Eshil

Sedmorica protiv Tebe

Prevod: Milo N. uri
LICA
ETEOKLE, sin Edipov, car tebanski
GLASNIK izvidnik
HOR tebanskih devojaka
ANTIGONA sestre Eteoklove i
ISMENA Polinikove
GLASNIK tebanskoga vea
Vojnici, graani i graanke.
Pozornica predstavlja tebanski akropolj, na kome
se u pozadini nalazi uzviica sa rtvenicima i kipovima bogova, naroito Atene Palade, Posidona s podignutim trozupcem, Areja i Afrodite, Apolona i
Artemide.
PROLOG
(PRVI IN)
PRVA POJAVA
Pred sakupljeni narod izlazi car Eteokle sa
svojom pratnjom.
ETEOKLE
Na krmi ko se nae, Kadmov narode,
i dri korman drave, a ne lee
da spava, taj na vreme treba zboriti.
Ta sja l' nam srea, boja to je milota,
a stigne li nas ne daj, boe nesrea,
Eteoklu samo bune pesme pevaju
svi graani i velikim ga lelekom
obasipaju. Al' Div, zvani Branilac,
od bede takve Kadmov grad nek sauva!
A treba svi i onaj ko jo ne stie
vrhuncu mladosti i ko ve odmae
svom snagom tela svog da sada pregnete,
i svako prema snazi da se potrudi:
da brani grad i bogovima domaim
oltare, da se pota nikad ne zatre,
i titi decu, Zemlju majku najdrau.
Jer milostivom otkad grudom puzite,
svu muku ona mui i vas neguje
i othrani vas da joj verni sinovi,
titonoe u jadu ovom budete.
Do dana ovog bog nam bee milostiv:
jer mada se ve dugo grad na opseda,

u ratu bog nam opet esto pomae.

A sada kae vra, posmatra ptiiji,
to uima i duhom, a bez plamena,
vetinom pravom ptiji let oslukuje,
on, vet u takvim gatanjima, izvesti:
ba noas ahejska se vojska spremila
da na grad Kadmov celom snagom udari.
Na bedeme i kulama na kapije
svi skoite u punoj bojnoj opremi,
branike napunite, na krov kulama
postrojite se, hrabra srca ekajte
kraj vrata i ne strahujte pred gomilom
doljaka! Pobedom obdarie nas bog!
Ja izvidniku strau poslah pred vojsku
i mislim: put joj nee biti zaludan;
i kad je ujem, svaku varku svladau.
(Dolazi glasnik izvidnik.)
DRUGA POJAVA
Eteokle, Glasnik.
GLASNIK
Eteokle, plemeniti care kadmejski,
od vojske taan donosim ti izvetaj,
ko uhodnik ja videh sve to spremaju.
Junaka sedam smele, besne vojvode
nad titom crna kova bika zaklae
i ruke okvasie krvlju biijom
te Arejem i Enijom se zaklee
i Strahom krvavim il' Kadmov da e grad
razvalit silom, varo opljakati svu,
il', izginuv, natopit krvlju zemlju tu.
Adrastu kola napunili darima
da polju kui spomen roditeljima,
i suze rone, ali glasa ne daju.
I gvozdeno im srce plamti junatvom,
a okom sevaju, ko lav krvolija.
I o toj pretnji bie brzo uveren:
Kad pooh, ba su kocku stali bacati
na koja vrata ko e vojsku voditi.
Od naih zato biraj borce najbolje
i bre alji vratima na izlaze!
Ta blizu ve je spremna vojska argivska,
ve ide, die prah, a bele pene bes
iz konjskih nozdrva ve kaplje po polju.
A ti zatiuj grad ko mudar krmano
dok Arej mahniti olujinom ne udari;
ko val za valom vojska e navaliti.
to bre uhvati trenutak pogodan!

A moje oko, veran uvar, i dalje

uhodie; i o svem to se deava
izvestiu te tano, bie bezbedan.
(Ode. Graani hitaju na bedeme.)
TREA POJAVA
Eteokle (sam).
ETEOKLE
O Dive, Zemljo, grada naeg odbrano,
o silna Srdo, ljuta Kletvo oeva
ne predajte mi grad u ruke dumanske,
jer helenskim se glasom vama obraa,
ne unitite dragi dom i ognjite!
A zemlju ovu slobodnu i Kadmov grad
u jaram ropstva nikad ne zapregnite!
Pomozite nam! Za stvar optu govorim.
Ta srean grad i bogu potu odaje.
(Eteokle ode. Dolazi hor ebanskih devojaka. One stanu na uzviicu
i posmatraju neprijateljsku vojsku.)
ETVRTA POJAVA
Hor.
ULAZNA PESMA
PRVA DEVOJKA
Zbog tekog jada moram kukati!
Ve hita vojska, oko ostavi
i napred juri silna konjica!
DRUGA DEVOJKA
Svedoi prah do neba uzvitlan,
taj glasnik nem je, ali ne vara!
TREA DEVOJKA
To tutljava i topot ore se,
pribliuje se huka njihova
ko besan val kad o hrid udara.
ETVRTA DEVOJKA
Oh, jao, bozi, jao, boginje,
od ove branite nas nevolje!
PETA DEVOJKA
Na tvrde sad se die bedeme
sav spreman puk pod titom blistavim,
da grad nam razori!

ESTA DEVOJKA
Ah, ko e nama biti spas?
I ko e dati zatitu?
Da l' bog il' boginja?
SEDMA DEVOJKA
Pred koji boji kip da padnem sad
i da ga zagrlim?
OSMA DEVOJKA
Pomoz'te bogovi lepotroni!
as doe da vam like grlimo!
ta ekamo i bolno stenjemo?
(Devojke kleknu pred statue.)
DEVETA DEVOJKA
Da l' ujete il' ne ujete zar
pod zidovima glomot titova?
DESETA DEVOJKA
Ba sada, ako ikada, treba haljine
i vence na dar davat bozima!
(Devojke idu od rtvenika do rtvenika i prilau
bogovima darove.)
JEDANAESTA DEVOJKA
Zvek ujem, silna koplja zvijuu.
ta radi ovo? Zar e izdati
svoj kraj, starosioe Areju?
DVANAESTA DEVOJKA
Zlatolemi boe,
ta gledni, gledni na svoj grad
to tebi nekad omile!
Prva strofa
PRVA DEVOJKA
O zatitnici domai,
priskoite, priskoite
na devojaki pogledajte zbor
to moli roblje da ne postane!
DRUGA DEVOJKA
Junake ujem ve lemogrive
k'o buan talas oko bedema
Arejev dah ga iba, podie.
TREA DEVOJKA

O Dive, Dive, oe sviju nas,

ti svaku svrhu snagom postie,
priteci Tebi naoj u pomo,
od grada napadae rasteraj!
ETVRTA DEVOJKA
Argivci Kadmov grad pritiskuju
od bojnog drhtim oruja!
U eljustima atova
doklikuju nam vale smrt!
PETA DEVOJKA
Junaka sedam, sjajnih, prkosnih,
na vrata kreu sedmora,
svak jedna kockom odabra.
ESTA DEVOJKA
I ti nas, edo Divovo,
ti snago borboljubiva
odbrani, grad nam ouvaj,
iz bede spasi, Palado!
Prva antistrofa
SEDMA DEVOJKA
A i ti, Posidone vitee
to morskim vlada valima
i ribe gaa trozupcem,
od ovog straha oslobodi nas!
OSMA DEVOJKA
Oh, i ti, Areju, zatiti grad
to ime nosi Kadmovo,
za nj pobrini se i odbrani ga!
DEVETA DEVOJKA
A i ti, Kipru draga boginjo,
ti, naeg roda pramajko,
pomozi sada gradu svom!
Od tvoje krvi mi smo krv.
DESETA DEVOJKA
Mi molitvama bogu prijatnim,
gle, prilazimo kipu tvom
i zovemo te, spasi nas!
JEDANAESTA DEVOJKA
I ti, o vuji krvnie,
sad budi dumanima vuk,
da uzdiu i jauu!

DVANAESTA DEVOJKA
I ti, o erko Letina,
u ruke luk svoj uzimaj
i spremi se da zapinje!
CEO HOR
Druga strofa
Lele, lele!
I tutanj kola oko grada ujem ve.
O asna Hero,
osovine su teke, kripe glavine.
Artemido draga,
od koplja vazduh dre, zvizga uje se!
ta trpi grad nam, ta e njemu zapasti?
Ah, kakav nam svretak sprema bog?
Druga antistrofa
Lele, lele!
Ve pada na branike tua kamenja.
O Apolone,
o vrata teka treskaju ve titovi!
O carice Onko,
ti, sveti, bojni sude, erko Divova,
ti, gospo blaena, zatiuj zidove,
odbrani grad sa sedam kapija!
Trea strofa
Oh, bozi, jaka zatito,
oh, dobri uvari i dobre uvarke
ove nae postojbine,
ne ostavite kopljem okrueni grad
da strana vojska uzme ga!
Oh, ujte deve to vam ruke pruaju,
ujte molbe usrdne!
Trea antistrofa
Oh, dragi nai bogovi,
vi, zatitnici, grada naeg okrilje,
ljubav svoju potvrdite!
Za narodne se pobrinite hramove
i brigom nam pomozite!
A setite se mnogih dragih rtava
to ih grad vam prinosi!
(Dolazi Eteokle.)
PRVA EPISODIJA
(DRUGI IN)

PRVA POJAVA
Eteokle, Hor.
ETEOKLE
Vas pitam, vi, stvorenja nepodnoljiva,
zar to e branit grad, zar to e spasti ga
i opsedanoj vojsci hrabrost uliti,
to kleanje pred kipovima bogova,
taj pla i lelek, mrski stvoru pametnom?
Kad ne bih ni u jadu ni u blaenstvu
sa enskim rodom nikad posla imao!
U dobru nesnosna je obest njegova,
a svima jo je vei jad kad strahuje.
I sada svojim beanjem i vritanjem
u kukaviku slabost grad mi nagnaste;
tim pomaete zlikovce pred vratima,
a ovde zator sami sebi spremamo.
E, to nam daje ivot na sa enama.
Al' nareenju ko se mom ne pokori
il' muko ili ensko ili drugi ko
sud zlosrean presudie mu smrt,
utei nee, bie zasut kamenjem!
Mukarcima su briga spoljni poslovi,
ne enama! Ne ini tete u kui!
Da l' u me ili ne u? Gluvoj zborim li?
HOR
Prva strofa
Sva protrnuh, dragi sine Edipov
kad uh bojnih kola tutnjavu,
stade kripa glavina u tokova,
zveka stade tekih uzda kovanih
krgut ema uplai me.
ETEOKLE
ta onda? Hoe l' brodar, s krme pobegav
na provu, nai onde lek za spasenje
u kotac kad se s morskim valom hvata brod?
HOR
Prva antistrofa
Starim bojim kipovima pohitah,
tvrdo uzdam se u bogove,
straan grad kad udari o kapije,
od stra stadoh vinjima na molitvu,
pomo gradu da nam dadu.
ETEOKLE
Pa molite se koga koplje dumansko

da skri. Nije l' to u bojim rukama?

Al' bozi, kau, sruen ostavljaju grad!
HOR
Druga strofa
Nikad za mog veka s njim ne rasto se
zbor boanski! Ne videla da mi grad
od juria pada, plamen dumanski
da mi vojsku zatire!
ETEOKLE
Ne eli propast moju zovu bogove!
Poslunost majka ti je svakog uspeha
i zatitnica eni. Tako stoji stvar.
HOR
Druga antistrofa
Da! Al' snaga boja jo je monija.
Mnogo puta ona ti u jadima
taman oblak oajanja oveku
ispred oka rastera.
ETEOKLE
Mukarev poso: rtve klati bozima
i hrabro boriti se s neprijateljem,
a tvoj je: utati i kuu uvati.
HOR
Trea strofa
Samo boja milost grad nam uva jo,
bedem daje otpor eti dumanskoj.
Za to l' kar zasluujem?
ETEOKLE
Ne, ne branim ti bogove da potuje,
al' graana ne pretvaraj u straljivce!
Umiri se i strahu ne predaji se!
HOR
Trea antistrofa
Ovas uh neuven, straan urnebes,
tresui se od stra dooh u tvru
svetom selu ovome.
ETEOKLE
A pogine li ko il' rane dopane,
ne udarajte u pla i u kuknjavu!
Jer tim se Arej hrani krvlju junakom.

HOROVOA
I ujem kako breku besni atovi!
ETEOKLE
Pa uj, al' nemoj da ih uje suvie!
HOROVOA
Ve grad je opasan, i zemlja stenje sva!
ETEOKLE
Zar nije dosta to se zato brinem ja?
HOROVOA
Bojim se: pred vratima sve jai urnebes!
ETEOKLE
Umukni, graani da nita ne uju!
HOROVOA
Oh, zbore nebeski! Ne izdaj bedema!
ETEOKLE
Zatvori, sto mu jada, usta pogana!
HOROVOA
U ropstvo ne dajte me, gradski bogovi!
ETEOKLE
Zarobljava ti sebe sama i sav grad!
HOROVOA
O silni Dive, udri gromom dumane!
ETEOKLE
O Dive, kakav li to enski stvori rod!
HOROVOA
Ba bedan ko i muki ako padne grad.
ETEOKLE
Pred kipovima zar e opet kukati?
HOROVOA
Jer strah mi hvata jezik zbog maloduja.
ETEOKLE
Uini mi malenu ljubav, molim te!
HOROVOA
to bre kazuj, i ja brzo doznau!

ETEOKLE
Uuti, jadna, da mi narod ne plai!
HOROVOA
Pa utim. Sudbu svoju trpeu ko svi!
ETEOKLE
Tu re ti vie volim nego prethodne.
Jo neto: pomeri se od tih kipova
i toplo moli da nas bozi pomognu!
Sad uj i moju molitvu, a potom ti
peanom sveanim zazovi bogove
Heleni ko to ine rtvu prinose,
da svoje ohrabri i od stra izbavi!
A bozima to brane grad i zaviaj,
to polja uvaju i trg nam nadziru,
i Dirki izvoru i naem Ismenu,
ja obriem: na dobro svri li se sve
i otadbina spase, krvlju jagnjadi
orosiu oltare boje, klau bikove,
pobou spomenike, ruhom dumanskim
i plenom koplja sveti iskitiu dom.
I ti se tako moli, al' bez jecanja,
i nemoj divljim piskom pitat uzalud:
jer time nee svom umai suenju!
Junaka meem est, a sedmi biu ja,
ko jake protivnike vojsci dumanskoj
na izlaze od kula, sedam kapija,
od hitrih uhoda dok vesti krilate
jo ne stignu i s nevolje se raire!
(Ode.)
DRUGA POJAVA
Hor.
PRVA STAJAA PESMA
Prva strofa
Volela bih da se smirim,
ali strah mi ne da mira,
brige, druge srca moga,
jednako mi stravu jare.
Strah me eta oko zida
drem kao golubica
kad joj s gnezda guja ljuta
grabi decu, golubie.
Dumani se sa svom silom
na bedeme nae penju!

ta li e se sa mnom zbiti?
Sa svih strana eno pada
i rui se na graane
otra tua od kamenja!
Vinji bozi, deco Divu,
snagom svojom spasavajte
grad i narod, pleme Kadmovo!
Prva antistrofa
Moete li naseliti
zemlju lepu no je ova,
ostavite l' dumanima
ova polja, njive plodne,
Dirkin izvor, njenu vodu
od svih voda najzdraviju
Zemljodra to je alje
i s njim erke Tetijine?
Zato, bozi grada naeg,
na dumane izvan zida
jad i bedu navalite,
oruje im unitite,
sve ih morom pomorite!
Slavu dajte graanima,
spasenjem ih obradujte,
svoje selo sauvajte,
plane molbe usliite!
Druga strofa
Ao jada, grad kad stari
ko plen koplja u Had pada
i u sitan prah se mrvi,
Ahejac ga s bojom voljom
sramno bije i razara!
A enskinje vee, robi,
lele, mlado ko i staro,
za kosu ga grabi, vue,
ko krd goni, ruho kida!
Grad se prazni, pla se ori,
roblje, cii, piti, vriti!
Strah me takve sudbe teke!
Druga antistrofa
Jadna li je verenica
to pre roka izabrana
menja kuu za put mrzak!
ta to kaem? Sreniji je
koga sebi samrt uze.
Grad kad strana uzme vojska,
lele, mnogi jadi svanu!
Jedan drugog vue, kolje

na sve strane oganj prati,

nebesima dim uzlee:
sveta mesta kalom prlja
krvnik ljudski besni Arej!
Trea strofa
Ulicama huka, buka,
mrea pae grad ko bedem,
borac borca kopljem gaa;
a nejai vriska stoji:
tek je majka podojila,
sva u krvi cii, piti!
A brat brata pleni, pljaka,
a pljakaa sreta pljaka,
a praznova praznov zove,
pusta blaga s njim da grabi,
da nagrabi od svih vie.
ta da sada oekujem?
Trea antistrofa
Plod svakojak rasut lei,
bol te kida kad ga vidi!
Oajni su domaini.
Mnoge dare zemlje tedre
u gomili pomeane
nose vali nitkovia!
Mlada ena zarobljena
podnosie nove jade
na postelji s muem srenim
jakim gordim dumaninom,
al' se nada crnom kraju
i prestanku muke ljute.
DRUGA EPISODIJA
(TREI IN)
PRVA POJAVA
Glasnik, Hor.
VODILJA PRVOG POLUHORA
Gle, drage, ako dobro vidim, uhodnik
nov izvetaj o vojsci nosi argivskoj,
a hitre noge kao krila nose ga!
VODILjA DRUGOG POLUHORA
A eno i sam hita car, sin Edipov,
da od glasnika tane vesti saslua.
Ni njemu urba ne da korak da uspori.
(S jedne strane pozornice dolazi Eteokle s velikom

pratnjom junaka, a s druge pasnik.)

DRUGA POJAVA
Eteokle, Glasnik, Hor.
GLASNIK
(Eteoklu)
O dumanima sve to znadem kazau,
i koja vrata svakom kocka odredi.
Ve Tidej galami do vrata Pretovih,
a vra mu ne da prei preko Ismena,
jer rtva dobrih nije dala znamenja.
A Tidej, besan, udan borbe krvave,
uscikto se ko zmaj kad podne prigreje
i kori vraa, mudrog sina Eklova,
zbog straha da se borbi, smrti uklanja.
Kad vie, tresu mu se guste kite tri,
na lemu griva, a sa tita seje strah
i trepet zveka praporaca medenih.
Na titu svome gordo nosi znamenje:
treperi nebo sjajem zvezda osuto,
na sredi tita jasan mesec sija pun,
svih zvezda kruna, tamne noi zenica.
I tako pomaman u gordu oruju
kraj reke vie, udi bitku junaku,
ko at to brke, fre, pa se propinje
kad uje trubu, al' ga uzda ustee.
Na njega koga alje? S vrata Pretovih
kad padne zaklop, ko e za njih jamiti?
ETEOKLE
Ni jedan ukras ne plai me ratniki,
nit kakav znamen moe mene raniti
bez koplja praporac i kita ne biju.
A ona no to puna zvezda nebeskih,
na titu sja i trepti, kako ree ti,
ta ludost moe nekom zloslut biti vra.
Jer nosiocu toga gordog znamenja
mrak noni padne l' kadgod mrtvu na oi,
to podesno i s pravom postae mu no;
sam sebi on je takvu drskost proreko.
A vrsnog Astakova sina postavljam
za branioca vrata protiv Tideja;
on, kolenovi, presto Stida potuje
i mrzi svako razmetanje oholo.
On spor je na zlo, al' se kloni ina zla.
Od Zmajevia, to ih Arej sauva,
on vue lozu, ove zemlje pravi sin,
Melanip. Arej kockom sam presudie.

A Pravda, naa krv, u borbu alje ga

od koplja dumanskog da majku zatiti.
(Melanip odlazi s jednim delom pratnje.)
TREA POJAVA
Svi ostali bez Melanipa.
PRVI POLUHOR
Prva strofa
Dobra kob da prati borca naega
dali bozi! Za grad na on u bitku
s pravom ide! Ali strah me gledati
junaci gde nam liju krv,
za svoje drage umiru.
GLASNIK
Da, dali bozi da ga dobra prati kob!
Kapanej vrata Elektrina odabra.
On din je drugi, vei jo od Tideja,
razmetljivost mu snagu ljudsku prelazi.
On strano preti kulama to ne do bog:
jer on e, kae, hteo bog il' ne hteo,
na grad razoriti, ni Divov s neba grom
od napada ga nee moi spreiti!
A munje sev i tresak nije drugo za nj
no arko sunce kad u podne pripekne.
Ko znak na titu blista bog ognjonoa,
u ruci lu mu gori to mu oruje
a zlatna slova kau: Grad u spaliti!"
S junakom takvim ko e megdan deliti?
Junaka ima l' smela za tog hvaliu?
ETEOKLE
Al' klincem i taj klinac izbiemo ve!
Na ludu glavu, ljudsku pamet oholu,
ve usta sama pravu tubu podiu.
Kapanej prihvata se posla, preti tek
i rui boga i, veselja tata pun,
tek mlati praznu slamu; smrtan stvor,
on Divu alje penu rei oholih!
Al' znadem s pravom da e munja gromovna
ba njega stii, ali nee liiti
na sunev ar, kad upre arka priega!
A borac za nj je, ma koliko brbljao,
Polifont jaki stavljen, hrabar pregalac
i pouzdana straa, a pod zatitom
Artemide i drugih sklonih bogova.
Ko dalje, kazuj, koja vrata odabra!

DRUGI POLUHOR
Prva antistrofa
Pogino ko tako preti gradu mom!
Hod mu strela ustavila gromovna
pre no u moj prodre devojaki stan
i kopljem svojim prokletim
iz odaje me izbaci!
GLASNIK
I dalje kazau za vrata ostala.
Eteoklu kao treem trei zatim dreb
iz prodrmana medna lema iskoi,
da vodi odred Nejitovim vratima.
I konje to pod uzdom breku pomamno
zaokree da ona vrata napadnu.
A emovi im stranim jee krgutom,
iz nozdrva im s penom zelen sue plam.
A nemalo i njegov tit je ukraen:
uz merdevine uspinje se oklopnik
na kulu dumansku, osvojit rad bi je;
i ovaj galami, a slova kazuju:
Ni Arej nee mene s kule sruiti!"
I na tog branioca alji smeona
od ropskog jarma da nam spase grad!
ETEOKLE
Ba takva poslao bih; s nekom sreom ga
ve poslah, gizda su mu jake miice;
to sin je Kreontov, Megarej, zmajski soj.
Od brektanja i puste njiske nee on
zacelo prepasti se, vrata ostavit,
no il' e mrtav majci negu platiti
il' dva e borca i na titu tvravu
osvojit, ocu dom da plenom okiti!
Sad kazuj druge hvalie, ne krati mi!
PRVI POLUHOR
Druga strofa
Uspeh elim braniocu doma mog,
a zla srea onima priskoila!
Srce besno naem gradu smeje se,
nek zato Div ih osvetnik
srditim okom doeka!
GLASNIK
A etvrti to dri vrata susedna
Atene Onke, s vikom stranom prilazi.
To visoki je Hipomedont, pravi div.
On vrti celim suncem, titom okruglim.
Zadrhtah i sam, otvoreno priznau.

Zacelo nije bio rukotvorac lo

ko izradi na titu ovo znamenje:
iz usta Tifon hakom plam izbacuje,
dim crn mu leti, arkog ognja hitri brat.
U zavojima zmije se vijugaju
na ispupenom titu svud po ivici.
Sam vie, galami, ko Arej pomaman,
ko bakha mahnita, iz oka sipa smrt.
Pred borcem takvim treba biti oprezan,
jer strah se ve na vratima razmahuje.
ETEOKLE
Pre svega, onde sedi Onka Palada
do vrata blizu grada, mrzi svaki bes,
od gnezda odbie ga ko adaju srditu.
Odredih Enopova sina smeloga,
Hiperbija, za borca protiv borca tog;
on rado udes ogledae u nudi.
I stas mu, srce, a i sjajno oruje
besprekorni su, Hermo veto zdruito.
Jer s protivnikom skobie se protivnik,
na titovima ljute nose bogove
u borbu: ognjoliju Tifona on,
a oca Diva junak na, Hiperbije,
na titu Div mu bije munjom gromovnom.
Boanstva ta su stari poznanici ve,
i jai s nama idu, s njima slabiji.
Tifona toga Div u boju savlada,
i Diva niko poraena ne vide!
Dabome, junak na junaka jurnue,
al' smiso znaka zbori za Hiperbija,
i Div na titu bie spas mu zaista!
DRUGI POLUHOR
Druga antistrofa
Nadam se, jer dumanina Divova,
nakaznoga podzemnoga demona,
na svom titu nosi, gad i ljudima
i bogovima besmrtnim,
na vratih glavu razbie.
GLASNIK
Da bude tako! I o petom sada uj!
Pred peta vrata postavljen je, Severna,
do groba Amfiona, sina Divova.
U koplje uzda se i vie ceni ga
no boga, vie nego vid svoj oinji,
i njim se kune da e Kadmov sruit grad
uz prkos Divu. Tako zbori krasni sin
to planinka ga rodi, mladi, ali div.

Na obrazima tek mu malje probile,

razvijen cvet je, kosa gusta buja mu.
Al' ud mu divlja, ne slae se s imenom
i stravine mu oi. Tako prilazi
Partenopej iz Arkadije, naselac.
Za doek lep on Argu vratit eli dug
i naim preti kulama al' ne do bog!
Na vrata naa ne kree neokien:
na mednu oblu titu, tela zatiti,
on grdnu nosi bruku grada Kadmova,
krvolonicu Sfingu, sjajno kovanu
i na tit jakim pribijenu klincima;
Kadmejca jednog svojim stisla kandama,
a na nju prosuo se oblak strelica.
On u boj kanda ne stie ko najamnik,
dugaak put mu nee biti sramotan.
ETEOKLE
Oh, kad bi bozi hvaliama tim
za drske pretnje pravu dali nagradu,
zacelo ne bi traga od njih bilo nikakva!
I tom Arkaaninu vitez nao se,
ne razmee se, ruka zna mu samo rad,
a to je Aktor, brat junaku reenom.
On nee dati da se jezik razmee
bez dela, da na vrata uliva se jad,
a ni da prodre nasilnik to oholo
na titu nosi mrske grabljivice znak.
Na nosioca gnev e ona izliti
pod bedemom kad grad se na nju srui gust.
A s bojom voljom re mu bie istina.
(Aktor odlazi s jednim delom pratnje.)
ETVRTA POJAVA
Svi ostali bez Aktora.
PRVI POLUHOR
Trea strofa
U srce mi rei prodiru,
od stra cela mi se kosa kostrei,
probie mi ui hvalama
ti kleti ljudi! Da ih bogovi
u zemlji satru Kadmovoj!
GLASNIK
O estom sluaj! On je najtrezveniji
i snagom prvi junak, Amfijaraj vra:
za vrata Homolojidina odabran,
on mnogo psuje pomamnoga Tideja,

ubicom zove ga, sejaem zabuna,

i Argu uiteljem svakojega zla,
pandurom Srda, slugom krvi svakoje,
Adrastu savetnikom ove nevolje.
A potom na tvog brata, na tu nesreu,
na Polinika, oi svoje upravi
i na dvoje mu kobno ime rastavi,
naposletku mu ove rei izusti:
Eh, lepa li i bogu mila podviga,
lepote li kad rei o tom uje unuad!
On s tuom vojskom provali da uniti
grad predaka i zaviajne bogove!
I ko e majci ljute rane vidati?
Kad otabinu svojim besom zarobi,
zar moe ona da ti bude saveznik?
Ja, vra, tu grudu svojom krvlju zaliu,
i raka bie meni zemlja dumanska!
Sad u boj! Znam da neu mreti neasno!"
To ree gatar mau titom okruglim,
na titu mednom znaka ne bi nikakva.
Ne eli init se no biti najbolji.
On iz dubine srca svoga bere plod,
odakle mudre niu misli, saveti.
Na nj, kaem, alji borce mudre, odline,
jer straan je ko bogu potu odaje.
ETEOKLE
Ah, kakva sudba spoji pravednika tog
sa zlikovcima, s onim bezbonicima?
U svakom poslu nema gorega ti zla
od loa drutva, slatka ploda nema tu:
na njivi greha ovek anje samo smrt.
Ukrca li se u brod ovek poboan
s neobuzdanom ruljom, na zlo gotovom,
s tim bogu mrskim skotom i on stradae;
a ovek poten udrui l' se s ljudima
to goste rue, a za boga ne mare,
i s njima mimo pravdu isti deli plen,
svedostinim ga biem udarie bog.
I tako vra e, mislim sina Eklova,
taj ovek trezven, dobar, pravedan i svet
i velik prorok, s voljom Divovom
utonut u mrak, jer se, umu prkose
sa prznicama zdrui, ljud'ma bezbonim,
to drugim putem nadaju se vratiti.
Na vrata, mislim, nee on ni napasti,
ne, to bi kukavica bio, straljivac,
no znade da u borbi mora stradati,
donesu l' roda Loksijina prorotva.
Al', ipak, slau na nj junaka Lastena,

uvara vrata, gonioca stranaca,

to duhom star je, ali krv mu momaka,
i voli utat il' otkrivat istinu,
a vid mu iv, i ruka svagda gotova
da odbije od tita koplje baeno!
No ljudska srea dar je samo nebeski.
(Lasten odlazi s jednim delom pratnje.)
PETA POJAVA
Svi ostali bez Lastena.
DRUGI POLUHOR
Trea antistrofa
ujte li molbe pravedne,
dajte, bozi, da nam eva zapeva,
bojnu buru silna koplja ta
navrn'ge na doljake! Divov grom
pred kulama ih satro sve!
GLASNIK
Za sedmog sad za sedma vrata kazau,
za tvoga brata, kakvim kune kletvama
on Kadmov grad i sreu njemu eli zlu.
Kad na kule se popne, zemlji javi se,
i pean zapeva, i klikne s pobede,
sukobie se s tobom, pae zajedno,
il' iva skvrnioca, gonioca svog
izgnanstvom kaznie, sramotom jednakom!
Polinik tako na sva usta galami,
te domae i krvne zove bogove
na elje da mu glednu i sve ispune.
A nov i sjajan, lepo sveden ima tit,
na titu tome dvostruk izdeljan je lik.
Tu junak blista, sav u zlatnu oruju,
i neka ena s njim to mudro vodi ga.
Nju Pravdom zovu, ko to slova svedoe:
oveka tog poveu kui, on e grad
zauzeti i pod krov ui oinski."
To oni onde izmislie dumani.
Sad sam prosudi koga treba poslati!
Za izvetaj me nikad nee koriti,
sam promisli, jer ti si krmar dravi!
(Ode.)
ESTA POJAVA
Eteokle s pratnjom, Hor.

ETEOKLE
Besomuna i bogu mrska grdinjo
ti, jadno moje Edipovo koleno!
Vaj meni, sad se vri kletva oeva!
Al' nije red ni plakati ni kukati,
jo groznija da ne izbije kuknjava!
A brzo znaemo ta znamen Svadljivev
na Polinika mislim nagoveuje;
da l' povratak mu znae slova od zlata
na titu to ih bezumlje mu blebee.
A Pravda, erka Divu, kad bi delo mu
i pamet vodila, to moda bilo bi.
Al' ni kad s majinom se rasta utrobom,
ni kada sisa, a ni kad se zamomi,
ni onda kad ga brada mrka obuze,
na njega vinja Pravda nikad ne glednu,
pa nee, mislim, ni u ovoj nevolji
to zaviaju sprema je, pomoi mu.
Ta ime Pravde s pravom la bi postalo,
da pomogne oveku, ljutu svadljivcu!
S tom nadom idem, sam u s njim se pobiti,
ko vee pravo ima na to nego ja?
Car na cara, brat na brata i dumanin
na dumanina idem!
(svojim pratiocima)
Bre tozluke
ponesi, koplje i od strela zaklon tvrd!
(Pratioci odu. Eteokla hor zadri.)
SEDMA POJAVA
Eteokle, Hor.
HOROVOA
O sine Edipov, od sviju najdrai,
u gnevu s onom huljom ne jednai se!
Ta Kadmovia dosta je, s Argivcima
da megdan dele, krv ta moe zaspati.
A pogube li braa jedan drugoga,
te ljage vreme nikad nee oprati!
ETEOKLE
No zadesi li koga bez sramote smrt,
nek bude! To je mrtvu dobit jedina.
Od spoja nesree i bruke slave nikada!
PRVI POLUHOR
Prva strofa
Za im udi, sinko! Nek te pomama
i ta srdnja ne zanesu. udnje bes

ugasi u zametku!
ETEOKLE
Jer strano delo brzo kraju goni bog,
nek vetar nosi Kokitovim valima
svu, Febu omraenu, lozu Lajevu!
DRUGI POLUHOR
Prva antistrofa
iva i estoka udnja ee te
da plod gorak ponje, krv da uini
za koju sanka nema.
ETEOKLE
Al' mrska mrana kletva oca dragoga
bez suza, suva oka lebdi, govore:
dobitak prei je no udes docniji.
PRVI POLUHOR
Druga strofa
Ne hitaj, jer nee ra postati
ako ivot spase! Srda u kuu
nee jurnut s mranom burom, dokle bog
iz ruku rtvu prima.
ETEOKLE
Al' bog ve davno na nas vie ne misli,
tek jedno, naa propast, bie njemu slast!
Pa suenju i smrti ta da laskam jo?
DRUGI POLUHOR
Druga antistrofa
Ne! Sad je ona uza te, a moda e
demon ljuti s vremenom se stiati
i ko vetri blago zaarlijati,
a sad jo besno duva.
ETEOKLE
Da, Edipove kletve besno previru,
i iva istina su slike moga sna,
u borbi deliemo blago oinsko.
HOROVOA
Mi tebi nismo drage, al' nas posluaj!
ETEOKLE
Govorite to mogu, al' ne duljite!
HOROVOA
Ne idi putem tima sedmim vratima!

ETEOKLE
Otrica reju nee mi zatupiti!
HOROVOA
I pobedu bez borbe bozi potuju.
ETEOKLE
Al' borac ne sme takve rei voleti!
HOROVOA
Ti eli prolit krvcu brata roenog?
ETEOKLE
Kad bozi hoe, nee od zla pobei!
(Ode.)
OSMA POJAVA
Hor.
DRUGA STAJAA PESMA
HOR
Prva strofa
Uasna je iskopnica,
to ne lii na boginje,
istinita zloslutnica,
ona Srda to je Edip
u svom gnevu mahnit prizva,
da se ljute ispune mu kletve.
A nju budi svaa edomorka.
Prva antistrofa
elik ljuti, nemilosni,
stranac, doljak, naseljenik
iz Skitije, Halibljanin,
kocku baca, blago deli,
boravite svakom daje
koliko mu dosta kada padne;
silnih polja nee im deliti.
Druga strofa
A kad jedan smakne drugog,
oba brata kada padnu,
i kad zemlja zaviajna
crne krvi napije se,
ko e krvcu okajati,
ko li pranjem oprati je?
Nova muka kue ove

spojie se s jadom starim!

Druga antistrofa
Staro kaem sagreenje,
ispatanje brzo stie;
narataju doe treem,
Laj ne slua Apolona
kad u Piti u presvetoj
re boansku triput ree:
Bez podmlatka ako umre,
svoju spae otadbinu."
Trea strofa
Strast bezumna ponese ga,
sam on sebi rodi sudbu:
sin mu Edip oca ubi,
pa obljubi majku svoju,
svetu njivu gde sam nie
on zaseja semenom krvavim!
Zaslepljene verenike
greno svede bezumnitvo.
Trea antistrofa
Ko talasi jadi idu,
jedan pada, drugi raste
triput vei, i on najzad
ve na krmu gradu skae.
Ova kula jo e branik
da nam bude samo kratak trenut.
Al' kad padnu vladaoci,
sve se bojim, pae i grad.
etvrta strofa
Stara kletva sazrela je,
ispuni se, ali skupo:
jadi minu siromane,
a oveku hlebojei
silna srea kad se nadme,
on tovare s lae baca.
etvrta antistrofa
Ta kome su i bogovi
i graani i svet ceo
tol'ku potu odavali
ko Edipu onih dana
kad pogubi crnu moru
grabilicu hrabrih ljudi?
Peta strofa
A kad jadan doe sebi

i nesretni brak svoj vide,

nije mogo bol podneti;
zanet besom sva zla stvori:
rukom kojom oca ubi
izbi oi a one mu
behu bolje nego deca!
Peta antistrofa
I sinove prokle svoje,
ljute kletve, gorke rei,
na krv svoju srdit metnu:
gvoem ljutim u rukama
neka jednom blago dele!
Strah me, sad e hitra Srda
brzo kletvu izvriti!
(Dolazi glasnik.)
TREA EPISODIJA
(ETVRTI IN)
PRVA POJAVA
Glasnik, Hor.
GLASNIK
Al' ne bojte se, deco, nego majina!
Od ropskog jarma ovaj grad se izbavi!
Sva razmetanja gordih ljudi padoe,
ve bura minu, vreme se razvedrava,
od vala nijedan se u brod ne izli!
Ta kule brane, a na vrata sedmora
megdanu vine borce postavismo svud.
Odolevamo na est vrata odlino,
a samo sedma sveti vo sedmorice
Apolon odabra zbog starog Lajeva
zbog bezumlja da zatre porod Edipov.
HOROVOA
A ta se gradu naem novo dogodi?
GLASNIK
Grad osta ceo, ali braa carevi
od svojih ruku pogiboe junaki.
HOROVOA
Ko? ta to ujem? Strah mi rei pomuti!
GLASNIK
Bez ljutnje sada uj me: porod Edipov

HOROVOA
Zar dotle dospeli? Al' kai teki jad!
GLASNIK
To znaj: sa zemljom jedan drugog sastavi.
HOROVOA
Vaj meni jadnoj! Tu naslutih nesreu:
i tako bratskim smakoe se rukama!
GLASNIK
Obojicu ih isti demon ugrabi,
on kosi, rastura tu kuu zlosrenu.
Veseliti se moe, a i plakati:
jer grad se izbavi, a dve stareine,
dva gospodara ljutim skitskim elikom
svu imovinu meu se podelie.
Al' zemlje koliko im treba za raku,
nasledie, po kobnoj elji oevoj!
Grad ouva se, ali grudu zalie
krv brae carske, jedan ubi drugoga.
(Ode.)
DRUGA POJAVA
Hor.
TREA STAJAA PESMA
HOROVOA
Silni Dive i vi, vinji bozi,
branioci naeg zaviaja,
verna strao Kadmovih bedema,
da l' da klikom spasiocu kliem
to nesreu odbaci od grada,
il' da udes oplakujem voa
bez podmlatka to padoe jadni?
Ve njihovo kae kobno ime:
u razdoru i prepirci ljutoj
zbog bezbone poginue udi.
HOR
Prva strofa
Mrana Kletvo Edipova,
ti na deci ispuni se,
ledna jeza obuze mi srce.
Nad njihovim pevam grobom
ko tijada tubalicu
kad im doznah za smrt jadnu
krv prolitu! Zla im sudba

ljuta koplja naperila!

Prva antistrofa
Izvri se a ne klonu
strana kletva roditeljska;
sve to skrivi nevera Lajeva.
Savlada ga briga za grad,
al' ne stare boje rei.
Avaj, avaj, nesrenici,
in neuven izvriste:
beda stie neizrena!
(Na nosilima donose mrtve Eteokla i Polinika.
Za njima narod u povorci.)
Druga strofa
Ali sve je oevidno
jasna re je glasnikova:
dva su bola, dve nesree
jedna drugom izazvane,
dva udesa ispunjena!
ta da kaem? A ta drugo
nego kui muke muka?
Al' u buri plaa, drage
Druga antistrofa
u glavu se udarajte,
veslom plaa bol pratite!
Bura plaa neprestano
preko reke Aheronta
prati amac jadoviti
i u jedra duva crna;
sunce nad njim nikad ne sja,
a sve nosi u mrak veni.
(Dolaze Antigona i Ismena.)
EKSODA
(PETI IN)
PRVA POJAVA
Hor, Antigona i Ismena.
HOROVOA
Antigona stie i s njome Ismena
da brai odadu alosnu potu,
za pokojnom braom da udare u pla,
iz njihovih dragih sestrinskih grudi
nesumnjivo dostojan jeknue jauk.
Mi doznasmo pre njih, i zato je pravo
da bolnu i alosnu zanemo pesmu

i Srdi i Hadu,
pa gorak da pevamo pean.
(Nosioci spuste mrtvu brau na zemlju; njima pristupaju sestre,
i Antigona, dok hor peva iduu pesmu, sedi pored Polinika,
a Ismena pored Eteokla.)
HOR
Lele!
O sestre najjadnije od svih na svetu
to devikim pasom haljine pau!
Ah, uzdiem, plaem, bez ikakve lai
ja od srca tuim, iskreno alim.
TUALJKA
Prva perikona
PRVA POLOVINA HORA
Lele, lele, bezumnici,
ne sluaste svojih dragih,
nesree se ne bojaste!
Dom oinski, nesrenici,
kopljem svojim istraiste!
DRUGA POLOVINA HORA
Grob naoe jadni jadan
na razvalama kue svoje!
PRVA POLOVINA HORA
Oh, uasa! Oh, uasa!
Kuu svoju raskuiste
samovlaa eljni gorkog,
sad vas gvoe pomirilo!
DRUGA POLOVINA HORA
Sve to ree otac Edip
sad izvri mona Srda!
Prva strofa
PRVA POLOVINA HORA
U srce se udarie,
u srce se pogodie!
Bratske grudi bratac probi!
Avaj, avaj, nesrenici!
Avaj, kletve s kojih oni
jedan drugom smrt zadae!
DRUGA POLOVINA HORA
Ti spominje udar smrtni
to im srui dom i ivot;
bes ih skoli neumitan

i nesloga to je otac
svojom kletvom na njih svali.
Prva antistrofa
PRVA POLOVINA HORA
I po gradu lelek leti
uzdiu im tvrde kule,
i junaka stenje zemlja;
drugima e ostat presto
radi kog ih stie udes,
radi kog se zavadie,
i smrt najzad odnese ih.
DRUGA POLOVINA HORA
Gnev podeli imovinu,
jednak deo dopade ih!
Na njihova posrednika
svi se ljute prijatelji
a ni Arej ne bi voljan!
Druga strofa
PRVA POLOVINA HORA
Lee gvoem pogoeni,
pogoene gvoem eka
zapitae kogod: A ta?"
oinskoga groba deo.
DRUGA POLOVINA HORA
Dom ih prati oaloen,
njegov lelek srce para,
sam po sebi tuan, jadan,
gorka srca, tu radosti;
iz dubine srca plaem,
i dok alim dva vladara,
srce vene, sahne, gine.
Druga antistrofa
PRVA POLOVINA HORA
O jadnima smem da reknem:
mnogo gradu skrivili su
i dumanskoj vojsci celoj,
kojoj mnogi izginue.
DRUGA POLOVINA HORA
Njina majka od svih ena
roditeljke to se zovu
vekom bee najjadnija.
Za svog mua uze sina,
i s njim jadna ove rodi,
to u borbi bratskom rukom

jedan drugog pogubie!

Trea strofa
PRVA POLOVINA HORA
Bratska ruka, al' krvava,
i nemila, strana rana
uinie kraj razdoru,
ludim, besnim prepirkama!
DRUGA POLOVINA HORA
Mrnje nesta, a sa prahom
krv se smea prolivena,
a braa su jedne krvi!
Svai bee strog sudija,
s Ponta doljak, dete ognja,
otar elik, a strog bee
i delilac blaga, Arej,
on izvri kletvu oca!
Trea antistrofa
PRVA POLOVINA HORA
Avaj, avaj, brai jadnoj
jadi stigli bogodani!
Pod njihovim pod telima
neizmernog bie blaga!
DRUGA POLOVINA HORA
Na njihovoj lozi, avaj,
mnoge muke procvetae,
naposletku strane kletve
otrim klikom zakliktae,
celo stablo oborie.
Znak pobedni Ati stoji
na vratima gde su pali,
i demon se potom smiri.
(Jedna polovina hora stane pored Antigone oko mrtvog
Polinika, a druga pored Ismene oko mrtvog Eteokla.)
Epoda
ANTIGONA
Ti udarcem udar vrati!
ISMENA
A kad ubi, i sam pade!
ANTIGONA
Kopljem brata ti pogubi!

ISMENA
A od koplja ti pogibe!
ANTIGONA
Nesrenie jadni!
ISMENA
Muenie jadni!
ANTIGONA
Suze moje nek se rone!
ISMENA
Nek se ori pla i lelek!
ANTIGONA
Mrtav lei
ISMENA
Poto ubi!
Druga perikopa
Strofa
ANTIGONA
Lele!
ISMENA
Lele!
ANTIGONA
Od bola mi besni dua!
ISMENA
U grud'ma mi srce stenje!
ANTIGONA
Ah, jadnie nad jadnike!
ISMENA
I ti, jadni zlosrenie!
ANTIGONA
Od bratove pade ruke!
ISMENA
Ti pogubi brata svoga!
ANTIGONA
Dvojaka je re to!

ISMENA
Dvojak je to prizor!
ANTIGONA
Kraj tolikog jada mi smo.
ISMENA
Sestre pored brae ovde.
ANTIGONA I ISMENA
Avaj, Sudbo, emerna i huda,
o svetena senko Edipova,
crna Srdo, doista si mona!
Antistrofa
ANTIGONA
Lele!
ISMENA
Lele!
ANTIGONA
Jadi ovi straan prizor!
ISMENA
Na povratku ih meni zada!
ANTIGONA
Ubi, al' se ne povrati!
ISMENA
Zla se rei, al' pogibe!
ANTIGONA
Pogibe nam, lele, lele!
ISMENA
I ovoga ovde ubi!
ANTIGONA
O alosna kuo naa!
ISMENA
Neizrena tugo naa!
ANTIGONA
Brao naa rano ljuta!

ISMENA
Od megdana krv jo kaplje!
ANTIGONA I ISMENA
Avaj, Sudbo, emerna i huda,
o svetena senko Edipova,
Crna Srdo, doista si mona!
Epoda
ANTIGONA
Ti ih vide amo stiu!
ISMENA
A ti odmah iskusi
ANTIGONA
Kad se vrati zaviaju
ISMENA
I s njegovim kopljem sasta.
ANTIGONA
Jadne l' kue!
ISMENA
ta podnese!
ANTIGONA
Avaj, muke!
ISMENA
Avaj, bola!
ANTIGONA
Kui naoj i svoj zemlji!
ISMENA
I jednako meni samoj!
ANTIGONA
Avaj, avaj, care jada!
ISMENA
Ah, jadnici najjadniji!
ANTIGONA I ISMENA
Avaj, rtve grenog besa!
ANTIGONA
Gde emo ih sahraniti?

ISMENA
Gde je mesto najasnije.
ANTIGONA I ISMENA
Pored oca jad e lei!
(Dolazi glasnik Vea.)
DRUGA POJAVA
Antigona, Ismena, Glasnik, Hor.
GLASNIK
Oglasiu to eli i to odlui
vlast narodna u ovom gradu Kadmovu.
Eteokla to se gradu odan pokaza
nareuje da draga gruda pokrije:
jer, mrze dumanina on smrt odabra,
te asno pade za otaca svetinje,
ko mladim borcima to pasti prilii;
za njega takvu donosim vam zapovest.
A mrtva Polinika, brata njegova,
odbacit morate da psima bude plen,
jer on bi zemlju unitio Kadmovu,
boanstvo neko da mu koplje ne sprei.
Prokletstvo teko zaviajnih bogova
i mrtva gonie ga, jer ih pogrdi
i stranu vojsku die da nam srui grad.
Od ptica krilatica to je zapovest
ko platu neka primi raku sramotnu!
I niko ne sme da mu grobni naspe hum,
ni potu da mu oda glasnim ridanjem,
ni srodnici na ukop da ga otprate!
To vlasti grada Kadmova zakljuie.
ANTIGONA
Ja ovo kaem Kadmejskim glavarima:
mrtvaca ne htedne li ko ukopati,
ukopau ga ja! Kraj sve opasnosti
pogrepu brata svojega ne stidim se
to zapovest glavara neu posluat.
Ko jednu decu jaka veza vee nas
krv majke jadne i krv oca nesrenog!
I rado trpi s njim to zgrei nerado,
o duo, iva s mrtvim, s bratom roenim.
Ni gladni vuci nikad nee ovaj le
komadat! Niko tome nek se ne nada!
Prirediu mu grob i pogreb sama ja,
ma bila enski stvor! Zemlje poneu
u naborima ruha svog, i sama u

sahraniti ga! To niko ne sme spreit mi!

A s pregalakom voljom gotov ide in.
GLASNIK
Ja savetujem: nemoj gradu prkosit!
ANTIGONA
Ja svetujem: ne zbori meni uzalud!
GLASNIK
Al' narod strogo sudi kad se rei zla.
ANTIGONA
Nek sudi! Ali ovaj bie sahranjen!
GLASNIK
Na koga mrzi grad, ti tome sprema grob?
ANTIGONA
Ve sami bozi potu njemu odae.
GLASNIK
Da, dok jo zemlju u opasnost ne gurnu.
ANTIGONA
Podnesen jad on jadan htede vratiti.
GLASNIK
Al' mesto jednog sav bi narod patio.
ANTIGONA
Od bogova ti Svaa zbori poslednja.
Pogrepu ovog: nemoj dalje zboriti!
GLASNIK
Samovolja si, ali ja zabranjujem.
(Glasnik ode. Antigona se okree Ismeni i horu da joj
pomotu da Polinika sahrani.)
TREA POJAVA
Antigona, Ismena, Hor.
HOROVOA
Avaj, avaj!
Strane Srde oholosti pune,
vi krvnice grozne! Evo ceo
rod Edipov istraiste listom!
(Obraajui se mrtvom Poliniku.)
ta da ponem? ta da radim? ta u?

Zar ja ne smem za tobom da plaem,

zar do groba ne smem da te pratim?
Ali ja se bojim, strepim, drem
od graana.
(Obraajui se mrtvom Eteoklu.)
Al' za tobom naricae mnogi,
a taj jadnik u grob e bez suza,
samo jedna zaridae sestra:
a ko e se ugledati na nju?
(Hor se podeli na dvoje. Prva polovina ide s Antigonom
za mrtvim Polinikom, a druga s Ismenom za
mrtvim Eteoklom.)
VOA PRVE POLOVINE
Grad kaznio ili ne kaznio
one to za Polinikom plau,
mi emo ga ipak ispratiti
i sahranit.
Jad je ovo Kadmovia svijeh,
a graani as ovo as ono
za pravino uzimae delo.
VOA DRUGE POLOVINE
A mi emo ovog ispratiti,
jer to vlasti smatraju za pravdu.
S jakim Divom i bozima drugim
grad kadmejski on je izbavio
od propasti,
da ga ne bi poklopili sasvim
strane vojske pomamni talasi!
KRAJ