EURIPID

HERAKLE1

Sa starogrkog preveli i beleke napisali

Gordan Marii i Lucija Carevi

L i c a:

Amfitrion, Heraklov pooim

Megara, ena Heraklova
Liko, tebanski kralj-uzurpator
Herakle, sin Zevsa i Alkmene
Irida, glasnica bogova
Lisa, personifikacija besa
Glasnik
Tezej, atinski kralj
Hor, tebanski starci
Tri deaka, Heraklovi sinovi
Pratnja Likova i Tezejeva

1
Prevod je uraen prema dvojezinom, starogrko-engleskom izdanju: Euripides III (Bacchanals, Madness
of Hercules, Children of Hercules, Phoenician Maidens, Suppliants), With an English Translation by
Arthur S. Way, Loeb Classical Library, London Cambridge, Massachusetts 1971.
 Heraklov dom u Tebi. Pred njim se die veliki rtvenik, na ijim
stepenicama sede Amfitrion, Megara i tri Heraklova sinia.
AMFITRION: Koji smrtnik ne zna za Argivca Amfitriona to sa Zevsom
svoju podelio je enu? Za sina Alkejeva, unuka Persejevog, Heraklovog
oca? On ivi ovde, u Tebi, gde usev ljudski iz zemlje je niko, 2 a Arej (5) ih
potedeo nekoliko, to decom dece svoje Kadmov plode grad. Njihov je
potomak Kreont, Menekeja sin, ove zemlje kralj. A ovo je Megara,
Kreontova ki, kojoj su negda, kad ju je Herakle slavni domu vodio mom,
svi potomci Kadmovi svatovac pevali i flautom se pratili. (12)
Moj sin ostavi Tebu - gde ja se nastanih - Megaru i tazbinu, i htede
da ivi me kiklopskim ziem Arga grada, (15) odakle sam pobego jer
Elektriona3 ubih. Da ublai moje jade, a ele da me u otadbinu vrati, on,
Herinim (20) gonjen gnevom il zbog kobi svoje, Euristeju veliki ponudi
otkup da oisti zemlju. I sve je druge izvrio zadatke, osim poslednjeg: da
se kroz tenarsko drelo u Had spusti i da troglavo pseto na svetlo izvede.
Odatle se ne vrati. (25)
A Kadmejci staru imaju priu da nekad je, pre nego zemljom ovom
vladahu Amfion i Zet, Zevsovi sinci na konjima belim, (30) da je, dakle,
neki Liko Dirkin4 mu bio i kralj u gradu sa kula sedam. Sin Lika tog,
nazvan ko i on, Eubejac a ne Tebanac, zemljake zatekav nae u neslozi gde
se trvu, grad je napao, Kreonta ubio i zavladao. I sada, zbog srodstva s
Kreontom (35) zlo najvee nama preti. Jer dok sin moj u dubinama boravi
zemljinim, Liko, tebanski vladar novi, hoe da smakne Heraklovu decu,
enu i mene ako starca nekorisna u ljude raunati treba. Kani da ubistvo
ubistvom zgasi, (40) da unuci, kad odrastu, smrt dedinu ne osvete. Sin me je,
u crni mrak zemlje kad je siao, kao hranitelja i uvara dejeg ostavio. (45)
Sad, da ne poginu deca Heraklova i majka njina, ja kraj rtvenika sedim
Zevsa Spasitelja, to moj ga je plemeniti sin, savladavi Minijce, 5
pobednikom koplju svom kao spomenik digao. (50) Bez iega mi smo: ni
hrane, ni pia, ni odee, gola nam zemlja bokove grli. Kua je zatvorena, pa
2
Poto je ubio zmaja, Arejevog sina, Kadmo je, po Ateninom savetu, posejao polovinu zmajevih zuba, a
drugu polovinu boginja je poklonila kolhidskom kralju Ejeru. Iz zuba su namah iz zemlje nikli naoruani
ljudi, Sparti.
3
Elektrion je bio kralj Mikene (ili Arga) i Amfitrion ga je ubio sluajno. Proteran iz Mikene, Amfitrion je
otiao u Tebu, gde ga je primio Kreont, i tamo se oenio Elektrionovom erkom Alkmenom.
4
Dirka je Nimfa, ki Ahelojeva. Izvor na zapadu Tebe nazvan je po njoj.
5
Staro eolsko pleme, koje se pre Homera doselilo iz Tesalije u Beotiju i osnovalo monu dravu sa
prestonicom Orhomenom.

2
sedimo ovde bez nade i spasa. Druzi su, kako vidim, ili nepouzdani, (55) ili
pouzdani a nemoni da pomo prue. Ljudima je zla kob drugarstva dokaz
nepobitan, i nikog ona nek ne snae, ko meni bar malo je sklon!
MEGARA: O, stare, koji jednom si slavno Tebance u rat protiv Tafljana
poveo, (61) kako za boji naum ljudski ne zna um! Miljah da oca mi nee
stii kob zbog sree njegove: svet ga je nekad velikim zvao, vlast je imao,
duga mu se koplja (65) dizahu u ast i zavist sa njima, bogate i mone to
prati. Imao je dece mene tvome Heraklu dade i dian brak sjedini nas. Sad
sve to prhnu, nesta za as! I ti i ja, stare, i sinci Heraklovi, koje kao ptica
pod krilom uvam, treba da mremo. (71) Ovi odavde, onaj odande pita: O
majko, kuda otac luta? ta radi? Kada e doi? (75) Odve mali da shvate,
iskaju oca, a ja razne priam im prie. Kad god vrata kripnu, oni stre ocu
kolena da grle.
Kakvu nam nadu, stare, kakav put u spasenje (80) nudi? U tebe
gledam. Preko granica ne moemo jake su strae na prelazu svakom, a mi
se ni u drugove ne uzdamo. Kakve ti se misli roje? (85) Sa mnom ih podeli!
Smrt je izvesna, a mi, nemoni, samo arimo vreme.
AMFITRION: Nije, keri, lako mudrost takvu izrei, bez muke svetovati.
MEGARA: Da l jo jada iska, il ivot ti je mio? (90)
AMFITRION: Volim ivot i nade gajim jo.
MEGARA: Ja takoe. Al u beznau, stare, nada ne prebiva.
AMFITRION: I odgoda zla zlu je lek.
MEGARA: Al dok zlo se eka, bolan je vek.
AMFITRION: Keri! Jo uvek obrt neki sreni (95) spasiti nas moe i jo
moe doi sin moj a mu tvoj. Smiri se! Isui izvor dejih suza, reima ih i
priom blai, gorkom varaj varkom! (100) Nesrea sustane ljudska, stia se
oluja i nije srenik vazda srean sve se menja neprestano. Junak je onaj to
uvek se nada oaj je kukavice beleg. (106)
Ulazi Hor.
HOR (Strofa): Visokom krovu, odmoritu starom, tapom potapaju se,
krenuh. Poput labudove, i moje pesma je tuna. (110) Zvuk sam prazan,
prikaza nona i tlapnja. Drhtim, al ipak vama sam sklon. Vama, siroii,
tebi, stare, i, majko, tebi, (115) mua u Hadovom carstvu to plae.
(Antistrofa) Korak ne gubite, noge ne klecajte, kao kad drebe u
jarmu teka vue kola uz goru kamenitu. (120) Daj ruke, za plat hvataj onog
kome noga klone, ko korak gubi! Neka starac povede starca, (125) kao
nekad vrsnik mlad to se mladom, s kopljem, naao na muci tad ne
bejasmo zazor otadbini dinoj! (129) /Hor staje pred rtvenik. Horeuti
govore redom./
(Epoda) Vidi okice te! Kako nalik su oevim straan im je sev!

3
 Oeva zla kob ni decu ne mimoie.
Ne mimoie ih ni izgled njegov sjajan.
O Helado, bez kakvih e, o kakvih boraca ostati,
izgubi li njih! (137)
HOROVOA: Vladara vidim zemlje ove Liko ovamo stie.
Ulazi Liko.
LIKO: Pitam Heraklovog oca i enu mu, (140) ako smem. A poto gospodar
sam va, smem ta hou. Koliko biste jo svoj da produite vek? Kakvu
nadu gajite, kakav spas od smrti vidite? Zar verujete da vratie se otac dece
ove, u Hadu to poiva? (145) /Megara jeca./ Kuknjava tolika samo zato to
morate mreti? /Amfitrionu/ Po Heladi pustu proneo si hvalu da Zevs ti
sulonik bee, da otac sina je tvog. (150)
/Megari/ A ti dii se da ena si junaka najboljeg. ta znae sad
podvizi supruga tvog? ta ubistvo Hidre, ta umorstvo zveri nemejske? Lava
je, kae, golim rukama zadavio, a, u stvari, u klopku namamio. emu prie
te? Zar e zbog njih (155) porod Heraklov smrt mimoii? Slavu je stekao sa
zverima borei se, a inae je kukavica: u levu ruku nikad tit uzeo nije, niti
se koplju primakao. Nego je s lukom, (160) tim orujem kukavikim, na beg
vazda spreman bio. Dokaz junatva nije iz luka streljanje, ve u bojni red
kad stane i pogledom prati putanju brzu koplja to stie.
Ja, stare, bestidan nisam, (165) no razborit. Znam, Kreonta ubih, oca
ene ove i na presto popeh se. Neu da njena odrastu deca i da osvetnici
budu onog to poinih.
AMFITRION: Neka Zevs sina brani kako zna. (170) A moja je briga,
Herakle, ovom ovde da dokaem kako te ne zna. Ne dam da iko te vrea!
Prvo o gadosti, jer gadost je kad te, Herakle, neko kukavicom zove,
(175) pa te ja, pred bozima kao svedocima braniti moram. Zevsovu munju
zovem i etvoropreg sa koga gigantski zemljin rod krilatim strelama u
bokove on zgodi i sa bozima se u slavi izjednai. (180) Idi Foloji, 6 opaki
kralju, pitaj Kentaure, drsko pleme etvoronono, kog junaka dre boljim od
sina mog, kojeg ti kukavicom zove. Pitaj Dirfis7 abantski, (185) postojbinu
svoju, pohvaliti te nee! Zaviaj nije svedok nijednog podviga tvog!
Luk i strelu, pronalazak svemudri,8 rui sluaj sad dobro i pamet u
glavu! Hoplit9 rob je oruju svom (190) i u bojnome redu, me
straljivcima, on zbog panike saborca gine. Slomi li koplje, kako da se brani,
kad samo jedno oruje ima? U rukama dobrog strelca (195) luk moe ne
6
Planina izmeu Arkadije i Elide.
7
Planina na Eubeji.
8
Upravo zahvaljujui strelcima, atinski vojskovoa Demosten porazio je 425. g. pre n. e. spartanske hoplite
i zauzeo Sfakteriju (Tukidid, IV, 32). Do tada su luk i strele bili slabo cenjeni.
9
Oklopnik, teko naoruani vojnik u peadiji.

4
samo hiljadu strela u daljinu odapeti, nego i od smrti vlasnika svog sauvati.
Izdaleka strelac gaa i duman ranu vidi, a ne zna odakle mu. U zaklonu
dobrom ui, protivniku se ne izlae. (200) U boju najvea mudrost ba je
to: dumanu naneti zlo, a glavu sauvati u sudbu ne uzdajui se. Rei moje
tvrdnje tvoje pobijaju i suprotno dokazuju. (205)
Zato, onda, decu da pogubi? ta su ti skrivila? U jednom, mislim,
mudar si: strepi od podmlatka junakog. A opet, nije nama lake to zbog
tvoje strepnje mremo! (210) Mi, bolji, smru bi trebalo da kaznimo tebe, da
Zevs nam je sklon! Pa ako hoe ezlo grada da sauva, pusti nas iz zemlje.
Maa se ne laaj, jer e od njega i poginuti, kad dahom svojim bog promeni
kob. (216)
Vaj! O zemljo Kadmova, tebe prekorevam! Zar se tako brane deca
Heraklova? On sam krenuo je u boj sa Minijcima svim (220) i Tebi dao je da
gleda okom slobodnim. Heladu vie da hvalim neu, ali ni utke da trpim
nezahvalnost takvu prema sinu mom. Vatrom, kopljem, titom deci treba u
pomo da priskoi i svu muku, s kojom je more 10 i kopno oistio, njemu
nadoknadi. (226) Ali, deco, vas ni grad Teba ni Helada ne titi. U mene
nejaka gledate i sluate tek besede bruj. Nestade snage to imah je nekad.
(230) Starcu udovi drhte snage nesta! Da mlad sam, gospodar da tela sam
svog, ma bih trgao i ovome uvojke plave krvlju pokropio! Preko atlantskih
mea11 beao bi u strahu od koplja mog! (235)
HOROVOA: Zar valjan ovek ne zna prave rei, makar u govoru bio
trom?
LIKO: Priaj i dii kule od rei, svaku ti ja nedelom plaam. /Pratnji/ Hajde,
vi na Helikon poite, a na Parnas vi! (240) Naredite da drvosee naseku
klada hrastovih; pa kad u grad doveze se to, oko oltara drva natrpajte i
zapalite; svima telo saeite, nek uvere se da ovde pokojnik (245) ne vlada,
ve da gospodar sam ja! A vi, starci, protivnici nauma mojih, neete plakati
samo porod Heraklov, ve i doma svoga kob, kad snae ga zlo! Setiete se
tada da kralj sam ja, a roblje vi! (251)
HOROVOA: O, deco zemlje, koju je Arej posejao nekad, izbiv zube iz
grabljivih ralja zmajevih! Zar neete podii tap, desne ruke oslonac, i
okrvaviti ovu glavu bezbonu? (255) Nije Kadmejac: zar da ra doljaka
roenim Tebancima vlada? Nekanjeno nee ti mene da tlai! Niti da
otme mi ono to ruka s mukom je stekla! Teraj se onamo odakle si doo
(260) tamo divljaj! Dok sam iv, Heraklov porod ubiti nee! Nije on tako
duboko pod zemljom, a deca su mu ovde! Ti, ti unitio si zemlju kojom
vlada, a on, to ju je vazdigo, nita za to ne dobi. (265) Zar meam se ako
10
Herakle je oistio more od pirata.
11
Crno more i Heraklovi stubovi su krajnja granica dokle see pogled Grka iz V veka pre n. e.

5
mrtvom drugu pomaem, ako sam tu kad potreban sam njemu? /Horovoa
navali tapom. Pratnja uperi koplja. Hor ustukne./ Desnico ruko, kako
ezne da koplje zgrabi, ali slabost enju ti niti! Robom ne bi me zvao
(270) i Tebom, u kojoj besni, mi vladali bismo asno. Grad razborit nije od
buna kad boluje i odluka loih. Gospodar inae ne bi mu bio ti.
MEGARA: Starci, hvala. Dolii da drug za druga (275) gnevom pravednim
plane. Al ne zamerajte se radi nas vladaru, da ne stradate i sami. Ti,
Amfitrione, pouj moje mnjenje i proceni vredi li ono il ne. Ja decu svoju
volim. Kako da ne volim ih, (280) kad sam ih rodila i za njih se muila?
Smrt smatram stranom, al ko se s neizbenim rve, ovek je, mislim, lud.
Poto nam je mreti dok oganj ee, nemoj da duman nam se smeje, (285)
jer to od smrti je gore. Veliku ast domu dugujemo svom. Tebe je koplje
proslavilo tvoje, pa bi sramno bilo ko kukavica da mre. Moj ovek uven
je za to svedok ne treba (290) i on ne bi hteo da deca mu se spasu, a
obraz ukaljaju. Plemenita trpi sa sramote dece svoje, pa ja pamtiti moram
ko mi je mu.
Evo kako tvoju nadu cenim. (295) Iz Podzemlja, dri, tvoj sin doi
e. Al koji se smrtnik vratio iz Hada? Misli ovoga reima da namolimo.
Nikako. Od protivnika ludog bei! Mudrom, dobro odgojenom povlauj!
(300) Milom lako dirnue ga. Sad mi na um pade, ta e onda biti: ako
izgon za decu izmolimo,12 spaemo njih. Ali ivot u siromatvu kukavan je
i jadan. Domain, kau, samo jedan dan rado prima prognanika makar i
prijatelja svog. (306)
Zajedno s nama, sa smru suoi se ona i tako eka! Na rod tvoj
plemeniti, stare, ja te opominjem. Ko bi da se protiv usuda bori, bolje neka
zna pusta mu je elja ta! (310) to mora da se desi, niko spreiti nee!
HOROVOA: Eh, da ruke su mi snane, lako bih na put tlaitelju stao!
Ovako sam niko i nita. Na tebi je, Amfitrione, da iznae kako zlu e
odbiti kob. (315)
AMFITRION: Ne prei me da mrem ni strah ni za ivotom e, no sinu bih
decu da spasem. Uzaman traim to zbiti se nee. /Ide do oltara, a za njim
Megara sa decom./ Evo, mau poturam vrat, pa bodi, ubij, sa stene bacaj!
(320) Ali jedno te molimo, kralju. Pre dece mene ubij i muenicu da ne
gledamo prizor jezivi decu kako s duom bore se, majku zovu i dedu.
Ostalo ini kako te volja. Mi snage nemamo smrti da se otmemo. (326)
MEGARA: Molim te i ja: milost milosti dodaj i nama dvoma dvaput
dobrotvor budi! Otvori dveri dvorske zakljuane sad su (330) ures da
deci stavim mrtvaki. Da bar to uzmu iz kue oinske.

12
O ivotu u izgnanstvu Polinik pria svojoj majci Jokasti u Feniankama (387-399).

6
LIKO: Neka bude! Sluge, dveri otkljuajte! Vi uite, uresite se odeu vam
ne branim. A kad na tela ures metnete, doi u, u Podzemlje da vas
otpremim! (335)
MEGARA: Deco, stope majke jadne pratite ka domu oinjem, gde drugi
gospodare, a iji po imenu samo vlasnici smo mi.
Odlazi sa decom u dvor.
AMFITRION: Zalud smo, Zevse, istu enu delili, zalud oevi istom detetu
bili. (340) Pokazao si da manje odan si no se inilo. Ja, smrtnik, vrlinom
nadmaih tebe, boga silnog, jer izdao nisam decu Heraklovu. Znao si da
kriom u tu se krevet uvue, gde niko te zvao nije, i tuu da spopadne
enu: (345) a svoje drage da titi ne ume! Ti si bog neki neuk, ako za
pravdu ne zna!
HOR (Strofa I): Feb trzalicom zlatnom milozvunu kitaru (350) dira, al
umesto srenih, tune ona napeve svira. Pesmom da proslavim hou njega
to u mrak Podzemlja sae, bio Zevsov il Amfitrionov, neka, ko nagradu
za muke, venac on nae. (356) Svako je plemenito, junako delo mrtvima
lep ures zacelo. Prvo od lava Zevsov on oisti gaj. (360) Na plea kou
utomrku stavi, dok mu s plave glave zjape zverske ralje strane.
(Antistrofa I) Kentaure divlje, to pleme gortaka, (365) stie iz ubojna
luka krilata njegova strela. Virovita voda Peneja, 13 neplodna polja ravnica
dugih, te stanita Pelija (370) i susedna Homola 14 znaju da oni su, u rukama
jele nosei, odatle u tesalsku jurnuli zemlju. Zlatnorogu (375) koutu lea
arenih, napast za seljake, boginji lova15 u Enoji16 je posvetio.
(Strofa II) Na etvoropreg se popeo, (380) uzdama ukrotio
Diomedove drebice besne, ije su eljusti slatko ljudsko meso, obrok
uasan i krvav, komadale; bez uzda on za krvavim jaslama stoji. (385)
Hebro17 je preao srebrnog toka da mikenskom kralju posao obavi muan.
Na obalu je milijsku, ka izvorima Anaura18 stigao: (390) Kikna, nedruevnog
itelja Amfaneje19 i ubicu putnika strelama je smakao.
(Antistrofa II) U dvor je otiao Hesperida, devojaka himnopojnih,
(395) da sa grana plod jabuke uzbere zlatne. Njih uvao je strani zmaj lea
grimiznih, u klupko svijen. On ga ubi. Morem proe, u kut svaki zae, (400)
veslu da ljudskom miran put nae. U Atlantov stie dom: (405) po sredini
neba rukama se opre i snagom junakom pridra bogova zaviaj zvezdani.

13
Glavna reka u Tesaliji.
14
Planina koja pripada tesalskom masivu Osa.
15
Artemidi.
16
U Argolidi.
17
Glavna traka reka, danas Marica.
18
Glavna reka u Tesaliji.
19
Grad u Doridi.

7
 (Strofa III) Na konjicu Amazonki, ka jezeru Meotidi,20 uu reka
mnogih, on valom krenu mora Crnog. (410) Kog Helena sa sobom poveo
nije lov da lovi opasan? Helada slavan dobi plen, pojas sa halje zlatom
vezene Arejeve keri,21 i u Mikeni ga uva. Kuju ubistvenu, Hidru lernejsku,
(420) hiljadoglavu, vatrom saee, u njoj strele otrova i njima eritijskog
pastira smae troglavog.22
(Antistrofa 3) Sve druge pute slavno i uspeno (425) prevali. Da
poslednju muku premui, on u mnogosuzni Had otplovi, al tu jadan skona
i vie se ne vrati. Drugova kod kue nema, (430) i veslo Haronovno eka ve
da na put bez povratka, bez boga i pravde, decu otpremi. Najblii pogledom
te trae, al tebe nema! (435) Eh, da mlad sam i snaan, pa sa vrsnicima
koplje u boju da zavitlam, tit deci da budem! Ovako, minu mi mladost
srena. (441)
Iz dvora izlaze Amifitrion i Megara sa decom. Ona su u
sveanoj odeu, glavu im krase vrpce i venii.
HOROVOA: Evo, u mrtvakoj odedi vidim Heraklove since, naskoro
mrtve. Draga mu ena uza se decu vodi, (445) a tu je i starac, otac Heraklov.
Jadan li sam, suze suzbiti ne mogu, iz dva staraka oka teku ko dva potoka.
(450)
MEGARA: Ako! Ko bie svetenik, ko krvnik nesrenih, ko delat due
jadne? rtve ve spremne su u Had da krenu. Vode nas, deco. U povorci
mrtvih zajedno svi smo: i stari, i mladi, i majke. (455) O, sudbo huda, moja i
dece mi, koju zadnji put gledam! Rodila sam vas i othranila dumani da vam
se smeju, da rue vas i ubiju, najzad. Kuku! /Grli i miluje sinove, jednog za
drugim./ Izneverene sve su nade koje dao mi je otac va! (461) /Terimahu/
Tebi je pokojnik namenio Arg: Euristejev ti dodelio dvor i nad Pelazgijom
plodnom vlast. U odoru svoju bojnu, u lavlju te je oblaio kou.
(466) /Kreontidi/ Tebanaca kololjubnih vladar si bio, ravnice, batinu moju,
od oca izmolio. U desnicu ti je toljagu stavljao, (470) taj branik svoj i
Dedala varljivi dar.23 /Deikonu/ A tebi je Ehaliju24 obeao, koju je, neko,
lukom dalekostrelnim osvojio. Vama je trojici tri trona namenio, junatvom
svojim ponosno kule gradio. (475) A ja verenice birah: u Atini, Sparti, Tebi
srodan traih rod da veem vrsto barku vaeg ia 25 i srean obezbedim
vek. Sve to minu! Udes se preudesi: (480) za verenice vi Kere dobiste, a ja,

20
Azovsko more.
21
Pojas amazonske kraljice Hipolite poelela je Euristejeva ki Admeta.
22
Gerion, troglavi din, sa tri trupa spojena u struku i sa est ruku.
23
Diodor sa Sicilije (IV) veli da je Herakle svoju toljagu dobio od Hefesta. Prema Platonu (Alkibijad, I),
Dedal je Hefestov sin. Varljivi dar zato to nije izbavio Herakla iz Hada.
24
Grad u Tesaliji ili na Eubeji.
25
Slinu metaforu nalazimo u Medeji (770), kad arobnica govori o utoitu koje e joj pruiti Egej.

8
jadna, kupku od suza spremiu.26 Svekar, evo, svadbeni priprema pir, Hada
tastom zove da odurne li tazbine! Lele meni! Koga prvog, koga poslednjeg
(485) na grudi da pritisnem, kome poljupce da utisnem? Koga da zagrlim?
Kad mogla bih sviju pla, ko utokrila pela, u jednu ogromnu suzu skupiti!
O najdrai, uje li se u Hadu glas ljudski? Herakle, tebi govorim!
(491) Mru ti otac i deca, ginem ja, a nekad me tvojom, srenom zvao svet.
Doi, pomozi, kao sena osvani mi bar! Prikai se samo, decoubice su strine!
(496)
AMFITRION: Ti, eno, o pogrebu brini. Ja, Zevse, diem ruke ka nebu i
zovem: ako misli da pomogne deci pomai smesta! Uskoro bie kasno.
(500) Dosta sam te zvao uzaludan trud! Po svemu, moraemo mreti.
Ej, starci, ivot ba je kratak! A sladak bie, ako od zore do mraka
tuzi uteknete. (505) Vreme nae ne ostvari nade svri svoje i odleti! Vidite
mene! Srean bejah, slavio me svet, al kob u trenu oduva sve ko perce u
zrak. (510) Nikog ne znam kome srea velika i slava odane su druge.
Zbogom! Milog druga, vrsnici, sad gledate zadnji put!
U daljini se pojavljuje Herakle.
MEGARA: Oh, stare, vidim li ja to ljubljenog? ta da kaem?
AMFITRION: Ne znam, keri, zanemeh i sam. (515)
MEGARA: uli smo da Podzemlje ga krije. Il moda po danu snivamo
san? ta priam? Moda mi se, brinoj, priinjava sve? Ne, to nije niko
drugi do sin tvoj, stare. Hajde, deco, za ogrta se oev zakaite! (520)
Pourite, ne putajte, od Zevsa Spasitelja nita gori nije!
HERAKLE /govori dok stupa/: Zdravo krove, zdravo dveri ognjita mog! Sa
kakvom vas radou gledam sad kad na svetlost se vratih! O, ta je to?
Ispred kue decu vidim (525) sa vencima samrtnim! U grupi ljudi ena mi i
otac stoje, suze liju! Kakva ih nesrea snae? Hajde da priem i upitam koja
se to nevolja na ovaj dom stutila. (530)
MEGARA: Najdrai moj!
AMFITRION: Ocu sunce granulo je!
MEGARA: Stie, blinje da spase u zadnji as?
HERAKLE: ta kae? Kakvu to guvu zatiem, oe?
MEGARA: Izgibosmo! Oprosti, stare, to pre tebe progovorih. (535) Bolje
od mukarca ena e izrei bol. Moja deca treba da mru, i s njima ja.
HERAKLE: Apolona mi! Kako u priu me uvodi!
MEGARA: Mrtva su mi braa, otac stari.
HERAKLE: ta kae? Kako strada, zgodi li ga koplje? (540)
MEGARA: Ubio ga Liko, vladar novi.
HERAKLE: U bici ili prevratu nekom?
26
To je, pre venanja, bila majinska dunost.

9
MEGARA: U prevratu. Vrata sedmora sad dri Kadmova.
HERAKLE: Pa ega se plaite starac i ti?
MEGARA: Hoe da smakne ti oca, mene, decu. (545)
HERAKLE: ta veli? Zar strepi od siroia mojih?
MEGARA: Smrt Kreonta jednom da ne osvete.
HERAKLE: Kakav je to ures, odea to mrtvima prilii?
MEGARA: Za smrt smo se okitili.
HERAKLE: Zar da vas pobije? Jao meni! (550)
MEGARA: Prijatelja nigde, a usmo da mrtav si.
HERAKLE: Odakle zao stigao je glas?
MEGARA: Glasnici Euristeja javie.
HERAKLE: to ostaviste kuu, ognjite?
MEGARA: Silom naterani. Oca ti iz postelje digoe... (555)
HERAKLE: Zar stideo se nije starca da mui?
MEGARA: Od boginje Sile daleko je Stid.27
HERAKLE: Odsutnost moja da l drugova me lii?
MEGARA: Zar ovek u nesrei prijatelje stie?
HERAKLE: Smetnue s uma moj sa Minijcima boj? (560)
MEGARA: Opet kaem u nesrei nema druga.
HERAKLE: Nakit smrti skinite s glave i ka svetlu pogled podignite! Posle
tame hadske, promena ta prijae oku. A ja u, im mi se razmae ruka, (565)
dom vladara novog razbucati: glavu u mu bezbonu srubiti i psima je
baciti. Kadmejca koga naem da za dobro mi je neverom platio, zveknuu
toljagom pobednom (570) il u ga strelom zgoditi krilatom: hrpom u
leeva sav Ismen28 ispuniti, bistar Dirkin izvor krvlju ukaljati. Koga da
branim ako ne enu, decu, starca? Podvizi, zbogom! (575) Oni odve su tati
spram onog to moram. Dunost je meni blinje da branim, moda i mrem,
ko to deca su za me mreti htela. Inae, kakav glas mene da prati, kad po
nalogu Euristeja sa Hidrom borim se i lavom, a sopstvenu decu (580) ne
otimam smrti? Ko da me onda Herakle slavodobitni zove?
HOROVOA: ovek mora decu da brani, oca starog, drubenicu branu.
AMFITRION: Prijatelj prijatelju budi, sine moj, (585) a duman dumaninu.
Ama ne nagli odve!
HERAKLE: U emu, oe, urim?
AMFITRION: Mnogi siromani, poreklom plemii, vladara su pristae. Oni
bunu digli su i grad predali, (590) blinje da plene. Dangubom su kue

27
Jo jedna personifikacija. Euripid u stvari kae: Od boginje te daleko ivi on. Moe se prevesti i: Stid
i Sila ne stanuju skupa.
28
Reka u Beotiji, protie kroz Tebu.

10
raskuili, imetak rastroili. Videe te u Tebu kako ulazi. Kad je tako, pazi
da duman se ne okupi, pa te zaskoi.
HERAKLE: Ne marim i da ceo video me je grad! (595) im spazih znamen
pticu na mestu zlokobnom shvatih da jad neki na kuu mi se svalio. Zato
oprezno i kriom u zemlju uo sam.
AMFITRION: Pametno. Ui sad unutra, ognjite pozdravi i pusti da oinji
dom tvoj ugleda lik. (600) Lino kralj dolazi na pogubljenje da enu ti, decu
odvue, i mene zakolje. Ostani, i zavrie sve: bezbedno svoj sprovee
naum. Ne talasaj grad, sine, pre nego tu ne rei stvar. (605)
HERAKLE: Sluam te, u pravu si. Odoh unutra. Kad napokon vratih se iz
bezdana gde sunce ne dopire, gde Had i Kora29 vladaju, ja prvi pozdrav
bozima domaim uskratiti neu.
AMFITRION: Da l dospeo si zbilja, sine, u Hadov svet? (610)
HERAKLE: I na svetlost dana zver troglavu dovukoh.
AMFITRION: U boju svladanu ili na dar dobijenu?
HERAKLE: Pobeenu. Misterije svete30 sreu mi donele.
AMFITRION: Pa je l u dvoru Euristeja zveri?
HERAKLE: U Korinom je gaju, u gradu Hermionu.31 (615)
AMFITRION: Zna li Euristej za povratak tvoj?
HERAKLE: Ne. Htedoh prvo da vidim ovde kako je.
AMFITRION: Zato si tako dugo u Podzemlju ostao?
HERAKLE: Tezeja spasavao,32 kod Hada sam se, oe, zadrao.
AMFITRION: Pa gde je on? Je l se u otadbinu vratio? (620)
HERAKLE: Jeste, iz Podzemlja je sreno utekao. Hajdemo, deco, u oev
dvor. Sreniji sad ste kad ulazite, nego kad izaoste netom. Samo hrabro,
potoke suza isuite! (625) I ti, eno, saberi se, sa drhtanjem prestani! Ogrta
mi pustite! Krilat nisam, od blinjih odleteti neu! Oj! Nimalo ne putaju,
ogrtaa jo jae se hvataju. Zar tako ste visili o dlaci! (630) Za ruice uzeu
ih, sa sobom vui kao laa amie svoje. Ne usteem se deci da ugaam.
Svi ljudi u tome su isti: decu vole i plemi, i puanin. Po imetku se razlikuju
samo jedni su bogati, siromani drugi. Ali decu svoju ljubi svak. (636)
Svi ulaze u palatu.
HOR (Strofa I): Mladost je meni vazda mila, a starost, od vrletne Etne tea, 33
pritiska glavu: mrakom mi zastire vee i svetlost krije. (641) Ni blago
29
Persefona, ki Zevsova i Demetrina.
30
Herakle je bio posveen u Eleusinske misterije (Apolodor, II, 5, 12).
31
U gradu Hermionu, nedaleko od Trezena, negovan je kult boginji Kori ili Hermioni. Tu je, navodno,
postojao i ulaz u Podzemlje.
32
Tezej je siao u Podzemlje kako bi pomogao Piritoju da otme Persefonu. Kad je njihov naum otkriven,
Had je ljubazno poseo junake. Ali oni su ubrzo shvatili da su vrsto spojeni za stolicu Lete (Zaborava).
Herakle je uspeo da spase samo Tezeja, a Piritoj je, kao glavni krivac, ostao u Podzemlju da ispata zbog
svoje lude hrabrosti.

11
azijskih vladara, ni palatu zlata punu (645) za mladost menjao ne bih:
prelepa u bogatsvu, prelepa u siromatvu! Tunu i pogubnu mrzim starost!
Nek je odvaljaju vali! (650) Kako sree da nikad ni u kue, ni u gradove
smrtnika ona zala nije! Eh da krila je, zrakom, zauvek odnesu! (654)
(Antistrofa I) Da bogovi imaju pamet i mudrost ljudsku, dvostruka
bila bi mladost oit znamen onom koga vrlina krasi. Takav bi, posle smrti,
(660) suneve opet gledao zrake, dvostruku trao trku,34 a nitak tek jedan
iveo bi ivot. Tad sudit bi se moglo ko rav je, (665) a ko dobar, isto ko
to mornar kroz oblake vidi zvezda broj. Ali bog me rave i dobre stavio
nije granicu jasnu. (670) Vreme tee, a samo bogatstvo uveava ono.
(Strofa II) Spoj savreni Harita i Muza negujem uvek. (675) ivot bez
pesme neka ne ivim, vencima vazda neka se kitim! Jo pesnik drevni
Mnemosinu slavi, a ja i dalje Heraklove (680) pobede opevam slavne. Uz
Bromija vinotou, uz lire sedmoine zvuk i frulu libijsku, od Muza ne
odustajem: plesu i pesmi uile su mene. (686)
(Antistrofa II) Cure delske u plesu vrte se prelepom, ispred dveri
hrama, pean poju slavnom edu Letinom. 35 (690) Peane ja u, peva stari
brade sede, kao labud pojati pred domom tvojim. Kakva krasna tema meni
se nudi (695) Zevsovog da opevam sina! Jo diniji vrlinom negoli
poreklom plemenitim, junatvima svojim ivot miran ljudima dade, a zveri
istrebi strane. (700)
Amfitrion se pojavljuje na vratima palate. U istom trenu stie
Liko sa pratnjom.
LIKO: Ba na vreme, Amfitrione, izlazi iz dvora. Ve dobrano ima da se
haljam ogrete i resite mrtvakim uresom. Nego, ded zazovi decu i enu
Heraklovu, nek se amo pred dverima pokau, (705) jer sami se nude
obeaste mret.
AMFITRION: Ti mene, kralju, progoni, a u munom sam stanju nakon
smrti mog roenog obestan ti si. Ako me i ima u aci, trebalo bi manje da
uri. Pod silu, kae da valja nam mreti. (710) Nek volja je tvoja, uini to
misli.
LIKO: Ta gde je Megara? Gde deca Alkmenina roda?36
AMFITRION /gleda na kapiju dvora/: Koliko odavde slutiti mogu, mislim
da...

33
Euripid misli na utamniene gigante Tifeja (Tifona) i Enkelada. Tifej je imao sto zmijskih glava, a iz
oiju mu je vrcala vatra. Zevs je na njega bacio Etnu. (Vidi: Eshil, Okovani Prometej, 351 i dalje, i Pindar,
Prva pitijska, 15 i dalje). Na storukog Enkelada Atena je bacila ostrvo Siciliju, pa on od tada poiva pod
Etnom.
34
Vidi Medeju, beleka 159.
35
Apolonu.
36
Alkmena je majka Heraklova.

12
LIKO: ta misli? Po emu sluti?
AMFITRION: ... ona, mnijem, sedi na stubama svetog oltara i moli se
pokorna. (715)
LIKO: Zalud moli da ivot sauva.
AMFITRION: Zalud i mrtvoga mua zaziva.
LIKO: Njega nema i nikad doi nee.
AMFITRION: Osim ako ga bog koji iz mrtvih ne podigne.
LIKO: Poi joj, iz dvora je vodi. (720)
AMFITRION: To da uinim zloina sukrivac bih bio.
LIKO: Kad to ti zadaje briga, ja u bez straha izvest deake s materom
njihovom. /Pratnji/ Za mnom, sluge, da ih uklonimo i veseli predahnemo od
napora. (725)
AMFITRION: Ti idi onda kud po ti treba, a ostalo drugom e, moda, na
brizi biti. Oekuj da zlo e ti uzvrat bit za zlodelo tvoje. Starci, u dobri as
gazi. Na umu mu blinje mi pogubit, ra prokleta, no dopae zamke,
mree, ma mu pogibao nosi. Poi u da vidim kako mrtav (731) pada.
Uitak je velik zlikovca na umoru gledat; to kazna je prava za zlodela
njegova.
Odlazi u palatu.
HOR (Strofa 1): Smena je pogibli: negda silni kralj opet ivot smrti vraa.
(736) Hura, pravdo, struja usud boji okrenu tok.
HOROVOA: Napokon dolija da smru kanjen bude, to se rugom ruga
boljima od sebe. (741)
HOR: Suze radosnice iz oka kanue. Vratio se; kralj zemlje ove tom se pre
nikad u srcu ponadao nije. (746)
HOROVOA: No, starci, hajde da smotrimo prilike u dvoru, da l koga
stie sudba, kako elim ja.
LIKO: Avaj meni!
HOR (Antistrofa 1): To u dvoru poinje pesma, mila uhu mome; ni smrt nije
daleko. (752) Zaziva kralj, pesmu pred smrt jei.
LIKO: O, zemljo Kadmova sva, iz potaje glavu gubim!
HOR: I ti si ubica bio; osveta ovo za grehe je tvoje, (755) te kaznu pretrpeti
mora.
Koji to greni smrtnik bogove okalja? Koji ih grenik nagrdi blaene,
nebeskim bozima umali mo?
Taj bezbonik, starci, sa lica zemlje je nesto dom glasa ne puta. U
kolo se hvatajmo! Sreni su ljubljeni moji kojima sreu elim. (762)
(Strofa II) Kola, kola se viju, po Tebi se gradu svetom svetkuje.
Mena suzama to je, (765) srea pesmu rodi. Otio novi je kralj i stari sad
vlada za njim je luka Aheronta. Ni nadat se tome nismo mogli. (771)

13
 (Antistrofa II) Bogovi paze na ljude sve, bezboni bili il bogu mili.
Zlato i srea smrtniku srce vodi (775) mame ga vlasti nepravinoj. Dugo
se niko ne usudi motrit unatrag. Zakon gazi, bezakonju poputa, kola sree
u tminu satre.37 (780)
(Strofa III) Venac ponesi, Ismeno, reko, hajd kolo povedte kiene
ulice grada sa kapija sedam. Doi, o Dirko, izvor-vodo lepotoka, zaigraj i ti
u kolu ovom i s tobom skupa Asopove keri! 38 (785) Ostavte vode oinje i
pojte sa mnom sad, Nimfe, pojte Heraklov boj, pobede slavu pronosite, hoj!
Stablima kiena pitijska steno, (790) helikonskih muza domajo, doi uz
radosni zvon gradu mom i zidima mojim, tu gde je ponikao rod posejani,
eta pod bronzanim titom (795) to deci dece svoje zemlju ostavlja, to oko
sveto tebansko.
(Antistrofa III) Posteljo dvoga roda, iz braka sa smrtnikom i veze sa
Zevsom! Prikra se gnezdu (800) Persejeve unuke, 39 Zevse, a ja ne poverovah
u davni brak tvoj, al delo se nenadno pokaza i vreme otkri (805) blistavu
snagu Heraklovu. On ostavi Plutonov dvor, iz donjega sveta, Zemljina loga
se pope. Bolji si vladar - ti roen od boga (810) - od kraljevskog roda bez
srca plemenitog. Pogled na boj maonoa, boj nad bojevima, sad na svetlo
iznosi da l bozima jo pravda je mila.
Irida i Lisa pojavljuju se nad dvorom.
HOROVOA: Oh, gle! (815) Zar zapadosmo u isti kovitlac strave? Kakvu
to, starci, prikazu nad dvorom gledam? Bei, oh, bei! Dii te spore, klecave
noge, hajd s puta brii! Oh gospode Apolone, (820) sakloni me, molim,
nesree.
IRIDA: Ne bojte se, starci! Gle, to je Lisa, ki crne Noi, i ja, Irida, slukinja
bogova. Ne doosmo na zlo biti gradu, ve vojtimo na dom nekog oveka,
(825) vele da sin je Zevsa i Alkmene. Pre no se gorkih muka nije reio, usud
spas mu je bio: Zevs-otac ni meni ni Heri davao nije ba nikad da zla mu
nanosimo. Sad, kad prebrodi mune posle Euristejeve, (830) Hera eli, a i ja
sam uz elje njene, jo jednu mu muku natovarit: krv svoju, decu roenu da
pomori.
No, hajde, devo, keri mrkle noi, nesmiljeno srce ti vrsto stegni,
poteraj ludilo na nj, bes i smutnje u srcu, goni ga, pomrai mu um, nek decu
pogubi (835) i mahnito skae! Raspni jedra krvava, da znade kad prelepi
detinji venac niz Aheronta plovne pute otpravi, kako je Hera na nj gnevna,

37
Nepravedni se poredi ovde sa koijaem etvoroprega: konji su Zlato i Blagostanje, Mo i Bezakonje. U
trci on pokuava da prestigne Zakon.
38
Asop, bog istoimene reke u Beotiji, imao je dva sina Ismena i Pelazga, a najpoznatije mu keri bejahu
Korkira, Salamina, Egina, Teba i Roda.
39
Alkmene.

14
(840) da spozna koliki je gnev moj! Izbegne li kaznu, bogova nigde biti nee
i sva mo e u smrtnika biti.
LISA: Roena sam od oca plemenita i majke estita roda: krv sam Noi i
Neba. Srdnje nemam na mile ljude, (845) ovo samo dug je slube moje:
vesela nisam to im idem, dragim. elja mi je da vam savet dam, i tebi i
Heri, pre no je vidim zabludelu, ako biste re moju posluale. Na zemlji i
me bozima dobro je znan ovek, ijem domu me alje. (850) On zemlju
besputnu i divlje more upokori, sam nanovo uznese bogova poasti, koje je
zgazio greni svet. Zato te svetujem da ne ite prevelika zla!
IRIDA: Ne kori moje i Herine pletke! (855)
LISA: Ja vodim te tragom najveeg dobra namesto zla.
IRIDA: Nije te amo Zevsova ljuba da mudruje poslala!
LISA: Sunce svedok mi je da inim to init ne elim. Ako ve moram Heri
i tebi na pomoi biti, hitro u, ko pseto uz lovca reei, (860) po. Ni buka
mora, kad vali nahrupe, nit zemlje trus, nit vrcavi trudovi besnila groma,
estinom jednaki nisu naletu kojim u se u grudi Heraklu zariti, krov
poruiti, na dom u mu se svalit. Prvo decu pobiu: on nee ni znati (865)
da potomke ubija, pre no odagna bes moj.
Eno, ba s praga glavom trese, uti i smetene vrti oi, zene te ljute.
Zahuktao se ko bik u naletu. Stravino rie, zaziva Kere tartarske.40 (870) Ja
u ve ee plesat i svirkom odzvanjat. /Iridi/ Na Olimp, Irido, poi, vini
se nogom letu sviklom! Ja u se u dom Heraklu uvui, opazit me nee.
Irida poleti, a Lisa ulazi u dvor.
HOR: Kuku! Jao! Tui, plai! (875) Pokoen je cvet grada tvog, on, Zevsovo
edo! Helado kleta, dobrotvora gubi, gubi ga u kolu, ludilu mahnitom,
plesu na fruli nepraenom! Pope se u dvopreg, hiljadu jada nosi, (880)
podbada konje ko za uvredu bolnu, Gorga, ki Noi, sa stotinu siktavih
glava zmijskih Lisa blistava oka je to. U trenu demon sreu okrenu, (885)
smesta e deca izdahnut od ruke oeve.
AMFITRION: Jao meni kletom!
HOR: Jao, Zevse, sad e ti sina bez sina zloom raspeti, mahnita, krvolona
osvetnica!
AMFITRION: Aoj, krove, kuo mila! (890)
HOR: Poinje ples bez talambasa, bez ugode Bahova tirsa.
AMFITRION: Aoj, dome!
HOR: Krv e levanica biti, ne kapljica zrelog grozda, Bahu to se lije! (895)
AMFITRION: Bete, deco, napolje hajte!
HOR: Straan se razlee nesreni pev! /Pla, jurnjava, pometnja./ Zvera,
trai, decu goni! Nikad nee Lisa zalud kuom besnet u zanosu ludom!
40
Tartar je mrani bezdan ispod Hada, u koji je Zevs strmoglavio poraene titane.

15
AMFITRION: Jao! Jao muka! (900)
HOR: Kuku, jado, starinu-oca ja alim, i nju, mater, jer zalud deicu
rodi. /Unutra se uju zvuci udara, pucanja, ruenja zidova./ Gle, gle! Oluja
trese dom, rui se krov! (905) Ej! Ej! ta ini to, Zevsovo edo? Tartarskim
meteom muti dom ko neko kad se Palada ustremila na Enkelada.
Iz dvora izlazi Glasnik.
GLASNIK: Zbore sedi, starci asni...
HOR: to me zove, kakva je to vika? (910)
GLASNIK: Nepodnoljiva groza u dvoru!
HOR: Druga mi potvrda ne treba.
GLASNIK: Deca su mrtva!
HOR: Ajoooj!
GLASNIK: Plate, za pla je jo kako!
HOR: See li okrutne, okrutne ruke oeve! (915)
GLASNIK: Niko ne bi mogo jasnije opisat to zlo od mene koji ga doiveh.
HOR: Kako e da oglasi greh na deci plaevni, krivnju oevu? Govori
kako nam bogovi na kuu sterae zlo i dece zlosrenu kob. (921)
GLASNIK: Pred Zevsovim rtvenikom bejahu rtve, za kuu pomirnice,
poto je Herakle ubio kralja ove zemlje i iz kue ga izbacio. Tu krasno kolo
dece stade, (925) otac, te mati, Megara. Okolo rtvenika ve je bila iznesena
koara41 i stadosmo se moliti. Samo to je htelo Alkmenino edo da
desnicom-rukom ugarak42 vodi prinese i posveti je, kad li zastade nem. (930)
Detinji pogled budno ga je pratio to otac stade, to li okleva? A on vie
nije bio isti: lice nagreno, koluta oima, izbeivi ih krvave; sa divne,
runjave brade poe pena da kapa. I kroz ludaki smeh ree: (935) emu,
oe, vatra pomirnica muka mi dvostruka pre no ubijem Euristeja, budui
da mogu jednim udarcem to da sredim valjano? Kad amo prinesem glavu
Euristejevu, krvlju svee prolivenom oistiu ruke. (940) Levanicu lijte, iz
ruke koare bacajte! Ko e luk i strele dati, toljagu ko? Kreem na Mikenu:
valja mi pograbit mouge, sekire, da kiklopsko gnezdo, pod konac spleteno,
(945) opet razruim svijenim trozubom. Onda penju se u kola kojih ne
imae, na naslon dvopregu skoi i stade da ree vazduh, kanda bi u ruci
ima, a pratnju spopade smeh i strah ujedno; (950) jedan drugog pogleda, te
neko ree: ali li se to gospodar s nama, il je lud? Vue se po kui, sad
dole, sad gore. Provali sred odaje muke veli da je u Nisov stigao grad, 43 a
on kroi u sopstveni dom. (955) Lee na pod takav kakav je, gozbu sprema.
Provede tako vremena malo; kratko tek zatraja, pa ree da na istamske vrleti
41
Koara sa posveenim noem i jemom noena je oko rtvenika pre ubijanja rtve.
42
Ugarak sa rtvenika utapan je u vodu, kojom su, zatim, kropljeni prisutni.
43
Megara, u kojoj je stolovao kralj Nis, Likov brat.

16
stupa i tu halje odbaci; go-golcat se ni sa kim! nadbijat stade, (960) sam
se proglasi pobednikom nad sobom samim; slua ga ko? Niko!? Besni na
Euristeja strano toboe je u Mikeni! Otac ga zgrabi, za ruku snanu uhvati
i ree: (964) Sine, ta te spopade? Nisi onaj stari kako to? (965) Nije li te
ludo zanela krv pokojnih, to uprav ih ubi? Ovaj ga mnije da to je otac
Euristejev, (970) jer drhti, moli za ruku zgrabi, trgne, natrag baci; spremi
tobolac, luk i strele na sine svoje uperi, misle da ubija Euristejeve. Oni od
straha drhte, kud koji stade da jurca: jedan pod skute kukavne majke, drugi
se sakri u senu stuba, a trei se ko pti pod oltar uuri. Mati viku die:
Oh, ta ini, oe? Decu (975) mori? Urla i starina-otac i sluinad sva. A
ovaj stera sina ukrug stuba, juri u stravinom trku, pa stade, u oi ga gleda, u
srce gaa. Lema kako se pribi o kameni stub, krvlju ga okropi i ispusti
duu. (980) Herakle klie, sve puca od hvale: Jedna je ptiica Euristejeva
pala smru mi plati za pakost oevu. Luk uperi na drugog sina, koji se
skrio podno oltara misle da ga ne vidi otac. (985) Al opazi ga, te on,
jadniak, pritra, pred kolena pade, posegnu ruicom bradi i vratu: Tajo
mili, premili, cvili, nemoj da me ubije! Ja sam tvoj, tvoj sin, a ne
Euristejev! Otac ga prostreli divljanim okom, Gorgoninim pogledom, 44
(990) al kako je malia preblizu za pogubnu strelu stao, on zavitla toljagom
nad detinjom glavom, poput kovaa je svali na plave vlasi i smrska mu kosti.
Ubi, dakle, drugog sina, pa treoj rtvi jurne, hoe da je kolje, dvema da jo
jednu doda. (995) Ali kukavna mati je bra, detece dohvati i u kuu unese, a
vrata zakljua. On, pak, kao da je pred samim kiklopskim zidinama, 45 kopa,
vrata razvaljuje, te izbivi dovratke enu i dete prostreli jednom jedinom
strelom. (1000) Potom se ustremi na oca, jezdi krvi edan, ali kroi prikaza
neka naoko Palada, jasna ko dan, perjanica46 glavu joj krasi vitla koplje,
a na prsa Heraklu baci gromadu, koja ga ustavi od krvoednog benjenja i on
utone u san; (1005) na zemlju se srui, leima o stub udari, ovaj na dvoje
pukne, strop se urui, prekrije pod; a mi se oslobodismo beanije, trka.
(1010) Pomogosmo starini-ocu da uadima sina ko konja za stub vee: kad
probudi se, da jo koga na onaj svet ne poalje dosta ih ubi! San snuje,
zlosrenik, san mu blaen nije on ubi sinove, ubi enu svoju! Ja ne znam
da koji smrtnik od njeg nesreu veu na dui nosi! (1015)

44
Gorgona je stvorenje zastraujueg izgleda, glave uokvirene spletom zmija u kosi; opasna ne samo za
smrtnike ve i za bogove, jer je njen pogled sve ivo pretvarao u kamen.
45
Tj. pred Mikenom, Euristejevim gradom.
46
Tj. lem sa perjanicom, jedan od atributa boginje Atene.

17
HOR: Ubistvo koje poinie Danajeve keri47 jo pamti ga Argivka-stena
bilo je u ono vreme u Heladi najpoznatije, s nevericom se na nj gledalo; ali
ova strava ga nadmai to zbi se onda ni blizu ovom nije!... (1020)
Mogu da opevam ubistvo Proknina sina-jedinca,48 pesmom Muzama49
da se obratim; ali ti, nesrenie, tri sina rodi, i sve ih zajedno pobi u besnilu
kobnom.
Da li da jecam (1025) il nariem, da pesmu za mrtvima zapevam il
Hadu kolo zaigram? Kuku, lele! Gledajte, neko se naslanja na vrata otmenog
doma, irom ih krili! (1030) /Kroz otvorena vrata vidi se prizor unutar
dvora./ Jao meni! Gledajte, tamo deca lee jadna, pred ocem kletim; san
snuje strani, jer krvlju se detinjom zali; oko njega uad, mnogostruki vezovi
vrsto ga sapinju; (1035) Herakle je u kui o stub kameni privezan. Evo i
starine oca, gle kako ko ptica bol boluje tia goludravih, (1040) gorki put
gazi, korak mu spor.
AMFITRION: Tiho, kadmejski starci, mute! Zar ga neete usnulog pustiti
da sasvim zaboravi jade?
HOR: Za tobom, starino, u suzama grcam (1045) za decom i pobednicom
glavom.50
AMFITRION: Dalje se odmaknite, ne udarajte grudi, ne jecajte, nemojte ga
s loga dizat, kad ve u snu poiva. (1050)
HOR: Ajoj meni, kolko krvi!
AMFITRION: Ah, sasvim ete me upropastiti!
HOR: Prolivene koliko se izli!
AMFITRION: Neete li tihano, starci, tualjku plakati? Inae e se
probuditi, strgnuti vezove, razorie grad, oca e ubiti i kuu sruiti. (1056)
HOR: Ne mogu, ne, nemogue mi je!
AMFITRION: Tie, da mu posluam dah. Deder da uho prislonim.
HOR: Spava? (1060)
AMFITRION: Da, spava san snuje pogubni: nape luk i odape strelu,
prostreli enu i decu, ubi ih sve.
HOR: aluj sad...
AMFITRION: Plaem. (1065)
HOR: Smrt detinju...
AMFITRION: Jao meni!

47
Pedeset Danajevih keri je, po oevom nalogu, ubilo svoje mueve, sinove Danajevog brata Egipta, sve
osim najstarije Hipermnestre. Danaj je tada kraljevao u Argu.
48
Prokna, ki kralja atinskog, Pandiona, sa sestrom Filomelom ubi sina Itila i iznese ga ocu, Tereju za
ruak, da mu se osveti to je obeastio Filomelu. Sestre bogovi pretvore u ptice Filomelu u lastavicu, a
Proknu u slavuja.
49
Legenda o Prokni opevana je u pesmi posveenoj Muzama.
50
Za Heraklom.

18
HOR: Nesreu sina tvog.
AMFITRION: Jao! Jooj!
HOR: Oj, stare!...
AMFITRION: Pssst! Tie! Iz sna se budi, mekolji! Nu da se skrijem u kui
da me ne opazi! (1070)
HOR: Ne boj se: tama ti sinu kapke vrsto dri.
AMFITRION: Pazite, pazite! Ne klonim se, jadan, da se zbog muka ivota
proem. Ali ako mene, oca, bude ubio, uz sva zla e jo jedno da priredi:
Erinijama.51 Oh, slasti, na sebi e nositi krv roaku! (1076)
HOR: Trebalo je da umre onda kad si za dragu otio da sveti krv brae
njene,52 kad opleni morem plavljen grad Tafljana. (1080)
AMFITRION: Bete, starci, u begu daleko iz kue pohitajte! Bete od
besna budi se! Ako opet bude gradom kadmejskim besneo, smesta e krv
na krv proliti! (1085)
HOR: Ah, Zevse, to sina svog tako ljuto omrznu, to ga otisnu na ovo more
zala?
HERAKLE: Aaah! Jo iv sam i vidim upravo ta treba: nebo i zemlju, amo
Helija strele.53 (1090) Kanda sam upao u uzburkano more i grozni due
nemir, vreli dah iz plua diem nemirno.
Gle, to sam ko laa ukotvljen, uad mi sapinju grudi i ruke snane,
(1095) to sedim do kamenog, napola prebijenog stuba? to mrtvi mi u
susedstvu sede? Po zemlji krilata koplja i strele rasute; negda u rukama
mojim tit su bile, bok mi uvale tako i ja njih. (1100) Nisam valjda natrag
u Had saao Euristej me vratio? a tek stigoh iz Hada? Ali, nit vidim
Sizifa stenu, ni Plutona, ne vidim ezlo keri Demetrine. Sigurno sam
omamljen. Ta zar se ne seam gde sam? (1105)
Ej, koji e od prijatelja, bio blizu il dalje, hoe li makar ko da mi
koprenu spoznaje ukloni? Ne vidim jasno obine stvari.
AMFITRION: Starci, da priem nesrei svojoj?
HOR: I ja u s tobom, da nesreu ti samu ne ostavim. (1110)
HERAKLE: Oe, to plae i zastire oi; to podalje stoji od voljenog
sina?
AMFITRION: Oh, sine! Moj si, makar i zlo inio.
HERAKLE: Jesam li u bedu kakvu zapao, s nje li suze roni?
AMFITRION: S nje i bog jecao bi da ga snae. (1115)
HERAKLE: Jake rei! a jo nita bitno o nesrei ne veli.
51
Erinije (Furije), srdite boginje koje kanjavaju krenje nepisanih zakona, progone da osvete prolivenu
roaku krv, uvrede roditeljima i povredu gostoprimstva.
52
Amfitrion nije mogao da se oeni Alkmenom dok ne osveti njenu brau, koja izgiboe u sukobu izmeu
tafljanskog kralja Pterelaja i Elektriona, Alkmeninog oca. Taf je ostrvo izmeu Leukade i Akarnanije.
53
Suneve zrake.

19
AMFITRION: Moe i sam da vidi, ako konano pameti doe.
HERAKLE: Reci mi ta je novo dosueno?
AMFITRION: Mogo bih ti re, ako vie nisi bahant Hadov.
HERAKLE: Joj! kako je ovo sumnjivo opet zagonetka! (1120)
AMFITRION: Mislim se i da li si sad zasigurno zdrave pameti.
HERAKLE: Ne seam se ba da sam umom poremetio.
AMFITRION: Da li sina da odreim, starci, il ta?
HERAKLE: Reci ko me veza? Sramota je.
AMFITRION: Toliko od zla znaj, ostalo pusti. (1125)
HERAKLE: utanje je dovoljno da saznam ta elim.
AMFITRION: Zevse, vidi li sve ove nesree sa Herina trona?
HERAKLE: Zar od nje me snae neka pakost?
AMFITRION: Pusti boginju, svoju bedu sakrij.
HERAKLE: Nita sam! Kakvu e nesreu re? (1130)
AMFITRION: Gledaj, na popala tela deja oko svrati!
HERAKLE: Joj meni! Kakav prizor, jadan, vidim?
AMFITRION: Na decu, sine, rat nedobitni povede!
HERAKLE: Kakav rat pomenu? Ko njih pobi?
AMFITRION: Ti i strele tvoje, te bog koji to sve poe. (1135)
HERAKLE: ta veli? ta skrivih? Oe, ti glas nesree nosi!
AMFITRION: U nastupu besa; pita me muno je to re.
HERAKLE: Jesam li ja krvnik i ljube svoje?
AMFITRION: Sve ovo jedne je ruke delo!
HERAKLE: Kuku! Obavija me oblak vaja! (1140)
AMFITRION: Stoga alim zlu sreu tvoju.
HERAKLE: U gnevu zar skrih vlastiti dom?
AMFITRION: Samo jedno znam: uas potpun je!
HERAKLE: Gde obuze mene alac besa? Kako me upropasti?
AMFITRION: Kod rtvenika, kad hteo si ruke ognjem da isti. (1145)
HERAKLE: Ajme meni! Kako sebi ivot da potedim kao krvnik premile mi
dece? Neu li se sa glatke stene baciti, il ma u grudi zariti da tako sebi
presudim deci krv to prolih? (1150) Zato ovo telo moje vatrom ne spalim,
da od ivota odbijem sramotu koja eka?
Al prei me Tezej u nameri da u smrt poem; evo ga, dolazi, rod mi
je i prijatelj. Videe me, najmiliji gost moj, videe grenika edomoru!
(1155) Jao meni, ta u? Gde da nesree osamu naem? Da l da odlepram
na krilima lakim il u zemlju da propadnem? Ded da nekom koprenom glavu

20
zastrem! Stid me je zala poinjenih (1160) i ne bih da nagrdim nekriva, ako
ga krvlju pribegara okaljam.54
Ulazi Tezej sa svojom etom.
TEZEJ: Stiem, stare, u pomo tvom sinu s kopljem u ruci; (1165) ostali,
momci atinski, pod orujem ekaju kraj Azopa55 reke. Glas doe u grad
Erehtida56 da je Liko ugrabio ezlo ove zemlje i na vas ratom se, bojem
digao. Dooh, starino, ako treba ta: (1170) ruku da vam dam ja il eta
moja, da uzvratim Heraklu za to to mi se naao da me iz Podzemlja izbavi.
Ah! to tesne zemlju ova mrtva tela? Valjda ne zadocnih? Zar stigoh kad
pokolj ve svri se? Ko pobi decu? A ija je ena tu to je vidim? (1175)
Nee deaci koplju priskoiti, nego tu drugo, neuveno zatiem zlo!
AMFITRION: O kralju, gospodaru gore maslinove!
TEZEJ: to me zazva, jadikovku poe?
AMFITRION: Bolne su nas muke snale, tako mi bogova! (1180)
TEZEJ: Ovi deaci nad kojima suze roni, iji su?
AMFITRION: Moj sin muenik! ih rodi. On, otac, i ubi njih, drznu se na
krvavo umorstvo!
TEZEJ: Ne grei duu!
AMFITRION: Ta svi znaju! (1185)
TEZEJ: O jezivih rei!
AMFITRION: Izgibosmo, nema nas!
TEZEJ: ta kae, kako uini to?
AMFITRION: Do ludila obuzet besom krvlju stoglave Hidre!57 (1190)
TEZEJ: Herina igra to je! A ko je ovaj okruen mrtvima, stari?
AMFITRION: Moj, od stotinu muka sin, onaj titonoa koji s bojom
pomoi stupi na Flegrijsku ravnicu giganata klanicu.
TEZEJ: Kuku, lele! Koji junak ovako nesrean posta?! (1195)
AMFITRION: Ne bi mogo da vidi drugog smrtnika takvog muenika, i
potucalo od njega vee.
TEZEJ: Ta to pokriva haljom glavu kukavnu?
AMFITRION: Stid ga je pogleda tvoga, stid od prijatelja-roda i rad krvi
sinova to proli. (1201)
TEZEJ: Ali ja dooh bol da podelimo. Otkrij ga!
AMFITRION: Dete, spusti halju, s oiju je odbaci, lice suncu na videlo!
(1205) Briga se rve, bori sa suzama. Ponizno molim pod tvojom bradom,
zaklinjem koleno i ruku, suzu pustiv staraku. Ao, sine, ustavi divlju
54
I sam pogled ubice moe da okalja. Ubistvo pribegara u nekom hramu povlailo je za sobom strogu
kaznu i prokletstvo koje se prenosilo s kolena na koleno.
55
Reka u Beotiji.
56
Atinu.
57
Vrhovi strela bili su umoenu u otrovnu krv lernejske Hidre.

21
lavovsku ud, (1210) jer te na greni, krvavi put zavodi; hoe zloin sa
zloinom da svee, sine!
TEZEJ: Neka! Tebi koji na kletome sedi seditu kliem prijateljma lice
na videlo! (1215) Nema tmine da tako crn oblak imade da moe sakriti bedu
tvoje nesree. to mi rukom odmahuje, krv pokazuje? Da me greh ne
snae od pozdrava? Ma nije me briga da s tobom u zlu budem. (1220) Ta
jednom i sree sam imao; kad me je tamo iz dubine trebalo izbaviti, spasao
si me i na svetlost iz mrtvih izveo. Mrzim kad zahvalnost prijatelja stari,
mrzim svakog koji hoe da deli dobro, a nee da brodi sa zlosrenim
prijateljima. (1225) Ustaj, otkrij kukavnu glavu, pogledaj na me! Svaki
plemenit smrtnik podnosi udarce od bogova i nije ga stid.
HERAKLE: Tezeju, vidi li stratite dece moje?
TEZEJ: uh, i vidim nedau nju mi pokazuje. (1230)
HERAKLE: to mi onda glavu suncu otkri?
TEZEJ: A to? Smrtnik si, ne pogani usud boji.
HERAKLE: Bei, nevoljnie, od groznog oskvrnua mog!
TEZEJ: Prokletstvo ne prelazi s prijatelja na prijatelja.
HERAKLE: Slaem se i ne kajem to ti dobra uinih. (1235)
TEZEJ: Ja te sad i alim, jer tad iskusih dobro.
HERAKLE: I vredan sam aljenja, jer decu usmrtih.
TEZEJ: Plaem tvoju ljubav za sudbu tuu.
HERAKLE: Vide li drugog jo u bedi veoj?
TEZEJ: Odavde do neba ti nesrea see. (1240)
HERAKLE: Zato i spreman sam da umrem.
TEZEJ: Misli da bozi za pretnje tvoje mare?
HERAKLE: Drzak li je bog, i ja se na njih drznem.
TEZEJ: Jezik za zube, da te od jakih rei vee ne snae zlo!
HERAKLE: Ve sam pun bede, nema gde da stane. (1245)
TEZEJ: Pa ta e? Gde nosi te gnev?
HERAKLE: Mrtav u pod zemlju, odakle se uprav vratih.
TEZEJ: Re ree oveka obinog.
HERAKLE: Ti si, jer ne deli nesreu moju, meni nao da mudruje!
TEZEJ: Zbori li to Herakle to silu toga pretrpe? (1250)
HERAKLE: Toliko ipak ne mogu. Trpnja treba meru da ima.
TEZEJ: Dobrotvor ljudma i prijatelj silni?
HERAKLE: Kad Hera je jaa, oni od koristi nisu.
TEZEJ: Helada podnela ne bi ludo da mre!
HERAKLE: uj rei protivne mudrovanjima tvojim. (1255) Bie ti jasno da
ivota nisam vredan sad, da ga ni pre nisam vredan bio.

22
 Prvo, otac mi je ovaj to ubi starog oca 58 majke moje, ko pokajnik za
enu uze Alkmenu, koja rodi mene. (1260) Kad se rodu pravo temelj ne
poloi, moraju potomci bit zle sree. A Zevs ma ko Zevs bio rodi me
Heri protivna. /Ocu/ Ti, istina, nema rata bol da uti, stari. Za oca tebe
mesto Zevsa drim ja. (1265) Jo sam o mleku bio kad mi u povoje
Zevsova ljuba baci zmije to pogledom lede, da me nestane.
Da ne govorim o mukama koje podneh emu to? u vreme kad
snagu stekoh s mladosti pune. (1270) Kad ja to kojeg lava, ili Geriona
troglavog, il giganta smaknuo nisam? Il kad nisam dobio bitku sa
etvorononim kentaurima? Ubih i Hidru, (1275) kuju, dve glave joj nicahu
iz jedne saseene, i bezbroj drugih muka preturih, stigoh i do carstva mrtvih,
da bih po Euristejevom nalogu na svetlost doveo troglavog psa-uvara
Hadovog.
Osmelih se, bedan, na poslednje umorstvo; ubistvom sinova okrunih
dom gresima. (1280) Silom sam do ovog dogurao; nije mi ni u miloj Tebi
doputeno da prebivam. Ako i ostanem, u koji hram u po, na koji
prijatelja skup? Na dui mi je greh, nema za me lepe rei. Ili u Arg da odem?
Kako, kad ve prognan sam iz zaviaja? (1285) Dobro, ded u drugi grad da
krenem! I opet e me popreko gledati kad me prepoznaju, straari e me
acnuti gorko: Nije li to Zevsov sin to enu je ubio i decu? Nek se goni iz
zemlje ove! (1290)
oveku mena je bolna, kad srenim nekad ga zvahu. Koga beda
snalazi stalno, ne uti bol roen je klet. Bojim se da e me konano
zadesit ovakva kob: progovorie zemlja proklinju me (1295) da joj se
polja ne dotiem i more da ga ne brodim, ni izvori ni reke dat mi nee da ih
gazim; biu ba ko Iksion,59 na toak pritenjen. Stoga je najbolje da me
nijedan Helen ne gleda me njima u srei blaen bejah. (1300)
Pa to da ivim? Kakvu vajdu imau od ia zaludnog i grenog? Nek
kolo igra dina ljuba Zevsova, sandalama klepeu po krasnom podu
olimpskom! Ostvarila je ta je htela: (1305) na junaka najveeg ugleda u
Heladi silom krenula, njega i s njim prag mu posve preturila. Ko bi se
mogao molit takvoj boginji? Ljubomorna na Zevsa, ona, zatitnica ena i
postelje brane, dobrotvora helenskog uniti nekriva! (1310)
TEZEJ: Jest, ovo je igra nikog drugog do Zevsove ljube, ali bih ti pre
savetovao da nepravdu trpi no da mre. Nema smrtnika, da nesrea ga takla
nije; ni boga takvog nema, ako prie pesnika nisu pusta la. (1315) Zar nisu

58
Elektriona. Amfitrion ga je sluajno ubio, te proteran ode s Alkmenom u Tebu, gde bi oien od ubistva.
59
Iksion je prvi smrtnik koji je prolio roaku krv. Ne cenei oienje od greha (Zevs se saalio), on
poini drugi: hteo je da zavede Heru. Zevs mu doskoi, te ga kazni raspinjanjem na zapaljeni toak, koji se
neprestano vrti.

23
preljube inili kanda za njih zavet brani ne vai? Zar se nisu, zbog vlasti,
o oca60 tamnicom61 ogreili? Ali opet, i greni, mirna srca vladaju Olimpom.
A ta ti misli re? Da li to da odve podnosi udarce sudbine zato to si
roen smrtan, a bogovi ne? (1321)
Zakona radi otidi iz Tebe, poi sa mnom u Paladinu utvrdu, da tamo
ruke tvoje od krvi oistim. Darovau ti kuu i deo blaga svog. (1325) I
darove graana koje dobih za mladosti to izbavih njih dvaput po sedam
ubivi bika konskog,62 tebi u dati. Posvud mi zemlju dodelili. Ljudi e je
nadalje, dok iv si, tvojim imenom zvati, (1330) a kad u Hadove dvore
zae, svi e ti atinski graani rtvama i kamenim spomenicima odati
mrtvome potu. iteljima lep je venac koji e estiti junak od Helena da
primi kao zasluenu slavu. (1335) Dobroinstvom u uzvratiti za svoje
izbavljenje, jer sad ba ti prijatelj treba. A bozi kad tuju, prijatelj ne treba.
Dosta je da bog pomogne, kad hoe.
HERAKLE: Jao meni! Ne vredi ti to toliki je zloin moj! (1340) Ja ne
verujem da bozi odaju se ljubavima bezakonim i da lancima ruke sapinju; i
to da jedan je drugom gospodar nit ikad poverovah niti u verovat. Bog
nikoga ne treba, ako je pravi bog; (1345) to su klete lae pesnika.
Zapitah se, premda u nevolji: Da nee ko drat za kukaviluk moj
odlazak sa ovoga sveta? Dabome, svako ko se ne opire usudu ne bi se
mogao ni u boju sa strelom smrtnika ogledati. (1350) Biu jak u ekanju
smrti. Poi u u grad tvoj; za darove hiljadu puta ti hvala. Nebrojene iskusih
muke, ne odrekoh nijednu, pa suzu iz oka prolio nisam, nit bih ikad
pomislio (1355) da dogurau dotle da iz oka suzu pustim. Sad sudbi moram
da robujem neka!
/Ocu/ Starino, gleda progonstvo moje; ta vidi da krvnik sam deji.
Mrtvima im grob daruj, sahrani ih (1360) i poasti suzom! mene zakon
prei. Na grudi ih majci prisloni u zagrljaj, tu vezu tunu, koju sam ja,
nesrenik, nehote pokidao. A kad mrtve u zemlju spusti, nastavi da ivi
u ovom gradu istina, muno je, (1365) al ipak prisili duu da sa mnom
podnosi jad.
Ah, deco, otac vas rodi, otac i ubi! Junaka i plemenita dela, tu
batinu slavnu ivota mog pripremao ja sam za vas, a vi je neete stei!
(1370) I tebe sam, jadna drugo, ubio, a ti si mi postelju uvala stalno, brina
domaica bila, u domu istrajala.

60
Kron ubi Urana, a Zevs, sa braom i sestrama, svrgne oca Krona.
61
Kron je baen u Tartar procep ispod Hada, gvozdenim vratima zatvoren. Dodue, iz ove tamnice za
bogove Kron je docnije premeten na Ostrvo blaenih.
62
Minotaura.

24
 Vaj ljubo i deco moja! Joj meni na me! Kako sam bedno otrgnut
(1375) od ene i dece! Oh, alosna radosti poljubaca, alosni druzi, oruje
moje! Na muci sam da li da ga drim il poloim. Vise mi o vratu, o bok
udarajui, zagudie: Nama decu i enu ubi. Na sebi ima nas, (1380) tvoje
dece ubilice! U rukama da li da ga ponesem? Pod izgovorom kojim? Ili da
bez oruja kojim izvrih u Heladi dela najlepa, sramno umrem protivniku se
predavi? Ne smem da ga ostavim, a muno je to moram ga zadrati. (1385)
Sa mnom, muenikom, Tezeju, jedno podeli: ja tebe spasoh, a ti poi
sa mnom u Arg i psa povedi bojim se da od tuge za decom ne nastradam
ako iao bih sam.
O, Kadmova zemljo i tebanski narode celi, odsecite vlasi i alite sa
mnom: na grob mi deci poite, (1390) ujedno oalite mrtve sve i mene.
Jednom kobi nas Hera pogodi sve nas uniti.
TEZEJ: Ustaj, nevoljnie, dosta je suza!
HERAKLE: Ne mogu, ukoili se udovi.
TEZEJ: Nesrea, dakako, i jake stie. (1395)
HERAKLE: Kuku! Dabogda ovde kamen posto, on jada se ne sea!
TEZEJ: Prestani! Prui ruku drugu svom!
HERAKLE: Nemoj da ti halju krvcom okuim!
TEZEJ: Samo napred, o mene se otri! (1400)
HERAKLE: Bez dece sam, no kao sin si mi.
TEZEJ: Uhvati me oko vrata ja u te voditi.
HERAKLE: Prijateljski spreg: ali jedan u njemu je nesrean. Stare, takvog
oveka vredi imati za druga.
AMFITRION: Srena s decom je domaja to njega rodi. (1405)
HERAKLE: Okreni me, Tezeju, jo jednom decu da vidim.
TEZEJ: Zato da ih vidi? Misli tako da ublai bol?
HERAKLE: eznem i hou da se ocu na grudi privijem.
AMFITRION: Evo, sine! udi mile grudi? I ja tebi hitam!
TEZEJ: Zaboravlja li tako sasvim svoje posle?63 (1410)
HERAKLE: Sve patnje to onda podneh manje su od ovih.
TEZEJ: Vidi li neko da si ko ena, slavu e ti odricati.
HERAKLE: Ja sam, po tebi, sada za prezir? Pre ti, mislim, nisam bio.
TEZEJ: I odvie ti se divih. Gde je onaj Herakle slavni?
HERAKLE: Kakav si ti bio kad si se u Podzemlju zlopatio? (1415)
TEZEJ: Hrabrou zaostajah za svakim.
HERAKLE: Kako, onda, moe da kae da patnja unizila je mene?
TEZEJ: Napred, de!
HERAKLE: Zbogom, stari!
63
Dvanaest zadataka podvige koji ne zavreuju sad takvu slabost vinovnika.

25
AMFITRION: Zbogom ti, sine!
HERAKLE: Decu sahrani kako ti rekoh.
AMFITRION: A ko e mene, sine?
HERAKLE: Ja.
AMFITRION: Kada e doi?
HERAKLE: Kad decu sahrani. (1420)
AMFITRION: Kako?
HERAKLE: Iz Tebe e po mene poslati u Atinu. Nego, nosi decu i zemlji
teko su breme. A ja koji snitih dom sramotom, Tezeja u, propalica, u
pratnji sledit. Ludo mnije ko god je vema bogatstva eljan i moi no vrlih
prijatelja. (1426)
HOVOROA: Stupamo grcaju u suzama, tuni jer izgubismo ono to nam
je najmilije bilo.

26
 EURIPID

K I K L O P64

Sa starogrkog preveo i beleke napisao

Gordan Marii

L i c a:

SILEN

HOR SATIRA

ODISEJ

KIKLOP

64
Ovaj prevod uraen je na osnovu kritikog, obimno komentarisanog izdanja: Euripides, Cyclops, With
Introduction and Commentary by Richard Seaford, Clarendon Press, Oxford 1988.

27
 Ogromna peina u podnoju Etne. Sa strane pojila; ispred je travnati
obronak, u daljini potok. Iz peine izlazi Silen65: star, velik, elav. Obuen je
u krzno sa konjskim repom i u ruci ima gvozdene grabulje.
SILEN: O, Bromije66 boe, ja danas zbog tebe hiljade trpim jada, ba kao i
onda kad u mladosti stas mi je divotni bujao snagom. /Obara pogled na
mlitav falus u svom kostimu./ Najpre u doba kad Hera te je sludela, pa
napustio si nimfe gorske, hraniteljke svoje. Onda u borbi protiv giganata, (5)
kad sam ti ko saborac uz desni stao bok i ubio Enkelada,67 poto mu
kopljem prosvirah tit.68 Nego, da l samo u snu videh ovo o emu priam?
Ne, Zevsa mi! Bahu pokazah opremu to sa storukog strgao sam.
A sada jo gore jade snosim. (10) Kad Hera na tebe navrznu pleme
pljakaa tirensko na dugi da otpremi te put, ja saznav za to, sa decom
odjedrih da traim te. Na vrhu krme, za kormilom dvostrukim, stajao sam
sm, (15) a sinovi moji uz vesla su seli. Od udara vesala sinje se more
zabeli. Tebe smo traili, gospodaru! I ve plovili smo nadomak Malije, 69 kad
istoni vetar lau zgrabi i na ovu stenovitu Etnu 70 baci nas. (20) Tu, u
peinama pustim ljudoderi Kiklopi ive, jednooki sinovi boga morskoga.
Ulov smo jednog od njih i on ko robove u domu dri nas svom. Gospodara
naeg Polifemom zovu. Mesto poklika i veselja u slavu Baha (25) mi
pasemo stada Kiklopa groznog! Sinci mi na kosinama bregova dalekih
jagnjad uvaju mladu, dok ja ovde pojila punim, kuu metem i ruak
svetogrdni bezbonom (30) Kiklopu spremam. A sad naredba to je
gvozdenim grabuljama71 kuu poistiti moram, gazdu Kiklopa, kad sa
stadom se vrati, u istoj peini da primim. (35) /Iznenada zastaje, okree se
na levu stranu i posmatra. uje se graja i pesma./ Ve sinove vidim kako

65
Satire vezujemo za kult Dionisa, boanstva koje je tek u jednoj kasnijoj fazi ubrojano u olimpske bogove.
On je poreklom iz Male Azije. U grkom mitu, sin je Zevsa i Semele, iji je otac Kadmo bio punski
kneevi iz Male Azije. Dionis ili Bah je ljudima darovao vino, nauio ih da ga prave i da se opijaju.
Origijastiki kult u njegovu ast vezan je za uivanje vina, a njegove sledbenice podivljale ene, menade
ili bahantkinje, u grku su mitologiju verovatno dospele iz nekog obreda takve vrste. Nasuprot tome, za
satire se smatra da su prvobitno bili manja boanstva prirode.
Silen se pojavio kao vodeni duh u Maloj Aziji. Ubrzo je poeo da pije, pa je u telu, umesto vode,
imao vino. On je ve bio Dionisov sluga kad su satiri postali sledbenici ovog boga. Zato su ga, verovatno, i
smatrali njihovim ocem.
66
Koji bui, epitat Bahov ili Bah sam.
67
Enkelada je ubila Atina, ali su satiri uestvovali u bici.
68
Silen preuveliava svoju ulogu u boju. Hoplita brani tit vojnika sa njegove desne strane, a desno krilo je
najprestinije mesto u bojnom redu.
69
Rt na jugoistoku Peloponeza.
70
Lociranje Kiklopa na Siciliju nije homersko, ali nije ni Euripidova izmiljotina. O tome svedoe Tukidid
(VI, 2) i Strabon (I, 2.9), koji veli da su Kiklopi i Lestrigonci bili gospodari krajeva oko Etne i Leontinija.
71
Obino motka sa kukom, odnosno aklja kojom se neto vadi iz vode. Meutim, su ovde
grabulje, pa Silen koristi batovansku alatku umesto metle () da poisti Kiklopov dom.

28
stado sa pae gone. Al ta je to? U sikinisa 72 ritmu zar topete sad kao onda
kad, omamljeni barbita73 svirkom, u povorci sa Bahom, pred Altejinu74 kuu
vrckajui doli ste? (40)
HOR SATIRA (Strofa)
/Ovci75 koja se dlji/: Zar se ti, od plemenitih oca i majke roena, na stenje
nameri? Ovde zar lahor ne blai, zar sone nema trave? 76 (45) Vode iz reka
virovitih u pojilima kod peine nema li? Kamo bleka mladih tvojih?
(Meustrofa)
/Ovnu77 koji se zaostao./ Mar! Zar tu, na rosnom breuljku tom, nee da
pase? (50) Dau ja tebi kamenom! Napred, hrli, stvore rogati, u hor pastira
svog, Kiklopa sirovog!
(Antistrofa)
/Ovci koja kasni./ Nabreklo olakaj vime! Ponudi njime jaganjce (55) koje u
pilji78 pustila si da ekaju na te. Bleka zove te mladunaca to dremaju
povazdan. Kad e, u tor (60) na Etni kamenitoj da stigne, livade ostaviti
travne?
(Epoda)
Bromija ovde nema, nema plesa, ni menada to tirs 79 nose. Uz izvore pune
vode bistre bubnjevi ne uju se, (65) vina rujnoga ni kapi! U Nisi 80 nisam,
me nimfama, jahe, jahe81 da pevam, kao onda kad sa bahantkinjama
belonogim82 leteo sam i Afroditu (70) traio. O dragi, o mili Bahe, kamo se
osamljen puti, dok kosom plavom trese? (75) Ja, sluga tvoj, Kiklopa
jednookog dvorim i ko rob, bez naklonosti tvoje, potucam se s ovim bednim
od jaree koe platom. (81)

72
ivahan i komian satirski ples.
73
Dionisova lira, iani instrument dubok po tonu, i dui od lire.
74
Kao gost kalidonskog kralja Eneja, Dionis se zaljubio u njegovu enu Alteju. Enej se, uviavno, na neko
vreme povukao iz palate, i zato ga je Dionis nagradio okotom vinove loze.
75
Riard Siford misli da su ovce bile prave, a da je u ulozi ovna nastupao glumac.
76
Kod Teokrita (XI, 44-48) Polifem vabi Nereidu Galateju u svoju peinu, prikazujui joj, ba kao satiri
ovde, locus amoenus.
77
Ovan eta ili skakue po stenama koje su, verovatno, naslikane sa druge strane peine.
78
U Odiseji (IX, 219-223) ovako izgleda Kiklopovo gazdinstvo: Lese pune su sira, a sve su ograde tesne: /
toliko jagnjadi ima i jaradi, svaka je vrsta / u svom obaka toru; napse ima ranike, / srednje napse i
napse ponjake, sve je tu sue / surutke puno, i zdele i muzlice u to je muzo. Svi odlomci iz Odiseje
dati su u prevodu Miloa N. uria.
79
tap obavijen brljanom i vinovim liem, sa iarkom na vrhu.
80
Planinu Nisu gde su nimfe odgajile Dionisa, Homer smeta u Beotiju, Herodot u Etiopiju, Arijan u Indiju,
Luj Meridije (Louis Mridier) je locira pored Egipta, dok Siford, meutim, veli da je Nisa fictional
mountain of no fixed abode,
81
Sveano klicanje vezano za Eleusinske misterije, ali i ime mistinog boga Jaha, poistoveenog sa
Dionisom ve u V veku pre n. e.
82
Menade su bile bose, a je est epitet za ensku put u tragedijama. ensko se telo svojom belinom
istie i na vazama crnofiguralnog stila.

29
SILEN /sa ulaza u peinu posmatra horizont i odjednom se okree satirima/:
Deco, ni slova!83 Pastirima recite da u pilju krova kamenita uteraju stado.
HOROVOA: Bie tako! /Pojavljuju se satiri i teraju stado u peinu./ Ali,
oe, ova urba emu?
SILEN: U pliaku trup grke lae vidim (85) i gospare od vesla kako sa
vojvodom nekim ovamo idu. Bie da gladni su jer prazno sue oko vrata
nose, i edni, jer vreve za vodu imaju. O jadni stranci! Ko li su oni? Ne
znaju kakav je gazda (90) Polifem, ne znaju da, mesto gostoljublja, eljust
ljudodera Kiklopa eka ih. Ali tiho! Upitau otkud oni na Etni, brdu
sicilskom. (95)
Zdesna dolazi Odisej. On o boku ma nosi, a preko ramena meh; aa
mu je privezana kaiem. Slede ga drugovi84 sa suem oko vrata.
ODISEJ: Stranci, put nam do potoka pokaite, e da utolimo! Ima li neko
mornarima gladnim hranu da proda? Gle, koga to vidim!? Izgleda da u
Bahov upadosmo grad.85 Tu, pred peinom, satira je zbor. (100) Najstarijeg
pozdravljam prvog.
SILEN: Zdravo, strane! Reci ko si i odakle si!
ODISEJ: Odisej Itaanin, Kefalenije sam kralj.86
SILEN: Znam te brbljivac drzak si i Sizifa rod!87
ODISEJ: Da, ja sam taj, al ne vreaj! (105)
SILEN: Odakle plovi laa kojom na Siciliju stie?
ODISEJ: Od Ilija, nakon muka trojanskih.
SILEN: ta, zar put do zaviaja nisi znao?
ODISEJ: Oluje i vetrovi bacie me vamo.
SILEN: Vaj, i mene udes snaao je isti! (110)
ODISEJ: I tebe sila privela je?
SILEN: Razbojnike progonih to Baha otee.
ODISEJ: Zemlja ovo koja je, ko ivi tu?
SILEN: Etna, Sicilije vrh najvii.
ODISEJ: Kamo bedemi, kamo kule gradske? (115)
83
Silenove i Horovoine replike najavljuju ulazak Odiseja i drugova. U tragediji, duge najave slue da
poveaju napetost i iekivanje u gledalaca. Ova, sa lakim paratragikim prizvukom, omoguuje nam da
uivamo u kominom susretu kojeg kod Homera nema.
84
Siford sugerie da Odisej ue sa manje od dvanaest drugova, koliko ih je kod Homera. To olakava posao
Polifemu (da ih ugura u peinu) i reditelju predstave.
85
Specifian satirski humor, pie Dena Saton (Dana Sutton), zasniva se umnogome i na apsurdnim
situacijama koje nastaju upadom Silena i satira u parodisani svet tragedije ili homerskog epa. Odisej se,
uprkos konstataciji da je dospeo u Bahov grad, ponaa krajnje seriozno u situaciji ija je ozbiljnost u oima
publike unapred naruena.
86
Ovo ime se u Ilijadi (II, 631-637) odnosi na one kojima Odisej vlada: na Itaku, Zakintos, Samos i onaj
deo Akarnanije okrenut ovim ostrvima.
87
Sizif, taj najlukaviji ovek ( Ilijada, VI, 153), obljubio je Odisejevu majku Antikleju pre nego se
udala za Laerta, pa je on otac heroja. Isto pie i Sofokle (Filoktet, 417).

30
SILEN: Nieg. Na visu ovom ni ljudi nema, strane.
ODISEJ: Pa ko onda ovde obitava? Zveri neke?
SILEN: Kiklopi, to kua nemaju no se u peinama stane.
ODISEJ: Imaju li vladara il narod vlada sm?
SILEN: Nomadi to su; niko nikog ne ferma. (120)
ODISEJ: Od ega ive, Demetrin seju li klas.
SILEN: Od mleka ovijeg, sira i mesa.
ODISEJ: Imaju li pia Bahovog, vinove loze sok?
SILEN: Ni kapi. Zato zemlja ova za ples ula nije.
ODISEJ: Prema strancima kakvi su? Gostoljubivi? (125)
SILEN: Meso stranaca je najslae, kau.
ODISEJ: ta? Zar ljudoderi su?
SILEN: Niko vamo doao nije da ga oglodali nisu.
ODISEJ: Pa gde je Kiklop? U peini?
SILEN: Na Etni, lovi sa psima. (130)
ODISEJ: Kako odavde pobei?
SILEN: Ne znam, Odiseju, al za tebe uiniu sve.
ODISEJ: Gladni smo. Hleba prodaj nam!
SILEN: Rekoh ti, sem mesa niega nema.
ODISEJ: Za glad to je odlian lek! (135)
SILEN: I sira ima mladog88 i mleka kravljeg.
ODISEJ: Donesi! Na punom se svetlu posao sklapa.
SILEN: Koliko zlata spreman si da da?
ODISEJ: Zlato ne nosim, ve pie Bahovo.
SILEN: O, slatkih li rei, bez kapi vina ve dugo smo! (140)
ODISEJ: Ovo mi Maron,89 sin boji, dade.
SILEN: Onaj koga na rukama svojim othranih?
ODISEJ: Tanije, Bahov sin.
SILEN: Pod palubom lae ti je, il ga sa sobom nosi?
ODISEJ /pokazuje meh/: Ovaj meh skriva ga, ia, ovaj to vidi! (145)
SILEN: Ni usta da napunim ne mogu njime.
ODISEJ: Al ja imam dvaput za meha dva.
SILEN: Zbori o izvoru tako divnom i slatkom!
ODISEJ: Da isto vino90 isproba prvo?
SILEN: Dabome, degustacija na kupovinu zove. (150)
ODISEJ: Zajedno sa mehom ja i au nosim.
88
U stvari vrsta sira dobijena tako to se smokvin sok ubaci u mleko, pa se ono zgrua.
89
Sin Dionisa i Arijadne, bio je Apolonov svetenik u trakom gradu Ismaru. Pri napadu na grad, Odisej ga
je potedeo i Maron mu je u znak zahvalnosti poklonio meh sa jakim vinom. Vidi: Odiseja, IX, 197 i dalje.
90
Grci obino nisu pili isto vino. Kleomen je to nauio od Skita i poludeo (Herodot, VI, 84). U
Aristofanovim Vitezovima (105) isto vino piju dva roba.

31
SILEN: Naspi der, seanje da osveim!
ODISEJ /toi iz meha u au i potura je Silenu pod nos/: Na!
SILEN: Mmm, kakva aroma!
ODISEJ: Jesi l ikad miris takav utio?
SILEN: Nisam, ali sam ga, Zevsa mi, slutio.
ODISEJ /stavlja mu au u ruku/: Trgni sad, nek ti se samo preporui! (155)
SILEN /ispije i odmah zaigra/: Gle, gle! U kolce Bah me zove! Hej, hej, hej!
ODISEJ: Je l ti lako grlom kliznulo?
SILEN: I do samog vrha nokta mi dolo.
ODISEJ: Kintu e dobiti pride. (160)
SILEN: Mani kintu, samo meh otvori!
ODISEJ: Sir iznesite ili jagnjad mladu!
SILEN: Da zna da hou, gazdu ko ia! Za jednu au samo odlepiu
skroz:91 sva kiklopska dajem stada (165) i sa Bele stene 92 u more skaem!
Jednom da se napijem, da mi briga obrve ne guva! Lud je ko pije, a
radostan nije! /Maa se falusa./ Kao kad krut ti stoji, aka se dojkama siti,
(170) ka vlanoj umici grabi! uska to je i zaborav jada svih! Pa kako da ne
pazarim pie to!? Nek se nosi Kiklop glupi i oko mu nasred ela! /Ode u
peinu./
HOROVOA: Hej, Odiseju, popriajmo malo! (175)
ODISEJ: Drage volje, kao prijatelji stari.
HOROVOA: Je l vam s Trojom i Helena pala aka?
ODISEJ: Rastoismo, vala, dom Prijamovih!
HOROVOA: Pa jeste li se, kad ste tu droplju zgrabili, svi redom na njoj
proveselili? (180) Ona je i tako promeni sklona. Nevernica, kad mu vide o
bokovima hlae arene i ko vrata kajlu zlatnu, 93 uspali se i napusti Menelaja,
tog ovu (185) plemenita kova. Na svetu ne smeju raati se ene, osim ako
nisu stvorene za mene.94
91
U drugoj sceni drugog ina ekspirove Bure Kaliban, poto je prvi put kuao alkohol, izgovara sline
rei: Pokazau ti najbolje kladence, / Brau ti bobice, loviu ti ribe, / I dovoljno ti drva donositi. / Kuga
umorila onog tiranina / Koga sluim! Neu mu ja vie / Nositi klade nego poi s tobom, / udesni ovee
(Viljem ekspir, Celokupna dela (1), Bura i Nenagraeni ljubavni trud, Beograd 1963, 43; Buru su preveli
ivojin Simi i Sima Pandurovi).
92
Na Leukadi, ostru Jonskog mora. Sa nje su Leukaani strmoglavljivali ljude osumnjiene za zloine. Ako
bi ovi preiveli pad, spasavali su ih brodovima.
93
Siford obrazlae i mogue opsceno itanje. Po tom tumaenju, Helena je naslutila penis voljan i kadar za
raznovrsnji seks, znai neto kao stojko dvorupa.
94
U svojoj knjizi Euripidean Drama (Myth, Theme and Structure, Toronto Oxford 1967.) Konaer (D. J.
Conacher) bavi se prouavanjem veza izmeu tragedije i satirske drame. Horovoa ispituje Odiseja o
podvizima pod Trojom, ali satire uistinu zanimaju samo mrsne prie o razvratnoj Heleni. Ovo bi, veli
Konaer (poglavlje The Satyr-Play, 318), predstavljalo parodiju na mizoginiju, jednu moguu temu iz
tragedije. Hipolit u istoimenom Euripidovom komadu kae: O Dive, zato ene, taj rod varljivi, / ti stvori i
na svetlost dana iznese? / Jer da si hteo ljudski posejati rod, / za taj poso nije en trebalo, / no u tvoj hram
bi ovek mogo doneti / il zlata ili gvoa ili meda grum / i deje kupit seme, i to svako ba / koliko vredi;

32
 Silen izlazi iz peine. Nosi sireve, i jagnjad svezanu za letvice.95
SILEN: Evo vam, gazda Odiseju, gojenadi stada jaganjaca blejavih, a i
zgruana mleka, sira u izobilju. (190) Uzmite to, a meni dajte pie Bahova
grozda! I to pre iz peine! /Pogleda na levo./ Lele, ide Kiklop! ta emo
sad?
ODISEJ: Gotovi smo, ia! Kuda da beimo?
SILEN: U peini moete se sakriti.96 (195)
ODISEJ: Najblae reeno udno. Zar u zamku uleteti?
SILEN: Nikako. Peina puna je mesta skrovitih.
ODISEJ: To ne! Silno bi Troja zakukala kad uzmakli bismo pred samo
jednim ovekom! Mnogo sam se puta, sa titom u ruci, sa hiljadama Friana
sm u kotac hvatao! (200) Ako je da se mre, ginuemo asno, il
sauvaemo i ivot i slavu staru!
Satiri se vesele u orkestri. Sleva dolazi bradati din sa toljagom u ruci
i psima u pratnji; zastaje zaprepaen.
KIKLOP:97 Stani, stoj! ta je ovo? urka, pir? Zato budalesate? Ni Dionisa
ovde nema, ni egrtaljki bronzanih, ni lupe talambasa. (205) Kako su moje
novoroene jage u peini? Da l sisaju il majkama uz bok trkaraju? Jesu li
posude od site pune sveeg sira? /Satiri, nemi, sputaju glave./ Ne ujem?
Guknite! Nekog e od vas batina (210) smesta rasplakati! Gledaj gore, u
zemlju ne zveraj!
Svi satiri, kao po komandi, diu glave i gledaju u nebo.
HOROVOA: Evo, digosmo oi do samoga Zevsa. Za sazvee Oriona
pogled prikovah.
KIKLOP: Je l ruak zgotovljen ko to valja?
HOROVOA: Jata je! Samo nek je tvoje drelce spremno. (215)
KIKLOP: Vrevi puni mleka?
HOROVOA: Moe, ako hoe, i celo bure da popije!
KIKLOP: Ovije, kravlje ili meano?
HOROVOA: Sve to eli, samo mene ne gutaj!
KIKLOP: A ne! Vi biste mi u stomaku (220) skakali i uskom me
satrli. /Okrene se i ugleda Grke./ Gle, kakvu to drubicu vidim tu, kraj
peine? Gusari ili lopine zemlju moju pohode. Jage iz peine vidim vezane
u svom domu ovek bi / bez ene mogo slobodan prebivati! / Ovako pod krov to zlo vodit moramo, / i
sreom svoga doma sve to plaati (Euripid, Medeja, Hipolit, Ifigenija na Tauridi, preveo Milo N. uri,
Beograd 1960, 102). Satiri poinju slino, ali poentiraju razliito.
95
Ako su u parodu bile prave ovce, onda nema sumnje, veli Siford, da Silen sad donosi i prave jaganjce.
96
Odisej i drugovi su kod Homera u peini kad se na ulazu pojavi Polifem. Ovde, pak, Odisej, koji mora da
ostane na sceni, s gnuanjem odbija Silenov kukaviki predlog.
97
Satiri nisu uli da dolazi Kiklop, oni pleu i slave novi susret sa vinom, a onda daju znak za uzbunu i ele
da odvrate Polifemovu panju od svog zloina. Siford veli da je Polifem prestrog, da se ponaa poput nekog
kaplara.

33
pruem pletenim (225) i izmeane sa suem sa sirom. I elavu glavu starca
svu nabreklu od udarca.
SILEN /prilazi, cmizdrav/: Kuku meni, prebili me, u groznici gorim!
KIKLOP: Ko te tuko? Ko ti je na glavi aku okuo?
SILEN /pokazuje na Grke/: Ovi ovde, Kiklope. Nisam dao da pljakaju te.
(230)
KIKOP: Zar nisu znali da bog sam, od boga roen?
SILEN /gestikulira/: Rekoh im to, al tvoje grabe svejednako. Branim, al sir
jedu, jaganjce odnose. Kau: Vezaemo ga lancem od tri lakta i kroz pupak
(235) mu drob upati. Biem mu lea odrati, pa vezanih ruku i nogu u lau,
pod veslake ga hitnuti klupe. Prodaemo ga, pa nek vue kamenje il nek
skona u mlinu! (240)
KIKLOP: Stvarno? Brzo, trkom po noeve rtvene! Njih da naotri, na
vatru gomilu drva da stavi! Koljem ih smesta i njima tibu punim. Kad se
kasapin ovaj re mesanca sa rotilja nakrka, (245) ostae ono iz kotla,
raskuvano i mekano. Dosta mi je, more, obroka iz gore! Lavova, jelena ve
sit sam, ljudsko meso davno probo nisam.
SILEN: Svaka promena prija, gospodaru. (250) Stranaca ve dugo u peini
nema.
ODISEJ /prilazi/: Kiklope, uj sad i nas, strance. Da kupimo hteli smo
hranu, pa sa lae do tvoje doosmo pilje. (255) /Pokae na Silena./ Ovaj
ovde nam je za vr vina jaganjce dao. S merakom vino ispio, jaganjce nam
na merak ustupio. Od sile ni s. Ni truni istine, on pria tako jer zatee ga
tvojim gde trguje. (260)
SILEN: Zar ja? Spalio te grom!
ODISEJ: Ako laem.
SILEN /grli kolena Polifemu/: Kiklope, tako mi oca tvoga Posejdona,
velikog Tritona98 i Nereja,99 tako mi Kalipse100 i Nereida, svetih vala i celog
ribljeg roda, (265) kunem se, o Kiklope, najlepi moj gospodaru, da
uljezima nita prodao nisam. Ako laem, nek umru sinovi moji ljubljeni!
HOROVOA: Crkni ti! Oima svojim video sam kako sa strancima trguje.
(270) /Kiklopu/ Ako laem, nek umre mi otac! Oni krivi nisu!
KIKLOP /satirima/: Laete! Ja njemu verujem vie nego Radamantu, 101 jer
pravedniji je, cenim. Ipak, da ispitam i njih. /Odiseju/ Oklen stie vaa laa,
stranci? (275) Otkud ste? U kojem gradu odrasli ste?

98
Morsko boanstvo, sin Posejdona i Amfitrite.
99
Boanstvo mora, sin Pontov i Gejin, mu Doridin, imao je pedeset keri Nereida.
100
Lepokosa nimfa, ki Atlantova, zadrala je Odiseja sedam godina na ostrvu Ogigiji.
101
Plavokosi stanovnik Elisija, kritski heroj, sin Zevsa i Europe, brat Minojev. Poto je bio mudar i
pravedan kralj, Zevs ga je odredio da sudi senima mrtvih na ostrvima blaenih ili u Podzemlju.

34
ODISEJ: Sa Itake smo rodom. U zemlju tvoju, Kiklope, iz Ilija stiemo,
vetrovima gonjeni morskim, a poto razorismo grad.
KIKLOP: A, vi ste oni to su na Ilij, grad kome Skamandra, 102 poli? Onu
ru Helenu da otmete? (281)
ODISEJ: Da, to smo mi, i muke smo trpeli teke.
KIKLOP: Sramota od rata! Zbog enetine u friansku103 broditi zemlju!
ODISEJ: Delo boga je to nijedan smrtnik nije kriv! (285) Mi, dobri sine
boga morskog, iskreno zborimo i molimo te: ne ubijaj ljude to su ko
prijatelji u peinu doli i nemoj da ti eljusti svetogrdni zalogaj melju.
Zatitsmo hramove104 tvoga oca (290) u zatonima zemlje Helade. Netaknuta
je sveta luka tenarska,105 kao i zalivi Malije visoke; itav je Sunij, 106 srebrna
hrid boginje Atene i pribeita u Gerestu. 107 Grke (295) nesree i sramote
Frianima oprostili nismo. To bee borba za zajedniku stvar, jer ti u Grkoj
ivi, na Etni, ognjenom vrhu.
/Kiklop odmahuje glavom./ A zakon je ljudski mari li za nj da prihvate
se stradalnici morski, (300) darovi da im se daju, odea pokloni, a ne da im
udove na govei nabija raanj, eljusti i stomak njima puni. Dovoljno je
Prijamova domaja ve satrla Heladu, mnoge kopljem smakla i krvi im se
napila. (305) enama mueve otela, a decu staricama i oevima sedim. Ako i
ove preostale izrotilja i proguta grki zalogaj taj, nigde ive due biti nee!
Zato sluaj me, Kiklope: obuzdaj usta prodrljiva, pobonost (310) nek
bezbonost nadjaa! Veruj mi: opaku pohlepu svoju mnogi su platili skupo!
SILEN /Kiklopu/: Jedan savet ne liavaj se njegovog mesa!108 Jer kad mu,
Kiklope, apne jeziinu, najvei mudroser i laprdalo postae! (315)
KIKLOP /Odiseju/: Bogatstvo je, bedni prcoljku, bog mudrih, a sve drugo
kiene su rei, prazna slova. Mani visove morske gde se ale stani! to ih i
spomenu? Ja se, strane, Zevsove ne bojim munje, (320) ne priznajem da
Zevs od mene jai je bog. Za ostalo briga me ba, a zato je tako uj! Kad
sa neba on kiu lije, na suvo sklonim se, u peinu. Peeno pojedem tele il
102
Ili Ksant, bog reke u Troadi.
103
Konaer veli da ovakvu optubu, u mnogo mranijem kontekstu, podie i Hor u Eshilovom
Agamemnonu: On usudi se erku klati / rad jedne ene bojak biti (225-226); A sve junake plaem slavi; u
boju ovaj vetak bee, / u sei onaj slavno pade - / za enu pade, al za tuu (449-452); Kad ti vojsku rad
Helene die, / ti mi tada neu da preutim - / ne bi onaj koji mudro vodi / i upravlja krmilom razbora; /
kao da si ljudima na samrti / srce praznim punio nadama (795-800, Eshil, Tragedije, preveo, uvod,
objanjenja i napomene dodao Milo N. uri, Beograd 1966). Sarkastini Euripid, sa antropocentrinog
stanovita, preko Odiseja neumoljivo dobacuje: Delo boga je to nijedan smrtnik nije kriv!
104
Trojanski rat nije zapretio grkoj obali. U nastojanju da ubedi Polifema Odisej koristi neoekivani
argument. Ovaj bi se anahronizam mogao odnositi na Persijske ratove.
105
Juni rt Lakonije, danas Matapan.
106
Jugoistoni rt Afrike.
107
Rt i grad u junoj Eubeji.
108
Tipino blesasta Silenova primedba, opet u slubi ukidanja ili relativisanja scene i scenerije.

35
divlja neku, (325) na lea legnem, pa, io, stomak kvasim iz amfore
mleko pijem, ispod peplosa grmim109 i ja sa gromovima se Zevsovim
nadbijam! Kad Borej, vetar traki, zasnei, ogrnem se koama zverskim
(330) i vatru naloim zabole me za sneg! A zemlja, htela ne htela, travu
mora da raa, moje ovce da tovi. Nikome ne prinosim rtve, sem sebi
samom i bogu najveem trbuhu svom.110
(335) Piti i jesti dan za danom i ne alostiti se to je Zevs za mudre. Nek
cmizdre zakonodavci to normama proarali su ivot ljudski! Neu prestati
sebi da ugaam (340) i u tom smislu smazau te! A da prigovora ne bi
bilo, kao dar gostinski primi vatru, vodu i kotao to e, kad prokljua, dobro
smekati i raskuvati mesite odisejsko! Hajde, upadajte, uz oltar boga peine
stajte i poastite me! (346) /Gura Grke u peinu./111
ODISEJ: Avaj! Jadima umakoh trojanskim i morskim, da danas bezbonik i
bezdunik mi sudi! O boginjo, Zevsa edo, vladarko Palado, (350) sad
pomagaj! I ti to sa zvezdama ivi sjajnim, ti, Zevse Gostinski, vidi ovo!
Ako zamuri, zalud e se Zevsom zvati kad bog nisi! 112 (355) /Nestaje u
peini. I Silen sa njim./
HOR (Strofa): eljusti, Kiklope, razjapi i drelo ogromno! Meso je gotovo,
kuvano, re peeno. Dok na gustoj kostreti lei, udove stranaca glockaj,
grickaj, gutaj! (360)
(Meustrofa) Ne, ne nudi mi to! Samo amac mi daj, a onda adio
peino, zbogom rtve koje pod Etnom, od oltara daleko, (365) prinosi
Kiklop, izelica mesa namernikog.
(Antistrofa) Nesmiljen, surov, strance rtvuje kod ognjita u domu
svom. (370) asti se kuvanim, a poganim zubima secka, gricka meso na
aru peeno.
Iz peine izlazi Odisej nosei meh.113

109
Re je o masturbaciji, kao i kod Katula (32, 10-11, preveo Gordan Marii): Posle ruka poleuke sit
pruim se, / tuniku i ogrta nabadam.
110
Zanimljiv kontrast, ali i dopunu ove Kiklopove izjave daje sam Odisej u Odiseji (VII, 216-221, preveo
Milo N. uri): Nieg stranijeg nema od eluca drskog i mrskog, / jer on u svako doba u misli se
probija nae / i kad se muimo vrlo i nosimo alost u dui, / ko to sam alostan i ja u dui svojoj, al
uvek / eludac jela i pia mi trai te ini da svaku / muku zaboravim svoju i samo se zasitit hoe.
111
Grci se predaju bez borbe. Odisej se, znai, samo tato razmetao, ili, moda, nije oekivao da je Polifem
tako moan. Siford pominje izvoenje Kiklopa u Oksfordu, 1976. godine: tu je Polifem Odisejeve drugove
uterivao u peinu toljagom dok Itaanin govori, a onda se vraao po njega.
112
Svoje molitve, pie Konaer, Odisej zavrava blasfemijom, tipinom za Euripida. U tragediji Herakle,
Zevsu se grubo i bogohulno obraa i Amfitrion (Vidi: 339-347).
113
Drama zahteva ono ega kod Homera nema, a to je da Odisej izae iz peine. Euripid, dakle, mora da
izostavi kamen koji pomakle ne bi sa zemlje / dvadeset i dvoja kola sa vrsta etiri toka (Odiseja, IX,
241-242).

36
ODISEJ: O, Zevse, emu rei? U peini videh stvari grozne. (375) Strane,
poput mita114 zacelo, a ne kao ljudsko delo.
HOROVOA: ta je, Odiseju? Je l se Kiklop, zlotvor nad zlotvorima
gostio dragim drugarima tvojim?
ODISEJ: Dvojicu je odvojio i rukama ih izvagao najdeblji behu. (380)
HOROVOA: ta vas snae, veselnie?
ODISEJ: Kad uosmo u kameni dom, prvo je vatru naloio: na ognjite
iroko cepanice velikog hrasta bacio drva je bilo da troja napune se kola.
(385) Onda po tlu, blizu vatre, jelove je iglice sebi za leaj prosuo. Krave je
pomuzao, belo mleko u vr, to deset amfora puni, sipao. Pored sebe au
brljanovu, tri lakta iroku, (390) etiri duboku, stavio. Na vatru metnuo:
kotao bronzani, ranjeve vrhova vatrom eenih, ostalih delova od glogovine
srpom istesane, sa Etne posude rtvene i otrice sekira. (395) Kad gotovo
sve bilo je, bogomrzni kuvar hadski zgrabi, po meri, druga moja dva. Jednog
zakla i u drelo kotla bronzanog baci, a drugog za petu api (400) i o otri
vrh stene tresnu, tako da mozak se prosu. 115 Otrim je noem meso secnuo i
na vatru metnuo ga da pee se, dok udove, na kuvanje, u kotao baci. A ja,
jadan i plaan, (405) Kiklopu prioh da ga dvorim. Ostali, uureni ko
ptice u uglovima pilje, bejahu bledi u licu ni kapi krvi. Kad mesa najeo se
drugova mojih, na lea izvalio, iz usta teak zadah irio se. (410) Na um mi
tad boanstvena ideja pade. au Maronovim napunih vinom i uz ove mu je
rei dadoh: Kiklope, sine boga morskog, vidi kakvo pie boansko, na
radost Dionisa, Grka iz vinove dobija loze! (415) Poto se gnusne nakrkao
hrane, on prihvati i na duak ispi. Onda podie ruku i pohvali me: Strane
najdrai, uz lep ruak, lep si mi napitak dao. Razdragan je, vidim, (420) pa
mu jo jednu pruam au. Znam, vino obalie ga, a potom i kazna brzo stii
e. Zapeva Kiklop, a ja mu au za aom punim i piem ga zagrevam. Plau
drugovi moji, peva on,116 (425) i neskladni napev ori se piljom. Izaoh tiho
sebe da spasem, a i tebe, ako si rad. Reci: da l uopte hoete od manijaka da
beite, pod istim krovom sa Bahom, u drutvu najada 117 da ivite? (430)
Otac tvoj, koji unutra je, pristanak dao je. Al on, slab i vinom svladan, za
vr se ustima zalepio, ko ptica noicama za klopku: rukama mlatara, ko
krilima ona, zarobljena. A ti, ti si mlad, sa mnom spasi se i Dionisa nai,
druga starog, (435) njega to Kiklopu ni nalik nije!
114
U tragediji V-og veka, veli Siford, ljudi nisu tek tako kuvali prodirali jedni druge. U svetu posve
razliitom od svoga, Odisej moe samo da ga uporedi sa mitom. S druge strane, rekao bih, to je jo jedna
prilika da se akteri ograde od istinitosti jezivih dogaaja i sugeriu gledaocima da se odve ne potresaju.
115
U Odiseji (IX, 289): dvojicu uhvati od njih i o zemlju tresnu ko tenad: / tako da mozak im na tle iscuri
i ovlai zemlju.
116
Ova scena priziva u seanje jednu drugu, njoj slinu, iz Alkestide (751-764), kad Herakle bani, a
Admetove sluge suze liju.
117
Nimfe potoka i izvora.

37
HOROVOA: O, mili moj, da doekamo dan kad od Kiklopa, glave
bebone, utei emo! /Pokae na svoj falus./ trcaljku dragu dugo ve
nikom utrcali nismo! /Pokae prema peini./ A onaj tamo? Mi njega ne
moemo progutati ko to on moe nas. (440)
ODISEJ: Onda uje kakvu osvetu smislih za zver podmuklu i koji plan za
spas.
HOROVOA: Slaa mi je pria o smrti Kiklopa nego azijske kitare zvuk!
ODISEJ: Razgaljen napitkom Bahovim, on bi da piruje sa braom
kiklopskom. (446)
HOROVOA: Na tragu sam naumu tvom. Snuje da samog u umi ga
saeka i zakolje il sa stene da strovali ga.
ODISEJ: Nita od toga lukavstvom sluim se.
HOROVOA: Gukni ve jednom! Da mudar si uli smo odavno. (450)
ODISEJ: Odvratiu ga od urke kiklopske. Rei mu da brai pie ne nudi,
ve da vek ceo u njem sm uiva. Kad Bahom obrvan usni, iz peine
maslinov uzeu kolac,118 (455) vrh njegov maem naotriti. U vatru kolac u
staviti. Kad zaari se, podii u ga, Kiklopu u oko zabiti, vid njemu spaliti.
Ko ovek lau kad gradi,119 (460) pa sa ueta dva svrdlo vodi, tako u
kocem plamenim Kiklopu zenicu spriti.
HOROVOA: Juhuuu! Od planova tvojih ludim od sree. (465)
ODISEJ: Onda u tebe, drugove svoje i iu u potpalublje dvoveslarke crne
ukrcati iz zemlje ove otploviu!
HOROVOA: A hoe li dopustiti da se i ja, 120 kao kod levanice rtve,
prihvatim koca to oko izbie? (470) Pokolju pridruio bih se.
ODISEJ: Dabome. Kolac je silan, drati ga treba.
HOROVOA: Podigao bih tovar sto kola samo Kiklop da skona od bola!
Oko emo dimom zakaditi kao da osinjak to je! (475)
ODISEJ: Tiina! U plan si upuen. Kad naredim, sledite rukovou svog!
Drugove to unutra ame nikad napustiti neu, da sauvam sebe. Pobei bih
mogo ta evo me izvan pilje (480) ali ne bi bilo pravo da radi svog
spasa na cedilu ostavim one sa kojima stigoh ovamo. /Vraa se u peinu./
HOROVOA: Hajde, ko e prvi, ko drugi, pa redom... Ko e, dakle, kolac
da poduhvati, Kiklopu u oko ga sjuri (485) i vid mu zatre? /uje se pesma iz
118
U Odiseji Polifem biva oslepljen kocem odseenim od vlastite toljage od maslinovog drveta (IX, 319-
320). Euripid se odluuje za obinu maslinovu granu moda zato to je Polifemova toljaga premala ili to
hoe da je on i dalje nosi.
119
Odiseja (IX, 384-388): a ja se odzgo / uprem i kolac zavrtim, ko tesar kad balvan lani / stane
svrdlom da bui, a remenom drugi odzdo / s obe zaokrenu strane, a svrdlo se jedanko vrti: / Kiklopu u oko
tako zavrtimo usjali iljak.
120
Satirska oduevljena ponuda za pomo, shodno pravilima anra, ne shvata se ozbiljno. U Sofoklovim
Psima tragaima (146) Silen satirima kae: Vi ako, sluajno, obeate neto, obeano, posle, izbegnete
veto!

38
peine./ Mir, mir! /Pojavljuju se Polifem, Odisej i Silen. Odisej nosi meh i
au, Silen vr./ Evo pijandure, vie i falira, a uskoro zavijae bolno! (490)
Evo ga, iz kamenog ide doma. Hajde, nauimo dunstera napevima
prazninim! On oslepeti mora!
PRVI POLUHOR (Strofa I): Srean je onaj ko potcikuje na slatkim izvorima
groa, (496) ko se na gozbi prui, ljubimca aolji il na postelji priepi
heteru u cvetu. (500) Onaj ko, kose sjajne, miomirne, peva: Ko e mi
otvoriti vrata?
KIKLOP (Strofa II): Tra-la-la! Da veselja! Vina sam se nalokao i obilno
pogostio. Stomak mi je krcat i, ko teretni brod, (505) do vrha samog puncat.
Svea trava prolena u potragu za braom Kiklopima mami: pir da pirujemo!
/Odiseju/ Deder, strane, meh mi daj! (510)
DRUGI POLUHOR (Strofa III): On pogledom sjajnim spazi, po domu ba
divno gazi, sve nas skupa neno mazi. Plamene mirkaju ti baklje, zagrljaj
nimfe mile (515) u peini eka te rosnoj. Venci raznih boja uskoro krasie ti
elo.
ODISEJ: uj, Kiklope, dobar sam ortak sa Bahom to dadoh ti da ga pije.
(520)
KIKLOP: A taj Bah, za kakvo boanstvo se smatra?
ODISEJ: Za najvee: ivotnu radost ljudima daje.
KIKLOP: Ja ga ba slatko podrigujem!
ODISEJ: Takav je bog taj. Nijednom oveku zlo ne ini.
KIKLOP: A kako to da bog u mehu prebiva? (525)
ODISEJ: Gde god ga metne njemu lepo!
KIKLOP: Ne prilii bozima kou da nose.121
ODISEJ: A to ako godi mu to? Je l tebi koa gadna?
KIKLOP: Kou mrzim, al to pie volim.
ODISEJ: Onda, Kiklope, ostani, pij i veseli se! (530)
KIKLOP: Zar ne bi trebalo malo i brai da ponudim?
ODISEJ: Ako ga zadri, vie uivae.
KIKLOP: Ako ga brai dam, biu korisniji!
ODISEJ: Na pijankama su tue, psovke, svae.
KIKLOP: Mene ovako pjanog niko tai nee. (535)
ODISEJ: Ko se, drue, olei, u kui mu je mesto.
KIKLOP: Budala je ko pije, a do urke mu nije.
ODISEJ: Ko pijan u kui osta, taj je dasa mudar dosta!
KIKLOP: Silene, ta da radim? Ostaje li ti?
SILEN: Normalno. ta e nam, Kiklope, druge ispiuture? (540)
121
Kou su nosili samo nii slojevi. Ili je Euripid ironian jer Dionis nosi ivotinjsku kou (jelenju ili
leopardovu).

39
KIKLOP: A na livadi buja mlada trava i cvee...
SILEN: Tu gde sunce ari divota je piti. Hajde, lezi porebarke na zemlju kraj
mene!
KIKLOP /posluno zalee na livadu. Silen kradom stavlja vr iza njegovih
lea./: Zato stavlja vr iza mene? (545)
SILEN: Da ga u prolazu ne zgrabi neko.
KIKLOP: Ne, ti hoe da ga mazne, pa da cirka solo. Stavi vr tu, u
sredinu. /Silen stavlja vr ispred Kiklopa. Odiseju/ A kako je tebi ime,
strane?
ODISEJ: Niko. ime e me poastiti?
KIKLOP: Pojeu te poslednjeg, posle svih drugova tvojih. (550)
SILEN /pomea vino i vodu, pa napuni au/: Krasan dar namenio si
strancu, Kiklope! /Ispije./
KIKLOP: Ej, to to radi? Vino pije kriom?
SILEN: Ma ne, cmoknulo me vino jer zgodan sam frajer.
KIKLOP: Odbij! Ne cmae ono tebe, no ti cmae njega!
SILEN: Tako mi Zevsa, veli da ezne za mojom lepotom. (555)
KIKLOP: De, punu natoi mi au! /Silen sipa, a onda die au u visinu
svog lica./ Samo daj!
SILEN: Kako li je izmeano? Da probamo?
KIKLOP: Pokvarie! Daj takvo kakvo je!
SILEN /prua mu venac sa aom u ruci/: Neu ti, Zevsa mi, dati da okusi
pre nego te vidim ovenanog! /Dok Kiklop stavlja venac, Silen iskapi au./
KIKLOP: Vinotoo verolomni!
SILEN: Jok ja, Zevsa mi! Ali vino je slatko. (560) /Nagne se prema
Kiklopu./ Mora da se obrie da bih ti dao da pije. /Ponovo napuni au./
KIKLOP /brie se/: Vidi: i usta i brada isti ko suza!
SILEN: Sad lepo namesti lakat i pij kao ja. /Iskapi au./ Odnosno, kako
sam pio.
KIKLOP: Ej, bre, ta radi to?
SILEN: Ispih sa slau.122 (565)
KIKLOP /istrgne Silenu au iz ruke i prui je Odiseju/: Uzmi, strane,
vinotoa budi mi!
ODISEJ: Ruka je moja, dabome, vinu vina.
KIKLOP: Onda naspi!
ODISEJ: Sipam, samo ti kuuj!
KIKLOP: Rekao si teko onom ko mnogo pije!
ODISEJ /daje mu au/: Evo, uzmi, ispij do dna! (570) Treba da sre dok u
nesvest ne padne!
122
Silen sve iskapi u jednom cugu. Namee se poreenje sa prizorom iz Aristofanovih Vitezova (118-124).

40
KIKLOP /pijucka/: Auuuu! Mudro li je drvo ta vinova loza!
ODISEJ: Ako posle obilne gozbe dobro potegne i edan stomak nakvasi, u
san e da utone. Ali, ako neto ostavi, Bah e te moriti eu. (575) /Prua
Kiklopu jo jednu au. Ovaj je ispije./
KIKLOP: Juhuuuu! Jedva isplivah. ista slast, pa to ti je! ini mi se: spojili
se nebo i zemlja, Zevsov vidim tron i svetu silu bogova svih! 123 (580) /Satiri
skau oko njega i drae ga./ Neka me Harite124 mame, ja ih ljubiti
neu! /Tekom mukom okree se Silenu i grli ga./ Dosta mi je ovaj
Ganimed.125 Na njega u, Harita mi, lepo navaliti! Iznad ene svake, ja
stavljam deake!
SILEN: Pa zar ja, Kiklope, Zevsov Ganimed? (585)
KIKLOP: Ti, Zevsa mi! /Pridie se i odvlai Silena u peinu./ Iz dardanske
oteh te zemlje.
SILEN /koprca se/: Sinovi, nadrljao sam! Najgori jad eka me sad!
KIKLOP /zastaje, prekorno/: Kori svog dilbera to se napio, il ga draka?
SILEN: Kuku i prekuku! Uskoro u pocuclati najgore vino. /Ulazi u peinu
sa Polifemom i Odisejem. Odisej ubrzo izlazi./
ODISEJ /satirima/: Hajde, deco Dionisova, sinci plemeniti, (590) Kiklop je
unutra! Svladan snom, uskoro bljuvae meso iz drela groznog. Kolac iz
peine ve pui se. Spremno je sve, samo Kiklopu vid da
spalimo! /Horovoi/ Deder, budi ovek! (595)
HOROVOA: Naa volja poput stene bie i eleza! Ui pre no to kukavni
strada nam otac! Ja ti ovde na raspolaganju stojim!
ODISEJ: Hefeste, vladaru Etne, spali sjajno oko suseda zlog i konano svri
sa njim! (600) I ti, potome noi crne, Sane to nakon ista vina stie, na
bogomrznu spusti se zver! Ne dajte da, posle slavnih trojanskih muka,
Odiseja i njegove matroze ubije taj to ni za bogove ne haje ni za ljude!
(605) Uzdajmo se u Sreu ko u boga najveeg! /Ulazi u peinu./
HOR: Kleta e stegnuti vrsto gostodera vrat. Jo malo, i progutae plam
(610) zenicu luonou. Kolac, grdna usijana grana, u pepelu krije se. (615)
Napred, Marone, uini to! Iskopaj oko Kiklopu ludom to sebi na propast
pio je! eznem da opet Bromija tirsonou (620) vidim! Ovu pusto
kiklopsku da napustim! Da l doiveu to?
ODISEJ /izlazi iz peine i umea se meu satire s prstom na ustima/: Pssst,
tako vam bogova! Mirujte, zveri nijedne! Zaepite labrnje! (625) Ne dam

123
Polifemova mistina vizija bogova poprima seksualno znaenje. Poto se vino ispije, sledi odgovor na
pitanje Ko e mi otvoriti vrata? Re je o izboru partnera ene ili mukarca. Polifem svog Ganimeda
uzima na silu. Ironija je u tome da su satiri mnogo ee napasnici nego rtve silovanja.
124
Gracije boginje draesti.
125
Sin trojanskog kralja Troja i Skamandrove kerke Kaliroje. Bio je najlepi smrtnik i peharnik Zevsov.

41
nikom da die, okom da trepne, da hrakne! Ne dam da zlotvor se prene, ne
dok mu plamom vid ne utrnem!
Satiri se ukipe kao skamenjeni.
HOROVOA: utimo, dah svoj gutamo.
ODISEJ: Kolac se lepo usijao. Hajde, uite, u ake ga uzmite! (631)
HOROVOA: Da bismo i mi uea uzeli, sam odredi prve to plameni
kolac uzee, Kiklopu vid spalie.
VOA PRVE POLOVINE HORA: Mi smo ovde, ispred ulaza (635)
predaleko da mu u oko vatru sateramo.
VOA DRUGE POLOVINE HORA /opa s bolnim izrazom na licu/: A mi
ba neto zaopali.
VOA PRVE POLOVINE HORA /takoe opa/: I mene je isto zadesilo. Ne
znam kako, ali mi stojeki noge uganusmo. /Satiri oponaaju Vou./
ODISEJ: Stojeki noge uganuli?
VOA DRUGE POLOVINE HORA /trlja oi/: I oi su nam (640) pune
praine i pepela. /Satiri trljaju oi i opaju./
ODISEJ: Zentare kukavike, od vas mi pomoi nema!
HOROVOA: Zar kukaviluk je to lea tedimo i kime? to hoemo da
zubi nam na broju ostanu? (645) /Prilazi Odiseju./ Ja, s druge strane, znam
jednu odlinu basmu Orfejevu. Od nje e se kolac sam vinuti i vid spaliti
jednookom sinu Gejinom.
ODISEJ: O tome kakav si odavno sluam, al tek sad stvarno upoznah ti ud.
U drugove (650) uzdati se moram. /Krene prema peini. Horovoi, pre no
ue/ Ako ruka je slaba, onda bar osokoli: nek bodrenje tvoje ohrabri drugove
moje!
HOROVOA: Kako ti kae.126 ivot na kocku staviemo! 127 Nek od
bodrenja naeg Kiklop oslepi! (655) /Satiri glasno pevaju i gestikuliraju./
Hej, hej, temeljno gurnite, urno radite! Obrvu spalite zvera strancodera!
Ovara sa Etne pogorite, zdimite! (660) Zavrti, zavuci duboko, da on, bolom
razdraen, suludo neto ne uini!
Iz peine se zauje straan krik.
KIKLOP /iz peine/: Jao meni,128 spalie mi oka sjaj!

126
Kukaviluk diktira i pravilo anra da satiri ostanu u orkestri. Isto tako, na horu je da pokae kako je
surova scena oslepljivanja nestvarna i da upozori publiku da Odisejev pothvat ne shvati preozbiljno.
127
U originalu: Reskira ivot kao da si Karanin. Karani su, naime, stanovnici jugozapadne pokrajine
Male Azije koji su bili ozloglaeni kao gusari, a posle prezreni kao najamnici. ivot im, smatralo se, nimalo
ne vredi, pa otud i izreka.
128
Posle ovog bolnog uzvika, Polifem se moe pojaviti na ulazu u peinu. Postavlja se pitanje da li je
glumac koji je igrao Kiklopa menjao masku. To se pouzdano ne zna, kae Siford, ali je u predstavi igranoj
u Oksfordu maska jednostavno obrnuta, tako da su Polifemova okrvavljena usta postala njegovo ranjeno
oko.

42
HOROVOA: Lep je pean129 taj! Pevaj, Kiklope!
KIKLOP /iz peine/: Kuku, kako me nagrdie! Ja mrem! (665) Ali ne,
nitkovi razdragani, nikuda vi neete! Na ulaz u peinu stau i ovim u vas
rukama hvatati! /Izlazi i rairenim rukama zagrauje ulaz. Lice mu je
obliveno krvlju./
HOROVOA: to urla, Kiklope?
KIKLOP: Puko sam.
HOROVOA: Od runoe, izgleda.
KIKLOP: Jadan i bedan! (670)
HOROVOA: Da nisi pijan na eravicu pao?
KIKLOP: Nagrdi me Niko.
HOROVOA: Znai, niko nije kriv.
KIKLOP: Ma, oslepeo me je Niko.
HOROVOA: Znai, slep nisi.
KIKLOP: Jok, ti si!
HOROVOA: Kako to niko moe da oslepi nekog?
KIKLOP: Keca! Gde je sad taj Niko?
HOROVOA: Nigde, Kiklope. (675)
KIKLOP: Rasturi me, znaj, podli stranac taj kad pie mi dade.
HOROVOA: Vino je jako s njim se teko rve!
KIKLOP: Tako ti bogova, je l pobegoe il u pilji su jo?
HOROVOA: Eno ih iza stene, pritajeni ute. (681)
KIKLOP: Sa koje strane?
HOROVOA: Sa tvoje desne.
Kiklop ostavlja ulaz u peinu i, teturajui, ide nadesno. Rairenim
rukama ispituje stenu. Za to vreme, Grci iz peine bee nadesno.
KIKLOP: Ma gde su?
HOROVOA: Kod same stene. Jesi ih zgrabio?
KIKLOP /saplie se i pada/: Sve gre od greg! Pao sam i glavu razbio.
HOROVOA: Sad ti utekoe!
KIKLOP /zastaje neodluan/: Je l ovuda? Tako ree?
HOROVOA: Ne, nego tuda. (685)
KIKLOP: Ama kuda?
HOROVOA: Okreni se: dole, levo!
KIKLOP: Jao, smeju mi se. Rugaju jadima mojim. /Vraa se oprezno, korak
po korak./
HOROVOA: Dalje ne! Evo njega pred tobom.
KIKLOP: Gde si, ro najvea?

129
Vesela, pobednika pesma, ili pesma zahvalnica.

43
 Grci su sad skroz na levoj strani, udaljeni od Kiklopa za celu irinu
scene.
ODISEJ: Daleko od tebe. Ja sebe, Odiseja, dobro uvam! (690)
KIKLOP: ta ree? Ime promenio si, neko drugo nosi?
ODISEJ: Odisejem nazvao me otac. Jezivu si gozbu morao okajati. Zlo bi
bilo to sam Troju zapalio, da smrt drugova nisam osvetio. (695)
KIKLOP: Jao, lele! Ispunjava se proroanstvo da oslepee me ti, 130 po
povratku iz Troje. Al zbog zloina, kazna ti sledi: jo dugo morima lutae!
(700)
ODISEJ: A ti ronzaj!131 Reeno uinjeno. Na obalu kreem lau da
porinem u more sicilsko, pa pravac zaviaj!
KIKLOP /dok se Grci dalje/: E, nee! Slep jesam, al na liticu popeu se
preko peine sa otvora dva i smrviu te komadom stene. I tebe i mornare
tvoje! /Odlazi u peinu./
Satiri, za Grcima, odlaze nadesno.
HOROVOA: A mi sa Odisejem na put kreemo i odsad samo Bahu 132
sluiemo.

130
Kod Homera (IX, 479) Odisej smatra da neizbena kazna stie Polifema voljom Zevsa i ostalih bogova,
a ovde je kralj Itake i sudija i delat.
131
Od oko dvadeset kolokvijalizama prisutnih u originalnom tekstu, ovo je jedini kojim se slui Odisej.
132
Komad poinje i zavrava se pominjanjem Dionisovog imena.

44