Tvrdica

Nemate novih poruka
Lista !lanova FAQ - "esto Postavljana Pitanja

Korisni!ke grupe Profil
Tra#i Odjavi se [ filiplatinovic ]

!an Baptist Poklen Molijer - Tvrdica

:: Forumi Tvorca Grada :: forum Pozori!ni tekstovi - klasici
Pogledaj prethodnu temu :: Pogledaj slede"u temu
Autor Poruka
vuk
~ administrator ~
Pridru!io: 11 Sep 2005
Poruke: 5035
Lokacija: nigdina
Poslao: Ned Dec 14, 2008 5:23 pm Naslov: "an Baptist Poklen Molijer - Tvrdica
Molire
!an Baptist Poklen Molijer
Tvrdica
Komedija u pet !inova
Prevod: Branislav Miljkovi"
L i c a:
HARPAGON, otac Kleantov i Elizin, zaljubljen u Marijanu
KLEANT, sin Harpagonov, zaljubljen u Marijanu
ELIZA, "erka Harpagonova, zaljubljena u Valera
VALER, sin Anselmov, zaljubljen u Elizu
MARIJANA, zaljubljena u Kleanta
ANSELM, otac Valerov i Marijanin
FROSINA, spletka#ica
GAZDA SIMON, posrednik
$AK, kuvar i ko!ija# Harpagonov
LA FLE%, sluga Kleantov
KLODA, slu&avka Harpagonova
BRENDAVOAN, lakej Harpagonov
LA MERLI%, lakej Harpagonov
Komesar i njegov pisar
De#ava se u Parizu.
'IN I
Prizor I
VALER, ELIZA
VALER: %ta to zna!i, ljupka Eliza, da postajete tu&ni posle tako ljubazvih uveravanja u svoju vernost? Vidim vas
avaj! da uzdi#ete, dok sam ja prepun sre"e! Da li, recite mi, &alite po ste me u!inili sre"nim, i da li se kajete zbog te
obaveze na koju vas je mo&da nagnala moja &arka ljubav?
ELIZA: Ne, Valere, ne mogu da se kajem zbog svega #to !inim za vas. Ose"am da me na to goni isuvi#e slatka sila, i
!ak nemam snage da po&elim da ne bude tako. Ali pravo da vam ka&em, brinem se kako "e se to svr#iti; i jako se
bojim da vas ne volim vi#e nego #to bi trebalo.
VALER: Pa !ega imate da se bojite, Eliza, za sve dobro #to ste mi u!inili?
ELIZA: O! stotine stvari ujedno: o!evog gneva, prekora porodice, otovaranja sveta; ali vi#e od svega, Valere, bojim
se promene u va#em srcu i one zlo!ina!ke hladno"e kojom va# pol odgovara !esto na isuvi#e &arke dokaze nevine
ljubavi.
VALER: Ah! ne !inite mi nepravdu da o meni sudite prema drugima. Sumnjajte, Eliza, u sve #to se ti!e mene, samo
ne u to da "u se ogre#iti o svoju du&nost prema vama: ja vas zato isuvi#e volim, i ljubav moja prema vama traja"e
do kraja moga &ivota.
ELIZA: Ah! Valere, svaki to isto govori. Svi mu#karci su na re!&ma sli!ni; i samo delima pokazuju da su razli!iti.
VALER: Po#to samo dela otkrivaju kakvi smo mi, pri!ekajte bar da po njima sudite o mom srcu, a u svom mu!nom
naslu"ivanju ne tra&ite u meni neke krivice. Ne mu!ite me, molim vas, uvredljivim sumnji!enjem, i dajte mi
:: Forumi Tvorca Grada :: :: Pogledaj teme - !an Baptist Pokle... http://www.tvorac-grada.com/forum/viewtopic.php?t=15062
1 of 23 6/2/09 11:17 PM
vremena da vas, hiljadama dokaza, uverim u iskrenost svoje ljubavi.
ELIZA: Ah! kako lako dopu#tamo da nas ubede oni koje volimo! Da, Valere, ja smatram da va#e srce nije kadro da
me prevari. Verujem da me volite pravom ljubavlju i da "ete mi biti verni; ja vi#e ne"u nimalo da sumnjam i osta"u
tu&na samo zbog straha od sveta i njegovih potvora.
VALER: Ali za#to ta bojazan?
ELIZA: Ni!eg se ne bih bojala kad bi vas ceo svet gledao o!ima kojima vas ja gledam, i u vama nalazim opravdanja
za sve #to za vas !inim. Moje srce, kao za#titu, ima svu va#u vrlinu, koju jo# pove"ava zahvalnost #to vam pred
bogom dugujem. Stalvo zami#ljam onu stra#nu opasnost kada smo se prvi tgut videli; onu divnu plemenitost s
kojom ste izlo&ili opasnosti svoj &ivot da biste me spasli iz gneva talasa; onu brigu punu ne&nosti koju mi ukazaste
kad ste me izvadili iz vode, i neprekidnu usrdnost te &arke ljubavi koju ni vreme ni te#ko"e nisu obeshrabrile, i zbog
koje, zanemariv#i i roditelje i domovinu, ostajete u ovom na#em mestu, tu zbog mene skrivate svoj dru#tveni
polo&aj i pored sveg svog bogatstva slu&ite kod mog oca samo da biste me vi(ali. Sve to besumnje na mene toliko
mnogo uti!e; i to je dovoljno da me u mojim o!ima opravda za obaveze koje sam primila; ali to mo&da nije dovoljno
da me opravda kod drugih, i nisam sigurna da "e ljudi mo"i razumeti moja ose"a#a.
VALER: Od svega #to ste rekli, ja jedino svojom ljubavlju ho"u ne#to da zaslu&im kod vas; a #to se ti!e va#eg
straha, ba# se va# otac isuvi#e stara da vas opravda pred celim svetom; a prekomerni njegov tvrdi!luk i strogo
njegovo postupanje prema ro(enoj deci mogli bi odobriti i jo# !udnije stvari. Oprostite mi, ljupka Eliza, #to o tom
ovako govorim pred vama. Vi znate da se o tome ne mo&e re"i ni#ta dobro. Ali najzad, ako, kao #to se nadam,
uzmognem da na(em svoje roditelje, ne"emo imati mnogo muke da ga pridobijemo. Nestrpljivo o!ekujem vesti o
njima, i ako ih uskoro ne dobijem, i"i "u sam da ih potra&im.
ELIZA: Ah! Valere, ne idite odavde, molim vas; i mislite samo na to da se #to vi#e svidite mome ocu.
VALER: Vi vidite kako se ja snalazim, i kako sam morao da upotrebim lukava ulagivanja da bih se uvukao u slu&bu
kod njega; kako sam pravio prijatno lice i pretvarao se da ga volim da bih mu se svideo, i kakve sve uloge igram
pred njim svakoga dana da bih zadobio njegovu ljubav. U tome divno napredujem; i uvi(am da nema boljeg na!ina
da se ljudi pridobiju, nego' kititi se onim #to se njima svi(a, odobravati njihova na!ela, laskati njihovim manama i
odu#evljavati se onim #to !ine. Ne treba se pla#iti da "emo preterati u ljubaznostima, ma kako da ih o!igledno
varamo, i najlukavije lako prevarimo laskanjem; primaju oni i drskosti i ludosti samo kad se za!ine pohvalom.
Iskrenost prili!no trpi u ovom mom zanatu; ali kad su nam potrebni ljudi, valja im se prilagoditi; i po#to se na drugi
na!in ne mogu pridobiti, onda ne gre#e oni koji laskaju, ve" oni koji ho"e da im se laska.
ELIZA: Ali za#to se ne potrudite da zadobijete i podr#ku moga brata, ako bi nekim slu!ajem slu&avci palo na um da
izda na#u tajnu?
VALER: Nemogu"no je ugodigi i jednom i drugom; o!eva narav i sinovljeva narav tako se ne sla&u, da je te#ko ste"i
poverenje obojice zajedno. Ali vi, sa svoje strane, uti!ite na svoga brata, poslu&ite se prijateljstvom koje vas vezuje
da ga zadobijete za na#u stvar. Eto dolazi; ja idem. Iskoristite priliku da razgovarate sa njim, i poverite mu na#u
stvar samo onoliko koliko smatrate da je zgodno.
ELIZA: Ne znam da li "u imati snage da mu poverim ovu tajnu.
Prizor II
KLEANT, ELIZA
KLEANT: Sre"an sam, sestro, #to sam vas na#ao samu; i gorim od &elje da vam govorim, da vam poverim jednu
tajnu.
ELIZA: Opremna sam da vas slu#am, brate. %ta imate da mi ka&ete?
KLEANT: Mnogo stvari, sestro, skrivenih u jednoj re!i: volim.
ELIZA: Volite?
KLEANT: Da, ja volim. Ali pre no #to bih krenuo dalje, ja znam dobro da zavisim od oca, da sam, kao njegov sin,
pot!injen njegovoj volji; da ne treba da pravimo obaveze bez pristanka roditelja; da ih je bog na!inio gospodarima
na#ih &elja i da nam je propisano da odlu!ujemo samo pod njihovim rukovodstvom; da zato #to ne mogu da se
zanesu nikakvom ludom stra#"u oni ne mogu tako lako kao mi da se prevare, i motu mnogo bolje da vide #ta nam
prili!i; da pre treba poveriti sz iskustvu njihove mudrosti nego li zaslepljenosti na#e strasti; i da nas zanos mladosti
naj!e#"e vu!e u provaliju. Ja vam, sestro, sve to ka&em zato da se ne biste vi mu!ili da mi to ka&ete; jer, najzad,
moja ljubav ne"e ni#ta da !uje, i ja vas molim da mi ne pravite nikakve prigovore.
ELIZA: Da li ste se, brate, verili sa tom koju volite?
KLEANT: Ne, ali sam se na to odlu!io; i jo# jednom vas preklinjem da ne iznosite razloge kojima biste me od tota
odvratili.
ELIZA: Zar sam ja, brate, neko tako nastrano bi"e?
KLEANT: Ne, sestro; ali vi ne volite: vi ne poznajete slatko nasilje koje ne&na ljubav stvara u na#em srcu; strepim
od va#e mudrosti.
ELIZA: Avaj, brate, ne govorimo o mojoj mudrosti. Nema toga u svetu koji se nije makar jedanput u &ivotu o nju
ogre#io; i ako vam ja svoje srce otvorim, mo&da "u u va#im o!ima biti manje mudra od vas.
KLEANT: Ah, kada bi bog dao da i va#a du#a, kao moja...
ELIZA: Najpre da svr#imo va#u stvar, i recite mi koja je ta #to je volite.
KLEANT: Jedna mlada osoba koja se otskora doselila u na# kraj i koja kao da je stvorena da ulije ljubav svakom ko
je vidi. Priroda, sestro, nije sazdala ni#ta divnije; i padoh u zanos od trenutka kad sam je video. Zove se Marijana, i
&ivi pod nadzorom dobre, stare majke, koja je skoro uvek bolesna, i prema kojoj ova ljupka devojka gaji ose"anja
kakva se ne daju ni zamisliti. Dvori je, &ali, i te#i sa ne&no#"u koja bi vam du#u ganula. Sve #to ona radi, radi na
najljupkiji na svetu na!in, iz svakog njenog postupka zra!e hiljade dra&i: blagost puna !ari, umiljata dobrota,
!estitost dostojna obo&avanja... Ah! sestro, &eleo bih da ste je videli.
ELR13A: Vidim ja nju dosta, dragi brate, iz toga #to ste mi o njoj kazali; dovoljno je #to vi nju volite, pa da shvatim
kakva je.
KLEANT: Doznao sam kri#om da ne &ive lako, i da pored sve skromnosti jedva izlaze na kraj s onim #to imaju.
Zamislite, sestro, kakva bi to radost bila pomo"i voljenom bi"u; obazrivo dodati neku malu potporu skromnim
potrebama jedne !estite porodice; i pojmite kako mi je &ao #to ose"am da, zbog o!eva tvrdi!luka, ja ne mogu da
2 of 23 6/2/09 11:17 PM
iskusim tu radost, ni da toj lepotici dam ikakav dokaz o svojoj ljubavi.
ELIZA: Da, brate, pojmim kako mora da vam je te#ko.
KLEANT: Ah, sestro, te&e no #to se mo&e verovati. Jer, najzad ima li !ega svirepijeg od te stroge #tednje na koju
smo prisiljeni, od te oskudice u kojoj &ivotarimo? I !emu nam to bogatstvo ako ga dobijemo kad vi#e ne budemo bili
mladi da u njemu u&ivamo, i kad danas i za samo odr&anje treba da se zadu&ujem na sve etrane, i s vama zajedno
moram svakog dana da tra&im potpore kod trgovaca samo da bismo se mogli pristojno odevati? Naposletku, hteo
bih s vama da govorim ne biste li mi pomogli da ispitamo mog oca #ta on misli o mojim ose"anjima; pa ako vidim
da je protivan, odlu!io sam da idem nekud, sa tom ljupkom osobom, da se predamo sudbini kakvu nam Vi#nji bude
dodelio. Na sve strane "u tra&iti novaca da izvr#im tu nameru; i ako je, sestro, va#a stvar sli!na mojoj, i ako se na#
otac usprotivi na#im &eljama, mi "emo ga oboje napustiti i oslobodi"emo se te tiranije u kojoj nas tako dugo dr&i
njegovo nepodno#ljivo' tvrdi!enje.
ELIZA: Zaista nam on svakog dana sve vi#e daje povoda da oplakujemo maj!inu smrt, i da...
KLEANT: 'ujem mu glas. Sklonimo se malo da dovr#imo na#u ispovest; pa "emo zatim udru&iti na#e snage da
bismo udarili na njegovu okorelu narav.
Prizor III
HARPAGON, LA FLE%
HARPAGON: Napolje odavde smesta i bez re!i. Tornjaj mi se ispred o!iju, huljo, varalice, lupe&u!
LA FLE% (Za sebe) Ni#ta gore nisam video od ovog prokletog starca, i mislim, bo&emeprosti, da je sam (avo u
njemu.
HARPAGON: Ne#to gun(a#?
LA FLE%: Za#to me terate?
HARPAGON: Zar tebi, obe#enja!e, da se pravdam; odlazi #to pre, dok te nisam smo&dio.
LA FLE%: %ta sam vam u!inio?
HARPAGON: U!inio si mi to da ja ho"u da ti ode#.
LA FLE%: Moj gospodaru, va# sin, naredio mi je da ga !ekam.
HARPAGON: Odlazi da ga !eka# na ulici, i nemoj u mojoj ku"i da se ukipi# kao kolac, da bi svuda nos zabadao, i
svuda ne#to "ario. Ne"u neprestano da imam #pijuna u svojim poslovima, ne"u izdajnika, !ije mi proklete o!i ne
daju mira, pro&diru sve #to imam, i merkaju na sve strane ima li ne#to da se ukrade.
LA FLE%: Ko "e, do(avola, vas da pokrade? Zar ste vi !ovek koji se mo&e pokrasti, kad svaku stvar zaklju!avate i
stra&arite dan i no"?
HARPAGON: Zatvara"u sve #to mi se svidi, i stra&ari"u po svojoj volji. Zar to nisu uhode koji motre #ta se radi?
(Polako za sebe) Bojim se da nije ne#to posumnjao o mome novcu (Glasno) More, da ne"e# ti da rastrubi# kako ja
imam skrivena novca?
LA FLE%: Vi imate skrivena novca?
HARPAGON: Ne, ugursuze, ne velim ja to! (Za sebe) Pobesne"u. (Glasno) pitam da li bi ti iz pakosti rastrubio kako
ja imam novaca?
LA FLE%: E, #ta se to nas ti!e imate li vi ili nemate novaca, kad je to za nas sve jedno isto.
HARPAGON: Ti jo# mudruje#! Da"u ti ja preko u#iju za tvoje mudrovanje. (Di&e ruku da ga o#amari) Jo# jednom,
odlazi.
LA FLE%: Pa lepo, idem.
HARPAGON: Stoj. Da mi nisi ne#to odneo?
LA FLE%: %ta bih vam odneo?
HARPAGON: Hajd' ovamo da vidim. Poka&i ruke.
LA FLE%: Evo ih.
HARPAGON: Druge.
LA FLE%: Druge?
HARPAGON: Jest.
LA FLE%: Evo ih.
HARPAGON: (Pokazuje d&epove na La Fle#ovim !ak#irama) Nisi li tu #ta strpao?
LA FLE%: Tra&ite sami.
HARPAGON: (Pipa mu dole !ak#ire) Ove velike !ak#ire du#u su dale da se sakriju pokradene stvari; i bilo bi mi milo
da nekog zbog toga obese.
LA FLE% (Za sebe) Ah, ala ovakav jedan !ovek zaslu&uje da mu se desi to !ega se boji! i kako bih ga sa
zadovolstvom pokrao.
HARPAGON: Ehe!
LA FLE%: %ta?
HARPAGON: %ta ti to pri!a# o kra(i?
LA FLE%: Ka&em da svuda dobro preturate da vidite jesam li vas pokrao.
HARPAGON: To i ho"u. (Pretura po La Fle#ovim d&epovima)
LA FLE% (Za sebe) Dabogda kuga pomorila tvrdi!luk i tvrdice!
HARPAGON: Kako? %ta ka&e#?
LA FLE%: %ta ka&em?
HARPAGON: Jest: #ta to ka&e# o tvrdi!luku i tvrdicama?
LA FLE%: Ka&em da kuga pomori tvrdi!luk i tvrdice.
HARPAGON: O kome ti to govori#?
LA FLE%: O tvrdicama.
HARPAGON: A koji su to, te tvrdice?
LA FLE%: Gagrice i d&imrije.
HARPAGON: Ali na koga ti to misli#?
LA FLE%: A #ta je vas za to briga.
HARPAGON: Briga me zato #to treba da me je briga.
3 of 23 6/2/09 11:17 PM
LA FLE%: Je l' vi mislite da ja to o vama govorim?
HARPAGON: Mislim #to mislim, ali ja ho"u da mi ti ka&e# kome govori# kad to ka&e#.
LA FLE%: Ka&em... ka&em svojoj kapi.
HARPAGON: A ja bih mogao da zviznem po tvojoj glavi.
LA FLE%: Je l' mi branite da proklinjem tvrdice?
HARPAGON: Ne; ali "u ti zabraniti da brblja# koje#ta i da bude# bezobrazan. Umukni.
LA FLE%: Ja ne imenujem nikoga.
HARPAGON: Izdeveta"u te, ako progovori#.
LA FLE%: Kog svrbi nek se !e#e.
HARPAGON: Ho"e# li umuknuti?
LA FLE%: Ho"u, kad moram.
HARPAGON: Aha!
LA FLE%: (pokazuju"i d&ep na svom kaputu) Gledajte, evo jo# jedan d&ep: jeste li zadovoljni?
HARPAGON: De, de, vrati mi, da te ne pretresem.
LA FLE%: %ta?
HARPAGON: To #to si uzeo.
LA FLE%: Ja vam nisam ni#ta uzeo.
HARPAGON: Sigurno?
LA FLE%: Sigurno.
HARPAGON: Zbogom; vuci se do(avola!
LA FLE%: (Za sebe) Vrlo lepo sam otpu#ten.
HARPAGON: Neka ti se bar savest mu!i zbog te kra(e. Taj obe#enjak sluga mi jako smeta, i nije mi milo da vidim to
"opavo pseto. [Glumac Molijerove trupe, Be&ar, koji je igrao ulogu La Fle#a, bio je "opav. - Prim. prev.]
_________________
Ars longa, vita brevis
Poslednji izmenio vuk dana Pet Jan 09, 2009 4:50 pm, izmenjeno ukupno 1 puta

vuk
~ administrator ~
Poruke: 5035
Lokacija: nigdina
Poslao: Ned Dec 14, 2008 5:24 pm Naslov:
Prizor IV
ELIZA, KLEANT, HARPAGON
HARPAGON: Zaista, nije to mala briga !uvati u ku"i veliku sumu novaca; i sre"an je koji je sav svoj novac dobro
smestio i zadr&ao samo koliko mu treba za tro#ak. Nije to lako u !itavoj jednoj ku"i na"i pouzdano skrovi#te; jer
gvozdene kase su mi sumnjive, i nikad im se ne"u poveriti: !ini mi se da su one ba# pravi mamac za lopove, i prva
stvar na koju "e napasti. Ipak, ne znam da li sam dobro uradio #to sam u ba#ti zakopao deset hiljada talira koje su
mi ju!e vratili. Deset hiljada zlatnih talira u ku"i, suma je prili!no... (U tom trenutku pojavljuju se brat i sestra
razgovaraju"i tiho) O Bo&e! bi"e da sam se sam odao: strast me valjda zanela, i !ini mi se da sam govorio glasno
mudruju"i sam. %ta je?
KLEANT: Ni#ta, o!e.
HARPAGON: Jeste li odavno ovde?
ELIZA: Tek #to smo stigli.
HARPAGON: Vi ste !uli...
KLEANT: %ta o!e?
HARPAGOI: De, de...
ELIZA: %ta?
HARPAGON: To #to sad rekoh.
KLEANT: Ne.
HARPAGON: Jeste, jeste.
ELIZA: Oprostite mi.
HARPAGON: Vidim dobro da ste !uli neke re!i. Ja sam razgovarao sa samim sobom kako je danas te#ko na"i
novaca, i kazao da je sre"an koji mo&e da kod sebe ima deeet hiljada talira.
KLEANT: Oklevali smo da vam pri(emo, boje"i se da vam ne smetamo u razmi#ljanju.
HARPAGON: Volim da vam to ka&em da ie biste pogre#no shvatili i pomislili da ja ka&em kako to ja imam deset
hiljada talira.
KLEANT: Mi se ne me#amo u va#e poslove.
HARPAGOI: Kamo lepe sre"e da ih imam, deset hiljada talira!
KLEANT: Ja ne verujem...
HARPAGON: To bi bilo dobro za mene.
ELIZA: To su stvari...
HARPAGON: Ba# bi mi dobrodo#li.
KLEANT: Ja mislim da...
HARPAGON: To bi me lepo pomoglo.
ELIZA: Vi ste...
HARPAGON: I ne bih se &alio, kao #to se &alim, na zla vremena.
KLEANT: Zaboga, o!e, vi nemate razloga da se &alite, i poznato je da vi imate dosta novaca.
HARPAGON: Kako? Ja imam dosta novaca! Oni koji to ka&u slagali su. Nema ve"e la&i od te; to nevaljalci pronose
takve vesti.
ELIZA: Nemojte se ljutiti.
HARPAGON: Ne!uveno da me ro(ena deca izdaju i postaju moji neprijatelji.
4 of 23 6/2/09 11:17 PM
KLEANT: Zar va#i neprijatelji #to ka&emo da imate dosta novaca!
HARPAGON: Da; takvi razgovori i tro#kovi koje pravite namami"e jednog dana nekog da me zakolje misle"i da sam
sav poetaeljen dukatima.
KLEANT: Kakav to veliki tro#ak ja pravim?
HARPAGON: Kakav? A #ta ima sabla&njivije od rasko#na odela u kom se #etate po varo#i? Ju!e sam korio va#u
sestru; ali sad je jo# gore. Pa to zaslu&uje kaznu s neba; i od toga #to je na vama od glave do pete mogla bi se
isterati jedna dobra renta. Dvadeset puta, sine, rekao sam vam da mi se ne svi(a ni#ta #ta radite: preko svake
mere ho"ete da ste kao markiz; a da se tako odevate, mora da me potkradate.
KLEANT: E, kako da vas pokradem?
HARPAGON: %ta ja znam? Pa odakle uzimate da napravite odelo #to ga nosite?
KLEANT: Ja, o!e? Ja se kockam; i kako sam sre"an u kartama, sav novac #to dobijem dam za odelo.
HARPAGON: To nije nimalo dobro. Ako ste sre"ni u kartama, treba to da iskoristite, pa da sa po#tenim interesom
ulo&ite novac koji dobijate da vam se na(e jednog dana. Hteo bih da znam, bez obzira na sve drugo, !emu vam
slu&e sve te trake kojima ste se nakin(urili od glave do pete, i kao da #ce dosta pola tuceta kop!i da pri!vrste jedne
!ak#ire? Za#to tra"ite novac na vlasulje, kada !ovek mo&e da nosi sopstvenu kosu, koja ne ko#ta ni#ta. Kladio bih se
da na vlasulje i trake ode bar dvadeset dukata; a dvadeset dukata donose godi#nje osamnaest livara, #est sua i
osam nov!i"a, ako se daju pod interee samo dvanaest od sto.
KLEANT: Imate pravo.
HARPAGON: Ostavimo to, i pre(imo na drugu stvar. (Primeti da Kleant i Eliza namiguju jedno drugom) Ej! (Za sebe)
'ini mi se da jedno drugom daju znak da mi ukradu moju kesu. (Glasno) %ta treba da zna!e ti znaci?
ELIZA: Poga(amo se, brat i ja, ko prvi da govori; oboje imamo ne#to da vam ka&emo.
HARPAGON: I ja isto imam vama oboma da ka&em ne#to.
KLEANT: Mi &elimo da vam govorimo o braku, o!e.
HARPAGON: Pa i ja isto tako ho"u da vam govorim o braku.
ELIZA: Ah! o!e.
HARPAGON: Za#to taj krik? Da li vas, k"eri, pla#i ova re! brak, ili sama stvar?
KLEANT: Brak mo&e da nas pla#i oboje, takav bar kakvim ga vi shvatate, a mi se bojimo da na#a ose"anja ne budu
u saglasnosti sa va#im izborom.
HARPAGON: Malo strpljenja. Ne uzbu(ujte se. Ja znam #ta vam treba oboma; i ni jedno ni drugo ne"e imati nikakva
razloga da se &ali na ono #to sam naumio. I da po!nem s jednog kraja. (Kleantu) Jeste li, recite mi, videli jednu
mladu osobu po imenu Marijana, koja stanuje tu blizu?
KLEANT: Jesam, o!e.
HARPAGON: A vi?
ELIZA: Slu#ala sam o njoj.
HARPAGON: Kako vam se, sine, !ini ta devojka?
KLEANT: Veoma ljupka osoba.
HARPAGON: A njeno lice?
KLEANT: Su#ta !estitost, i puno duha.
HARPAGON: A njen izgled i pona#anje?
KLEANT: Divni, zaieta.
HARPAGON: Mislite li da takva jedna devojka zaslu&uje da joj se posveti pa&nja?
KLEANT: Da, o!e.
HARPAGON: Da bi to bila jedna krasna prilika?
KLEANT: Vrlo krasna.
HARPAGON: Da izgleda dobra doma"ica?
KLEANT: Bez ikakve sumnje.
HARPAGON: I da bi njen mu& bio sre"an sa njom?
KLEANT: Izvesno.
HARPAGON: Ima jedna mala smetnja: sve se bojim da ona nema novaca koliko bi se moglo &eleti.
KLEANT: Ah! o!e, novac nema zna!aja kada je u pitanju brak sa jednom !estitom osobom.
HARPAGON: Izvin'te, izvin'te. Ali valja re"i da kad nema novaca koji se &eli, mo&e se tra&iti da se to naknadi ne!im
drugim.
KLEANT: To se razume.
HARPAGON: Naposletku meni je milo #to vidim da se u svemu sa mnom sla&ete; jer su me o!arali njeno !estito
pona#anje i njena ljupkoet, i ja sam re#io da se njom o&enim, samo ako uz nju dobijem ne#to novaca.
KLEANT: A... a?
HARPAGON: Kako?
KLEANT: Re#ili ste, ka&ete...?
HARPAGON: Da se o&enim Marijanom.
KLEANT: Ko, vi? Vi?
HARPAGON: Jeste, ja, ja; ja. %ta to treba da zna!i?
KLEANT: Uhvati me najednom nesvestica, moram da idem odavde.
HARPAGON: Nije to ni#ta. Hajte brzo u kujnu da popijete pove"u !a#u bistre vode. (Elizi) Eto kakvi su mi meki #n
gospodi!i"i, nemaju snage ni kao pile. To sam, eto, k"eri, re#io za sebe. %to se ti!e tvoga brata, na#ao sam mu
jednu udovicu o kojoj su mi jutros govorili; a #to se tebe ti!e, tebe "u dati za gospodina Anselma.
ELIZA: Za gospodina Anselma?
HARPAGON: Da, !ovek zreo, pametan i mudar, koji nema vi#e od pedeset godina, i !ije veliko bogatstvo svi hvale.
ELIZA (Klanja se duboko) Ja ne"u da se udajem, o!e, s vaigim dopu#tenjem.
HARPAGON: (Klanja se kao ona) A ja, "er!ice moja, draga moja, ho"u da se vi udate, s va#im dopu#tenjem.
ELIZA: Ja vas molim za opro#taj, o!e.
HARPAGON: Ja vas molim za olro#taj, k"eri.
ELIZA: Ja sam vrlo ponizna slu&benica gospodina Anselma; ali, sa va#im dopu#tenjem, ja se ne"u udati za njega.
5 of 23 6/2/09 11:17 PM
HARPAGON: Ja sam va# vrlo ponizni sluga; alm, sa va#im dopu#tenjem, vi "ete se udati za njega jo# ve!eras.
ELIZA: Ve!eras?
HARPAGON: Ve!eras.
ELIZA: To ne"e biti, o<!e.
HARPAGON: To "e biti.
ELIZA: Ne"e.
HARPAGON: Ho"e.
ELIZA: Ne"e, ka&em vam.
HARPAGON: Ho"e, ka&em vam.
ELIZA: Na to me ne"ete nikad naterati.
HARPAGON: Ba# "u te na to naterati.
ELIZA: Ja "u se pre ubiti nego da po(em za tagsvog mu&a.
HARPAGON: Ti se ne"e# ubiti, i ti "e# po"i za njeta. Ali kakva je to drskost! Je li iko video da "erka tako govori svom
ocu?
ELIZA: A da li je iko video da jedan otac tako zgdaJe svoju k"er?
HARPAGON: To je prilika kojoj se ne mo&e zameriti i jam!im da "e ceo svet odobriti moj izbor.
ELIZA: A ja jem!im da ga nijedan pametan !ovek ne"e odobriti.
HARPAGOK: Evo Valera; ho"e# li da nam on presudi u ovoj stzari?
ELIZA: Pristajem.
HARPAGON: Pokori"e# se njegovoj presudi?
ELIZA: Ho"u, prista"u kako on ka&e.
HARPAGON: Onda je u redu!
_________________

vuk
~ administrator ~
Poruke: 5035
Lokacija: nigdina
Prizor V
VALER, HARPAGON, ELIZA
HARPAGON: Ovamo, Valere! Izabrali smo te da nam ka&e# ko ima lravo, ja ili moja k"i.
VALER: Bi, gospodine, bez pogovora.
HARPAGON: A zna# li ti o !emu govorimo?
VALER: Ne; ali vi ne mo&ete gre#iti, vi ste su#ta pravda.
HARPAGON: Ho"u ve!eras da je udam za !oveka i bogatog i pametnog; a jogunica mi u o!i ka&e da ga ona ne"e.
%ta ti na to ka&e#?
VALER: %ta ja na to ka&em?
HARPAGON: Da.
ELIZA: Hm! hm!
HARPAGON: %ta?
VALER: Ka&em da se u oenovi s vama sla&em; nemogu"e je da vi nemate pravo. Ali ni ona nije sasvim u zabludi i...
HARPAGON: Kako? Gospodin Anselm je sjajna prilika. To je pravi plemi", prijatan, stalo&en, mudar i vrlo dobrog
stanja, i kome iz prvog braka nije ostalo nijedno dete. %ta mo&e bolje da o!ekuje?
VALER: To je istina. Ali ona vam mo&e re"i da ste malo ubrzali stvar, i da bi trebalo bar ne#to vremena da ona vidi
da li bi se mogla slo&iti sa...
HARPAGON; To je prilika koju treba uhvatiti u letu. Ja tu vidim preimu"stvo koje nigde ne"u na"i, i on se obavezuje
da je uzme bez miraza.
VALER: Bez miraza?
HARPAGON: Da.
VALER: E! onda nemam vi#e #ta da ka&em. Znate, to je jedan razlog potpuno ubedljiv; treba se pokoriti.
HARPAGON: To je za mene povelika u#teda.
VALER: Zaista, tu nema prigovora. Istina, va#a "erka mo&e vam re"i da je brak ne#to mnogo va&nije no #to to
izgleda na prvi pogled; da od toga zavisi sre"a ili nesre"a za ceo &ivot; i da se obaveza koja treba da traje do smrti
mora dati veoma obazrivo.
HARPAGON: Bez miraza!
VALER: Imate pravo: to re#ava sve, razume se. Ima ljudi koji bi vam mogli re"i da u takvim okolnostima ljubav
devojke je beeumnje stvar koju treba uzeti u obzir; i da ta velika nejednakost u godinama, naravi i ose"anjima
mo&e jedan brak da dovede u vrlo neugodan polo&aj.
VALER: Ah! Tome nema prigovora: to se zna; ko "e, vraga, biti protiv toga? To ne zna!i da nema puno o!eva koji bi
vi#e voleli da vode ra!una o ose"anjima svojih k"eri negoli o novcu koji bi mogli da im dadu; koji ne bi hteli da ih
&rtvuju svom interesu, i koji bc se vi#e od svega brinuli da u brak unesu onu lepu saglasnost u kojoj se uvek
odr&ava po#tenje, mir i radost, i...
VALER: Istina, to zapu#i usta svakom: bez miraza! Ko bi odoleo takvom razlogu?
HARPAGON: (Gleda prema vrtu, za sebe) Oo! 'ini mi se da neko pseto laje. Da nije neko po#ao na moj novac?
Pri!ekajte, odmah se vra"am. (Izi(e)
ELIZA: Da li se vi #alite, Valere, kad mu tako govorite?
VALER: Govorim tako da ga ne bih ljutio, i da bih bolje uspeo. Udariti pravo na njegova ose"anja zna!ilo bi sve
pokvariti; i ima ljudi s kojima se mora okoli#iti, naravi koje mrze svaki otpor, tvrdoglavaca po prirodi, koji zaziru od
istine, nikako ne"e na prav put razuma, i koje mo&e# samo stranputicama da odvedete kud ho"e#. Pravite se da
6 of 23 6/2/09 11:17 PM
pristajete na ono #to on ho"e; i bolje "ete posti"i #to smerate, i...
ELIZA: Ali ta udaja, Valere?
VALER: Dovija"emo se da je pokvarimo.
ELIZA: Ali #ta da izmislimo ako ve!eras treba da se odlu!i?
VALER: Treba tra&iti da se odgodi, i napravite se bolesni.
ELIZA: Ali "e se otkriti prevara ako pozovu lekare.
VALER: %alite se? Zar oni neppo znaju. Budite bez brige, mo&ete vi pored njih imati bolest kakvu ho"ete, oni "e vam
na"i uzroke da vam ka&u odakle ona dolazi.
HARPAGON: (Za sebe, u dnu pozornice) Nije ni#ta, hvala bogu!
VALER: Naposletku, ostaje nam poslednja nada u bekstvo koje "e nas obezbediti od svega; i ako va#a ljubav, lepa
Eliza, bude tako !vreta... (Ugleda Harpagona) Da, "erka treba da slu#a svoga oca. Ona ne treba da gleda kakav je
mu&; i jo# ako se tu na(e veliki razlog bez miraza, treba da je spremna da primi sve #to joj se daje.
HARPAGON: Lepo. Ovo je dobro re!eno.
VALER: Gospodine, ja vas molim za opro#taj #to sam se malo zaneo i uzeo slobodu da joj ovako govorim.
HARPAGON: Kako? O!aran sam i ho"u da te ona u svemu slu#a. (Elizi) Jest, uzalud be&i#. Ja mu predajem vlast koju
po pravu koje mi bog daje imam nad tobom i nare(ujem da radi# kako ti on ka&e.
VALER: A sad, poku#ajte da se protivite mojim savetima. Gospodine, ja idem za njom da nastavim lekciju koju sam
po!eo.
HARPAGON: Idi, bi"u ti zahvalan. Zaista...
VALER: Dobro je da joj se malo pritegnu uzde.
HARPAGON: Tako je. Treba...
VALER: Ne brinite ni#ta. Mislim da "u izi"i na kraj sa njom.
HARPAGON: Hajd' hajd'. Idem malo da pro(em po varo#i, i odmah "u se vratiti.
VALER: (Obra"aju"i se Elizi) Da, novac je najdragocenije od svega na svetu, i vi treba da hvalite boga #to vam je
dao za oca tako !estita !oveka. On zna #ta zna!i &ivot. Kad se neko nudi da uzme devojku bez miraza, onda ne
treba dalje razmi#ljati. Sve je tu obuhva"eno i bez miraza zamenjuje i lepotu, i mladost, poreklo, !ast, pamet i
po#tenje.
HARPAGON: E! valjan mladi". Kako samo mudro govori. Blago onom ko ima takvog slugu.
_________________

vuk
~ administrator ~
Poruke: 5035
Lokacija: nigdina
'IN II
Prizor I
KLEANT, LA FLE%
KLEANT: Ah! izdajni!e jedan, gde si se ot#unjao? Zar ti nisam naredio...
LA FLE%: Da, gospodine, i do#ao sam ovde da vas na mestu hrabro do!ekam; ali va# gospodin otac, zacelo
najgrublji !ovek na svetu, isterao me i protiv moje volje, i umalo #to i batine nisam izvukao.
KLEANT: Kako na#a stvar? Valja nam &uriti vi#e no ikad. Otkad te nisam video, doznao sam da mi je otac suparnik.
LA FLE%: Va# otac zaljubljen?
KLEANT: Jeste; i s te#kom mukom sam sakrio zabunu u koju me dovela ta vest.
LA FLE%: On da se pa!a u ljubav? %ta mu, vraga, pada na um? Tera li #egu sa svetom? Zar je ljubav za takve?
KLEANT: Samo mi je to trebalo da mu se ta strast uvrti u glavu.
LA FLE%: Ali za#to mu vi krijete svoju ljubav?
KLEANT: Da bi manje sumnjao, i da bi mi bilo lak#e da pokvarim taj brak. Kakav si odgovor dobio?
LA FLE%: Bogami, gospodine, oni koji tra&e zajam na velikoj su muci; treba sva#ta pretrpeti kada !ovek mora, kao
vi, da pro(e kroz #ake ovih kaji#ara.
KLEANT: Zar nema ni#ta od toga?
LA FLE%: Stan'te. Na# gazda Simon, posrednik koga su nam preporu!ili, !ovek okretan i zauzimljiv, veli da se sav
zalo&io za vas; i uverava da je sama va#a pojava osvojila njegovo srce.
KLEANT: Dobi"u petnaest hiljada franaka #to ih tra&im?
LA FLE%: Da; ali pod izvesnim sitnim uslovima, na koje morate pristati ako &elite da se ta stvar svr#i.
KLEANT: Je l' te pustio da govori# s tim #to daje novac na zajam?
LA FLE%: Ama, ne ide to tako. Taj se jo# vi#e od vas trudi da se sakrije, i dublje su to tajne nego #to vi mielite.
NJegovo ime ne sme nikako da se zna, i treba danas da se s vama sastane u nekoj tu(oj ku"i, da bi iz va#ih usta
doznao o va#em imovnom stanju i va#oj porodici; a ja verujem da "e samo ime va#eg oca da olak#a posao.
KLEANT: A naro!ito zato #to mi je majka umrla, a materinstvo mi niko ne mo&e oduzeti.
LA FLE%: Evo nekoliko ta!aka koje je on sam diktirao na#em posredniku da vam se prethodno poka&u: Pod
pretpostavkom da je poverilac potpuno obezbe(en, a uzajmilac da je punoletan, a iz porodice !ije je imanje
dovoljno veliko, solidno, osigurano, u svemu !isto, sa!ini"e se ispravna i ta!na obligacija pred jednim bele&nikom,
najpo#tenijim mogu"im !ovekom, i koga "e, u tom cilju, izabrati poverilac, koce je najvi#e stalo da akt bude
na!injen po svima propisima.
KLEANT: Tome nema #ta da se prigovori.
LA FLE%: Poverilac da ni u !em ne ogre#i svoju du#u, zahteva za svoj novac samo #est nasto.
KLEANT: Po #eet na sto? Bogami, pa to je po#teno. Nema #ta da se ka&e.
LA FLE%: Ali kako doti!ni poverilac nema pri sebi sumu o kojoj je re!, a da bi udovoljio zahtevu molioca, sam je
primoran da pozajmi od nekog drugog, i to po dvadeset nasto, to se podrazumeva da doti!ni prvi molilac plati taj
interes, uostalom bez #tete po njega, uzev#i u obzir da se to uzima samo zato da bi se doti!ni zajmodavac pridobio
7 of 23 6/2/09 11:17 PM
za tu pozajmicu.
KLEANT: Kako, do(avola! da grdna 'ivutina, stra#na zelena#a. Pa to je vi#e od dvadeset pet nasto.
LA FLE%: Tako je; to sam i ja kazao. Na vama je da razmislite o tome.
KLEANT: %ta imam da razmi#ljam? Potreban mi je novac, i moram da pristanem na sve.
LA FLE%: Takav sam odgovor i ja dao.
KLEANT: Ima li jo# #to?
LA FLE%: Samo jo# jedan mali dodatak. Od petnaest hiljada franaka koji se potra&uju, poverilac ne mo&e dati u
gotovom novcu vi#e od dvanaest hiljada, a za ostatak od tri hiljade, molilac ima"e da primi prnje, staro rublje i
dragocenosti !iji spisak se prila&e, i koje je doti!ni poverilac po#teno procenio po najumerenijoj ceni.
KLEANT: %ta to treba da zna!i?
LA FLE%: 'ujte spisak. Prvo, jedna postelja #iroka !etiri stope, sa ta!kastim ma(arskim trakama, vrlo prilje&no
izvezenim na !ohi maslinaste boje, sa #est stolica prepokrivenim na isti na!in; sve u dobrom stanju, postavljeno
svilom #to preliva iz crvenog u plavo. Pored toga, nebo nad posteljom, od !vrste omalske tkanine ru&i!aste boje, sa
ki"ankom i svilenim resama.
KLEANT: %ta ho"e da ja radim s tim?
LA FLE%: 'ekajte. Pored toga, tapet iz tkanine koji pokazuju pastirsku ljubav. Pored toga, jedan veliki sto od
orahova drveta, sa dvanaest nogu na zavrtanj, koji se izvla!i na dva kraja, i #est niskih stolica.
KLEANT: %ta "e mi sve to, dovraga...
LA FLE%: Budite strpljivi. Pored toga, tri stare pu#ke ukra#ene sedefom, sa tri naslona za njih. Pored toga, jedna pe"
od opeke, sa dve retorte, i tri staklena suda, vrlo korisna onom koji se bavi destilisanjem.
KLEANT: Pobesne"u.
LA FLE%: Polako. Pored toga, jedna bolonjska mandolina, sa svima, ili skoro svima &icama. Pored toga jedan sto za
sobnu igru kuglama, i daska za igru plo!icama, vrlo zgodna da se provede vreme kad se nema nikakva posla. Pored
toga, ko&a jednog gu#tera od tri i po stope, ispunjena slamom, zgodna da se obesi o tavanicu. Sve, gore nabrojano,
u vrednosti, po#teno govore"i, vi#e od !etiri hiljade i pet stotina livara, i spu#teno na vrednost od tri hiljade
uvi(avno#"u poverioca.
KLEANT: Neka ga (avo nosi sa njegovom uvi(avno#"u, ugursuz, d&elat jedan! Da li je iko !uo za ovakvog zelena#a?
Zar mu nije dosta onaj papreni interes, ve" jo# ho"e da me natera da uzmem, za tri hiljade livara, stare olupine
koje on skuplja? Ne"u dobiti ni dve stotine talira za sve to; pa ipak moram da pristanem na sve #to ho"e, jer je on u
stanju sve da mi naturi, i dr&i mi, zlikovac, no& pod grlom.
LA FLE%: Nemojte mi zameriti gospodine, ja vidim da ste se vi uputili upravo putem kojim je i#ao Panir& na svoju
propast kada je uzajmljivao novac, kupovao skupo, prodavao jevtino, i pojeo &ito jo# dok je bilo zeleno.
KLEANT: Pa #ta da radim? Evo do !ega mlade ljude dovodi prokleto o!evo tvrdi!enje; pa se posle ljudi !ude #to
sinovi &ele da im o!evi umru.
LA FLE%: Valja priznati da bi ovaj va# mogao protiv sebe da raspomami i najsmirenijeg !oveka. Ja, hvala bogu,
nemam nikakve sklonosti za poslove koji bi me odveli na ve#ala, i me(u svojim drugarima koje vidim da se me#aju
u neke sumnjive stvari, umem da se ve#to izvu!em i da se mudro iskobeljam iz svih pustolovina koje iole miri#u na
stepenice od ve#ala; ali, pravo da vam ka&em, on me svojim pona#anjem dovodi u isku#enje da ga pokradem; i sve
mi se !ini da bi ta kra(a bila jedno bogougodno delo.
KLEANT: Daj mi za!as taj spisak da ga jo# pogledam.
Prizor II
GAZDA SIMON, HARPAGON, KLEANT, LA FLE%
GAZDA SIMON: Da, gospodine, to je jedan mlad !ovek kome je potreban novac. Okolnosti su ga tako pritegle, pa "e
pristati na sve #to tra&ite.
HARPAGON: Ali, gazda Simone, #ta mislite da li ima tu kakve opasnosti? I znate li ime, stanje i porodicu toga za
koga govorite?
GAZDA SIMON: Ne, ne mogu potpuno o svemu da vae obavestim, sasvim slu!ajno su me uputili na njega; ali "ete
dobiti obave#tenje od njega samot; a !ovek koji mi ga je preporu!io uverio me da "ete biti zadovoljni kad ga
upoznate. Sve #to bih vam mogao re"i jeste da mu je porodica vrlo bogata, da mu je majka ve" umrla i da "e se,
ako &elite, obavezati da mu otac umre za nepunih osam meseci.
HARPAGON: To je ve" ne#to. Milosr(e, gazda Simone, nala&e nam da poma&emo ljudima kad god mo&emo.
GAZDA SIMON: To se razume.
LA FLE%: (Kleantu) %ta to treba da zna!i? Na# gazda Simon govori va#em ocu!
KLEANT: (La Fle#u) Da nije doznao ko sam ja? Valjda nas nisi ti izdao?
GAZDA SIMON: (Kleantu i La Fle#u) A! a! Vi se ba# &urite. Ko vam je kazao da je to ovde? (Harpagonu) u svakom
slu!aju, gospodine, ja im nisam kazao ni va#e ime ni za va# stan; ali, po mom mi#ljenju, ne mari to ni#ta. To su
ljudi koji umeju !uvati tajnu, mo&ete ovde s njima li!no da se objasnite.
HARPAGON: Kako?
GAZDA SIMON: (Harpagonu) Ovo je taj gospodin koji ho"e od vas da pozajmi petnaest hiljada livara o kojima sam
vam govorio.
HARPAGON: %ta, nesre"ni!e, ti si taj #to srlja# u takve ludosti!
KLEANT: %ta, o!e, vi ste taj #to se bavite tako sramnim poslovima! (Simon pobegne. La Fle# se sakrije)
HARPAGON: Ti si taj #to ho"e da se upropasti takvim nerazumnim zadu&ivanjem!
KLEANT: Vi ste taj #to tra&i da se obogati takvim zlo!ina!kim zelena#tvom!
HARPAGON: Zar sme#, posle ovoga, da mi izi(e# pred o!i!
KLEANT: Zar smete, posle ovoga, da se pojavite pred svetom!
HARPAGON: Zar te nije sramota, je li, da se baca# u takav razvrat? da tako ludo tro#i#? i da sramno rasipa# imovinu
koju su tvoji roditelji stekli s tolikim trudom?
KLEANT: Zar se ne stidite #to svoje ime be#!astite ovakvom trgovinom? %to &rtvujete po#tenje i ugled nezaja&ljivoj
pohlepi da sla&ete talir na talir, i da pove"avate kamatu najodvratnijim dovijanjima kakva su ikad izmislili
najzloglasniji zelena#i?
8 of 23 6/2/09 11:17 PM
HARPAGON: Odlazi mi s o!iju, nevaljal!e, odlazi mi s o!iju!
KLEANT: Ko je po va#em mi#ljenju ve"i krivac, da li onaj #to zajmi novac koji mu je potreban, da li onaj #to plja!ka
novac s kojim ne zna #ta "e?
HARPAGON: Vuci se odavde, ka&em ti, da mi ne prekipi. Nije mi &ao #to se ovo desilo; to mi je opomena da vi#e
nego ikad pazim na sve.
Prizor III
FROSINA, HARPAGON
FROSINA: Gospodine...
HARPAGON: Pri!ekajte malo; sad "u se vratiti da s vama razgovaram. (Za sebe) Treba da trknem do svog novca.
Prizor IV
LA FLE%, FROSINA
LA FLE%: Sve je vrlo sme#no. (Ne vidi Frosinu) Taj mora da ima negde veliki magacin prnja; jer nismo videli ni#ta iz
onog spiska.
FROSINA: Ej, to si ti, moj kukavni La Fle#e! Otkud ovde da se sretnemo?
LA FLE%: Gle, to si ti, Frosina! %ta "e# ti ovde?
FROSINA: %to i svuda: da posredujem u poslovima, da budem na usluzi svakom, i da iz svoje skromne pameti
izvu!em #to mogu vi#e koristi. Ti zna# da u ovom svetu valja &iveti od ume#nosti, i da ovakvima kao #to sam ja bog
nije dao drugog prihoda do spletke i dovijanja.
LA FLE%: Ima# li ti kakva posla sa gazdom ku"e?
FROSINA: Da, pregovaram za njega u nekom malom poslu; i nadam se nagradi.
LA FLE%: Od njega? E, bogami! Bi"e# mnogo mudra ako odatle ne#to izvu!e#; skre"em ti pa&nju da je u ovoj ku"i
novac vrlo skup.
FROSINA: Ima usluga koje diraju u srce.
LA FLE%: Nek ti je sa sre"om, ti jo# ne poznaje# gospodina Harpagona. Gospodin Harpagon je !ovek ne!ove!niji od
svakog !oveka, me(u smrtnima najtvr(i i naj#krtiji smrtnik. Nema te usluge koja "e pobuditi njegovu zahvalvost do
te mere da otvori kesu. Pohvale, uva&enja, blagonaklonosti u re!ima i prijateljstva koliko ti drago; ali o novcu ni
pomena. Nema ni!eg suvljeg ni hladnijeg od njegovih izjava ljubavi i njegove milo#te; a dati je re! koju on toliko
mrzi, da nikad ne ka&e: Dajem vam", ve" Pozajmljujem vam ruku".
FROSINA: Hvala bogu! Znam ja ve#tinu kako da ganem ljude; znam tajnu kako da ih razgalim, da ih dirnem u srce,
da im na(em osetljiva mesta.
LA FLE%: Ovde slaba vajda od tota. 'ikam te da razne&i# ovoga !oveka, kad je u pitanju novac. U tome je on Tur!in,
ali takav Tur!in da dovodi u o!aj ceo svet; mo&e !ovek da crkava, taj ni da makne. Jednom re!i, on voli novac vi#e
nego dobar glas, vi#e nego !ast, vi#e nego svaku vrlinu, a !im se pojavi neko da mu ne#to tra&i njega spopadnu
gr!evi. To ga dirne u &ivac, to mu para srce, to mu !upa utrobu; a ako... Ali evo vra"a se; ja odoh!
_________________

vuk
~ administrator ~
Poruke: 5035
Lokacija: nigdina
Prizor V
HARPAGON, FROSINA
HARPAGON: (Tiho) Sve je kao #to treba. (Glasno) Dakle, #ta ima, Frosina?
FROSINA: Bo&e, kako dobro izgledate! I kako vam lice sija od zdravlja!
HARPAGON: Ko ja?
FROSR%A: Nikad vas nisam videla tako sve&a i vedra izraza.
HARPAGON: Ozbiljno?
FROSINA: Neto? Nikad u &ivotu niste bili ovako mladi; i ja sre"em ljude od dvadeset i pet godina koji su stariji od
vas.
HARPAGON: Pa ipak, Frosina, ja imam punih #ezdeset godina.
FROSINA: Pa? %ta je to #ezdeset godina? 'udna mi !uda! To su najbolje godine i vi sad ulazite u najlep#e mu#ko
doba.
HARPAGON: To je istina; ali ipak dvadeset godina manje ne bi bilo zgoreg, kako mi se !ini.
FROSINA: Vi se #alite. Nije vam to potrebno, vi ste od one vrste #to &ivi sto godina.
HARPAGON: Misli#?
FROSINA: Zacelo. Sve na vama to ka&e. Stan'te malo. Eto vam upravo ovde, izme(u o!iju, znak duga &ivota.
HARPAGON: Ti se razume# u tome?
FROSINA: Sigurno. Poka&ite mi ruku. Ah, bo&e, kakva je ova linija &ivota!
HARPAGON: Kako?
FROSINA: Zar ne vidite dokle ide ova linija?
HARPAGON: Pa #ta mu to zna!i?
FROSINA: Tako mi boga! Ja rekoh sto godina; ali vi "ete pre&iveti sto dvadeset.
HARPAGON: Je li mogu"no?
FROSINA: Treba"e vas dotu"i, ka&em vam; i vi "ete sahraniti i svoju decu, i decu svoje dece.
HARPAGON: Utoliko bolje. Kako stoji na#a stvar,
FROSINA: %ta ima da pitate? A zar se ja me#am u ne#to #to ne isteram do kraja? Osobito za brakove imam naro!ito
smiela; nema !oveka i &ene koje ja ne bih za vrlo kratko vreme sjedinila; uverena sam, kad bih samo uvrtela u
glavu, da bih i Velikog Tur!ina o&enila Mleta!kom republikom. Nije ni bilo velikih te#ko"a u ovom poslu. Kako ja
odlazim kod njih, ja sam ih obe o svemu obavestila o vama, i majci sam kazala #ta nameravate sa Marijanom, po#to
9 of 23 6/2/09 11:17 PM
ste je vi(ali kad prolazi ulicom i kad stane na prozor da se nadi#e sve&a vazduha.
HARPAGON: A ona je odgovorila...?
FROSINA: Ona je prihvatila ponudu sa najve"om rado#"u; i kad sam joj izru!ila va#u &elju da njena "erka ve!eras
prisustvuje veridbi va#e "erke, ona je rado pristala, i meni je poverila da je dovedem.
HARPAGON: Eto, ja moram, Frosina, da priredim ve!eru gospodar Anselmu; pa bih voleo da i ona bude na toj gozbi.
FROSINA: Imate pravo. Ona treba posle ru!ka da u!ini posetu va#oj "erci, pa odatle namerava da malo pro#eta po
varo#i, zatim da do(e na ve!eru.
HARPAGON: Dobro! Ustupi"u im svoja kola da njih dve idu zajedno.
FROSINA: Ba# kako treba.
HARPAGON: Ali, Frosina, jesi li s majkom govorila odnosno novca koji ona mo&e da da uz "erku? Jesi li joj kazala da
treba da u!ini sve #to mo&e, malo da se promu!i, da se &rtvuje u ovakvoj jednoj prilici? Jer se devojka ne udaje
tako bez i!ega.
FROSINA: Kako? To je devojka koja "e vam doneti dvanaest hiljada livara prihoda.
HARPAGON: Dvanaest hiljada livara prihoda!
FROSINA: Jeste. Pre svega, ona je othranjena i vaspitana da bude umerena u jelu; ova devojka je navikla da &ivi od
salate, mleka, sira i jabuka, pa joj zato nije potrebna ni rasko#na trpeza, ni jaka gove(a supa, ni lju#teni je!am, ni
svakojake poslastice kojima treba slu&iti drugu &enu; a to nije tako malo, i penje se na tri hiljade franaka svake
godine najmanje. Osim toga, ona se nosi vrlo prosto, ne voli kitnjasto odelo, ni skupocen nakit, ni rasko#an
name#taj za kojim !eznu druge; a to iznosi sve skupa !etiri hiljade livara godi#nje. Usto, ona stra#no mrzi kocku,
#to nije slu!aj sa dana#njim &enama; a ja poznajem u na#em kraju jednu koja je na kocki izgubila dvadeset hiljada
livara ove godine. Ali od ovoga ra!unajmo samo !etvrtinu. Pet hiljada franaka u#te(enih na kocki godi#nje, i !etiri
hiljade livara na odelu i nakitu, to !ini devet hiljada livara; i tri hiljade talira kao u#teda na hrani, zar to ne !ini va#ih
dvanaest hiljada livara !istog godi#njeg prihoda?
HARPAGON: Da, nije to r(avo; ali taj ra!un nema ni!eg stvarnog.
FROSINA: 'ekajte. Zar to nije ne#to stvarno kada vam se u brak donese velika skromnost, velika ljubav prema
prostom odevanju i velika mr&nja prema kocki?
HARPAGON: To je sprdnja kad mi sastavlja# miraz od tolikih tro#kova koje ona ne"e u!initi. Ne dam ja priznanicu na
ono #to ne lrimam, a valjda treba ne#to da dobijem u gotovom.
FROSINA: Bo&e moj! dobi"ete dovoljno; i one su mi govorile o nekoj zemlji u kojoj imaju imanje, koje "e vam
pripasti.
HARPAGON: To "emo da vidimo. Ima jo# ne#to, Frosina, #to me brine. Devojka je mlada, kao #to zna#; a mladi ljudi
vole samo svoje vr#njake, tra&e samo njihovo dru#tvo. Bojim se da joj !ovek mojih godina ne"e biti po volji; pa da
zbog toga kod mene do(e do izvesnih nezgoda, #to mi ne bi bilo prijatno.
FROSINA: O, kako je slabo poznajete. To je jo# jedna njena osobina o kojoj sam htela da vam govorim. Ona gaji
silnu mr&nju prema mladim ljudima, i ima naklonost samo prema starcima.
HARPAGON: Ona?
FROSINA: Jeste, ona. Volela bih da ste je !uli kako govori o tome. Ona uop#te ne mo&e da podnese pojavu nekog
mladog !oveka; ali, ka&e ona, o!arana je kad vidi kakvog lepog starca sa dostojanstvenom bradom. %to stariji, to
su joj dra&i, i savetujem vas da se ne pravite mla(im no #to ste. Ona ho"e nekog koji je bar #ezdesetogodi#njak;
nema od toga ni !etiri meseca, ba# pred samim ven!anjem, ona je naprosto raskinula veridbu #to je njen prosilac
izjavio da ima samo pedeset i #est godina i #to je bez nao!ara hteo da potpi#e ugovor.
HARPAGON: Samo zato?
FROSINA: Da. Veli da joj nije nikakvo zadovoljstvo s nekim ko ima samo pedeset i #est godina; a naro!ito voli
noseve koji nose nao!are.
HARPAGON: Ti mi, zbilja, pri!a# ne#to sasvim novo.
FROSINA: More, to ide tako daleko da se ne mo&e ni zamisliti. U njenoj sobi ima nekoliko slika i bakroreza; pa #ta
mislite #ta je tu? Adonisi? Cefali? Parisi? Apoloni? Ne: lepi portreti Saturna, kralja Prijama, etarog Nestora i !i!a
Anhiza na le(ima svog sina.
HARPAGON: To je divno! Nikada na tako #to ne bih ni pomislio; i veoma mi je milo kad !ujem da ona ima takvu
narav. Zaista, da sam &ena, nikad se ne bih zaljubljivao u mladi"e.
FROSINA: Ma kako ne! Jesu mi mustre za voljenje, mladi"i! Kako neko mo&e da po&eli te balavce, te udvara!e; ba#
bih volela da znam #ta je to privla!no kod njih.
HARPAGON: Ni ja ni#ta ne razumem: kako to da ima &ena koje ih toliko vole?
FROSINA: Te mora da su preispoljne lude. Prona"i da je mladost ljupka, zar je to zdrav razum! I to da su ljudi, ti
mladi plavu#ani! I neko da se prive&e za tu &ivin!ad?
HARPAGON: To #to ja uvek ka&em: mamine maze, sa tri dla!ice u bradi koje im str!e kao brk u ma!ka, sa svojim
perikama od ku!ine, a !ak#irama koje im vise, i razdrljena trbuha.
FROSINA: Eh! i tako ne#to pored !oveka kao #to ste vi. Eto to je mu#ko. Imaju o!i #ta da vide; treba neko da je
tako stvoren i odeven, pa da zadobije ljubav.
HARPAGON: Kako ti se !inim?
FROSINA: Kako? Vi o!aravate, i lice vam je za slikanje. Okren'te se malo, molim vas. Ne mo&e biti bolje. Da vidim
kad hodate. Stas kao skrojen, slobodan i gibak kako valja, bez ijedne mane.
HARPAGON: Ne smeta mi ni#ta naro!ito, hvala bogu! Imam samo s vremena na vreme neki stari ka#alj.
FROSINA: Nije to ni#ta: Va# ka#alj vam ne stoji r(avo; i vi sasvim lepo izgledate kad ka#ljete.
HARPAGON: Reci mi ne#to: da li me je Marijana kadgod videla? Je li me primetila kad prolazim ulicom?
FROSINA: Nije; ali mi smo mnogo pri!ale o vama. Ja sam joj naslikala va#u osobu; i nisam propustila da joj
pohvalim va#e vrline i da je upozorim #ta zna!i imati mu&a kao #to ste vi.
HARPAGON: Dobro si uradila, i ja ti zahvaljujem.
FROSINA: Ja bih, gospodine, imala jednu malu molbu za vas. (Harpagon se namr#ti) Ja imam jednu parnicu koju
mogu da izgubim, jer mi nedostaje malo novaca; i vi biste vrlo lako mogli da mi pomognete da dobijem tu parnicu
kada biste se malo smilovali na mene. Ne mo&ete verovati kako "e se ona radovati da vas vidi. (On se razvedri) Ah,
kako "ete joj se svideti! i kako "e je zaneti va#a starinska ogrlica! Ali "e naro!ito biti o!arana va#im !ak#irama,
10 of 23 6/2/09 11:17 PM
prika!enim gajtanima za prsluk: to "e je zaludeti; udvara! sa gajtanima bi"e za nju osobita poslastica.
HARPAGON: Zbilja me veseli kad mi ka&e# tako #to.
FROSINA: Odista, gospodine, ova parnica mo&e imati va&nih posledica za mene. (On se ponovo mr#ti) Propa#"u ako
je izgubim; a neka mala pomo" mnogo bi mi pomogla. $alim #to je niste videli koliko je bila o!arana kada sam joj
govorila o vama. (On se ponovo razvedri) O!i su joj se blistale od radosti slu#aju"i o va#im osobinama; i najzad sam
je dovela dotle da jedva !eka da se taj brak zaklju!i.
HARPAGON: Ti si mi u!inila veliku uslugu, Frosina, i ja sam ti, veruj mi, silno zahvalan.
FROSINA: Ja vas molim, goopodine, da mi date malu pomo" za koju vas molim. (On se ponovo uozbilji) To bi me
spaslo, i bila bih vam ve!ito blagodarna.
HARPAGON: Zbogom. Treba da dovr#im hitna pisma.
FROSINA: Budite uvereni, gospodine, da mi va#a pomo" ne bi nikad tako dobro do#la kao u ovoj prilici.
HARPAGON: Naredi"u da moja kola budu spremna da vas odvezu na va#ar.
FROSINA: Ja vas ne bih uznemiravala da me nije pritisla nevolja.
HARPAGON: I postara"u se da se ranije ve!era da se ne razbolite.
FROSINA: Ne odbijajte mi uslugu za koju vas molim. Ne mo&ete ni zamisliti, goopodine, zadovoljstvo koje...
HARPAGON: Idem. Eto me zovu. Do skorog vi(enja!
FROSINA: (Sama) Grom te udario, pseto (avolsko, pogano! D$imrija ostao tvrd na sve moje napade; ali opet ne
smem da prekinem; u svakom slu!aju na drugoj strani [Misli na Kleanta - Prim. prev.] sigurna sam za dobru
nagradu.
_________________

vuk
~ administrator ~
Poruke: 5035
Lokacija: nigdina
'IN III
Prizor I
HARPAGON, KLEANT, ELIZA, VALER, KLODA, $AK, BRENDAVOAN, LA MERLI%
HARPAGON: De, do(ite ovamo svi da vam razdelim naredbe da dam svakom posao. Pri(ite, Kloda. Po!nimo sa
vama. (ona dr&i metlu) Lepo, vi ste ve" pod oru&jem. Vama odre(ujem da se brinete o !isto"i svuda; a naro!ito da
pazite da name#taj ne trljate previ#e da se ne izli&e. Pored toga, za vreme ve!ere, poveravam vam upravu nad
bocama; a ako neka nestane, i ne#to se razbije, vi ste mi krivi, i odbi"u vam od plate.
$AK: (Za sebe) Mudra kazna.
HARPAGON: Mo&ete i"i. Vi, Brendavoane, i vi, La Merli#e, ima"ete du&nost da perete !a#e i da slu&ite pi"e, ali samo
onda kad je neko &edan, a ne po obi!aju nekih bezobraznih lakeja, noji izazivaju ljude, i opominju ih da piju kad ovi
na to i ne misle. Pri!ekajte dok vam vi#e puta ne zatra&e, i ne zaboravite da uvek donesete dosta vode.
$AK: Jeste: !isto vino udara u glavu.
LA MERLI%: Ho"emo li mi da #zinemo kecelje gospodine?
HARPAGON: Mo&ete, kad gosti po!nu da dolaze; i dobro !uvajte da ne kvarite odelo.
BRENDAVOAN: Vama je poznato, gospodine, da moj prsnik spreda ima veliku mrlju od ulja iz lampe.
LA MERLI%: A moje !ak#ire su, gospodine, sve poderane pozadi, pa se vidi s opro#tenjem...
HARPAGON: Mir. Okre"ite to vi#e zidu, a pokazujte samo prednju stranu. (Harpagon stavlja svoj #e#ir na prsnik da
Brendavoanu poka&e kako da sakrije mrlju od ulja) A vi, dr&ite stalno ovaj #e#ir ovako kad poslu&ujete. Vi "ete,
"erko, dobro motriti kad se rasprema i pazite da se ni#ta ne upropasti. To prili!i devojkama. Ali se sad spremite da
lepo do!ekate moju verenicu, koja treba da vam do"e u posetu i da vaspovede na va#ar. Razumete li #to vam
ka&em?
ELIZA: Da, o!e.
HARPAGON: A vi, sine gospodi!i"u, kome ja od srca pra#tam ono #to se malo!as desilo, nemojte ni pomisliti da je
neljubazno do!etate,
KLEANT: Ja, o!e, da je neljubazno do!ekam? A za#to?
HARPAGON: He! Znamo mi #ta misle deca !iji se o!evi po drugi put &ene, i kakvim o!ima oni obi!no gledaju na
ma"ehe. Ali ako ho"ete da predam zaboravu va#u poslednju budala#tinu, preporu!ujem vam naro!ito da prijatnim
licem zagrlite tu osobu i da je do!ekate #to lep#e mo&ete.
KLEANT: Pravo da vam ka&em, o!e ne mogu vam obe"ati da "u se radovati da mi ona postane ma"eha; slagao bih
kad bih vam to rekao; ali #to se ti!e lepog prijema, obe"avam vam da "u vas doslovno poslu#ati.
HARPAGON: Trudite se, bar.
KLEANT: Vide"ete da ne"ete imati razloga da se ljutite na mene.
HARPAGON: U!ini"ete pametno. Valere, pomozi mi. Ej, $a!e, pri(ite, vas sam ostavio naposletku.
$AK: Da li se vi, gospodine, obra"ate svom ko!ija#u, ili svom kuvaru? jer sam ja i jedno i drugo.
HARPAGON: Obojici.
$AK: Ali kome prvo?
HARPAGON: Kuvaru.
$AK: Pri!ekajte onda, molim. (Skida svoj ko!ija#ki ogrta! i pojavljuje se odeven kao kuvar)
HARPAGON: Kakva je to, do(avola, ceremonija?
$AK: Samo nare(ujte.
HARPAGON: Ja sam se, $a!e, re#io da ve!eras priredim jednu gozbu.
$AK: 'udo nevi(eno!
HARPAGON: Reci mi pre svega mo&e# li nas dobro ugostiti.
$AK: Mogu, ako mi date dovoljno novaca.
HARPAGON: Ma do(avola! Uvek samo novac. Kao na nemaju i #ta drugo da ka&u: Novaca! Novaca! Novaca! Uh!
11 of 23 6/2/09 11:17 PM
Samo im je ta re! na ustima: Novaca. Uvek o novcu pri!aju. NJihova najdra&a stvar, novac.
VALER: Nikada nisam !uo bezobrazniji odgovor od ovog. 'udna mi !uda spremiti dobru gozbu sa dosta novaca: to
je najlak#e na svetu; tako zna i svaka budala. Ali ko je ve#t, taj "e sa malo novaca spremiti dobru gozbu.
$AK: Dobru gozbu sa malo novaca?
VALER: Da.
$AK: Bogami, gospodine nastojni!e, bi"emo vam zahvalni da nam poka&ete tu tajnu i da zauzmete moje mesto
kuvara, po#to se ina!e pa!ate u sve poslove ovde.
HARPAGON: Dosta. %ta "e nam trebati?
$AK: Eto va# gospodin nastojnik "e vam spremiti dobru gozbu sa malo novaca.
HARPAGON: Ama, ho"u da mi ti odgovori#.
$AK: Koliko "e vas biti za stolom?
HARPAGON: Bi"e nas osmoro ili desetoro; ali treba ra!unati samo osmoro: kad ima jela za osmoro, ima ga i za
desetoro.
VALER: To se razume.
$AK: Dobro,! Treba"e !etiri dobre !orbe i pet vrsta jela. 'orbe... predjelo...
HARPAGON: Kako? kako! Pa to je da se ugosti cela varo#.
$AK: Pe!enje...
HARPAGON: (Stavlja mu ruku na usta) A, zlikov!e, ho"e# da mi pojede# sve #to imam.
$AK: Izme(u jela...
HARPAGON: %ta jo#?
VALER: Vi kao da ho"ete da ceo svet pocrka? Zar je gospodin pozvao ljude da ih umlati jestivom? Potrudite se da
malo pro!itate pravila o zdravlju i da pitate lekare ima li i#ta #tetnije za !oveka nego kad se prejede.
HARPAGON: Ima pravo.
VALER: Upamtite, $a!e, vi i vama sli!ni, da je sto prepun jela razbojni!ka pe"ina, da kod onoga koji ho"e da se
poka&e prijatelj svojih gostiju treba da vlada umerenost u jelu #to ga iznosi; i da prema jednoj staroj mudroj izreci,
!ovek treba da jede da bi &iveo, a ne da &ivi da bi jeo.
HARPAGON: Oo! Kako je to lepo kazano! Pri(i da te zagrlim za tu re!. To je najlep#a izreka koju sam !uo u svom
&ivotu. 'ovek treba da &ivi da bi jeo, a ne da jede da bi &i... ne nije tako. Kako ono ti ka&e#?
VALER: 'ovek treba da jede da bi &iveo, a ne da &ivi da bi jeo.
HARPAGON: Jeste. ($aku) Jesi li !uo? (Valeru) Koji je to veliki !ovek rekao?
VALER: Ne se"am se vi#e njegova imena.
HARPAGON: Seti se da mi napi#e# te re!i: ho"u da ih zlatnim slovima ure&em nad kaminom u trpezariji.
VALER: Nemajte brige. A #to se ti!e va#e ve!ere, pustite samo mene: ja "u urediti sve kako valja.
HARPAGON: Dobro. Primam.
$AK: Utoliko bolje: meni manje glavobolje!
HARPAGON: Treba tako ne#to #to se ne jede mnogo, a odmah zasiti: neki dobar gust pasulj, neka pa#teta sa dosta
kestenja.
VALER: Oslon'te se na mene.
HARPAGON: Sada, $a!e, treba o!istiti moja kola.
$AK: Pri!ekajte ovo se ti!e ko!ija#a. (Ponovo navla!i ogrta!) Velite...
HARPAGON: Da treba o!istiti moja kola i spremiti moje konje da odvezu na va#ar...
$AK: Va#e konje, gospodine? Bogami, oni nisu u stanju da idu. Ne motu vam re"i da le&e na slami, nemaju oni toga
i bilo bi pogre#no kazati da imaju; ali vi ste ih udarili na takav post da su to samo senke ili aveti od konja.
HARPAGON: Eto, sad su i bolesni; ne rade ni#ta.
$AK: Pa zar ako ni#ta ne rade, gospodine, onda i da ne jedu ni#ta? Za njih bi mnogo bolje bilo, jadne &ivotinje, da
mnogo rade, i da mnogo jedu. Srce mi se cepa kad ih vidim tako islabele; jer ja volim svoje konje toliko da mi se
!ini kako se ja mu!im kad ih vidim da se oni mu!e. Ja svakog dana otkidam od svojih usta za njih; a samo onaj,
gospodine, koji je okorela srca, iema sa&aljenja za svoje bli&nje.
HARPAGON: Ne"e imati mnogo posla, samo da odu do va#ara.
$AK: Ne, gospodine, nemam hrabrosti da ih povedem, i smatrao bih da je greh da ih #ibam bi!em, onakve kakvi su.
Kako vi to ho"ete da vuku kola, kad ne mogu ni sami sebe da vuku.
VALER: Gospodine, zamoli"u suseda Pikara da ih on povede: $ak "e nam ionako biti potreban da sprema ve!eru.
$AK: Neka bude: vi#e volim da lip#u pod tu"om rukom nego pod mojom.
VALER: $ak voli da se pravi mudar.
$AK: Gospodin nastojnik voli da se pravi va&an.
HARPAGON: Mir!
$AK: Gospodine, ne mogu da podnesem udvorice; i ja vidim #ta on radi; #to on neprestano kontroli#e i hleb i vino,
drva, so i sve"e, radi samo da vam laska i da vam se dodvori. Pucam od muke i svakog dana se ljutim kad slu#am
#ta svet o vama govori; vas ja ipak volim, iako sam kivan na vas. Posle mojih konja vi ste osoba koju najvi#e volim.
HARPAGON: Da li bih mogao od vae, $a!e, da !ujem #ta se to govori o meni?
$AK: Mo&ete, gospodine, kada bih znao da vas to ne"e ljutiti.
HARPAGON: Ne, nikako.
$AK: Oprostite, znam dobro da "u vas naljutiti.
HARPAGON: Nipo#to. Naprotiv, bi"e mi zadovoljstvo, bi"e mi vrlo milo da !ujem kako se govori o meni.
$AK: Gospodine, ba# kad ste navalili, re"i "u vam otvoreno da svuda teraju #egu sa vama; a nas peckaju sa svih
strana zbog vas; i da svi u&ivaju kad se okome na vas i ogovaraju vas zbog va#eg cicija#luka. Jedan veli da vi dajete
da se #tampaju naro!iti kalendari u kojima su dvaput bele&eni postovi i bdenja da za#tedite na hrani va#ih u ku"i.
Drugi, da ste uvek spremni da grdite svoju poslugu o Novoj godini, ili kad izlaze od vas, kako biste na#li razloga da
joj ne date ni#ta. Pri!a se i da ste jedanput tu&ili sudu ma!ku jednog suseda #to vam je pojela par!e ov!etine.
Govori se, opet, da su vas jedne no"i uhvatili kako sami kradete zob od svojih konja; i da vas je va# ko!ija#, onaj
ppo je bio pre mene, u mraku nekoliko puta opau!io, a #to ste vi pre"utali. Najzad, mogu li da vam i to ka&em?
'ovek kud god makne slu#a kako vas ismevaju od glave do pete; ceo svet vam se potsmeva i ruga; i nikad se o
12 of 23 6/2/09 11:17 PM
vama druga!ije ne govori nego: tvrdica, lupe&, gagrica, kai#ar.
HARPAGON: (Udaraju"i ga) Vi ste jedna budala, hulja, nevaljalac, jedan bezobraznik.
$AK: Zar nisam pogodio? Niste hteli verovati: lepo sam vam kazao da "u vas naljutiti ako vam ka&em istinu.
HARPAGON: Da nau!i# kako se govori.
Prizor II
$AK, VALER
VALER: Kako mi se !ini, $a!e, r(avo su vam platili va#u iskrenost.
$AK: More! Gospodine do#lja!e, koji se pravite va&an, #ta se to vas ti!e! Smejte se svojim batinama kad ih budete
izvukli, a moje ostavite na miru.
VALER: De! Gospodine $a!e, ne ljutite se, molim vas.
$AK: (Za sebe) Uvla!i rogove. Ho"u da se narogu#im, i ako bude lud da se upla#i od mene, da ga malo izdevetam.
(Glasno) Znate li vi gospodine potsmeva!u, da meni nije do smeha? I ako me raspomamite, nau!i"u vas da se
druk!ije smejete. ($ak gura Valera do kraja pozornice, prete"i mu)
VALER: E, e! polako.
$AK: %ta polako? Ne volim ja to.
VALER: Ta, molim vas.
$AK: Vi ste bezobraznik.
VALER: Gospodine $a!e...
$AK: Ne dam ja ni pare za to va#e: gospodine $a!e. Ako do!epam motku, po#teno "u vas izlemati.
VALER: Kako, motku? (Valer gura $aka kao on njega pre toga)
$AK: De, de! Ne velim ja to.
VALER: A znate li vi, gospodine tikvane, da ja umem vas da izlemam?
$AK: Znam da umete.
VALER: Da ste vi samo jedan najobi!niji kuvar?
$AK: Kako da ne znam.
VALER: I da me jo# ne poznajete?
$AK: Oprostite.
VALER: Ho"ete da me lemate, ka&ete?
$AK: Kazao sam u #ali.
VALER: A meni se ne svi(a va#a #ala. (Udara ga #tapom) Da zapamtite da su vam neukuene #ale.
$AK: Neka (avo nosi iskrenost! R(av je to zanat. Otsad ga se odri!em i vi#e ne govorim istinu. Hajd' moj gazda, to
nekako ide: on ima pravo da me bije; ali ovaj gospodin nastojnik! Osveti"u se ja njemu, samo ako uzmognem.
Prizor III
FROSINA, MARIJANA, $AK
FROSINA: Znate li, $a!e, je li va# gazda kod ku"e?
$AK: Kako da nije, isuvi#e mi je poznato.
FROSINA: Javite mu, molim vas, da smo do#le.
Prizor IV
FROSINA, MARIJANA
MARIJANA: Ah! Frosina, kako se !udno ose"am, i kako me obuzima strah od tog susreta.
FROSINA: Ali za#to, #ta vas to uznemiruje?
MARIJANA: Zar me jo# pitate? Mo&ete li zamisliti kako mora da je uzbu"en neko koga vode na gubili#te?
FROSINA: Ne sumnjam nimalo da, #to se ti!e prijatne smrti, Harpagon nije gubili#te koje biste &eleli da zagrlite; po
va#em licu vidim da mislite na onog plavog mladi"a o kome ste mi govorili.
MARIJANA: Da, to je, Frosina, ne#to od !ega ne mogu da se odbranim; njegove posete na#oj ku"i pune po#tovanja,
priznajem vam, dirnule su me u srce.
FROSINA: A jeste li doznali ko je on?
MARIJANA: Ne, ja ne znam ko je on; ali znam da je takav da zaelu&uje ljubav; da kada bi mi dali da biram, ja bih
po#la pre za njega nego za ikog drugog; i to me mu!i, pa se bojim mu&a za koga ho"e da me udaju.
FROSINA: Jeste! svi ti plavu#ani su prijatni i vrlo lepo znaju da se udvaraju; ali skoro svi su oni goli kao crkveni
mi#evi. Za vas je bolje da uzmete starog mu&a koji "e vam doneti mnogo novaca. Priznajem vam da tako ne#to nije
dobro za ose"anje i da nije mnogo prijatno podnositi takvog jednog mu&a; ali to nije zadugo, i njegova smrt, verujte
mi, dove#"e vas uskoro u polo&aj da izaberete nekog milijeg, koji "e sve nadoknaditi.
MARIJANA: Zaboga, Frosina, stra#no je to kada, zbog svoje sre"e, treba &eleti i !ekati ne!iju smrt, a smrt ne vodi
brigu o svima na#im planovima.
FROSINA: %to ste ludi! Vi se udajete za njega samo pod uslovom da uskoro postanete udovica; i to treba da bude
jedna od ta!aka ugovora. Bilo bi od njega vrlo neuljudno da ne umre kroz tri meseca. Evo ga upravo on.
MARIJANA: Ah! Frosina, kako stra#no izgleda.
Prizor V
HARPAGON, FROSINA, MARIJANA
HARPAGON: (Marijani) Nemojte se uvrediti, lepotice, #to pred vas izlazim sa nao!arima. Ja zvam da su va#e dra&i
toliko upadljive i same po sebi dovoljno vidljive i da nema potrebe za nao!arima da se one primete; ali ipak kroz
nao!ari se posmatraju zvezde, a ja smatram i tvrdim da ste vi zvezda, i to zvezda najlep#a me(u zvezdama u svetu
zvezda. (Frosini) Frosina, ona ne odgovara ni#ta i, !ini mi se, ne raduje se #to me vidi.
FROSINA: To je zato #to je jo# sva zbunjena, pa onda, devojke se uvek stide da upo!etku poka&u #ta im je u du#i.
HARPAGON: Ima# pravo. (Marijani) Evo lepo devoj!e, dolazi moja "erka da vas pozdravi.
_________________
13 of 23 6/2/09 11:17 PM

vuk
~ administrator ~
Poruke: 5035
Lokacija: nigdina
Prizor VI
ELIZA, HARPAGON, MARIJANA, FROSINA
MARIJANA: Ja sam, gospo(ice, zadocnila sa ovom posetom.
ELIZA: Vi ste, gospo(ice, u!inili #to je trebalo ja da u!inim, i bio je red da ja pre vas do(em.
HARPAGON: Vidite kako je velika; ali korov brzo raste.
MARIJANA: (Polako Frosini) Uh! da odvratna !oveka.
HARPAGON: %ta ka&e lepotica?
FROSINA: Da ste vi divan !ovek.
HARPAGON: Vi mi ukazujete isuvi#e !aeti, ljupka i obo&avana.
MARIJANA: (Za sebe) Prava &ivotinja!
HARPAGON: Mnogo sam vam zahvalan za takva ooe"anja.
MARIJANA: (Za sebe) Ja vi#e ne mogu da izdr&im.
HARPAGON: Evo i mog sina da vam izrazi svoje duboko po#tovanje.
MARIJANA: (Frosini) Ah! Frosina, kakav slu!aj! Pa to je onaj o kome sam ti govorila.
FROSINA: (Marijani) Zaista neobi!an slu!aj.
HARPAGON: Vidim da se !udite #to vidite da imam tako veliku decu; ali ja "u se uskoro osloboditi i jednog i drugog.
Prizor VII
KLEANT, HARPAGON, ELIZA, MARIJANA, FROSINA
KLEANT: (Marijani) Gospo(ice, pravo da vam ka&em, ovo je susret koji, nema sumnje, nisam o!ekivao; i moj otac
me je iznenadio kada mi je malo!as kazao svoju nameru.
MARIJANA: I ja mogu isto da ka&em. Ovaj susret iznenadio je i mene kao i vas; nisam uop#te o!ekivala da mi se
ovako ne#to mo&e desiti.
KLEANT: Istina je, gospo(ice, da moj otac nije mogao u!initi bolji izbor i da sam neobi!no radostan #to mi se
ukazala !ast da vas vidim; ali i pored toga ja vas ne"u uveravati da mi je prijatan plan po kome biste mogli da
postanete moja ma"eha. Te#ko mi je, priznajem, da vam !estitam; i ja vam, dopustite, ne &elim tu titulu. Ovakve
re!i u!ini"e se nekima surove, ali sam uveren da "ete ih vi razumeti kao #to treba; vi, gospo(ice, mo&ete zamisliti
kako mora da mi je mrzak taj brak. Vama je poznato, znaju"i ko sam ja, kako taj brak ru#i moje &elje. I najzad, re"i
"u vam, sa dopu#tanjem svoga oca, kada bi to zavisilo od mene, ovaj brak se ne bi nikada ostvario.
HARPAGON: Kakva je to bezobrazna !estitka: #ta si joj sve napri!ao!
MARIJANA: A ja, kao odgovor, imam da vam ka&em da se u svemu sla&em sa vama; kao #to bi vama bilo mrsko da
ja budem va#a ma"eha, i meni bi isto tako bilo mrsko da vi budete moj pastorak. Nemojte ni pomisliti, molim vas,
da ja to tra&im da vam u!inim tu neprijatnost. Bilo bi mi vrlo &ao da vas o&alostim; i da me nije naterala jedna sila
kojoj ne mogu da se protivim, dajem vam re! da nikad ne bih pristala na brak koji vam zadaje bol.
HARPAGON: Ima pravo: na lud pozdrav treba takav i odgovor. Ja vas molim za opro#taj, lepotice, zbog drskosti
svoga sina. On je mladoludo, #to ne meri re!i koje ka&e.
MARIJANA: Budite uvereni da me ni najmanje nije uvredilo to #to mi je kazao; naprotiv, milo mi je #to mi je tako
otkrio svoja prava ose"anja. Ja volim takvo njegovo priznanje; i da je druk!ije govorio, manje bih ga cenila.
HARPAGON: Vi ste mnogo dobri #to tako pravdate njegove pogre#ke. Vreme "e ga opametiti, i vide"ete da "e
promeniti svoja ose"anja.
KLEANT: Ne, o!e, ja nisam kadar da ih promenim, i usrdno molim gospo(icu da u to veruje.
HARPAGON: Ma gle kako je pust: on i dalje sve lu(i!
KLEANT: Zar ho"ete da izneverim svoje srce?
HARPAGON: Opet? Umete li vi da promenite razgovor?
KLEANT: Pa, dobro! kad ba# &elite da govorim druk!ije: Dopustite, gospo(ice, da se ovde stavim na mesto svoga
oca, i priznam vam kako nisam video na svetu ni#ta !arobnije od vas; kako smatram da je najve"a sre"a vama se
svideti, a nazvati se va#im mu&om zna!i najve"u !ast, bla&enstvo koje mi se !ini lep#im nego sudbina najve"ih
vladara na zemlji. Da, gospo(ice, ja bih bio najsre"niji da postanete moja; tome "u posvetiti sve svoje sile. Nema
ni!ega #to ja ne bih u!inio samo vas da osvojim, i najve"e prepreke...
HARPAGON: Lak#e, sine, lak#e!
KLEANT: To je udvaranje koje !inim gospo(ici umesto vas.
HARPAGON: Imam, hvala bogu, i ja jezik da sam objasnim i nije mi potreban takav zastupnik. Hajde, dajte stolice.
FROSINA: Ne; bolje je da iz ovih stopa idemo na va#ar, da se ranije vratimo, pa posle da imate celo vreme za
razgovor.
HARPAGON: (Brendavoanu) Neka se onda upregnu konji. (Marijani) Molim vas, lepotice, da me izvinite #to sam
zaboravio da vam priredim malu u&inu pre no #to po(ete.
KLEANT: Pobrinuo sam se ja, o!e,'i poslao da se u va#e ime donese nekoliko tanjira kineskih pomorand&i, slatkih
limunova i kola!a.
HARPAGON: (Polako Valeru) Valere!
VALER: (Harpagonu) Poludeo je.
KLEANT: Mislite, o!e, da nije dovoljno? Gospo(ica je dobra, pa "e vas izviniti.
MARIJANA: Pa to nije ni trebalo.
KLEANT: Da li ste, gospo(ice, ikad videli sjajniji dijamant od ovog #to je na ruci moga oca?
MARIJANA: Zaista divno blista.
KLEANT: (Skida ga s o!eva prsta i daje Marijani) Treba izbliza da ga vidite.
MARIJANA: Vrlo je lep, zaista, i sjaji na sve strane.
KLEANT: (Stane pred Marijanu, koja ho"e da ga vrati) Ne, gospo(ice, on se nalazi u najlep#im rukama. To vam je
poklon od mog oca.
14 of 23 6/2/09 11:17 PM
HARPAGON: Od mene?
KLEANT: Je li, o!e, vi ho"ete da ga gospo(ica zadr&i za va#u ljubav?
HARPAGON: (Polako sinu) %ta ka&e#?
KLEANT: (Za sebe) Lepo pitanje! (Marijani) Daje mi znak da vas privolim da ga zadr&ite.
MARIJANA: Nisam rada...
KLEANT: (Marijani) %alite se? On nipo#to ne"e da ga primi natrag.
HARPAGON: (Za sebe) Polude"u.
MARIJANA: To bi bilo...
KLEANT: (Neprestano spre!avaju"i Marijanu da vrati prsten) Ne, ka&em vam, uvredi"ete ga.
MARIJANA: Ali, zaboga...
KLEANT: Nipo#to.
HARPAGON: (Za sebe) Grom te...
KLEANT: Eto se ljuti #to ga odbijate...
HARPAGON: (Tiho sinu) A nitkove!
KLEANT: (Marijani) Vidite kako je o!ajan.
HARPAGON: (Tiho, sinu. prete"i mu) Krvopijo.
KLEANT: Nije moja krivica, o!e. Ja !inim #to mogu da je nagovorim da ga zadr&i, ali je ona uporna.
HARPAGON: (Tiho sinu, ljutito) Lupe&u!
KLEANT: Vi ste, gospo(ice, krivi #to me otac grdi.
HARPAGON: (Tiho sinu, sa istim izrazom na licu) Bitango!
KLEANT: Pa#"e bolestan zbog vas. Smilujte se, gospo(ice, ne protivite se vi#e.
FROSINA: (Marijani) Bo&e! %ta se toliko zate&ete. Zadr&ite prsten kad gospodin to &eli.
MARIJANA: Da vas ne bih ljutila, zadr&a"u ga; pa "u vam ga drugom prilikom vratiti.
Prizor VIII
HARPAGON, MARIJANA, FROSINA, ELIZA, BRENDAVOAN
BRENDAVOAN: Gospodine, tu je jedan !ovek koji &eli da govori s vama.
HARPAGON: Reci mu da sam zauzet i neka do(e drugi put.
BRENDAVOAN: Ka&e da vam donosi novac.
HARPAGON: (Marijani) Izvinite. Vrati"u se odmah.
Prizor IX
HARPAGON, MARIJANA, KLEANT, ELIZA, LA MERLI%, VALER, FROSINA
LA MERLI%: (Dolazi tr!e"i i obori Harpagona) Gospodine...
HARPAGON: Uh! Pogiboh.
KLEANT: Kako je, o!e? Jeste li se povredili?
HARPAGON: Nitkova su sigurno platili moji du&nici da mi slomi vrat.
VALER: (Harpagonu) Nije ni#ta.
LA MERLI%: (Harpagonu) Gospodine, molim vas da mi oprostite, mislio sam da treba da dojurim #to pre.
HARPAGON: %ta "e# ovde, zlikov!e?
LA MERLI%: Da vam ka&em da su vam oba konja nepotkovana.
HARPAGON: Neka ih odmah odvedu potkiva!u.
KLEANT: Dok se konji ne potkuju, ja "u vas, o!e, zastupati u du&nosti doma"ina i odve#"u gospo(icu u ba#tu, i
naredi"u da se tamo donese u&ina.
HARPAGON: Valere, pripazi na sve to; i pobrini se, molim te, da spase# od tog jela sve #to mo&e#, pa da vratimo
trgovcu.
VALER: Budite bez brige.
HARPAGON: (Sinu) O bezdu#ni sine, zar ba# ho"e# da me upropasti#?
_________________

vuk
~ administrator ~
Poruke: 5035
Lokacija: nigdina
'IN IV
Prizor I
KLEANT, MARIJANA, ELIZA, FROSINA
KLEANT: U(imo ovde, tu "e nam biti mnogo bolje. Nema oko nas nikog sumnjivog, mo&emo slobodno govoriti.
ELIZA: Jeste, gospo(ice, brat mi je poverio ljubav koju gaji prema vama. Poznate su mi muke i nevolje zbog takvih
prepreka; stoga, verujte mi, sa puno usrdnosti mislim na va#u sudbinu.
MARIJANA: Slatka je to uteha imati na svojoj strani jednu takvu osobu kao #to ste vi; i ja vas preklinjem,
gospo(ice, da uvek imate prema meni to plemenito prijateljstvo, koje mo&e da mi ubla&i moju te#ku sudbinu.
FROSINA: Vi ste, bogami, oboje zlosre"ni ljudi, #to me niste, pre svega ovoga, obavestili kako stoje va#e stvari. Ja
bih vam zacelo u#tedela te brige i ne bih dopustila da do(e do ovog.
KLEANT: %ta "e#? Tako je htela moja zla sudbina. Ali, lepa Marijano, #ta ste vi odlu!ili?
MARIJANA: Na&alost! Zar ja mogu donositi kakve odluke? Ovako zavisna, #ta mogu drugo nego samo da &elim?
KLEANT: Zar ja u va#em srcu nemam druge potpore sem prostih &elja? Zar u njemu nema sa&aljenja? Ni dobrote
koja poma&e? Ni borbene ljubavi?
MARIJANA: %ta da vam ka&em? Zamislite sebe na mom mestu, pa recite #ta mogu da radim. Razmislite, uredite vi
15 of 23 6/2/09 11:17 PM
sami: ja se oslanjam na vas i verujem da ste toliko uvi(avni da "ete zahtevati od mene samo ono #to dopu#ta !ast i
pristojnost.
KLEANT: Nije mi lako. %ta mogu da u!inim ako po(em za va#im savetom i radim samo ono #to dopu#taju glupi
obziri neke stroge !asti i neke obazrive pristojnosti?
MARIJANA: Pa #ta biste vi hteli da !inim? Kad bih i htela da pre(em preko svih obzira na koje moramo mi &ene da
pazimo, zadr&alo bi me du&no po#tovanje prema mojoj majci. Ona me je uvek gajila sa najve"om ne&no#"u i ne bih
se mogla re#iti da je i!im o&alostim. Pristupite joj, upotrebite sve da biste je pridobili: mo&ete !initi i mo&ete joj re"i
sve #to ho"ete, ja vas ovla#"ujem; a kada bude trebalo jo# samo moja izjava u va#u korist, onda "u ja sama da joj
priznam #ta sve ose"am prema vama.
KLEANT: Frosina, dobra moja Frosina, ho"e# li da nam pomogne#?
FROSINA: Zar jo# pitate! Od sveg srca ho"u. Znate da sam po prirodi puna ljubavi za ljude; bog mi nije na!inio srce
od bronze i u&ivam da u!inim sitne usluge kada vidim da se dvoje !asno i po#teno vole. %ta da radimo?
KLEANT: Razmisli malo, molim te.
MARIJANA: Osvetli nam put kojim "emo i"i.
ELIZA: Izmisli ne#to da popravi# #to si u!inila.
FROSINA: To je prili!no te#ko. (Marijani) %to se ti!e va#e majke, ona je toliko razlo&na i valjda "e se mo"i pridobiti i
nagovoriti je da na sina prenese poklon koji je namenila ocu. (Kleantu) Ali #to smatram da je najgore jeste to #to je
va# otac vama otac.
KLEANT: To se razume.
FROSINA: Ho"u da ka&em da "e ga uhvatiti bes ako mu se poka&e da je odbijen; i posle toga ne"e biti voljan da da
pristanak na va# brak. Da bi ispalo kako valja, trebalo bi da on sam odbije, i postarati se nekako da vas omrzne.
KLEANT: Ima# pravo.
FROSINA: Jeste, imam pravo, znam ja to dobro. To je ono #to treba; ali nevolja je u tome kako na"i na!in. 'ekajte:
kada bismo imali kakvu postariju &enu, ovako ume#nu kao #to sam ja, i da ume da podra&ava neku otmenu damu,
sa slugama koje bismo na brzu ruku skupili, sa nekim neobi!nim imenom markize ili grofice, koju bismo pretstavili
kao da je iz Donje Bretanje, umela bih da uverim va#eg oca kako je to jedna bogata osoba, koja ima, sem ku"a, sto
hiljada talira gotovine; kako se ludo zaljubila u njega i &elela bi da postane njegova &ena, pa bi mu !ak i prepisala
bra!nim ugovorom celo svoje imanje. Uverena sam da bi se on zaneo za predlog; jer istina, on vas mnogo voli,
znam; ali malo vi#e voli novac. I kada bi, zaslepljen tim mamcem, pristao da se vas odrekne, ne mari ni#ta posle
#to bi se on razo!arao kada bi hteo da vidi bogatstvo na#e markize.
KLEANT: Sve to je vrlo dobro smi#ljeno.
FROSINA: Oslonite se samo vi na mene. Sad se setih jedne svoje prijateljice, koja je kao naru!ena za ono #to nama
treba.
KLEANT: Budi uverena, Frosina, u moju zahvalnost ako sprovede# tu stvar. Ali, moja lepa Marijana, molim vas,
najpre da pridobijemo va#u majku: mnogo to zna!i ako pokvarimo taj brak. A vi sa svoje strane, preklinjem vas,
u!inite sve #to mo&ete; nek vam poslu&i mo" koju imate kod majke zbog njene ljubavi prema vama; upotrebite do
kraja ljupku re!itost, svemo"ne !ari koje je bog dao va#im o!ima i va#im ustima; i ne zaboravite, molim vae, ne&ne
re!i, one slatke molbe, ona dirljiva umiljavanja kojima, uveren sam, ne mo&e ni#ta da se odrekne.
MARIJANA: U!ini"u sve #to mogu i ne"u ni#ta zaboraviti.
Prizor II
HARPAGON, KLEANT, MARIJANA, ELIZA, FROSINA
HARPAGON: (Za sebe; ne vide ga) Oho! Moj sin ljubi ruku svojoj budu"oj ma"ehi a njegova budu"a ma"eha se ne
buni mnogo. Bi"e da ima tu ne#to.
ELIZA: Evo oca.
HARPAGON: Kola su spremna. Mo&ete po"i kad vam se svidi.
KLEANT: Po#to vi ne idete, o!e, ja "u ih povesti.
HARPAGON: Ne, ostanite. Mogu one i same; a vi ste mi potrebni.
Prizor III
HARPAGON, KLEANT
HARPAGON: De, nastranu #to "e ti biti ma"eha, kako se tebi svi(a ova osoba?
KLEANT: Kako mi se svi(a?
HARPAGON: Da, njeno pona#anje, njen stas, njena lepota, njena pamet?
KLEANT: I ovako, i onako.
HARPAGON: Ni#ta vi#e.
KLEANT: Iskreno da vam ka&em nisam na#ao ono #to sam o!ekivao. Pona#anje joj je suvi#e slobodno; stas joj je
dosta nezgrapan, lepota osrednja, pamet sasvim obi!na. Nemojte mioliti, o!e, da vam to govorim da bih vas
odvratio; jer ma"ehu, kao ma"ehu, volim ovu kao i svaku drugu.
HARPAGON: Ipak, malo!as si joj govorio...
KLEANT: Kazao sam joj neke ljubaznosti, u va#e ime, ali zato da vama ugodim.
HARPAGON: Tako, dakle, ti ne ose"a# nikakve naklonosti prema njoj?
KLEANT: Ja? Nimalo.
HARPAGON: $ao mi je; jer to mi kvari jednu misao koja mi je pala na pamet. Kada sam je ovde video, ja sam
porazmislio o svojim godinama; i pomislio sam kako "e me mo"i ogovarati #to se &enim tako mladom osobom. Ova
misao me je nagnala da napustim takvu nameru, a kako sam je zaprosio i dao re!, ja bih ti je ustupio ali, ti, eto,
ose"a# prema njoj odvratnost.
KLEANT: Meni?
HARPAGON: Tebi.
KLEANT: Da se o&enim?
HARPAGON: Da se o&eni#.
KLEANT: Onda da vam ka&em: istina da ona nije po mojoj volji; ali da bih vam ugodio, o!e, ja "u pristati da se njom
16 of 23 6/2/09 11:17 PM
o&enim, ako vi to &elite.
HARPAGON: Ja? Razlo&itiji sam ja nego #to ti misli#: ne"u ja da te silom gonim.
KLEANT: Ali ja "u u!initi taj napor vama za ljubav.
HARPAGON: Ne, ne: brak u kome nema ljubavi ne mo&e biti sre"an.
KLEANT: To "e mo&da posle do"i, o!e; ka&u da je ljubav plod braka.
HARPAGON: Ne; tu !ovek ne treba da stavlja na kocku; mo&e imati neprijatnih posledica, kojima ja ne &elim da te
izla&em. Da si prema njoj imao makar malo naklonosti, u dobri !as: ja bih uredio da se ti mesto mene njom o&eni#;
ali po#to to nije slu!aj, osta"u pri svojoj prvoj odluci, i ja "u se njom o&eniti.
KLEANT: Pa, dobro, o!e, kad stvari tako stoje, moram vam otkriti svoja ose"anja, moram vam odati na#u tajnu.
Istina je da ja nju volim od onog dana kada sam je video u #etnji; da sam malopre imao nameru zamoliti vas za
dopu#tenje da se njom o&enim; i da me je zadr&ala samo izjava va#ih ose"anja i strah da vas ne uvredim.
HARPAGON: Jeste li je posetili kojiput?
KLEANT: Jesam, o!e.
HARPAGON: Vi#e puta?
KLEANT: Dosta za ovo kratko vreme.
HARPAGON: Jesu li vas lepo primale?
KLEANT: Vrlo lepo, ali nisu znale ko sam; zato se Marijana onako iznenadila malo!as.
HARPAGON: Jeste li joj izjavili svoju ljubav i nameru da je uzmete za &enu?
KLEANT: Kako ne; !ak sam i njenoj majci ne#to nagovestio.
HARPAGON: A kako je ona primila va#u ponudu?
KLEANT: Vrlo lepo.
HARPAGON: A da li devojka odgovara na va#u ljubav?
KLEANT: Po svemu, o!e, !ini mi se da ona gaji izvesna ose"anja prema meni.
HARPAGON: (Za sebe) Dobro je #to sam saznao ovu tajnu; upravo ono #to sam hteo. (Glasno) E. sine, znate #ta?
Da se re#ite da napustite svoju ljubav; da se okanete osobe koju ja ho"u za sebe; i da se #to pre o&enite onom koju
su vam izabrali.
KLEANT: Zar, o!e, da se tako sa mnom igrate? Pa dobro! Kad su stvari dotle do#le, izjavljujem vam da se ja nikada
ne"u odre"i ljubavi koju ose"am prema Marijani, da "u i"i dokraja u tome da je od vas otmem, i da "u ja, ako vi
imate pristanak majke, na"i druge koji "e se boriti za mene.
HARPAGON: %ta, vucibatino! ti se usu(uje# da mi kvari# posao?
KLEANT: Vi to meni kvarite; ja sam do#ao pre vas.
HARPAGON: Zar nisam ja tvoj otac? Zar nisi du&an da me po#tuje#?
KLEANT: Ovo nisu stvari u kojima sinovi treba da slu#aju o!eve; a ljubav ne poznaje nikog.
HARPAGON: Nau!i"u ja tebe tojagom da me dobro poznaje#.
KLEANT: Pretnjama ne"ete ni#ta posti"i.
HARPAGON: Okanu"e# se Marijane.
KLEANT: Nipo#to.
HARPAGON: Ama dajte mi tojagu smesta.
Prizor IV
$AK, HARPAGON, KLEANT
$AK: De, de, gospodo, #ta je to? %to to nameravate?
KLEANT: Ni brige me za to!
$AK: (Kleantu) De! Gospodine, polako.
HARPAGON: Meni da govori tako bestidno!
$AK: (Harpagonu) Ma, za ime boga, gospodine!
KLEANT: Ne"u ustupiti nipo#to.
$AK: (Kleantu) Ama, zar ocu!
HARPAGON: Pusti me da mu poka&em.
$AK: (Harpagonu) Zar sina? Mene - to jo# nekako ide.
HARPAGON: Uzimam te za sudiju, $a!e, da vidi# da sam u pravu.
$AK: Pristajem. (Kleantu) Uklonite se malo.
HARPAGON: Ja volim jednu devojku i ho"u da se njome o&enim; a ova vucibatina se drznuo da je i on voli i da
pola&e pravo na nju i pored moje zabrane.
$AK: A! Nema pravo.
HARPAGON: Zar nije to stra#no, sin koji ho"e da se preganja sa ocem? I zar nije on du&an da iz po#tovanja ne dira
u moja ose"anja?
$AK: Imate pravo. 'ekajte da mu ja ka&em, a vi budite tu. (Ide do Kleanta na drugi kraj pozornice)
KLEANT: Pa, dobro! Jeste, kada te je on izabrao za sudiju, ne odri!em. Nije mi va&no ko "e to biti; i ja pristajem,
$a!e, da nam ti sudi# u ovom na#em sporu.
$AK: Ukazujete mi veliku !ast.
KLEANT: Ja sam zaljubljen u jednu mladu osobu koja se ne oglu#uje o moje &elje i ljubazno prihvata moje namere;
a mom ocu palo na pamet da pomuti na#u ljubav svojom prosidbom.
$AK: Sigurno je da nema pravo.
KLEANT: Zar ga nije sramota, u njegovim godinama, da pomi#lja na &enidbu? Zar mu dolikuje da se jo# zaljubljuje?
I zar ne bi trebalo da ostavi to mladi"ima?
$AK: Imate pravo, on tera sprdnju. 'ekajte da mu ka&em koju re!. (Vra"a se Harpagonu) Pa va# sin nije tako
nastran kao #to ka&ete, on prima razlog. On ka&e da zna da vas mora po#tovati, da je samo prasnuo u prvoj jarosti i
da "e vam se pokoriti u svemu #to &elite, pod uslovom da sa njim ljubaznije postupate i da ga o&enite nekom
osobom kojom bi on bio zadovoljan.
HARPAGON: Onda mu reci, $a!e, da tako mo&e o!ekivati od mene sve #to &eli; i da, izuzev Marijane, ima slobodu
da bira koju god ho"e.
17 of 23 6/2/09 11:17 PM
$AK: Pustite vi samo mene. (Odlazi sinu) Pa va# otac nije tako nerazlo&an kako ga vi pretstavljate; i on mi je
potvrdio da ga je to razljutila va#a naprasitost; da je on samo uvre(en va#im postupanjem, a da je vrlo raspolo&en
da pristane na ono #to vi &elite, pod uslovom da se lepo pona#ate i poka&ete uvi(avnost, po#tovanje i poslu#nost
koje sin duguje ocu.
KLEANT: O, $a!e, mo&e# ga uveriti: ako mi da Marijanu, da "u mu biti najpokorniji na svetu i da "u raditi sve #to
ho"e.
$AK: (Harpagonu) Sve je gotovo. Pristaje kako vi ka&ete.
HARPAGON: Eto, tako valja.
$AK: (Kleantu) Sve je u redu. Zadovoljan je va#im obe"anjima.
KLEANT: Hvala bogu!
$AK: Gospodo, ostaje samo da se razgovorite: eto sad ste se slo&ili; a zamal' se niste posva(ali, jer niste slu#ali
jedan drugog.
KLEANT: Mili moj $a!e, bi"u ti zahvalan celog &ivota.
$AK: Nema na !emu, gospodine.
HARPAGON: Ti si me zadovoljio, $a!e, i time zaslu&io nagradu. Idi, a ja te ne"u zaboraviti, budi uveren. (Vadi iz
d&epa maramicu, a $ak pomisli da "e mu on ne#to dati)
$AK: LJubim vam ruke.
_________________

vuk
~ administrator ~
Poruke: 5035
Lokacija: nigdina
Prizor V
KLEANT, HARPAGON
KLEANT: Ja vas molim da mi oprostite, o!e, za moj ispad.
HARPAGON: Nije to ni#ta.
KLEANT: Verujte mi da od sveg srca &alim.
HARPAGON: A ja se od sveg srca radujem #to vidim da si razborit.
KLEANT: Sa koliko dobrote vi tako brzo zaboravljate moju pogre#ku!
HARPAGON: Roditelji lako zaboravljaju pogre#ke svoje dece kad se oni vrate na svoje mesto.
KLEANT: Kako! Bez ikakve ljutnje na moje ludosti?
HARPAGON: Na to me obavezuje# svojom !a#"u i po#tovanjem.
KLEANT: Ja vam obe"avam, o!e, da "u do groba sa!uvati u srcu uspomenu na va#u dobrotu.
HARPAGON: A ja ti obe"avam da "e# od mene dobiti sve #to za&eli#.
KLEANT: O, o!e, ja vam vi#e ni#ta ne tra&im; dosta ste mi dali kad ste mi dali Marijanu.
HARPAGON: Kako?
KLEANT: Ka&em, o!e, da ste mi pri!inili toliko zadovoljstvo i da sam o!aran va#om dobrotom #to ste mi ustupili
Marijanu.
HARPAGON: A ko to ka&e da sam ti ustupio Marijanu?
KLEANT: Vi, o!e.
HARPAGON: Ja?
KLEANT: Zacelo.
HARPAGON: Kako? Ti si obe"ao da se odrekne#.
KLEANT: Ja, da se odreknem?
HARPAGON: Jeste.
KLEANT: Nikad.
HARPAGON: Ti dakle ne misli# da odustane#?
KLEANT: Naprotiv, odlu!an sam vi#e no ikad.
HARPAGON: %ta, vucibatino, ti opet?
KLEANT: Ni#ta me ne mo&e izmeniti.
HARPAGON: 'ekaj samo, lupe&u.
KLEANT: Radite #to god ho"ete.
HARPAGON: Zabranjujem ti da mi ikad izi(e# na o!i.
KLEANT: U dobri !as!
HARPAGON: Ja te se odri!em.
KLEANT: Odri!ite se.
HARPAGON: Ja te ne priznajem vi#e za sina.
KLEANT: Neka bude.
HARPAGON: Ja te isklju!ujem iz nasledstva.
KLEANT: Kako vam je volja.
HARPAGON: I ja te proklinjem.
KLEANT: Ne znam #ta "u s va#im darovima.
Prizor VI
LA FLE%, KLEANT
LA FLE%: (Izlaze"i iz bappe sa jednom kutijom) Uh! Gospodine, ba# vas na(oh kad treba. Brzo za mnom.
KLEANT: %ta ima?
LA FLE%: Po(ite za mnom kad vam ka&em: stvari dobro stoje.
KLEANT: Kako?
LA FLE%: Va#a sre"a!
18 of 23 6/2/09 11:17 PM
KLEANT: %ta?
LA FLE%: Vrebao sam ovo ceo dan.
KLEANT: Ama #ta to?
LA FLE%: Blago va#eg oca, do!epao sam ga.
KLEANT: Kako si to uspeo?
LA FLE%: Sve "ete !uti. Be&imo; !ujem gde vi!e.
Prizor VII
HARPAGON: (Vi!e iz ba#te i dolazi gologlav) Dr&'te lopova! Dr&'te lopova! Razbojnika! Ubicu! Pravdo, pravedni bo&e!
propao sam, ubili su me, zaklali me, pokrali su mi novac! Ko je taj? %ta je s njim? Gde je? Kud se krije? Kako da ga
na(em? Kud da jurim? Ili da ne jurim? Da nije tamo? Da nije ovde? Ko je to? Stoj! Vrati mi moj novac, lupe&u!...
(%!epa sam sebe za ruku) Ah to sam ja. Glava mi se pomutila i ne znam gde sam, ni ko sam, ni #ta radim. Jao! moj
jadni novac, moj jadni novac, moj dragi prijatelj! Uze#e mi te! a bez tebe nemam oslonca, ni utehu, ni radost, sve je
za mene svr#eno, #ta "u vi#e na ovom svetu; bez tebe ne mogu da &ivim! Svr#eno je, ne mogu vi#e! Umirem, mrtav
sam, zakopan sam. Zar nema nikog da me o&ivi, da mi vrati moj dragi novac, ili da mi ka&e ko ga je uzeo! Uh! %ta
ka&ete? Nije niko. Ko je da je, morao je prvo pa&ljivo da vreba trenutak; izabrao je ba# onda kad sam govorio
izrodu, mom sinu. Hajdemo. Ho"u da tra&im sud, da se ispita cela ku"a: slu&avke, sluge, sin, "erka, pa i ja. Koliko ih
se skupilo! Na koga god bacim pogled sumnjiv mi je i sve mi se !ini to je lopov. Ej! O !emu to tamo govorite? O
onom koji me je pokrao? Kakva je to larma tamo? Je li moj lopov tu? Smilujte se, ako ko zna o mome lopovu,
preklinjem ga da mi ga ka&e. Da se nije sakrio tu me(u vas? Svi me gledaju, pa mi se smeju. Vide"ete, i oni su
sigurno ume#ani u kra(u mog novca. Ovamo brzo, komesari, panduri, &andari, sudije, mu!ili#ta, ve#ala i d&elati.
Ho"u da se pove#a ceo svet; a ako ne na(em svoj novac obesi"u se i ja.
'IN V
Prizor I
HARPAGON, KOMESAR, NJEGOV PISAR
KOMESAR: Pustite vi samo mene: znam ja svoj posao, hvala bogu! Ne tra&im ja sad prvi put ko je izvr#io kra(u. Da
mi je onoliko kesa sa hiljadu franaka koliko sam ih poslao na ve#ala!
HARPAGON: U interesu je vlasti da uzme ovu stvar u svoje ruke; i ako se ne na(e moj novac, tu&i"u se sudu protiv
suda.
KOMESAR: Treba pristupiti svim propisanim postupcima. Ka&ete da je u onoj kutiji bilo...?
HARPAGON: Deset hiljada talira ta!no.
KOMESAR: Deset hiljada talira!
HARPAGON: (Pla!u"i) Deset hiljada talira.
KOMESAR: Kra(a je krupna.
HARPAGON: Nema te kazne koja bi bila dovoljna za tako stra#an zlo!in, i ako ostane neka&njen, ne"e vi#e biti
sigurne ni najve"e svetinje.
KOMESAR: U kakvom je novcu bila ta suma?
HARPAGON: Sve u samim !istim zlatnicima.
KOMESAR: Na koga sumnjate za ovu kra(u?
HARPAGON: Na ceo svet; i tra&im da pozatvarate celu varo# i predgra(a.
KOMESAR: Potrebno je, verujte mi, ne upla#iti nikog, nego se polako truditi da se pribave kakvi dokazi, da bi se
zatim moglo strogo po zakonu tra&iti da vam se vrati ukra(eni novac.
Prizor II
$AK, HARPAGON, KOMESAR, NJEGOV PISAR
$AK: (u dnu pozornice. Obra"aju"i se na onu stranu odakle dolazi) Odmah se vra"am. Zaklati ga brzo. osmudeti mu
noge, metnuti ga u vrelu vodu, pa da se obesi o tavanicu.
HARNAGON: Koga? Onog #to me pokrao?
$AK: Ka&em za prase koje mi je poslao va# nastojnik, pa ho"u da vam ga spremim kako ja umem.
HARPAGON: Nije re! o tom; evo gospodina s kim treba da govorite o ne!em drugom.
KOMESAR: ($aku) Ni#ta se ne bojte. Ja sam !ovek koji vam ne"e nikakvo zlo, i sve "e i"i vrlo glatko.
$AK: (Harpagonu) Gospodin "e biti na ve!eri?
KOMESAR: Dragi prijatelju, ovde ne treba ni#ta sakrivati od va#eg gospodara.
$AK: Bogami, gospodine, ja "u pokazati sve #to umem i ugosti"u vas najbolje #to mogu.
HARPAGON: Ama nije re! o tome.
$AK: Ako vam ne spremim kako ja to &elim, krivica je na#eg gospodina nastojnika koji mi je potkusio krila svojom
#tednjom.
HARPAGON: Podmukli stvore! O drugom mi govorimo, ne o ve!eri. Ho"u da mi ka&e# #ta zna# o novcu koji mi je
ukraden.
$AK: Ukrali vam novac!
HARPAGON: Da, lupe&u! Da"u da te obese ako mi ga ne vrati#.
KOMESAR: (Harpagonu) Ma, nemojte tako da postupate sa njim. Ja po njegovom licu vidim da je po#ten !ovek, i da
nema potrebe zatvoriti ga pa da vam ka&e sve #to &elite da znate. ($aku) Da, prijatelju, ako sve priznate, ni#ta vam
ne"e biti i va# "e vas gospodar pristojno nagraditi. NJemu su danas ukrali novac i nije mogu"no da vi o tome ne
znate ni#ta.
$AK: (Za sebe) Ba# prilika da se osvetim na#em nastojniku: otkako je on u ku"i, on je ljubimac, slu#aju se samo
njegovi saveti; a i le&e mi na srcu malopre(a#noe batine.
HARPAGON: %ta to premi#lja#?
KOMESAR: (Harpagonu) Neka ga: sprema se da vam sve prizna; ja sam vam rekao da je on po#ten !ovek.
$AK: Gospodine, kad ho"ete da vam ka&em, ja mislim da je to uradio gospodin va# dragi nastojnik.
19 of 23 6/2/09 11:17 PM
HARPAGON: Valer?
$AK: Da.
HARPAGON: On, koji mi je izgledao tako veran?
$AK: On glavom. Ja mislim da vas je on to pokrao.
HARPAGON: Po !emu ti to misli#?
$AK: Po !emu?
HARPAGON: Jest.
$AK: Ja mislim... #to tako mislim.
KOMESAR: Potrebno je izneti dokaze koje imate.
HARPAGON: Jesi li ga video da se #unja oko mesta na kome je bio moj novac?
$AK: Jesam, odista. Gde je bio va# novac?
HARPAGON: U ba#ti.
$AK: Ta!no: video sam ga da se #unja u ba#ti. A u !emu je bio taj novac?
HARPAGON: U jednoj kutiji.
$AK: Upravo tako: video sam jednu kutiju kod njega.
HARPAGON: A kakva je bila ta kutija? Vide"u odmah je li to moja.
$AK: Kakva je?
HARPAGON: Jest.
$AK: Ona je... ona je kao kutija.
KOMESAR: Razume se! ali opi#i nam je malo, da vidimo.
$AK: To je velika kutija.
HARPAGON: Ona #to su mi ukrali je mala.
$AK: E, jest, ona je mala, ako se tako uzme; ali je ja zovem velikom po onom #to je u njoj.
KOMESAR: A kakve je boje?
$AK: Kakve boje?
KOMESAR: Da.
$AK: Ona je boje... tako, izvesne boje... Pomozite mi re"i.
HARPAGON: Uh!
$AK: Da nije crvena?
HARPAGON: Ne, siva.
$AK: E, da, sivocrvena: to htedoh re"i.
HARPAGON: Nema sumnje, to je ona sigurno, Zapi#ite, gospodine, njegov iskaz. Bo&e! Kome otsad verovati? Ne
treba se vi#e kleti ni u #ta; i verujem da "u posle ovoga biti u stanju sam sebe da kradem.
$AK: Gospodine, evo ga dolazi. Nemojte mu bar re"i da sam ga ja prokazao.
_________________

vuk
~ administrator ~
Poruke: 5035
Lokacija: nigdina
Prizor III
VALER, HARPAGON, KOMESAR, NJEGOV PISAR, $AK
HARPAGON: Hodi bli&e: hodi da prizna# najcrnje delo, najstra#niji napad koji je ikad u!injen
VALER: %ta &elite, gospodine?
HARPAGON: %ta, izdajni!e, zar se ne stidi# svog zlo!ina?
VALER: O kakvom to zlo!inu govorite?
HARPAGON: O kakvom zlo!inu govorim, bestidni!e? Kao da ne zna# #ta ho"u da ka&em. Zalud se trudi# da zaturi#
trag: delo je otkriveno, o svemu su me malo!as izvestili. Zar tako da zloupotrebi# moju dobrotu, da se uvu!e# u
moju ku"u, da me izda#? da mi ovako ne#to priredi#?
VALER: Gospodine, kad ste ve" sve doznali, ne"u da uvijam i prizna"u vam kako stoji stvar.
$AK: (Za sebe) O, o! Da nisam pogodio slu!ajno?
VALER: Mislio sam da vam o tome govorim i tra&io sam za to zgodnu priliku; ali kad je tako, preklinjem vas da se ne
ljutite i da saslu#ate moje razloge.
HARPAGON: A kakve to razloge mo&e# da mi da#, bestidni lupe&u?
VALER: Ah! Gospodine, nisam zaslu&io takve pogrde. Istina je da sam vas uvredio; ali, ipak, moja je pogre#ka takva
da se mo&e oprostiti.
HARPAGON: %ta, zaslu&uje# opro#taj? Takva zaseda? takvo razbojni#tvo?
VALER: Imajte milosti, ne ljutite se. Kad me budete saslu#ali, vide"ete da zlo nije tako veliko kao #to vi ka&ete.
HARPAGON: Zlo nije tako veliko kao #to ja ka&em! %ta! Moja krv, moja utroba, zlikov!e!
VALER: Va#a krv, gospodine, nije zapala u r(ave ruke. Ja sam iz dobre ku"e i ne mogu joj u!initi nepravdu; u svemu
ovom nema ni!eg #to ne bih mogao popraviti.
HARPAGON: Ja to i tra&im, da mi vrati# #to si mi oteo.
VALER: Va#a !ast, gospodine, bi"e potpuno zadovoljena.
HARPAGON: Nije tu u pitanju nikakva !ast, ve" da mi ka&e# ko te je nagovorio na to delo?
VALER: Ko, pitate me?
HARPAGON: Sigurno, pitam te.
VALER: Bo&anstvo koje pravda sve #to se u njegovo ime !ini: LJubav.
HARPAGON: LJubav?
VALER: Da.
HARPAGON: Lepa ljubav, lepa ljubav, bogami! ljubav prema mojim zlatnicima.
VALER: Ne, gospodine, nije me namamilo va#e bogatstvo; nije me ono zasenilo, i ja vas uveravam da ne &elim ni#ta
20 of 23 6/2/09 11:17 PM
od sveg va#eg blaga, samo da mi ostavite ovo #to imam.
HARPAGON: Ne, to nikad, (avo da te nosi! Ne"u ti ja to ostaviti. Ma, vidite tu bezo!nost, ho"e da zadr&i ono #to mi
je ukrao.
VALER: Zar vi to zovete kra(om?
HARPAGON: Da l' to zovem kra(om! Toliko blago!
VALER: To je blago, zaista, i najdragocenije #to imate, sigurno; ali to ne zna!i da "ete ga izgubiti ako ga meni
ostavite. Ja vas molim kle!e"i za to dra&esno blago; u!ini"ete dobro delo ako mi ga date.
HARPAGON: Ne"u ja to ni#ta da radim; #ta to treba da zna!i?
VALER: Mi smo se zarekli na vernost i zakleli se da se ne rastavimo.
HARPAGON: Divna zakletva, krasno zaricanje!
VALER: Da, mi smo se zaverili jedno drugom da se nikad ne rastanemo.
HARPAGON: Spre!i"u vas ja u tome, budite uvereni.
VALER: Samo nas smrt mo&e razdvojiti.
HARPAGON: Taj je ba# poludeo za mojim novcem.
VALER: Ja sam ve" rekao, gospodine, da me nikakva korist nije navela da u!inim #to sam u!inio. Moje srce nije
po#lo za pobudama koje mi vi pripisujete; jedan plemenitiji lovod me je doveo do ove odluke.
HARPAGON: Jo# "e ispasti da on iz hri#"anske ljubavi ho"e da prisvoji moje blago; ali postara"u se ja za to; na sudu
"u ja na"i pravdu, bezdu#ni lupe&u.
VALER: Radite kako ho"ete, ja sam spreman da podnesem sve va#e napade. Ali vas molim da bar verujete da, ako
ima neke krivice, kriv sam jedino ja, a va#a "erka nije u svemu tome nimalo kriva.
HARPAGON: Nijenego; ko "e jo# i da pomisli da se moja "erka me#ala u taj zlo!in. Ali ja ho"u da mi vrati# moju
imovinu i da mi prizna# na koje si je mesto odneo.
VALER: Ja je nisam odneo, ona je jo# kod vas.
HARPAGON: (Za sebe) O moja mila kutijo. (Glasno) Nije izneta iz moje ku"e?
VALER: Ne, gospodine.
HARPAGON: Ma, reci ti meni: jesi li je dirnuo?
VALER: Ja, da je dirnem? O, vi ste nepravedni prema njoj i prema meni; ja za njom plamtim !istom ljubavi punom
po#tovanja.
HARPAGON: (Za sebe) Plamti za mojom kutijom?
VALER: Vi#e bih voleo umreti nego da je i u misli uvredim: ona je toliko nevina i po#tena.
HARPAGON: (Za sebe) Moja kutija toliko po#tena?
VALER: Ja sam samo u&ivao da je gledam, i nikakva zla misao nije obesvetila ljubav koju su mi nadahnule njene
divne o!i.
HARPAGON: Divne o!i moje kutije? On govori o njoj kao ljubavnik o svojoj dragani.
VALER: Kloda, gospodine, zna za sve ovo, i ona vam mo&e posvedo!iti.
HARPAGON: %ta, moja slu&avka je sau!esnik u ovoj kra(i?
VALER: Da, gospodine, ona je bila svedok na#eg zaricanja, ona mi je, po#to se uverila u moje po#tene namere,
pomogla da privolim va#u "erku da mi da svoju re! i primi moju.
HARPAGON: (Za sebe) Da ovaj ne bulazni #to se upla#io od tu&be sudu? (Glasno) %ta ti ovde bulazni# o mojoj "erci?
VALER: Ka&em, gospodine, da sam s velikom mukom uspeo da njena !ednost usli#i &elje moje ljubavi.
HARPAGON: 'ija !ednost?
VALER: Va#e "erke; i tek je ju!e pristala da potpi#emo obe"anje da "emo se ven!ati.
HARPAGON: Moja "erka obe"ala da se ven!a s tobom?
VALER: Da, kao #to sam to i ja njoj sa svoje strane obe"ao.
HARPAGON: O, bo&e! Jo# jedna beda!
$AK: (Komesaru) Zapi#ite, gospodine, zapi#ite.
HARPAGON: Dvostruka nesre"a! Vrhunac o!ajanja! (Komesaru) Gospodine, vr#ite svoju du&nost; neka se on oltu&i
kao lopov i kao zavodnik.
VALER: Ti nazivi meni ne nrili!e; i kada se bude doznalo ko sam ja...
Prizor IV
ELIZA, MARIJANA, FROSINA, HARPAGON, VALER, $AK, KOMESAR, NJEGOV PISAR
HARPAGON: Ah, nevaljalice k"eri! k"eri nedostojna ovakvog oca! Zar tako ti slu#a# savete koje sam ti davao?
Zaljubljuje# se u jednog bestidnog lopova i obe"ava# mu da se uda# za njega bez moga pristanka? Ali "ete se
prevariti i jedno i drugo. (Elizi) 'etiri dobra zida jam!i"e mi za tvoje vladanje. (Valeru) A ve#ala "e me osvetiti zbog
tvoje drskosti, lupe&u bezobrazni.
VALER: Tamo ne"e suditi va#a srd&ba; bar "e me saslu#ati pre nego #to me osude.
HARPAGON: Pogre#io sam ja kad sam kazao ve#ala, bi"e# ti &iv prikovan za to!ak.
ELIZA: (Klekne pred oca) O, o!e! Budite malo !ove!niji i nemojte i"i do kraja u svojim o!inskim pravima. Nemojte
se zavesti prvim nastupom svoga gneva i pri!ekajte malo pre nego #to odlu!ite #ta "ete u!initi. Potrudite se da bolje
upoznate onog na koga se &alite: on je sasvim druk!iji nego #to vi mislite o njemu; i vi se ne"ete toliko !uditi #to
sam mu obe"ala da "u po"i za njega kada saznate da me jo# odavno ne biste imali da nije bilo njega. Da, o!e, on je
taj koji me je spasao iz opasnosti koja vam je poznata, kad se zamalo nisam utopila, i kome ste obavezni za &ivot
ove iste k"eri, kojoj...
HARPAGON: Sve to nije ni#ta; za mene bi bilo bolje da te je pustio da se utopi# nego li da !ini ovo #to je u!inio.
ELIZA: O!e, preklinjem vas o!inskom ljubavlju da me...
HARPAGON: Ne, ne, ne"u ni#ta da !ujem: neka sud vr#i svoju du&nost.
$AK: (Za sebe) Plati"e# mi ti za one batine!
FROSINA: (Za sebe) Da !udne zbrke.
Prizor V
ANSELM, HARPAGON, ELIZA, MARIJANA, FROSINA, VALER, $AK, KOMESAR, NJEGOV PISAR
21 of 23 6/2/09 11:17 PM
ANSELM: %ta je to, gospodine Harpagone? Vi ste vrlo uzbu(eni.
HARPAGON: O, gospodine Anselme, pred vama je najnesre"niji !oozek; napravila se pometnja i nered ba# kad
dolazite da sastavljate ugovor. Nasr"u mi na imanje, nasr"u na !ast; i evo ovaj izdajnik, ovaj zlikovac, koji je
pogazio najsvetija prava, koji se u#unjao u moju ku"u pod vidom nastojnika da mi pokrade moj novac i da mi
zavede k"er.
VALER: Ko misli na va# novac o kome vi trabunjate?
HARPAGON: Jeste, oni su se zaru!ili. Ta sramota se ti!e vas, gospodine Anselme, i vi treba da ga poterate i da ga
tu&ite sudu da biste se osvetili zbog njegove bezo!nosti.
ANSELM: Moja namera nije da se &enim silom, niti da tra&im ljubav koja je drugom data; ali sam spreman da se za
va#e interese zalo&im kao za svoje.
HARPAGON: Evo ovaj je gospodin jedan po#ten komesar koji "e, kako mi je rekao, u svemu ispuniti svoju du&nost.
(Pokazuju"i Valera komesaru) Udesite ga valjano, gospodine, i poka&ite njegovo zlo!instvo.
VALER: Ja ne razumem kakav mi se to zlo!in mo&e pripisati zbog ljubavi koju gajim prema va#oj "erci; i kakva je to
kazna na koju mislite da mogu biti osu(en zbog na#e veridbe kada se dozna ko sam ja...
HARPAGON: Do(avola sa svim tim pri!ama; svet je danas prepun tih la&nih plemi"a, tih varalica, koji se koriste
svojim mra!nim poreklom i drsko se zakite prvim sjajnim imenom koje im padne na um.
VALER: Znajte da sam ja suvi#e ponosan da bih se kitio ne!im #to mi ne pripada, i da ceo Napulj mo&e da svedo!i o
mom poreklu.
ANSELM: Polako! Pazite dobro #ta "ete re"i. Izla&ete se opasnosti vi#e nego #to mislite. Vi govorite pred !ovekom
kome je poznat ceo Napulj i koji mo&e lako proceniti koliko ima istine u onom #to budete ispri!ali.
VALER: (Stavljaju"i, pun ponosa, #e#ir na glavu) Nemam ja ni!eg da se bojim, i ako poznajete Napulj, vi znate ko je
bio don Toma od Albur!ija.
ANSELM: Sigurno da ga znam; i malo je ljudi koji su ga poznavali tako kao ja.
HARPAGON: %ta me se ti!e i don Toma i don Martin. (Vidi da gore dve sve"e i ugasi jednu)
ANSELM: Molim vas, pustite ga da govori, vide"emo #ta "e da ka&e.
VALER: Ho"u da ka&em da je on moj otac.
ANSELM: On?
VALER: Da.
ANSELM: Koje#ta; vi se #alite. Na(ite neku drugu pri!u kojom "ete bolje uspeti, i nemojte misliti da "ete se izvu"i
ovom la&ju.
VALER: Pazite #ta govorite. To nije prevara; ja ne tvrdim ni#ta #to ne bih mogao dokazati.
ANSELM: %ta? Vi smete tvrditi da ste sin don Tome od Albur!ija?
VALER: Da, smem; i ja sam spreman da pred celim svetom branim tu istinu.
ANSELM: 'udna je ta smelost. Znajte, da vas zastidim, da ima bar #esnaest godina otkako je !ovek o kome
govorite nastradao na moru sa decom i &enom kada je hteo da ih spase od svirepih gonjenja u napuljskoj pobuni,
zbog koje je oti#lo u izgnanstvo vi#e plemi"kih porodica,
VALER: Da; ali znajte, da ja vas zastidim, da je njegovog sina od sedam godina sa jednim slugom spasla iz
brodoloma jedna #panska la(a; i da je taj spaseni sin ovaj koji vam govori; znajte da me je kapetan la(e, dirnut
mojom sudbinom, prijatelski prihvatio; da me je odgajio kao ro(enog sina i da sam stupio u vojsku !im sam mogao
da ponesem oru&je; da sam nedavno doznao da moj otac nije mrtav, u #ta sam dotle verovao. Prolaze"i ovuda kada
sam po#ao da ga tra&im, sudbina je htela da sretnem divnu Elizu; od toga susreta postadoh rob njene lepote; i
silina moje ljubavi i surovost njenog oca nagnale su me da se uvu!em u njegovu ku"u i da po#aljem drugog da tra&i
moje roditelje.
ANSELM: Ali kakvi jo# dokazi, sem va#ih re!i, mogu nas uveriti da sve to nije bajka zasnovana na jednoj istini?
VALER: %panski kapetan; jedan prsten od rubina koji je lripadao mome ocu; jedna grivna od agata koju mi je majka
stavila oko ruke; stari Pedro, onaj sluga koji se sa mnom spasao od brodoloma.
MARIJANA: Bo&e milostivi! Na va#e re!i mogu ovde ja odgovoriti da vi ne varate; i iz svega #to ka&ete ja jasno
vidim da ste vi moj brat.
VALER: Vi, moja sestra?
MARIJANA: Da, srce mi je uzdahnulo !im ste progovorili; i moja majka, koja "e biti presre"na, toliko mi je mnogo
pri!ala o nesre"ama na#e porodice. Ni nas Gospod nije ostavio da stradamo u tom stra#nom brodolomu; ali smo
&ivot platili gubitkom slobode. Mene i moju majku prihvatili su gusari sa olupina na#eg potopljenog broda. Posle
deset godina robovanja, sre"na sudbina nam povrati slobodu, i vratismo se u Napulj, gde na(osmo sve na#e imanje
rasprodato, a o na#em ocu nismo mogle da eaznamo ni#ta. Pre#le smo u )enovu, gde je majka do#la da prikupi
neke jadne ostatke njenog nasle(a koje su razgrabili; i odatle, be&e"i od varvarske nepravde svojih ro(aka, do(e u
ovo mesto, u kome je &ivotarila tu&nim &ivotom.
ANSELM: O bo&e! Velika su tvoja dela! Samo ti mo&e# da !ini# !udesa! Zagrlite me, deco moja, i pridru&ite se oboje
sre"i va#eg oca.
VALER: Vi ste na# otac?
MARIJANA: Vi ste taj za kim je moja majka toliko plakala?
ANSELM: Da, k"eri moja, da, sine moj; ja sam don Toma od Albur!ija, koga je Gospod izbavio iz morskih talasa sa
svim blagom koje je nosio. Veruju"i punih #esnaest godina da ste svi mrtvi, on se spremao, posle dugih putovanja,
da u braku sa jednom pitomom i !estitom osobom potra&i utehu u novoj porodici. Kad sam video da mi nema
sigurna &ivota u Napulju, odrekao sam se zanavek da se tamo vratim; i po#to sam na#ao na!ina da rasprodam #to
sam tu imao, ja sam se nastanio ovde, gde sam, pod imenom Anselma, hteo da odagnam &alosne uspomene za ime
koje mi je pri!inilo tolike nevolje.
HARPAGON: (Anselmu) To je, dakle, va# sin?
ANSELM: Jeste.
HARPAGON: Ja "u da vas tu&im da mi platite deset hiljada talira koje mi je ukrao.
ANSELM: On, vama ukrao?
HARPAGON: Ba# on.
VALER: Ko vam to ka&e?
22 of 23 6/2/09 11:17 PM
HARPAGON: $ak.
VALER: ($aku) Ti to ka&e#?
$AK: Vi vidite da ja ne ka&em ni#ta.
HARPAGON: Jeste. Evo gospodina komesara koji je zabele&io njegov iskaz.
VALER: I vi verujete da sam ja sposoban da u!inim takvo podlo delo?
HARPAGON: Sposoban ili nesposoban, ja ho"u da mi se vrati moj novac.
Prizor VI
KLEANT, VALER, MARIJANA, BLIZA, FROSINA, HARPAGON, ANSELM, $AK, LA FLE%, KOMESAR, NJEGOV PISAR
KLEANT: Ne mu!ite se, o!e, i ne okrivljujte nikog. Ja sam doznao o toj stvari, i dolazim ovamo da vam ka&em da "e
vam va# novac biti vra"en ako mi dopustite da se o&enim Marijanom.
HARPAGON: Gde je novac?
KLEANT: Ne brinite se ni#ta. On je na sigurnom mestu, ja vam jam!im, i sve zavisi samo od mene. Va#e je da mi
ka&ete na #ta ste se odlu!ili; mo&ete birati; ili da mi date Marijanu, ili da izgubite va#u kutiju sa novcem.
HARPAGON: Je li #to uzeto iz nje?
KLEANT: Ni#ta. Na vama je da odlu!ite pristajete li na ovaj brak i da li se pridru&ujete pristanku njene majke, koja
joj ostavlja slobodu da bira izme(u nas dvojice.
MARIJANA: (Kleantu) Ali vi ne znate da nije dovoljan samo taj pristanak i da mi je Svevi#nji, zajedno sa ovim
bratom, vratio i oca od koga treba da me zaprosite.
ANSELM: Bog, deco moja, nije me ponovo sastavio sa vama zato da budem protivan va#im &eljama. Gospodine
Harpagone, vi uvi(ate da "e izbor jedne mlade osobe pre pasti na sina nego li na oca. Man'te se praznih razgovora i
pristanite kao i ja na oba ova braka.
HARPAGON: Treba, pre no #to se odlu!im, da vidim svoju kutiju.
KLEANT: Vide"ete je zdravu i !itavu.
HARPAGON: Ja nemam novaca da dam za miraz uz decu.
ANSELM: Dobro! Imam ja za njih; ne brinite se za to.
HARPAGON: Da li se vi obavezujete da platite tro#kove za ove dve svadbe?
ANSELM: Da. Primam obavezu. Jeste li zadovoljni?
HARPAGON: Jesam, s tim da im za svadbu naru!ite odelo.
ANSELM: Pristajem. Hajd'mo da u&ivamo u radosti koju nam nudi dana#nji sre"ni dan.
KOMESAR: Stojte, gospodo, stojte! Polako molim: ko "e platiti moje saslu#anje?
HARPAGON: Ni#ta nam nije potrebno va#e saslu#anje.
KOMESAR: Da! Ali ja ne"u da radim besplatno.
HARPAGON: (Pokazuju"i $aka) Za va#u platu evo vam dajem ovoga da ga obesite.
$AK: Auh! Pa #ta !ovek da radi? Viju me motkom kad govorim istinu, ho"e da me obese kad la&em.
ANSELM: Gospodine Harpagone, treba da mu oprostite za onu la&.
HARPAGON: Zna!i, vi "ete platiti komesara?
ANSELM: Neka bude. Sad hajdemo brzo da obradujemo i va#u majku.
HARPAGON: A ja da vidim svoju dragu kutiju.
Kraj
_________________

Prika!i poruke iz poslednjih: Sve Poruke Prvo Najstarije Idi

:: Forumi Tvorca Grada :: forum Pozori!ni tekstovi - klasici
Sva vremena su GMT + 2 sata
Strana 1 od 1
Nadgledaj ovu temu za odgovore

Sko#i na: Pozori$ni tekstovi - klasici Idi
Mo!ete pisati nove teme u ovom forumu
Mo!te odgovarati na teme u ovom forumu
Ne mo!ete menjati va$e poruke u ovom forumu
Ne mo!ete brisati va$e poruke u ovom forumu
Mo!ete glasati u ovom forumu
Powered by phpBB v2 2001, 2005 phpBB Group %
Theme: PussycatBlue::: %
23 of 23 6/2/09 11:17 PM

Tvrdica

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Tvrdica

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Nemate novih poruka

Lista !lanova FAQ - "esto Postavljana Pitanja

You might also like