Tema: GPS - pojam i primena

-seminarski rad-
Predmet: Poslovni informacioni sistemi


































2
SADRAJ


ta je GPS................................................................................3
Od kamenia do satelita...................................................3
ta je GPS..........................................................................3

Kako radi GPS........................................................................3
Kako GPS prijemnik rauna poziciju.3
GPS praenje u realnom vremenu..5
Pasivno GPS praenje.5
Koji su tipini izvori greaka..6

Primena GPS Tehnologije.....................................................9
Upotreba GPS-a.9
RFID tehnologija...10
GPS za slobodne prostore..11
Odreivanje pozicije uz pomo fotoaparata..13
Mobilni kao turistiki vodi...13
Mogui profit..13
Ureaj za ugradnju u mobilne objekte...14
Prednosti..15
Zavisni trokovi upotrebe GPS sistema praenja.15
Ciljne grupe..16
GPS za pronalanje izgubljenih kunih ljubimaca......16

Da li nam je potreban.18

Cene i prednosti korienja GPS sistema praenja.20

U perspektivi21
Trei sistem.21
Precizno u centimetar..21
Rat sa Amerikancima..21
Kompatibilnih 30 satelita22

ZAKLJUAK.23

LITERATURA(IZVORI)..24




3

TA JE GPS?



Od kamenia do satelita
Gde sam? i Kako stii do cilja? pitanja su verovatno stara koliko i ljudski rod. Jo je
rani ovek koristio tehniku prepoznavanja i pamenja objekata i struktura u prirodi
koristei ih kao putokaz. Ostavljanje kamenia, oznaavanje drvea i posmatranje
planina inili su najraniji oblik orjentacije koja je uz razvoj tehnike i instrumenata
evoluirala do dananjih satelitskih sistema.

ta je GPS?
GPS je satelitski radionavigaciski sistem namenjen globalnom pozicioniranju. Razvilo
ga je, i odrava ga Ministarstvo odbrane S.A.D.-a (U.S. Department of Defence -DoD),
dakle vlasnik je Pentagon. GPS omoguuje korisnicima na moru, kopnu i u vazduhu
odreivanje 3D pozicije, brzine i tanog vremena 24 sata dnevno bez obzira na
atmosferske prilike, tanou veom nego bilo koji radionavigaciski sistem do sada.

Izgradnja Globalnog Pozicionog Sistema poela je 1973 godne, prvo lansiranje satelita
usledilo je u februaru 1978. godine. Prvo proirenje sistema poelo je u februaru 1989.
godine lansiranjem druge generacije satelita, a sistem je proglaen potpuno operativnim
17. 07.1995. godine.
Osim svemirskog segmenta sistem ine i kontrolni segment (mrea zemaljskih
kontrolnih stanica sa glavnim centrom u Colorado Springsu, Kalifornija) i korisniki
segment GPS prijemnici korisnika irom sveta.
GPS satelliti obiu jedan krug oko Zemlje za 12 sati, orbitirajui na visini od 20.200km
i kreui se brzinom malo iznad 11.200km/h. Koriste solarnu energiju a imaju i baterije
koje im obezbeuju rad u periodima kada su na tamnoj strani Zemlje.


KAKO RADI GPS?


Kako GPS prijemnik rauna poziciju?
Odreivanje pozicije take najjednostavniji je nain koritenja GPS sistema. Za
odreivanje trodomenzionalnih koordinata (geografske duine j, irine i i visine h)
prijemnika potrebni su podaci minimum tri satelita, i podaci jo jednog satelita radi
korekcije sata. Vremensko kanjenje mnoi se brzinom svetlosti da bi se odredila
udaljenost satelit-prijemnik. . Kljuni problem se ogleda u pitanju kako ustanoviti taan
trenutak kada signal naputa satelit, kao i momenat kada je detektovan u GPS ureaju.
Taj problem reen je tako to su merai vremena (satovi) u satelitima i risiverima
veoma precizno sinhronizovani. U odreenom momentu, koji i satelit i prijemnik belee
praktino istovremeno, iz satelita polazi specifian digitalni signal koga prijemnik
detektuje s veoma malim, ali merljivim zakanjenjem. Veliina tog kanjenja upravo je
srazmerna udaljenosti satelita.
Savrena sinhronizacija mogla bi biti omoguena samo upotrebom tzv. atomskih
asovnika, trenutno najpreciznijih ureaja za merenje vremena, ija je rezolucija reda
veliine nanosekunde.
4
U praksi GPS odreuje poziciju merenjem duine do satelita. Udaljenost izmeu satelita
i prijemnika moe biti izraunata merenjem proteklog vremena od trenutka odailjanja
signala sa satelita do trenutka prijema signala u prijemnik. Na osnovu te razlike, koja
predstavlja vreme putovanja signala od satelita do prijemnika, odreuje se udaljenost
satelita. Obradom signala sa najmanje tri satelita metodom triangulacije (u osnovi ono
to su Nemci radili vozei se po Beogradu u kamionu sa antenom, ne bi li otkrili odakle
Prle i Tihi saveznicima emituju informacije koje e sruiti Trei rajh) mogue je
precizno utvrditi poziciju prijemnika na Zemljinoj kugli. A ako se potrudimo da
budemo uz prijemnik, onda e to biti i naa pozicija.
Tri satelita su ustvari dovoljna za odreivanje 2D koordinata, odnosno geografske irine
i duine. Za odreivanje tree dimenzije - nadmorske visine - potrebni su signali sa
najmanje etiri satelita.
Sateliti lete na visini od oko 20.000 km iznad zemlje. Ukoliko znamo rastojanja od
nekoliko satelita, a zatim sa svakog od njih opiemo sferu iji je poluprenik rastojanje
do satelita, u preseku emo dobiti nau poziciju. Pogledajmo sledee slike:

Opiimo sferu iji je poluprenik udaljenost od satelita do traene take. Ta taka se
nalazi negde na povrini sfere.

Ako se zatim opie i sfera oko drugog satelita, na poloaj bie suen na krunicu
nastalu kao presek dve sfere.

Presekom i sfere opisane oko treeg satelita, mogui poloaj svodi se na samo dve
take. Jedna od njih je obino negde u svemiru, ime je iskljuena kao taan odgovor.
5
Ovim je na poloaj precizno odreen na osnovu preseka duina sa tri satelita.
Jednostavnije reeno, ako zamislimo da udaljenost izmeu satelita i GPS prijemnika
predstavlja radijus kugle opisane oko satelita, presek takve tri kugle tano odreuje
nepoznatu poziciju.
U praksi, zbog tehnikih razloga, koristi se i etvrti satelit.

GPS praenje u realnom vremenu
GPS prijemnik izraunava (metodom triangulacije) svoju lokaciju na osnovu podataka
koje, u zadatim (programiranim) vremenskim intervalima, dobija od GPS satelita (za
poziciju 2D dovoljan je "kontakt" sa 3 satelita, a za 3D sa 4 satelita. Osim tane
pozicije, GPS prijemnik proraunava i niz ostalih parametara: brzinu, smer kretanja,
putanju, duinu zadate rute, udaljenost do zadate destinacije, vreme izlaska i zalaska
sunca, itd.).
Kada se eli preneti podatak o poziciji objekata, Kontrolni Centar, posredstvom
komunikacijskog servisa, preuzima podatke iz komunikacijskog ureaja (modema)
prikljuenog na GPS prijemnik u mobilnom objektu. Ukoliko je GPS ureaj pod
napajanjem i ako "vidi" satelite, tana pozicija i ostale informacije preuzimaju se u
realnom vremenu. Ukoliko to nije sluaj, a ostvarena je veza posredstvom
komunikacijskog servisa, podaci se mogu preuzeti iz "loga" (interne memorije GPS
ureaja koji, u zavisnosti od tipa ureaja, moe da pamti poslednjih 12.000 km kretanja
objekta).

Pasivno GPS praenje
Takav ureaj ne moe vriti prenos podataka u realnom vremenu. Umesto toga, GPS
antena pohranjuje podatke o poziciji, brzini i vremenu u internu memoriju ("log"), koji
se naknadno mogu preuzimati radi analize. To moe biti veoma korisno ukoliko je
potrebna rekonstrukcija kretanja objekta u traenom vremenu. Obino je ureaj spojen
sa akumulatorom u mobilnom objektu, preko vlastite aku-baterije (koja ima ograniceno
operativno vreme trajanja u autonomnom rezimu - od 7h do 7 dana).
Praenje (preuzimanje podataka iz GPS ureaja u mobilnom objektu) obino se vri na
3 naina:
1. Automatsko praenje se vri, ako je GPS ureaj programiran na taj nain, u zadatim
vremenskim intervalima (npr. svakih 1 sat, 4 puta u toku 24 h i sl.). Postoje dva naina
automatskog preuzimanja podataka od GPS ureaja u objektu:
a) kada Kontrolni Centar "bira" korisnika u programirano vreme (skuplja varijanta zbog
cene impulsa), ili
b) kada GPS ureaj u mobilnom objektu u programirano vreme alje SMS poruke
Kontrolnom Centru
2. Praenje po pozivu (iz Kontrolnog Centra ili Interneta) se vri po potrebi i mogue je
ako je komunikacijski servis dostupan i ako GPS ureaj u mobilnom objektu "vidi"
satelite (ima "fix"). U zavisnosti od raspoloivog programa na serveru, mogue je videti
tanu poziciju i pratiti kretanje objekta u realnom vremenu i na adekvatnoj mapi
prikazanoj na monitoru (u Kontrolnom Centru ili "prozoru" Internet - sajta). Ukoliko
nema "fixa", na displeju se pokazuje poslednja pozicija kada je GPS ureaj u mobilnom
objektu imao "fix".
3. Pasivno GPS praenje, kako je opisano u prethodnom poglavlju, omoguava
Kontrolnom Centru ili korisniku (preko Interneta) da naknadno preuzme podatke o
ranijem statusu mobilnog objekta (putanja kretanja, vreme "skinutih" pozicija, smer
kretanja itd.)


6
Koji su tipini izvori greaka?
Postoji nekoliko tipinih izvora greaka u GPS pozicioniranju:
SA (Selective Availability) - selektivna dostupnost (ukinuto
01.05.2000.)
greke efemerida
greke asovnika
uticaj jonosfere i troposfere
viestruka refleksija signala
uticaj geometrije satelita
Broj vidljivih satelita
Preklapanje
Greke orbite
Od svih ovih greaka najvei uticaj na tanost rezultata merenja je imao SA.

Sumarni uticaj svih greaka
Selective Availability - SA je namerno kvarenje GPS signala. Kao rezultat uticaja SA,
sa jednim autonomnim prijemnikom ne moe se postii vea tanost pozicioniranja od
100 metara. Ameriko Ministarstvo odbrane je u poetku komercijalne primene GPS-a
programom Selective SA spreavalo da tanost odreivanja pozicije za civilne korisnike
bude vea od 100 metara. SA je korien da bi se spreilo korienje ove tehnologije u
armijama potencijalnih protivnika SAD. Uticaj SA se uspeno moe otkloniti tehnikom
diferenciranja, odnosno istovremenim korienjem dva GPS prijemnika .Vojni
prijemnici imaju mogunost dekodiranja signala i automatskog uklanjanja uticaja ove
greke. Ta vrsta prijemnika u upotrebi je u NATO snagama.
Ovaj tip greke vie nije prisutan, jer je amerika vlada dekretomukinula SA degradaciju
01.05.2000. godine. Greka pozicijie bez uticaja SA nije vea od 20m, a u veini sluajeva
iznosi oko 10m, a amerika vlada je izdala i deklaraciju prema kojoj nema planova da
ogranii korienje sistema u bilo kom obliku. (Sluajno je deklaracija bila doneta odmah
poto je Evropa objavila svoje planove vezane za razvijanje sistema Galileo.)
Greka asovnika utie na tanost merenja rastojanja do satelita. Poto se rastojanje
meri na osnovu brzine kretanja svetlosti i vremena potrebnog da stigne do prijemnika,
svaka greka u merenju vremena utie i na tanost konane pozicije. Sat ugraen u
prijemnik nije tako taan kao to su atomski asovnici na GPS satelitima. Razlike u
tajmingu su vrlo male, ali definitivno postoje.
7

Greka u odreivanju preseka zbog kanjenja asovnika
Uticaj jonosfere i troposfere je vaan izvor greaka. Po posledicama greka je slina
greci asovnika. Satelitski signali se usporavaju tokom prolaska kroz atmosferu, tako
da bi bez uzimanja u obzir ove pojave za prijemnik izgledalo da su sateliti dalje nego to
stvarno jesu. U GPS sistem su ugraeni algoritmi koji proraunavaju proseno kanjenje
signala i koriguju (koliko je mogue) greku nastalu iz ovog razloga.


Put GPS signala kroz jonosferu i troposferu
Prilikom obrade podataka GPS merenja koriste se matematiki modeli kojim se ovaj
uticaj smanjuje. Kod dvofrekventnih prijemnika, uporeuju se brzine kretanja singnala
na razliitim frekvencijama i na osnovu tih podataka raunaju elementi za redukciju
greke.
Viestruka refleksija signala je greka koja je odreena uslovima rada na terenu. Osim
signala sa satelita, do GPS prijemnika dolaze i signali koji se reflektuju od oblinjih
objekata. Napredni dvofrekventni prijemnici mogu uspeno da umanje uticaje refleksije
.
Refleksija signala od raznih objekata

8
Uticaj geometrije satelita ogleda se u loe odreenoj presenoj taki. Korienje suvie
bliskih satelita reziltira sa loijim rezultatima merenja. Ovaj uticaj se naziva
geometrijsko rasipanje preciznosti ili skraeno GDOP (Geometric Dilution of
Precision).

Uticaj loe geometrije na tanost presene take
Broj vidljivih satelita. Razne graevine, nepovoljan oblik terena, elektronske smetnje,
ponekad i gusto rastinje, mogu da ometu prijem i smanje broj satelita sa kojih se
primaju signali, te tako poveaju greku izraunate pozicije. GPS ureaji tipino ne rade
u zatvorenom prostoru, pod vodom i pod zemljom.
Preklapanje. Dobar raspored vidljivih satelita u odnosu na prijemnik je kada se oni
meusobno nalaze pod irokim uglovima. Lo raspored je kada se sateliti u odnosu na
prijemnik nau u liniji ili gusto grupisani.
Greke orbite (odstupanja izmeu stvarne i signalizirane lokacije satelita).










9
PRIMENA GPS TEHNOLOGIJE



Upotreba GPS-a

Razvoj globalnog satelitskog sistema za odreivanje pozicije GPS, prihvaen je ne
samo u navigaciji ve i u raznim GEO-naukama. Mogunost izraunavanja koordinata
24 sata dnevno bez obzira na meteoroloke prilike i nepotrebnost dogledanja meu
takama, vrlo brzo su GPS prijemnike uinile korisnim i opteprihvaenim terenskim
instrumentom.
Upotreba GPS prijemnika sve je ea, a iznenauje raznolikost zadataka u kojima ovaj
sistem daje pouzdane rezultate. Danas GPS prijemnike osim za vojne potrebe, to je bio
osnoovni povod izrade sistema, koriste geodeti, umari, geolozi, geofiziari, geografi,
hidrografi, agronomi, ukratko sve struke kojima je neophodan terenski rad.
Osim strune i profesionalne upotrebe u raznim naukama GPS je naao iroku primenu i
u svakidanjem civilnom ivotu razni oblici transporta (zemljom, vodom i vazduhom),
sport (nautika, padobranstvo, planinarenje, ), pa sve do ugraivanja GPS-a kao
sistema za navigaciju u automobile.
Sve bre irenje upotrebe GPS-a prati i stalni razvoj prijemnika. Oni postaju sve manji,
bri, pouzdaniji i jeftiniji, potencirajui time svoje koritenje. Dananji runi GPS
prijemnici veliine mobilnog telefona poseduju mogunost simultanog praenja do 12
satelita, omoguavajui time rad i u podrujima slabijeg prijema signala, npr. u umi,
uskim kanjonima ili ulicama. Takvi ureaji prvu poziciju izraunavaju za svega 1-2
minuta, a zatim svake sekunde daju novo izraunate koordinate. Osim pozicije GPS
prijemnik rauna i brzinu (maksimalna, trenutna i srednja brzina), i smer kretanja. Skoro
svi runi ureaji omoguuju memorisanje od 500 i vie taaka s geografskom
koordinatom, vremenom memorisanja podatka i komentarom (kua, most, potok, i dr.) i
20-tak ruta od 30 taaka. Memorisane take se mogu kablom prebaciti u raunar za
kasniju obradu.
Noviji runi GPS ureaji imaju ugraen i mapu odreenog podruja (eMAP, GPS III
Plus, Street Pilot, eTrex Legend, eTrex Vista itd.). Ovi prikazi mogu varirati od
jednostavne skice okoline, koja slui kao pomo u orjentaciji, do vrlo detaljnog prikaza
ulica u gradovima ili obale sa simbolima svetionika, kablova, marina, sidrita i sl. Sve
ee se u takvim prijemnicima nalaze i baze podataka gradova, mesta, ulica, muzeja,
bolnica, restorana, itd. sortirane po odreenoj tematici.
Sluiti se takvim ureajem jednostavno je i gotovo automatizovano. Nakon ukljuivanja
i prijema signala s etiri neophodna satelita ureaj rauna prvu poziciju (FIX) nakon
ega se moemo kretati po zamiljenoj ili planiranoj ruti.
Uporeba GPS-a ne zavrava samo odreivanjem take. Zavisno od ureaja, traena
taka moe se odrediti i pronai sutra ili za 10 godina s pouzdanou od 10 m. Potrebno
je samo upisati traene koordinate i pokrenuti funkciju navoenja. Tog trenutka GPS
prijemnik nas strelicom usmerava prema traenoj taki istovremeno raunajui
preostalu udaljenost, brzinu kretanja itd.
Budunost GPS-a je zaista zadivljujua. Ipak, razvoj dogaaja u sledeih deset godina
teko je predvideti, meutim, sigurno je da GPS prijemnici ulaze u na svakodnevni
ivot poput telefona, radio prijemnika ili televizora.

10
Navedimo svakodnevnu situaciju u Beogradu: oseaj je dobro poznat svakome ko je
blagosloven sreom da zavisi od gradskog prevoza u Beogradu stojite na stanici i
ekate... Autobusa nema... Sa nevericom gledate u tablu na kojoj pie da isti saobraa na
svakih sedam minuta. Da se nije desila neka nesrea? Vreme polako curi, a nervoza
raste. Na kraju zakljuujete da su tu liniju sigurno ukinuli ili izmestili. Sada ve sigurno
kasnite istanjenih ivaca reite da se bacite u troak i dok ulazite u taks i ugledate tri
autobusa kako dolaze jedan za drugim. Ako izuzmemo rei kakve se ne koriste u ovom
asopisu, prvo e vam pasti na pamet da se zapitate o (ne)organizaciji koja na takav
nain upoljava svoja vozila.
Poto mi je ujak voza autobusa u Hamburgu pored ostalih neverovatnih pria o tome
kako je tamo sve bolje i pametnije ureeno, uo sam i to da na stanicama gradskog
prevoza imaju informacioni sistem na kojem uvek moe da se vidi kad je tano proao
poslednji bus, kao i za koje vreme se oekuje sledei.



RFID tehnologija

Ko god je makar jednom uao u prodavnicu proavi pored nekakvog misterioznog
senzora kraj vrata i u kojoj vam prodavaica prvo skine alarm sa onog to ste kupili,
ve se susreo sa ovim sistemom. RFID (Radio Frequency Identification) je tehnologija
koja postoji odavno i koristi se za detekciju prolaska robe, vozila, pa ak i ivotinja i
ljudi pored odreenih kontrolnih taaka. Sistem se sastoji od tzv. tagova koji se kae na
predmete iji se promet kontrolie i itaa (ili tzv. rider-a) koji belei svaki tag koji se
nae u njegovoj blizini. ita sadri radio-prijemnik koji prima informaciju od tagovog
predajnika.
Posebno je zanimljivo to tag obino nema napajanje ima samo antenu (koja moe biti
i obina petlja izvedena od tanke folije) pomou koje hvata energiju koju emituje
ita. Kada se tag nae dovoljno blizu itaa, ova energija koja se prenosi putem radio-
veze postaje dovoljna da na kratko obezbedi elektrino napajanje dovoljno za
emitovanje radio-poruke sa jedinstvenim kodom. ita hvata poruku i sistem tako zna
da je odreeni tag proao pored kontrolne take. Bez pokretnih delova i baterijskog
napajanja, proizveden u masovnim serijama, tag traje gotovo veno, skoro ga je
nemogue pokvariti i, to je najvanije jako je jeftin.
Ozbiljniji RFID sistemi se koriste za praenje vozila tagovi su prikaeni na vozila a
itai sa nalaze na kontrolnim takama du puta.


11
RFID tehnologija je pogodna za praenje vozila u gradskom saobraaju pre svega zbog
unapred poznatih linija kojima se vozila kreu. Pogodno razmetene kontrolne take du
puta sadre itae RFID tagova koji su opremljeni i GPRS modulima. Ovakav ureaj
belei prolazak autobusa i prosleuje informacije centrali u realnom vremenu,
primenom GPRS-a. Cilj je da se sve stanice gradskog prevoza opreme itaima, ali da
bi sistem zaiveo dovoljno je postaviti ih du nekoliko bitnijih linija, pa zatim
postepeno poveavati pokrivenost. Kako glavnu investiciju u ovakvom sistemu
predstavljaju upravo itai i softver, bitno je da cena po jednom vozilu opada sa
poveanjem broja vozila. Naime, dodavanje novog vozila u postojei sistem zahteva
samo montau taga na krov, a to je tridesetak centimetara duga plastina ipka koja se
privruje sa par rafova i kota nekoliko evra.
Zahvaljujui GPRS-u, zainteresovani bi preko WAP-a na mobilnom telefonu lako mogli
da vide kud se deo taj dugo oekivani autobus, a naplata ovog servisa bi doprinela
njegovom daljem irenju. Sistem bi mogao da bude zanimljiv u garaama ili na
parkinzima koji bi svojim pretplatnicima dodeljivali tagove-nalepnice, zatim na
autoputevima za naplatu putarina, u preduzeima sa velikim brojem vozila koja ele da
ostvare evidenciju dolazaka/odlazaka ili prisustva vozila u krugu preduzea. Moe se
zamisliti i dodeljivanje jedinstvenih tagova pri registraciji vozila.
Rastojanja na kojima ita hvata digitalni potpis tagova su kod ovog sistema 2-4 m,
mada postoje i sistemi kod kojih su ova rastojanja celih 200 m, ali oni zahtevaju da
tagovi imaju sopstveno napajanje. General Ekonomikov RFID radi na frekvenciji od
860 MHz, to mu prua irok propusni opseg pa tako i relativno veliki protok podataka
teorijski gornji limit predstavlja oitavanje podataka sa 200 vozila koja istovremeno
prolaze pored kontrolne take brzinom od 160 km/h. Ukratko, ako elimo da izbegnemo
da nas Amerikanci kontroliu, treba da vozimo iskljuivo brzinama veim od 160 na sat
ili se makar kreemo u grupama veim od 200 jedinki (motociklistike bande npr.)





GPS za slobodne prostore

Za primene u kojima putanje vozila nisu unapred poznate RFID nije pogodan, pa je
razvijen sistem koji se oslanja na globalno pozicioniranje.
Ideja da se za praenja vozila koriste ugraeni GPS prijemnici nije nova, ali su ranija
reenja bila optereena problemima neki ureaji su podatak o poloaju vraali
klasinom radio-vezom, a gotovo svi su imali problema u gradskim uslovima. Visoke
zgrade u gusto naseljenim podrujima formiraju prave kanjone u koje signal sa satelita
teko prodire, pa su pojedini sistemi ak koristili rezervni sistem za inercijalno
navoenje u slepim zonama (GPS, inercijalno navoenje...). U RBG Ekonomiku
12
priznaju da su imali sree upravo u trenutku kada su poinjali razvoj svog sistema na
trite je izbaen novi SIRF-3 ip koji je prevashodno osmiljen za upotrebu u
zatvorenom prostoru i krasi ga velika osetljivost na testu u njihovoj laboratoriji
prijemnik je bio zatvoren u metalnu kantu a i dalje je uspevao da vidi ak osam
satelita! Treba rei da je ova firma, zbog poetnih problema sa tanou merenja
predvidela i upotrebu diferencijalnog GPS-a (stanicama za DGPS je pokriven Beograd),
ali je to postalo izlino baziran na SIRF-3 ipu, prijemnik je u stanju da odredi ak i
kojom saobraajnom trakom ide vozilo.
Glavni adut ovog sistema je ipak ugraeni GPRS modul koji preko mree mobilne
telefonije alje podatke o vozilu u dispeerski centar. Lepe osobine GPRS-a i ovde
dolaze do izraaja tarifiranje usluga mobilnog operatera je vrlo povoljno jer GPRS
zauzima resurse mobilne telefonije samo onda kada alje podatak, to je srazmerno
retko i malo optereuje mreu. Pokrivenost je izuzetno dobra, pa je ak i u naoj zemlji
vrlo mali broj mesta na kojima nema signala, a roming omoguuje nesmetano slanje
podataka i iz drugih drava, pa reenje postaje globalno. Kako je GPRS sutinski
Internet komunikacija, kupovinom javne SIM kartice, postavljanjem APN servera koji
moe biti smeten gotovo bilo gde i na kraju podizanjem servera sa javnom adresom na
Internetu svako bi mogao putem Interneta da pristupi podacima o kretanju vozila.
Za razliku od RFID sistema kod koga su samo kontrolne take povezane GPRS-om dok
su vozila opremljena samo jeftinim tagovima, ovde je neophodno postaviti GPS/GPRS
u samo vozilo prednost globalne pokrivenosti podrazumeva veu cenu. Ureaj koji se
montira u vozilo je malih dimenzija robusna metalna kutija sadri GPS i GPRS
module i mikrokontroler koji sve to povezuje. Spolja se nalaze dve antene (jedna za
GPS i jedna za GPRS) i nekoliko konektora. Uloga konektora je razliita u zavisnosti od
toga kako je ureaj konfigurisan sprava je fleksibilna a proizvoa je moe podesiti
prema specifinim zahtevima muterija. Pored odreivanja poloaja, mogue je
povezati senzore za dijagnostiku vozila, pa tako dispeer moe da ima tanu predstavu o
trenutnom stanju voznog parka. Tu je i izlaz za navigaciju na koji se moe vezati
odgovarajui displej, pa voza dobija GPS navigator.
Za taksije je posebno interesantna opcija ugradnje panik tastera koji u sluaju napada
daje mogunost taksisti da poalje beumni poziv za pomo. Glasovna komunikacija sa
vozaem je mogua preko GSM-a, kada ureaj obavlja funkciju mobilnog telefona. Bilo
bi mogue poslati bilo kakve podatke u doglednoj budunosti e moda i slike
prolaziti kroz ovaj kanal, pa kidnaper taksija nee imati ba mnogo anse da se izvue, a
ak je mogue i daljinski upravljati pojedinim funkcijama vozila. U ureaj je
implementiran i detektor ubrzanja ija je osnovna namena da, radi utede energije,
iskljuuje sistem kada vozilo miruje, ali ga je u principu mogue iskoristiti i za
postavljanje globalnog alarma.
Ovakav sistem nije od velike koristi bez odgovarajueg dispeerskog centra, u kome se
podaci o geografskim koordinatama pretapaju u dopadljivi i lako razumljivi grafiki
interfejs sa arenim takicama koje mile po vektorskoj karti na ekranu. Za to je potreban
tzv. GIS softver (Geografski Informacioni Sistem) koji je namenski razvijen i
zaokruuje ponudu ove firme.
Cena pojedinanog ureaja je nekoliko stotina evra, u zavisnosti od namene, a ciljna
grupa potroaa su svi koji imaju makar jedno vozilo o kome ele precizne i stalno
aurne podatke. ak i razne kurirske slube koje mopedima raznose robu se mogu
osloniti na pomo ovog sistema zahvaljujui vrlo malim dimenzijama ureaja.



13
Odreivanje pozicije uz pomo fotoaparata

Da bismo utvrdili svoju poziciju na povrini Zemlje, moemo da koristimo klasine
metode (kompas, geografska karta, posmatranje nebeskih tela...) ili nove tehnologije.
Posle satelitske, najnovija mogunost za navigaciju naziva se foto-pozicioniranje i
bazira se na ideji uporeivanja fotografija neke lokacije sa specijalno profilisanom
bazom podataka trodimenzionalnih modela konkretnih objekata.
Ceo sistem se zasniva na radu programa PhotoBuilder koji od fotografija zgrada i ulica
automatski formira 3D objekte, a ostatak sistema je sastavljen od razliitih tehnologija:
baza podataka, GSM mree mobilne telefonije, specijalne verzije PhotoBuildera itd.
Prednosti ovog sistema su u tome to moe da radi u gusto naseljenim urbanim
sredinama gde visoke graevine zaklanjaju signale GPS satelita i u tome to obezbeuje
preciznost u granicama od jednog metra.
Nedostaci ovog sistema su u tome to velike promene izgleda okruenja zbunjuju
softver, na primer na otvorenom prostoru u prirodi, i to neko mora prethodno da
detaljno fotografie prostor za koji je zamiljeno da bude pokriven ovom navigacijom.
Iz ovoga se moe zakljuiti da je sistem pre svega podoban za gradske sredine, a prvi od
tih projekata e biti primenjen na centar Kembrida u Engleskoj.
Odgovor na pitanje zato ba Kembrid lei u tome to su kreatori programa
PhotoBuilder profesori Roberto Kipola i Dankan Robertson sa Univerziteta Kembrid,
koji su na bazi njegovih mogunosti napravili projekat za njegovu primenu u praksi
sistem za foto-navigaciju.

Mobilni kao turistiki vodi
Operateri GSM mrea mobilne telefonije su kljuna karika u primeni ovog sistema, u
kojem bi korisnik za malu sumu novca s kredita poslao ka serveru fotografiju neke ulice
ili zgrade koju je nainio uz pomo fotoaparata na mobilnom telefonu, a zatim bi nazad
dobio informacije o tome gde se nalazi i kuda treba da ide da bi stigao na svoje
odredite. Uputstva bi stizala u vidu glasovne poruke s automata ili putem SMS-a. Ovo
je zaista uzbudljiva ideja koja bi mogla biti ostvarena kao neka vrsta personalnog vodia
turistima koji dolaze u nepoznat grad.
Kada fotografija pristigne na server, novi program koji je razvijen na bazi
PhotoBuildera uporeuje je sa 3D modelima u bazi koji su napravljeni uz pomo
PhotoBuildera, odreuje lokaciju i alje poruku, a ostatak sistema mobilne telefonije se
brine o skidanju iznosa sa kredita itd.
Foto-pozicioniranje, pored preciznosti od jednog metra, daje i mogunost da se odredi
na koju stranu sveta gleda korisnik. Zbog toga je ovaj sistem sposoban da daje vrlo
precizna uputstva, neto poput sledeeg: Upravo gledate u katedralu, skrenite levo i
idite pravo 200 metara da biste stigli do muzeja. Takoe, korisnici bi jednostavno
mogli da poalju fotografiju sistemu kako bi dobili vie informacija o bilo kom objektu
neka vrsta turistikog vodia budunosti.

Mogui profit
Fotografiju pristiglu s mobilnog telefona ovaj program analizira odreujui horizontalne
ili vertikalne linije koje sadre objekti. U sledeem koraku softver prema potrebi
deformie sliku, inei da ove identifikovane horizontalne linije na slici budu
horizontalne u odnosu na realnu horizontalnu liniju, a zatim se identifikuju kljune
take objekta na slici (uglovi prozora, vrata, zgrada, trotoara), to se koristi u procesu
uporeivanja sa slikama u bazi 3D modela. Osim ovoga, sistem iz fotografije izvlai i
druge informacije kao to su boja materijala prethodno identifikovanih uglova, njegova
14
tekstura, boja i tekstura fasade itd. Prilikom pretrage baze 3D modela sistem koristi i
podatak o poloaju bazne stanice s koje je stigao signal i, na kraju, koristei izraunate
razlike izmeu pristigle fotografije i modela u bazi, izraunava taan poloaj mesta na
kom je fotografija snimljena i poslata.
Algoritmi koje su ova dva profesora posebno razvila ovom programu daju dovoljno
inteligencije da obavi uspeno uporeivanje fotografija, ak i ako su snimljene pri
razliitim oteavajuim uslovima: tokom dana ili noi, zalaska ili izlaska sunca, uz
uticaj gradskog osvetljenja, peaka na trotoaru, automobila i drugih vozila u pokretu i
slino. Ostvarenje efikasnosti prepoznavanja i neutralisanje pomenutih oteavajuih
faktora za raunare je generalno teak zadatak, u poreenju s ljudskim mogunostima
na ovom polju.
Ovaj sistem je razvijen i treba za sada da pokrije centar Kembrida, mada je jo uvek
nejasno u kojoj meri bi on mogao nai iru komercijalnu primenu. Operatere mobilne
telefonije pre svega interesuje zarada, tako da je njihovo glavno pitanje koliko mogu da
naplate uslugu i da li bi dovoljan broj ljudi bio zainteresovan za nju.
PhotoBuilder
Sistem foto-pozicioniranja ima svoje korene u projektu za izgradnju realistinih 3D
modela na osnovu najmanje dve fotografije realnih arhitektonskih scena i pretoen je u
softver pod imenom PhotoBuilder. Program je sposoban da konstruie trodimenzionalni
model objekta, analizirajui fotografije nainjene iz proizvoljnih uglova. Ovaj proces
podrazumeva etiri koraka: kalibraciju fotoaparata, njegov poloaj i orijentaciju,
rekonstrukciju i poboljanje modela.
Prvi korak koji podrazumeva kalibraciju fotoaparata znai odreivanje njegovih internih
parametara kao to su ina daljina objektiva, rezolucija itd. Podaci se mogu povlaiti iz
baze podataka o razliitim tipovima fotoaparata ili se mogu dobiti analizom fotografije.
U drugom koraku odreivanja pozicije fotoaparata koristi se markiranje dva uoljiva
detalja na najmanje dve fotografije istog objekta, pri emu se povlaenjem pravih i
geometrijskom analizom odreuje mesto njihovog ukrtanja, to je i pozicija kamere. U
treem koraku program konstruie trodimenzionalni mreasti model fotografisanog
objekta, dodajui stranicama modela teksturu koja je uzeta sa fotografije. U etvrtom
koraku se analizira dobijeni model kroz uporeivanje s originalnom fotografijom, radi
otkrivanja veih greaka koje mogu biti ispravljene automatski ili runo. Gotove objekte
PhotoBuilder eksportuje u vidu VRML fajlova koji se mogu pregledati u Web
pretraivau sa instaliranim VRML plug-inom.
Izvorni kd programa, kao i njegova binarna verzija u vidu EXE fajla uskoro e biti
dostupni besplatno svima koji su zainteresovani za njegovu primenu i dalji razvoj.
Precizni uslovi jo uvek nisu poznati.
Ova tehnologija otvara brojne mogunosti primene, recimo za brzu gradnju virtuelnih
modela poznatih gradova u svetu, koji bi bili postavljeni na javno dostupnom serveru na
Internetu, pa bi svako iz svog doma mogao da proeta Parizom ili Londonom.




Ureaj za ugradnju u mobilne objekte


GPSPlus MOB sadri jedinstveni upravljaki software (firmware) koji optimalno
koristi hardwarske mogunosti superiorne mikroprocesorske tehnologije III generacije.
Takva konfiguracija upravljakog i sistemskog software, sa savremenom arhitekturom
hardware, prua vrhunske mogunosti upravljanja udaljenim procesima.
15
Najznaajnije osobine koje moraju imati moderni bezbednosni sistemi za automobile
su: merenje pozicije vozila u tri dimenzije (odnosno uglova pod kojim se vozilo nalazi u
odnosu na podlogu) kao i kontrola ubrzanja vozila (detekcija statikih i dinamikih
promena ubrzanja). Merenje promena vri se u odnosu na silu gravitacije, koja se na
povrini zemlje ne moe simulirati ni na koji nain, pa se time ne moe ni bezbednosni
sistem u vozilu dovesti u zabludu.
Sagledavanjem statusa mobilnih objekata bez geografskih ogranienja, GPSPlus
MOB vas uvodi u novu eru korienja vozila i bitno racionalizuje poslovanje.
Uvoenjem GPSPlus MOB u va poslovni sistem, pouzdano uveavate profit i
bezbednost poslovanja "spolja" i "iznutra".


Prednosti
GPSPlus MOB vas opskrbljuje kritinim informacijama o statusu vozila, koje vam
omoguavaju:
Efikasnije usluge isporuke
- Bolje oekivano vreme dolaska
- Preciznija vremenska isporuka sa mogunou preusmeravanja dostavnih vozila
- Reavanje problema i sporova oko ugovorenih preciznih rokova isporuke
Poveanje produktivnosti
- Ukidanje dangube (iz neznanja)
- Javljanje o zastojima na ruti
- Analiza izvrenih vonji radi poboljanja rasporeda
Bezbednost vozaa, vozila i robe
- "Panik-taster" u vezi sa Kontrolnim centrom
- Permanentni nadzor upotrebe vozila, preenog puta i utroka goriva
- Zadavanje "sigurnosnih zona" (geofence) i kontrolnih taaka
- Dojava neovlaenog ulaska, guranja i podizanja vozila
- Daljinska i/ili programirana blokada rada motora
Prijem komandi putem poziva mobilnim telefonom korisnika:
Ukoliko korisnik nije siguran da li je ukljuio alarm i zakljuao vrata na vozilu, moe to
uraditi jednostavnim pozivom alarma u svom vozilu putem svog mobilnog telefona.
Alarm e na osnovu primljenog Caller ID-a utvrditi da je poziv vlasnika i izvrie
ukljuenje alarma i zakljuavanje vrata, a poziv e odbiti da vlasniku ne bi troio
impulse. Ukoliko vlasnik pozove poseban broj u Kontrolno-operativnom Centru, moe
putem SMS poruke dobiti izvetaj o poziciji svoga vozila na svoj mobilni telefon.


Zavisni trokovi upotrebe GPS sistema praenja
Pored investicije u konfiguraciju (opremu) sistema, veoma je vano odrediti realne
potrebe korisnika za informacijama koje sistem omoguava. To je iz razloga to su cene
konektovanja zavisne od cene impulsa provajdera komunikacijskog servisa (kod nas je
jo uvek skup impuls mobilne telefonije, visoka je godinja pretplata i cena impulsa
satelitske telefonije, a radio veza je nepouzdana u rizicima mogue krae mobilnih
objekata). Zato je najbolje realno proceniti vlastite potrebe i oekivane rizike i u
ugovoru sa Kontrolnim Centrom izabrati adekvatni nivo zatite (npr. "osnovno
praenje" - bazina konfiguracija samo protiv rizika krae, ili "stalno praenje" -
puna konfiguracija koja omoguava stalno automatsko praenje, komunikaciju i
navigaciju). Korisnici koji imaju potrebu za stalnim praenjem mobilnih objekata
(vozila, plovila, letilice) i vlastitu radio-frekvenciju i ureaje, mogu formirati vlastite
16
Kontrolne Centre i umesto GSM modema (u vozilu i u Centru) naruiti Radio modeme
(npr. KAM XL sa mogunou GPS prikljuka i prenosa podataka preko HF, UHF, ili
VHF opsega).


Ciljne grupe
Najrasprostranjenija ciljna grupa korisnika GPS sistema praenja su transportne firme.
Transkontinentalni i regionalni prevoznici ostvaruju ogroman profit ako u svakom
momentu pouzdano znaju gde su im prevozna sredstva i roba. Bez problema mogu
sagledati kanjenja i proceniti vreme isporuke, u toku prevoenja odluivati o
dopunskom ukrcaju, odnosno planirati vreme sledeeg istovara i utovara u povratku.
Osim toga, umesto da plaaju visoke raune provajderu mobilne telefonije za razgovore
sa svojim vozaima (koji na mesenom nivou mogu da pokriju kompletnu investiciju u
GPS sistem praenja), svakodnevnu komunikaciju sa njima mogu ostvarivati
posredsvom GPS sistema praenja koristei najjeftiniju, SMS (sistem poruka) ili fax
komunikaciju. Blagovremenim preusmeravanjem kretanja lepera u sluajevima zastoja
na odreenim graninim prelazima ili putnim pravcima (sudar, poplava, odroni i sl.),
postiu se ogromne utede u poslovanju (penali za docnju, dangubu, racionalno
upoljavanje kapaciteta i sl.). Ako se tome doda funkcija kontrole eksploatacije voznog
parka i racionalan utroak goriva, onda je svako dalje objanjavanje prednosti korienja
GPS sistema praenjasuvino. Prednosti instaliranja GPS sistema praenja u
brodarskim kompanijama, rent-a-car firmama, lizing prodaji vozila, taksi udruenjima,
gradskim, prigradskim, meugradskim i meunarodnim prevoznicima robe i putnika
su jo upeatljivije.
Naroitu prednost u primeni GPS sistema praenja imaju pametne osiguravajue
kompanije koje shvate prednosti GPS osiguranja i hladno odobre popust (iskustva u
svetu: i do 35%) na premiju kasko-osiguranja korisnicima koji imaju ugraen GPS
sistem praenja u skupocena (i ostala) vozila i plovila. Verovatnoa uspenog otuenja
mobilnog objekta koji ima ugraen GPS sistem praenja je ispod 5%




GPS za pronalanje izgubljenih kunih ljubimaca


Dojava lokacije na mobilni aparat vlasnika
Njujorka kompanija za GSM pozicioniranje usavrila je GPS (Global Positioning
System) pod nazivom Global Pet Finder koji treba da olaka vlasnicima izgubljenih
kunih ljubimaca da pronau svoje miljenike. Sutina je u tome da se na ogrlice pasa
privrste minijaturni GPS mobilni modemi i prijemnici.
Ukoliko se pas udalji sa terena gde bi trebalo da se slobodno igra, vlasnik e odmah
dobiti poruku - alarm - na svom mobilnom aparatu, ili na bilo kom drugom
dvosmernom beinom PDA ureaju. Ovaj sistem pojavie se na tritu dogodine, po
ceni od 300 dolara, a mesena pretplata na servis iznosie 13 dolara. Kroz dve godine
bie dostupan i GPS sistem za pozicioniranje maaka.
Pomou ovog sistema vlasnici e moi tano da odrede koordinate prostora na kojima je
njihovim ljubimcima dozvoljeno da se slobodno kreu. im oni prekorae dozvoljene
granice, aktivira se sitem koji obavetava njihove vlasnike o kretanju tih ivotinja i
trenutnom poloaju. Softver ovog sistema stalno proverava lokaciju ljubimca. Kad pas
17
ode u zonu izvan dozvoljene, nova lokacija identifikuje se porukom vlasniku, sa
nazivom ulice i broja, ili kod savrenijih mobilnih aparata, slanjem pravih mapa sa
ucrtanim poloajem ljubimca.
U seoskim podrujima, gde nema ulica, pozicija zalutalih pasa ili maaka odreivae se
na osnovu rastojanja i pravca od mesta na kom se vlasnik ljubimca nalazi.
Ako se desi da izgubljeni ili odbegli ljubimac zaluta u drugu dravu, predviena je
posebna aplikacija - implantirani mikroip transponder koji se inae ve primenjuje za
identifikaciju ljubimaca.
Ovaj ugraeni mikroip pohranjen u staklenom omotau ima jedinstveni identifikacioni
broj koji se ne moe menjati i moe se proitati niskoferekventnim radio-skenerom.
Zatim se taj broj uporeuje sa bazom podataka kako bi se pronaao vlasnik psa. Mada je
trenutno Amerika baza podataka nekompatibilna sa slinim bazama u drugim
zemljama, one e se usaglasiti vrlo brzo, kako bi svi ljubimci i njihovi vlasnici bili
ukljueni u jednu jedinstvenu globalnu mreu podataka.
Ve sada, u Americi vie od 60 hiljada pasa meseno dobija vlastiti mikroip. Potrebno
je, meutim, da i i svi azili za pse dobiju odgovarajue skenere za itanje podataka iz
mikroipova pronaenih ljubimaca.
Razvoj mikroipova za ljubimce u budunosti e ii u pravcu pronalaenja promenljivih
mikroipova, koji e se moi apdejtovati i novim podacima, recimo o toku istorije
bolesti etvorononih ljubimaca i drugim novim vanim podacima.





















18
DA LI NAM JE POTRBAN?






Generalno gledano, ulaganje u GPS je opravdano za sve koji esto odlaze u "duboku"
prirodu, u planinske zabiti ili na morsku puinu, iz hobija ili zbog profesije. Granice
izmeu potreba profesionalaca i amatera briu se pred neumoljivou prirodnih
elementata i srazmerno udaljenosti od vrstog krova, lekara i pekara. Kada je re o
korienju u urbanim sredinama i na asfaltnim putevima, razlika je mnogo otrija:
posedovanje GPS-a je ili potreba ili zadovoljstvo. U nekom megalopolisu je sjajno imati
pomagaa koji e uvek znati u kom se pravcu nalazi i koliko je daleko na hotel a bilo
je, zar ne, i takvih situacija kad se u velikom stranom gradu parkira auto pa se posle ne
zna gde je ostavljen Da li su razlozi poput ovih dovoljni za kupovinu, svako treba da
proceni za sebe.
A u prirodi... Planinarilo se, plovilo, vozilo, i pre nego to je napravljen pristupaan
GPS prijemnik. umski putevi su bivali nadmudreni a topli kreveti, vidikovci, izvori i
druge skrivene lepote veto pronalaeni. Uglavnom. Jer, esto se i lutalo ustvari
mnogo vie nego to smo obino spremni da se setimo. I kao to se moglo iveti bez
mobilnog telefona ali on danas tako dobro doe, moe se i skitati bez GPS-a ali i on
tako dobro doe. Pecaroi e ceniti mogunost da ubelee svoja "tajna" mesta i potom
ih lako pronau kad vegetacija nabuja ili se promeni nivo vode pa obala postane
neprepoznatljiva. Tokom vonje amcem vredan prsten je zavrio u moru? Ako je GPS
tu, jednostavno e biti vratiti se na isto mesto sa ronilakom opremom. Na planinarenju
je lepo znati na kojoj je strani i koliko daleko zabaeni proplanak sa eljno oekivanim
atorom. Ako se naemo usred ume, hladnoe i vejavice a pada mrak, neizmerno vredi
vodi koji e nas i u potpunoj tami sigurno dovesti do osvetljenih prozora za kojima
udimo.
Dovoljno je da na displeju naeg GPS ureaja izaberemo taku do koje elimo da
stignemo i naredimo - vodi me tamo! Zato je teko porei korist od ove spravice za sve
koji se mnogo kreu i mnogo putuju. A tek za one koji ne biraju puteve i staze, na
kopnu ili vodi?
Granica izmeu potrebe i zadovoljstva: veini onih koji se kreu asfaltnim putevima ili
dobro utabanim turistikim trasama, dobra stara auto-karta e jeftinije zavravati posao
sve dok cene GPS ureaja drastino ne padnu. Kamiondija koji esto mora da se
snalazi u velikim, nepoznatim gradovima je jedno, onaj ko samo eli lepu igraku i/ili
da ostavi utisak na okolinu je neto drugo - u tom sluaju GPS je, s obzirom na sadanju
cenu, luksuz. No naravno, svako ima pravo da sebi priuti i tako neto.
Od GPS-a moe biti i tete. Ne treba nikada smetnuti sa uma da je ova spravica samo
korisna alatka koja treba da olaka snalaenje na putu ili u prirodi - ako umesto toga
postane ikona, ukrae nam mnogo toga. Ako nam je pogled stalno uprt u displej, ako
sebe i druge neprestano zasipamo obavetenjima o tome koliko jo ima do kampa,
kolika je visina, koliki je ukupni uspon ili spust, koliko smo od puta preli
okrnjiemo atmosferu i unititi onaj preko potrebni daak avanture bez koga nema
pravog uivanja. to vie buljimo u displej, to manje vidimo od okoline. Treba pustiti
da GPS radi svoje i setiti ga se tek kada je zaista potreban. Najvanije i najlepe
19
uspomene sa puta nikada nee biti snimljeni TrackLog-ovi, nego uvek i samo ono to
smo zabeleili najstandardnijom opremom kojom raspolaemo: okom, uhom, duom.
Nije tano da sa GPS ureajem svako moe da ode u neku planinsku pusto i bez
problema stigne tamo kuda je krenuo. U dokumentaciji proizvoaa se kae da GPS ne
moe da zameni ostala sredstva za navigaciju, on ih samo dopunjuje. A najvanija
"sredstva" za navigaciju pored karte, kompasa i umea njihove upotrebe, bili su i ostali
razum, iskustvo i respekt prema izazovima okruenja. Isto tako, viak elektronike ne
moe da kompenzuje manjak inteligencije.

Da li nam je zaista potreban?
Onima koji se muvaju po kojekakvim nedoijama stvarice poput ove mogu zaista da
zatrebaju samo jednom u ivotu. Ako do toga doe, vrlo je zgodno imati ih kod sebe.
U svim ostalim situacijama GPS ureaj je "samo" izuzetno koristan i, da budem iskren...
zabavna


























20
CENE I PREDNOSTI KORIENJA GPS SISTEMA
PRAENJA









Cene GPS sistema praenja variraju u zavisnosti od potreba korisnika i izabranih
komponenti koje omoguavaju zadovoljenje tih potreba. Investicija, generalno gledano,
obuhvata nabavku GPS i komunikacijskih ureaja sa opcionim dodacima (hardware),
trokova komunikacijskog servisa (npr. mesenog rauna utroka impulsa Mobtela),
cenu nabavke software za praenje (za GPS provajdera - Kontrolni Centar) odnosno
cenu usluga Kontrolnog Centra (za korisnika). Na to se dodaju trokovi ugradnje
ureaja u mobilne objekte, potrebna oprema Konrolnog Centra ili kompjuterski sistemi i
telekomunikacijski uslovi.
Sve u svemu, korisnik koji eli da implementira ovu najsavremeniju telekomunikacijsku
i satelitsku tehnologiju, mora investirati iznos koji se kree od 780,00 EUR (za osnovnu
konfiguraciju u vozilu - samo praenje) do oko 1950,00 USD po vozilu (za punu
konfiguraciju - praenje, dvosmernu komunikaciju i navigaciju). Na to se dodaju
trokovi mesenog pauala Kontrolnom Centru (koji variraju u zavisnosti od izabranog
nivoa praenja).
Prednosti primene variraju u zavisnosti od postavljenih ciljeva korisnika, a mogu biti:
-Efikasnija kontrola mobilnih objekata
-Efikasniji terminski plan isporuke, utovara-istovara robe, upoljavanja kapaciteta i sl.
-Brze reagovanje i efikasnije rasporeivanje mobilnih objekata (taksi, prva pomo i sl.)
-Pouzdana i ekonominija dvosmerna komunikacija (KOC/uprava firme - vozai)
-Bitno poveana bezbednost lica i imovine (panik-taster, povratak ukradene imovine i
sl.)
-Racionalno planiranje marrute i mogunost racionalnog preusmeravanja
-Velike utede utroka pogonskog goriva, itd...
Lini GPS sistemi praenja obino ne postiu ekonomske efekte, ali bitno utiu na
poveanu linu i imovinsku sigurnost korisnika i "miran san".









21
U PERSPEKTIVI




U sredu rano ujutru, 28. decembara 2005, je u bivoj sovjetskoj republici Kazahstanu
zapoet najvei svemirski projekat u koji se Evropa ikada upustila - u orbitu oko Zemlje
lansiran je prvi satelit koji e biti deo novog evropskog sistema za satelitsku navigaciju.
Galileo je evropski odgovor na GPS, po ceni od 3.2 milijarde evra. Posle dosta
kanjenja i problema, oekuje se da e evropska satelitska mrea konano proraditi
2008. godine.
Galileo e se koristiti u itavom nizu oblasti, od kontrole letenja, preko praenja vozova
i nadgledanja saobraajnih guvi na putevima, do lociranja i usmeravanja brodova,
privatnih automobila, vozila hitne pomoi i spasilakih ekipa.
Oni, koji zavise od satelitske tehnologije u Evropskoj uniji, trenutno se oslanjaju na
ameriki satelitski Sistem za globalno pozicioniranje, takozvani GPS.

Trei sistem
Profesor Martin Sviting radi na evropskom projektu i objanjava zato Evropljani prave
Galilea, kao trei zasebni sistem, uz ve rasprostranjeni ameriki i odvojen ruski sistem
za satelitsku navigaciju.
"Mi ve godinama koristimo ameriki GPS - njega, na primer, rutinski koriste
mehanizmi za navigaciju linih automobila. Problem je, meutim, u tome to je to
sistem, koji je napravljen za vojsku, iako se vrlo uspeno koristi i u civilnom sektoru. Za
Evropu je od velikog znaaja da razvije svoj sistem za satelitsku navigaciju. Prvo, zato
to na amerikom sistemu ponekad moe da doe do kvara, i drugo, zato to e evropski
sistem biti savremeniji i mnogo precizniji", obeava profesor Sviting.

Precizno u centimetar
No, koliko precizniji? To objanjava Havijer Benedikto, ef projekta Galileo u
Evropskoj Svemirskoj Agenciji.
"Trenutno sa GPS-om lokacije odreujemo sa preciznou od nekoliko metara, Sa
Galileom e svi korisnici na zemlji besplatno moi da dostignu preciznost od jednog
metra, a oni koji budu plaali za specijalni, komercijalni servis, dobijae signal, koji e
lokaciju utvrivati sa preciznou od svega nekoliko centimetara", istie Havijer
Benedikto.
Prednost Galilea je i to to, za razliku od amerikog i ruskog sistema, njime nee
upravljati vojska - on e zapravo biti namenjen civilnoj upotrebi.
Meutim, projekat u koji su se ukljuile i neke zemlje izvan EU, poput Kine, Indije,
Izraela i Ukrajine, nee biti jeftin - kotae skoro etiri milijarde evra.

Rat s Amerikancima
Cela pria je stoga podstakla spekulacije da Evropa, time to se upustila u izgradnju
Galilea, zapravo eli da smanji svoju zavisnost od Amerikanaca.
Profesor Martin Sviting priznaje da postoji taj aspekt, ali istie i da je bez bilo kakvih
politikih kalkulacija, sa isto tehnike take gledita, svetu danas potreban jo jedan
navigacioni sistem.
"Trenutno imamo samo jedan sistem, od kojeg zavisi najvei deo nae infrastrukture i
naih svakodnevnih aktivnosti. Zaista ne deluje razumno da tako mnogo stvari zavisi od
samo jednog sistema - od amerikog GPS-a. Na primer, ako se on pokvari, prestali bi da
22
funkcioniu nai mobilni telefoni, banke, elektro-mrea. Prosto bi bilo racionalno imati
jo jedan sistem", smatra profesor Sviting.

Kompatibilnih 30 satelita
Signali, koji e stizati sa Galilea, moi e da se koriste i na opremi, koja trenutno
fuinkcionie na amerikom Sistemu za globalno pozicioniranje - Galileo e biti
kompatibilan sa GPS-om.
Lansiranjem prvog satelita poinje testiranje evropske tehnologije i, ukoliko sve bude
ilo po planu, Galileo bi trebalo da bude zavren za nekoliko godina i da se satoji od
ukupno 57 satelita za navigaciju, pa e kvalitet, pouzdanost i raspoloivost satelitskog
pozicioniranja biti znatno poveani. Prijemnici e pouzdano raditi u urbanim
"kanjonima" i na drugim mestima sa loim prijemom, na kojima se tako neto sa
dananjim brojem GPS satelita ne moe postii. Porae broj potencijalnih korisnika i
aplikacija, otvorie se mogunosti za 140.000 novih radnih mesta, poveae se broj
proizvoaa opreme a cene e pasti.
Zanimljvo je da su i Rusi razvijali svoj satelitski sitem, GLONASS, ali on nikada nije
zaiveo u komercijalnom smislu.











23
ZAKLJUAK











(Ne)opravdana paranoja modernog oveka ovde prosto mora da se ukljui i povue
bolno uoljivu paralelu sa mranom slikom drutva budunosti, u kojem Veliki Brat sve
vidi i sve zna, a primena tehnike je u potpunosti ukinula ovekovu privatnost. Ovakvi
sistemi su po definiciji pijunski, ali moramo biti fer prema njima svi ionako
nosimo mobilne telefone, pa neko odozgo moe da vidi gde smo i ta radimo.
Registracije na kolima vode do baze podataka u policiji. RFID bi mogao da nas spase
raznih dosadnih procedura pri prelasku granica, naplati putarina ili parkinga, a znatno bi
oteao posao kradljivcima.
GPS/GPRS sistem prua jo ire mogunosti stalni uvid u to ta se deava sa svakim
vozilom. Vozaima se sigurno nee dopasti da gazda istog trenutka sazna ako malice
skrenu zarad nekog privatnog posla, ali e voleti da u sluaju neke drumske nevolje
znaju da je pomo ve na putu. Sa druge strane, onome ko upravlja voznim parkom
vaan je podatak gde se nalazi najblie slobodno vozilo jer tako drastino smanjuje
prazan hod. Beleenje svih prikupljenih podataka u bazu koja see godinama unazad
otvara mogunost kasnije analize uinka i poboljanja poslovanja. Na primer, iako je za
gradski prevoz primereniji RFID, privremena montaa GPS/GPRS ureaja na nekoj
problematinoj liniji bi tokom nekoliko nedelja pruila dragocene podatke o tome ta
izaziva zastoje i saobraajne guve. U svakom sluaju injenice su sledee: analiza
firme Allied Business Intelligence Inc. ukazuje na podatke o naglom porastu prihoda
Kontrolnih Centara (iznosi za nabavku ureaja i opreme nisu ukljueni) za pruanje
usluga u GPS sistemu praenja, koji se od 1 milijarde USD u 2000. godini procenjuju na
40,7 milijardi USD u 2006.godini.











24
LITERATURA










Izvori:
www.bbc.co.uk/serbian/news
www.danas.co.yu
www.gpsplus.org
http://host.sezampro.yu/freebiking/Cekicara/GPS
http://www.livonagis.co.yu/gps
http://www.telfon.net/Gps
http://news.bbc.co.uk
http://www.pcpress.co.yu
http://www.sk.co.yu Mirko Perak
http://arhiva.glas-javnosti.co.yu