Publije Terencije Afer

DEVOJKA SA ANDROSA
I IN Scena 1 (Radnja se dogaa u Atini, na ulici. Na jednoj strani pozornice je Simonova kua, a na drugoj ona u kojoj ivi Glicerija. Kao i uvek, vai pravilo da s desne gledaoeve strane dolazi put iz grada, s trga, a sa leve iz luke. Scena se itavo vreme ne menja. S desna ulaze Simon i Sosija, a za njima robovi koji nose robu kupljenu na pijaci.) SIMON: Vi tamo! Unosite stvari u kuu. Hajde! (Robovi odlaze) Ti, Sosija, hodi malo ovamo. Hou neto da ti kaem. SOSIJA: Kao da si mi ve rekao: hoe da se postaraju oko veere. SIMON: Ne, neto drugo. SOSIJA: ta li bih to drugo ja, s onim to umem da radim, mogao da uinim za tebe? SIMON: Ne treba meni za ovo to smeram ono to ti ume da radi, ve neto sasvim drugo - odanost i utljivost. SOSIJA: Da ujem ta eli. SIMON: Ti zna da se prema tebi jo otkako sam te, kao dete, kupio, u mojoj slubi postupalo pravino i blago; od roba sam te nainio osloboenikom zato to si me sluio sa duhom slobodnog oveka. Dao sam ti najveu nagradu koju sam mogao da ti dam. SOSIJA: Sve to pamtim. SIMON: I ni od ega ne mislim da odstupim. SOSIJA: Radujem se, Simone, to sam postupao i postupam na tvoje zadovoljstvo, i zahvalan sam ti to me ceni. Ali me neto mui: ovo podseanje lii mi na prebacivanje zbog nezahvalnosti. Zato mi jednom reju ne kae ta to od mene hoe? SIMON: To u i da uradim. Ali u ti pre svega rei neto. Ti misli da e sada biti svadbe; e, to nije prava svadba. SOSIJA: Pa emu onda sve to pretvaranje? SIMON: Sve e sad uti od poetka: na taj e nain saznati kako ivi moj sin, kakvi su moji planovi, i ta u itavoj stvari oekujem od tebe. Kad je on odrastao i osposobio se da slobodnije ivi (a poinjem odatle zato to se nita ne moe znati, niti se mogu odrediti sklonosti, dok je mladi pod pritiskom svog uzrasta, straha i uitelja) SOSIJA: To je tano. SIMON: - kao i ostali mladi ljudi odavao se konjima, lovakim psima ili filozofiranju, ali se nije, poput drugih, neemu posebno posvetio, ve se svime bavio umereno. Obradovao sam se tome. SOSIJA: I s pravom. Jer ja mislim da je u ivotu najvanije ne preterivati ni u emu. SIMON: Tako je i iveo. Svakog je lepo prihvatao i dobro podnosio, prilagoavao se svakome s kim je bio u drutvu i predavao se onome ime se drugi bavi. Nikad se ni sa kim nije sukobljavao, niti je teio da se nad nekim istakne. To je najbolji nain da oveka svako hvali bez zavisti i da se steknu prijatelji. SOSIJA: Mudar poetak ivota. U nae vreme slaganje sa drugima stvara prijatelje, a kazivanje istine neprijatelje. SIMON: U meuvremenu, pre otprilike tri godine, jedna devojka sa Androsa, naterana siromatvom i nemarom rodbine, doe i nastani se ovde u blizini. Lepa, i u cvetu

mladosti. SOSIJA: Jao, strah me je da zbog te enske sa Androsa ne bude neke bede! SIMON: Iz poetka je ivela skromno, oskudno i teko, zaraujui za ivot preslicom i razbojem. Ali, kada je naiao ljubavnik nudei cenu, jedan a zatim i drugi, ona - poto ljudska priroda uvek vie voli zadovoljstvo nego napor - prihvati ponudu, a posle pone i sa poslom. Desilo se jednom da oni koji su tada bili njeni ljubavnici povedu sobom mog sina da im pravi drutvo. Odmah sam rekao sebi: "Sad je uhvaen, gotov je." Pratim ja robove njegovih prijatelja kako dolaze i odlaze. Upitam jednog: "Hej, mome, budi dobar pa mi kai ko je jue bio Hrisidin ljubimac?" A Hrisida je ime te cure sa Androsa. SOSIJA: Razumem. SIMON: "Fedar", rekli bi mi, ili "Klinija", ili "Nikerat". A ta trojica su joj bili ljubavnici u isto vreme. "Eh, a ta je s Pamfilom?", pitam ja. "Kako ta? Platio je svoj deo troka i veerao". Ja - sav oduevljen. Drugog dana se opet raspitam i utvrdim da Pamfil nije ni u ta bio umean. Bio sam uveren da je potpuno odoleo iskuenju i da predstavlja uzor uzdranosti. Jer ako neko dolazi u dodir sa takvom vrstom ljudi, pa se to nimalo ne odrazi na njegov karakter, onda moe pouzdano znati da e biti kadar da upravlja sopstvenim ivotom. Ne samo to sam ja bio ovim zadovoljan nego su svi poeli da mi uglas estitaju i da hvale moju veliku sreu to imam sina obdarenog takvim karakterom. ta vie da ti priam! Takvi glasovi podstaknu Hremeta i on, sam od sebe, doe k meni i ponudi da za mog sina da svoju ker jedinicu, i to sa vrlo velikim mirazom. Prilika mi se dopala i ja mu dam veru: venanje je zakazano za danas. SOSIJA: Pa ta se onda svadbi ispreilo? SIMON: ue. Samo koji dan poto smo sve ugovorili, Hrisida, ova naa susetka, umre. SOSIJA: Ba dobro! E, mnogo mi te milo. Te sam se Hriside bio uplaio. SIMON: Moj sin je, meutim, nastavio da odlazi tamo sa bivim Hrisidinim ljubavnidima i zajedno s njima je pripremao pogreb. Stalno je bio potiten, a povremeno bi briznuo u pla. To mi se dopalo, jer sam rasuivao ovako: "Kada posle povrnog poznanstva toliko prima k srcu eninu smrt, ta bi bilo da ju je voleo? A kako bi tek alio za mnom, ocem svojim?" Sve to sam smatrao za znake saoseajne prirode i duevne nenosti. ta jo da ti kaem? ak sam i sam, njega radi, otiao na sahranu, jo uvek ne sumnjajui ni u ta ravo. SOSIJA: Kako? Zar je jo neeg bilo? SIMON: Saznae sad. Pokojnicu ponesu, a mi krenemo. Odjednom, meu prisutnim enama zapazim jednu devojku, s telom SOSIJA: Dobrim, bie? SIMON: - a licem, Sosija, toliko ljupkim i blagim, da lepe ne moe biti. Poto mi se uinilo da je njen bol dublji nego kod ostalih ena i poto je ostavljala poteniji i plemenitiji utisak nego druge, priem robinjama iz pratnje i raspitam se ko je ona. Rekoe mi da je to Hrisidina sestra. Tada mi svanu! U tome je, dakle, stvar! Otuda one suze i onolika tuga! SOSIJA: Koliko strepim od onoga to sad dolazi! SIMON: Ubrzo pogrebna povorka krene. Mi poemo za njom, do groba. Pokojnicu stave na lomau, a naricanje pone. Tada se ova sestra o kojoj sam ti govorio, sve ne znajui ta radi, priblii plamenu, i to vrlo opasno. I tu Pamfil, sav van sebe, odade tajnu svoje dobro skrivane ljubavi: pritra, uhvatl devojku oko struka i uzviknu: "Glicerijo moja, ta radi to? Zar hoe da se ubije?" Tu se lepo moglo videti da to nije ljubav od jue: sva u

suzama, ona mu se baci u naruje - i to s toliko poverenja! SOSIJA: Ma ta kae! SIMON: Ja se vratim kui ljutit i uznemiren. Pa ipak, nisam imao dovoljno razloga da mu prebacujem. Jer, mogao bi rei: "ta sam to uinio? ta sam pogreio i ime sam ti se zamerio, oe? Ona je htela da se baci u vatru, a ja sam je spreio, spasao sam je!" Tome se ne bi imalo ta prigovoriti. SOSIJA: Potpuno si u pravu, gospodaru, jer ako izgrdi oveka zato to je nekome spasao ivot, ta da uini onome koji nanese zlo i tetu? SIMON: Idueg dana, eto ti Hremeta. ali se: sramna rabota! Saznao je da Pamfil ivi sa onom strankinjom kao sa venanom enom. Ja sam to ogoreno poricao, ali on ostaje pri svome. Na kraju se rastanemo tako da je bilo jasno kako nam nee dati ruku svoje keri. SOSIJA: A tvoj sin? Zar ga tada nisi SIMON: ak ni tada nije bilo dovoljno razloga za prebacivanje. SOSIJA: Zato? Reci mi, molim te. SIMON: Mogao bi mi rei: "Ti si, oe, sam odredio kada e se sve ovo zavriti; na pragu je dan kada u morati da ivim kako drugi hoe. Do tada, pusti me da ivim kako ja hou." SOSIJA: Pa koji je onda povod da mu neto prebaci uopte ostao? SIMON: Ako zbog ove ljubavi bude odbio da se oeni, to je ve prestup koji zasluuje kaznu. Zato ja sada pokuavam da iz ovog lanog braka izvuem pravi razlog da ga izgrdim - to jest, ako brak bude odbio. U isto vreme hou da onaj lopov Davos, ako je smislio neko lukavstvo, taj trik ispuca sada, kad od toga tete nema. A verujem da e se on rukama i nogama boriti i initi sve to samo bude mogao - vie da bi meni napakostio nego da zadui mog sina. SOSIJA: A to to? SIMON: Jo pita! Zla pamet, zla dua. Kad ga se samo doepam... Ali emu tolike rei? Ako sve ispadne kako bih ja hteo, i Pamfil se ne bude protivio, preostaje mi samo da ubedim Hremeta, a tu se nadam uspehu. Sada je tvoj zadatak da veto pripremi tobonju svadbu, da uplai Davosa i da motri ta moj sin radi: samo da njih dvojica neto ne uruju. SOSIJA: To je dovoljno, gospodaru. Starau se. Hoemo li sad unutra? SIMON: Idi ti; ja u za tobom. (Sosija ulazi u kuu) Scena 2. SIMON: Nimalo ne sumnjam da e mladi odbiti da se eni. Osetio sam koliko se Davos uplaio kad je uo da e biti svadbe. Ali evo i njega - dolazi. (Ulazi Davos i isprva ne primeuje Simona) DAVOS: udim se kako je sve ovako jeftino prolo i stalno strepim od tolike gospodareve popustljivosti: otkako je uo da njegovom sinu nee dati devojku za enu, nikom od nas nije ni rei rekao, niti je to mnogo primio k srcu. SIMON (u stranu): Ali sad, bogami, hoe i to. Na tvoju veliku nevolju, ini mi se. DAVOS (i dalje ga ne primeuje): Hteo bi on da mi ne budemo na oprezu, da nas zavedu neosnovane nade i radovanje, da se nieg vie ne plaimo, pa da nas onda zaskoi - kad ne bude vie vremena da se neto izvede i pokvari venanje. Lukavo smiljeno! SIMON (za sebe): Ma ta to pria ovaj zlikovac? DAVOS (za sebe): Gospodar tu, a ja ga nisam video! SIMON: Davose!

DAVOS (pravei se da ga ne vidi): A? ta je to? SIMON: Hodi malo ovamo. DAVOS (kao gore): ta li sad hoe? SIMON: ta si to rekao? DAVOS (okreui se): S im u vezi? SIMON: Jo pita! uje se neto da moj sin ima ljubavnicu. DAVOS: Svet o tome vodi brigu - tu sumnje nema. SIMON: Slua li ti mene ili ne? DAVOS: Kako da ne, sluam te. SIMON: Raspitivati se o tome sada - priliilo bi nekom nepravednom ocu. Mene se, naime, ne tie ta je Pamfil ranije radio. Kad je za to bilo vreme, ja ga nisam spreavao da prui sebi na volju. Ali dananji dan donosi drugi nain ivota i trai drugo shvatanje morala. Zato ubudue zahtevam - ili, ako je to razumnije, molim - od tebe, Davose, da ga vrati na pravi put. ta time hou da kaem? Evo: svi koji imaju ljubavnice teko podnose kada ih oene. DAVOS: Kau da je tako. SIMON: A zatim, ako neko u takvim ivotnim okolnostima ima ravog uitelja, njegov e duh, i tako ve bolestan od ljubavi, otii sasvim na stranputicu. DAVOS: To, Herkula mi, ne razumem. SIMON: Ma nemoj! DAVOS: Ja sam Davos, a ne Edip. SIMON: Da li to znai kako hoe da ti ostalo to imam kaem otvoreno? DAVOS: Zaista hou. SIMON: Ako danas primetim da nekim smicalicama pokuava da pokvari ovu svadbu, ili ako bude hteo da ovde pokae koliko si lukav, dau, Davose, da te iibaju kamdijom, pa u te poslati u mlin na rad do smrti; i to pod neprekrivim uslovom da, ako te ikad pustim odande, sam ostanem da meljem umesto tebe. Da li ti je ovo jasno? Ili moda ni to ne razume? DAVOS: Razumem potpuno: govorio si otvoreno, o samoj stvari i ovaj put bez ikakvog zaobilaenja. SIMON: Lake bih podneo da me izigra bilo u emu drugom nego u ovome. DAVOS: Iz tvojih usta u boje ui. SIMON: Smeje mi se, a? Nisi me prevario! Ali ti kaem: pazi da ne uini neto olako. Nee posle moi da kae kako te nisam upozorio. Dobro se pazi! (Odlazi)