Proveri privatne poruke

Lista !lanova FAQ - "esto Postavljana Pitanja

Korisni!ke grupe Profil
Tra#i Pristupi Registruj se

Euripid - Feni!anke


:: Forumi Tvorca Grada :: forum Pozori!ni tekstovi - klasici
Pogledaj prethodnu temu :: Pogledaj slede"u temu
Autor Poruka
vuk
~ administrator ~
Pridru!io: 11 Sep 2005
Poruke: 5323
Lokacija: nigdina
Poslao: Uto Sep 22, 2009 4:04 pm Naslov: Euripid - Feni"anke
Euripid
Euripid
Feni!anke
Sa starogr!kog preveo: Gordan Mari!i"
Ovaj prevod ra#en je za scenu. Te$io sam da govor Euripidovih likova bude %to jasniji, jezgrovitiji, svedeniji zato su
iz teksta ispali suvi%ni participi, izbegnuta ponavljanja. Pojmovi neki obja%njeni su, kratko, u samim dijalozima i
monolozima, umesto u fusnotama. Neki drugi nisu: marljivi !italac "e sam morati da ih potra$i u re!nicima. Ove
Feni!anke su u knjizi onakve kakve bi bile u teatru. Na$alost, !udesne slike, za sada, ostaju u na%im glavama i
razgovorima. Pa i to je lepo.
G. M.
LICA:
JOKASTA
U&ITELJ
ANTIGONA
HOR FENI&ANKI
ETEOKLE
POLINIK
KREONT
TIRESIJA
MENEKEJ
GLASNIK
DRUGI GLASNIK
EDIP
JOKASTA: Ti, %to kroz zvezde kr!i% nebeski svoj put, na zlatnim kolima stoji% i konjima brzim oganj obr"e%: Helije,
kakav li si zrak nesretni na Tebu hitnuo onog dana kad Kadmo u zemlju sti$e, po%to obalu napusti feni!ku?
Harmoniju, Afrodite k"i, o$eni i ona Polidora rodi, od koga, ka$u, poti!e Labdak, a od njega Laj. Menekeja slavnog
sam k"i i brat moj Kreont iste je majke sin. Ime Jokasta otac mi dade. O$enio me Laj. Bezdetan be%e, ja druga mu
$ena. Porod stekli nismo, pa po#e on Apolona da pita da l mu%ke dece ima"emo. Odgovori bog: Kralju Tebe, po
dobrim konjima znane, ne ori, ne sej decu mimo volje bo$je! Rodi% li sina, ubi"e te on, ogreznu"e u krvi vasceli tvoj
dom!" Ali slast ga pone, u pijanstvu sina mi utisnu. Po%to !edo poseja, greh spozna svoj i re! bo$ju. Pastirima dade
dete da izlo$e na livadi Herinoj, u gori Kiteronu. &lanke mu po sredi gvo$#em probi i otud Helada Edipom ga zove.
Konjari ga pokupe Polibovi, ku"i odnesu i kraljici daju u ruke. Muku trudova mojih sebi na sisu stavi i ubedi mu$a da
ona je mati. Kad brada obraze mu pozlati, sin moj, nagonski il po savetu ne!ijem, odlu!i za roditelje da pita svoje. U
Apolona hram krenu, ba% kad i Laj, suprug moj, %to htede da zna da l sin mu je $iv. Na raskr%"u u Fokidi njih su se
dvojica sreli. Vozar Lajev naredi njemu: Kralju napravi mesta, stran!e!" A on ni re!i, oholo gazi. 'drepci mu
kopitama no$ne okrvavi%e vene. &emu da du$im? Sin oca ubi, a konje dade Polibu, hranitelju svome. Kad Sfinga
obru%i se, grad nam zatirat stade, Kreont udaju oglasi moju: ko zagonetku re%i device mudre, sa mnom deli"e
postelju bra!nu! Ba% sin moj rastuma!i ta!no Sfingine re!i i 'ezlo Tebe za nagradu primi. U neznanju majku o$eni,
jadan, s majkom, veselnik, u postelju le$e. Svome !edu dva mu%ki"a ra#am, Eteokla i Polinika, junake na glasu. I
k"eri dve imamo mi: jednu otac Ismenom nazva, a stariju Antigonom ja. Kad sazna Edip, stradalnik najve"i, da u
postelji bra!noj majku grli, on vidu svom presudi udarcem stra%nim: iglom zlatnom zenice ugasi. A kad obraz deci
malja ogaravi, oni oca zabravi%e da zaboravi se nesre"a %to te%ko mo$e se kriti. Jo% $iv je, u dvoru, al sudbom
:: Forumi Tvorca Grada :: :: Pogledaj teme - Euripid - Feni!anke http://www.tvorac-grada.com/forum/viewtopic.php?t=15820
1 of 12 1/24/10 2:14 PM
skrhan, on re!ima groznim sinove prokle da ma!evima o%trim nasledstvo dele. Spopade ih strah da bozi kletvu
ispuni"e kod ku"e ako ostanu. Slo$e se da Polinik, sin mla#i, u dobrovoljno izgnanstvo pode prvi; Eteokle ostaje,
zemljom vlada, a menjaju se godine svake. Al jednom kad na tron zasede, on odatle vi%e ne htede: Poliniku
povratak zabrani. U Arg ovaj se zaputi, Adrastovu o$eni k"er i veliku argivsku vojsku skupi. Do zidina, do sedam
vrata stigo je, $ezlo o!evo i deo zemlje tra$i. Da re%im spor ja primirje izborih pre no moja zarate deca. Glasnik
njegov veli Polinik da sti$e. Ti %to u visinama stoluje% sjajnim, o, Zevse, spasi nas, daj nek deca izmire se! Ako
mudrac ti si, dopustiti ne sme% da istog !oveka vazda jad sti$e!
U&ITELJ: Antigona, di!ni cvete doma ota!kog, majka ti molbu usli%i odaje da napusti% devoja!ke i na krov popne%
se vojsku da vidi% argejsku. Pri!ekaj tren da osmotrim na putu nije li Tebanac neki, jer tad zli prekor mene bi ko
roba, a tebe ko kraljevnu mogao sti"i. Re"i "u sve %to znam, sve %to videh i od Argivaca !uh bratu tvom kad primirje
nudih, odavde kad po#oh i kad vra"ah se vamo. Ne, Tebanca nema nijednog. Pri#i, stubi%tem starim uspni se i
gledaj ravnicu prema vodi Ismenu i prema Dirke vrelu: koliko je samo du%mana!
ANTIGONA: Mladoj ruci stara!ku pru$i, nozi pomozi uz stepenik!
U&ITELJ: Evo, curo, pridr$i se. U dobar stigla si !as jer ba% kre"e vojska argivska, od !ete odvaja se !eta.
ANTIGONA: O Artemida, Letina k"eri !asna, celo se polje od bakra blista!
U&ITELJ: Nije Polinik nejak u Tebu nam stigo: konjanici bu!e i pe%aci silni!
ANTIGONA: Je li kapija zatvorena !vrsto? Amfiona kameni zid da l bakarna potpora dr$i?
U&ITELJ: Ne brini, unutar zidina bezbedno sve je. Obrati sad pa$nju ako bi da zna%!
ANTIGONA: Ko je ono s perjanicom belom vojsku %to predvodi? U ruci %tit od !ista bakra nosi.
U&ITELJ: Vojskovo#a, gospo, to je.
ANTIGONA: Ko je, odakle je? Reci, star!e, kako zove se on?
U&ITELJ: Mikenjanin je rodom, kod reke Lerna njegov je dom: kralj Hipomedont to je.
ANTIGONA: O kako je nadmen! Deluje stra%no, na giganta nekog li!i. Poput zvezde %tit mu sja. Ni nalik nije !oveku
smrtnom.
U&ITELJ: Vidi% li onog preko Dirke %to ide?
ANTIGONA: Neko drugo oru$je nosi. Ko je on?
U&ITELJ: Tidej to je, Enejev sin. Etolski duh borbeni u grudima ima.
ANTIGONA: Pa%enog Polinikov zar, star!e, to je? Oru$je njegovo !udne je boje, kao varvarsko je.
U&ITELJ: Svi Etolci, dete, golem nose %tit, a u ga#anju kopljem majstori su pravi.
ANTIGONA: Odakle, star!e, ti sve to zna%?
U&ITELJ: Radi primirja bratu i%ao sam tvome. Na %titovima grbove videh i upamtih, pa prepoznajem sad ratnike
sve.
ANTIGONA: A ko ono oko zetova hodi groba? &ovek mlad, kovrd$a dugih i stra%na pogleda. Vo#a, o!evidno: cela
sledi ga masa u punoj opremi ratnoj.
U&ITELJ: Partenopej to je, Atalante sin.
ANTIGONA: Nek Artemida, %to s majkom njegovom po gorama juri, zgodi ga i srubi: on grad moj do#e da satre!
U&ITELJ: Nek bude tako, k"eri. Al s pravom su do%li. Pla%im se da to je i volja bo$ja.
ANTIGONA: A gde je onaj od jedine mi majke, meni rod i po kobi zloj? Polinik kamo, dragi star!e?
U&ITELJ: Pokraj groba sedam k"eri Niobinih, uz Adrasta stoji. Vidi% li?
ANTIGONA: Ne ba% jasno. Konture vidim tela, obris grudi njegovih. Oblakom da mogu, ko vetar hitrim, kroz vazduh
da pohitam i bratu najdra$em, izgnaniku jadnom, posle mnogo dana, oko vrata ruke da svijem! Kako se oru$jem
zlatnim on isti!e, star!e, sija kao trak sunca jutarnjeg!
U&ITELJ: Radi primirja u dvore "e do"i, rado%"u tebe da ispuni.
ANTIGONA: A ko je, star!e, vozar onaj %to belce svoje uzdama ravna?
U&ITELJ: Prorok Amfijaraj, gospo, to je. 'rtve nosi %to $ednu zemlju krvlju poje.
ANTIGONA: Selena, k"eri Lete s pasom sjajnim, o ti, kolute zlatni! Kako mirno i mudro bi!em barata i $drepcima
upravlja svojim! Kapanej gde je, taj %to ru$i nam grad?
U&ITELJ: Eno ga! Osmatra prilaz kulama na%im i visinu bedema pos;ledom meri.
ANTIGONA: O Nemeza, o gromki Zevsa gromovi! O munje plama razornog, vi oholi jezik obuzdajte ljudski! To onaj
je Tebanke %to ho"e u okove da baci i ko roblje proda ih u Mikeni i Lernu, gde trozubac Posejdonov Amimonski rodio
je izvor. Artemida, Zevsa !edo zlatokoso, nikad, o nikad, gospo !asna, u ropstvo ne daj dapadnem!
U&ITELJ: Si#i, dete, u ku"u sad; u odajama ostani svojim. Htela si da vidi%, i videla dosta. Otkad nemir obuze nam
grad, mnogo $ena po dvoru baza kraljevskom. Da zvocaju vole takva im je "ud. I kad povod posve je malen,
razgrana"e one, pro%iriti stvar. Jedne kad druge ocrne, velika njina je slast!
HOR: Tirski ostavih val, sa feni!kog ostrva sti$em, Loksiji ja sam birani dar: pod vrhovima sne$nim Parnasa u
hramu "u Febovom da slu$im. Veslom Jonsko prebrodih more, sicilsku pre#oh pu!inu, vodna polja nerodna. Zefira
ganjao nas dah, nebom slatki proneo se %um.
Ko devojku najlep%u za Loksiju izabro me grad. U Kadmovu stigoh zemlju, do Lajevih posla%e me kula budu" da rod
sam Agenoru slavnom. Apolonu slu$im sad ko od zlata izliven kip. Kastalije voda !eka me jo% da kosu svoju, devi!ki
okvasim sjaj i Febu posvetim se ja.
O steno Parnasa dvostrukim obasjana sjajem, ponad vrhova gde Dionisa slavi se kult! I lozo ti, %to iz dana u dan iz
grozdova bujnih vino cedi%! I ti, zmajeva pe"ino sveta! I vi vrhovi osmatra!nice bo$je! I ti, sne$na goro sveta! O da
mi je, u !ast boginje, bez straha kolo da zaigram, u dolu Febovom, u srcu zemlje, sa izvor Dirke da po#em!
Pred zidine sad mi besni Arej banu. On Tebi, ne do bog, plamen rata nosi i krv! Sa druzima svojim bol deli"emo i
sve %to grad sa sedam kula zgodi. Lele i kuku! Jedna smo krv, od rogate Ije potekli smo mi. Muka je svaka ista za
nas!
Oko grada od (titova oblak je gust. Znamen to je krvava boja %to Arej zametnu"e brzo i Edipovoj done"e deci od
Erinija jad. O Argose, Pelazga grade, tvoje se snage i bogova bojim jer nepravedan nije rat u kojem sin dom bi da
vrati!
POLINIK: U#oh lako jer pustila me je na kapiji stra$a. Strepim samo da u klopci nisam, da iza"i ne"u dok ne prospu
mi krv. Posvuda moram da virnem i mogu"u otkrijem zamku. Ma! mi je u ruci, znam da hrabar bi"u. Hej, ko je to?
Zar upla%i me %um? I delija pla%i se kad noga u du%manski za#e mu kraj. U majku se uzdam, a i ne uzdam: ona me
:: Forumi Tvorca Grada :: :: Pogledaj teme - Euripid - Feni!anke http://www.tvorac-grada.com/forum/viewtopic.php?t=15820
2 of 12 1/24/10 2:14 PM
skloni rad mira ovde da do#em. Al pomo" je blizu ognji%te, oltar da uto!i%te pru$e, a ni ku"a pusta nije. U korica
tamu turi"u ma! i $ene ove pred ku"om osloviti. Ka$ite, tu#inke, ko ste, iz kog do#oste kraja u helenski ovaj dom?
HOROVO)A: Feni!ka je zemlja zavi!aj na%. Agenora unu!ad, ko prvine od plena Febu posla%e nas. Eteokle, Edipa
slavni sin, u proro!i%te i hram Loksije htede da nas puti, kad Argivci s vojskom opseli su grad. Na tebe je red ko si i
%to do%o si u Tebu sa sedam vrata i kula sedam?
POLINIK: Edip, sin Lajev, otac je moj. Jokasta me rodi, Menekeja k"i. Poiinikom zove me narod tebanski.
HOR: Rode krvni potomaka Agenorovih, brate kralja mog %to posla me ovamo! Pred kolena tvoja ni!ice padam, u
mojoj zemlji kako je i red. U zavi!aj kona!no stigo si svoj! Pohitaj, gospo !asna, i vrata otvori! &uje% li, majko?
Za%to okleva% u zagrljaj sina da primi% svog?
JOKASTA: Jezik feni!ki, !ula sam, cure. U ritmu stara!kom klecavu svoju vu!em nogu. Sine moj, posle dana
nebrojenih vidim ti lik. Na grudi prigrli majku, pritisni mi obraz uz obraz svoj, nek kosa tvoja vrana zaseni mi vrat!
Mimo nade sve, u zagrljaj pade moj! (ta da velim ti? Kako radost silnu da izrazim: re!ju, mkom, plesom? Radost tu
dana negdanjih koju opet prona%la sam? Kad nepravedno tebe prognao je brat, ti, dete, ode i o!inski opuste dom.
Iskali te druzi, $udela te Teba! Suze ronim, sedine kratim, u bolu kosu raspli"em. Belo nikad ne nosim, sine, u crne
zavijam se halje. Starac slepi unutra je. Veli da brat tvoj i ti vukli ste kola porodice na%e: onda jaram pu!e!
Neute%an, uplakan vazda sedi on. Ma! trgne da probode se, u$e o strop ve$e da besi se, za sinove kletve mrmlja. Iz
mraka, gde krije se, samo lelek i cvil! Za te, sinko, !ujem da sre"u bra!nu u domu stranom sladi%, za tu#inski da
vezo si se rod. Majka tvoja to pre$aliti ne"e, a ne bi ni Laj, deda tvoj! Bedno li je pri$enja biti! Svadbenu baklju ne
zapalih ti, ko %to sre"noj prili!i majci. Ni Ismemobrednu ne pru$i ti kupku dok svatovac ,!up.&etvoj. U na%oj Tebi
vlado je muk: nevesta nije u%la u grad! Proklet da je ko kriv je za to: ma!, sva#a, otac tvoj il bo$anski gnev %to
sru!i se na Edipa dom! Ja prebolna sam od nesre"a tih.
HOR: U bolovima silnim pora#aju se $ene, al decu opet voli $enski rod ceo.
POLINIK: Pametno il ludo, ja odlu!ih, majko, me# du%mane da do#em. Ljubav prema otad$bini prirodna je stvar. Ko
druk!ije zbori, re!ima igra se, al isto misli on. Zebnja i strah obuze%e me da na prevaru ne smakne me brat.
Gradom zato pro#oh s ma!em u ruci, pa$ljivo gledaju"i svud. Jedno, ipak, hrabri me: primirje i re! tvoja %to me#
ota!ke vrati me bedeme. Posle mnogo dana, izmami%e mi suze rodni moj dom, oltari bo$ji, ve$bali%ta gde stasavah
i Dirke izvor. Odavde nepravda me izgna da u tu#em boravim gradu, gde suze teku ko slap. Bol na bol ide: o%i%anu
glavu gledam i crninu!. Vaj meni i zbog jada tvojih! Stra%na je mr$nja med bli$njima, majko! Sta radi otac stari %to
tamom pokri se? A sestre moje dve? Da l oplakuju mu!ni izgon moj?
JOKASTA: Neki bog zatire Edipa rod. Po!e sve kad rodih, bo$ju ne po%tuju" volju. Sa sinom, potom, u%la sam u
brak, !iji plod si ti. Ali (ta "u? Volja se bo$ja snositi mora. Pitala bih ne%to, al hvata me strah: zada"u ti bol.
Svejedno, bih.
POLINIK: Pitaj, ne %tedi. Tvoja $elja, majko, i $elja je moja.
JOKASTA: Pre svega, ho"u da znam: bez otad$bine kako je? Je li bol velik?
POLINIK: Najve"i. Ve"i no se izre"i da.
JOKASTA: Za%to je tako? Izgnaniku najte$e %taje?
POLINIK: Jedna stvar da slobodno zbori.
JOKASTA: Ne re"i %ta misli% ropska to je kob!
POLINIK: Glupost mo"nika da podnosi%.
JOKASTA: I to je bedno sa glupim da glupira% se ti!
POLINIK: Ako nu$da goni, i rob ti "e% biti!
JOKASTA: Vele da nada izgnanika krepi.
POLINIK: Lepo joj je lice, ali korak spor.
JOKASTA: Otkrije li vreme uzaludnost nade?
POLINIK: U nevolji njena zavede te dra$.
JOKASTA: Sta jeo si pre no u%o si u brak?
POLINIK Jednog dana jeo, drugog gladan beh.
JOKASTA: Zar ti ne pomogo%e druzi oca tvog?
POLINIK: Bog nek je s tobom! U nevolji !ovek druga nema.
JOKASTA: Zar te ne uzdi$e tvoj plemenit rod?
POLINIK: Nemati zlo je. Poreklo me hranilo nije.
JOKASTA: Otad$bina je ljudima najdra$a, vidim.
POLINIK: Nema re!i da opi%e kako draga je!
JOKASTA: Kako u Arg sti$e? S namerom kojom?
POLINIK: Ne znam. Bog je sudbi mojoj pokazao
JOKASTA: Mudar je bog. Al kako o$eni se?
POLINIK: Feb je Adrastu proro!anstvo kazo.
JOKASTA: Koje? (ta $eli% re"i? Ne razumem to.
POLINIK: Za vepra i lava nek uda k"eri dve.
JOKASTA: (ta moj sin sa zverima ima?
POLINIK: No" be%e kad Adrastu pred dvore stigo sam.
JOKASTA: Tra$io si konak, ko izgnanik %to luta?
POLINIK: Tako je. A onda sti$e izgnanik drugi.
JOKASTA: Ko bio je to? Nesre"nik jo% jedan?
POLINIK: Tidej, kome Enej, ka$u, otac je.
JOKASTA: Sa zverima za%to uporedi vas Adrasi?
POLINIK Oko le$aja zapodesmo boj.
JOKASTA: Zar proro%tvo tako Talaja sin shvati?
POLINIK: I dve cure mlade nama dvojici dade.
JOKASTA: Da l brak je tvoj dobar il r#av?
POLINIK: Do danas na njega zamerki nemam.
JOKASTA: Kako ubedi vojsku da amo te sledi?
:: Forumi Tvorca Grada :: :: Pogledaj teme - Euripid - Feni!anke http://www.tvorac-grada.com/forum/viewtopic.php?t=15820
3 of 12 1/24/10 2:14 PM
POLINIK: Adrast se dvojici zetova zakle meni i Tideju, pa%enogu mom u zavi!aj da vrati"e nas. Mene prvog. Glavari
stigli su mnogi, i Danajci i Mikenci, da na#u mi se. Moralo je tako, al mi be%e mrsko: vojskom na grad krenuh svoj!
Bozima kunem se da mimo volje na najbli$eg koplje di$em, al on sam tra$i to. Na tebi je, majko, nesre"i ovoj da
u!ini% kraj, izmiri% rod, bra"u po krvi, muka li%i% i mene, i sebe, i grad. Izreka je stara, al kaza"u opet: Bogatstvo
za ljude najvrednija je stvar i najve"u ono poseduje mo"." Zbog bogatstva do#oh sa kopalja bezbroj: siromahplemi"
bezvredan je skroz!
HOR: Evo Eteokla, na dogovor sti$e. Na tebi je, Jokasta, da prona#e% re!i, %to sinove tvoje miru "e privesti.
ETEOKLE: Tu sam, majko, tebi za ljubav dodoh. Sta mi je !initi? Nek govori neko! Oko zidina grada u dva sam reda
postavio !ete. Zastah sud tvoj da &ujem jer ti ubedi me da !ovek ovaj, primirja radi, bezbedno u#e u grad.
JOKASTA: &ekaj, polako. Brzina pravdu ne nosi. Govor stalo$en naj!e%"e mudro re%i sve. Isteraj pretnju iz oka i
srd$bu ugu%i! Ne gleda% Gorgone glavu srubljenu, brata svog pred sobom vidi%! Polini!e, Eteoklu se okreni, u o!i
gledaj ga pravo: tako govori"e% bolje i !u"e% %ta ima ti re"! Savet vam mudar ho"u da dam. Kad !ovek na druga
ljuti se svog, pa s njim se sretne, u o!i ga gleda, nek misli samo za%to je do%o, a stare nek zaboravi jade. Polini!e,
sinko, govori prvi: argivsku vojsku doveo si, jer nepravda ti je naneta, veli%. Jedan neka je bog sudija i pomiritelj
vas!
POLINIK: Istine jezik je prost, a pravdi su izli%na tuma!enja razna: sama po sebi jaka je. Nepravda, pak, bolesna u
sr$i, lukavstva i%te ko lek. O o!inskom prvo brinuo sam domu, o sebi potom, i o njemu: da izbegnem kletve %to
izre!e Edip, otidoh rado iz zemlje ove. Njemu dadoh da godinu jednu Tebom vlada, s tim da, kad godina mine, vlast
uzmem bez mr$nje i klanja. On na to prista, bogovima zakle se, al obe"anje ne ispuni svoje: o!evine deo moj dr$i
sasvim sam. Dobijem li ono %to sleduje meni, iz zemlje vojsku otpremi"u, vladati Tebom jer moj je red, pa se povu"i
kad njegov opet do#e. Zavi!aj pusto%iti ne"u, nit kulama prika$e%. Pobedi li brat tvoj i Arg kadmejsku vojsku svlada,
prega$enu gleda"e% Tebu. Devojke vide"e% ko roblje: siluje ih du%man, sa sobom vodi. Preskupo bi"e blago %to
tra$i%: za !astoljublje svoje plati"e% sam! Tebi toliko. Polini!e, !uj me! Medve#u uslugu u!inio ti Adrast. Al lud si i ti
kad grad do#e da razara%. Recimo da ne do nam bog Tebu osvoji%. Zar Zevsu "e%, svega ti, pobedni spomenik di"i?
Kako $rtve prine"e% kad zavi!aj satro si? Napisa"e% zar na plenu, na Inaha obali: Zgromiv%i Tebu, Polinik bozima
%titove daruje ove?" Ne, sine moj, ne stigla te kod Helena nikad slava ta! Ako nadja!a i porazi te brat, u Arg kako
"e% sa hiljade mrtvih? Re"i "e neko: Pogubnog si zeta, Adraste, prona%o! Zbog braka jednog propadosmo svi!" U
dva, dete, ti srlja% zla: izgubi"e% Arg, a u Tebi na"i smrt! Gneva se manite i okanite! Kad dva se ludila slo$e, najgore
to je zlo.
HOROVO)A: O bozi, spre!ite krv! Sinovi Edipa nek na#u mir!
ETEOKLE: Majko, dosta je pri!e, vreme nam isti!e. Badava tvoj ceo je trud. Mo$e biti samo kako rekoh: ja $ezlo
dr$im i zemljom vladam! Opomena me predugih mani! A ti, iz grada idi, il strada"e%!
POLINIK: Od koga? Ko tako neranjiv je da ubojit "e ma! trgnuti na nas, a da isti ne sna#e ga udes?
ETEOKLE: Blizu je, dalje ne tra$i. Moje vidi% li ruke?
POLINIK: Vidim. Bogat !ovek pla%ljiv je, bri$no $ivot !uva svoj.
ETEOKLE: (to doveo si vojsku s kukavicom da bije% boj?
POLINIK: Bolje oprezan, no odve" smeo vo#.
ETEOKLE: Gordi% se, a u primirje uzda%, %to od smrti !uva te.
POLINIK: I tebe !uva. Po drugi put deo tra$im svoj $ezlo i zemlju!
ETEOKLE: Nema% %ta da tra$i% u domu svome vladar sam ja!
POLINIK: I tu#e ho"e%?
ETEOKLE: Imam ga ve". Iz zemlje mi idi!
POLINIK: O!inski oltari bo$ji...
ETEOKLE: (to do%o si da ru%i%.
POLINIK: Po!ujte mene!
ETEOKLE: Ko da slu%a te, kad si na Tebu s vojskom kreno?
POLINIK: Bogova dome s konjima belim!
ETEOKLE: Oni mrze te!
POLINIK: Iz otad$bine gone me!
ETEOKLE: Ti si da progoni% do%o!
POLINIK: Da nepravde, bozi!
ETEOKLE: U Mikeni, ne ovde, bogove zovi!
POLINIK: Bezbo$nik ti si!
ETEOKLE: Otad$bini svojoj du%man nisam!
POLINIK: Sve mi uzo, pa me tera%!
ETEOKLE Ubi"u te pride!
POLINIK: &uje% li, o!e, %ta trpim ja?
ETEOKLE I %ta radi% !uo je on.
POLINIK: I ti, majko?
ETEOKLE: Prava nema% da spominje% nju!
POLINIK: Grade moj!
ETEOKLE: U Arg idi, pa vodu Lerna zazivaj tamo!
POLINIK: Ne brini, idem. Tebi, majko, hvala.
ETEOKLE: Kre"i!
POLINIK: Daj oca da vidim pre!
ETEOKLE: Nikad!
POLINIK: Sestre barem?
ETEOKLE: Ni njih.
POLINIK: Sestrice drage!
ETEOKLE: (to zoves ih kad najgori si im du%man ti
POLINIK: Zbogom, majko, sre"nabila!
:: Forumi Tvorca Grada :: :: Pogledaj teme - Euripid - Feni!anke http://www.tvorac-grada.com/forum/viewtopic.php?t=15820
4 of 12 1/24/10 2:14 PM
JOKASTA: Kakva crna sre"a, dete?
POLINIK: Sina gubi%.
JOKASTA: Za muku mnogu ro#ena sam ja.
POLINIK: Zbog njega mu!imo se mi!
ETEOKLE: I sa vamaja.
POLINIK: Koju kulu brani"e%?
ETEOKLE: (to pita% me to?
POLINIK: Na tebe da krenem i smaknem te.
ETEOKLE: &eka"u. I ubiti te ja.
JOKASTA: Jao meni! Deco, %ta !inite vi?
POLINIK: Vide"e se to.
JOKASTA: O!eve kletve zar nije vas strah?
ETEOKLE: Ku"a nek zatre nam se cela!
POLINIK: Uskoro vi%e dangubiti ne"e krvavi moj ma!! Za svedoke zovem Tebu %to othrani me i bogove same:
prevaren sam, oja#en, iz zavi!aja prognan ko neki rob, ko da i ja nisam Edipa sin. Nastrada% li, grade, ne krivi
mene no brata mog. Nerado do#oh, odavde teraju me! Zbogom, Febe, puteva !uvaru, zbogom dome moj! Vr%njaci,
zbogom, oltari, zbogom, bo$ji! Ne znam da l ikad vi%e vide"u vas ja. Nadu gajim, ipak, da, uz pomo" bo$ju, ovoga
smaknu"u i vladar Tebe postati.
ETEOKLE: Iz zemlje idi! Nadahnut bogom Edip be%e kad prznicom nazva te.
HOR: Kadmo iz Tira u ovaj sti$e kraj, dok pred njim samo neukro"ena junica i%la je. I proro%tvo ispuni se. Bo$ja
be%e re! da Aon, p%enicom bogat, udomi"e ga. Tu Dirke krasni val njivama zelenim kroz usev visoki vere se. Tu
Semela od Zevsa Dionisa rodi, a br%ljan vijugavi dete smesta oven!a i li%"em mu svojim sen zelenu podari. Devojke
tebanske, u kolu bakhovskom, dogadaj su ovaj klicanjem slavile.
Tamo Arejev be%e zmaj, okrutan !uvar i ljut. On po vodi vrela bistrih i potoka zelenkastih pogledom svojim nadaleko
seva. Kad Kadmo do#e na izvor sveti, on kamenom ubi zver. Glavu srubi krvavu, a Atena, bez majke boginja, savet
dade mu da u brazde duboke zmajske poseje zube. Zemlja ljude iznedri u punoj ratnoj opremi i svud ih rasporedi.
Glad za krvlju u srcu gvozdenom s maj!icom zemljom zdru$i ih snova: krv njina tle natopi, a zemljica ka Suncu ih, u
dah neba uznese.
I tebe, Epafe, Ije pramajke izdan!e, sine Zevsov, ja jezikom dozivam varvarskim i molitvom feni!kom! Do#i, o dodi
u ovaj grad %to dom je potomstva tvog! Njime dve vladaju boginje: Persefona i svevladarka, Demetra mila. I Zemlja
svehrana tu je. Boginje s bakljama %alji i ovu zemlju nam brani! Bozima lako je sve.
ETEOKLE: Idi i Kreonta dovedi mi, sina Menekeja, strica mog. S njim da popri!am, ka$i mu, $elim o stvarima Ii!nim
i dr$avnim, pre no boj zapo!nem i trupe rasporedim. AI gle, puta po%tedeo te on: ka domu mom dolazi sam.
KREONT: U $elji da vidim te, Eteokle kralju, golem prevalih put: vrata obi#oh kadmejska i sva mesta stra$arska.
ETEOKLE: I ja htedoh tebe da vidim, Kreonte. U razgovoru s Polinikom shvatih da pomirenja biti ne"e: zaludan sav
je trud.
KREONT: Sa Adrastom savez i vojska, ka$u, krila mu dali: od Tebe misli da ja!i je. No bozima valja prepustiti to. O
stvarima pre!im ja do#oh da zborim.
ETEOKLE: O !emu to? Ne razumem ba%.
KREONT: Argivac jedan prebego je nama.
ETEOKLE: Pa %ta zbiva se tamo, kod njih?
KREONT: Argivska vojska opkoli"e nas smesta!
ETEOKLE: Kadmejci, zna!i, moraju iz grada.
KREONT: Kuda? Neiskustvo zar magli ti vid?
ETEOKLE: U rovove, smesta da boj zametnemo!
KREONT: Malo je na%ih, a mnogo njih.
ETEOKLE: Na re!ima oni junaci su di!ni.
KREONT: Kod Helena Arg na glasu je.
ETEOKLE: Ne boj se! Polje "e ubrzo krv piti njinu.
KREONT: I ja $elim to. Al ko%ta"e skupo.
ETEOKLE: Me# zidinama vojsku dr$ati ne"u!
KREONT: Na taktici dobroj pobeda po!iva.
ETEOKLE: Misli% da drugi skujem plan?
KREONT: Svaki, pre no u boj srne%.
ETEOKLE: Iz zasede, no"u, da napadnemo mi?
KREONT Da, ako u slu!aju poraza bezbedno povu!e% se.
ETEOKLE: No" svakom prednost daje !oveku hrabrom ponajve"u!
KREONT: U mrkloj no"i poraz je strasan!
ETEOKLE: Da napadnem ih kad jela prihvate se?
KREONT Panike bi"e, al pobedit treba!
ETEOKLE: Uzmak brani im Dirka, voda duboka.
KREONT: Lo%ije sve je od odbrane dobre.
ETEOKLE: S konjicom da jurnem na vojsku argivsku?
KREONT: Borna kola odasvud je %tite.
ETEOKLE: Pa %ta "u? Du%manu grad da predam?
KREONT: Naravno ne. Smisli, pametan ti si.
ETEOKLE: Sta je pametnije od onog %to ve" rekoh?
KREONT: Sedam ratnika, ka$u, imaju oni...
ETEOKLE: Slaba to je snaga! Zadatak %ta je njin?
KREONT: Sa sedam !eta na sedam vrata da udare.
ETEOKLE: Pa %ta "emo? Napad da !ekam ne"u!
KREONT: Za sedam vrata sedmoricu biraj!
:: Forumi Tvorca Grada :: :: Pogledaj teme - Euripid - Feni!anke http://www.tvorac-grada.com/forum/viewtopic.php?t=15820
5 of 12 1/24/10 2:14 PM
ETEOKLE: Da zapovedaju il da bore se sami?
KREONT: Da zapovedaju. Najhrabriji nek budu!
ETEOKLE: Shvatam. Od merdevina zidine da brane.
KREONT: I zamenike im na#i: jedan !ovek ne vidi sve.
ETEOKLE: Po hrabrosti da biram ili po pameti?
KREONT: To treba da je skupa: jedno bez drugog ne vredi.
ETEOKLE: U!ini"u tako. U grad sa sedam kula idem i zapovednike "u, kako veli%, prema broju du%mana postaviti.
Danguba bi bila da poimence ih re#am, kad neprijatelj roji se kod zidina samih. Odoh da besposlena ne bude mi
ruka. Naspram brata svoga stao bih da kopIjem ga u boju proburazim. Za svadbu sestre moje Antigone i Hemona,
sina tvog, ne brini. I ako sudba zgazi me, sad, kad polazim, za miraz obe"ani jem!im. Mojoj majci brat si: %to da
du$im onda? Zbog sebe, zbog mene o njoj brini ko %to red je. Oca hvaliti ne"u: u ludilu svome, o!i sebi izbi. Kletve
njegove ubi"e nas, mo$da. I ne%to jo%: Tiresiju pitati treba da l proro%tvo neko ima za nas. Imenjaka oca tvog a
sina ti, Menekeja, posla"u, Kreonte, Tiresiju da dovede. Sa tobom popri!a"e rado. U lice mu proro!ku pokudih
ve%tinu, pa se zamerih njemu. Gradu i Kreonte, tebi, nala$em ovo. Pobedim li, Polinikov le% nikad nek zemlja ne
pokrije tebanska! Ko sahrani ga, makar i rod najro#eniji nam bio, neka mre! Sve ti rekoh. Vi, sluge moje, oru$je
iznesite i opremu da u boj, %to ve" !eka, povede me pravda: ona pobedu da"e! A Oprez, bo$anstvo najkorisnije, ja
molim da sa!uva grad.
HOR: O Areju jadonosni, za%to krvi i smrti veseli% se i Dionisov remetis pir? U kolu nisi divnom sred mladosti cvetne,
uvojke vencem ne krasi%, nit frula svira dok zanosne Harite igru vode. Ne. Ratni!kim pojem nahu%ko ti si argivske
!ete na krv tebansku! Gluvo je kolo tvoje. S tirsom, u ko$i srne"oj, zanos ne pokre"e tebe. Ne. U kola !etiri $drepca
pre$e% i uz Ismenvodu grabis, Argivce bodri% i goni% na rod iz zmajskih izniko zuba. Kolo s oru$jem i %titovima na
zidu ple%e, ti bakrom ga resi%. Erida zbilja je boginja stra%na. Kraljevskoj ku"i ona to skova, Labdakide zgodi jadne.
O %umo presveta lista, divlja!i puna! Oj Kiterone sne$ni, Artemide zeno! Kamo sre"e da Edipa, smrti izlo$eno
Jokaste !edo, iz ku"e ba!eno, zlatnom iglom sapeto, o da nikada ga othranio nisi! Da Sfinga, krilata deva, grdoba
gorska, u zemlju stigla nije sa pojem neskladnim! Zver se zidu primakla i u nebo, svetlu nedosti$nom, Kadmov
odnela rod. Podzemni vladar Had na Kadmejce je posla. Zlokobna sva#a Edipa dece procvate potom u dvoru i
gradu. Rdavo nikad dobrim postat ne"e. Tako i porod %to majka za!e u postelji sina za sram je i rug!
Rodila jednom ti si, zemljo tebanska kako !uh u rodnom kraju svom iz zuba zmaja kreste crvene %to divlje zveri je
$drao, rod ljudski Tebi na diku. Harmoniji, jednom, na svadbu nebesnici stigo%e. Na zvuk kitare zidine, na poj lire
Amfiona kule Tebi digo%e se na reke dve: sred Dirkine struje %to zelena natapa polja, a ispred vode Ismena. Od
pramajke, rogate Ije kadmejski rodi%e se kralji. Dobro za dobrim hiljade u sledu obasu%e nam grad. Vrhunce
ratni!ke slave dosego je on.
TIRESIJA: Hajde, k"eri, dalje vodi me. Slepoj nozi oko ti si, ko mornarima %to zvezda je. Korak moj na ravno
usmeri. Napred idi da ne padnem slab otac je tvoj. Rukom devoja!kom znamenja !uvaj, %to gledaju" ptice skupio
sam, na mestu svetom gde prori!em. Menekeju, Kreonta sine, reci koliko jo% do grada je i oca tvog? Kolena od
dugog klecaju mi puta, te%kom mukom hodamja.
KREONT: Ne kloni! Kod svojih dragih, Tiresija, ve" nogom pristaje%. Sinko, pomozi mu. I noga stara!ka, kao dete,
tu#u ruku !eka da je podupre.
TIRESIJA: Evo nas, tu smo. (to, Kreonte, pozva me hitno?
KREONT: Razlog zaboravio nisam. Al skupi snagu, povrati dah, od te%kog preni se puta.
TIRESIJA: Umoran i jesam. Ju!e ovamo iz Atine stigoh. S Eumolpom tra!kim do%lo je do rata i Atinjanima pobedu
doneo sam ja. Ovaj venac zlatan na meni %to vidi%, od ratnog je plena ponajbolji dar.
KREONT: Za dobro znamenje taj venac smatram. U vihoru rata, ko %to zna%, mi smo. Tebu sa Argom te$ak !eka boj.
Kralj Eteokle, u punoj opremi ratnoj, s Mikencima ve" ode snagu da odmeri. Meni nalo$i da pitam te %ta valja nam
!initi za grada spas.
TIRESIJA: Eteoklu ni%ta proricao ne bih, al tebi, po%to tra$i%, re"i "u sve. Odavno, Kreonte, zemlja boluje ova. Jo%
otkad Laj, bozima uprkos, dobi dete Edipa kletog, majci svojoj mu$a. Oslepljenje krvavo promisao be%e bo$ja i
Heladi opomena. Edipa sinovi u zaborav htedo%e da zature to, kao da bozima ute"i mo$e%. Prevarise se grdno. Ni
po%tovanje ni !ast ocu ukazali nisu, jadniku su samo bes rasplamsali. Bolan i poni$en, strasne kletve on na njih
sasu. Sta sve uradio i rekao nisam? Zamrze%e me samo Edipa sinci. Blizu je !as kad me#usobno poubija"e se. Telo
"e preko tela pasti, argivska i kadmejska pome%a"e se koplja. Jecaji gorki zemlju pro$ima"e tebansku. A ti, grade
jadni, u prah i pepeo "e%, ako neko re!i ne poslu%a moje. Od roda Edipova ovde niko ostati ne sme: ni da $ivi, ni da
vlada! Prokleti oni su, zatr"e nam grad. Po%to od dobra zlo ja!e je, samo jedan na!in postoji za spas. Opasno je za
me da izgovorim to, a okrutno za one koje usud izabra grad da spasu svoj. Idem. Zbogom. S Tebancima osta"u,
istrpe"u sve %to zbiti se mora. (ta drugo mogu?
KREONT: Ostani, star!e!
TIRESIJA: Ne zaustavljaj mene!
KREONT: Stoj, za%to be$i%?
TIRESIJA: Sre"a ti, Kreonte, be$i, ne ja.
KREONT: Ljudima reci %ta za Tebu je spas.
TIRESIJA: Ako sazna%, za$ali"e%!
KREONT: Kako da zavi!aj ne spasavam svoj?
TIRESIJA: Hteo bi da !uje%? Zarko $eli% to?
KREONT Sta da $elim vi%e?
TIRESIJA: Onda proro!anstvo moje !uj! Al prvo reci mi: Menekej gde je %to ovde me dovede?
KREONT: Blizu tebe stoji on.
TIRESIJA: Nek ide, proro!anstvo da ne !uje!
KREONT: Moj je sin: da "uti zna"e.
TIRESIJA: Da pri!am pred njim?
KREONT: S rado%"u slu%a"e o spasu na%em.
TIRESIJA: Menekeja, sina svog, za otad$binu $rtvovati mora%. Eto, sam si !ikao kob.
KREONT: (ta ka$e%? Kakve su re!i to?
:: Forumi Tvorca Grada :: :: Pogledaj teme - Euripid - Feni!anke http://www.tvorac-grada.com/forum/viewtopic.php?t=15820
6 of 12 1/24/10 2:14 PM
TIRESIJA: Ja rekoh, delaj ti!
KREONT: Malo re!i, a tolko zla!
TIRESIJA: Za tebe zlo, za Tebu spas!
KREONT: Ne slu%am, ne !ujem. Nek propadne grad!
TIRESIJA: To vi%e nije isti !ovek uzmi!e on.
KREONT: Zbogom, idi sad! Proro!anstvo ne treba mi tvoje.
TIRESIJA: Zar istinu da poni%ti nesre"a tvoja?
KREONT: Tako ti kolena i kose sede...
TIRESIJA: Za%to preklinje%? Neizbe$no je zlo.
KREONT: *uti! Gradu ne spominji proro!anstvo to!
TIRESIJA: Tebu da ogre%im se? To ne.
KREONT: I %ta sad? Mog sina ubi"e%?
TIRESIJA Drugi "e to. Ja govori"u samo.
KREONT: Kako mene i dete da takvo stigne zlo?
TIRESIJA: Da pita% pravo ima% i odgovor da !uje%. Sin tvoj zaklan biti mora u pe"ini gde le$o je zmaj, Zemlje sin i
Dirke !uvar. Krv njegova zemlju natopi"e, bes drevni Arejev na Kadma da sti%a i smrt zmaja, Zemlje !eda, osveti"e.
U!inite tako i Arej saveznik bi"e vam! Plod za plod: za krv zmaja kad krv ljudsku dobije, Zemlja bi"e vam sklona,
ona %to nekad rod kaciga podari nam zlatnih. Potomak ljudi iz !eljusti zmajske mreti mora! Od roda, po ocu i majci
krvi !iste, ostao samo si ti i sinci tvoji. Hemon $eni se i to od smrti brani ga. Ako i ne ven!a se, verenik je ve". Al
ovo $drebe gradu posve"eno je, smrt njegova domaju "e spasti. Adrastu, Argivcima on povratak "e ojaditi, smr"u
crnom o!i zastrti, Tebu proslaviti! Izaberi jedan od udesa dva: sina spasi, il spasi grad! Od mene !uo si sve. Dete,
ku"i povedi me! Lud je ko poslom bavi se proro!kim. Ako znamen r#av je, mrzi ga onaj kome gata. Ako, iz
sa$aljenja, izgovori la$, bogove vre#a tad. Samo Apolon da prori!e treba, jer nikog ne boji se!
HOROVO)A: Kreonte, %to ko zaliven "uti% ti? Mada, zate!en sam i ja
KREONT: A %ta da ka$em? Jasan je odgovor moj. Toliko ipak zastranio nisam, sina za Tebu da $rtvujem. Svi ljudi
decu vole, sina pod no$ ne %alje niko. Ne treba mi hvala (to sina usmrtih! Ja, !ovek u dobu zrelom, smesta "u mreti
za domaje spas! Hajde, sinko, pre no sav sazna grad, iz zemlje be$i brzo, prorostvo zaboravi grozno! Tiresija re"i "e
vlasti i vo#ama, na sedam vrata po"i i zamenike na"i. Ako preteknemo ga, ti spasen bi"e%! Okasnimo li, gotovo je
mre%!
MENEKEJ: Kuda da be$im? U koji grad? Kome?
KREONT: Samo %to dalje od zemlje ove!
MENEKEJ: Ti reci kuda, poslu%a"u ja.
KREONT: U Delfe najpre.
MENEKEJ: A posle, o!e?
KREONT: U Etoliju.
MENEKEJ: Kuda potom?
KREONT: U Tesprotiju.
MENEKEJ: U svetili%te dodonsko?
KREONT: Tako je.
MENEKEJ: Kakvu za%titu tamo "u na"i?
KREONT: Vodi"e te bog.
MENEKEJ: Odakle mi novac?
KREONT: Zlato nabavi"u.
MENEKEJ: U redu, o!e, idi sad. Kod sestre po"i "u tvoje, kod Jokaste %to podoji me prva, kad majku izgubih i
osiroteh: zbogom" joj re"i, pa tra$iti spas. Hajde, kre"i, vreme ne gubi! 'ene, o!ev sam odagnao strah: prevarih
ga, $elju da ispunim svoju. On sklanja me, kukavicom pravj, a Tebi sre"u krati. Starcu se oprostiti mo$e, ali meni ne
domaju da izdam u kojoj ugledah dan. Znajte: idem, spa%"u grad, $ivot da"u za zemlju ovu. Oni sto proro!anstvo
ne ve$e njih, niti bozi na to ih gone, s ma!em stoje, za otad$binu ne $ale mreti pred kulama bore"i se. Pojeo bi me
sram da oca izdam, brata i grad i ko bednik iz zemlje odem! Kud god da po#em, nitkov bih bio! Ne, Zevsa mi %to
me# zvezdama $ivi i Areja krvavog %to ljude nikle iz semena zmajskog postavi za kralje! Idem, na zidni venac ja "u
stati i zaklati se nad ambisom crnim pe"ine zmajske zemlju da oslobodim svoju. Tako naredi prorok. To je sve.
Kre"em, smrt moja za Tebu bi"e dar plemenit, od bolesti zavi!aj izle!i"u. Kad svaki !ovek, koliko mo$e, za
otad$binu dobro bi !inio, tad manje stradali bi gradi, budu"nost svetla im bila.
HOR: Do%la si, do%la, krilata zveri, ti, k"eri Zemlje i guje Ehidne, stra%na da zatre% potomke Kadma, lelek i smrt
poseje% svuda! Napola $eno, zveri do pola, nemani grozna nemirnih krila i kand$i vazda rujnih od krvi! Znala si
nekad, kraj izvora Dirke momke da jadne ugrabi% s polja, pa ih odnese% nekud daleko uz zvuke pesme bez lire %to
nasta, muzike jada, o!aja smrti. Krvnik si znaia gradu da bude%, krvnik i bog je %to dopusti ovo! &uo bi tad se
matera lelek i jauk silni devica tu$nih ku"ama bi se orio vazda. &as jecaj bolni, !as napev setni, na smenu tad se
razle$e svuda i !itav grad je $alio glasno. Kuknjava silna i bola krici ko grom su uvek orit se znali, kad god bi neman
krilata ova mladi"a kakvog otela gradu.
Apolon Pitijski, kasnije, Edipa jadnog u tebanski posla kraj: radost be%e tad, a bol %iri sad. Zagonetku, nesre"nik,
kad re%i, s majkom zlokobni zasnova brak l tako oskvrnu grad. Sinove, veselnik, prokle i sad Tebu, stazom krvavom,
u grozni vodi boj. Menekeju divimo se, za otad$binu %to u smrt je po%o. Kreontu, ocu, izmami krik, al gradu sa
kapija sedam pobedu preslavnu dade. E da i mi, Ateno mila, majke mo$emo biti deci tako plemenitoj! Ti zmaju
prolila si krv, kamenom ga zgodila, Kadma na delo potakla. Zato na ovaj kraj bog neki nesre"u svali i pohlepu.
GLASNIK: Hej, ko je na vratima dvora? Otvorite! Jokastu iz ku"e pozovite! Hej i po drugi put! Dugo nema te. Iza#i,
Edipa gospo di!na, i !uj me! Tugovanki i pla!a okani se!
JOKASTA: Prijatelju dragi, vesti nosi% li stra%ne? O Eteokla smrti, kraj !ijeg uvek stajao si %tita i du%manske odbijao
strele. Je li sin moj $iv? Reci mi!
GLASNIK: 'iv je, drhtati nemoj! Straha li%avam te tog.
JOKASTA: A %ta je s tvr#avom sa kula sedam?
GLASNIK: Nedirnute stoje, grad osvojen nije.
:: Forumi Tvorca Grada :: :: Pogledaj teme - Euripid - Feni!anke http://www.tvorac-grada.com/forum/viewtopic.php?t=15820
7 of 12 1/24/10 2:14 PM
JOKASTA: Da l pretilo nam je koplje argivsko?
GLASNIK: Boj $estok be%e. Al Arej kadmejski vojsku nadja!a mikensku.
JOKASTA: Reci, tako ti boga, o Poliniku ima% li vesti. Moram da znam.
GLASNIK: Do ovog !asa, oba sina tvoja $ivi i zdravi su.
JOKASTA: Nek sre"a prati te! Kako vojsku argivsku od kapija odbiste? Reci, slepog da obradujem starca ve%"u da
domaja spasena je.
GLASNIK: Kad Kreontov sin na vrh kule stade i, za spas Tebe, grkljan prese!e svoj, Eteokle sedam postavi !eta i
zapovednika sedam vrata gradska od argivske vojske da brane. Konjicu iza konjice, hoplite za %titono%ama ko
rezervu stavi, da blizu budu bedem ako negde strada. Sa utvrde visoke argivsku vojsku %titono%a belih sa Teumesa
videsmo gde kre"e. Do jarka u trku sti$e i na bedem kidisa kadmejski. Pean i trube u isti za!u%e se mah i iz redova
njinih, i tvr#ave na(e. Partenopej, lovkinje sin, %titove gusto je zbio i prvi sa !etom na vrata Nejitska stigo. Sred
%tita, roda svoga on imo je grb: Atalantu gde strelom etolskog poga#a vepra. Amfijaraj prorok, sa $rtvom na
kolima, ka Pretovim vratima krenu. Grb gordi on imao nije, oru$je bez oznaka nosio je skromno. Na Ogigijska vrata
kralj Hipomedont jurnu. Na %titu be%e mu Arg svevidni, o!ima prekriven sav. Ka vratima Homoloja Tidej pohita. Na
%titu ko$u lavlju sa grivom kudravom imo je: titan Prometej baklju u desnoj dr$o je ruci, kao da spali"e grad. Polinik
tvoj ka vratima Krenejskim povede vojsku. Na %titu, kao grbu, $drepci mu potnijski. U divljem oni su trku, na slici
kru$e, do same dr%ke grabe: da besni su, !ini se. Kapanej na Elektrina jurnu vrata, podoban Areju misli da je. Na
%titu gvozdenom gigant be%e, Zemlje sin: !itav grad na ledima nosi, poluge iz zemlje digle ga. Znamenje to je %ta
Tebu !eka. Pred vratima sedmim Adrast je bio, levicom islikan dr$i %tit. Na njemu Hidra, ponos argivski, i zmija sto:
ispred bedema decu kadmejsku u raljama nose. Svaki grb bejah smotrio dobro jer lozinku nosio sam vo#ama
na%im. Sulice i strele letele su najpre, pra"kama borismo se i kamenjem. U boju kad ve" prevagu imasmo, povikase
Tidej i sin tvoj: Sinci danajski, zar hitac da !ekamo? Pe%aci, konjico, kola borna, svom silinom na kapije!" Kad
za!u%e ovo, navali%e svi i glave silne popada%e krvave. I nasi, ispred bedema, izdahnu%e mnogi. Reka krvi zemlju
natopi suvu. Arka#anin, ne Argivac, Atalante sin, na vrata ko vihor sunu, vatru i pijuk tra$i grad da zatre. Al
Periklimen, Posejdona sin, ustavi ga besnog: kamenom grdnim u glavu zgodi ga, sa venca zidnog skide. Glavu mu
rascopa, kostima razbi %av i obraz, maljama tek posut, okrvavi: majci svojoj, arkadskoj lovkinji, taj vratit se ne"e!
Kad vide sin tvoj da vrata bezbedna su, on slede"im po#e, a s njim i ja. Tideja spazim i ratnika redove guste: na vrh
kule koplja sti$u im, be$e na%i. Eteokle, ko lovac, skupi ih, na polo$aj vrati. Po%to opasnost otklonismo tu, na
slede"a jurnusmo vrata. Kapaneja bes kako da oslikam? Duge je nosio lestve i hvasto se: ,,Ni sveti oganj Zevsov
spre!iti me ne"e na kule da uspnem se visoke i osvojim grad!" On tako zbori, %titom skriven kroz kamenja ki%u
lestvama penje se, korak po korak. Na venac ve" stao je, kad Zevs gromom zviznu ga: tutnji zemlja, u panici svi.
Niz lestve surva se, na zemlju spr$en pade trup. Kad Adrast vide da Zevs mu vojsci du(man je, Argivce on iz jarka
izvede. A nasi, od Zevsa dobar videv znak, kola pokrenu borna, konjica jurnu i pe%aci, sred argivskih !eta zametnu
se boj. Nesre"a sjati se sva: s kola padaju ljudi, puca to!ak, os kolna ide na os, telo na telo sla$e se. Spre!ismo
danas pad kula na%ih. Da l Teba ubudu"e sre"na bi"e, bogova je stvar. I ovaj spas bogu nekom duguje ona.
HOROVO)A: Pobeda je dika, al ako bozi i bra"u pomire, najsre"niji !ovek bi"u ja!
JOKASTA: Dobro je: bozi i usud uz nas su jer mi sinove po%tede%e i grad izbavi%e. Al Kreont je nesre"ni platio za
udaju moju i Edipa greh. Bez sina osta: spasen je grad, skrhan on. Nego, reci, %ta sad kane sinovi moji?
GLASNIK: Pusti to! Do sad sre"a prati te.
JOKASTA: Ba% to sumnju budi. Ne mogu da ne znam.
GLASNIK: (ta bi vi%e? Sinovi tvoji $ivi su.
JOKASTA: Da l i dalje sre"na bi"u?
GLASNIK: Mani to! Bez %titono%e osto ti je sin.
JOKASTA: Zlo krije% neko, u mraku dr$i% ga.
GLASNIK: Dobro ne"u da kvarim.
JOKASTA: Re"i "e%, sem ako u vazduh ne prhne% ti!
GLASNIK: Vaj! Sto posle lepih vesti da idem ne da% mi, nego o nesre"i tera% me da zborim? Sinci tvoji $ele gnusnog
li !ina! mimo vojski megdan da dele. Argivcima i Kadmejcima reko%e %to re"i se ne sme. Na strmu popev se kulu,
Eteokle uti%a vojsku pa "e: Argivski glavari i narode kadmejski! Ni rad Polinika, ni mene radi glave ne gubite! Ja
li!no od pogibelji spa%"u vas i sa bratom boriti se svojim. Ubijem li ga, vlada"u sam. Stradam li, njemu preda"u
grad. Argivci, boja se manite i ku"i vratite, $ivote ne ostavIjajte u zemiji tebanskoj!" Tako kaza. A Polinik, sinak
tvoj, iz bojnog iza#e reda i izazov primi. Argivci i Kadmejci svi vikom odobre predlog smatraju"i da tako je pravo.
Izme#u vojske dve voda dogovor padne, zakunu oni se da po%tova"e to. I ve" sina dva Edipa starog opremu od
bakra na sebe me"u. Doteruju ih druzi: prvaci Tebe ovog, onog Argivaca cvet. U sjaju stoje, lica ne blede im: besne,
koplja bi %to pre da ukrste. Pri#u im, obodre ih druzi: ,,Na tebi je, Polini!e, Zevsu kip, pobede znak, da digne% i Argu
slavu stekne%!" Eteoklu vele: ,,Ti za grad bori% se svoj. Pobedu izbori di!nu i sam na tronu budi!" Tako zbore, za
dvoboj hrabre ih. Proroci ovce kolju, vatre gledaju plam: on !as prekine se, tamoamo se vije, !as gori ravno. Ishod
dvogub tuma!e: jedno pobede je znak, poraza drugo. Ako ima% snage, zna% re!i mudre il !arobne, ti poteci, sinove
odvrati od dvoboja groznog! Pogibelj je silna, a za pobedu nagrada stra%na: gorko plaka"e% kad u danu jednom dva
izgubi% sina!
JOKASTA: Antigona, k"eri, iz ku"e izlazi! Ni ples, ni zabavu devoja!ku bozi ti danas ne nude. Dva brata tvoja, dva
junaka prva, na pragu su smrti. Spre!iti moramo ti i ja da jedan drugog ne smakne!
ANTIGONA: Kakvu li vest stra%nu ti bli$njima nosi%! Pred ku"om za%to doziva% li?
JOKASTA: 'ivotu bra"e tvoje bli$i se kraj!.
ANTIGONA: (ta veli%?
JOKASTA: Jedan sa drugim megdan deli"e.
ANTIGONA: Sta pri!a%, majko?
JOKASTA: Stvari stra%ne. Sledi me!
ANTIGONA: Kuda? Devoja!ke da napustim odaje?
JOKASTA: Napolje bojno!
ANTIGONA: Stid me sveta.
JOKASTA: Mani stid!
:: Forumi Tvorca Grada :: :: Pogledaj teme - Euripid - Feni!anke http://www.tvorac-grada.com/forum/viewtopic.php?t=15820
8 of 12 1/24/10 2:14 PM
ANTIGONA: (ta da !inim?
JOKASTA: Bra"u miri"e%!
ANTIGONA: Kako, majko?
JOKASTA: Na kolena "e%, zajedno sa mnom, pasti!
ANTIGONA: Vodi me, ni !asa ne !asi!
JOKASTA: Pohitaj, k"eri moja! Ako dvoboj preteknem, zra!ak nade ostaje. Ako li poginu, mre"u i ja!
HOR: Jao i kuku! Od straha drhtim, je$im se! Samilost prema majci sedoj celu pro$e me! Jao Zevse, Zemljo, jao
jadi moji, ko "e kome bratsku prolitit krv, vrat prerezati i $ivot uzeti u oru$ja sudaru pogubnom? Kog mrtvaca ja,
jadna i kukavna, treba da opla!em?
Lele, Zemljo, Zemljo, vaj! Dve zveri, dve du%e ubila!ke kopljem vitlaju, a uskoro i krv proli"e, pogubi"e. Otkud vam,
bednici, dvoboj na um pade? Varvarskim "u pojem, cvilom mrtve o$aliti, oplakati. Bli$i se smrti !as, budu"nost
kroji"e ma!. Kobni udes taj Erinijaje delo.
HOROVO)A: Kreonta, evo. Vidim kako, mra!an, ka dvoru grabi. Svoj sti%a"u cvil.
KREONT: Avaj, %ta da !inim? Da oplakujem sebe, il da pla!em grad? Odasvud tamni zastire ga oblak i preti u
Aheront da baci ga. Sin moj za Tebu $ivot dade: slavno steko je ime, meni darovo bol. Njega, %to zaklo se sam, iz
%pilje zmajske malopre uzeh, na rukama poneh: u domu rnom ori se pla!. Ja, starac, po sestru do#oh, staru
Jokastu, mrtvaca da okupa, na odar sina da stavi mog. 'iv mrtvome po!ast duguje, a tako i boga Podzemlja
!estvuje.
HOROVO)A: U dru%tvu k"eri Antigone, tvoja sestra, Kreonte, iz dvora otide kraljevskog.
KREONT: Kuda? (ta zbilo se? Reci!
HOROVO)A: &ula je da sinovi njeni u dvoboju za tebanski bori"e se dvor.
KREONT: (ta ka$e%? Oko mrtvog sina bavih se svog, pa vesti !uo nisam.
HOROVO)A: Ima ve" kako sestra ode ti. Mislim, Kreonte, da dvoboj svr%io se kobni.
KREONT: Vaj meni! Dokaz za to vidim i na glasnika licu tmurnom. Dolazi on kaza"e %ta zbilo se.
GLASNIK: Jadan ja! Koju re! da reknem, kojom suzom da zasuzim?
KREONT: Gotovi smo! Ve" uvod mra!an je tvoj.
GLASNIK: Jadan ja, opet vi!em. Sobom silno nosim zlo.
KREONT: Jo% nesre"a na nesre"e stare? Govori!
GLASNIK: Sestri"i tvoji mrtvi su!
KREONT: Kuku! O nesre"i stra%noj meni javlja% i gradu. O, Edipa ku"o, !u li ti to? Od jednog udara kobi oba sina mu
pala.
HOROVO)A: Da shvatiti mo$e, i ku"a suze bi lila!
KREONT: Lele meni! O, sudbo kleta! Jao meni jadnom, jao nesre"nom!
GLASNIK: Kad bi znao samo za ostali jad!
KREONT: (ta groznije biti mo$e?
GLASNIK: Pored sina dva, sestra ti mrtva le$i.
HOROVO)A: U kuknjavu udrite! Rukama se belim po glavi tucite!
KREONT: Mu!ena Jokasta! Kakav je kraj $ivotu tvom i udaji donela Sfinge zagonetka! Kako smrt bra"e zgodila se i
kako Edipa ispuni se kletva? Pri!aj!
GLASNIK: Za pobedu na%u ispred kula !uo si ve". Opseg bedema veliki nije, pa sazna% brzo doga#aje sve. Kad tela
bakrom nakiti%e, sinovi mladi Edipa starog, dvojica vo#a i vojskovo#a, izme#u dve stado%e vojske, spremni da
dvoboj po!nu svoj. U pravcu Arga Polinik gleda i moli se: Hero !asna, ja tvoj sam, brakom se vezah za Adrasta
k"er, u Argu $ivim. Brata daj mi da smaknem, u krvi njegovoj desnicu pobednicu da okupam!" Eteokle ka hramu
Atene zlato%tite pogled upravi i molitvu izre!e: K"eri Zevsova, daj da koplje pobedni!ko bratu u grudi zarijem i
onog ubijem %to do#e da ru%i mi grad!" Kad truba je tirenska za boj krvavi dala znak, sa zanosom jezivim jedan na
drugog nasrnu%e. Ko vepri opasne kad o!njake o%tre, tako sudare se: brade im mokre, pena se cedi. Krenu
kopljem, iza %tita sklone se, pa o%trica sklizne nikog ne raniv%i. Kad jedan drugog vidi iza %tita da virne, on ni%ani. Al
ovaj se skloni, a koplje onom uludo zvizne. Gledaoce, ja!e no borce, obliva znoj: za prijatelje strepe svoje. Eteokle
o kamen spota!e se %to korak mu pre!i: tako isturi nogu. Pohita Polinik, za gvo$#e nudi mu se mesto: koplje
Eteoklu list probi. Zagraja cela argivska vojska. Al ranjeni spazi junak da, u ataku, rame Polinik otkri. Koplje hitnu,
Tebance razgali. Vrh slomi, medutim. Tako, bez koplja, Eteokle unazad lagano krenu. Kamen ogroman zgrabi, pa
baci, koplje protivni!ko po sredi slomi. Ravnopravan sad bio je boj, bez koplja obojica behu. Ma!eve prihvate, jedan
drugom se pribli$e, %titove sastave, dok kru$e, silan tresak naprave. Eteokle prevare se seti, u tesalskoj %to nau!i je
zemlji. Na!in borbe on promeni: levom nogom unazad korakne, stomak svoj brani ve%to. Desnom nogom napred
stupi, protivniku ma! u pupak zarije, sve do ki!me rine ga. Jadni se Polinik savije i, dok krv lipti, sru%i se. Eteokle,
pobednik, ma! na zemlju baci i na brata krene: plja!ka ga skoli, oprez napusti. Polinik $iv beja%e jo%. U padu
kobnom ma! ispustio nije, pa sad, snagom poslednjom, u jetru Eteoklu ga sjuri. Zemlju zagrizu: jedan do drugog su
pali pobedu ne stekav%i.
HOROVO)A: Lele, Edipe, jade tvoje pla!em i ja. Kletve ti je usli%io bog.
GLASNIK: Slu%aj dalje, jer jadi mno$e se. Majka jadna na bojiste sti$e i smrtno ranjene zate!e sine. Kroz jecaj "e:
Deco moja, u pomo" vam do#oh kasno!" Ka jednom padne, onda drugom, pla!e i muke $ali uzaludne. Uzdi%e uz
nju Antigona k"i: Oslonci majke stare, bra"o premila, vi %to moju bra!nu ukinuste sre"u!" U ropcu Eteokle je kralj:
majku !uje i klonulu ruku svoju na njenu stavi, al glasa nema. Iz oka zbori mu suza, njome majci ljubav %alje.
Polinik bio je $iv. Kad vide sestru sa majkom starom ovako prozbori on: Izgibosmo, majko! Tebe $alim ja, sestru i
mrtvog brata svog. Prvo brat mi be%e, potom du%man, najzad opet brat. Sahrani me, majko, i sestro, ti, u zemlji
ota!koj. Kivni umirite grad bar zemljicu da dobijem rodnu, dom kad izgubih i dvore. Svojom rukom, majko, o!i
zaklopi mi!" I sam joj %ake na kapke me"e: Zbogom, polako ve" guta me mrak!" U trenu istom obojica jadnu
ispusti%e du%u. Majka, bolom obeznanjena, iz mrtvaca izvu!e ma! i stvar u!ini jezivu: se!ivom vrat sebi prereza, na
svojim izdahnu najdra$im oba sina zagrliv%i. Narod sko!i, sva#u zapo!e: mi tvrdismo da pobednik gospodar je na%,
oni da njihov je. I vo#i $u!ni su: jedni vele da Polinik prvi kopljem je udario, drugi da pobednika nema, jer obojica
mrtvi su. Du%man ka oru$ju krenu. Kadmov je narod kod %titova stajo mudar be%e oprez taj! Argivsku pretekosmo
vojsku, navalismo na njih dok oru$je jo% uzeli nisu. Otpora nema, begunaca polje puno. Krv te!e, od koplja na
:: Forumi Tvorca Grada :: :: Pogledaj teme - Euripid - Feni!anke http://www.tvorac-grada.com/forum/viewtopic.php?t=15820
9 of 12 1/24/10 2:14 PM
hiljade ih pade. Kad pobedismo, jedni Zevsu dizaii su kip, drugi opremu sa Argivaca skidali mrtvih, u grad otpremali
plen. Neki, s Antigonom skupa, mrtve najbli$ima nose da o$ale ih. Od bojeva za Tebu %to su se bili, jedan sre"no
svr%i se, a drugi tragi!an imo je kraj.
HOROVO)A: Nesre"a ku"e Edipove nije tek pri!a koju !uh. Ovde, ispred dvora, tri tela vidim mrtva, u ve!ni mrak
zajedni!ka odnese ih smrt.
ANTIGONA: Uvojke, ne$no svoje ne krijem lice, nit stid rumeni obraz mi devi!ki. Ko bakhantkinja mrtvih, ja jurim,
kosu pustih, rasko%nu odbacih halju %afransku, sprovod svojih jecajem da pratim. Jao, lele meni! Polini!e, ime tvoje
koban ti znamen be%e! Jao, Tebo nesre"na! Sva#a, ne sva#a, umorstava sled Edipu zatro je dom krvlju groznom,
krvlju kletom. Kakvu pesmu pla!nu, kakav napev suzni da pojem, dome moj, dok tri mrtva nosim tela, roda svoga
krv, mati i decu joj, Erinijama na radost! One Edipov opusto%i%e dorn, onda kad on mudro zagonetku re%i te%ku i
peva!icu umori Sfingu. Jao, o!e moj, koji Helen il varvarin, koji predak, plemi" pokojni, ko od smrtnika svih ovako
jeziv trpi bol? O mu!ena, kako cvilim ja! Koja ptica pesmom svojom, me# granama, vrh jele il hrasta, sa mnom %to
bez majke ostah i sa tugom mojom, koja tica sklad "e na"i? Tu$aljka to je, jecaj nju tvori, tu$aljka %to vazda sama
"u biti i ve!no suze liti. Za koga prvo kosu da !upam, kome prvine od vlasi da dam? Dojkama maj!inim %to hranile
su mene? Ranama kobnim po brata moja dva? Jao, izadi iz ku"e o!e moj stari o!iju slepih! Poka$i, Edipe, dug i
!emeran $ivot koji $ivi% otkad vid svoj u crni gurnuo si mrak! Cuje% li, ti %to dvorom luta% i stara!ku nogu na
krevetu odmara% jadan?
EDIP: Za%to, k"eri, slepca na %tap oslonjena iz mra!ne si izvela sobe? Mene sedog, za krevet prikovanog. Suzama
gorkim %to zvala si utvaru prozra!nu, iz Podzemlja sen, sanak krilati?
ANTIGONA: Stra%nu "e% vest saznati, o!e! Sinci ti vi%e sunca ne gledaju, a ni $ena %to koraku tvom slepom podr%ka
je bila, u bolu sapatnik. Kuku, o!e!
EDIP: Jao, jadi moji! Jauk me kida i lomi pla!. Tri se ugasi%e $ivota. Kakva ih sudbina sna#e? Reci mi, k"eri!
ANTIGONA: Ne prebacujem ti, zlurada nisam, prebolna pri!am. Osvete tvoje duh ma!em, vatrom i bojem pogubnim
na decu navali tvoju. Vaj, o!e moj!
EDIP: Lele meni!
ANTIGONA: Koga pla!e%?
EDIP: Decu svoju.
ANTIGONA: Kako bi $alio tek da sunca mo$e% videti sjaj! Tad i gomile mrtvih spazio bi tela!
EDIP: To udes je hudi dece moje. Al kako mi, k"eri, supruga strada?
ANTIGONA: Jecaje i suze nije mogla kriti: kume"i sinove ona otkri nedra. Kod vrata Elektre, na deteline polju,
kopljem na koplje, ko lavovi tukli su se u brlogu istom. Iz rana njinih, ve"hladna je krv, poput levanice tekla: Arej je
dade, Had $rtvu primi. Bakarni ma! iz mrtvog izvu!e tela i sebi u meso ga zari: od tuge za decom, na sinove pade.
Sve nesre"e ove, u jednome danu, sakupi i sasu na dom na% bog neki.
HOROVO)A: Sa dana%njim po!inju danom nevolje mnoge za Edipa dom. Nek $ivot kasnije sre"niji bude!
KREONT: Dosta je pla!a, sada na pogreb misliti treba! Edipe, !uj me! Eteokle, sin tvoj, vlast nad Tebom poveri
meni. Miraz Hemonu to je, jer Antigonu, k"i $eni"e tvoju. Al ti u Tebi ostati ne sme%! Tiresija jasno je reko: dok
ovde si, sre"e nam nema! Iz obesti ne govorim ovo, tebi ja du%man nisam! Duha osvete bojim se tvoje, za zemlju
strepim na%u.
EDIP: O sudbo, %ta u!ini mi ti? Niko od mene nesre"niji nije! Iz utrobe !im maj!ine do#oh na svet, Apolon Laju re!e
da oca ubi"u svog. Jadan ja! Kad rodih se, otac me ubiti hteo, za du%mana smatro me svog. Mene, sise $eljnog,
zverima on baci, bedan im podari plen. Al spasoh se. Kamo sre"e da Kiteron tad je u bezdan Tartara pao! Ne
stradah, ve" u ku"u do#oh Poliba kralja. I ubih oca, ja zlosre"nik, u krevet legoh s jadnom majkom svojom. Decu
izrodih, pa uni%tih. Laj prokle mene ja sinove prokleh svoje. Al nisam !ovek tako lud, vid sebi da zatrem i sinove
satrem! Krivac je bog neki! Pa neka! Sta da !inim ja, nesre"nik najve"i? Ko bi"e mi dru%tvo, nozi slepoj vo#?
Pokojnica, zar? Da $iva je, sigurno bi. Dva sina valjana? Nema ni njih. Kao mlad sam jo%, prehranit se mogu?
Odakle i kako? Kreonte, ti bi da dotu!e% me? I ho"e%, ako iz zemlje istera% me ove! Al kolena ja ti grliti ne"u, ko
bednik neki. Plemeniti rod poniziti ne"u, ma kolika da je nevolja moja!
KREONT: Kolena moja taknuti ne"e%, a ja ne dam ovde da bude%. (to mrtvih se ti!e, jednog u ku"u uneti treba.
Polinika, (to o!inski do%o je grad da ru%i, nesahranjenog, van granica bacite na%ih! Ovo oglasi"u Kadmejcima svim:
,,Ko god zatekne se Poliniku levanicu da prinosi $rtvu ili zemljom ga pokriva, smr"u ka$njen bi"e!" Neoplakan,
nesahranjen, pticama nek bude plen! Ne oplakuj mrtve, Antigona, vi%e! U ku"u po#i i devuj, dan !ekaj kad u
Hemona postelju po"i "e%!
ANTIGONA: O, o!e, kakvi se jadi svali%e na nas! Tebe ja pla!em vi%e no mrtve! Jedan lak%i, drugi te$i nije tebi jad:
za nesre"u samo ro#en si ti! Kreonte, vladaru novi, tebe pitam ja: %to s prezirom iz zemlje izgoni% mi oca? Za
mrtvaca jadnog zar pi%e% zakon nov?
KREONT: Eteoklova volja to je, moja ne.
ANTIGONA: Suluda volja. A lud si i ti kad %tuje% nju!
KREONT: Za%to? Naredbu zar ne treba izvrsiti svaku?
ANTIGONA: Ne ako r#ava i nepravedna je!
KREONT: Zar pravedno nije da psima damo ga?
ANTIGONA: Nepravda je takvu sprovoditi pravdu!
KREONT: Na% bio je, a du%man nam posta!
ANTIGONA: Zar usud ga dovoljno kaznio nije?
KREONT: Nesahranjen neka ispasta jo%!
ANTIGONA: (ta zgresio je? O!inske zemlje hteo je deo.
KREONT: Bez groba, znaj, osta"e on!
ANTIGONA: Sahrani"u ga, gradu uprkos!
KREONT: Do mrtvaca svog sebi kopa% grob!
ANTIGONA: Lepo je kad bli$nji po!ivaju skupa!
KREONT: Zgrabite je i unutra vodite!
ANTIGONA: Nikad! Polinika ne"u napustiti ja!
KREONT: Odluka je bo$ja, curo, protiv mnjenja tvog.
:: Forumi Tvorca Grada :: :: Pogledaj teme - Euripid - Feni!anke http://www.tvorac-grada.com/forum/viewtopic.php?t=15820
10 of 12 1/24/10 2:14 PM
ANTIGONA: Jedna druga veli: mrtve ne vre#aj!
KREONT: Vla$nom ga zemljom niko pokrit ne"e!
ANTIGONA: Majkom te Jokastom, Kreonte, zaklinjem!
KREONT: Uzaludan trud: od tog ni%ta nema!
ANTIGONA: Daj da barem mrtvo operem telo!
KREONT: Zabrana stroga ima i za to!
ANTIGONA: Daj rane da previjem mu grozne!
KREONT: Nikakva se !ast Poliniku odat ne sme!
ANTIGONA: Tvoja usta barem poljubi"u ja!
KREONT: Ne navla!i pla!em nesre"u na brak!
ANTIGONA: Nikad za sina ne"u po"i tvog!
KREONT: Mora"e%, bome. Kako izbe"i "e% da $ena bude% mu?
ANTIGONA: Ko Danajide mu$eve svoje, prve bra!ne no"i ubi" gaja!
KREONT: Drskost i rug! Cuje% li, Edipe?
ANTIGONA: Se!ivom ma!a ovog kunem se!
KREONT: Za%to $udi% da izbegne% brak?
ANTIGONA: U izgnanstvo prati"u oca nesre"nog.
KREONT: Plemenita si, ali luda ti!
ANTIGONA: Umre"u sa njim, nek ti je na znanje!
KREONT: Sina mog ubiti ne"e%. Iz zemlje gubi se!
EDIP: Hvala ti, k"eri, na ljubavi toj.
ANTIGONA: Zar da udam se, pa da luta% sam?
EDIP: Ostani, sretna budi! Ja "u svoj prigrliti jad.
ANTIGONA: Ko brinu"e, o!e, o tebi slepom?
EDIP Usud vodi"e mene: gde padnem, osta"u tu.
ANTIGONA: (ta bi s Edipom i zagonetkom slavnom?
EDIP: Nestade. Jedan dan me usre"i, jedan unesre"i mene
ANTIGONA: S tobom zar ne treba da podelim zlo?
EDIP: Beg sa ocem slepim sraman je za k"er!
ANTIGONA: Ako je valjana, za nju dika to je!
EDIP: Povedi me. majku da dodirnem tvoju!
ANTIGONA: Evo, ruku spusti na staricu dragu!
EDIP: O majko moja, suprugo nesre"na!
ANTIGONA: Ovde le$i, odjednom sav nju sna%o je jad.
EDIP: Polinik gde je, kamo Eteokle?
ANTIGONA: Tu su, jedan do drugog po!ivaju oni.
EDIP: Obraz im patni!ki slepom pomiluj rukom!
ANTIGONA Evo, sine mile rukom dirni svojom!
EDIP: O tela, draga a zlosre"na! Sinci oca kukavnog!
ANTIGONA: O, Polini!e, ime moje predrago!
EDIP: Obistinjuje se, k"eri, proro!anstvo Feba!
ANTIGONA: Zar jad nove rodi"e jade?
EDIP: U Atini ko izgnanik umre"u ja!
ANTIGONA: Uto!i%te koje na Atici na"i "e%?
EDIP: Kolon sveti, Posejdona stan. Hajmo, slepog povedi oca, kad izgon ve" $eli% sa mnom da deli%!
ANTIGONA: O, izgone bedni! Ruku pru$i dragu, o!e stari, prati"u te svud, ko la#u vetra dah.
EDIP: Evo; k"eri, idem. Nozi mojoj ti si vodi! zlosre"ni!
ANTIGONA: Nesre"na jesam, nesre"nija od svih moma tebanskih!
EDIP: Kuda stupam korakom stara!kim? (tap, k"eri, pru$i mi!
ANTIGONA: Ovuda stupaj, ovde nogu stavi! Snaga je tvoja poput sna nestalna.
EDIP: Jao, jao, da izgona groznog! Iz otad$bine Kreont tera me. Stra%no, stra%no stradam ja!
ANTIGONA: Za%to strada%? &emu? Opake ne vidi pravda, nit bezumlje ka$njava ljudsko.
EDIP: Ja sam onaj u nebo %to se uzne do mudrosti dicne, device kad Sfinge zagonetku re%ih glavolomnu.
ANTIGONA: O Sfingi pri!a% i o slavi. Prosle ne pominji dane! Muke te !ekaju te%ke: iz otad$bine mora%, da umre% ko
zna gde! Mile ostavljam druge odlazak moj da pla!u. Iz zemlje o!inske idem daleko, $ivot skita!ki, za devicu
sraman, $ive"u ja.
EDIP: Jao, du%o plemenita!
ANTIGONA: Odanost nesre"nom ocu mene u!ini"e slavnom. Patim ja i zbog brata svog: iz doma izop%ten, on,
jadan, nepokopan le$i. Crnom "u ga zemljom, o!e, pokriti, sve i da smrt zbog toga mi sledi!
EDIP: Idi, k"eri, drugama svojim!
ANTIGONA: Dosta je bilo pla!a mog!
EDIP: Kod oltara pomoli se!
ANTIGONA: Mojih jadaoni siti su!
EDIP: U goru kreni, kod menada, gde nepristupni je Bakha dom!
ANTIGONA: Zarad njega, jednom, jelenju ogrnuh ko$u, u tijas sveti u#oh Semelin, u gori plesah i ja. Al ljubav
iskazah bozima nemilu!
EDIP: Oj, gra#ani moje otad$bine di!ne, pogled ka meni, Edipu, skrenite! Ja zagonetku resio sam slavnu, u Tebi
!ovek od ugleda bio. Mo" Sfinginu, krvlju ukaijanu, skr%ih. A sad obe%!a%"en, sa$aljenja dostojan, iz zemlje sam
proteran! Al tu$aljke na%to, !emu pla! zaludan? Zakonima bo$jim !ovek pokoriti se mora!
HOROVO)A: O Pobedo, sveta i silna, $ivotom ti upravljaj mojim, vazda vencem oven!aj me novim!
_________________
Ars longa, vita brevis
:: Forumi Tvorca Grada :: :: Pogledaj teme - Euripid - Feni!anke http://www.tvorac-grada.com/forum/viewtopic.php?t=15820
11 of 12 1/24/10 2:14 PM


Prika!i poruke iz poslednjih: Sve Poruke Prvo Najstarije Idi

:: Forumi Tvorca Grada :: forum Pozori!ni tekstovi - klasici
Sva vremena su GMT + 2 sata
Strana 1 od 1

Sko"i na: Pozori$ni tekstovi - klasici Idi
Ne mo!ete pisati nove teme u ovom forumu
Ne mo!ete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne mo!ete menjati va#e poruke u ovom forumu
Ne mo!ete brisati va#e poruke u ovom forumu
Ne mo!ete glasati u ovom forumu
Powered by phpBB v2 2001, 2005 phpBB Group $
Theme: PussycatBlue::: $
:: Forumi Tvorca Grada :: :: Pogledaj teme - Euripid - Feni!anke http://www.tvorac-grada.com/forum/viewtopic.php?t=15820
12 of 12 1/24/10 2:14 PM