2

3
Tjeri Koen
NE DOZVOLI
MI DA ODEM

Prevela s francuskog
Gordana Breberina
4
5
Eriku Haimu Bensaidu, mom prijatelju.
Kako bih mu rekao da mi nedostaje.
Eleni i aku, mojim roditeljima.
Kako bih im rekao da ih volim.
Naslov originala
Thierry Cohen
Jaurais prfr vivre
Copyright Editions Plon, 2007
Published by arrangement with Literary Agence de lEst
Translation Copyright 2011 za srpsko izdanje, LAGUNA

6
7
POGLAVLJE 1
8. maj 2001.
Pilule, viski, trava. Treba da legnem. Znam ta radim.
Treba da mislim samo na postupak. Treba da mislim
samo na pokrete. Treba da mislim samo na sebe, ovde,
u ovoj dnevnoj sobi, na fau, pilule. Samo ja. Zapua.
Organi za varenje. Treba da otvorim usta, stavim tablete
na jezik, prinesem fau usnama. Progutam. Treba da
mislim na postupak. Ni na ta drugo. Ni na tatu, ni na
mamu. Naroito ne na njih. Nego na svoje ponienje.
Ovde sam samo ja. Ja i moje ponienje. Znam ta radim.
Tata i mama e razumeti. Moda. Ba me briga da li e
razumeti! Ne... ne treba da mislim na to. Ne treba da
mislim ni na koga.
Tjeri Koen Ne dozvoli mi da odem 8 9
Jo nekoliko sekundi.
Treba da mislim na nju.
Odluio sam sve da joj kaem. Danas, na svoj dvadeseti
roendan. Da se oslobodim sumnji. Da konano saznam.
Pripremio sam se... Ali zar je trebalo da se pripremam?
Imao sam toliko rei za nju. Ali ona me nije sasluala, nije
htela da razume. Govorio sam joj o naoj ljubavi iz detinj-
stva. O poetku prie.
Ali imali smo devet godina, eremi! odgovorila je
smeei se.
Deset godina. Deset godina i nije tako malo. Bio sam
ludo zaljubljen. I ona je mene volela.
Za nju je to bila obina deja igra, nekoliko bezazlenih
poljubaca, neno druenje, ljupka melodija. Daleka izble-
dela uspomena.
Za mene, to je bio poetak ivota. Topla svetlost pre
svetlosti onog leta koje nas je razdvojilo.
Postali smo prijatelji. ak sam ti se poveravala!
Uloga koju sam svih tih godina morao da igram iz oaja
kako bih bio pored nje. Morao sam da gledam sve one foli-
rante kako koriste svoju lepotu, svoj fziki izgled. Toliko je
elela da se dopadne drugima. Zato sam se udaljio. Pokuao
sam da je zaboravim. Uzalud. Bol, nada. Guio sam se.
To je moralo da prestane. Na moj dvadeseti roendan.
Poput ultimatuma koji postavljamo sebi da bi ekanje
postalo podnoljivo.
Danas ja odluujem! Ne elim vie ovaj ivot. On je
muenje, uvreda. Ja odluujem. I odluujem da ga odba-
cim. Ja gospodarim situacijom!
A ako mi ponestane hrabrosti, ako doem u iskuenje
da ustanem, sve prekinem, misliu na nju. Na nju, koja je
ivot i koja me je odbila. Neu misliti na druge, na one koji
me vole, nego na nju, koja me ne voli, koja nee da me voli.
Nee ak ni da pokua. Misliu na njenu kou glatku kao
saten, na njene zelene oi, na njen osmeh. Njen osmeh!
On je milovanje koje njena lepota nudi onima koji joj se
priblie. A pretvorio se u bol. Ne, upropastilo me je sve na
njoj, povuklo me je u ovaj ambis. Ambis smrti nasuprot
ispraznosti mog ivota. Kakva je razlika?
Boe, kako mi se vrti u glavi. Boe... Zato se obraam
tebi? Jesi li tu? Jesi li ve bio tu? Jesi li uo moje molitve?
Hajde, Boe, obraunajmo se! Kako je jedan milosrdni bog
mogao da stvori jedno takvo bie, tako blizu mene, pa da
mi ga uskrati? S kojim ciljem? Da bih patio? Pobedio si!
Patim. Toliko da vie ne elim ivot. Ponosi li se sobom?
Predajem ti svoju budunost. Daj je nekom drugom. Poka-
zuje mi samo bezdan, zato idem ka njemu.
Ne plaim se.
Treba da mislim samo na postupak. Papirni fek se jo
pui. Treba jo malo da se oamutim. Da se udaljim od sebe
kako bih se odvojio od nje. Evo, moj um lebdi, ljuljukaju
ga dim i alkohol. Ubrzo u uzeti pilule. Takav je postupak.
Znojim se. Ne plaim se.
Tjeri Koen Ne dozvoli mi da odem 10 11
da bih odgovarao za svoj greh? Ne prihvata samoubistvo,
odbacuje one koji se ubiju? Pa ti si mene odbacio za ivota.
Ti e morati da odgovara za moj postupak!
U eremijevom umu pokuljae slike, poslednje eravice
umirue vatre. Roditelji su gledali kako odlazi. Majka mu,
plaui, mahnu rukom. Otac ga hladno odmeri. A onda se
pojavi neka devojica i uvue izmeu njih dvoje. Njegova
sestra je ponovo zauzela svoje mesto. On zajeca. Ima stra-
nog protivnika! Treba da bude brz, da neutralie taj stari
bol ili da ga preokrene u svoju korist. Zar on ne olakava
njegov postupak?
Stavi pilule na jezik i otpi gutljaj viskija.
Hladan dah mu se uvue pod kou. Dovoljno hladan
i snaan da ugasi njegovih dvadeset godina ivota. Uini
mu se da uje neki glas. Viktorijin? I ono to mu je aputao
taj glas, tako dalek, iscrta osmeh na njegovom skamenje-
nom licu.
Srean roendan, eremi!
Izjaviu joj ljubav, pokuau da je ubedim. Rei poput
bisera oko rane, koji su s vremenom poprimili sedefasti sjaj.
Video sam da je zadrhtala, dirnuta onim to sam rekao.
Bila je moja nekoliko sekundi. Ili sam to umislio?
On se pojavio i sve se preokrenulo.
Ovo je Igo. Moj verenik.
Te rei su mi sledile um. Bol, moj drugar koji je zauzeo
busiju negde izmeu mog srca i trbuha, iznenada se probu-
dio, jai nego ikada. To je bilo poput poslednjeg, odvanog
napada pre sigurne smrti.
Ona je moja. Ona je za mene. Ona je moja!
To sam mislio tako snano da su moja usta to viknula.
Udario me je. Pao sam kao neki jadnik. Zadrala ga je.
Nenost u njenim oima, saaljenje u njenim ustima.
Volim ga. Ne volim tebe, eremi. Nikada te nisam
volela! Nikada te neu voleti! ao mi je.
Rei koje treba da smire njegovu estinu, ubiju moju
ljubav. Pljuvanje po mom srcu.
I oni su otili.
I sve je stalo.
Popuio sam doint. Legao sam, sa tabletama u jednoj i
faom u drugoj ruci. Jedini izlaz.
Vidimo se uskoro, Boe! Obraunaemo se! Morae
da objasni! Neu prihvatiti izvinjenje. Mogao si ovde da
se iskupi. ta si za mene pripremio tamo gore ako je moj
pakao bio ovde? Hou li morati da izaem pred tvoj sud
Ne dozvoli mi da odem 13
1
2
Pokua da otvori oi i vatra ga zaslepi.
Zamagljen vid. A onda se neto pomeri.
On zadrhta.
Obrisi, senke i boje postepeno se izotrie: kestenjasta
kosa, ensko lice.
Nemogue! Sanjam! U bunilu sam zbog smrti! To lice...
Ovo je besmisleno!
Viktorija ga je posmatrala smekajui se, brade oslonje-
ne na duge, isprepletane ake, poloene na njegov stomak.
eremi se skameni, kao da ga je taj neverovatni prizor
hipnotisao.
Jesi li se konano probudio? upita ga blago.
Viktorijino lice. Viktorijino milovanje. A sada i njen
glas.
Hajde, lenugo! Mrdni se!
Viktorijini prsti ga pomilovae po grudima.
Ona je tu, kraj mene. Gleda me, obraa mi se...
Hoe li ve jednom da se probudi ili da ustanem?
On pokua da se pomeri i, na svoje iznenaenje, uspe
da prui ruku ka Viktorijinoj aci, dotaknu je.
Je l ovo san, varka ili uobrazilja? ije je ovo delo? Boga?
avola?
Bio je razapet izmeu straha i razdraganosti. eleo je
da vie, plae, smeje se.
Odlui da uiva u tom trenutku tako to e popustiti
pred halucinacijom koju mu smrt poklanja.
Mlada ena se privi uz njega. Imao je utisak da je njena
koa svila koja lepra po njegovom telu. Oseaj je bio jo
POGLAVLJE 2
Probudi ga svetlo. Obavijala ga je prijatna toplota. Lepo
se oseao.
Pre nego to je umro, njegova poslednja misao odnosila
se na onaj svet, nadao se da ide ka neem boljem, da e
pronai odgovor.
I sada mu je blaga svetlost lizala kapke.
Mrtav sam i zavravam prelazak. Nastaviu i stii u
na drugu stranu, otkriu jako svetlo, istinu. I moda u
shvatiti smisao svog ivota.
Saeka malo, vrebajui pokret koji e ga poneti ka toj
svetlosti. Ali ne priblii joj se.
Oseti neto poput milovanja po stomaku i taj oseaj ga
iznenadi. Onda postade svestan teine svoga tela i uini
mu se da uje otkucaje svoga srca.
Izbezumi ga jedna pomisao: jo nije mrtav!
Tjeri Koen Ne dozvoli mi da odem 14 15
Ne mrak! Ne ve! Tama e nas progutati, odnee Vik-
toriju, a mene e odvui na kraj mog putovanja! I ovaj
predah, tako udesan, bie zavren!
Svetlost nestade, ali Viktorijino telo ostade pored njega.
Hej, prejako me stee. Ne mogu da mrdnem ree
ona veselim i blagim glasom.
Viktorija je i dalje bila pored njega.
eremi ju je drao za ruku. Uplaio se da je ovo uivanje
zavrni in njegovog sna. Toliki drugi zavrili su se isto
tako. Nije se pomerao, plaio se trenutka kada e morati
da je napusti i konano umre.
Viktorija spusti bradu na njegove grudi i proaputa:
Zna, to je donekle glupo, ali ne mogu da ne pomislim
kako si pre godinu dana... hteo da umre. Zbog mene.
Sedei smeten na krevetu, pokuavao je da d smisao Vik-
torijinim reima.
Prolo je godinu dana? Moj roendan? Mi smo ivi?
Zato se ne seam te godine?
Um mu je tonuo pod naletom suludih pitanja, nedovr-
enih misli, apsurdnih odgovora i pretpostavki.
Besmislenost situacije postade nepodnoljiva i on usta-
de. Nervozno se protrlja po potiljku, pokuavajui da done-
se odluku.
prijatniji nego u njegovim snovima. Kad se Viktorijino
lice nae na nekoliko centimetara od njegovog, on gotovo
ukrsti oi da bi se divio svakom detalju. Njenim krupnim
zelenim oima, dugim trepavicama i ustima koja su se sada
pribliavala njegovim.
Toliko je puta sanjao kako je stee u zagrljaj.
Ona ga neno poljubi i on se prepusti tom prijatnom
bunilu.
Kakve ima veze da li je ovaj trenutak stvaran ili ne. Ja
ga proivljavam!
Dobro, zar ne bi mogao da bude malo uverljiviji?
pobuni se ona. Da moda gospodin nema pravo da nita
ne radi zato to mu je roendan!
Roendan? On pretrnu. ta ovo znai? Da li je smrt
potovala ultimatum koji je ivot odbacio? Ili se na dnu
ambisa vreme i nitavilo sudaraju, spajaju kako bi mu pri-
utili poslednju radost. Rei da iskoristi taj trenutak, da u
potpunosti proivi to bunilo pre nego to okona putovanje.
Ona se pribi uz njega i imao je utisak da se njena koa
utapa u njega.
Nije se usuivao da se pomeri.
Zagrli me, pobogu! brecnu se ona. Lenugo!
Podie glavu i vragolasto ga pogleda.
Zar nee poklon?
Onda spusti poljubac na njegove usne i eremi oseti
ukus njenih usta. inilo mu se da je pijan, da ga uljuljkuje
privienje koje maltene ima odlike jave.
Ugasiu svetlo proaputa ona.
Tjeri Koen Ne dozvoli mi da odem 16 17
ta to izvodi pred tim kalendarom? Proverava datum?
Pa da, stvarno ti je roendan! Zato bih se inae maloas
bacila na tebe? To ti je bio poklon! naali se ona.
A onda, primetivi eremijev ozbiljan izraz lica, nabra
obrve:
Ma ta ti je danas? Zato pravi takvu facu? Zbilja si
udan od jutros.
okiran, odlui da je ispita.
Ja...
Prvi put je progovorio otkako se probudio i iznenadi
ga sopstveni glas.
Zastade i pusti da mu u umu odjekne gotovo robusna
zvonkost tog glasa.
ta? znatieljno je nagla glavu.
Dvoumio se. ta je mogao da joj kae? Ako sve ovo nije
varka, zato bi joj otkrio svoju smetenost?
Ali nije mogao jo dugo da ostane nem i pasivan.
Zaboravio sam...
Zaboravio si? A ta to, srce? Svoj roendan? naali
se ona ne nasmeivi se.
Bio je tako ozbiljan, tako napet.
ta si to zaboravio, ljubavi? navaljivala je.
Sve sam zaboravio promuca on, prijatno iznenaen
Viktorijinom nenou. Niega se ne seam. Ne prepo-
znajem ovaj stan. Ne seam se ta je bilo jue, prekjue,
niti nakjue ili pre mesec dana.
Viktorija ga zbunjeno odmeri na tren, a onda slegnu
ramenima. Sede na trosed i poe da trlja kosu pekirom.
uo je kako Viktorija pevui Himnu ljubavi ispod tua.
Osmotri sobu. Bila je to neka svetla prostorija, u beloj i
krem boji, ureena u modernom, prilino hladnom stilu,
ali prijatna zbog pojedinih predmeta. Prepoznao je neke od
njih. Klub-fotelju koju su mu poklonili roditelji, lampu sa
crvenim abaurom kupljenu od jednog mladog dizajnera,
dva jastuka jarkih boja.
Prie prozoru i razmaknu debele zavese. Zrak svetlosti
pade na krevet i otkri estice praine koje su lebdele u vaz-
duhu. Napolju su prolaznici, vozila i zvuci inili prilino
banalan ulini prizor.
Ponovo osmotri sobu koju je obasjavala dnevna svetlost
i ugleda elektronski kalendar na zidu. Na njemu je bila slika
Esauire, njegovog rodnog grada. Bele i plave kue, suneva
svetlost, drvee to se povija na vetru. Prie kako bi proitao
datum koji su pokazivale fuorescentne diode: 8. maj 2002.
On je izvrio samoubistvo 8. maja 2001.
Skrhan, sede u naslonja, piljei i dalje u kalendar.
Da ne bi podlegao ludilu koje ga je obuzimalo, natera
sebe da se smiri. Morao je da razmisli i razmotri sve pret-
postavke. Ako je mrtav, moda je u nekoj vrsti raja gde mu
je svakog dana roendan. Ili je u paklu i osuen je da stalno
iznova proivljava taj san, uvek na isti dan. A ako je iv,
znai da nije uspeo da se ubije i da je izgubio pamenje...
Ne sea se samo jedne godine.
Viktorija se pojavi na vratima kupatila, u belom ogrtau,
kose umotane u pekir, rumenih obraza, nasmejana. Ljubav
njegovog ivota bila je pored njega.
Tjeri Koen Ne dozvoli mi da odem 18 19
Ne.
Shvatam zato hoe da zaboravi! Umalo nisi upro-
pastio proslavu. Priao si masne viceve, izjavio si ljubav
Klotildi i malo je falilo da udari Pjera zato to te je zamolio
da uuti.
Sve je to izgovorila ne podiui glavu, sa smekom na
usnama.
Te rei ga zbunie. Kako je mogao da uradi tako neto?
Bio je previe stidljiv da bi se tako ponaao. Kako je mogao
toliko da se promeni za godinu dana?
Izjavio sam ljubav Klotildi? A Pjer?
Ne sekiraj se, nisu ti zamerili. Znaju da poblesavi kad
se napije. Bila sam ljuta. Dobro, bio ti je roendan, alkohol
i sve to... U svakom sluaju dodade ona nasmeivi se
tvoja ljubavna izjava upuena Klotildi bila je tako obina
u poreenju s onom kojom si mene udostojio pre tano
godinu dana.
Govori o mojoj izjavi u parku? Ali... sigurno sam ti...
sigurno sam ti posle toga jo nekoliko puta...
Na licu joj se pojavi dobroudan smeak.
Da, naravno. Ljubazne rei. Poneka sitna panja. Ali
ne i prava izjava ljubavi. Ne jedna od onih koje teraju suze
na oi...
Ona zastade kao da se prisea tih trenutaka.
Toliko si me dirnuo da sam napreac ostavila oveka
koji me je upravo zaprosio da bih ti se bacila u naruje!
Ovo priznanje zbuni eremija. Delimino je skinulo
veo sa njegovog sluaja i dalo smisao njegovom prisustvu
Viktorija. (Zadrhta dok je izgovarao njeno ime.) Mi-
slim... da imam amneziju.
Oh, daj prekini! Ti i tvoje neslane ale!
Pognuvi glavu, nastavi ustro da brie dugu kosu.
Kako da joj kae? Je li to zbilja neophodno? Na kraju
krajeva, bez obzira na to u kom sam svetu, ukoliko postoje
sadanjost i budunost, one su velianstvene zato to je ona
kraj mene! Zato bih se onda brinuo zbog prolosti? ta je
dvanaest meseci u odnosu na venost?
Ipak, eremi je znao da nee moi da bude potpuno
isti ako ne povrati seanje na tih dvanaest meseci. Morao
je da pokua jo jednom.
Stvarno se ne oseam dobro. Imam glavobolju. I...
Na ovu opasku, Viktorija podie glavu i blago ga pogleda.
To je sigurno zbog jueranje proslave. S obzirom na
to koliko si popio, nije ni udo!
eremi pretrnu.
Jueranja proslava? Mnogo sam popio? Ja mrzim alko-
hol. Ali to da ne? Pa da, proslavio sam roendan i napio
sam se toliko da sam zaboravio celu jednu godinu.
Ta pretpostavka je bila iznenaujua, ali prihvatljiva i
umirujua.
U tom sluaju, zaista sam iv! I kad proe mamurluk,
vratie mi se pamenje!
I ta se desilo? upita, oduevljen tom pomilju.
Ona je u meuvremenu poela da turpija nokte.
Pa eto, pravio si gluposti! Stvarno se ne sea? upita
ga podsmeljivo.
Tjeri Koen Ne dozvoli mi da odem 20 21
Moda je to zbog alkohola? ree ona neubedljivo.
Moda.
utke su se gledali nekoliko dugih sekundi.
Setila sam se! To je zbog onog udarca! uzviknu Vik-
torija. Jue sam pokuala da te smestim u krevet, ali si se
opirao i pao si! Tresnuo si glavom o ivicu kreveta. Rekao
si mi da si dobro, ali si imao ogromnu vorugu na glavi.
Zaspao si i ja sam pomislila da nije nita strano. Ali udarac
je ipak bio snaan. Trebalo je da te odvedem u bolnicu!
Ovo objanjenje umiri eremija. On proe rukom kroz
kosu i zbilja oseti ispupenje na desnoj strani glave. Odmah
mu pade kamen sa srca. Fiziki uzrok, udarac... Konano
je neki konkretan dogaaj bar malo razjasnio situaciju.
Ona ga uhvati za miicu, onako kako se vode starije
osobe, da bi ga oprezno posadila na rub kreveta. To to je
bila zbunjena, zabrinuta, uvrivalo ga je u uverenju da
je iv. iv, ali bolestan. A Viktorija je kraj njega i voli ga.
Poto mu je laknulo, eremi poele da vrisne od radosti.
ega se tano sea? upita ga Viktorija.
Ba niega.
Sea li se kad smo prvi put vodili ljubav? upita ona
vragolastog izraza lica.
Za mene je to bilo maloas.
Ona razrogai oi.
Sea li se ovog stana? nastavi.
Prvi put ga vidim.
Sve je to tako suludo!
Ona mu se obrati blaim glasom, kao nekom bolesniku.
u toj sobi, ali je otkrivalo i zauujuu stranu njegovog
ponaanja.
On joj prie i sede pored nje. Uze je za ruke i prinese
ih svojim obrazima.
Zna, i dalje mogu da ti govorim najlepe stvari
svaki dan.
Ala si ozbiljan! Ljuti se na mene, mili? upita ga,
namrtivi se.
Ne, samo me uasno... boli glava.
Ona mu prisloni ruku na elo.
Istina je, udno izgleda. Bled si k le.
Na ove rei, eremi zadrhta.
Odlui da progovori. Jedino je ona mogla da mu pomogne.
Uopte mi nije dobro. Ne seam se niega u vezi sa
jueranjim danom... ali ni protekle godine. U glavi mi je
potpuna praznina.
Ponet priznanjem, ustade i poe da eta tamo-amo kru-
pnim koracima.
Znam da to zvui neverovatno, ali... izgubio sam pam-
enje. To je neka neobina amnezija, poto sam zaboravio
samo tu godinu! nastavi. Seam se prethodnih dvade-
set godina. Pa ak i nekoliko minuta pre... nego to sam
pokuao da se...
Skamenjena nasred dnevne sobe, Viktorija ga je zabri-
nuto posmatrala.
Je l se ti to ali?
Uopte se ne alim.
Viktorijino lice je bilo ozbiljno.
Tjeri Koen Ne dozvoli mi da odem 22 23
pogurenu siluetu kako prati Viktoriju kad bi uvee negde
izala. Ponekad bi ga ak uhvatila za ruku i zavideo mu
je zbog toga, mada mu je istovremeno bio zahvalan to
se, kako se nadao, brine o njoj ne rukovodei se linim
interesima.
eremi se pitao kada je i kako Pjer postao njegov prija-
telj. udilo ga je njegovo prisustvo. Bilo mu je neprijatno
zbog predusretljivosti i brige koju je ovaj pokazivao.
Pjer se nae nad eremija.
E pa, drue, znam da ne voli da pria o tome i to s
razlogom.
Viktorija ga je usplahireno gledala, grizui usne.
Sea li se ove bolnice? Viktorija te je dovela ovamo
pre godinu dana. Bio si u groznom stanju. Flaa viskija i
povelika koliina pilula... Bio si u komi.
Opet ti kaem da se ne seam odgovori eremi
ljutito.
Sranje uzdahnu Pjer. Dobro, ega se poslednjeg
sea?
Flae, dointa, pilula, moje dnevne sobe...
A pre toga? Sea li se svog ivota pre pokuaja...?
Da, svega.
Ali se ne sea niega posle toga?
Niega. To sam ti ponovio najmanje deset puta.
Izvini. Sigurno te gnjavim uzdahnu Pjer i sede na
rub kreveta. Budimo optimisti: analize nisu pokazale
nita zabrinjavajue! Razume se, lekar ne eli da rizikuje.
Govori o verovatnim psihosomatskim uzrocima. Bie
Napregni se. Sea li se buenja u bolnici poto si
pokuao... i oporavka u mom stanu?
Ne. Seam se jedino svog samoubistva, a onda tebe i
mene ovog jutra. Niega izmeu toga.
Neverovatno! Hoe da kae da me tek sad otkriva?
Kao da si upravo saznao da smo ti i ja...
Da.
To je suludo! uzviknu ona.
Onda duboko udahnu i ustade odlunog izraza lica.
Dobro, nema razloga za brigu. Ta amnezija je prolazna!
Prolazna i selektivna?
ta mi znamo o amneziji? odvrati ona zaputivi se
ka telefonu. Pozvau Pjera da poe s nama u bolnicu.
Prijae ti da tvoj najbolji prijatelj bude kraj tebe.
Stajali su pored njegovog kreveta. eremi je ve ranije
video Pjera. Pripadao je Viktorijinom drutvu, onom iz
gimnazijskih dana. eremi je tada poznavao sve njene
drugove i razvrstao ih je po stepenu opasnosti. Mrzeo je
najlepe momke i najvee armere. Neki nisu imali posebne
fzike adute, ali su predstavljali pretnju zbog svoje naravi.
Viktorija je bila dovoljno osetljiva da padne na jak i jedin-
stven karakter. Neki su pripadali njenom drutvu zato to
su bili duhoviti i ljubazni. Pjer se nalazio negde izmeu
druge i tree kategorije. Bio je neka vrsta Vudija Alena.
Ljubazan, sjajan tip, inteligentnog pogleda, retke kose i
obinih crta lica. eremi je esto viao njegovu krhku i
Tjeri Koen Ne dozvoli mi da odem 24 25
Kad je Pjer izaao, Viktorija sede pored eremija i pomi-
lova ga po licu. Ponovo ga preplavi srea.
Tako dakle, gospodin me se ne sea?
Da bi to bilo tano, morao bih da zaboravim prvih
dvadeset godina svog ivota. Ali ne seam se niega to smo
zajedno proiveli. Dakle, kada te vidim tu, kraj sebe, to mi
deluje... gotovo natprirodno. Moda bi mi pomoglo kad bi
mi ispriala ta se desilo za ovih godinu dana?
Malo mi je blesavo da ti priam ta smo MI nedavno
proiveli. Ali dobro, potrudiu se.
Ona lee pored njega, uze ga za ruku i zagleda se u
tavanicu.
Prekini me ako se neega seti proaputa. Sve je
poelo onom svaom sa Igoom, mojim... verenikom, poto
si mi rekao da me voli. Leao si na zemlji, a on je bio van
sebe od besa. Drao se, vreao te, rugao ti se i ja sam poela
da te branim. Bila sam ogorena zato to je tako grub. Ton
se zaotrio i on mi je svata rekao. ak me je optuio da
sam te zavela. Zna, bio je vrlo prek. Bojala sam se njegovih
naglih promena raspoloenja. Ipak sam mu rekla da me je
duboko dirnula tvoja izjava ljubavi.
Ona se nasmeja.
Iznervirao se i izgovorio gomilu gadosti. Tada sam
shvatila da nikada ne bih mogla da ivim sa nekim ko je
tako... prost. Nisam bila istinski zaljubljena u njega. Bio je
prilino lep tip. Jedan od onih kojima se sve devojke dive.
To je glupo, ali ja sam bila veoma ponosna to je odabrao
mene. Tada sam bila takva...
da je pokuaj samoubistva uzrok svega. Mislio sam da on
za tebe ne predstavlja problem. Nikada ga nisi pominjao.
To je tano ree Viktorija ali upravo zato to to
jeste bio problem.
Ono to udi, to je selektivni aspekt te amnezije.
Pjer zastade.
Ti mene zapravo... ne poznaje! dodade.
Samo iz vienja, iz gimnazije.
Iz vienja! ponovi Pjer. Mene, svog najboljeg pri-
jatelja! Bdeo sam nad tobom dok si se oporavljao, dovodio
te kui u jednom komadu svaki put kad bi se uletvio... a ti
me poznaje... samo iz vienja!
ao mi je...
Pjerovo prisustvo je iritiralo eremija. Nervirala su ga
njegova pitanja i njegova srdanost. Sada je eleo da bude
sm sa Viktorijom, da razgovara s njom, zagrli je.
Moe li da nas ostavi same, Pjer? upita eremi
osorno.
Ovaj iznenaeno podie glavu.
Naravno odgovori nastojei da prikrije nelagodnost.
A onda, obrativi se Viktoriji, dodade:
Ne libi se da me pozove ako ima neto novo. Nemoj
da me ostavi bez vesti.
Ova poslednja reenica dirnu eremija. On mu prui
ruku. Pjer je prihvati, nagnu se i poljubi ga u obraz.
Kad si normalan, nas dvojica se ljubimo.
eremi, kome je bilo neprijatno zbog te prisnosti, stegnu
mu ruku malo jae.