Bob Black

Feminizam kao faizam

1983
2
Sadraj
Napomena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3
Feminizam kao faizam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4
3
Napomena
Ovaj tekst je nastao kao reakcija na delovanje Antipornografskog pokreta (APP), koji
se pojavio poetkom 1980-ih, na inicijativu frakcije poznate kao radikalne feministikinje
(poznate i po paroli Pornograja je silovanje). Upravo od jedne nae feministikinje, koja
je ovaj tekst zduno prihvatila i distribuirala dalje u tim krugovima (jo 2002), saznao sam
za kljuni detalj, koji objanjava malo iri kontekst i motive koje je Blek mogao da ima za
pisanje ovog teksta. Predstavnice APP iz Vankuvera su svoju akciju osmislile kao pritisak
na organe vlasti radi zabrane distribucije pornografskog materijala. Vlast je zaista poela
da radi svoj posao, ali prva na udaru cenzure nala se upravo lezbijska erotska literatura.
Neto slino desilo se nedavno i ovde: nae radikalne feministkinje su pokrenule tubu
protiv Laneta Gutovia, zbog njegovih seksistikih ispada na TV Pink, i povele akciju za
donoenje zakona protiv govora mrnje to lako moe da znai sve i svata, a to u
svakom sluaju samo armie, i to zakonski, novi oblik cenzure. U jednom TV prilogu
povodom te afere, jedna od inicijatorki takvog pristupa izrazila je tipine histerine pro-
jekcije (kako to kae Blek negde u tekstu): sve poinje seksistikim vicevima, izjavila
je ona; sledei korak je silovanje. I nita izmeu. Druga aktivistkinja je s neskrivenim
entuzijamom objanjavala predlog zakona o zabrani govora mrnje. Poetkom 1970-ih
feministkinje se nisu obraale nikome da bi ostvarile svoje ciljeve. Na primer, na izboru za
Mis sveta 1970. godine u Londonu, ene su upale u salu iz koje je emitovan direktan TV
prenos, zamenile zvanini znak Izbora, bacale dimne bobe, prosipale vree s branom, isko-
ristile binu kao politiku govornicu i napravile optu pometnju. Delovale su DIREKTNO,
ne preputajui inicijativu bilo kome. Sada zovu u pomo sudove i policiju. Prema tome, tu
neto ozbiljno nije u redu. U ovom tekstu, ne naroito ambicioznom i temeljnom, Blek se
osvre i na druge detalje. Da nije krenuo samo u osvetu, svedoe i zakljuni pasusi, koji sve
postavljaju u pravu perspektivu (zajednika potraga za slobodom, itd.) ili makar ukazuju
na nju. Naravno, tekst je samo podsticaj za razmiljanje na tu temu ili moda na temu
prevazilaenja ovakvih, ali i svih drugih separatnih platformi. Prosleujem ga kao reakciju
na potpuno ideoloki, moralistiki i beskrajno pretenciozan tekst Seksizam u anarhisti-
kom pokretu,
1
upravo objavljen na Kontrapunktu (2004). Tekst inae potie od jedne od
najridignijih anarholeviarskih grupa, ijim komesarima i komesarkama, sasvim u skladu
s najautoritarnijom leviarskom tradicijom, nita ne smeta da govore u ime anarhistikog
pokreta u celini i da na istu (apstraktnu) adresu upuuju svoje direktive. Nadam se da
nisam jedini koji je to tako doiveo. Uostalom, proverite sami. (Aleksa; napomena iz 2004)
1
http://old.kontra-punkt.info/index.php?module=CMpro&func=viewpage&pageid=191; http://the-
anarchistlibrary.org/library/angela-beallor-sexism-in-the-anarchist-movement
4
Feminizam kao faizam
Kao to pie u jednoj poznatoj deijoj knjizi, svinja je svinja, bez obzira na oblik polnog
organa. Ilze Koh je bila naci, a ne sestra.
2
Ljubav nije mrnja, rat nije mir, sloboda nije
ropstvo, a spaljivanje knjiga nije vesnik slobode. Antiautoritarci koji ele da postanu
revolucionari suoavaju se s mnogim tekim pitanjima. Zato bi, za poetak, trebalo da
ispravno odgovore na nekoliko lakih.
Ako ostavimo po strani sve hiperbole i metafore, ono to se danas plasira kao radikalni
feminizam jeste ist faizam. Radikalni feminizam promovie ovinizam, cenzuru, mater-
nalizam, pseudoatnropologiju, stalno traenje rtvenih jareva, mistino poistoveivanje
s prirodom, pseudopagansku religioznost, aparthejd, naglaenu uniformnost misli, ak i
izgleda (u nekim etvrtima salon lepote HERA nudi svoje usluge feministkinjama koje ele
da izgledaju posebno feministiki).
Zlokoban pokazatelj konituiteta u odnosu na klasini faizam jeste i karakteristina
kombinacija line inicijative i dravnog nasilja. Tako je Open Road, anarhistiki Rolling
Stone, snano podrao nedavne antipornografske akcije u Vankuveru, dodue ne kao
primer direktne akcije, jer to ve ne bi bilo korektno, ve kao pritisak na vlast i njene
organe gonjenja da konano ponu da rade svoj posao da progone. To je pozdravljeno kao
veliki uspeh. U Italiji, posle Prvog svetskog rata, faistike bande napadale su socijalistike
i sindikalne aktiviste uz preutno odobravanje policije, koja bi ponekad intervenisala,
ali uvek protiv leviara. Na slian nain je i u Americi voen rat protiv nekada mone
International Workers of the World. Zato sam se jednom upitao: Zato te ene nee da
idu krevet ni sa kim drugim osim sa tipovima iz Direktne akcije?
Nije stvar u tome da mi je previe stalo do porno industrije, do njenog prota, do njenog
prava na slobodu govora ili njenog vlasnitva. To je potpuno van pitanja koje se ovde
postavlja, a koje glasi: zato ba ta i samo ta industrija? Izbor ove mete ukazuje na postojanje
plana i liste prioriteta, tako da se ne moe prihvatiti kao spontani izliv antikapitaliskog
raspoloenja. Oni koji vode promiljenu politku nemaju pravo na albu, ako tu politku
neko dovede u pitanje.
Faistika ideologija se svojim muterijama, svom izabranom narodu, uvek obraa u
isto vreme kao potlaenima i kao superiornima. Nemci, u stvari, nisu izgubili Prvi svetski
rat. Kako bi tako neto uopte bilo mogue? Oni su po deniciji superiorna rasa. Prema
tome, neko im je zabio no u lea (iako onda ostaje nejasno kako je jedna superiorna rasa
uopte mogla da se nae u takvoj situaciji?). Mukarci su, i samo oni, kako pie u alopojci
Antipornografskog Pokreta (APP) objavljenoj u Kick It Over (Toronto), stvorili ovu po
prirodu destruktivnu i mrnjom prema eni ispunjenu kulturu. Ako je tako, onda je ili
doprinos ena ljudskoj kulturi ravan nuli ili u toj kulturi ima jo neto, moda ak i neto
sasvim drugo, to je ini destruktivnom po prirodu i ispunjenom mrnjom prema eni.
Zbog svojih ciljeva (od kojih su neki sasvim prizemni, na primer, seksualno rivalstvo
sa heteroseksualnim mukarcima oko ena na koje i jedni i drugi bacaju oko) samozvane
radikalne feministikinje zapravo svode enu na bespomono, vegetativno stvorenje, pasiv-
nu rtvu mukog prezira i nasilja. Ovaj po enu duboko uvredljiv stav daleko nadmauje
dostignua najcrnjih patrijahalnih ideologija jervrejsku predstavu o eni kao o izvoru
neistoe ili nonu moru hriana, enu kao ovaploenje Iskuenja i neukrotivu prirodnu,
2
Ilse Koch (1906-1967): ena komandanta koncentracionog logora u Buhenvaldu; poznata kao kuka iz Bu-
henvalda. Imala je veliku kolekciju predmeta napravljenih od koe zatvorenika sa velikim i zanimljivim
tetovaama, posebno abaura. (nap. prev.)
5
seksualnu silu. Oni su enu videli kao olienje zla, ali ne i kao bespomonu. Ovaj novi ste-
reotip, o eni kao rtvi, direktno se nastavlja na viktorijansko patrijahalno stanovite koje
je (buroasku) enu svodilo na inertan ukras. Osporavajui eni kreativnu mo, svojstvenu
svakome, radikalne feministikinje stavljaju problem ena u istu ravan sa, recimo, sluajem
beba-foka.
*
Pretpostavimo za trenutak neto to mogu da ospore samo najdementnije feministkinje
i enomrsci: da stvari nisu ba tako loe, u smislu da su ene bile ne samo pasivne, ve
i aktivne uesnice istorije. Kako je onda mogue da ene ili bilo koja druga potlaena
grupa, radnici, crnci, uroeniki narodi budu u potpunosti amnestirane od odgovornosti
za postojanje aranmana u kojem su osuene na neiju dominaciju. To znai da je osim
otpora, tu bilo i mnogo prilagoavanja. Niko nema pravo da pred time zatvara oi.
Samo kratak komentar povodom jedne zapanjujue imbecilnosti iz lanka objavljenog u
Kick It Over. Opte rairena pretpostavka, koju znai ne zagovaraju samo sledbenici prie
Kada je Bog bio ena, jeste da su verovatno ene te koje su izmislile poljoprivredu. Jedna
od posledica tog otkria da sad ostavimo po strani dravu, klasno drutvo, vlasnitvo,
itd. bilo je unitenje veine do tada cvatuih ekosistema. Poljoprivreda je ve unitila
najvei deo biosfere, stvarajui pustinje i iscrpljujui stanita ne samo bezbrojnih biljnih i
ivotinjskih vrsta, ve i poslednjih slobodnih drutava bez drave i klasne podele. ta posle
ovoga ostaje od prie o sutinskoj povezanosti izmeu ene i prirode? Ako je Bog zaista
nekada bio ena, onda ga je upravo tada trebalo ukinuti.
Nikada mi nije smetalo to to neke ene ne vole mukarce, ak ni ako ih potpuno izbe-
gavaju. Ni sam nisam neto lud za njima, a posebno za onim arhetipskim mukarinama.
Ipak, ne mogu da ne primetim da ogromna veina ena voli upravo takve. To primeuju i
radikalne feministkinje i to ih dovodi do ludila. Prvi sam koji e se sloiti da veina esto
nije u pravu. Ali, u tom sluaju, kritikovau stav veine; neu se pretvarati da govorim u
njeno ime. Nasuprot tome, radikalne feministkinje sebe vide kao predvodnice. Kao takve,
one moraju da nekako racionalizuju svoje animozitete: zato im i uspeva da od svojih pre-
drasuda naprave demonologiju jednog kurcem determinisanog sveta. Mrzei mukarce,
one nuno mrze i ene.
Izjednaavanjem pornograje sa silovanjem a to je, izgleda, glavni aksiom APP pos-
tie se samo to da pornograja deluje ozbiljnije nego to zaista jeste. S druge strane, ako su
mukarci gazde i ako je sutinska tendencija sistema (kako one tvrde) denaturacija svake
opozicione inicijative, iji su najrevolucionarniji izdanak upravo radikalne feministkinje,
onda to za posledicu moe da ima da silovanje, u poreenju s tako udovinim nasiljem,
deluje prilino trivijalno. Bie da je to ipak samo stara pria o eni koja je rasplakala vuka.
Prema feminoidnoj epistemologiji mukarci ne znaju nita o pravoj prirodi ene. Iz
ovoga bi logino moglo da se pretpostavi da otuenje polova, koje stvara diskriminaciju
i koje im dodeljuje razliite uloge, deluje obostrano, to veina nas izriito i tvrdi na
osnovu sopstvenog iskustva. Ali, ne: mukarci ne znaju nita o enama, ali zato ene,
ili barem njihova feministika avangarda, znaju sve o mukarcima. One tano znaju ta
je to pornograja i kakvo znaenje ona ima za mukarce koji je piu i itaju, to lezbo-
separatistkinje, koje na svaki izbegavaju seks sa mukarcima, posebno cene. to je vae
iskustvo udaljenije od stvarnog ivota konkretnih mukaraca, to ih bolje razumete. Najzad,
zar nije Papa, kako barem sam tvrdi, vrhovni autoritet po pitanju ena i seksualnosti?
Kada feministkinje ne bi postojale, konzervativci bi morali da ih izmisle. Zato su sto
mu gromova! sve muke legislature uvek kriminalizovale opscenost, a svi muki sudovi
je izuzimali od ustavne zatite? Kada bi APP harpije samo malo vie panje poklanjale
6
stvarnim ljudima, a ne samo svojim histerinim projekcijama, otkrile bi da pornii ne igraju
veliku u ivotu u veine postpubertetlija; i to ne zbog njihove politike korektnosti, ve zato
to pornograju smatraju preteranom, ljigavom i, najzad, potpuno inferiornom u odnosu
na pravu stvar.
Feministikinje-spaljivaice knjiga su najobinije oportunistike kukavice. Ako je ono
protiv ega se bune prisilna socijalizacija ena u smislu nametanja podreene uloge u
odnosu na mukarce (pri emu se ista uloga u odnosu na dominantne lezbejke smatra za
bezazlenu igrariju), onda bi njihova glavna ili ak jedina preokupacija trebalo da budu Co-
smopolitan, romani Barbare Kortland i ogromna produkcija popularne, kriptopornografske
literature namenjene enama, koju ove gutaju kao lude.
Pre petnaest godina, tadanje radikalne aktivistkinje (koje su u meuvremenu postale
istaknute svetenice, pravnice i birokratese u usponu) barem su napadale uticajne nepri-
jatelje, poput Hjua Hefnera i Endija Vorhola. Danas njihove naslednice teroriu klince,
anarhopankere, zato to je na njihovim kolaima Margaret Taer prikazana kao diktator,
kao majka hiljadu mrtvih, a ne kao sestra. To je logika tog bizarnog, biolokog determi-
nizma: svaka ivotinja opremljena vaginom jeste jedna od nas, a svaki privilegovani kuri
jeste jedan od njih. Priseam se pitanja iz jednog skea Te Firesign Teatre: Ali, ko sam
to mi?
Mukarci-leviari rado i lako daju podrku ovom feministikom siledijstvu. Re je o
kombinaciji, tako tipinoj za leviare, oseanja krivice zbog svih prolih nepravdi (general-
no, oni koji se oseaju krivim prema enama, crncima, strancima ili kome god, obino i jesu
krivi) i aktuelne ambicije da uskoe u leviarsko-feministike pantalone. Tako u Berkliju,
Kalifornija, gde sam nekada iveo, sve vrvi od preobraenih mukih feminista koji se
nadaju da e im to pomoi da lake povale neto. Izgleda da se isti cirkus deava i u Torontu,
a nema sumnje i drugde. Ove skrivene ambicije same po sebi ne diskredituju ideologiju za
koju pokuavaju da se veu; do pravog odgovora moemo doi sledei najgore namere. Ma
koliko ova pria delovala idiotski svakome sa strane, inae neobjanjiv paroksizam ovih
(mukih) intelektualaca postaje jasan tek kada se u njemu prepozna jedna sebina i krajnje
neiskrena racionalizacija.
*
Mogue je da su za neke ljude ovde igosane ideologije neto kroz ta moraju da prou
da bi se oslobodoli u dovoljnoj meri i ukljuili u borbu za opte osloboenje. Ve se dogodilo
da su se neke feministike uenice pridruile zajednikoj potrazi za slobodom, pri emu je
prethodno iskustvo neke od njih samo obogatilo. Svako od nas, kada se osrvne za sobom,
ima svoje razloge za nelagodnost: marksizam, libertinizam, sindikalizam, objektivizam (An
Ryand), itd. Da nismo proli kroz sito i reeto tih ideologija moda nikada nebi smo doli
dotle da mislimo svojom glavom. Biti (i ostati) trockista ili jeuzita, znai biti vernik, drugim
reima tikvan. A opet, uporno probijanje kroz bilo koji sistem moe da nam u nekom
trenutku ukae i na mogunost izlaza iz samog Glavnog sistema.
Ipak, za to su male anse sve dok se enski kritiari tretiraju kao otpad, a muki ignoriu
ili klevetaju iz principa. (Slinu praksu upranjavaju i cionisti: strani kritiari su uvek
antisemite, dok kritiari Jevreji mogu da budu samo jevrejski auto-ovinisti.) Separa-
tizam kao drutveni program je potpuno apsurdan i optereen brojnim kontradikcijama.
Ali, delimina izolacija moe da olaka regrutaciju novih iskuenika i da lake uutka oni
koji imaju drugaije dokaze i argumente pristup koji feministkinje dele sa sledbenicima
Munija, Hare Krine i drugim kultistima. Sreom, njihova doktrina i kulturni milje krajnje
su neprivlani. Zaista, meu radikalnim feministkinjama primeujem sve vie sedih glava:
7
kako se odjeci politike i kulture 1960-ih sve vie gube, sve manje ena pokazuje intere-
sovanje za feministiko ispiranje mozga. Radikalnih feministkinja u ranim dvadesetim
godinama uvek je bilo malo, a sada ih je sve manje.
Radikalni feminizam (nema svrhe raspravljati o samom pojmu sa onima koji na njemu
insistiraju) jeste idiotska, mrziteljska, autoritarna, seksistika, dogmatska konstrukcija koja
svoju niim zasluenu revolucionarnu reputaciju duguje samo onima koji je uzimaju za
ozbiljno. Krajnje je vreme da se prestane s podrkom ovim teroristkinjama trivijalnog i da se
konano utvrdi njihova odgovornost zbog propovedanja genocidne histerije i upranjavanja
istog zla za koga tvrde da je usmereno protiv njih (ak i silovanja, ako emo pravo!).
Kako stati za vrat femino-faizmu? To je barem lako: samo ih drite za re i tretirajte
kao jednake . . . i onda ih sluajte kako cvile! Carica je gola to je ono to bih ja nazvao
opscenim.
Anarhistika biblioteka
Anti-Copyright
10. 11. 2013.
Bob Black
Feminizam kao faizam
1983
Izvor: Feminism As Fascism, Te Abolition of Work and Other Essays (1983/1985)
old.kontra-punkt.info
http://anarhisticka-biblioteka.net