftus), i delimine deklasifikacije arhivske grae iz Drugog svetskog rata,
razlozi za preutkivanje genocida nad Srbima traeni su iskljuivo u ideolokom
opredeljenju SFRJ
U svetskoj literaturi dvadeseti vek nazvan je vekom megasmrti. Meu mnotvom
oblika masovnih umorstava u dvadesetom veku, centralno mesto pripalo je genocidu.
Samo u Drugom svetskom ratu, od 55 miliona ljudskih ivota stradalih u direktnoj borbi,
ili od bombardovanja, epidemije i gladi, 10 miliona bile su rtve genocida: Jevreji,
Jermeni, Romi, Rusi, Ukrajinci i oko milion Srba.
Kada je 1951. stupila na snagu Konvencija o spreavanju i kanjavanju zloina genocida,
malo panje posveeno je naunoj obradi ovog fenomena. U sklopu hladnoratovske
strategije zapada protiv istoka, razraena je strategija zaborava i prevazilaenja
prolosti kao njen sastavni deo. Ideja je potekla od pape Pija DII, koji je u pomirenju
katolikih zemalja, pobednika i poraenih, pre svega Nemake i Francuske, video monu
branu protiv komunizma i istonog bloka. Uz aktivnu ulogu Vatikana postignut je
konsenzus zapadnih zemalja, i otvoren proces preoblikovanja istaknutih nacista, okorelih
ratnih zloinaca, u borce za demokratiju, u nove krstake ratnike u obraunu sa
Istokom.
Preiveli logorai i potomci rtava genocida nad Jevrejima podigli su glas protesta;
doiveli su strategiju zaborava kao najteu uvredu. utanje je zloin protiv
ovenosti uzviknula je Sara Berkovic.
Protesti Jevreja irom sveta urodili su plodom. Posle skromnih dela krajem pedesetih,
koja su se bavila tehnikom stranom ubijanja, bez ulaenja u sutinu problema,
postepeno se irio krug analitiara koji su svestrano, iz razliitih uglova prouavali
genocid. Odluujuu ulogu u tome imala su dela Teodora Adorna i Hane Arent. Ova dva
filozofa postavila su genocid u odnosu na strukturu i logiku modernog ivota. Odbacili su
razmatranje genocida kao neki bizarni dogaaj, ili usputnu greku u modernoj istoriji.
Umesto toga postavili su genocid kao deo istorije, ije je viedimenzionalno prouavanje
neophodno da bismo shvatili u kojoj vrsti drutva ivimo. Kao rezultat tih nastojanja, u
poslednje etiri decenije prolog veka, objavljeno je nekoliko hiljada knjiga, formirani su
brojni instituti koji se i danas bave genocidom.
GenociduJugoslaviji
2
Prouavanje je u tom periodu svedeno gotovo iskljuivo na stradanje Jevreja u Nemakoj

i satelitskim dravama Treeg rajha. Genocid je postao kljuni elemenat jevrejskog
kolektivnog identiteta, i osnov na kome poiva drava Izrael. Genocid nad Srbima,
izvren tokom Drugog svetskog rata u ND Hrvatskoj, koji po metodama umorstava i
motivima spada u red najmonstruoznijih dogaaja u novijoj istoriji, izbrisan je iz svetske
istorije.
Sve do objavljivanja kapitalnog dela Arons (Mark Aarons) i Loftusa (John Loftus), i
delimine deklasifikacije arhivske grae iz Drugog svetskog rata, razlozi za preutkivanje
genocida nad Srbima traeni su iskljuivo u ideolokom opredeljenju SFRJ. Loftus, koji je
za vreme i posle rata, u svojstvu naao na listi ratnih zloinaca koju su sainile
Ujedinjene nacije. Visoki funkcioner u vladi Velike Britanije, koji je radio na problematici
ratnih zloina i imao pristup tajnim dokumentima NATO, otkrio je nedavno prave motive.
Prema njegovim reima: Britanska obavetajna sluba odravala je pre rata tesne veze
sa ustakom podzemnom teroristikom mreom, ak i posle ubistva jugoslovenskog
kralja Aleksandra u Marseju 1934... koristila je Pavelia, uprkos njegovoj reputaciji
teroriste i ubice... bila je to hipokrizija najneobuzdanije vrste, zakljuuju pisci.
Bilo je pokuaja osporavanja genocida poinjenog i nad Jevrejima. Odrani su u tom cilju
ak i nauni skupovi. Pokrenuti su posebni asopisi i objavljene mnogobrojne knjige.
Artur Buc (Arthur R. Butz) osporava istrebljenje Jevreja u Nemakoj; po njemu, oni su
samo izgnani iz Evrope. Logori su, istina, postojali u ovoj zemlji, ali to su bili radni
logori, izvor radne snage tako potrebne nemakoj ekonomiji. Kao rezultat ratnih
uslova u njima je, po Bucu, umrlo izmeu 350.000 i 400.000 ljudi raznih nacionalnosti,
od ega je sasvim neznatan broj otpadao na Jevreje. Gasne komore su za njega
izmiljotina, ili ista fikcija. Postojali su krematorijumi, ali su sluili za spaljivanje tela
ljudi koji su umirali. Upotrebljavan je povremeno insekticid, kao to je na primer Zyklon
B, ali samo za dezinfekciju, jer su usled ratnih prilika harale epidemije. I za Forisona
(Robert Faurisson) upotreba gasa bila je preventivne prirode; po njemu i po tajnu
(Honjard F. Stein) holokaust je samo grupna fantazija, pa je otuda potrebna istorijska
revizija dogaaja iz Drugog svetskog rata.

GenociduJugoslaviji
3
ZatiranjeistineoSrbima
Genocid nad Srbima nije izbrisan samo iz svetske istorije, nego sve donedavno
bio je izbrisan i iz nacionalne istorije. U naim udbenicima taj fenomen je
prosto izostavljen, za njega se nije nalo mesta ni u fusnotama

Jedan broj revizionista priznavao je izvrenje genocida, ali su kroz minimiziranje broja
rtava pokuali da nacizam, sa svim njegovim izdancima: ustatvom, balistima,
gvozdenom gardom, itd. postave u istu ravan sa ostalim politikim reimima,
demokratskim i nedemokratskim. Nisu, po njima, Hitler ili Paveli bili ni bolji ni gori od
erila, koji je naredio bespotedno bombardovanje nemakih gradova u kojima je
stradalo na hiljade nedunih civila; ni od Trumana koji je doneo odluku o bacanju
atomskih bombi na Hiroimu i Nagasaki, ni od Staljina koji nosi na dui milionske rtve,
ni od Izraela pod ijom je zatitom izvren masakr nad Palestincima u logorima Sabri i
atili juna 1982. i brojni zloini protiv ovenosti.
Izrael i jevrejska dijaspora irom sveta istrajali su u svojoj borbi. Seanje na genocid
institucionalizovani su kroz ritualno obeleavanje Dana seanja i masovne posete
logoru Auvic. Tog dana na stotine mladih Izraelaca marira u stroju kroz logor, sa
zastavama Izraela. U SAD, Evropi i Izraelu izgraeni su monumentalni memorijalni
centri.
Genocid nad Srbima nije izbrisan samo iz svetske istorije, nego sve donedavna bio je
izbrisan i iz nacionalne istorije. U naim udbenicima taj fenomen je prosto izostavljen,
za njega se nije nalo mesta ni u fusnotama. Meutim, treba rei da je nedostatak
nauno utemeljenih rasprava o genocidu u nekadanjoj Jugoslaviji mnogo sloeniji
problem, no to bi se to, na prvi pogled, moglo zakljuiti. Nauni radnici ostajali su nemi
pred delikatnou situacije sa kojom su bili suoeni u jednom veto izreiranom
revolucionarnom vremenu. Evidentno je, da se bez empirijskih istraivanja ne mogu
vriti teorijska uoptavanja, a u atmosferi lanog zanosa o bratstvu i jedinstvu svih
naih naroda nije bilo mesta za opis zloina, stravinih i neshvatljivih obinom oveku.
Kako prii genocidu van mogunosti njegovog loginog lociranja u bilo kojoj ravni
odnosa: oveka prema oveku, oveka prema Bogu ili obrnuto. Kako objasniti
GenociduJugoslaviji
4
Jasenovac, i druge koncentracione logore, te moderne fabrike smrti, Jadovno i druge

krake jame punjene srpskim leevima, ije je postojanje znailo krah svih moralnih
pravila, pa i metafizikih normi. Nije se to uklapalo u jedan virtuelni brozovsko-
kardeljevski svet. Pominjanje genocida, ak i na marginama, izazivalo je neoekivano
otre reakcije, individualne i kolektivne. Delikatnost situacije proizlazila je i iz okolnosti
da se jedan broj Hrvata, istina veoma mali, solidarisao sa rtvama genocida, bilo kao
ratni zarobljenici koji su odbili da se vrate kuama, iako im je to nueno, bilo kao gerilci
koji su se nali u istim redovima sa Srbima i Jevrejima. Nije u ovom sluaju bitan broj;
moralne vrednosti ne mogu biti predmet matematikih kalkulacija.
ERA OKRUTNOSTI
Dodatnu tekou u prouavanju i identifikaciji genocida u Jugoslaviji predstavljala je
okolnost da era okrutnosti i grupnih progonstava nije okonana ratom. Na
izranjavljenom telu Jugoslavije vreni su eksperimenti od kojih je svaki plaen dankom u
krvi. Rezultati su bili poraavajui na egzistencijalnom, ekonomskom i moralnom planu.
U ime istog marksizma u staljinistikoj vizuri na meti kolektivnog progona, i
masovnih pogubljenja bez suenja, nali su se najpre buruji i kulaci, potom
nacionalisti, a neto kasnije usledio je najsuroviji obraun sa neprijateljima razliitih
boja, u ime antistaljinistike orijentacije, a u procesu borbe za socijalizam sa ljudskim
likom. Revolucionarni podvizi pomereni su sa ulice u kabinete politiara, koji su ve tada
raspolagali organizovanom represijom. U pitanju je bila jedna politika zasnovana na
naunom pristupu, artikulisana putem snanog birokratskog aparata. Nosioci tog
kursa, Josip Broz i Edvard Kardelj, stekli su svoja znanja na univerzitetima Kominterne.
Razlike, ali i zajedniki elementi u grupnim progonima, u ratnim i poratnim godinama,
nesumnjivo postoje; radi se o istrebljenju ljudskih grupa pomou dravnog aparata, pri
emu nije bila bitna lina, individualna krivica, nego pripadnost grupi i identifikacija
linosti kroz odreenu grupu. Razlike, ipak, postoje u motivaciji.
Logikom ratnih zbivanja mogue je osvetliti samo zavrni in. Genocid poinjen nad
Srbima ima svoje originalno poreklo i za njegovo razumevanje moraju biti uzeti u obzir
mnogobrojni inioci. Zloini koji su poinjeni tokom nasilnog razaranja Jugoslavije 1991-
1995. istorijski se nadovezuju na one iz 1941-1945. Ali i u ovom sluaju zloini moraju
biti locirani u kontekst dogaanja u Evropi, koji su razliiti od onih 1941.

GenociduJugoslaviji
5
ApelVatikanudaspreizverskipokolj
Srba
Prve diplomatske akcije kraljevske vlade u cilju zatite ugroenog stanovnitva
usmerene su ka Vatikanu. Ve 17. maja 1941. poslanstvo Kraljevine Jugoslavije
obavestilo je Svetu stolicu o masovnom ubijanju Srba, pokolju pravoslavnog
svetenstva

Kraljevska vlada Jugoslavije pola je od pretpostavke da je u tako traginoj situaciji
poglavar Katolike crkve, papa, kao duhovni predstavnik katolianstva u svetu, prvi
pozvan da podigne svoj glas protiv varvarskih metoda. Ovo utoliko pre, to je ustaki
pokret u idejnom i organizacionom vidu bio najtenje povezan sa Katolikom crkvom u
Hrvatskoj. Pojedini visoki katoliki dostojanstvenici su i lino uestvovali u progonima. S
druge strane, Vatikan je odravao direktne veze sa poglavnikom Paveliem, preko
papskog izaslanika u Zagrebu. Prve diplomatske akcije kraljevske vlade u cilju zatite
ugroenog stanovnitva usmerene su ka Vatikanu.
Ve 17. maja 1941. poslanstvo Kraljevine Jugoslavije obavestilo je Svetu stolicu o
masovnom ubijanju Srba, pokolju pravoslavnog svetenstva, s molbom da papa
intervenie i sprei pogoranje situacije.
Kralj Petar II uputio je 6. juna 1941. papi Piju DII telegram sledee sadrine: Ja inim
apel na Vau svetost da svojim velikim autoritetom uzmete u zatitu moj narod koji
nevino strada.
Apel papi uputila je 31. oktobra 1941. i vlada Kraljevine Jugoslavije, naglaavajui da
izvetaji o zverstvima u NDH neprekidno stiu. Nad Srbima vre se takvi masakri, na
tako irokom planu, da je i sama njihova egzistencija ve u opasnosti. Rasistiki zakoni
GenociduJugoslaviji
6
primenjeni su u odnosu na Jevreje i na Srbe, dodaje se u telegramu, a ti zakoni, prema

miljenju vlade, predstavljaju kriminalan akt, monstruozan utoliko pre to dolazi od
vlade koja pretenduje da propoveda katolianstvo, da vlada na osnovu te iste religije
Strani masakri, organizovani i izvreni nad Srbima od strane reima Pavelia mogu
imati izuzetno teke posledice u odnosu na buduu versku politiku i crkvene organizacije
na Balkanu Vlada Kraljevine Jugoslavije podnosi Vama, Sveti oe, izvetaje o zloinima
s molbom da Vaa svetost, kao najvii moralni autoritet, u ime vene pravde, u ime
hrianskih vrlina koje su jedinstvene i nedeljive, osudite zloine koji prete da istrebe
na narod i da uinite sve to Vaa svetost nalazi za potrebno kako bi se spreile i
onemoguile tegobe naroda Jugoslavije.
Devet evropskih okupiranih zemalja, odnosno njihovi diplomatski predstavnici
akreditovani pri Svetoj stolici, zatraili su i kolektivno od pape da crkva javno i formalno
osudi zverstva nad civilnim stanovnitvom.
Ministar inostranih poslova Kraljevine Jugoslavije uputio je papi Piju DII notu 6.
novembra 1942, sa konkretnim podacima i snimcima o zverstvima, uz energini zahtev
da Sveta stolica svojim moralnim autoritetom sprei dalje pokolje.
Otpravnik poslova Kraljevine Jugoslavije pri Vatikanu informisao je gotovo svakodnevno
Rimsku kuriju o traginim dogaajima u NDH.
Pismo jednog potenog Hrvata upueno nadbiskupu Stepincu 8. februara 1942. u
prepisu je upueno i vladi u Londonu. Ono glasi: Punih 10 meseci kolju se u Hrvatskoj
na najzverskiji nain Srbi i unitavaju se milijarde njihove imovine, a crvenilo obliva lica
potenih Hrvata Nije sva strahota u samom ubijanju. Ona je u ubijanju svega odreda
staraca, ena i dece i ubijaju se u stranim i divljakim muenjima. Te nevine Srbe
nabijali su na kolje, loili vatru na gole im grudi, pekli ih ive na vatri, spaljivali u
kuama i crkvama ive, polivali vrelom vodom i kidali meso, i rane solili. Kopali su ivima
oi, sekli noseve, ui, jezike, sveenicima sekli udove i stavljali im u usta, vezivali ih za
kamione i s njima jurili; prebijali noge i ruke, zabijali im eksere u glavu, velikim ekserom
zakivali ih za pod kroz slepo oko, bacali ive u bunare i ponore, a na njih bacali bombe,
razbijali gvozdenim uskijama glavu; decu bacali u vatru, vrelu vodu, u kreane, kidali
deci noge, razbijali glave o zid, lomili kime o kamenje i jo mnoga uasna muenja
vrili, kakva normalni ljudi ne mogu ni zamisliti. Hiljade i hiljade srpskih leeva nose
Sava, Drava i Dunav, kao i njihove pritoke. Bilo je leeva sa natpisom: Pravac Beograd
- putuj kralju Petru.

GenociduJugoslaviji
7
Papanijeobaveten
Svi apeli upueni papi ostali su bez odjeka. Oficijelni krugovi Vatikana pravdali
su pasivan stav Svete stolice odsustvom pouzdanih informacija

Straan je sluaj Milene Boni iz Stabilde, iz koje su noem izvadili dete. Pa grozan
sluaj naene peene glave u Bosni. Naene posude pune srpske krvi, pa sluajevi
prisiljavanja Srba da piju vruu krv svoje poklane brae. Silovanje bezbroj ena,
devojaka, devojica, majki pred erkom i erki pred majkama, a gomila devojaka, ena i
devojica odvedenih u logor ustaa za bludnice, ak silovanja vrena i u oltarima
pravoslavne crkve... Za ova strana i neuvena nedela postoje detaljni i verodostojni
zapisnici. Uas ovih nedela zaprepastio je i Nemce i Italijane. Oni su fotografisali
ogroman broj ovih sluajeva. Nemci govore da su Hrvati radili ovo i za vreme
Tridesetogodinjeg rata, i da od tog vremena postoji u Nemakoj poslovica: Sauvaj me
Boe kuge, gladi i Hrvata... Italijani su fotografisali jednog (oveka) koji je doao u
Dubrovnik opasan sa dva erdana odrezanih srpskih jezika. Pismo je dospelo i do
Vatikana, a u Vladi u Londonu izazvalo je pravi ok.
Svi apeli upueni papi ostali su bez odjeka. Oficijelni krugovi Vatikana pravdali su
pasivan stav Sv. stolice odsustvom pouzdanih informacija. I sam papa Pije DII, pri
kraju rata, u intervjuu listu La Gazette de Lausanne objasnio je svoj stav reima: Znali
smo da je u Nemakoj bilo violentnih progonstava iz politikih razloga, ali nikad nismo
bili obaveteni o nehumanom karakteru nacistike represije.
Vatikan nikad nije demantovao rei Pija DII, ali je njegov stav opovrgnut objavljivanjem
zvanine dokumentacije (ADSS). Ispostavilo se da je Sveta stolica raspolagala bogatom
kolekcijom prvorazrednih izvornih dokumenata o zloinima u NDH, i u Nemakoj, to
svedoi o tekoj hipokriziji linosti pape i moralnoj krizi u kojoj se naao vrh
katolianstva.

MOLBA KRALJA PETRA PREDSEDNIKU RUZVELTU
GenociduJugoslaviji
8
Kralj Petar je uputio 6. juna 1941. telegram predsedniku SAD Ruzveltu, s molbom da
intervenie kako bi se uinio kraj vandalizmu; u NDH, istie se u telegramu, dva miliona
Srba, koji vekovima tu ive, lieni su svih prava i sredstava za ivot. Nikad jo jedan
hrianski narod nije bio u tolikoj meri unien i zlostavljan od jedne vlasti, koja se
takoe naziva hrianskom. (Pov. br. 828) Kraljevska vlada uputila je 21. oktobra i 6.
novembra 1941. predsedniku SAD Ruzveltu izvetaj koji sadri detaljan opis pokolja
Srba u Bosni, Hercegovini, Slavoniji i Hrvatskoj (K. Pov. br. 7240).
Predstavnik Svetskog jevrejskog kongresa Gerhart Rigner (Gerhard Riegner) izneo je jo
1942. godine svoj stav da je iluzorno oekivati pozitivne korake od strane Vatikana, s
obzirom na podrku koju je Hitleru pruilo nemako katoliko svetenstvo, kao i na
pomiriteljsku ulogu Vatikana u odnosu na Hitlera.
Apel za pomo upuen je saveznikim vladama. Rei pohvale i velianja srpskog naroda
od strane premijera Velike Britanije erila, povodom dravnog udara u Jugoslaviji 27.
marta 1941, koji je zvanino ocenjen kao istorijski, za konanu pobedu saveznika,
ulivale su nadu kraljevskoj vladi da e rei biti propraene adekvatnom politikom, u
trenutku kada je i sama egzistencija srpskog naroda dovedena u pitanje. Naalost,
dogodio se obrt u politici Velike Britanije. Od velianja prelo se na beskrupulozno
nipodatavanje i kralja i vlade, pa i same zemlje. U jednoj bezizlaznoj situaciji, u kojoj se
nala vlada, nije joj nita drugo preostalo sem da diplomatskim notama pokua da
probudi kod svojih saveznika oseaj moralne obaveze, ako ve ne i pravne. Svi ovi
izvetaji samo su karike u lancu obavetavanja od strane kraljevske vlade u Londonu. O
nemakim zverstvima u okupiranoj Srbiji vlada je uputila notu svim saveznikim i svim
neutralnim zemljama 21. marta 1942. o zverstvima maarskih trupa 4. maja 1942.
(Pov. br. 4850), a italijanskih 23. oktobra 1942. (Pov. br. 5691). Pokolj Srba u Sremu od
strane ustaa dramatino je opisan u pismu upuenom ministru inostranih poslova Idnu
24. oktobra 1942. (Pov. br. 4483), sa imenima masakriranih Srba u Zemunu, Vukovaru i
drugim gradovima Srema i Slavonije.

GenociduJugoslaviji
9
Izvetajiozloinima
Jedan ustaa je zateen sa dva kilograma ljudskih oiju, koje je nameravao da
kao svoj poklon da Paveliu, istie se u jednom izvetaju. Devojice,
unakaene kopale su svoje sopstvene grobove, pie u drugom. Fotografije
prikazuju usmrivanje dece udarom o zid, ljude sa odseenim uima, izvaenim
noktima, rasporenu trudnu enu

Dramatine izvetaje o stanju na okupiranim delovima Jugoslavije primao je predsednik
SAD Ruzvelt i premijer Velike Britanije eril, direktno od strane svojih obavetajnih
slubi i te informacije su razmenjivali. eril je za obavetajni kanal iz Jugoslavije, u
prepisci sa Ruzveltom, upotrebljavao nazive Ultra i Boniface. Ultra je bila oznaka za
informacije koje je britanska obavetajna sluba sticala prodorom u sistem nemake
obavetajne slube. Pismo koje je eril uputio Ruzveltu 13. avgusta 1943. sadri u
dodatku F inventar zloina poinjenih u Hrvatskoj. Izvetaj je sainjen na bazi podataka
koje je dostavio jedan oficir, slubenik u Pavelievim snagama. U izvetaju se opisuju
masovna ubistva, bacanja u jame unakaenih, poluivih ljudi. Jedan ustaa je zateen sa
dva kilograma ljudskih oiju, istie se u izvetaju, koje je nameravao da kao svoj poklon
da Paveliu. Fotografije pokazuju usmrivanje dece udarom o zid, ljude sa odseenim
uima, izvaenim noktima, trudnu enu rasporenu, decu vezanu za plast sena koji je
potom zapaljen. Svetenik je iv zapaljen u Brinju. Devojice, unakaene kopale su
svoje sopstvene grobove. Na oficir za vezu tvrdi da je sistematsko paljenje gradova i
sela i cele etve beznaajno, u odnosu na iroko rasprostranjene brutalnosti o kojima
postoji obilje dokaza.
Stizale su na adresu vlade i individualni izvetaji i izjave. Tako fotograf iz Zenice Dervi
Imamovi, kao oevidac, opisuje stanje u svojoj neposrednoj okolini: Ustaki stan je bio
na obali u Prosvjetnom konviktu, iz toga stana nije niko iv izlazio. Od 8 do 18 samo
kroz moju sobu prodefilovalo je 420 osoba. Tu su kopali oi, parali ui, noseve, obrtali
prste, vadili nokte... Naroito se dojmilo kada su doveli sedam Lopatia iz sela vie
Sarajeva - meu njima dva djeaka od oko 14 godina i starca od 80 godina... Boli su ih
kamama, kopali oi... navee kada poinje otpremanje u Raj - vezali su ih icama i
skupa sa drugih valjda 150 do 200 osoba, koliko su ih odvozili svako vee, negdje u
pravcu Vijenice, i bacali ih u neku provaliju. Prve vesti o masovnim umorstvima Jevreja
GenociduJugoslaviji
10
u koncentracionom logoru Mauthauzenu izneo je decembra 1941. nemaki knjievnik

Tomas Man. Sledili su zatim iscrpni izvetaji poljske vlade u Londonu o zloinima u
koncentracionom logoru Treblinki. Svetski jevrejski kongres u Bernu imao je svoju
obavetajnu mreu, a i preko vrhunskih privrednika u vajcarskoj dobijao je informacije
iz prve ruke o fabrikama smrti. Rihard Lihtentajn, delegat jevrejske organizacije u
enevi, u svom izvetaju o poloaju Jevreja u Hrvatskoj nakon uspostavljanja ustake
vlasti, upuenom 27. avgusta 1941. u Jerusalim, pored ostalog navodi: Situacija u
odnosu na Jevreje u Hrvatskoj je deperantna... Italijani se ponaaju mnogo humanije u
svojoj okupacionoj zoni, nego ostali nemaki saveznici; meutim, Hrvati su izvesno
meu najgorima.
Jakob Rozenhajm, predstavnik Svetskog jevrejskog kongresa za Evropu, u svom
izvetaju navodi: Tela umorenih rtava se upotrebljavaju za proizvodnju sapuna...
Molimo vas uinite sve da doe do amerike intervencije.
Svi listovi u slobodnom svetu objavljivali su brojne reportae o zloinima u Jugoslaviji:
Nezavisna francuska agencija (AFI) iz Ankare, NJujork Tajms, Britanska ujedinjena
tampa, vedski list Aftonbladet, Diario Carioca iz Rio de aneira, kanadska tampa i
tampa niza drugih zemalja. ak i italijanska tampa donosila je napise i fotografije o
zverstvima ustaa. Faistiki senatori u Rimu skretali su nekoliko puta panju na
dogaaje u susedstvu, na civilizacijski nivo zemlje, na iji presto treba da stupi jedan
lan italijanske kraljevske kue. Novine na svim kontinentima bile su pune potresnih
reportaa o stradanju Srba, a vladi u Londonu stizali su izrazi saoseanja od istaknutih
linosti iz sveta. Vest o streljanju srednjokolske omladine u Kragujevcu stigla je i do
Brazila, gde su 30. decembra profesori i aci Rio de aneira organizovali pomen, u
najveoj crkvi ovog grada. Tim povodom direktor gimnazije Luis Gama Filio uputio je
apel svojim sugraanima sledee sadrine: Dajui izraza oseanjima hrianske
solidarnosti svog profesorskog zbora i aka, Direkcija gimnazije Piedade ima ast da
vas pozove da prisustvujete misi koja e se sluiti 30. o. m. u 10 asova, pred glavnim
oltarom crkve Svetog Frane od Paula. Ovaj religiozni akt predstavlja poast, koju elimo
da ukaemo, u ime brazilskih aka, svojim drugovima jedne gimnazije u Jugoslaviji...koji
su streljani zajedno sa profesorom, kao rtve talasa zverstava koji se iri svetom,
unitavajui nemilosrdno tekovine civilizacije.

GenociduJugoslaviji
11
IstrebljenjeSrba
Genocid nad Srbima u NDH sprovoen je po nekoliko paralelnih linija:
sinhronizovanim masovnim ubistvima u kuama i na otvorenim prostorima,
upuivanjem u koncentracione logore, prevoenjem pravoslavnog ivlja u
katolicizam i iseljavanjem

Razraenom strategijom kroz etiri napred navedena oblika, NDH je planirala integralni
genocid nad srpskim narodom. Ubijanje Jevreja i Roma vreno je u okviru planirane
nacistike politike, istrebljenje Srba bio je originalni poduhvat ustatva.
KRVOPROLIE
Meu prve akte NDH spada naredba da se odmah sastave spiskovi najuglednijih i
najbogatijih Srba. Sprovedeno je to na terenu po najhitnijem postupku. I dok se za
vienije i bogate pripremao jedan kvaziregularni proces, na terenu je otpoela hajka
na srpski ivalj. Krvoprolie na podruju Starog Petrovog Sela dogodilo se ve 17. aprila
1941. Na livadi je ostalo 25 poubijanih i noevima unakaenih leeva u dobu izmeu 35
i 40 godina.

Sinhronizovana masovna ubistva Srba otpoela su u Sremu, Slavoniji, Hrvatskoj, Bosni i
Hercegovini i Dalmatinskoj zagori, odmah nakon proglaenja NDH. I pre no to je poela
da funkcionie ustaka vlast, talas terora i genocidni mentalitet irio se Hrvatskom.
Akcije su otpoele grupe ustaa, potpomognute Hrvatskom seljakom straom, a tek
potom su usledili organizovani oblici terora.
Komanda Druge italijanske armije izvestila je Rim da je hrvatsko stanovnitvo podeljeno
u dve politike stranke: Pavelievu i Maekovu. Ali, dodaje se u izvetaju, u akciji
odmazde prema Srbima dve frakcije deluju dogovorno. Uee Maekove Hrvatske
seljake strae u masakrima nad Srbima potvruje i ef nemake obavetajne slube za
jugoistonu Evropu.
Talas terora zahvatio je najpre Slavoniju, da bi se odmah zatim proirio na Kordun,
Baniju i Liku. U Grubiino Polje stigle su iz Zagreba ustae 24. aprila, predvoene
GenociduJugoslaviji
12
Eugenom Didom Kvaternikom. Plan pogroma nad Srbima sainjen je na sastanku u stanu
katolikog svetenika Pere Siljakovia. Za hapenje Srba i izvoenje akcije pozvani su u
pomo metani Hrvati. Nekoliko dana kasnije, 27/28. aprila, Dido Kvaternik sa grupom
ustaa izvrio je masakr u okolini Bjelovara, u selima Gudovac, Brezovac, Klokoevac,
Bale i Tue ubijeno je tom prilikom 250 Srba. Iste noi baeno je u Dunav, nedaleko od
Vukovara, 180 Srba. Ustae iz Petrinje poubijale su 3. maja Srbe iz okoline a leeve
ostavili na putu, kako to izvetava Orunika pukovnija NDH. Sledio je zatim tokom
maja 1941. masovni pokolj srpskog stanovnitva u Blagaju na Kordunu, u Vojniu i
okolini, u Vrgin Mostu i okolini.
Komandant 4/DI korpusa italijanskih okupacionih snaga izvetavao je tih dana svoju
komandu o progonu Srba u Slavoniji, obrazlaui da NDH time eli da totalno progna iz
drave pravoslavnu religiju. Po njegovom miljenju, ovaj problem nije lako reiv, jer u
najplodnijem delu teritorije koja je pripojena Hrvatskoj ivi oko 500.000 pravoslavaca.
Italijanski oficir koji se prvih dana postojanja NDH naao na terenu, izvestio je svoje
pretpostavljene, pored ostalog, i o tome da Drava nosi mnoga tela Srba, ponaosob
obeleena natpisima: Putuje besplatno za Beograd.
Zapovednik Stoera hrvatske legije, potpukovnik Najberger, podneo je iz Bosanskog
Novog izvetaj zapovedniku hrvatske kopnene vojske o zbivanjima na terenu koji su
kontrolisale jedinice pod njegovom komandom. U izvetaju navodi da lanovi raznih
organizacija, od vojske dotjerane seljake, i predane politikim vlastima radi odvoenja u
koncentracione logore, ive sijeku u komade, vade im oi noem, odsijecaju razne
udove, bacaju ih u vodu, pa gaaju pukom sa po sto naboja. U selima, stoji dalje u
izvetaju, ponjeto ito propada, ljeevi lee nezakopani, rijeke su pune ljeeva, koji se
hvataju na bunje i truju okolinu, iako za to nema nikakvog razloga. Potpukovnik
smatra da se sve to moe civilizovano izvesti u koncentracionim logorima.
Veoma precizne izvetaje o stanju u NDH i progonu Srba dostavljale su sve italijanske
okupacione jedinice svojoj Vrhovnoj komandi. Tako, na primer, Komanda divizije
Lombardija izvetava o stradanju Srba u Plakom, Ogulinu, Drenici i drugim mestima,
o panici koja je zavladala meu srpskim stanovnitvom koje trai zatitu od Italijana.
Nae trupe, naglaava komandant, dovedene su u jednu delikatnu situaciju.

GenociduJugoslaviji
13
MinamauklanjaligomileubijenihSrba
Ustaki porunik Antun Zlikori, koji je uzeo uea u masakru Srba u Mostaru,
izjavio je italijanskom komandantu: Srbi i Jevreji moraju biti svi ubijeni, u
Hrvatskoj ne moe ostati u ivotu ni jedan jedini

U noi 30. maja italijanski vojnici naili su u Medaku na leeve 80 masakriranih Srba.
Komandant VI armijskog korpusa general Renco Dalmaco u svom izvetaju od 3. juna
belei masovna ubistva srpskog stanovnitva, neuven teror i bekstvo Srba i Jevreja u
italijansku zonu. Italijanski komandant okruga izvestio je vie vojne instance o progonu
Srba u Livnu i okolini, o totalnoj nesigurnosti ljudi i njihovih dobara. On naglaava da je
situacija pogorana dolaskom u Livno dr Nikole Blaevia, delegata Glavnog ustakog
stana u Zagrebu. Odmah po njegovom dolasku 8. juna, streljano je u Livnu 12 Srba na
elu sa pravoslavnim svetenikom, a sledeeg dana ubijeni su mnogobrojni graani
pravoslavne vere. Izvetaji ove jedinice i tokom sledeih dana puni su podataka o
zloinima sa imenima ubijenih Srba u Kninu, Graacu, Stocu; u Graacu ubijeno je 15
Srba, a 10. juna dva voda ustaa obilazei grad ispljuvali su sve Srbe koje su sreli. U
Gackom, dodaje se u izvetaju, uhapeno je 145 pravoslavaca koji su zatim sprovedeni
u unutranjost Hrvatske, gde im se gubi svaki trag. Komandant VI korpusa izvestio je
Komandu 2. armije o masakru 35 graana 6. juna, koji su najpre ubijeni, a zatim baeni
u jamu rudnika u blizini Drnia, a drugih 30 odvedeno je u nepoznatom pravcu.
Karabinjeri koji su potom izvrili istragu konstatovali su sledee: zatvorenike je
autobusom prevezao ofer Andrija Marii. Na lokalitetu Velui-Promina otvorio je vrata
i naredio da svi izau, a zatim uzviknuo: Pogledajte, ovo je vae vjeno prebivalite.
LJudi su poeli da bee ali bez rezultata, jer su vojnici otpoeli gaati iz mitraljeza, a
potom su ih bacili u provaliju... Jama u koju su baeni leevi ima jedan otvor radijusa od
2 metra i dubinu od oko 10 metara, a sluila je za vaenje aluminijuma. Slede zatim
GenociduJugoslaviji
14
imena ubijenih: Popovi Mihailo, svetenik, Cvetkovi Jovan, slubenik itd, uz potpis
komandanta grupe karabinjera kapetana Umberta Bonasisija. Ista vojna jedinica uputila
je izvetaj o ubistvu 10 srpskih aka-studenata na lokalitetu Brezik, a u distriktu Gospi
italijanski vojnici pronali su jo 30. maja 20 ubijenih Srba. U umi pokraj sela Raduk,
prema Lovincu, glasi dalje izvetaj, ubijena je grupa Srba iz Knina i Graaca, a
bajonetima je raznet Srbin Kolumbrija Savo.
Na lokalitetu Vriban ubijena su 4 Srbina. Izvetaj zavrava konstatacijom da se
trenutno u Gospiu nalaze 220 zatoenih Srba, 24 komunista i 4 ene. U jednom
drugom izvetaju stoji. Na stotine je umorenih u Ogulinu, Gospiu i Otocu, a preostali
Srbi pokuavali su da pobegnu u Italiju, ili Srbiju, i trae nau zatitu...
Nai vojnici, sa njihovom prirodnom istananom intuicijom, dre se dostojanstveno u
odnosu na ovu delikatnu situaciju. Komanda VI korpusa izvetava 18. juna o ogromnim
proporcijama u progonu Srba, posebno o zloinima poinjenim u Topuskom i Velikoj
Kladui. Komanda karabinjera, pridodata 2. armiji, obavestila je o ubistvu 30 Srba iz
Knina, meu kojima je bilo deaka od 14 godina, a zatim dodaje da je 21. juna grupa
Srba prebegla u njihove kasarne i zatraila zatitu. Istog dana pokupljeni su seljaci sa
svojih njiva, a srpskim porodicama u gradu nareeno je da napuste svoje kue; svi su se
nali u sabirnom centru na periferiji grada. Proveli su no na otvorenom polju, u
samrtnom strahu od ustakog nasilja. Sline scene opisane su i u mestu Raduiu.
Mnogo napora smo uloili, ali nismo uspeli da vlasti privedemo na jednu liniju razuma i
logike, zavrava svoj izvetaj komandant italijanskih karabinjera 24. juna 1941.
Legija karabinjera obavestila je 25. juna prefekturu u Zadru, da su ustae podmetnule
mine pod gomile ubijenih Srba u Kistanju, kako bi sklonili leeve Srba ubijenih proteklih
dana. U istom mestu ubili su 20 srpske dece. Ustaki porunik Antun Zlikori, koji je
uzeo uea u masakru Srba u Mostaru, izjavio je italijanskom komandantu: Srbi i
Jevreji moraju biti svi ubijeni, u Hrvatskoj ne moe ostati u ivotu ni jedan jedini.
Izvetaji italijanskih okupacionih snaga, upueni viim vojnim instancama, pisani su sa
dubokim saoseanjem sa patnjama Srba i Jevreja. esto su ponavljane rei: La scena
pietosa...

GenociduJugoslaviji
15
Vojnikapismasvedociustakog
zverstva
Vojnik Fornezi Domeniko u pismu svom bratu vojniku Fornezi Kristijanu 26.
juna 1941. kae: ...Dragi brate, italijanska vlada je predala Srbe u ruke
Hrvatima, a Hrvati ubijaju Srbe, ene, ljude i decu... Ovaj varvarizam nikad nije
vien, tavie, dragi brate, uzimaju devojice i seku im dojke...

O stanju u NDH i raspoloenju italijanskih vojnika svedoe najbolje njihova pisma
upuena najbliim u Italiju. Tako, na primer, na adresu Ide Pecoli, (Via Rizorgimento 24,
Bologna) 17. juna 1941. sa puno topline dragoj Idini pie Klemento, uz pokuaj, kako
sam kae, da opie dogaaje i sredinu u kojoj se naao. Rasna borba se svakodnevno
sve vie raspaljuje, poprimajui vid ljudske tragedije.
Koliina telesa iz mase mrtvih se pokree, najpre jedan, zatim dva, tri. Samo su ranjeni.
Nakon enormnih napora rizikuju da izau iz jame i nou prebegnu ovamo u oblinju
italijansku zonu Ogroman broj injenica uvek u istom stilu, uvek sa istom brutalnou.
Nastavlja se guva lokalnog stanovnitva, u najveem delu srpskog, koji trae nau
pomo.
Na komandant ne moe intervenisati. Mi smo gosti. Poneki oficir se rtvuje i
transportuje kamion izbeglica u zonu Zadra. Istine radi, nisam uestvovao nijedanput u
ovakvoj akciji, jer mi nije pruena prilika... Ne znam za sada nijednu re njihovog jezika,
ali vidim ene u plau, jednu stranu mizeriju. Oni to su uspeli pobei o kojima sam ti
pisao u mom prolom pismu, transportovani su prole noi naim kamionom preko
granice. Veeras je situacija sledea: Kod nas se nalaze 84 Srba u oekivanju da ih
transportujemo preko granice. Najveim delom mukarci, poneka ena, osmoro dece
kojima sam poklonio eer. Ustae znaju da je ovde puno Srba. Situacija je zategnuta.
Imam ogromnu elju da neto uinim...Ti si daleko, verna u iekivanju... Klemento.
UBIJENI BACANI U JAME
Od lokalnih ustaa svi se oseaju ugroenim. Hapse se ljudi nou i apsolutna je
misterija njihova dalja sudbina. Zatim prie iz prve ruke ili realnost. Nateraju 10 ljudi da
GenociduJugoslaviji
16
iskopaju jamu i zatim ih ubijaju. Drugih 10 ih zakopavaju, a zatim sebi prave jame.
Transport od otprilike 40, svi vezani, baeni u jedan majdan, udaljen odavde 15
kilometara. Ruku za ruku, mitraljezom gaani i bacani u glavnu jamu.
Vojnik Fornezi Domeniko, (Sesto Big 79 Compagnia P.M.10), u pismu svom bratu vojniku
Fornezi Kristijanu, (18 Regg, Fanteria 3 Big. 10 Comagnia P.M.2A) 26. juna 1941. kae:
Posle 14 meseci provedenih u Veroni... naao sam se ovde u sredini meu Hrvatima i
Srbima i u ovoj revoluciji, koja je jadna stvar da uistinu svojski zaplae. Jer, dragi
brate, italijanska vlada je predala Srbe u ruke Hrvatima, a Hrvati hoe da ubijaju Srbe,
ene, ljude i decu od 7 do 8 godina i nas brine da nou budemo izvan slube zbog
opasnosti da ne ostavi kou. Ovaj varvarizam nikad nije vien, tavie, dragi brate,
uzimaju devojice i seku im dojke...
U pismu gospoi Ventureli Terezini, (Viale Roma No 10, Bergamo) njen Silvio pie 20.
juna o kii i stranim vetrovima u ovoj stranoj zemlji, nastanjenoj sa toliko ravim
svetom... Hrvati su grozni posvuda... Treba biti daleko od majke domovine da bi bio
svestan snage njene velike civilizacije. Ovde se deavaju stvari da ne poveruje, video
sam ljude druge zemlje, kako od srca ljube ruke italijanskim vojnicima koji su iz
velikodunosti rizikovali da ih spasu od sigurne smrti. Jadni Srbi koji su morali pretrpeti
toliko divljatva.
Vojnik Fernando Batista, (4-B.M.S.I Comp. Intendeza 2 Armata P.M.10) u pismu svom
ocu Domeniku, Via Pin Cit. Forno Canavesi-Torino) duboko potresen, opisuje ta ine
okrutni Hrvati jadnim Srbima koji nita ne mogu Jednom, koga sam poznavao, isekli
su glavu. A u drugom pismu, upuenom iz Knina 22. juna 1941. Alisi Konstantino, (
Pietro Via Cit. Casa Darvium. Forno Canavesti, Torino), kae: nije za verovati, fratri i
svetenici ubijaju ljude, jadne ljude ija je krivica samo u tome... to nisu katolike vere.
Na pukovnik je sebi uzeo jedno jadno dete, jer bi do sada ve bilo ubijeno od strane
Hrvata.
Vojnik Bertoni uzepe ( 6. Battaglionne Presidiario 79, Camp. Scalo Knin P.M.10) uputio
je pismo poruniku Domeniku Spineli, (79 Reg. Fanteria - Roma C.P.A.I, tg. P.M.83) u
kome ga izvetava da je u svom slobodnom vremenu odlazio do sada u crkvu, provodio
po neki sat sa fratrima. Sada to vie ne mogu; posmatrao sam, i stvari stoje ovako.
Ovde upravljaju fratri, imaju svoju partiju ustaa, svete se Srbima, ubijaju ih i ine tolika
druga varvarstva. Italijanski vojnici su protiv toga... Sve u ti pojasniti kada se vratim i
kada budemo civili.

GenociduJugoslaviji
17
KakojepapaprimioPavelia

Ta svijest dovodi nas danas pred vas, da vas kao legitimni predstavnici Crkve Boje u
Nezavisnoj Dravi Hrvatskoj od srca pozdravimo kao njezina dravnog poglavara s
obeanjem iskrene i lojalne suradnje za bolju budunost nae domovine.
... I dok vas, evo, od srca pozdravljamo kao glavara Nezavisne Drave Hrvatske, molimo
Oca zvijezda, od koga dolazi svaki dobri dar ne samo pojedincu nego i narodnoj,
odnosno dravnoj zajednici, da vas obdari onim duhom, koji je glavaru drave potreban,
da svojim radom upravlja in iustitia et veritate - u pravdi i istini, kao najvrem
temelju Bogom blagoslovljene budunosti!
U knjizi Benigara, iji se sadraj u katolikim krugovima smatra krunskim dokazom da je
Stepinac svetac, izmeu ostaloga stoji neto to je zapravo zapanjujue, ali, naalost,
istinito:
Od vremena do vremena Stepinac je posredovao kod hrvatske vlade za neke
progonjene i poubijane u logoru, to nekima na vlasti zbog tadanjih politikih prilika i
razloga nije ni najmanje pogodovalo, te je dolazilo do napetosti...
Zapanjujue, najblae reeno, za vreme i prostor na kojem je za tako malo vremena
izvreno toliko mnogo, na stotine hiljada, grozomornih ubistava. On i dalje podrava
ustaku vlast, te razularene ubice koje su bile u stanju da ubijaju i sopstvene majke,
poput Dida Kvaternika, i nasuprot injenicama koje su mu bile poznate, ako je hteo za
njih da uje iz pisama estitog biskupa mostarskog Miia, Grizigonova, Ritiga...
I pored svih injenica, pored mora zla i uasa, Benigar pie da on u svom srcu ipak nije
nosio nikakve odvratnosti prema Paveliu. To i sam Stepinac potvruje zapisom iz
Kraia, iz dana posle putanja iz Lepoglave, gde je do njega dola vest o atentatu na
Pavelia u Argentini.
U zapisu lepo stoji:
GenociduJugoslaviji
18
ao bi mi bilo da mu se zlo dogodi, makar se nismo u mnogome slagali, makar mi je

zadavao mnogo briga. Bog sam moe ga prosuditi. Ja ga vie puta nisam mogao
razumjeti. Kad sam mu prigovorio to, znao je rei: Moja savjest je ista pred
historijom.
Nastojanja Stepinca da Paveli bude primljen kod pape urodila su plodom. Nije bitno to
papa Pio DII nije primio Antu Pavelia kao dravnika, nego kako je u slubenim
vatikanskim krugovima zabeleeno, kao obinog katolikog vjernika. Time je moralna
odgovornost pape za ratne zloine u Jugoslaviji postala jo vea, jer se iz te injenice
moe zakljuiti da je vatikanskim krugovima bilo veoma dobro poznato sve ono to se u
takozvanoj Hrvatskoj dogaalo. injenica da je po nalogu Ante Pavelia u Drugom
svetskom ratu pobijeno ne samo na stotine hiljada Srba, nego i najmanje 40.000 hiljada
Jevreja, kao i 80.000 Roma, kao i hiljade Hrvata antifaista, stvorilo je podozrenje
izvesnih krugova u Vatikanu u odnosu na nadbiskupa Stepinca i Antu Pavelia. Sa druge
strane, mnogi dokumenti utvruju uee Vatikana u prevoenju preko 200.000
pravoslavnih stanovnika u katoliku veru, koje je izvreno u doba Pavelievog masovnog
ubijanja Srba. Takoe, postoji vie izvetaja nemakog poslanstva iz Zagreba
Ministarstvu spoljnih poslova Treeg rajha o zloinima ustaa u Hrvatskoj, kao i u Bosni i
Hercegovini.

GenociduJugoslaviji
19
Neprekidanlanackrvoprolia
U selu Grahovcu, u blizini Petrinje, u jednom danu, i jednoj noi 24/25. jula
ubijeno je 1.200 ljudi, meu kojima veliki broj dece, dva dana kasnije u Slunju
je masakrirano 80 ljudi, a u Vojniu 180. Bila je to samo predigra za ono to e
se dogoditi 29. jula u srpskoj pravoslavnoj crkvi u Glini

Talas nasilja zahvatio je Dalmatinsku zagoru, i u selima oko Sinja, Drnia i Knina dolo
je do masovnih ubistava na licu mesta; mnogi leevi ostavljeni su nezakopani, a neki su
baeni u krake jame. U Gospiu je uhapeno i podvrgnuto muenju vie od 1.000 Srba,
meu kojima velik broj ena i dece, izvetavao je komandant V korpusa.
U okolini Lapca, i na susednim lokalitetima, zlostavljanja od strane ustaa srpskog
elementa uzelo je takve razmere da su mnoga sela potpuno naputena. Ispred terora,
stanovnitvo je odbeglo u okolne ume. Brutalnosti su iste prema enama i deci. U
neprekidnom lancu krvoprolia, izvetava komandant legije karabinjera 9. jula, ne
iskljuuje se mogunost skorog revolta srpskog elementa protiv hrvatskog. Nita bolja
situacija nije bila u Slavoniji, na Kordunu i Baniji, Lici i Bosanskoj krajini. U selu
Grahovcu, u blizini Petrinje, u jednom danu, i jednoj noi 24/25. jula ubijeno je 1.200
ljudi, meu kojima veliki broj dece, dva dana kasnije u Slunju je masakrirano 80 ljudi, a
u Vojniu 180. Bila je to samo predigra za ono to e se dogoditi 29. jula u srpskoj
pravoslavnoj crkvi u Glini.
U dnevnom izvetaju domobranske jedinice sa podruja Gospia navedeno je sledee: U
noi 2/3. kolovoza postreljano je od strane vojnika-ustaa 700 osoba grko-istone
vjere. U selu Trojvrhu 7. kolovoza ustake postrojbe vrei ienje... ostavile su na
terenu 80 ljeina. Talijanska komisija je ovo obila i fotografisala. U izvetaju se potom
dodaje da su masakrirani bili starci i nesposobni koji su ostali u kuama, dok su
sposobni seljaci odbjegli iz straha u ume.
Domobranski potpukovnik Redeltajn, u izvetaju od 10. avgusta, javlja da je jedan
ustaki vod napao selo Vrebac. Ubio oko 400 ljudi, od toga preko 300 ena i djece. Na
podruju Josip Dola pronaeno je mnogo ljeina. Ovo su ljeine od ljudi koje su
GenociduJugoslaviji
20
poubijale ustae i ostavile u polju, sadrina je narednog izvetaja. I tako iz dana u dan,
iz meseca u mesec, sve do kraja svog postojanja ispisivala je svoju istoriju mlada
hrvatska drava.
Domobranski potpukovnik Hojberger izvestio je 28. avgusta 1941. viu komandu da od
pre nekoliko dana, muslimani iz muslimanskih sela napadaju ona sjeverno od Otoka,
uzimaju pravoslavnom puanstvu stvari, stoku, hranu i t. sl.. Izvetaj bojnika Stegera
je precizniji i glasi: Naoruani muslimani pod vostvom orunikog narednika Pilinger
Martina - njih oko 200 izvrili su paljenje, pljakanje i ubijanje grko-istonjaka iz sela
oko irovca. U brojnim izvetajima italijanskih jedinica naglaava se da su se ustae
toliko osilile da se uopte ne obaziru na prisustvo italijanskih trupa, ugroavajui svojim
postupcima dostojanstvo i ast italijanske vojske i italijanske zastave. esto je dolazilo
do otvorenih konflikata izmeu ustaa i Italijana koji su titili srpski ivalj. O tome
govore i brojni dokumenti NDH. U izvetaju Ministarstva hrvatskog domobranstva od 20.
avgusta 1941. konstatuje se da talijanski asnici i vojnici zatiuju ivalj grko-istone
vjere i nagovaraju ga na neposluh prema naim vlastima... Osim toga, Talijani jako
kritiziraju postupak naih vlasti i govore da su Hrvati barbari. U istom izvetaju navodi
se i sledee: 1. kolovoza je na podruju orunike postaje Buim ubijeno oko 1.000 do
1.300 Srba.
U vrijeme od 31. srpnja do 3. kolovoza je na podruju orunike postaje Bravsko, kotar
Klju, ubijeno 139 Srba, sumnjivih da pomau etnike.
Zbog pobune seljaka grko-istone vjere, na podruju kotareva Bosanski Petrovac,
Klju, Bosanska Krupa i Sanski Most je u selu Hrustovu od strane ustaa strijeljano oko
500 seljaka grko-istone vjere od 31. srpnja do 8. kolovoza, a na podruju postaje
Ilida ljeevi pokopani na licu mjesta.
Domobranski general Mari poalio se Ministarstvu hrvatskog domobranstva da je
talijanski general Lucano saopio naem orunikom vodniku da mora prisustvovati
ekshumaciji ljeina Srba iz Huma, koju misli izvriti za par dana... Isto tako da ima
prisustvovati istrazi povodom tih pogibija, iako su one izvrene prije 2 do 3 mjeseca.
GenociduJugoslaviji
21
Zverstvakakvasvetnijevideo
U Hercegovini, masovna ubistva otpoela su 1. juna 1941. Malu decu, njih oko
50, odvojili su od majki, i poubijali na oigled njih. Milevi Medan, koja je bila
pred poroajem, rasekli su stomak, izvadili dete, a zatim ga sasekli na komade.
Silovali su devojke na zverski nain pred preneraenom masom graana

Komanda jedinica koje su bile locirane na ostrvu Pagu izvestila je talijanskog guvernera
za Dalmaciju da je: Velik deo od 5.000 pravoslavaca interniranih u koncentracioni logor
Slano (ostrvo Pag) masakrirano od strane ustaa i baeno u zajedniku jamu... Voa
ustaa ovog lokaliteta je dr Zubovi. General NDH Luki izvestio je svoje
pretpostavljene da je 2. septembra 1941. talijanski lekar iz sastava Druge armije
otputovao za Tribanj, Otarije i Pag s ciljem utvrivanja i pregleda vode tj. da ne bi
voda u ovom kraju, gdje ima njihovih posada, bila zaraena od zaraznih bakcila, a koji bi
poticali od ljeina koje su...ustae ubijale i bacale u razliite jame.
U Hercegovini, gde su ustae imale snanu potporu katolikog svetenstva, masovna
ubistva otpoela su 1. juna 1941. Sluaj sela Prebilovci zasluuje posebnu panju. Prvi
pokolj stanovnitva izvren je na Vidovdan 28. juna. Privremeno su poteeni samo oni
stanovnici koji su preli u katoliku veru, ali njih je uskoro zadesila jo gora sudbina. U
noi izmeu 3. i 4. avgusta, ustae iz susednih sela, sa kojima su do tada iveli u
dobrosusedskim odnosima, stegli su obru oko sela, pohapsili metane i zatvorili ih u
osnovnu kolu. Malu decu, njih oko 50, odvojili su od majki, i poubijali naoigled njih.
Milevi Medan, koja je bila pred poroajem, rasekli su stomak, izvadili dete, a zatim ga
sasekli na komade. Usledilo je potom silovanje, silovali su devojke na zverski nain pred
preneraenom masom graana. Sledeeg dana 830 zatoenika prebaeno je u selo
urmance, a 6. avgusta, pod rukovodstvom ustakog glavara Ivana Jovanovia Crnog,
baeni su u jamu Golubinka. Uz poslednju rtvu baeno je u jamu nekoliko bombi.
Ovi ljudi, zapoinje svoj izvetaj Zapovjednitvo Vojne krajine, osim toga to su
grko-istone vjere, tueni su nemilosrdno kundacima, po prsima, leima i krstima do
nesvjesti; zapovjeeno im je da se skinu, vueni su zatim za monje po itavoj sobi u
kojoj su se nalazili, udarani otrim gvozdenim predmetima u glavu, sve dotle dok lubanja
ne bi prsla i tako dalje... Jedan Hercegovac poslije ovakvog ogavnog posla, pojavljuje se
na zaprepaenje prisutnih, sav krvav, u lokalu jajakog gostioniara Augusta, pijan vadi
krvavi no, lie ga na oigled zaprepaenih pogleda gostiju... Ovi se dogaaji
ponavljaju. Sledi zatim izvetaj o dogaajima u Jezeru. Pohvatali sve ene, djecu i
GenociduJugoslaviji
22
starce grko-istone vjere koji nisu uspjeli i mogli da uteknu... Ova sirotinja poklana je
na najgrozniji nain. U izvetaju se zatim dodaje da ovo klanje nije imalo nikakve veze
sa borbama protiv etnika, jer tu etnika nije ni bilo. Po oceni Zapovjednitva, poklano
je 165 lica, koliko se na brzinu moglo ustanoviti. Meutim, nije iskljueno da je ovaj
broj vei, kada bi se raunala sva ona trupla, koja je tih dana kroz Jajce nosila rijeka
Vrbas, radi ega je moralo biti obustavljeno kupanje na jajakim plaama. Prema ovom
izvetaju, domobrani su pokuali da spree dalje krvoprolie, pa su preostale Srbe
smestili u crkvu i sinagogu, ali je 100 ustaa savladalo domobransku strau i izvuklo ih iz
crkve. Neispavane i izgladnele starce, ene i djecu, veu icom dvoje i dvoje, trpaju u
kamion i voze u pravcu katolikog sela Podmiloja na udaljenosti od 4 kilometra. Ovdje
ovi nesretni ljudi izlaze na zapovjed iz kamiona, da bi moglo otpoeti jedno od
nezapamenih najstranijih i najkrvolonijih zvjerstava... Presjecaju krvniki vratove iz
kojih iba krv. Ono to nije na ovaj prizor izgubilo svjest, nadovjeanskim krikovima i
jaukom koji se promaljaju kroz no, bude dobre seljake katolikog sela Podmiloja, koji
bespomono doivljavaju isto toliko teke trenutke... Ve svie, a klanje jo traje...
Bacaju se poluivi ljudi u rake... Iz zemlje uje se jo po koji glas poluivog oajnika.
Seljaci sela Podmiloja kopali su rake i posle svega sa gnuanjem govore o ovom
dogaaju, navodi se u izvetaju.

GenociduJugoslaviji
23
Generalnaprobapakla
Mnogobrojni su nemaki izvetaji o zloinima kojima su ispisivane poslednje
stranice istorije NDH. Srbofobija je imala primat nad ideolokim
opredeljenjima. U Sisku je 4. maja 1945, samo nekoliko asova pre no to je
grad osloboen, poubijano i baeno u Savu oko 500 Srba

Kapitulacija Italije i uspeh saveznikih snaga na svim frontovima doveli su do previranja
u svim drutvenim slojevima u NDH, ali to nije pokolebalo ustaku vlast u ostvarenju
svog osnovnog zadatka, unitenja srpskog naroda. Oktobra 1944. u selu Hrastovac
ubijeno je 1.256 Srba, a u Dvoru na Uni 1.556. Masakri su tih dana proireni na Liku,
stradala su sela Brlog kod Otoca, Dobro Selo kod Donjeg Lapca, Smiljan itd.
Interesantan je izvetaj koji je tih dana dostavio Stjepan Gai, inae slubenik
Jugoslovenskog kraljevskog konzulata u enevi, svom stranakom lideru u Londonu dr
Krnjeviu. On govori o potitenosti Hrvata u zemlji: I oni koji su isprva prili ustaama i
to iz uvjerenja ili zbog pekulacije, danas su najveim dijelom razoarani, povlae se,
osuuju sve to i odriu se uinjenog (Podvukla S. A.).
Godina 1944. bila je za NDH godina najteih iskuenja i optereenja - zavladala je opta
nesigurnost u zemlji, haos u saobraaju i nedostatak osnovnih prehrambenih proizvoda.
Neverovatno, ali je istinito da su pogromi i tad nastavljeni. Berlin je energino zahtevao
od poslanika Kaea da intervenie kod hrvatskih vlasti da se sprei divljanje ostataka 13.
SS Handar divizije, ali je sve bilo uzaludno. U logorima su masovno likvidirani
zatvorenici i spaljivanjem brisani tragovi zloina. Organizovane su zasede koje su
saekivale grupe Nedieve strae, etnika ili pristalica LJotia, koji su se povlaili na
zapad pred nastupom partizanskih jedinica. Svi su ubijani bez milosti i pored sporazuma
koji je postignut sa nemakim okupacionim snagama i Pavelievog obeanja da e im biti
omoguen slobodan prolaz. Ovi poslednji zloinaki trzaji izazvali su buru protesta i
ogorenja i samog Berlina. Ribentrop je lino naloio poslaniku u Zagrebu da odmah
preda Paveliu protestnu notu. U strogo poverljivom Ribentropovom telegramu navodi se
sledee:
GenociduJugoslaviji
24
LJOTIEVO RAZOARENJE
U drugom telegramu upuenom lino Ribentropu Nojbaher je javio da je Luburi poubijao
u Zagrebu LJotieve pristalice, koje su se prebacivale na zapad. LJoti je tako, navodi se
u telegramu, izgubio svoje prve saradnike i elitu oficira koji su godinama stajali uz nas u
borbi... To je prosto neshvatljivo.
- 23. i 24. novembra 1944. ustake brigade kod Jasenovca zaustavile su transport
(Feldlazeretts 615) ranjenika, iz vagona, pod pretnjom orujem, izvukli ranjene srpske
dobrovoljce i zatim ih poubijali.
- 7. decembra 1944, 36 oficira - srpskih dobrovoljaca, koji su se borili na strani
nemakih snaga, nasilno su izvukli iz nemakog transporta na zagrebakoj eleznikoj
stanici i, pored protesta nemakog vojnog predstavnika koji ih je slubeno pratio za
Rijeku, odmah u blizini same stanice poubijali.
U telegramu se navode i drugi zloini uz kategorian Ribentropov zahtev da se
odgovorna lica egzemplarno kazne i da Poglavnik preduzme hitne mere da se slini
postupci ne ponove.
Ribentropov protest nije urodio plodom. Nojbaher je sa ogorenjem izvestio Vrhovnu
komandu za Jugoistok i ministra inostranih poslova da je ustaka brigada iz Koprivnice, i
pored estokog protivljenja tamonjih nemakih vlasti, 18. decembra 1944. muki
poubijala transport od 140 ranjenih ujievih etnika.
Nojbaher opisuje i veliko LJotievo razoaranje u Nemce, uz konstataciju da je LJoti
duboko deprimiran i da vie ne moe pogledati u oi svojim pristalicama, a zatim dodaje:
I Nedi je pod tekim utiskom. Ako mi dozvoljavamo da hrvatska vlada ubija
dobrovoljce i tretira ih kao psee leine, to je udarac za same Nemce i naa nastojanja
da mobiliemo srpske nacionaliste, to je ruenje autoriteta Rajha i nemakog Vermahta.
Mnogobrojni su nemaki izvetaji o zloinima kojima su ispisivane poslednje stranice
istorije NDH. Srbofobija je imala primat nad ideolokim opredeljenjima. U Sisku je 4.
maja 1945. poubijano i baeno u Savu oko 500 Srba, samo nekoliko asova pre no to je
grad osloboen.

GenociduJugoslaviji
25
Umiranjepresmrti
U logorima NDH postojale su dve grupe zatoenika: Srbi, Jevreji i Romi, koji su
upuivani u logore direktno, kao bezvredan ljudski materijal, ak tetan i
suvian, i individualni politiki zatoenici, kao to su bili komunisti, masoni i
jugoslovenski orijentisani Hrvati. Za ostale Nemci su imali zasebne logore na
teritoriji NDH

Koncentracioni logori, za razliku od masovnih pogroma o kojima je bilo rei,
predstavljaju institucionalizovane oblike masovnih umorstava.
U logorima NDH postojale su dve grupe zatoenika: Srbi, Jevreji i Romi, koji su
upuivani u logore direktno, kao bezvredan ljudski materijal, ak tetan i suvian i
individualni politiki zatoenici, kao to su bili komunisti, masoni i jugoslovenski
orijentisani Hrvati. Povremeno su u logor dovoeni zarobljeni partizani i etnici, ali retko,
jer su Nemci na teritoriji NDH imali svoje zasebne logore.
U pogledu sudbine ljudi koji su dovoeni u logor kao grupe Srba, Jevreja ili Roma - koje
su inile oko 99 odsto od ukupnog broja umorenih, neizvesnosti nije bilo. NJima je
predstojala i grupna smrt. Zatoenici su odvoeni u povorkama na odreeni lokalitet,
gde su vrena masovna umorstva. Na elu povorke iao je odred ustaa, obino pevajui
i nosei maljeve, iza njih su bili na smrt osueni zatvorenici, a na kraju povorke opet
ustae. U pogledu individualnih zatoenika povlaena je razlika shodno karakteru i
stepenu protivljenja ustakom reimu; to su bili jugoslovenski orijentisani Hrvati, bivi
aktivisti organizacije Sokol, Hrvati osumnjieni kao inostrani pijuni, masoni, a posle
22. juna 1941. i komunisti. Cilj individualnog upuivanja u logor kretao se u rasponu od
prevencije i slanja u logor na odreeno vreme, pa do fizikog unitenja, to je zavisilo od
procene Ustake redarstvene slube.
ORGANIZACIJA LOGORA
Sistem logora u NDH graen je, u principu, po uzoru na nacistike logore. Planove za
izgradnju logora, prema nemakim izvorima, sainio je Maks Luburi jo u emigraciji.
Nakon formiranja NDH Luburi je upuen u Nemaku, kako bi se bolje upoznao sa
organizacijom logora.
GenociduJugoslaviji
26
Srbi, Jevreji i Romi upuivani su u logor, po utvrenom planu, koji je sainjavan na

lokalnom, to e rei kotarskom ili jo nie seoskom nivou. O tome svedoe mnogi
dokumenti. Hapenje komunista, ili drugih politikih neprijatelja NDH, vreno je
individualno i oni su zadravani najpre u zatvorima, a tek potom, pojedinano ili po
nekoliko njih otpremani su u logore. Otuda o njima i postoje najpotpuniji podaci, koji se
najee koriste u do sada objavljenim knjigama. I o Jevrejima su sainjavani spiskovi,
ne zbog pedantnosti u voenju evidencije, nego su preko spiskova umorenih Jevreja
ustae dokazivale svoju odanost nacizmu. Romi su ubijani na svakom koraku, u
pokretu. NJihova konana, bezimena likvidacija usledila je nakon nareenja Vrhovnog
oruanog zapovjednitva od 20. maja 1942, upuenog svim potinjenim pukovnijama,
da se svi preostali Cigani sprovedu u koncentracioni logor. Srbi su ubijeni po unapred
dostavljenim spiskovima, a i bezimeno, kako kad. Spiskovi su, meutim, naknadno
unitavani, naroito nakon to je u svet prodrla vest o zloinima. Nekadanji komandant
jasenovakog logora LJubo Milo, na sasluanju pred organima vlasti FNRJ, izjavio je:
Ukupan broj likvidiranih zatoenika u logoru Jasenovac, ciglana s okolinom, kako za
moje vrijeme, a tako i za cjelog opstojanja logora Jasenovac, ne bi mogao rei niti ja niti
itko drugi, jer transporti koji su upuivani na likvidaciju nisu nigdje, ni u kom sluaju,
zavoeni u knjige ili tome slino, a s namjerom da se ne bi znalo koliko je ljudi
likvidirano. U svakom sluaju taj broj je ogroman i upravo nepojmljiv.
Unitenju Srba, Jevreja i Roma u logorima NDH prethodile su mere fizike i psihike
torture, koja je imala za cilj razaranje ljudskog personaliteta. Pri ulasku u logor rtvama
je oduzimana poslednja imovina, ak i odelo i obua. Sve te mere vodile su totalnom
razaranju ljudske linosti, i tu se moe nai delimino objanjenje zato su u logorima
grupe mirno i bez otpora odlazile u smrt.
Grupna umorstva, s jedne strane, i individualna, s druge, diktirala su intenzitet i metode
nasilja. Dok su se na grupna umorstva primenjivale svirepe metode, nad kojima su se
ak i Nemci zgranjavali, u odnosu na politike zatoenike primenjivane su normalnije
metode nasilja: streljanje ili veanje, ukoliko je bila po sredi smrtna kazna. Postavlja se
pitanje: da li se svi zloini poinjeni u logorima NDH mogu podvesti pod pojam genocida,
i da li se ti logori mogu svrstati pod pridev genocidni.

GenociduJugoslaviji
27
Smrtnajefikasnijilekzazatoenike
Logori su bili dravne institucije sa vrstom organizacijom. Nadlenost nad
logorima poverena je Ustakoj redarstvenoj slubi, na ijem je elu bio najpre
Mijo Babi ovani, a od juna 1941. Vjekoslav Luburi Maks. Postojali su sabirni
logori, koncentracioni logori i logori za taoce

Ovlaenje za osnivanje logora dato je generalno Ustakoj nadzornoj slubi, a donoenje
odluke o upuivanju lica u logore povereno je ustakom redarstvu, kao grani Ustake
nadzorne slube. Protiv ovih odluka nije bilo pravnog leka. Paveli je 20. jula 1942.
doneo novu precizniju zakonsku odredbu o upuivanju lica u koncentracione logore kao i
pojedinih lanova obitelji osoba, koje same ili u zajednici s oruanim skupinama
naruavaju javni red i sigurnost, ili koje ugroavaju mir i spokojstvo hrvatskog naroda.
Logori su, dakle, bili dravne institucije sa vrstom organizacijom. Nadlenost u odnosu
na logore poverena je Ustakoj redarstvenoj slubi, odnosno njenom treem uredu, na
ijem je elu bio najpre Mijo Babi ovani, a od juna 1941. Vjekoslav Luburi Maks.
Nakon ukidanja UNS, organizacija i ureenje logora povereno je Dravnom ravnateljstvu
za ponovu.
Logori u NDH zvanino su klasifikovani u tri kategorije: 1) sabirni logori, 2)
koncentracioni logori i 3) logori za taoce. Sabirni logori bili su namenjeni za prvi prihvat
zatoenika, odakle su ovi upuivani u koncentracione logore, na rad u Nemaku ili na
iseljenje.
Svirepa ubistva
Nisu bili retki sluajevi da su neki logori ukidani na veoma prost nain - ubijanjem svih
zatoenih lica. Komandant karabinjera kapetan Umberto Bonasisi izvestio je italijanskog
guvernera za Dalmaciju 28. jula 1941. da je u Smiljanu u blizini Gospia formiran
koncentracioni logor, gde se nalazi oko 5.000 Srba pravoslavaca. Uslovi su toliko loi da
e nesumnjivo izazvati laganu smrt. Po ustakoj klasifikaciji to je bio sabirni logor, ali su
sva zatoena lica umorena na svirep nain.
GenociduJugoslaviji
28
Sabirni logori formirani su irom NDH, s kraim ili duim vremenskim trajanjem.
Postojali su u Donjem Miholjcu, Dubici, Kostajnici, Virovitici, Bjelovaru, Slavonskoj
Poegi, Zemunu, Vinkovcima itd. Kao sabirna mesta sluile su i kole, pravoslavne crkve
i sinagoge. Neretko tu su vrena muenja i masovna ubistva. Posebni logori za taoce
formirani su u Rumi, Osijeku, Brodu na Savi.
Prvi koncentracioni logor formiran je 29. aprila 1941. u Koprivnici, u prostorijama fabrike
hemijskih proizvoda Danica, a prvi zatoenici bili su Srbi i Jevreji iz Pakraca, Grubinog
Polja i Krievaca. Prvi zapovjednik logora bi je Martin Nemec, a nasledio ga je Nikola
Herman. Direktive za organizaciju logora i postupanje sa zatoenicima primali su od
Eugena Kvaternika, Mije Babia i Mije Bzika. Kroz logor je prolo 5.000 zatoenika.
Logor je rasformiran februara, a zatvorenici, koji nisu do tada poubijani, premeteni su u
druge logore. Ravnateljstvo za javni red i sigurnost uputilo je raspis 8. jula 1941. svim
upskim redarstvenim ravnateljstvima da grko-istonjake i idove ne alju u Danicu
nego u Gospi.
U zgradi bive kaznione formiran je maja 1941. logor u Gospiu, a osnovao ga je Jozo
Rukavina. U nareenju ustakog redarstva iz Zagreba od 19. jula 1941. precizirano je da
se postepeno svakog dana pone sa upuivanjem u koncentracioni logor Gospi Srba,
financijalno i intelektualno jaih u grupama od 20 do 30 ljudi. Iz svih krajeva stizali su
transporti u Gospi, koji su rasporeivani u samom mestu, ili u logoru Jadovno,
smetenom u jednoj krakoj uvali u blizini jednog ponora. Kapaciteti logora iznosila su
3.500 zatvorenika, ali su zatvorenici sukcesivno ubijani i bacani u jame na Velebitu
(Grigin brijeg, aranova jama itd.). Nareenje ustakog redarstva u Zagrebu izvravano
je disciplinovano i bez pogovora. Upuuju Vam se dole navedeni idovi i Srbi-
komunisti, glasi dopis ustakog redarstva iz Banja Luke od 24. jula, upuen na ruke
ravnatelja logora. A njegov tajnik Antun Vrebac e istim hladnim birokratskim stilom
potvrditi prijem Srba i idova, sprovedenih po ustai LJubomiru orku.
Isti postupak, isti stil i jezik o prijemu Srba i Jevreja iz mnogih mesta Slavonije! Veliki
upan iz Dubrovnika suoio se, meutim, sa problemima, pa je od podmarala Lakse
traio dodatna uputstva. Izvestio ga je 5. avgusta da je po nalogu Ustakog
povjerenitva za Bosnu i Hercegovinu gospodina Francetia... uhieno 235 lica
pravoslavnih. Od tog, do sad upueno u logorite Gospi 145 lica, a ostalo je jo uhieno
80. Meu uhienim licima bilo je 80 posto ena i djece, a tako isto i meu onim koji su
ostali. Moralo se je iseljavati i ene i djeca, jer su starjeine bile uhiene, a za njih se ko
nije imao starati. Molim nalog ta da radim sa ostalim uhienim licima. Lek je ubrzo
pronaen, svi su poubijani po kratkom postupku.

GenociduJugoslaviji
29
PakaomonstruozneNDH
Logor na ostrvu Pagu bio je smeten u uvalama Slanom i Metajni. Prvi
zatvorenici, Srbi i Jevreji, stigli su juna 1941. i bili su smeteni na otvorenom
prostoru ograenom icom. rtve su ubijane i bacane u jamu ili u more. U
potresnom izvetaju lekarske ekipe konstatuje se da su rtve prethodno
stravino muene
Logor Jadovno dobio je ime po istoimenom srpskom selu, a formiran je krajem juna
1941, poto su poubijani svi stanovnici ovog sela. Zatoenici ovog logora ubijani su
tupim predmetima, i to tako da najpre formiraju ivi lanac vrsto povezan ispred ponora,
pa kad prva rtva u lancu bude gurnuta u ponor, ona redom povue i sve ostale. U
Jugoslovenskoj enciklopediji navodi se da je u Jadovnu ubijeno 35.000 Srba i Jevreja.
Naknadna istraivanja upuuju na daleko vei broj.
Poetkom jula 1941. formiran je sabirni logor i u Capragu, u nekadanjem vojnom
magazinu, a bio je namenjen prvenstveno za srpske pravoslavne svetenike i njihove
porodice. Logor je zatvoren septembra iste godine. Avgusta 1941. formiran je u Sisku
prolazni logor za izbjeglice, sa odeljenjem za decu, koje je funkcionisalo sve do
poetka 1945. Upravnik logora bio je Ivan Stier, a kasnije Martin Brki. O stanju logora u
Sisku najreitije govori izvetaj Zapovjednitva orunike pukovnije iz Siska od 26. jula
1943. u kome pie: U oba logora nema vode za pie, nema ni posuda za primanje jela.
U logoru su primenjivane drakonske kazne. Sastojale su se u stajanju na jednom uskom
prostoru icom ograenom i to po nekoliko sati, na suncu ili kii, bez jela i pia i
vjeanja o drvo. Postojao je jedan naroito odreeni drveni stub, ukopan u zemlju, za
koji su vezivali osuenike, tako da nisu mogli nogama dodirivati zemlju. Tako bi
kanjenik visio do iznemoglosti. Kroz ovaj logor prolo je 7.000 dece. Samo u prve dve
godine umrlo je 1.600. Poslednji logorai, njih oko 45, ubijeni su 4. i 5. maja 1944,
neposredno pred osloboenjem ovog grada.
Logor Kerestinec, 25 km daleko od Zagreba, formiran je maja 1941, a prva grupa
zatoenika stigla je istog meseca, sastavljena preteno od istaknutih komunista. Pokuaj
njihovog osloboenja, u noi izmeu 13. i 14. jula, zavrio se neuspehom, nakon ega je
logor rasformiran.
rtve bacane u jamu ili u more
Logor na ostrvu Pagu nalazio se pod komandom Ivana Devia zvanog Pivac, a bio je
smeten u uvalama Slanom i Metajni. Prvi zatvorenici, Srbi i Jevreji, stigli su juna 1941. i
bili su smeteni na otvorenom prostoru ograenom icom. Tek naknadno sagraene su
barake. rtve su i ovde ubijane tupim predmetima i bacane u jamu na lokalitetu
Fornae, ili u more, na slian nain kao u Jadovnu. Logor je likvidiran 20. avgusta 1941,
pre no to je ostrvo predato Italijanima. Sanitarna sekcija V korpusa italijanske armije
izvrila je vaenje leeva iz plitkih jama i njihovu kremaciju, kako bi se izbegla
epidemija, uz prethodno odavanje pote mrtvima. U potresnom izvetaju lekarske ekipe
konstatuje se da su rtva prethodno stravino muene. Izvrena je ekshumacija 791
osobe, od ega 407 mukaraca, 293 ene i 91 deteta od 5 do 15 godina. Leevi iz dubljih
jama nisu vaeni, kao ni oni baeni u more.
GenociduJugoslaviji
30
Logor Kruica, blizu Travnika u Bosni, kratko je postojao, a bio je namenjen iskljuivo
za ene i decu. Rasputen je krajem septembra 1941, kada su preostali zatvorenici
prebaeni u Jasenovac i tu poubijani.
Lobograd, blizu Zlatara-Bistrice u Hrvatskom zagorju, osnovan je septembra 1941, a
namenjen je takoe enama i deci. Prvi transport od 1.450 Jevrejki, 250 Srpkinja i
nekoliko desetina dece, stigao je prvih dana oktobra. Na elu logora nalazili su se Karlo
Heger i njegov brat Vilbald. rtve su ubijane, ali velik deo umro je od gladi. Nakon
epidemije tifusa oktobra 1942. logor je zatvoren. Mali broj preostalih zatvorenica,
Jevrejki, transportovan je u Auvic, a Srpkinja u Staru Gradiku.

GenociduJugoslaviji
31
Jasenovaclogorsmrti
Jasenovaki logor zvanino je kvalifikovan kao sabirni i radni. On nije bio ni
jedno ni drugo. Naziv je bio samo kamuflaa. Reju, bio je to logor smrti, mesto
masovne egzekucije. Tu je pobijeno, prema strunom istraivanju, 360.000
zatoenika

U sistemu ustakih logora Jasenovac je zauzimao primarno mesto. Bio je smeten u
movarnom predelu na obali reke Save, u blizini istoimenog mesta, nastanjenog srpskim
ivljem koje je ubrzo poubijano. Katoliki svetenik Jureti izvestio je dr Krnjevia u
Londonu 10. juna 1942. da logor Jasenovac predstavlja pravo gubilite. Nigdje niste uli
ni itali za takve grozote pod GPU, ili Gestapoom, kakve ine ustae. To prelazi svaku
fantaziju. LJudi se mue na najgrozniji nain.
Osniva i prvi komandant logora Vjekoslav Luburi i sam je uestvovao u pokoljima
zatoenika. Logor se sastojao od pet jedinica objedinjenih zajednikom komandom:
logor I Broice, logor II Krapje, logor III Ciglana, logor IV Koara, i enski logor Stara
Gradika.
Jasenovaki logor zvanino je kvalifikovan kao sabirni i radni. On, zapravo, nije bio ni
jedno ni drugo. Naziv je bio samo kamuflaa da bi se prikrila stvarna priroda logora. Bio
je to, u bukvalnom smislu rei, logor smrti, mesto masovne egzekucije. Rad u logoru,
ukoliko ga je bilo, svodio se na njegovo odravanje, odnosno na pripremne radnje za
umorstva ljudi. Kao to je zabeleio oevidac logora, radei na nasipu reke Save koja je
predstavljala prirodnu ogradu logora, ko god bi posrnuo ubijan je. Vrlo esto su ljudi
tako ubijani i jednostavno bacani u nasip, koji je sagraen na stotinama zatoenikih
leeva. Zatoenici su smetani u barake, bez elementarnih higijenskih uslova. Hrana se
sastojala od jednog obroka dnevno, i to orbe od repe ili pasulja, bez ikakve masnoe i
bez hleba. Kapacitet logora iznosio je u proseku 3.000-4.000, a sav viak zatoenih bio
bi likvidiran odmah kao suvian.
UBIJANI NA 50 NAINA
Bivi zatoenik jasenovakog logora naveo je u svojoj knjizi 50 naina ubijanja
zatvorenika, od vatrenog oruja koje je bilo rezervisano za vanije linosti, preko
veanja, pa do ubijanja drvenim maljem, gvozdenom ipkom ili klanja noevima,
GenociduJugoslaviji
32
specijalno proizvedenim za tu svrhu. Nisu izostala ni umorstva batinanjem i liavanjem

vode i hrane.
Stratita su se prostirala na irokom prostoru na desnoj obali Save, od Dubikih kreana
do sela Gradina. Tu je pobijeno, prema strunom istraivanju, na tom lokalitetu, 360.000
zatoenika. Ubijanje je vreno i po okolnim umama. Utica, na levoj obali Save,
nizvodno od Jasenovca, ubraja se meu najvea stratita.
Nain ubijanja opisao je u svojoj knjizi bivi logora Ciliga. Zatoenici su dovoeni do
jednog jarka, nareeno im je da kleknu na jedno koleno i da se okrenu prema jarku: ...
Svi su kleknuli mirno, bez rijei, bez gesta protesta kao da se radi o molitvi ili lijeganju
na poinak. Svi hitci u potiljak, sva padanja na zemlju slijedila su bez krika, tie nego
padanje presjeenih stabala u umi. Samo kod posljednjeg bio je mali incident, ako se to
tako moe nazvati. On je nakon hica u zatiljak ostao vrsto na koljenu. Nakon drugog
hica on se malo stresao, ali nije pao. Ustakom zastavniku to je ve bilo previe. Izvadi
no i zabije ga nesretniku ravno u srce... Tako je i posljednji osuenik pao na zemlju,
dok je zastavnik podizao okrvavljeni no k svome licu. Sve se to odigravalo u prisustvu
drugih zatoenika, kojima je posle nareeno da se raziu i vrate u barake.
Termika sredstva ubijanja usledila su neto kasnije, kada se zbog masovnog dovoenja
novih zatoenika nije mogao drugaije obaviti radni zadatak. Spaljivani su leevi, ali i
ivi ljudi u omanjim prostorijama ili u specijalnim tunelima. O tome govori zapis dr
Samuela Pinta, koji je igrom sluaja ostao iv: Ubijali su ih na taj nain da su rtvama
noem rasparali trbuh i udarali ih maljevima u glavu, a ponekad jo ive bacali u vodu.
Ponekad su opet mrtve spaljivali u velikim peima ciglane ili keramike. U ove pei su
esto bacani ivi ljudi jer ustae nisu stigle da ih poubijaju - a deavalo se da su ustae
htjele ustanoviti kapacitet tih pei ako ih loe ljudima, umesto obinim gorivom, pa su
stoga spalili vie samo maljem omamljenih zatoenika. Izgradnju ovih pei projektovao
je i njima rukovodio in. Hinko Piili (Hinko Piccilli). Prema kazivanju dr Zeca, inae
zatoenika logora, jedan polupijani ustaa se hvalio da je prole noi postigao svoj
rekord i ubio 1.152 rtve, a onda je traio od ljekara injekciju morfija, jer su ga
progonila lica pobijenih.

GenociduJugoslaviji
33
Specijalizovanilogorizadecu
Formiranje posebnih koncentracionih logora za maliane, predstavlja
jedinstven primer u istoriji, a taj bestijalni in karakterie ND Hrvatsku

Meu ubicama u jasenovakom logoru bilo je ljudi bez elementarne kulture, robova
najniih strasti, ali i ljudi sa akademskim obrazovanjem. Dva njegova upravnika bili su
katoliki svetenici. Po bogatstvu varvarskih metoda logor Jasenovac zauzima
jedinstveno mesto u svetu. Nemaki kapetan obavetajac Artur Hefner opisao je 18.
novembra 1942. ovaj logor sledeim reima: Radi se o logoru najgore vrste koji se
moe uporediti sa Danteovim infernom. Koliko je ta konstatacija tana moe da potvrdi
zapis dr Samuela Pinta. Govorei o nadi zatoenika da e bar o boinim praznicima u
logoru zavladati mir, on pie: Na sam Boi 1941. dovedena je grupa Srba iz Pakraca i
pakrakog kotara. Tu su se odmah sastali najkrvaviji saradnici Luburia: Ivica Matkovi
iz ibenika, LJubo Milo iz Hercegovine, Jozo Matijevi iz Gospia, Mujo Musi iz Bihaa ili
Cazina i jo neki pomagai. Poelo je klanje. Upravo su se ustae natjecale tko e biti
krvoloniji. Vaenje srca, grkljana i oiju sa ustakim bodeima i klanje trajalo je cijeli
dan.
Po jo jednoj osobenosti izdvaja se ovaj logor - po nesrazmeri izmeu stvarne moi
NDH, i broja ubijenih u Jasenovcu. To pitanje zahteva socijalnopsiholoku analizu, a
njegovo istraivanje doprinelo bi razumevanju kolektivnog ponaanja kako samih rtava,
tako i izvrilaca zloina, a i velikog broja hrvatskih graana koji su ostali pasivni.
ZARAENE INJEKCIJE
O stanju u odeljenju za decu koncentracionog logora u Sisku, funkcioner Crvenog krsta
Hrvatske izjavio je pred Komisijom za utvrivanje ratnih zloina u Jugoslaviji, 3.
decembra 1945, sledee: Silom odvojenu djecu od roditelja ustae su zatvorile u
prostorije zaraene pjegavcem. Sem toga, Antun Nojer, lijenik i jedno vrijeme
upravnik logora za pravoslavnu djecu, masovno je likvidirao zatrovanim injekcijama.
Znali smo da je pomor djece katastrofalan, ali sve nae intervencije bile su uzaludne.
Teko je utvrditi taan broj umorenih u jasenovakim stratitima. U jesen 1944,
neposredno pre osloboenja, otpoelo je u logoru spaljivanje knjiga, baraka i unitavanje
GenociduJugoslaviji
34
ostalih tragova zloina. Ubijanje zatoenika trajalo je gotovo do poslednjeg dana.

Sauvani su, meutim, u Centralnoj arhivi NDH dokumenti iz pojedinih krajeva, sa
spiskovima lica koja su upuivana u logor, pa bi se tim putem moglo doi do priblino
tanog broja. Prema deliminom uvidu u te spiskove, broj se nesumnjivo penje na
stotine hiljada.
Meutim, masovna ubistva Srba vrena su irom NDH, spaljivana su itava sela zajedno
sa stanovnitvom, tako da se ukupan broj rtava genocida ne moe svesti samo na
ubistva u logorima.
Poslednjih dana rata, kada su se oslobodilake snage ve pribliavale Jasenovcu,
preiveli logorai pokuali su 2. aprila 1945. bekstvo iz logora, ali se poduhvat zavrio
neuspehom. Poslednji logorai pogubljeni su tih dana u grupama od po 50 lica.
Jasenovac je simbol genocida nad Srbima, Jevrejima i Romima, simbol najstravinijeg
zloina koji se ikad odigrao na ovim prostorima. Ali treba naglasiti da Jasenovac nije
osloboen. Partizani su uli u logor, nakon to su se ustae planski povukle, ostavljajui
iza sebe popaljene zgrade i gomile leeva. Partizanske snage u Slavoniji i Bosanskoj
krajini raspolagale su ve od 1942. godine dobro naoruanim jedinicama i imale su
mogunost da napadnu i oslobode jasenovake logore, koje su obezbeivale relativno
malobrojne ustake jedinice. Kako navodi istaknuti partizanski general Pavle Jaki, za
nau tadanju vojsku bila bi to prava ala. Inicijativa u tom pravcu je postojala, pa i
spremnost da se takva akcija sprovede. Meutim, kako navode Slavko Komarica i Slavko
Odi, predlogu se suprotstavilo rukovodstvo KP Hrvatske, u prvom redu Bakari. Glavni
tab Hrvatske u svom odgovoru naglasio je: Ne slaemo se, nikako napadati, mi vam
ne moemo pomoi.
Formiranje posebnih koncentracionih logora za decu, predstavlja jedinstven primer u
istoriji, a taj bestijalni in karakterie ND Hrvatsku. U Jastrebarskom i u Gornjoj Rijeci, u
blizini Krievaca postojali su takvi specijalizovani logori, ili kako su ih ve zvali:
Sabiralita za djecu izbjeglica. U pojedinim logorima postojala su specijalna odeljenja
za decu, kao na primer u Sisku. Deiji logor u Jastrebarskom bio je pod nadzorom asnih
sestara kongregacije sv. Vinka, a u Gornjoj Rijeci pod upravom Ustake nadzorne slube.

GenociduJugoslaviji
35
NemakilogoriuNDH
Na teritoriji NDH postojali su logori pod iskljuivom nemakom vojnom
upravom: Jankomir kod Zagreba, logori u Slavonskom Brodu, Vinkovcima, u
Rijeci; najvei je bio Sajmite u Zemunu

Upravnica logora u Jastrebarskom bila je asna sestra Pulherija. Uslovi u logoru bili su
stravini i smrt je svakodnevno odnosila po nekoliko mladih ivota. Pre ma nalazu vrsnog
istraivaa iz ove oblasti Dragoja Lukia, samo iz 210 kozarakih sela za etiri godine
umoreno je 11.149 dece, u dobi od nekoliko meseci do 14 godina. Na inicijativu
Austrijanke Dijane Budisavljevi, preko Crvenog krsta pokrenuta je akcija spasavanja
dece iz logora, pa je uz pomo humanih ljudi jedan broj srpske dece spasen, a drugima
su olakani poslednji dani njihovog traginog ivota.
Sprovoenje terora i sadistiko iivljavanje u logorima u Hrvatskoj bila je rutinski
programirana operacija, pri emu su funkcioneri u logorima imali iroku diskrecionu
vlast. Ovi zlikovci su se ponaali kao da rade regularni, dravni posao, a blagoslov i
oprotaj od greha davala im je Katolika crkva. Teko je, meutim, shvatiti
monstrume, kakav je, na primer, bio fratar Majstorovi, iz perspektive individualnog
posmatranja strahota koje su inili. Da bi se napravio portret ustakog kriminalca, stvar
mora biti podignuta na drutveni nivo. Ovo utoliko pre to je u sprovoenju terora
uestvovalo na hiljade graana Hrvatske, koje su ustae regrutovale iz svih slojeva
drutva.
Nesumnjivo da je za uspeno funkcionisanje logora bio vaan institucionalni faktor, tj.
organizacija i ovlaenja dobijena od najvieg autoriteta u zemlji. Potom, slede ne manje
znaajni faktori - politiki i verski fanatizam. U toj klimi izrastao je prototip heroja, koji
je svoj identitet i odanost poglavniku, hrvatskom narodu i Katolikoj crkvi potvrivao
kroz zloine. Ali dalji ivot zloinca u zajednici, kao graanina, ak i heroja, bez oseanja
krivice, upuuje na zakljuak da izvorite tog zla treba traiti u moralnom posrtanju
jednog znatnog dela ire drutvene zajednice.
SMRTONOSNI GAS
Jevreji sa Sajmita likvidirani su, manjim delom, u kamionima sa zatvorenim
kabinama, bez prozora, u koje je ubacivan smrtonosni gas. Masovne likvidacije vrene
su na stratitima irom Srema, u junom Banatu i u okolini Beograda. Tako je npr.
porunik Valter izvestio svoje pretpostavljene o obavljenom zadatku, aktom br. 9/I
R.433 od 1. marta 1941. Odabrao je pogodno mesto, naglaava porunik Valter,
GenociduJugoslaviji
36
pored nasipa, na putu izmeu Paneva i sela Jabuka, kako bi se obezbedio od napada
srpskih bandita.
Na teritoriji NDH postojali su logori pod iskljuivom nemakom vojnom upravom:
Jankomir kod Zagreba, logori u Slavonskom Brodu, Vinkovcima, u Rijeci; najvei je bilo
Sajmite u Zemunu. Logor je formiran decembra 1941, pod nazivom Judenlager, a
nakon konanog reenja jevrejskog pitanja, krajem avgusta 1942, naziv je promenjen
u Partizanski logor, uskoro potom u Sabirni, pa konano u Radni logor. Po svom
karakteru bio je od osnivanja pa do kraja izrazito genocidni, u kome je nalo smrt oko
6.000 Jevreja i neto vie od 50.000 Srba i Roma. Zatoenici su dovoeni iz raznih
delova Jugoslavije, sa Kozare, ali i sa Kosova. Pri kraju rata Nemci su zatvorili logor u
Skadru, u kome su iptari sa Kosova utamniili Srbe, pa su zatoenici prebaeni na
Sajmite i tu poubijani.
Tokom bombardovanja Beograda od strane angloamerikih snaga, aprila 1944, nekoliko
bombi palo je i na ovaj logor i usmrtilo 200 zatoenika. Maja 1944. logor je predat
ustaama na upravu. Poslednji zatoenici ubijeni su 21-23. septembra 1944, dakle samo
mesec dana pre osloboenja Beograda.
Najvie vremena, zakljuuje Valter, utroeno je na iskopavanje jama, dok je likvidacija
ila vrlo brzo - 100 ljudi za 40 minuta.

GenociduJugoslaviji
37
NasilnoiseljavanjeSrba
Naredbom vlade NDH od 7. juna 1941. zapoveeno je prijavljivanje u roku od
10 dana lica koja su se doselila u Hrvatsku posle 1. januara 1.900, kao i
njihovih potomaka. Jedna grupa Srba iz Zagreba, njih oko 800, iseljena je
odmah u Srbiju, a vei deo upuen je u koncentracione logore i poubijan

Nije se radilo samo o iseljavanju Srba sa podruja NDH; ustaka politika ila je mnogo
dalje. Ministar vanjskih poslova dr Mladen Lorkovi u dopisu diplomatskim
predstavnicima NDH 1942. istakao je, pored ostalog, i sledee: Hrvatska drava ne
moe postojati ako u njoj ivi 1.800.000 Srba, i ako mi za leima imademo snanu
srpsku dravu, koja bi uvjek zasezala u naa podruja i predstavljala vjenu opasnost za
nas. Oba ta pitanja bilo bi nemogue rijeiti u normalnim vremenima, u kojima bi se
moralo postupati zakonito i voditi rauna o graanskim obzirima. Stoga je srea za nas,
to je do uspostave NDH dolo u ovakvim vremenima, jer samo sada moemo rijeiti taj
problem: mi stoga nastojimo da nestane Srba iz naih zemalja i u tom pravcu je ve
mnogo uinjeno. Evo, ja sam se ovih dana vratio s podruja Kozare; 60 kilometara dugo
i gotovo isto toliko iroko podruje koje je bilo nastanjeno iskljuivo Srbima, danas je
prazno zgarite... A sad prelazimo na Grme, i tamo e u toku graanskog rata biti
rijeeno najbolnije pitanje, a hrvatske zemlje oiene... No mi mislimo i na pitanje
srpske drave preko Drine. Ni ta ne moe ostati. I stoga sam ja jo prole godine stupio
u slubene pregovore s predstavnicima Rajha, kod kojih sam naiao na puno
razumjevanje, pa je odlueno da e, nakon pobjede, Srbi biti iseljeni u Sibiriju.
Karakteristino je Lorkovievo vienje graanskog rata kao povoljne mogunosti za
istrebljenje Srba, to ide u prilog tezi o sprezi hrvatskih komunista i ustaa. Taj isti
scenarij ponovie se i 1991.
GenociduJugoslaviji
38
Konferencija o preseljenju Srba iz NDH odrana je u Nemakom poslanstvu u Zagrebu,

4. juna 1941. Preseljenje Srba kao deo ustake politike, sticajem ratnih okolnosti
poprimalo je daleko ue okvire od planiranih. Ve na prvom koraku realizacije plana
ispreili su se vojnostrateki interesi. Zatim je dolo do sukoba interesa italijansko-
nemakih, kao i nemako-hrvatskih. Poslanik Kae zatraio je jo 13. maja 1941. od
Berlina precizna uputstva u tom smislu. Prema primljenom odgovoru, posle razgovora sa
vladom NDH, Paveliem i vojnim zapovednikom za Srbiju, Kae je dao inicijativu za
preseljenje Slovenaca u Hrvatsku, a Srba iz NDH u Srbiju. Postignut je sporazum 4. juna
1941. da se 179.000 Slovenaca iz Koruke i tajerske naseli u NDH, u srpske i jevrejske
domove, a da se isti broj Srba preseli u Srbiju.
Nezavisno od navedenog sporazuma, Zakonskom odredbom oduzeta je celokupna
imovina dobrovoljcima iz Prvog svetskog rata, i na osnovu take 3 data u vlasnitvo
Hrvatima. Bivi vlasnici veinom su poubijani, a manjim delom iseljeni. Naredbom vlade
NDH od 7. juna 1941. zapoveeno je prijavljivanje u roku od 10 dana lica koja su se
doselila u Hrvatsku posle 1. januara 1900, kao i njihovih potomaka. Jedna grupa Srba iz
Zagreba, njih oko 800, iseljena je odmah u Srbiju, a vei deo upuen je u
koncentracione logore i poubijan.
Nakon sporazuma postignutog sa Nemakom o iseljenju, NDH je ceo plan stavila u
okvire svog zakonskog sistema. Odredbom od 21. juna 1941. osnovano je Dravno
ravnateljstvo za ponovu, u iju je nadlenost ulazilo: useljavanje, smjetanje i
iseljavanje puanstva, preuzimanje i predaja posjeda i onih dobara iz ruke iseljenih u
ruke useljenih, odnosno naseljenih, kao i uprava nad takvim imanjima i dobrima. Ova
ustanova bila je nezavisna od bilo kog ministarstva i nalazila se pod neposrednom
kontrolom Predsednitva vlade, koje je izdalo Provedbenu naredbu u cilju sprovoenja
u ivot gornjih odredaba. Na osnovu take 1 Ravnateljstvo za ponovu preuzimat e
pokretnu i neposrednu imovinu iseljenih osoba, pa ih to prije predati Zavodu za
kolonizaciju, u svrhu unutranje kolonizacije. Celokupna imovina iseljenih proglaena je
za svojinu NDH. Uprava nad stambenim zgradama iseljenih Srba poverena je gradskim
poglavarstvima, odnosno kotarskim predstojnitvima. Zakonskom odredbom od 30.
decembra ukinuto je Dravno ravnateljstvo za ponovu, a nadlenost je preneta na
Ministarstvo za obrt, veleobrt i trgovinu, kao i na dravnu riznicu.

GenociduJugoslaviji
39
Ubekstvutrailispas
Da bi spasli goli ivot, mnogi Srbi i Jevreji neorganizovano su beali ispred
terora. U Srbiji se nalo oko 400.000 izbeglica iz Like, Bosne, Hrvatske,
Slavonije i Slovenije, kao i 89.000 dece bez roditelja

Iako se rat pribliavao kraju, a njegov ishod bio oit, Paveli nije odustajao od plana da
oisti NDH od Srba. Krajem novembra 1944. obratio se Nemcima sa zahtevom da se
po hitnom postupku 500.000 pravoslavaca preseli iz Hrvatske u Srbiju, a 80.000
muslimana iz Sandaka u Hrvatsku. Ovaj poslednji pokuaj imao je za cilj da se i u
promenjenim uslovima, posle poraza sila Osovine, ouva granica na Drini. Budui da
Hrvatska za tu granicu nije imala ni istorijske ni pravne osnove, elela je da u ratnim
uslovima, kroz genocid nad Srbima, obezbedi etniku prevlast i etniki osnov za nju.
NESIGURNO UTOITE

Sredinom jula 1941. u italijanskoj okupacionoj zoni, u okolini ibenika, nalo je utoite
vie od 10.000 Srba i Jevreja, a u Splitu 8.000. Italijanski guverner za Dalmaciju, u
raspisu prefektima dalmatinskih gradova od 17. juna, ukazao je na tekoe i osetljivost
ovog problema, uz konstataciju da su elementi koji trae utoite nepoeljni. Izuzetno
se moe dozvoliti ulazak onih Jevreja koji na granici pokau dovoljno materijalnih
sredstava, a zatim bi ih trebalo, kako je uputio general, prebaciti u nevojne lokalitete.
Da bi spasli goli ivot, mnogi Srbi i Jevreji neorganizovano su beali ispred terora u
Srbiju, ili u zonu okupiranu od italijanskih trupa. U Srbiji se nalo oko 400.000 izbeglica
iz Like, Bosne, Hrvatske, Slavonije i Slovenije, kao i 89.000 dece bez roditelja. Bili su
prihvatani od strane Komesarijata za izbeglice, koji je efikasno delovao pod okriljem
vlade generala Nedia. Sve banje u Srbiji - Vrnjaka, Mataruka, Koviljaa itd. - bile su
pretvorene u izbeglika sklonita, a hoteli u domove i kole za decu. Finansirani su od
strane vlade Srbije, ali je veliku pomo pruilo i lokalno stanovnitvo. Vlada u Londonu
upuivala je takoe pomo preko Meunarodnog crvenog krsta. Kraljica Marija
organizovala je mnogobrojne humanitarne akcije radi prikupljanja sredstava za pomo
deci bez roditelja. Ta sredstva su takoe prebacivana posredstvom Meunarodnog
crvenog krsta u zemlju. Mnogi manastiri u Srbiji, na primer Studenica, pretvoreni su u
domove i kole za izbegliku decu.
GenociduJugoslaviji
40
Treba zabeleiti da su italijanski vojnici ispoljili daleko vei stepen humanosti, od

guvernera. Spontano su pruali pomo hiljadama Srba, organizovali su civilne logore, a
posebnu pomo ukazali su enama sa malom decom i starijim osobama. Vlada Italije
donela je posebne propise o tretiranju: a) ratnih zarobljenika, b) pobunjenika i v) civilnih
lica, tj. izbeglica. to se tie pobunjenika koji podiu oruje na italijansku vojsku, njih
treba tretirati, kako stoji u naredbi, sa otrinom (con severita), ratne zarobljenike po
pravilima meunarodnog prava, a civilna lica, tj. izbeglice, treba izjednaiti sa graanima
Italije. Vlada Italije predvidela je, dakle, represivne mere za ustanike, a zatitne za
izbeglice. U pogledu ishrane civila starijih od 19 godina primenjivae se identian
tretman predvien kartama za snabdevanje civilnog stanovnitva... Deca do 18 godina,
u pogledu ishrane, imae isti tretman kao njihovi vrnjaci, navodi se u ovom
dokumentu.
Vlada NDH planirala je useljavanje u zemlju hrvatske nacionalne manjine iz susednih
zemalja u naputene srpske i jevrejske kue. Tako je decembra 1941. ministar vanjskih
poslova NDH zakljuio sporazum sa Graanskom upravom Donje tajerske o
preseljavanju hrvatskih dravnih pripadnika ili hrvatskih sunarodnika iz Donje tajerske
na podruje NDH. Bila je predviena takoe i kolonizacija Hrvata sa Kosova. Ovi i slini
planirani poduhvati nisu realizovani. Meutim, neplanirana preseljenja poprimila su
velike razmere. O tome govori izvetaj nemakog generala Badera, u kome stoji: Otri
sukobi u istonoj Bosni izmeu Hrvata, muslimana i Srba ine ovu zemlju najveim
aritem nemira... Hrvati nesumnjivo tee da unite celokupno srpsko stanovnitvo.
Opte je poznato u kom se obliku to deava. Neborako srpsko stanovnitvo, ene i
deca, kao i ljudi koji su nesposobni za borbu, a da ih ne bi zadesila zla sudbina,
spasavaju se bekstvom preko Drine u srpske oblasti. To se ne da spreiti. Opljakani do
gole koe, isprebijani i namueni, ovi begunci unose neprekidno nemir u srpske oblasti.
Oni moraju postati plen komunista. U ovom momentu se najmanje 40.000 ovakvih
begunaca nalazi u okolini Kosovske Mitrovice. Oni skapavaju od gladi, smrzavaju se ili
podleu zaraznim bolestima, meu kojima su najtee pegavi i trbuni tifus. Juno od
Zvornika u istoj se situaciji nalazi oko 4.000 izbeglica. Hiljade i hiljade, broj im se ne da
utvrditi, nalaze se u pokretu ka srpskoj teritoriji, da bi se spasli od zverstava Hrvata.
GenociduJugoslaviji
41
Nasilnopokrtavanjedeogenocidnog
procesa
Krajem aprila 1941. ukinute su sve srpske konfesionalne puke kole i
zabavita. Samo nekoliko dana kasnije, zabranjeno je irilino pismo, na kome
su bile tampane sve crkvene knjige. Upotreba irilice smatrana je krivinim
delom

Organizovano, nasilno prevoenje pravoslavnog stanovnitva u katolianstvo bilo je
sastavni deo genocidnog procesa; sprovoeno je kroz spregu klera i ustaa. Zakonsko
pokrie ove akcije obezbeivala je ustaka vlast, a moralni vid samog ina nije
predstavljao optereenje za Vatikan, po kome greca fides nulla fides (grka vera nije
vera). Vatikan je ostvario u Hrvatskoj ono to nije uspeo da ostvari u zapadnom svetu:
da nacionalno identifikuje sa verom. U toj konstrukciji pokrtavanje se pojavilo kao
sastavni deo borbe za etniku istotu hrvatske drave. Stepinac je zapisao u svom
dnevniku 17. januara 1940: Najidealnije bi bilo da se Srbi vrate vjeri svojih otaca, tj. da
prignu glavu pred namjesnikom Hristovim svetim ocem (papom). Onda bi i mi konano
mogli odahnuti u ovom djelu Evrope.
Donoenje zakonskih propisa o prevoenju u katolianstvo, to je bilo u nadlenosti
poglavnika, bilo je do detalja usklaeno sa akcijom Zagrebake nadbiskupije. Krajem
aprila 1941. ukinute su sve srpske konfesionalne puke kole i zabavita. Samo
nekoliko dana kasnije, zabranjeno je irilino pismo, na kome su bile tampane sve
crkvene knjige. Upotreba irilice smatrana je krivinim delom. Otpoelo se odmah i sa
ruenjem srpskih pravoslavnih crkava, a ponegde su one pretvorene u katolike.
Manastir Orahovica u Slavoniji ustupljen je trapistima, koje je Hitler proterao iz
GenociduJugoslaviji
42
Rajhenburga. Na zahtev nadbiskupa dr Stepinca, manastir Lepavina dat je krievakom

biskupu dr Janku imraku. Episkopski dvor u Pakracu, sa sabornom crkvom i
kulturnoistorijskim spomenicima od neprocenjive vrednosti, dodeljen je franjevakom
redu svetih irila i Metodija u Zagrebu, dok je crkva Svetog Ilije u istom mestu sruena.
Slina sudbina zadesila je i ostale pravoslavne sakralne objekte u Hrvatskoj. Za vreme
etvorogodinje ustake vladavine srueno je ili spaljeno blizu 500 pravoslavnih crkava,
to je imalo za cilj liavanje stanovnitva duhovnog oslonca. U aktu biskupskog
ordinarijata akovake biskupije br. 848/42, od 14. februara 1942, data su precizna
uputstva o pretvaranju pravoslavnih crkava u katolike. Gotovo isti metod primenjen je
u drugom genocidnom pohodu 1991, nakon otcepljenja Hrvatske od Jugoslavije i
proglaenja Nezavisne Republike Hrvatske. Prema podacima Zavoda za zatitu
spomenika kulture, do kraja oktobra 1991. na podruju Hrvatske unitena je ili tee
oteena 71 pravoslavna crkva, i to u eparhiji slavonskoj 27, zagrebako-ljubljanskoj
18, sremskoj 14, gornjokarlovakoj 6 i dalmatinskoj 6. Ovi podaci, naalost, nisu
definitivni, jer se unitenje crkava nastavlja. Paljene su srpske biblioteke isto kao i 1941.
Drastian primer predstavlja episkopsko sedite u Pakracu, gde je Hrvatska garda
spalila sredinom oktobra riznicu, biblioteku i galeriju; kulturno blago koje potie iz DVI,
DVII i DVIII veka.
Zakonsku odredbu o prelasku s jedne vere na drugu, od 3. maja 1941, sva tampa u
NDH pozdravila je kao povjesni in. Ministar bogotovlja i nastave dr Mile Budak izdao
je Uput o prelazu s jedne vere na drugu, kako bi se ubrzao postupak prevoenja.
Naredbom ministra pravosua dr Mirka Puka naziv srpsko-pravoslavna vjera
promenjen je u grko-istona vjera. Zakonska regulativa bila je dopunjavana crkvenim
propisima.
Nadbuskupska kancelarija svojom Okrunicom br. 4104/41, od 15. maja, polazei od
teze da mnoge osobe ele prijei u katoliku crkvu, utvrdila je uslove prijema
otpadnika. Pristup u katoliku crkvu, glasi t. 1 Okrunice, moe se dopustiti samo
onim osobama, za koje postoji osvjedoenje nae svete vjere, i o njenoj potrebi za spas
due. A zatim se u t. 6 upozorava duebrino sveenstvo, da u ovim delikatnim
pitanjima ljudske due postupa strogo, po naelima katolike crkve, uvajui njeno
dostojanstvo i ugled, te a limine odbija one, koji bi u crkvu htjeli ui bez ispravnih
motiva, traei u njoj samo zatitu svojih materijalnih i egoistinih ciljeva. Profesor
Teolokog fakulteta u Zagrebu dr Stjepan Baki izradio je Propise za prijem u katoliku
crkvu.

GenociduJugoslaviji
43
OtriapeliVatikanu
Proces prevoenja pravoslavaca u katoliku veru i stav Vatikana naili su na
otru osudu u redovima saveznikih sila. Vlada Jugoslavije uputila je Vatikanu
otar protest, zahtevajui od pape da energino istupi i javno osudi
pokrtavanje

U leto 1941. otpoelo je pokrtavanje u masama. Ovu akciju najbolje osvetljava dopis
akovakog biskupa dr Akamovia, upuen vukovarskom biskupu, u kome, pored
ostalog, stoji: Skupni prijelazi vre se na temelju odluke nadlene kotarske oblasti, koja
obiaje prikupiti od podrunih opinskih uprava velik broj prijelaznika, vie puta cijelo
selo, pak sve te osobe popie u jednom iskazu i za sve izdaje jednu odluku kojom se
daje dozvola prijelaza i svjedodba estitosti. Skupne prelaze obezbeivale su
naoruane ustake strae. To je bio metod jedinstven za celu NDH. Poslanik u NDH u
Rimu dr Peri izvestio je papskog nuncija 17. septembra 1941. da je prevedeno 350.000
pravoslavaca u katolianstvo. Na sumnjiavo pitanje i primedbu nuncija da je za prelaz
potrebno osjeanje, Peri je odgovorio: Osjeanja e doi naknadno.
Prelaznici su bili podvrgnuti duhovnoj torturi i strogoj kontroli. Mesni svetenici izdavali
su im svake nedelje pismene potvrde sa datumom da su obavili vjerske dunosti.
Postavka Vatikana o prevoenju katolika u pravoslavlje, za vreme turske dominacije,
liena je istorijskog osnova, ali je to pretvoreno u vetu propagandu kojom se pravdala
duhovna tortura nad totalno obespravljenim srpskim narodom. Nekoliko hiljada Srba iz
Slavonije izrazilo je elju da pree u protestantsku veru. Svi su, po tom istom spisku,
odvedeni u koncentracioni logor Jasenovac i tu pogubljeni. Jedan mali broj Srba u Bosni
preao je u islam, to je NDH tolerisala, istina nevoljno. Prelaz u protestantizam bio je
apsolutno iskljuen.
Proces prevoenja pravoslavaca u katoliku veru i stav Vatikana naili su na otru osudu
u redovima saveznikih sila. Vlada Jugoslavije uputila je Vatikanu otar protest,
zahtevajui od pape da energino istupi protiv zakljuaka Biskupske konferencije, i da
javno osudi pokrtavanje. Ako Sv. stolica, glasi nota, ne zabrani, ili bar ne osudi javno
GenociduJugoslaviji
44
ovakav rad predstavnika katolike crkve u Hrvatskoj, teko e biti docnije otkloniti
posledice koje mogu biti neprijatne po dravu, koja se uvek stara da obezbedi verski
mir. U svom odgovoru Sv. stolica nije osporila injenice, nego okolnosti koje su pratile te
injenice, stavljajui u prvi plan principe katolike doktrine na osnovu kojih je prelaz
rezultat, ne spoljnjeg pritiska, nego pridruenje due istinitom uenju katolike crkve,
a zatim dodaje da se radi samo o vraanju disidenata matici crkvi i to u punoj slobodi.
Protest je uloio i Sveti arhijerejski Sinod Srpske pravoslavne crkve nemakim
okupacionim snagama u Srbiji, a zatim 15. januara 1942. nemakom generalu fon
rederu, ukazujui da se terorom prevode u katolicizam mnogobrojni Srbi. Katoliki
svetenici dolaze sa naoruanim ustaama, zatvaraju pravoslavne crkve i oduzimaju
crkvene matice, poto prethodno opljakaju sve crkvene dragocenosti.
Nadbiskup beogradski dr Uji uputio je pismo papi Piju DII 24. jula 1941. postavljajui
pitanje: Pojedini pravoslavci, da bi izbegli neprijatnosti, prelaze u katolianstvo... Ali
emu to slui, kada nedostaje religiozno ubeenje. Odgovorio mu je kardinal Maljone 1.
maja 1942. na uobiajeno jezuitski nain: U pitanju su disidenti koji se vraaju
katolikoj crkvi u Hrvatskoj... To je plod intimnog uverenja, a ne prinude bilo sa koje
strane.
Protestovali su i slovenaki katoliki svetenici, koji su proterani iz Slovenije i nali
utoite u okupiranoj Srbiji. Predali su 1. marta 1942. promemoriju nadbiskupu
beogradskom dr Ujiu, s molbom da je dostavi papi. Tu se, pored ostalog, konstatuje:
Vaoj preuzvienosti je dobro poznato da pravoslavni u Hrvatskoj prelaze danas u
masama u katoliku crkvu. Na prvi pogled izgleda, da je to po prirodi isto vjersko i
crkveno pitanje, ali tko poznaje stvarne prilike u Hrvatskoj, morao se ba o protivnom
uvjeriti: taj zna da dananje preobraanje pravoslavnih u katoliku vjeru u NDH u svojoj
sutini nema nikakve veze sa vjerom. Kakve planove ima Zagreb sa ovim
preobraanjem pravoslavnih kazao je upravo sa savrenom iskrenou jedan od
najuticajnijih ljudi u Hrvatskoj, ministar mr Mile Budak. On je u Gospiu slubeno izjavio:
Jedan dio Srba emo pobiti, drugi raseliti, a ostale emo prevesti u katoliku vjeru i
tako pretopiti u Hrvate.

GenociduJugoslaviji
45
GenocidnapolitikanaKosovuiMetohiji
Albanska kvislinka vlada u Tirani nije proklamovala genocidno zakonodavstvo,
ali je sprovodila genocidnu politiku prema Srbima i Crnogorcima, motivisana
svojim ekspanzionistikim ciljevima. Primenjivane su tri osnovne metode:
individualna ubistva, masovna ubijanja stanovnitva i organizovana politika
iseljavanja

Teror na Kosovu i Metohiji, slino kao i u ND Hrvatskoj, otpoeo je jo u toku
kratkotrajnog aprilskog rata. Iz zasede su ubijani vojnici, napadane regularne jedinice
Jugoslovenske vojske, kao to je, na primer, bio napad na 51. peadijski puk u Pritini
od strane naoruanih iptarskih grupa. Vreni su istovremeno i napadi na srpska sela.
Teror je beleio uzlaznu liniju, iako su neprijateljstva formalno obustavljena
kapitulacijom jugoslovenske vojne sile.
Iz skupine zloina koji su poinjeni na ovoj teritoriji u toku rata, genocid je bio
najsnanije izraen. Za razliku od genocida u Nemakoj ili ND Hrvatskoj, koji je imao
svoj zakonski osnov, mehanizam genocida na Kosovu i Metohiji bio je kompleksan i
imao je difuzne korene. Italija nije zavela na okupiranim podrujima rasistike zakone,
niti joj se moe staviti na duu genocidna politika. Artiljerijskim jedinicama koje su
nastupale iz Albanije prema Kosovu izdato je nareenje da se sauvaju ivoti i imovina
civilnog stanovnitva. Proklamovan je, dodue, Zakon o kolektivnom kanjavanju, to je
u suprotnosti sa lanom 50 Hakog pravilnika, ali njegova je pozadina bila vojno-
strategijska, a ne genocidna i odnosio se podjednako na sve pobunjenike strukture.
Meutim, i pored svega stoji injenica da je rat omoguio sprovoenje genocidne
politike.
SINHRONIZOVANE AKCIJE
Zloine su otpoeli kaaki odredi ubaeni iz Albanije, ali su im se pridruili i pripadnici
iptarske manjine. Sudei po italijanskim izvetajima, sve to liilo je u prvom momentu
mnogo vie na razbojniku pljaku nego na osmiljenu politiku. U srpske kue odmah su
se useljavali susedi iptari, ili oni koji su nadolazili iz Albanije sa italijanskim jedinicama.
Na udaru su se nali pravoslavno svetenstvo, manastirska dobra i kulturna batina
Srba. Ve u prvim danima aprilskog rata ubijeno je 14 svetenika i jedna monahinja,
GenociduJugoslaviji
46
oskrnavljene su mnoge crkve i postepeno uzurpirana manastirska imanja. Kroz

sinhronizovane akcije, ve prvih meseci okupacije, uz podrku koju su tim akcijama
pruile kvislinke vlasti na Kosovu, mogle su se sagledati konture genocidne politike.
U prvim danima rata, 11. aprila 1941, Ministarstvo inostranih poslova Italije zauzelo je
stav da brz razvoj dogaaja zahteva zatitu interesa politikih, stratekih, etnografskih i
ekonomskih, italijanskih i albanskih, u regionu Jadranskog mora, Crne Gore i
jugoslovenskih teritorija. To treba osigurati, po proceni Ministarstva, okupacijom cele
Dalmacije i ostrva, Crne Gore, Kosova i jedne zone do Vardara. Komanda italijanskih
jedinica koje su prve ule na teritoriju Kosova i Metohije izvestila je o oduevljenju
albanskih masa i o njihovoj elji da sarauju sa okupacionim snagama, kako bi se
onemoguilo da u toj zoni ponovo zavlada slovenski element.
Ni albanska kvislinka vlada u Tirani nije proklamovala genocidno zakonodavstvo, ali je
sprovodila genocidnu politiku prema Srbima i Crnogorcima, motivisana svojim
ekspanzionistikim ciljevima. Primenjivane su tri osnovne metode: 1) individualna
ubistva, u cilju zastraivanja i naputanja domova; 2) masovna ubijanja stanovnitva, i
3) organizovana politika iseljavanja, koja e biti nastavljena i u posleratnim uslovima.
Genocid nije sprovoen na verskoj liniji, nego nacionalnoj. Islam je bio privilegovana
religija u Albaniji, ali veliki deo iptarskog stanovnitva pripadao je hrianstvu.
Komandant artiljerije koja je nastupala iz Albanije prema Kosovu, u svom izvetaju javlja
o stravinim scenama na koje su nailazile njegove jedinice: Tridesetak i vie
masakriranih leeva Jugoslovena (Srba), jo nepokopanih. Slike se ponavljaju od sela
do sela gde su iveli Srbi. Ukazano je i na opasnost od irenja epidemije, uz zahtev da se
preduzmu hitne mere.

GenociduJugoslaviji
47
iptarskizloinipodokupacijom
U Toplianima kod Suve Reke, Arsenija Ilia masakrirali, odsekli mu glavu,
nabili je na kolac i nosili kroz selo radi zastraivanja i vrenja pritiska na Srbe
da se isele. Brau aji iz sela Grbole noevima ive isekli u prisustvu porodice

U proglasu Komunistike partije za Kosmet od 1. oktobra 1941. opisani su najcrnji
teror, pljaka, hapenja i ubijanja srpskog ivlja i paljenje itavih sela. Masovni teror
zahvatio je najpre akoviki srez gde je, tokom aprila i maja 1941. ubijeno vie od 200
Srba i Crnogoraca. Oni koji su uspeli da pobegnu iz akovice krenuli su u pravcu Crne
Gore. Prolazei kroz albansko selo Crnobreg doiveli su traginu sudbinu - na ene i decu
iptari iz ovog sela otvorili su vatru. Selo Bardonii, nedaleko od Deana, nastanjeno
Srbima, spalili su iptari iz susednog sela. Istu sudbinu prvih dana okupacije doivela su
sela u Metohiji: Dubrava, Suvi Lukavac, Belica, Osojane, Veri, Dobrua i niz drugih.
ITALIJANSKI IZVETAJ
Na sam Bajram 1941, u poslednjem asu, onemoguen je opti pokolj u Pritini i okolini
zahvaljujui energinoj intervenciji italijanskog pukovnika Marika (Marico). Metod
genocida u tom gradu sastojao se preteno od upada u srpske kue, odvoenja
mukaraca i potajnog ubijanja. Vlasti ne vre u takvim sluajevima istragu i odbijaju da
prue zatitu, navodi se u italijanskom izvetaju.
U mesecu junu masakri poprimaju organizovaniji karakter, zahvaljujui naoruavanju i
formiranju iptarskih dobrovoljakih eta (tzv. vulnetari). eta na elu sa Ram Alijom,
kao i ona pod Coljom Bajraktarom poinile su masovna zverstva tokom septembra i
oktobra 1941, ostavljajui iza sebe gomile leeva i spaljene domove. Jedna od esto
primenjivanih metoda bila je individualno ubistvo domaina na njivi, dok je ovaj obavljao
poljoprivredne radove, a zatim pljaka imovine, progon porodice i useljavanje u kuu.
Tako su okonali ivot Vladimir Velini i njegov sin, pod noem Bajrama Redep-Gaija
iz sela Prigode. Ubistva su esto praena sadistikim iivljavanjem: silovanjima
maloletnih devojica u prisustvu majki ili masakriranjem leeva.
GenociduJugoslaviji
48
U selu Topliani kod Suve Reke, nesrenog Arsenija Ilia masakrirali su, odsekli mu
glavu, nabili je na kolac i nosili kroz selo u cilju zastraivanja i vrenja pritiska na Srbe
da se isele. Brau aji iz sela Grbole vulnetari su najpre noevima ive isekli u
prisustvu porodice, a Jagoa Milia iz istog sela sasekli su sekirama. Italijanski diplomata
Karlo Umilta (Carlo Umilta) koji je u svojstvu civilnog komesara bio dodeljen generalu
Biroliju (Pilzio Biroli), komandantu svih okupacionih snaga Albanije, kao i divizija u
Prizrenu i Debru, boravio je tih dana na Kosovu.
U svojim memoarima opisao je stradanje srpskog naroda, naroito po selima gde
kontrola italijanskih snaga nije jo uvek bila mogua. Bio je okiran mrnjom koja vlada
u tom podruju. Albanci ele da istrebe Slovene, pie on i dodaje: Na ulicama narod
eka da prou kamioni i vozila nae vojske, molei da ih povezu prema Staroj Srbiji i
Crnoj Gori, gde su oekivali spasenje. Posle Pritine Umilta je posetio akovicu i Pe,
nailazei na strahote. Prolazei kroz sela zapazio je da ni jedna jedina kua nije imala
krova, sve je spaljeno... ljudi i ene leali su na ledini bez glava, a ivi su traili
sklonite.
iptarski teror zahvatio je delove Kosova i pod nemakom okupacijom. U naseljima
Starog Kolaina kod Kosovske Mitrovice od 51 srpskog sela spaljeno je 31. Od 10.000
Srba u tom kraju ubijeno je ili rasterano pet hiljada. U izvetajima Komande
okupacionog podruja opisani su uasni zloini iptarskih dobrovoljaca koji su izazvali
poremeaje u redovnoj proizvodnji u okolnim rudnicima, tako da su ak i Nemci
preduzeli mere u pravcu smirivanja situacije. iptarski dobrovoljci i policijske snage
prodirali su povremeno i u Srbiju poinivi i tu brojne zloine. Kosovska andarmerija, na
ijem je elu bio Bajazit Boljetini, uestvovala je povremeno u kaznenim ekspedicijama u
Srbiji. Postupak prema srpskoj i crnogorskoj nacionalnoj manjini u Albaniji nije bio na
nivou obaveza koje je Albanija preuzela stupajui u lanstvo Drutva naroda. Bio je,
dodue, daleko blai i za vreme rata nego prema Srbima i Crnogorcima na Kosovu. Dok
se u Albaniji sprovodila tiha asimilacija, centar teroristikog mehanizma protiv Srba bio
je u Pritini.

GenociduJugoslaviji
49
Logoridopunskimetodgenocida
Masovne zloine u Obiliu, Graanici, Novom Selu, Bresnici, Lipljanu i Batusu
poinili su, prema italijanskim izvorima, prve komije i iptari iz susednih sela.
Nasred ulice u Pritini ispaljeni su hici na dr Nikolu Radojevia, hirurga, a u
bolnici u koju je preneto, njegovo telo zverski je iskasapljeno

Za razliku od Nemake, gde je genocid sprovoen u koncentracionim logorima koji su bili
mesta izvrenja zloina, koncentracioni logori koje su formirale albanske vlasti bili su
samo dopunski metodi. Na teritoriji Albanije postojali su logori u Klosu, u blizini Kavaje i
Fiori. Uslovi su posvuda bili izuzetno loi, tako da su glad i nehigijenski uslovi
svakodnevno odnosili na desetine ljudskih ivota. Treba ukazati i na neke osobenosti
koje su, verovatno, proizlazile iz kulturnog nivoa lokalnih vlasti. Dok je, na primer, u
logoru Burel bio zaveden krajnje surov reim, logor u Fiori imao je snoljive uslove.
Vredno je, takoe, zabeleiti da su ustanici u junoj Albaniji organizovali napad na logor
Burel, oslobodili deo logoraa i poveli ih u umu, to nije zabeleeno u ustanikim
analima u Jugoslaviji. Albanska birokratija nije vodila preciznu evidenciju o logorima, kao
to je to bio sluaj u Nemakoj. Za vreme vladavine Envera Hode, slino kao i u
Jugoslaviji za vreme ivota Josipa Broza, to je bila tabu tema, tako da su sistematska
istraivanja o albanskim logorima otpoela tek nedavno.
Bespomono srpsko i crnogorsko stanovnitvo prualo je povremeno otpor i organizovalo
vrstu samopomoi. Pljaka i ubistva Srba i Crnogoraca vreni su nou, pa su pojedina
sela pretvarana u prave frontove, ponekad u ive buktinje. Umilta u svojim memoarima
navodi: U Pei sam prisustvovao jednoj takvoj gadnoj sceni. U noi izmeu 8. i 9. juna
dogodio se sukob u koji su se umeale i oruane italijanske jedinice da bi spreile dalje
krvoprolie. Sukob je bio tako snaan, kae ovaj italijanski diplomata, da se na kraju nije
znalo ko napada, moda Sloveni ili Albanci.
KULMINACIJA TERORA
Teror nad srpskim i crnogorskim stanovnitvom dostigao je kulminaciju 1943, posle
kapitulacije Italije. Pe je ponovo bila na meti; od sredine septembra tu je otpoelo
sistematsko istrebljenje Srba i Crnogoraca. Pre no to su u ovaj grad uli Nemci, na
GenociduJugoslaviji
50
ulicama su leali izmrcvareni leevi. Naveemo jedan primer: svog unakaenog sina
Vukadina Mikelia majka je prepoznala po cipelama. U izvetaju Oblasnog komiteta KPJ
za Kosovo i Metohiju, od 3. septembra 1943, navodi se: Okupatorske snage sistematski
nastavljaju nad srpskim ivljem teror, pljaku, interniranje i ubijanje, uz pomo iptarske
vojske, vulnetara i milicije.
Glas protesta nije se uo
Italijanska policija pohapsila je jedan broj iptara. I u noi na sam Boi 1942, takoe u
Pritini, iptari su, navodi Umilta, ubili na desetine i desetine Slovena, mnotvo ih je
ranjeno, i samo brzom intervencijom naih karabinjera i naih trupa u Pei spreeno je
dalje nasilje Ali, mira nije bilo. etniki odredi iz zone Berana i Sjenice, koji su do tada
mirovali, upali su u ovu zonu; zapalili na desetine (iptarskih) kua i poubijali oko
hiljadu ljudi, ena i dece (iptara) sa te teritorije.
U jugoslovenskoj memoarskoj literaturi dogaaji u Pei tumae se kao provokacija
Italijana, a dolazak i akcije etnika iz Crne Gore u celosti se negiraju. Oblasni komitet
KPJ za Kosovo i Metohiju uputio je proglas Albancima u kome, pored ostalog, stoji: Dan
obrauna porobljenih naroda sa njihovim zakletim neprijateljem pribliava se. Dolazi
trenutak kada e krvavi faistiki okupatori i njihovi pomonici platiti za sva nedela i
krvoprolia, za sve patnje porobljenih naroda, za svaku kap krvi nevinog naroda, osveta
nad faistikim lopovima i njihovim slugama bie najsvirepija, poto su i njihova dela bila
nemilosrdna. U proglasu od septembra iste godine pozvani su opet iptari sa Kosova i
Metohije da stupe u partizanske redove i operu ljagu koju su na njih bacile njihove
izdajice! Ti (svaki iptar ponaosob) treba i mora da ode u borbu za svoju slobodu
Digni odluno glas protiv zloina koji se ine u tvoje ime. Meutim, glas protesta nije se
uo, a masovna ubistva su nastavljena. Selo Pomazetin blizu Pritine spaljeno je 1942, a
njegovi stanovnici Srbi delom poubijani, a delom prognani.
Masovni zloini poinjeni su u Obiliu, Graanici, Novom Selu, Bresnici, Lipljanu i Batusu.
Zloine su, prema italijanskim izvorima, poinili prve komije i iptari iz susednih sela.
Nasred ulice u Pritini ispaljeni su hici na dr Nikolu Radojevia, hirurga, a u bolnici u koju
je preneto, njegovo telo zverski je iskasapljeno. iptarske vlasti iz Pritine saoptile su
da je to delo srpskih komunista.

GenociduJugoslaviji
51
GlavniciljeviLige
Nakon ulaska nemakih trupa na Kosovo i Metohiju, pod njihovim patronatom
osnovana je u Prizrenu od 16. do 19. septembra 1943, Druga prizrenska liga, na
ijem je elu stajao Centralni komitet. Druga prizrenska liga postavila je za svoj
osnovni cilj odbranu svih teritorija na kojima ive iptari

Teror nad srpskim i crnogorskim stanovnitvom dostigao je kulminaciju 1943, posle
kapitulacije Italije. Pe je ponovo bila na meti; od sredine septembra tu je otpoelo
sistematsko istrebljenje Srba i Crnogoraca. Pre no to su u ovaj grad uli Nemci, na
ulicama su leali izmrcvareni leevi. Naveemo jedan primer: svog unakaenog sina
Vukadina Mikelia majka je prepoznala po cipelama. U izvetaju Oblasnog komiteta KPJ
za Kosovo i Metohiju, od 3. septembra 1943, navodi se: Okupatorske snage sistematski
nastavljaju nad srpskim ivljem teror, pljaku, interniranje i ubijanje, uz pomo iptarske
vojske, vulnetara i milicije. A u pismu sekretara Okrunog komiteta KPJ za Metohiju od
15. oktobra 1943. stoji: U Pei se pogorava situacija. Zbog nestanka jednog Nemca i
14 Rusa streljan je 51 Srbin od strane Nemaca. Pre etiri dana, u selu Brestoviku,
streljano je nou 25 ljudi; 19 ih je ubijeno i 6 ranjeno od strane iptara (petokolonaa).
U gradu se skoro svake noi deavaju ubistva i pljake nad Srbima.
Bogata dokumentacija o genocidu na Kosovu, sa spiskovima imena ubijenih, popaljenih
crkava i opljakane manastirske imovine pohranjena je u arhivi Sv. sinoda Srpske
pravoslavne crkve u Beogradu. U kraim izvodima objavljena je u knjizi episkopa g.
Atanasija Jevtia: Od Kosova do Jadovna.
Kao i u ND Hrvatskoj, i ovde su svi Srbi proglaeni najpre etnicima, a potom
komunistima, to je iptarskoj vlasti posluilo kao pokrie, a omoguilo je i angaovanje
okupacionih snaga u sprovoenju genocidne politike. Nema nikakve sumnje da su
okupacione vlasti i ovde preduzimale kaznene pohode i kolektivni teror. No, budui da je
ustaniki pokret bio slab, to je zajednika ocena Italijana i Nemaca, a to potvruju i
izvetaji KPJ, povodi za takve akcije bili su retki. NJih je zahtevala lokalna vlast na
Kosovu, kako bi olakala ostvarenje svoga cilja - totalno istrebljenje slovenskog ivlja na
tom podruju.

GenociduJugoslaviji
52
HITLEROV TELEGRAM
Hitler je 5. marta 1944. uputio telegram Specijalnoj misiji za Jugoistok u Tirani, i u
Beogradu, sa nalogom da se na Kosovu, pored ve formiranog andarmerijskog puka,
formira dobrovoljaka SS divizija. Albanska vlada e, dodaje se u telegramu, kroz ovu
mogunost moi da ostvari svoje ve poznate politike ciljeve. iptari su i do tada bili
ukljueni u oruane SS formacije, sainjavali su deo 13 SS divizije koja je poinila
neopisive zloine nad Srbima u Bosni i Hercegovini. Nemaka misija u Tirani izvestila je
Berlin 3. aprila 1944, da je Liga na elu sa Daferom Devom i potpredsednikom Musom
ehuom spremna da uloi sve snage i sredstva u borbi protiv Srbije i Crne Gore, pri
emu je bezuslovno potrebna nemaka pomo.
U izvetaju Pokrajinskog komiteta KPJ za Kosovo i Metohiju od 12. januara 1944. o
situaciji u ovoj oblasti, upuenom Centralnom komitetu, istaknuto je da bi ovde
najvaniji zadatak bio stvaranje solidnih vojnih jedinica Kosmeta... ali situacija, koja je
kod nas iz dana u dan sve gora, to nam ne omoguava. Nemamo nijedne baze. A u
izvetaju od 31. januara 1944, takoe upuenom Centralnom komitetu, stoji: iptarske
mase faistike okupatore, a naroito Nemce, smatraju oslobodiocima i najveim
prijateljima, jer su im dali: pravo kola na maternjem jeziku i administraciju, vratili im
oduzetu zemlju, dali im zastavu i pravo noenja oruja, pljaku, iseljavanje i ubijanje
svih onih koji nisu iptari.
Danas iptarske mase uviaju, ali i ale to e Nemaka izgubiti rat. NJih hvata veliki
strah od osvete za nedjela razbojnikih bandi, a ponekad i itavog naroda pojedinih
krajeva. Gestapo, uviajui takvo raspoloenje iptarskih masa, iznalazi razne naine da
ih zavara i na taj nain koristi... Za iptare na ovom dijelu Kosmeta glavni je i jedini
neprijatelj Srbin.
Nakon ulaska nemakih trupa na Kosovo i Metohiju, pod njihovim patronatom osnovana
je u Prizrenu od 16. do 19. septembra 1943, Druga prizrenska liga, na ijem je elu
stajao Centralni komitet. Nije na odmet podsetiti da je Prva prizrenska liga, formirana
1878, bila pod patronatom Austrougarske, kako bi se otpor Albanije okrenuo protiv
Srbije i Crne Gore. Druga prizrenska liga postavila je za svoj osnovni cilj odbranu svih
teritorija na kojima ive iptari, a u tu svrhu bila je predviena vojna obaveza svih
iptara do 60 godina starosti. Liga je u stvari predstavljala koaliciju svih nacionalistikih
organizacija, a njihova delatnost podudarala se sa planovima Nemake.

GenociduJugoslaviji
53
ivimljudimakopalisuoi
Sinan Hasani navodi da su, pored SS divizije Skenderbeg, u ijim je redovima
bilo 11 hiljada iptara, teror nad Srbima sprovodili i balisti, njih oko pet hiljada

Po utvrenom planu usledile su akcije. SS divizija Skenderbeg je formirana i svoj prvi
uspeh zabeleila je u hapenju i lovu na Jevreje, koji su pod italijanskom okupacijom
ipak mogli nekako da preive. A zatim je usledila hajka na Srbe u Pritini i okolini, Pei
kao i drugim mestima. 28. avgusta 1944. divizija je poklala 428 srpske dece i staraca
koji su se zadesili po kuama u selu Velika, nedaleko od akora. I dok su se Nemci
povlaili, iptarske jedinice sprovodile su sve vei teror uz nezamisliv sadizam; kopali su
oi ivim ljudima, odsecali delove tela i slino.
Spontano se namee pitanje ta je nagnalo iptarske mase da, u trenucima oite
propasti sistema na koji su se oslanjali, ogreznu tako duboko u zloinima. Sekretar
Sreskog komiteta za Gnjilane naveo je u svom izvetaju Oblasnom komitetu za Kosovo,
31. marta 1944, jedan interesantan podatak u izvetaju: ujem da je u Gnjilanu
odrano savetovanje vienih iptara gde se govorilo o poloaju Srba u gradu i srezu.
Izgleda da postoje dve struje: jedni kau da su preterali sa terorom nad Srbima, kao i da
se kaju; drugi pak kau: istina je da smo terorisali Srbe i to toliko da nemamo gde i da
se ne moemo vie da opravdamo, zato moramo do kraja, pa ta mu drago.
Mnogi psihoanalitiari, koji su prouavali mentalno stanje kriminalnih tipova, dolazili su
do saznanja da ponovljeni zloini proizlaze iz nemoi razreavanja sopstvenih
unutranjih sukoba; samo, u ovom sluaju ne radi se o pojedincima nego o masama.
Sinan Hasani navodi da su pored SS divizije Skenderbeg koja je brojala 11 hiljada
iptara, teror nad Srbima sprovodili i balisti, njih oko pet hiljada. Sa gotovo istom
merom sadizma odnosili su se i prema onim malobrojnim iptarima koji su se prikljuili
partizanskom ili etnikom pokretu (bilo je i takvih), ili onima koji su u svojim kuama
pruili utoite nekom preostalom Srbinu. U nekim srezovima, kao na primer
nerodimskom u kome je ivelo meovito stanovnitvo, bio je zabranjen kontakt izmeu
iptara i Srba.
SPASAVALI SU IH SRBI
GenociduJugoslaviji
54
Neki su se nadali da e ih spasiti Engleska jer ona je velika drava, te nam nee uiniti
zla. Meutim, nikakva spoljna intervencija nije bila potrebna za spasavanje iptara;
spasao ih je ostatak naroda nad kojim su izvrili genocid, onaj isti narod protiv koga su
otvorili novi krug genocida, srpski narod.
Dva partizana iptara amil Brovina-Bujku i M. Tahiri uputili su 7. aprila 1944. pismo
Oblasnom komitetu KP za Metohiju u kojem stoji: Iako je narod tu i tamo poeo da
shvata poraz Nemake, jo uvek nije sklon da shvati nau stvar: prvo, iz straha od
Slovena i drugo, iz straha od terora. Ovaj zaostali narod postaje posluan svakoj sili ije
maine prolaze drumovima. tavie, ovde strepe jedan od drugoga. Nema dvojice
komija koji dobro govore i misle jedan o drugome.
Navodei dalje da ih nisu primili u kuu ni najblii prijatelji, i da im nije mogue bilo ta
uiniti, zakljuuju: prema tome, ne ostaje nam nita drugo do da se krijemo Nas udi
sadraj vaih pisama. Kao da ne poznajete uopte zaostalost ovog naroda. Vi piete kao
da se mi nalazimo meu seljacima Toskanije, ili onih krajeva Jugoslavije gde je pokret
prihvaen od strane naroda. I sada kada shvata poraz faizma, narod izmilja legende
oko Turske, koja e se zainteresovati za nas.
Strah je zahvatio iptarske mase. O tome Ismet airi-Stopi izvetava Pokrajinski
komitet za Kosmet: Nae mase... ekaju kao zbunjene da se neto dogodi, neke sa
strepnjom od osvete Srba i Crnogoraca, jer znaju ta su poinili nad njima... Mi smo
mnogo puta diskutovali o naem narodu i doli do zakljuka da on nee prie, ve dela,
da se pokorava iskljuivo sili. I sekretar Sreskog komiteta KPJ za Uroevac, Tankosava
Simi, dola je do slinog zakljuka pa, u svom izvetaju od 28. septembra 1944.
Oblasnom komitetu za Kosmet, navodi: Neopisiv je strah iptarskih masa od
sutranjice. Dok se onaj deo iptarskih krvnika sada kaje to ranije nisu zavrili sa
pokoljem svih Srba, da sada ne bi imali glavobolje, dotle se dosta veliki deo onih
pasivnih iptara kaje zato je dopustio da ti izrodi uine takve zloine, da se
odgovornost sa njih proiruje na sve iptare... No mali deo veruje da e ih iz itavog
ovog haosa spasiti Turska svojim posredovanjem kod saveznika.

GenociduJugoslaviji
55
MasovnobeanjeuSrbiju
Komesarijat za izbeglice u Beogradu registrovao je do aprila 1942. neto vie
od 70.000 izbeglica sa Kosova i Metohije. Taj broj je, meutim, daleko vei.
Komesarijat je registrovao nezbrinute izbeglice, a ne i one koji su se sami
snali kod roaka

Drugi metod sprovoenja genocidne politike bilo je prinudno iseljavanje srpskog i
crnogorskog ivlja. Iseljavanje je imalo dvostruku pozadinu. S jedne strane bilo je
posledica kolonizacije Albanije od strane Italije, a sa druge politika kvislinke vlade da se
obezbedi etniki isto Kosovo.
Musolinijev plan ekonomske reforme Albanije otpoeo je 1940, kolonizacijom priobalnog
pojasa Albanije i potiskivanjem domorodakog stanovnitva ka severu. Na desetine
hiljada italijanskih tehniara, farmera, uitelja itd. preseljeno je sa porodicama u
Albaniju. O tome postoje precizni podaci. Iza italijanskih trupa, koje su izvrile invaziju
Kosova i Metohije, krenula je bez plana i evidencije reka albanske sirotinje, ali i
pripadnika srednjih slojeva.
Krajem 1941. otpoela je organizovana kolonizacija Kosova i Metohije i Makedonije.
Nakon pada Musolinija Italijani su vraeni u Italiju, ali su graani Albanije ostali na
Kosovu i Metohiji i u Makedoniji. Taan broj kolonista do danas nije utvren, budui da
na Kosovu i Metohiji nije voena uredna evidencija, a osim toga legalne arhive su
namerno spaljene, kako se ne bi mogao utvrditi identitet doljaka. Sudei po italijanskim
dokumentima, u kojima se to pitanje samo uzgred pominje, pouzdano se moe tvrditi da
se taj broj kree izmeu 150 i 200 hiljada u prve dve godine rata.
Pravi termin za iseljavanje Srba i Crnogoraca sa Kosova je proterivanje, a ono je
otpoelo aprila 1941. Na udaru su se nali najpre oni koji su stekli domicil na Kosovu
GenociduJugoslaviji
56
posle 1918. godine. U naoj literaturi uvreena je pojmovna i terminoloka konfuzija u

pogledu rei doljak. U jednoj ustavnoj, parlamentarnoj zemlji, u kojoj je bila
zagarantovana sloboda kretanja, ne moe se govoriti o doljacima ma gde se oni nali,
osim ako su u pitanju stranci. Ovo naroito vai za Kosovo, odakle su Srbi progonjeni
unazad tri veka. Oni se mogu tretirati samo kao povratnici, a ne kao doljaci.
Komesarijat za izbeglice u Beogradu registrovao je do aprila 1942. neto vie od 70
hiljada izbeglica sa Kosova i Metohije. Taj broj je, meutim, daleko vei. Komesarijat je
registrovao nezbrinute izbeglice, a ne i one koji su se sami snali preko roaka i
prijatelja. Osim toga, na hiljade proteranih Srba i Crnogoraca krenulo je ka Crnoj Gori.
Italijanske vlasti pokuale su da spree iseljavanje, strahujui od otpora stanovnitva, ali
i zbog ekonomskih razloga, kako bi se omoguila normalna proizvodnja agrarnih
proizvoda. Meutim, u tome su samo delimino uspevali. Nakon kapitulacije Italije, pred
novim naletom terora, Srbi i Crnogorci pokuali su da bekstvom u Srbiju spasu ivote.
Poslednji organizovani transport krenuo je iz Uroevca 5. i 6. avgusta 1944, sa oko 75
porodica iz tog grada i okoline.
Postojala je neskrivena namera da se istrebi srpski narod. Sait Bakali-Jakupi to je
izvanredno opisao. iptari, kae on, nee nikakvu saradnju sa Slovenima, niti hoe da ih
vide ovde. Kada uju da se njima dogodi neko zlo - bili oni etnici ili partizani - mnogo se
raduju. NJihov je cilj da se Vlah oteuje, a da Turin ostane slobodan na ovoj zemlji.
Koliko imaju due i samilosti, oni bi istrebili sve Slovene koji se nalaze na Kosovu i
Dukainu, ne ostavljajui ni jednog jedinog za zakletvu... Iz razgovora koje sam imao
sada ili ranije, shvatio sam da ovako misle skoro svi.

Smilja Avramov Glas Javnosti mart.2008
Kraj

Zajosdokumenataposjetitewww.krajinaforce.com

Genocid U Jugoslaviji Smilja Avramov

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Genocid U Jugoslaviji Smilja Avramov

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

GenociduJugoslaviji

Prouavanje je u tom periodu svedeno gotovo iskljuivo na stradanje Jevreja u Nemakoj

Jasenovac, i druge koncentracione logore, te moderne fabrike smrti, Jadovno i druge

primenjeni su u odnosu na Jevreje i na Srbe, dodaje se u telegramu, a ti zakoni, prema

u koncentracionom logoru Mauthauzenu izneo je decembra 1941. nemaki knjievnik

ao bi mi bilo da mu se zlo dogodi, makar se nismo u mnogome slagali, makar mi je

Srbi, Jevreji i Romi upuivani su u logor, po utvrenom planu, koji je sainjavan na

specijalno proizvedenim za tu svrhu. Nisu izostala ni umorstva batinanjem i liavanjem

ostalih tragova zloina. Ubijanje zatoenika trajalo je gotovo do poslednjeg dana.

Konferencija o preseljenju Srba iz NDH odrana je u Nemakom poslanstvu u Zagrebu,

Treba zabeleiti da su italijanski vojnici ispoljili daleko vei stepen humanosti, od

Rajhenburga. Na zahtev nadbiskupa dr Stepinca, manastir Lepavina dat je krievakom

oskrnavljene su mnoge crkve i postepeno uzurpirana manastirska imanja. Kroz

posle 1918. godine. U naoj literaturi uvreena je pojmovna i terminoloka konfuzija u

You might also like