Kao to je i jedan Milan Mladenovi na koncertima isputao svoj uveni krik upozoravajui na

opasnosti koje su nas posle razorile kao drutvo. Moe se rei da je osetljivost na zlo i umee
umetnike identifikacije sa njim, ime se ono razobliava, jedna od zajednikih osobina obojice kao
autora. Takoe, u ovim sluajevima potrebna je velika doza line beskompromisnosti koja esto
vodi u nematinu i na marginu jer centar je uvek korumpiran od opevanih mranih sila.
Upravo zbog toga i, na alost, crna proroanstva Novice Tadia ostvarila su se, i to prvenstveno na
njemu, to se kod autentinih autora esto deava. Srpski knjievni establiment, kao i u sluaju
Milana orevia, pokuava poslednjih godina da mu se dodvori i da ga prisvoji, uini bezopasnim
po sebe, dodeljujui mu nagrade i uvrstivi ga u plavo kolo SKZ-a, u isto vreme dok on, jedan od
naih najboljih pesnika, biva izbaen sa posla i sa 38 godina radnog staa, bez prava na penziju,
obija pragove institucija drave koja ga licemerno nagrauje. Kao to je osamdesetih nalazio svoj
poetiki i lini spas u poeziji tako i danas, iako u vrajem okrilju, Tadi ba u avolovom drugu
uspeva, bar poetiki, da prevazie svoje a time i ire ambivalencije. Rekapitulira i poentira on u
ovoj knjizi svoj pesniki opus, koji je jedan od najizgraenijih na naoj sceni. Rekapitulacija ogleda
se ovde u podseanju na mnoge motive ovog pesnitva. To su, izmeu ostalog, govor frustrirane
ene u svakodnevnim okolnostima (Zapanjena), kao i motivi: none more (Prazan rukav, san),
izdaje nekog monog i zlog, paklenog sjaja (U uem krugu), jurodivog (U ritama, nepoznat),
epifanijskog prikazanja (Ispred mene se ukazuje), nitavnosti pisanja (Vazduasti stihovi),
samoironijske autopoetinosti (Junak pesme), tematizacije pisanja poezije (Posle bolesti, Gatka o
izraslini), samotnosti i samozavaravanja (Zagluen, idem ulicom), televizije (Gatka o pepelu),
viestrukog imenovanja avola, neiste sile (Avetima ja nadevam imena, Brojanica protiv avola),
zauzimanje prostora i vlasti u svetu od strane zlih i nakaznih sa kojima se autor identifikuje (Otili
su svi sveti), strani i nepoznati dogaaji bez svedoka (Posle strahote, Fragment o zaboravljenom),
kao i mnogi drugi motivi po kojima je, uz kratkou i efektnost pesama, rukopis Novice Tadia
odmah prepoznatljiv.
Kada bi jedino ovo bilo na stvari imali bi ovde samo jo jednu dobru knjigu ve profilisanog autora.
Ipak, na sreu, Novica Tadi uspeva da probije, savlada demonski svet koji je sam stvorio, kroz
autentinu hriansku skruenost koja i ne bi bila mogua bez celog tog demonskog i zaudnog

zalea (ciklus Teko meni). Kod pravih pesnika nekada se deava da se ambivalencije graene
decenijama, za koje se inilo da nikako ne mogu biti razreene i pomirene, kreativno prevaziu.
Tadi, prvi put znaajnije, uspeva u ovoj knjizi da baci jedan miran pogled iz sopstvenog ukinua,
postmortem, sa zida on gleda svoju sobu kao strano poprite ideja, stremljenja, greaka, u vidu
portreta umrlog (Portret). U nekoliko pesama on se obraa i svojim buduim, a zato ne i
sadanjim, tumaima, i razobliava njihovu la i akademsku prazninu (Dri se podalje od uenih,
Oni to ispred tebe, Udesili su stvar, Hvalite me posle smrti). O Tadiu je, naime, teko dobro pisati
bez jakog linog stava obzirom na koliinu zla i njegovu mnogolikost koju on daje u svojoj poeziji.
I to je zlo sasvim od ovoga sveta, moderno, sofisticirano i opasno. Srpska knjievna zadruga kao
izdava, pak, odavno nema dobru vezu sa savremenim oseanjem sveta. Dravotvorna je u onom
najgorem obliku koji nam se kroz nacionalizam i autizam servira ve dugo. Zato, na alost, u ovom
sluaju izdava moe da se podii pesnikom, ne i obratno. Nadajmo se, ipak, da e se stvari u
budunosti promeniti na bolje i da je ovo jedan od znakova tog (nezadrivog) upliva stvarnosti u
nae zaputene knjievne i druge drutvene institucije. Uz manji izbor iz ranijih knjiga, zlatnog
perioda ovog autora, dajemo ovde ponajvie pesama iz pomenute poslednje knjige.
Novica Tadi roen je 1949. godine u selu Smrijenu kod Pluina. Objavio je knjige pesama:
Prisustva (1974), Smrt u stolici (1975), drelo (1981), Ognjena koko (1982), Pogani jezik (1984),
Ruglo (1987), O bratu sestri i oblaku (1989), Kobac (1990), Ulica (1990), Napast (1994), Potuka
(1994), Nepotrebni saputnici (1999), Okrilje (2001), Tamne stvari (2003), Neznan (2006), avolov
drug (2008). Pesme su mu prevoene na engleski i francuski jezik. Zastupljen je u mnogim
antologijama srpske i svetske poezije. Dobitnik je znaajnih knjievnih nagrada.
CIPELE CIPELICE
Posle bioskopske predstave
odvodim te u Rupu
i pokazujem ti
kofer pun noeva, crne rukavice, masku
svileno ue svileno
munjevitu icu
pipak prst
iglu zub
prve ivotinje sjajnu krljut
udilo
ali
rtvicu moju moju milu
ti nisi mogla videti
samo su pune
svetlosti
dnevne
njene cipelice cipelice svu no dugu
pod krevetom
trupkale
tiho
DOLAZE PO MENE
Dolaze po mene tri ratnika pod maskama
i pruaju mi odeu
od starih vrea saivenu
O to je tvoja nova uniforma kau

O to je moja nova uniforma kaem

Svi vide tvoju novu uniformu kau
Svi vide moju novu uniformu kaem
U njoj u godinama
nepoznatoj otadbini sluiti
Boriu se, ako treba, do poslednje
kapi krvi
Biu odan
IZ LUDNICE
7.
On je bio Autoritet. Ja sam mu se u strahu
Ispovedao. Uvek je dolazio u sivom vojnikom
injelu. Straan, podbuo, utljiv.
Kad je govorio, vikao je. Kad je utao, pripremao se
Da podvikne. Kazuj, kazuj! Sve po redu mi kazuj.
Ja sve znam, ali mi ti sve ispriaj. Hou iz tvojih
Usta da ujem sve kako je bilo. I ja sam priao
Sve kako je bilo. On bi klimnuo glavom i bez rei izaao.
Jednog dana sve mu potanko ne ispriah i on me odmah
Kazni. U uglu sam kleao, na mijim repovima kleao.
On je pak stajao nasred sobe, uspravljen, visok, u svetlosti.
Posle toga nije dolazio: Otiao je da uniti sunce i sve zvezde.

CRNA MISA
Skupili smo se, Sovuljage,
Navucimo kukuljice,

otvorimo misnu knjigu.

Na stolu nas eka
nova curica-cuclica.
Izmeriemo je
krojakim metrom;
priboemo je
svetlim pribadaama,
curicu-leptiricu.
Pa hajdemo,
spasimo je.
Prii, prii,
prvopriesnie.
Nek ti ne zadrhti
kljun;
nek ti ne lupne
krilo.
Bre, bre!
Um!
Rektum!
UBICE SE SUNAJU
Ubice se sunaju na plai
crnog peska uti psi su
novi geometri jedna ena
avle prodaje i peva
iza sedam prstiju zgrenih
o majko o slomljena
ljudi dolaze da te vide dama
sa pasjom ogrlicom u ruci
ki tvoja
oinue te preko lica
ki tvoja
o majko o slomljena
zapevaj samo meni
klonulom u mukama
meni litici meni tmini
nebesima iznad
bezdana
JAVLJAJU MI IZ CENTRALE
Javljaju mi iz centrale
nakazo meu ljudima probudi se
upali svetlo probudi se
pored uzglavlja ti lei knjiga
vujom koom opivena izabrani
oitaj sebi naopaku molitvicu
obuci se sii dole
u parku je spravljena lomaa
goree na meseini
rii roo ne zakasni

svi smo nestrpljivi i svoje maske

okreemo
prema tebi
iskeene plamtee na motkama
masku kurvia masku prasca
lisice
kojota
DOK NE STIGNE NALOG
U kamionu gradske kafilerije
tri radnika radnik
sa kukama i sekirama
radnik sa konopima
radnik sa krvavim
vreama
sede pue diskutuju
nedaleko
i njihov ef
vodi vane
razgovore
inae
no je osuta
zvezdama
u tami crkavaju crne
make
SKLADITE, BI
Neko dolazi ovde
tajno u sumrak
oblai kini mantil
nazuva izme
uzima bi
izlazi
neko
dolazi ovde
u zoru
odlae bi
skida kini mantil
izuva izme
osmehnut
zadovoljan
usreen
kao jaje u jajetu
kao pacov u
pacovu
RODOSLOV DELATA
Krvolok rodi Blagoga

Blagi rodi Pravednoga

Pravedni rodi Majstora
Majstor rodi Doktora
Doktor rodi Utvaru
Utvara rodi Gospodina
Gospodin rodi Gavrana
Gavran rodi Slavuja
Slavuj rodi Ljubaznog
Ljubazni rodi Prijaznog
Prijazni rodi Odurnog
Odurni rodi Presvetlog
Presvetli rodi Kobru
Kobra rodi Pitomog
Pitomi rodi akala
akal rodi Putnika
Putnik rodi Zlotvora
Zlotvor rodi Leptira
Leptir rodi tiglica
tiglic rodi Krmau
Krmaa rodi Zrikavca
Zrikavac rodi Zumbula
Zumbul rodi Zgurenog
Zgureni rodi Kornjau
Kornjaa rodi Grofa
Grof rodi Hijenu
Hijena rodi Gusana
Gusan rodi Gugutku
Gugutka rodi Bauka
Bauk rodi Ovicu
Ovica rodi Delata
Delat rodi Delata

PUSTAHIJA
Ja sam svrgnuti ja sam zloduh
Ja sam pustahija od pustahija svih
Reio sam sve zagonetke
I sam postao nedokuiva tajna
Moji zapenjeni izvrioci
Na dnu pakla posluju
U kutijici drim zmijca sklupanog
Pod noktom mlad mesec
Svrdlam kao pas zapiavam kao pas
Po zidovima krabam
Krivim noem odsecam ui i noseve
Pljujem na vedre ikone
Moji prislunici u mranoj su mojoj slubi
Moji majstori u moje ime majstoriu
Moji pakleni egrti moje rtve turpijaju
Mojih dvanaest mieva uz moja kolena skau
GOTOV SAM
Gotov sam,
gotov.
Krvnik
otvara vrataca.
Smei se.
Smei se
kao sneg.
Smei se sutinski.
Jednim
udarcem
zatvara vrataca.
Krv puni
kune papue.
ZASTAVA
Cela ba se porodica
tu sabrala
kontejneru na ramena
crni tata, krasta-mama, kostur-dete
sa kesama, sa vreama
da pecaju pecaroi
pa detence spustili su
tamo na dno, usred
smea
a ono je krvav tampon podignulo
ko zastavu ponienih
nita
vie.

ZAPANJENA
Novano me je otetila
za jedan dinar. U tu
prodavnicu vratila sam se,
i stala pored kase.
Zaustila sam da onoj to
sedi za kasom kaem
ta me mui. Otvorila sam
usta, ali rei se nisu
ule; bile su sasvim sitne,
i nisu se podizale
iz mog stomaka. Stajala sam
jo neko vreme i, zapanjena,
trupkala otealim nogama.
Plakala sam, dok sam odlazila.
U UEM KRUGU
U uem krugu, paklenijem,
tvoje se cipele sjaje,
i tvoja se kosa sjaji,
i tvoji se zubi sjaje.
Stihovi patrljci
neto su o tebi mucali.
Kako sam te izdao...
Mora si moja, i laki san.
Zapomaganje koje sam uo
izgubi se u umu
kola koja projurie
mokrom ulicom nonog kvarta.
U RITAMA, NEPOZNAT
U ritama, nepoznat
ide kroz naselja.
Muka, zlopamenje...
aljenje je veliko.
Varljive elje, neiste
pomisli
on je presretao uzalud.
Osenjen avolovim mreama,
rug je enama i deci.
Eno onog, govore,
onog to nerazumno slavi Gospoda.
Stan mu je gde i torba
puna drangulija: krpa,
polomljenih eljeva,

praznih kutija, slepih ogledala

u kojima se ogledaju
on i njegov vrag.
ISPRED MENE SE UKAZUJE
Ispred mene se ukazuje
a tek ponegde me prati,
blagi Anele.
ONI TO ISPRED SEBE
Oni to ispred sebe
bacaju plamen
i tutnje kao tenkovi
dobro znaju
da sam dugo plakao
nad hrpom pepela.
A neki ljubitelj lepe knjievnosti
(grba mu grbavu senku baca)
nagoni na mene
amotinju i mrtvu tiinu.
UDESILI SU STVAR
Udesili su stvar, udesili.
Lik ti sastavili.
Monokli i etkice
okolo su leteli, lebdeli.
Ti si podloga
koja trpi, i udi se.
Tek ponekad im pokvari
o tebi smiljenu la.
JUNAK PESME
Junak pesme (maleni, areni)
sa merdevina pao i glavu razbio.
Na podu se bacaka i majku zove,
i kuka, kuka, i niko mu ne dolazi u pomo.
POSLE BOLESTI
Posle kratke i teke
bolesti,
on zapisa stih
plamen i besmislen.
Gledao je i itao.

itao, gledao, stenjao.

Nije mogao da poveruje,
pa pozva prve susede.
Susedi ko susedi,
sede i goste se.
Kao i obino,
na poeziju gledaju belo.
Pesma je tamni prirast.
ZAGLUEN, IDEM ULICOM
Zagluen, idem ulicom,
umoran se vraam kui.
Nedavno sam izaao iz bolnice.
Opet sam prigrlio ivot.
Prigrlio pepeo i nita.
Imao sam misao
da svega imam u izobilju,
da sam mlad i io
i da se ne raam od nesree.
Ali, sada sam ovde
i rune snove sanjam.
Sad sam zagluen, sad se vraam kui.
PRAZAN RUKAV, SAN
U snu dok leim
na mene navlai
svoj prazni crni
rukav
koji e zaiti
i mene u no
niz stepenite odneti.
OTILI SU SVI SVETI
Otili su svi sveti,
I mi smo seli
Za njihov sto.
Mi, odasvud prispeli
Starci i starice,
Kepeci i nakaze.
No bez zvezda
U kronjama umori.
Njiu se niske grane.
Kad kucne tamni as,
Zloba e naa
U nama zablistati.

UDALJI IH OD SEBE
Udalji ih od sebe.
Prohteve podmukle,
kaprice i rava htenja
to pre otkloni.
Izostavi jela koja tove,
zlosmradija utrobna;
slabost opijanja
nadjaaj kako zna.
Brbljanja, ale, kikot,
nek ti ne budu u uhu.
Oajanje, nered, lenost,
nek ti ne tkaju pokrov.
Odgurni male elje
koje mame, koje lau.
Strah ti donose i
ivce kidaju ljudi-skakavci.
Udalji ih od sebe,
da ne bi zaboravio venost.
VOLI BOANSKE REI
Voli boanske rei.
*
Greha sa svoga ivo seaj.
*
Priljubi se uz tiinu.
*
Ko mnogo govori, guu nadima.
*
Stomak e te zajapuriti,
um e te okrilatiti.

GNUSNA GOZBA
Odvrati pogled od njih.
Nemoj da ih gleda;
nemoj da ih slua.
Zli su i debeli.
Tanjire su
digli iznad glava.
Tupastim prstima
udaraju bubnjeve
svojih punih trbuha.
Na gnusnoj gozbi
Bogu pevaju
laljivi praznoslovci.
Kroz razdrti predeo
vetar im
razdrte glasove vitla.
GATKA O PEPELU
Prosejan pepeo, sivu tvar
nekad su bacali u oi
da bi onesposobili, a onda

opljakali, oteli.
Danas fini pepeo
od ekrana veje;
sipi i danju i nou.
Svi nastoje da ti vrate vid,
da te iz slepila izvedu.
Da te iz slepila izvedu
i u drugo slepilo uvedu.
Ne mogu da otrpe
da ti zaslepljene oi same krenu
uz elo, i pod kapu se sklone.
Da tamo, u zao as, progledaju.
GATKA O STIDU I MUKAMA
Bio si svedok mog malog greha to ga poinih u neznanju, kad bejah mlad.
Od tada, kad me sretne na ulici ili trgu, u podzemnom prolazu ili u pasau, uvek mi da do znanja
da si se prisetio onoga ega se ja seam. Da mi neki znak, osmehne se samo, ili rukom mahne.
Nakalje se; podigne obrvu.
Tako okajavam onaj davni grei, kao da sam ubio oveka, popalio sela i poruio gradove, izazvao
stihije i prizvao katastrofe.
Dok ti uiva u mojim mukama, moj se stid ni za trun ne smanjuje. I sve je nekako tei.
GATKA O HUJANJU
Moj neprijatelj avo uini da me
poezija zamara.
Ne mogu da sluam stihove koje kazuju pesnici
a da ne pomislim na vetar koji huji
u golim kronjama drvea.
Zasitim se brzo praznine
i zaludnog hujanja.
GATKA O IZRASLINI
Neto veliine oraha
izrasta na stopalu, ispod koe.
Ne nazuvam vie cipele.
Jedva vidljivi tragovi
vode prema rukopisu.
Tamo sabiram stihove,
nona matanja, tugu.
Gde puta nema, gde je sve
umreno, odvodi me demon pisanja.
FRAGMENT O ZABORAVLJENOM
Jo piem o zaboravljenom dogaaju.
O davnom nekom dogaaju u umi.

Mirie vlana mahovina.

Veverice uz stabla bee.
Neko dolazi stazom; hue kao sova.
Jo piem o zaboravljenom dogaaju.
O davnom nekom dogaaju u umi.
ZASPAO SAM I USNIO
Zaspao sam i usnio
grozan san:
Ja, dua prokleta,
ne pripadam horovima
ve ognjevima.
Ja, dua prokleta,
prokleta i trikleta,
lutam okolo, nem.
A svet je ogrezao
u zlu,
i duhovi zlobe caruju.
PORTRET
Petli poju. Ja sam sada
moj portret na zidu.
Sveano odeven, sedim
na stolici. Pogled mi
na sobni pod pada,
na staro poprite.
U sobi nikog nema.
Svi su nekud otili.
Na njivama rade,
u vonjacima ili batama.
Ili na groblju lee, kao ja.
DRI SE PODALJE OD UENIH
Dri se podalje od uenih.
Njihovo znanje je
groznica Zemlje.
OVO PARE ZIDA
Ovo pare zida jo nisu
sa zemljom sravnili.
Ovaj stari ljivik
zaboravljen cveta.
Ali umu pored puta

zasuli su smeem.
Friider i ve maina
kao da su poli ruku pod ruku,
u etnju kroz iprag,
stazom pored mladih kopriva.
POSLE STRAHOTE
Posle strahote
mrtva zverica
u rupi lei
nije stigla da istri
na polje
uzvitlane praine
rep joj se
ukoio
a ui
tiinu poklopile.
SUSRET
On sulud, ona luckasta,
sreli se jednom i nikad vie.
A tad je pucalo i pitalo,
i sve se lomilo u vrtu
te Ustanove, u pitomoj dolini.
ONAJ KOJI SE PREJEO
Onaj koji se prejeo
punie i dalje svoj stomak.
On ima raspusnu narav pesnika.
Ali, on ne zna ta je poezija.
Nikada za nju nije uo.
GOMILA SE RAZILA
Gomila se razila, na trgu
nikog nema.
Prevrnuti su kontejneri,
trafike razbijene,
travnjaci ugaeni
kao da su slonovi proli.
Bes se iznad krovova digao.
Sva moja nezadovoljstva
ni danas nisu
zajedno zapevala.
Odoe vikai sa zastavama,
odoe odreda svi...

SVI E SE OPASATI VATROM

Svi e se opasati vatrom.
*
Odeven prainom, podie se zao duh.
*
Doneli su zakon da jedni druge muimo.
*
Satana obuzima, ovladava i porobljava.
*
Svuda straila niu.
*
Ruica Kineza
prevrnue Sibir
kao posluavnik pun leda.
HVALITE ME POSLE SMRTI
Hvalite me posle smrti.
Biu tada varnica
ognja paklenog, ili takvo
(nitavno i neuhvatljivo)
togod.
Hvalite me posle smrti.
Znam, vi to moete.
Vi ste uvebani i spremni.
Vi pevate u crnim horovima.
BLAGODARIM TI, GOSPODE
Blagodarim Ti, Gospode, to si me kroz mnoge sablazni proveo. Ali, breme je moje teko; ivot moj
meu ljudima, grozan je. Zato, pritekni, Milostivi. Svu nadu svoju polaem u Tebe, hrano i ogrevu
moj mili. Znam da je svet neobian prizor, no Ti, Ti mi pomozi da na zle sile panju ne obraam.
Odvrati me od vrajih mamaca. Tebi slava i hvala; Tebe slavili i hvalili u vekove.

Novica Tadi rodio se u malom selu Smrijeno kod Pluina u Crnoj Gori, 1949. godine. Gimnaziju
je zavrio u Nikiu, a potom upisuje Filozofski fakultet u Beogradu, gde je apsolvirao na grupi za
filozofiju. Bio je urednik "Knjievne rei" (10 godina), "Vidika", glavni i odgovorni urednik u
Izdavakom preduzeu "Rad" te glavni urednik "Knjievne kritike". Pjesme su mu prevoene
na engleski i francuski, a zastupljen je u mnogim antologijama srpske i svjetske poezije.
Objavio zbirke pesama:

"Prisustva", (1974.)
"Smrt u stolici", (1975.)
"drelo", (1981.)
"Ognjena koko", (1982.)
"Pogani jezik", (1984.)

"Ruglo", (1987.)
"Pesme", (1988. i 1989.)
"O bratu, sestri i oblaku", (1989.)
"Ulica", (1990.)
"Nona svita", (1990.)
"Kobac", (1990.)
"Kraj godine", (1993.)
"Napast", (1994.)
"Potuka", (1994.)
"Ulica i potuka", (1999.)
"Nepotrebni saputnici", (1999.)
"Okrilje", (2001.)
"Tamne stvari", (2003.)
"Neznan", (2006.)
"Lutajui oganj", (2007.)

STREPNJA I OAJANJE (Vujica Rein Tuci o Novici Tadiu)

U novosadskoj Katolikoj porti,
Sedim u kafani
Sa pesnikom
Novicom Tadiem.
Iznenada,
On mi kae:
- Oajan sam.
Stalno oajavam...
Gledao sam kroz prozor,
I priznao:
- A ja strepim,
Otkad znam za sebe...
Onda smo dugo sedeli,
utke.
Utueni.

SAZRELO NETO
Sazrelo neto
ni za crva dom
ni za oveka plod
raslo na
grani
koju ne prepoznajem
u vrtu
na kraju grada
pod tamnim
prozorima

POVEROVAH PRODAVAICI UZDAHA

Poverovah prodavaici uzdaha

i njene uzdahe kupih.

Bogat sam, debeo i
prevaren.
Imam njene mnogobrojne uzdahe
meu njima ivim i uzdiem.

STRAAN DOIVLJAJ
Seo sam na klupu u parku
pored nepoznate osobe,
i nisam znao kako da ponem razgovor.
Samo me obli hladan znoj;
zakolutam oima, zamahnem rukama
kao da u da ustanem
i krenem nekud za svojim poslom.
Ali, sve bee uzalud,
sva ta nazovi priprema za polazak.
I sve tako, dok onaj ne ustade,
pogleda me i ode,
podiui okovratni, epajui.

PROLAZNIK
im sam izaao na ulicu,
umnoio sam se,
i krenuo na razne strane.
Pevuio sam kroz nos,
i radosno okolo pogledao.
Niko me nigde nije ekao,
a u naruje sam neije hrlio.
Na cipelama,
ogledalca sam imao.
U njima su se videli
vrhovi solitera
i modro nebo bez oblaka.

IZ STARUDIJE
Iz nekakve starudije
(grozne olupine)
ljudi proviruju
Tuku se akama po glavama
blebeu, plaze jezike
Krive usta

u svim pravcima
Trepu, cvile
zvukove putaju
Mrdaju uima
uvelim listovima brljana

SMRT ME SPREMA
Smrt me sprema
i pakuje
u sapunsku kutiju
Oi mi miriu
glas mi nestaje
a ruke se
na grudima sklapaju
Pored mene
svea ne gori
Pored mene
kaplje
esma satanina

ZLOSLOV NEKI
Zloslov neki
ree da sam najgori
ovek na svetu
Ne valjam nita
ni lule duvana
ni koliko crno ispod nokta
A odakle meni
crno ispod nokta
i belo okolo zenica
Upitah ga i oi
naglo otvorih

ZNAMENJA
Kukuriknu ovek
u bifeu na uglu
suv list pade
sa drveta u parku

niz ulicu
vetar potera stare novine
uplaena maka
kroz pasa pobee
zaboravljena munja
nad krovovima blesnu
sva znamenja
sabrae se
da najave letnju kiu

POSLE BESANE NOI

Posle besane noi
prioh ogledalu i videh
poraavajui rezultat.
Videh ubledelo lice stranca,
duboku tugu u oima njegovim.
Stvorio sam novog oveka,
proaptah, namigujui onom u ogledalu.
Vratih se, zatim, u krevet,
da se odmorim
od dobro obavljenog nonog posla.

S pesnikih poetaka odvie dijaboliki jedak, vremenom je postajao svetliji i stianiji.

Kritiki opis poetike Novice Tadia redovno se temeljio na oznakama poput tamno i
demonsko, ali kao da su tumai, po pravilu, izbegavali analitiko poniranje u osobenu
prirodu takve, drastine i izobliene slike sveta
Rasturie smrt moju gomilu
i mene biti nee.
Daj mi mrvicu, Gospode, i isceli me.
Bezvredne pohvale zaklanjaju slavu Boju.
Daj mi mrvicu, Gospode, i isceli me.
Novica Tadi, Bezvredne pohvale
Teko je, imajui na umu navedene stihove, ali i itavu poeziju sad upokojenog i od svakojakih
muka rastavljenog pesnika Novice Tadia, istrgnuti iz sebe rei vredne onoga koji rei nije rasipao,
ni u govoru ni u pisanju. Na kraju Tadievih Izabranih pesama (2009) nala se pesma iz knjige

avolov drug, s poetnim dvostihom Boe blagi i preblagi / Dotrajavam ovaj vek, i zavrnim:
Jer istie vreme za pokajanje, / Pomiluj mene palog. U stihovima svoga poslednjeg vremena,
koje je nazirao i prizivao i za koje se (kao dubinski hrianin) pripravljao, Novica Tadi se ee i
neposrednije obraao oinskoj instanci Tvorca neba i zemlje, svega vidljivog i nevidljivog,
sveta postojano vienog u zastraujuim oblijima: Veoma se razgnevio na Otac. / Veoma se
razgnevio / i kaznio nas pravedno napisao je Tadi u skoranjoj pesmi Izba, tama Mnogo je
stvari koje pomuuju um. / U udaljenim gradovima / besni mete, svetlucaju izdajstva.
S pesnikih poetaka odvie dijaboliki jedak, vremenom je postajao svetliji i stianiji.
Kritiki opis poetike Novice Tadia redovno se temeljio na oznakama poput tamno i
demonsko, ali kao da su tumai, po pravilu, izbegavali analitiko poniranje u osobenu prirodu
takve, drastine i izobliene slike sveta. Zastajalo se na pomenutim optim odreenjima, jer su
bila podobna onim po kojima se i Bodler prepoznaje kao putovoa modernog preokreta u
poeziji.
ISKEENI ZVERINJAK
Ali, kao to ni Bodler uistinu nije bio, jo manje je Novica Tadi u svome svirepom veku hteo da
bude promoter, zastupnik mraka koji ga je pesniki opsedao i kojeg je izbacivao na povrinu teksta,
niti je prema posvedoenome mogao da zauzme neutralan stav s onu stranu dobra i zla. Tadi je
opisano oseanje sebe i drugih zasnivao na retkoj duhovnoj osetljivosti, tavie preosetljivosti,
kao izvoru nesporazuma, odbijanja, egzistencijalne drame i stradanja. U epohi kada su
negativno obeleena iskustva bila umnogome stvar intelektualne poze i po sebi razumljiva i
oekivana, Tadi je za svaku prodornu lirsku sliku postradavao, duevnom krvlju plaao. I zato je
bio iroko prihvaen, bez obzira na raspirene ideoloke podele i vrednosna pometenja nae
alosne knjievne sadanjice.
Mogli smo itati kod naklonjenih tumaa Tadieve poezije da je blagi, molitveni ton, izvojevan u
zavrnoj fazi njegove duhovne borbe, izlet koji ne unapreuje pesnikov iskaz, da je to maltene
omaaj ili pokleknue. Po takvome sudu moe se raspoznati brzina i letiminost dananjeg i
ovdanjeg rasuivanja o poeziji. Naoko, iskeeni zverinjak ini se izraajno ubedljiviji od
krotke, smirene rei, jer italac isprva ne mora odvagati teinu i snagu podteksta takve rei. Oni
koji u Tadievoj poeziji vide samo radikalno neprihvatanje, ocrnjenje sveta, premalo su videli.
Previaju da se uporedo odvija i proces samonegacije, tenje za ponitenjem, napokon i
otvoreno pokajanje pred istim prvolikom sebe i svega, prema kome je u svetlim asovima
upirao pogled kao u pesmi Kuna pobonost: To to dolazi iz tmine / i to mi se primie / ni na
ta ne lii. // Pritiska mi elo / i za ruke vue / prema podu, ispred ikone. Ako je za nekoga
skruenje pred svetinjom slika pada neka je. Tadi bi tako neto (znam pouzdano!) odseno
odrekao.
Novica Tadi, kao odavno ostvareni (i udesom sada zaokrueni) pesnik, lake je saglediv u
razvojnom toku srpske poezije veka kojem je veim delom pripadao. U drutvu najboljih, mimo
svoga narataja i razdoblja, u poreenju onog to je zajedniko i uporedivo vidimo pesnikovu
pravu cenu koja, u Tadievom sluaju, odmah naglo skae. Ako je krajnja kondenzovanost u
jezikom izrazu odlika to ga pribliava magistralnim Nastasijeviu i Popi neprikosnoveno
dubokim, modernim i ovdanjim glasovima Tadi od pesnika Osame na trgu nasleuje
duhovnu dramu pojedinstva nerazreivu ovde dole, a od pesnika Nepoin-polja jezovitu
fresku desakralizovanog kosmosa. A pored toga, ni kod jednog pesnikog savremenika nismo
mogli zatei ivu, ovejanu kolokvijalnost urbanog idioma stopljenu sa smisaono spregnutim
jezikom Vukovog Novog ili Daniievog Starog zavjeta, odakle je Tadi esto crpao moto za
svoje zbirke i pesme. Oevidno, starohercegovaki jeziki osnov bio je duboko u Tadiu uiljen, da
bi iznutra preobraen proslovio u poeziji s kojom opte mnogi i sasvim razliiti itaoci.
TAMNA UOBRAZILJA
Novica Tadi bee najestitiji, po svemu, meu velikim pesnicima vremena oskudnog u veliini
svake vrste. Posledice svoga potenja snosio je utke u sebi i tiho meu svojima. Ostavi bez
urednikog posla, na nain formalno pokriven i ujedno besraman, poslednje godine iveo je u
nematini i ne pomiljajui da se obrati za osnovnu pomo ma kome, pa ni bliskom roaku koji se

obreo na elu drave. Svoje iscrpljeno telo i zdravlje posve je zanemario, trpei ta je sve imao
fiziki istrpeti, mesecima. itajui i piui, svejednako.
Poezija Novice Tadia neretko je izlazila iz oblasti tamne uobrazilje u stvarnost iz ije je utrobe
izila. U vreme bombardovanja priznade jednom pesnik video sam mnoge vatrene kugle, i
jednog dana rekoh, ni sam ne znam kome: Eno, Ognjena Koko je snela Ognjeno Jaje, odmah iznad
Zemuna, prema Batajnici. I preplakao sam taj dan, krijui suze. Dozvah ovu njegovu sliku kada mi
se javio 10. oktobra 2010. godine, revoltiran onim reimom izazvanim grotesknim meteom na
beogradskim ulicama kada je po viem diktatu sram proglaen za ponos. A povrh svega, za dva
dana rekoh mu tada sletee nam uz strogu strau i Ognjena Koko iz globalne Imperije. Tek da
nam nije dana bez srama! uzvrati Novica iz britke nutrine svoje poezije i matinog jezika.
Pamtiu i Noviine rei o savremenom uznemirenom oveku: Nema poinka veselniku, jer uri
u Evropu. uri u Evropu, Evropu, a ve nas je stigla Amerika. Jo mu treba poezija pa da
presvisne. A rekao je i ovo, opet sutim glasom kojim je pevao: Knez lai vlada naim krajevima,
duhovi zlobe i njihove sluge oblae se u moderna odela i glume evropejce. Poinie oni mnoga zla,
a sve govorei: ovo je radi vaeg dobra. Za svaku mukotrpnu re imao je tvrdo jemstvo u
raspinjuem iskustvu. Po ivom asketskom obrascu od slave se klonio ali ga je snalazila. Znao
je, kao malo ko, ukratko rei mnogo, odreito i neuvijeno. U poeziji, povodom poezije i ljudskih
stvari u koje pronie. Verujem da je bar njemu konano odlaknulo. I da je propevao svetlije nego
ikad.
____________
Novica Tadi
Ljudi u obrtnim vratima
Ljudi u obrtnim vratima
moji su najblii roaci.
Uzrujana lica,
koja nikada nisam video,
pribliavaju mi se i nestaju.
Tek poneko rekao bi poneto,
ali kao da, u poslednjem
trenutku, odustane.
Nema se tu ta rei.
Vrata se okreu,
sve je u pokretu, svi smo u mlinu.
Od nas se ludo brano
za pekaru nekog avola pravi.