2010-1

E
l
e
k
t
r
o
p
r
i
v
r
e
d
a

L
X
I
I
I

b
r
.

1

/

2
0
1
0
2010
ISSN 0013-5755
620.9
COBISS.SR-ID 32023
1
Elektroprivreda
-
= 500 MW
:
:
1_,
2_ ,
3_,
4_,
5_,
*_,

-TO

* 1999.

1
2
3
5
4
*
. .
II
III
IV

I

.
II
1 Sadràj
ELEKTROPRIVREDA, GODINA LXIII, BROJ 1, 2010, 1
UVODNA RE^
VISOKONAPONSKA ISPITIVANJA SA MERENJEM PARCIJALNIH
PRA@NJENJA ZA UTVR\IVANJE STANJA IZOLACIJE POSLE
POPRAVKE BLOK-TRANSFORMATORA NA TERENU
POTPOBU\ENI RE@IMI RADA GENERATORA U EES SRBIJE I
MOGU]NOSTI NJIHOVE RACIONALIZACIJE
PRODU@ENJE RADNOG VEKA OPREME TERMOELEKTRANA
U FUNKCIJI RAZVOJA ELEKTROENERGETIKE
REPUBLIKE SRPSKE
ANALIZA RADA NISKONAPONSKIH MRE@A
SA SINHRONIM GENERATORIMA
STRUKTURA GUBITAKA ELEKTRI^NE ENERGIJE
U DISTRIBUTIVNIM MRE@AMA I MOGU]NOSTI
ZA NJIHOVO SMANJIVANJE
ETALONIRANJE URE\AJA ZA MERENJE PARAMETARA
KVALITETA ELEKTRI^NE ENERGIJE
GRUPNI GUBICI PAKETA U PAKETSKOJ TELEFONSKOJ
MRE@I ELEKTROPRIVREDE SRBIJE
OSTVARENJE ELEKTROENERGETSKOG BILANSA
ELEKTROPRIVREDA SRBIJE, CRNE GORE I REPUBLIKE
SRPSKE U 2009. GODINI SA OSVRTOM NA 2008. GODINU
Prikaz knjige
TERMOENERGETSKA POSTROJENJA I
PROCESI I OPREMA
PRILOZI
INTRODUCTION WORD
HIGH VOLTAGE TESTS WITH MEASUREMENTS OF PARTIAL
DISCHARGES FOR ASSESSMENT OF INSULATION AFTER
ON-SITE REPAIR OF GENERATOR-TRANSFORMERS
UNDER-EXCITATION STATES OF SERBIAN GENERATORS
AND POSSIBILITES OF THEIR RATIONALIZATION
EXTENSION OF THERMAL POWER PLANT EQUIPMENT
OPERATING LIFE AIMED AT ELECTRIC POWER SECTOR
DEVELOPMENT IN THE REPUBLIC OF SRPSKA
ANALYSIS OF THE LOW VOLTAGE NETWORKS
WITH SYNCHRONOUS GENERATORS
STRUCTURE OF POWER LOSSES
IN DISTRIBUTION NETWORKS
AND POSSIBILLITIES TO DECREASE LOSSES
CALIBRATION OF DEVICES FOR MEASURING PARAMETERS
OF ELECTRIC POWER QUALITY
ABOUT BURSTY PACKET LOSS IN THE IP TELEPHONE
NETWORK OF SERBIAN ELECTRIC POWER INDUSTRY
REALIZATION OF THE POWER BALANCE OF SERBIA,
MONTENEGRO AND REPUBLIC OF SRPSKA IN 2009 WITH
RETROSPECTIVE VIEW ON 2008
Review of book
THERMAL POWER FACILITIES I
PROCESSES AND EQUIPMENT
ENCLOSURES
Januar-Mart
January-March
Godina
Year
LXIII
Broj
No.
Strana
Page
Sadràj Content
1
Branislav A. Bo{kovi}
Radovan Lj. Radosavljevi},
Petar M. Nikoli}, Aleksandar R. Bojkovi} i Branko V. Pejovi}
Dragan P. Popovi},
Milo{ Lj. Stojkovi} i Zoran V. Boòvi}
Zdravko N. Milovanovi},
Vera M. [ija~ki-@erav~i}, Du{an B. Milanovi}
Rade M. ]iri} i Nikola Lj. Rajakovi}
Josif V. Spiri} i Miladin R. Tanaskovi}
Nada M. Vu~ijak
@arko M. Markov
Radmilo M. Ivankovi}
3
5
15
27
39
48
60
65
69
92
94
2 Impresum
IZDAVA^: PUBLISHER:
JP ELEKTROPRIVREDA SRBIJE SERBIA ELECTRIC POWER INDUSTRY
11 000 Beograd, Carice Milice 2 11 000 Beograd, Carice Milice 2
Telefon: 011/3972-959, 3952-380 Telefon: +381 11/3972-959, 3952-380
Telefaks: 011/3972-967 Telefaks: +381 11/3972-967
Elektronska prezentacija: www.eps.co.rs; www.epcg.co.me www.eps.co.rs; www.epcg.co.me
Elektronska po{ta: branislav.boskovic@eps.rs E-mail: branislav.boskovic@eps.rs
ZA IZDAVAÂ: PUBLISHERS REPREZANTIVE:
GENERALNI DIREKTOR GENERAL MENADZER
DRAGOMIR S. MARKOVI], dipl. in`. ma{. DRAGOMIR M. MARKOVI], B. Mech. Ing.
GLAVNI UREDNIK CHIEF EDITOR
Branislav A. Bo{kovi}, dipl. in`. el. Branislav A. Bo{kovi}, B. El. Ing.
IZDAVA^KI SAVET (PUBLISHING COUNCIL)
Branislav A. Bo{kovi}, dipl. in`. el., predsednik (prezident),
Prof. dr Dragutin D. Salamon, Elektrotehni~ki fakultet Univerziteta u Beogradu, ~lan (member),
Dr Slobodan V. \eki}, dipl. in`. ma{., JP Elektroprivreda Srbije, ~lan (member),
Dr Slavoljub V. Luki}, dipl. in`. el., JP Elektroprivreda Srbije, ~lan (member),
Mr Gojko B. Dotli}, dipl. in`. el., Elektromreà Srbije, ~lan (member),
Mr Vladan M. Radulovi}, dipl. in`. el., AD Prenos-Podgorica, ~lan (member),
Vladimir S. Vujovi}, dipl. in`. el., Elektroprivreda Crne Gore AD, ~lan (member),
Dragutin D. Martinovi}, dipl. in`. el., Regulatorna agencija za energetiku, ~lan (member).
REDAKCIONI ODBOR (EDITORIAL BOARD)
Prof. dr Dragutin D. Salamon, Elektrotehni~ki fakultet Univerziteta u Beogradu, predsednik (president),
Mr Miroslav F. Markovi}, Elektroprivreda Crne Gore AD, zamenik predsednika (deputy resident),
Prof. dr Marko V. Iveti}, Gra|evinski fakultet Univerziteta u Beogradu, ~lan (member),
Prof. dr Ne{o A. Miju{kovi}, JP Elektromreà Srbije, ~lan (member),
Prof. dr Vladimir I. Pavlovi}, Rudarsko-geolo{ki fakultet Univerziteta u Beogradu, ~lan (member),
Prof. dr Milan V. Petrovi}, Ma{inski fakultet Univerziteta u Beogradu, ~lan (member),
Prof. dr Jadranka S. Radovi}, Elektrotehni~ki fakultet Univerzitet Crne Gore, ~lan (member),
Prof. dr Vladimir C. Strezoski, Fakultet tehni~kih nauka Univerziteta u Novom Sadu, ~lan (member),
Vanr. prof. dr Sa{a M. Stojkovi}, Tehni~ki fakultet â~ak Univerziteta u Kragujevcu, ~lan (member),
Dr Petar I. Vukelja, Elektrotehni~ki institut Nikola Tesla, ~lan (member),
Dr Veselin N. Ili}, AD Prenos-Podgorica, ~lan (member),
Dr Dragoslav M. Peri}, JP Elektromreà Srbije, ~lan (member),
Dr Du{ko Z. Tubi}, JP Elektromreà Srbije, ~lan (member),
Dr Ninel V. ûkalevski, Institut Mihailo Pupin, ~lan (member),
Mr Bo{ko P. Bogeti}, Elektroprivreda Crne Gore AD, ~lan (member),
Mr Vladimir M. Jankovi}, JP Elektromreà Srbije, ~lan (member),
Mr Milanko R. Koruga, Elektroprivreda Crne Gore AD, ~lan (member),
Mr Predrag M. Mijajlovi}, AD Prenos-Podgorica, ~lan (member),
Mr Aleksandra A. ânak -Nedi}, dipl. in`., JP Elektroprivreda Srbije, ~lan (member),
Mr Velimir Lj. Strugar, Elektroprivreda Crne Gore AD, ~lan (member),
Milan M. Mirosavljevi}, dipl. in`. el., JP Elektroprivreda Srbije, ~lan (member),
Vojislav S. [kundri}, dipl. in`. el., JP Elektroprivreda Srbije, ~lan (member).
LEKTOR (LINGUISTIC REVIEW)
Mr Branislava M. Markovi}, dipl. filolog.
PREVODILAC (TRANSLATION)
Sr|an M. Bugari} dipl. prof., JP Elektroprivreda Srbije
LIKOVNA PRIPREMA KORICA (COVER DESIGN)
Svetlana D. Petrovi}, dizajner grafike, JP Elektroprivreda Srbije
âsopis Elektroprivreda izlazi kvartalno.
The Elektroprivreda journal is issued quarterly.
Prelom teksta: Agencija Negativ, 11 070 Novi Beograd, Ismeta Mujezinovi}a 20 a
Layout and design: Agencija Negativ, 11 070 Novi Beograd, Ismeta Mujezinovi}a 20 a
[tampa: Birograf Comp d.o.o., 11 080 Zemun, Atanasija Pulje 22
Printed by: Birograf Comp d.o.o., 11 080 Zemun, Atanasija Pulje 22
Tira`: 800 primeraka
Circulation: 800 copies
3 Bo{kovi} A. Branislav: Uvodna re~
ELEKTROPRIVREDA, GODINA LXIII, BROJ 1, 2010, 3-4
Uvodna re~
Editorial
kontakt sa autorom preko elektronske adrese: branislav.boskovic@eps.rs.
Po{tovani ~itaoci i saradnici ~asopisa Elektro-
privreda!
Kao {to vam je verovatno poznato, prvi broj za
2010. godinu, kao i naredni, izlazi u izdanju Javnog
preduze}a Elektroprivreda Srbije (EPS). Zbog za-
konskih normi, broj izlazi sa zaka{njenjem jer je
EPS kao njegov novi izdava~, odnosno generalni di-
rektor Dragomor Markovi}, dipl. in`. ma{instva,
morao doneti niz akata (datih u prilogu). Po dono-
{enju potrebnih akata pristupilo se javnim nabavka-
ma za izbor firmi koje }e u ovoj godini prelamati
tekst, odnosno {tampati ~asopis. Za sve te radnje po-
trebno je odre|eno vreme, pa zbog toga prvi broj iz-
lazi sa znatnim zaka{njenjem, {to, nadam se, ne}e
biti slu~aj sa slede}im brojevima. Ovom prilikom
primite izvinjenje od JP EPS i glavnog urednika.
Ovaj broj, kao i naredni brojevi, neznatno se po
formi razlikuje od brojeva koji su izlazili u posled-
njoj deceniji, kad je izdava~ bila Zajednica jugoslo-
venske elektroprivrede, koja je uga{ena krajem pro-
{le godine. Osim osnovne promene, da je izdava~
EPS, mnoge razlike u formi posledica su primene
Akta o ure|ivanju nau~nih ~asopisa, koji je doneo
ministar za nauku i tehnolo{ki razvoj Vlade Srbije
Boìdar \eli}.
Evo, u godini knjige i jezika (~asopis Elektro-
privreda je u jednu ruku stru~na knjiga), pozivam
vas sve, naro~ito kolege iz JP EPS, da doprinesete
da na{ stru~ni ~asopis krene uzlaznom linijom. Ne
sumnjam da }e EPS sa svoje strane u~initi sve na
podizanju nivoa i kvaliteta ~asopisa, {to svakako
zna~i i dodatno zalaganje svih ~lanova Izdava~kog
saveta i Redakcionog odbora. Ali, bez vas starih
i, nadam se, ve}eg broja novih autora, to ne}e mo}i
da se ostvari.
Po{tovani autori, nemojte dozvoliti sebi da ste-
~ena iskustva i ona koja }e te sticati ostanu nedo-
stupna nenapisana. Jer, to {to budete napisali, i te
kako }e zna~iti mnogima, posebno mladim kolega-
ma. Svesni ste toga da sve ono {to nije napisano ne
Dear readers and contributors of Elektroprivre-
da Magazine!
As you already know, the first 2010 issue, as
well as the subsequent one, is published by the Pu-
blic Enterprise Electric Power Industry of Serbia
(EPS). Due to legal regulations, this issue is publis-
hed with a delay, since EPS as its new publisher, i.e.
the general manager Dragomir Markovic, B. Mech.
Eng. had to adopt a series of acts (provided in the
attachment). After the adoption of the necessary act,
public procurement was initiated for the selection of
companies which will lay out, i.e. print the magazi-
ne in this year. All these activities are time-consu-
ming; therefore, the first issue is published with the
delay, which, I hope will not be the case with the
following issues. I would like to apologize on this
occasion on behalf of PE EPS and myself as the edi-
tor.
This issue, as the subsequent ones, is slightly
different in its form compared to the issues publis-
hed in the previous decade, when the magazine was
published by the Association of Yugoslav Electric
Power Industry, which ceased to exist at the end of
the last year. In addition to the basic change, the
new publisher - EPS, majority of changes result
from the application of the Act on the Editing of
Scientific Magazines, passed by the minister of sci-
ence and technological development of the Govern-
ment of Serbia - Bozidar Djelic.
Here we are, in the year of book and language
(Elektroprivreda Magazine is to some extent a scien-
tific book), therefore, I invite you all, especially the
colleagues from PE EPS, to make your contribution
in making our technical magazine a better one. I am
sure that EPS will on its part do everything to incre-
ase the level and quality of the magazine, which
unquestionably implies additional dedication of all
of the members of the Publishing and Editorial Bo-
ards. However, without you old and I hope larger
4 Bo{kovi} A. Branislav: Uvodna re~
moè {ire kao saznanje iz prakse biti preneto drugi-
ma, {to svakako nije dobro, struka traì da se vred-
no publikuje.
Poslednjh godina EPS je imao dosta objekata u
rakonstrukciji i revitalizaciji. Radovi o tome stidlji-
vo se pojavljuju, ali se nadam da }e re~ nepisanje,
biti u narednim mesecima demantovana.
âsopis od ovog broja izlazi u ne{to manjem ti-
raù zbog razumljivih razloga. U eri interneta, kada
je ~asopis prisustan na sajtovima EPS-a, EPCG,
NBS-KoBSon-a, to i nije neki nedostatak, jer mla|a
generacija, ~ini se, radije sve to prati na taj na~in.
îtaocima pro{log broja (4/2010) dugujem izvi-
njenje. Kolega iz HEP-a mr Zdenko Tonkovi} dipl.
in`. el., koji redovno prati na{ ~asopis, upozorio me
je da sam napravio oma{ku u nazivu rada i njegovog
autora u biltenu broj 2 davne 1948. godine. Zapra-
vo prvi objavljeni stru~ni rad bio je autora J. Mihaj-
lova: Upotreba fosfatnih soli radi spre~avanja ta-
loènja vodenog kamenca u kondenzatorima parnih
turbina.
U HEP-ovom Vjesniku, broj 228 (286) iz janu-
ara 2010. godine iza{ao je ~lanak Zdenka Tonkovi-
}a o menjanju izdava~a ~asopisa Elektroprivre-
da, kao jednog od najdugove~nijih ~asopisa u
Evropi (vidi faksimil). Na ~lanku i upozorenju o pr-
vom objavljeno radu, kole-
gijalno zahvaljujem.
Sa èljom da aktivno
sara|ujete u pisanju radova
za ~asopis, srda~no va{
Branislav A. Bo{kovi},
dipl. in`. el.,
glavni urednik
~asopisa Elektroprivreda
number of new authors, this could not be made pos-
sible.
Dear authors please do not allow for the already
acquired experience and the one yet to be gained to
remain inaccessible, i.e. not written down. Since the
words you write will mean a great deal to many, es-
pecially the young colleagues. You are aware that
everything that is not written down may not be passed
onto the others as practical knowledge. This is surely
not good, the trade requires diligent publishing.
In the past several years, a lot of EPS facilities
underwent reconstruction and revitalisation. Papers
dealing with these activities appear shyly, but I ho-
pe that the lack of writing will in the months to co-
me be abandoned.
Print run of the magazine is somewhat smaller
as of this issue, due to understandable reasons. In the
age of Internet, when the magazine may be found on
EPS, EPCG, NBS KoBson websites, this is really not
a big disadvantage, since it seems that younger gene-
ration prefers to follow the magazine in this way.
I owe an apology to the readers of the last num-
ber (4/2010). The colleague from HEP, Mr. Zdenko
Tonkovic, B. El. Eng., who follows our magazine
regularly, warned me that I have made a mistake in
the name of one paper and its author from the Bul-
letin nomber 2 coming from
1948. Actually, the first pu-
blished scientific paper was
written by J. Mihajlov under
the name: The Use of
Phosphate Salts for Scale
Sedimentation Prevention in
Steam Turbine Condensers.
Article written by Zden-
ko Tonkovic published in
HEP Vjesnik, nomber 228
(286) from January 2010,
indicated that the publisher
of Elektroprivreda Magazi-
ne as the one of the longest
standing magazines in Eu-
rope (see facsimile) has
changed. I extend my grati-
tude for this article and the
warning about the first pu-
blished paper.
With the wish for your
active contribution in the
writing of papers for the
magazine, sincerely yours
Branislav A. Bo{kovi},
B. El. Eng.,
Editor
Elektroprivreda Magazine
Faksimil iz HEP Vjesnika, broj 228,
januar 2010. godine
5 Radosavljevi} Lj. Radovan i drugi: Visokonaponska ispitivanja sa merenjem parcijalnih pra`njenja za utvr|ivanje stanja izolacije posle popravke blok-transformatora na terenu
Abstract
HIGH VOLTAGE TESTS WITH MEASUREMENTS OF PARTIAL DISCHARGES FOR ASSESSMENT
OF INSULATION AFTER ON-SITE REPAIR OF GENERATOR-TRANSFORMERS
Failure of generator-transformer rated 380 MVA was the consequence of synchronization equipment incor-
rect operation. From the test results group of experts from ETF, INT and HPP concluded that only the windings
of the middle limb were damaged and recommended repair on site, taking into account the existence of spare
windings for one limb. During repair damaged windings of middle limbe were replaced with spare ones.
Low voltage tests cannot completely guarantee the quality of repair. Therefore, for the first time in Ser-
bia, HV tests with partial discharge measurement were made with engagement of a foreign mobile
laboratory. Those tests, together with no-load and short circuit tests according to earlier defined procedu-
re by authors, proved that the transformer is capable for operation.
Measurements of partial discharges indicated existence of characteristic partial discharges for transfor-
mers which were long time in operation and subjected to repair on site, as explained in detail in the paper.
Key words: generator transformer, on-site repair, high voltage test, partial discharge
Rezime
Blok-transformator snage 380 MVA pretrpeo je havariju zbog kvara opreme za sinhronizaciju jednog
od pripadaju}ih generatora. Ekspertska grupa sastavljena od predstavnika Elektrotehni~kog fakulteta u
Beogradu, Elektrotehni~kog instituta Nikola Tesla iz Beograda i Hidroelektrane \erdap 1 na osnovu broj-
nih merenja i analiza sprovedenih nakon kvara, utvrdila je da su o{te}eni samo namotaji srednjeg stuba
transformatora i na osnovu svih raspoloìvih ~injenica preporu~ila popravku na terenu, posebno imaju}i u
vidu da je Hidroelektrana \erdap 1 posedovala komplet rezervnih namotaja za jedan stub. Sprovedena po-
pravka je obuhvatala zamenu svih namotaja na srednjem stubu rezervnim namotajima.
Kako ispitivanja pri niskim naponima nikad ne mogu potpuno da garantuju kvalitet opravke, prvi put na
ovim prostorima sprovedena su i VN ispitivanja na terenu sa merenjem parcijalnih pra`njenja, uz angaòva-
nje inostrane mobilne laboratorije. Navedenim ispitivanjima, zajedno sa ispitivanjima u praznom hodu i
kratkom spoju po postupku koji su ranije razvili autori, utvr|eno je da je transformator spreman za pogon.
Izmerena parcijalna pra`njenja ukazala su na posebne oblike parcijalnih pra`njenja koji se javljaju kod
on-site popravljenih transformatora koji su ranije dugo bili u pogonu, {to je u radu detaljno izloèno.
Klju~ne re~i: blok transformator, popravka na terenu, visokonaponsko ispitivanje, parcijalno pra`njenje
Visokonaponska ispitivanja sa merenjem
parcijalnih pra`njenja za utvr|ivanje
stanja izolacije posle popravke
blok-transformatora na terenu
Radovan Lj. Radosavljevi}
1
, Petar M. Nikoli}
2
, Aleksandar R. Bojkovi}
3
i Branko V. Pejovi}
4
1
Elektrotehni~ki fakultet Beograd, Bulevar kralja Aleksandra 73, 11 000 Beograd, Srbija,
2
JP EPS HE \ERDAP HE \ERDAP 1, Trg kralja Petra I 1, 19 320 Kladovo, Srbija,
3
Energoprojekt Hidroinènjering, , Mihaila Pupina12, 11 070 Novi Beograd, Srbija,
4
ABS MINEL transformatori, Put za koloniju 24, 11 232 Ripanj, Srbija
kontakt sa autorom preko elektronske adrese: radosavljevic@etf.rs
Stru~ni rad
UDK: 551.594.22; 621.315.61; 621.314
1. UVOD
U hidroelektrani (HE) \erdap 1 u pogonu se
nalaze tri blok-transformatora, a postoji i jedan re-
zervni. Blok-transformatori su trofazne tronamotaj-
ne jedinice. Svaka jedinica ima nominalne napone
420/15,75/15,75 kV/kV/kV i nominalnu prividnu
snagu od 380/190/190 MVA/MVA/MVA (slika 1).
Predmetni blok-transformator proizveden je
1969, u pogonu je od 1970. godine i ukupno je na
mreì do havarije proveo 34,5 godine, u kom peri-
odu je imao dva manja kvara, koja su sanirana na
terenu [1, 2]. Neposredno posle kvara transforma-
tora 11. jula 2006. godine, formirana je ekspertska
grupa od predstavnika Elektrotehni~kog fakulteta
(ETF) iz Beograda, Elektrotehni~kog instituta
Nikola Tesla (ETINT) iz Beograda i hidroelektrane
(HE) \erdap 1, koja je na osnovu brojnih merenja
utvrdila da je o{te}enje ograni~eno na namotaje
srednjeg stuba. Na osnovu svih raspoloìvih ~inje-
nica (postojanje rezervnih namotaja za jedan stub,
dobri uslovi za rad u ma{inskoj hali HE, problemi
transporta do fabrike itd.) ekspertska grupa je pre-
poru~ila popravku na terenu, pri ~emu je postojala
samo jo{ dilema o optimalnom postupku provere
kvaliteta izvedenih radova nakon popravke. Raz-
matrane su tri varijante ispitivanja popravljenog
transformatora, i to: sa izvorima koje ima sama HE,
sa generatorima iz obli`njih malih elektrana i po-
mo}u pokretne laboratorije za ispitivanje energet-
skih transformatora na terenu [3].
S obzirom na to da je firma IPH Berlin raspo-
lagala mobilnom opremom za visokonaponska
(VN) ispitivanja na terenu, i da su doma}i autori
ovog rada ve} ranije uspe{no izvodili oglede pra-
znog hoda i kratkog spoja na ovom transformatoru
metodom ETF-a u Beogradu [4,5], doneta je kona~-
na odluka da se popravka i sva ispitivanja izvedu na
terenu, jer su u potpunosti bili ispunjeni svi tehni~-
ki uslovi da se isprati kompletan postupak od po-
pravke do zavr{nih ispitivanja i pu{tanja u pogon.
2. PRIPREMA ZAVISOKONAPONSKA
ISPITIVANJA NATERENU
U toku popravke odvijale su se i aktivnosti za
pripremu zavr{nih ispitivanja [6]. Preliminarno su
dogovorene merne {eme i utvr|eni ispitni naponi,
koji su, zbog starosti transformatora, umesto 80 %
od ispitnih napona prema IEC 60076-3 [7], snièni
na 70 % vrednosti u odnosu na prijemna ispitivanja
novog transformatora, i to: jednofazno ispitivanje
indukovanim naponom od 441 kV na priklju~ku is-
pitivane faze, a ispitivanje dovedenim naponom od
277 kV na VN strani i 35 kV na NN strani. Utvr|en
je i prihvatljiv nivo vrednosti parcijalnih pra`njenja
od oko 500 pC. Nivo ispitnog napona za trofazno is-
pitivanje indukovanim naponom nije mogao odmah
da se utvrdi jer je zavisio od tehni~kih karakteristika
opreme ispitne laboratorije, pa je dogovoreno da se
ovo ispitivanje izvede sa najvi{im naponom koji
mobilna ispitna oprema moè da postigne.
2.1. Pripremne aktivnosti
za visokonaponska ispitivanja
U toku priprema za VN ispitivanja obavljene su
slede}e aktivnosti:
izra|eni su Plan i program ispitivanja, kao i Ter-
min-plan,
precizno su odre|ene granice odgovornosti i rizici
svih u~esnika u ispitivanju,
na HE dopremljena je oprema za ispitivanje,
HE je iz razvoda sopstvene potro{nje obezbedila
napajanje ispitne opreme izvorom snage
1 000 kVA, napona 400 V, 50 Hz,
izra|eni su svi potrebni priklju~ni elementi i obez-
be|ena oprema za oblikovanje polja, odnosno za-
{titu od korone na provodnim izolatorima,
obezbe|en je uzemljiva~ za ispitivani transforma-
tor identi~an radnom uzemljenju transformatora u
pogonu (zemljovodno bakarno uè preseka
50 mm
2
), Slika 1. Jednopolna {ema HE \erdap 1
Slika 2. Prevoz kontejnera sa ispitnom opremom
DV 405
400 kV
DV 402 DV 401/2
380/190/190 MVA
420/15,75/15,75 kV
190 MVA
15,75 kV
G1 G2 G3 G4 G5 G6
pripremljen je dizali~ni transport (oprema i oso-
blje) i izra|ena skela za pristup NN namotajima,
nakon zavr{ene popravke sprovedena su komadna
niskonaponska ispitivanja prema IEC 60076-1 [8],
kao i nestandardna ispitivanja (merenje frekven-
cijskog odziva SFRA, merenje povratnog napo-
na RVM i merenje struja polarizacije i depolari-
zacije PDC) i sve neophodne analize ulja, koje
su potvrdile da je transformator spreman za VN is-
pitivanja.
2.2. Mobilna oprema
za visokonaponska ispitivanja na terenu
Oprema za VN ispitivanja dopremljena je na
dva kamiona sa po dva kontejnera (slika 2), sa oso-
vinskim optere}enjem manjim od 5 t. U kontejneri-
ma se nalazila slede}a oprema:
1. ispitni transformator 350 kVA, AC 1 , 50 Hz,
0,5/350 kV/kV (5,2 t, V=2,7 m, [=1,5 m);
2. motor generator 1 750 kVA, AC 3 , 16...100 Hz,
0...500 (1 000) V, sa dve kompenzacione prigu-
{nice od po 500 kVA, AC 3 , 50...100 Hz, (16 t,
kontejner L= 6,1 m);
3. me|utransformator 2 MVA, AC 3 , 16..100 Hz,
0,4/3...40 (70) kV/kV, (7 t, kontejner L= 3,05 m);
4. regulacioni transformator 400/0...500 V, 500 kVA
(7,5 t, kontejner L= 3,05 m);
5. specijalizovan sistem za on-site vi{ekanalno me-
renje parcijalnih pra`njenja mtronix MPD540;
Razme{taj mobilne ispitne opreme u ma{inskoj
hali prikazan je na slici 3. Transformator je bio loci-
ran na otvorenom prostoru u neposrednoj blizini
opreme za ispitivanje, koja se nalazila u zatvorenom
prostoru ma{inske hale (slika 4).
Radni prostor je bio ogra|en metalnom ogra-
dom i vidno obeleèn trakama upozorenja. Ceo tok
ispitivanja sniman je dvema kamerama, koje se ko-
riste u sistemu video nadzora objekta HE.
Pre po~etka VN ispitivanja odràn je sastanak
rukovodioca ispitivanja sa odgovornim licima i
svim u~esnicima, kojima su predo~ene opasnosti i
mere bezbednosti prilikom radova sa visokim napo-
nom, kao i zadaci i postupci u toku ispitivanja i za
slu~aj pojedinih opasnosti.
3. VN ISPITIVANJA
3.1 Program VN ispitivanja
Na transformatoru su izvr{ena slede}a VN ispi-
tivanja u skladu sa standardima IEC 60076-3:2000 i
IEC 60270:2000 [7,9]:
1. ispitivanje izolacije transformatora dovedenim
naponom,
2. ispitivanje izolacije transformatora kratkotrajnim
indukovanim naponom (ACSD), i to:
trofaznim napajanjem,
monofaznim napajanjem faza po faza.
3.2. Ispitivanje izolacije transformatora
dovedenim naponom
Osnovni cilj ovog ispitivanja je da se utvrdi
kvalitet glavne izolacije izolovanost svakog siste-
ma namotaja prema sudu i ostalim uzemljenim delo-
vima transformatora. Po{to je posredi tronamotajni
blok-transformator, izvr{ena su tri ispitivanja prema
standardu [7] u trajanju od jednog minuta, pri ~emu
je vo|eno ra~una da je transformator sa stepenastom
izolacijom (podnosivi napon zvezdi{ta je 395 kV),
pa je vrednost ispitnog napona za VN namotaj izno-
sila 0,7 x 395 = 277 kV.
Slika 3. Razme{taj opreme za ispitivanje u ma{inskoj hali
Slika 4. Ispitivani bloktransformator sa potrebnom
opremom
Ispitni napon za NN namotaje bio je
0,7 x 50 = 35 kV. Karakteristike ispitnog transforma-
tora date su na slici 5, a {ema ispitivanja za VN na-
motaje na slici 6. Transformator je uspe{no izdrào
ova ispitivanja, odnosno nije do{lo do promena vred-
nosti ispitnih napona i struja u toku celog intervala
ispitivanja.
3.3. Ispitivanje izolacije transformatora
kratkotrajnim indukovanim naponom (ACSD)
Cilj ovog ispitivanja je provera me|uzavojne
izolovanosti namotaja i vazdu{nih razmaka izme|u
linijskih priklju~aka. Vaè}i standard propisuje isto-
vremeno merenje parcijalnih pra`njenja (PP), koja
mogu da posluè kao dobar pokazatelj stanja izola-
cije transformatora, odnosno mogu da ukaù na sla-
ba mesta izolacionog sistema.
3.3.1. Ispitivanje trofaznim indukovanim naponom
Ovo ispitivanje je ra|eno pri prijemu transfor-
matora ispitnim naponom 630 kV (23,7 kV na NN
strani), odnosno 1,5 puta pove}anim me|unavojnim
naponom u trajanju od dva minuta (naravno, bez me-
renja PP, koje tada vaè}i standard IEC 76/1967 nije
predvi|ao). Iako je èlja autora bila da se ovo ispiti-
vanje, prema standardu [7], ponovi sa 80% od punog
ispitnog napona (23,7 kV), zbog ograni~ene snage
mobilne ispitne opreme za trofazno napajanje postig-
nut je ispitni napon 0,7 x 23,7 = 1,05 U
n
= 16,5 kV,
100 Hz. Kako bi tada napon U
2
pri merenju PP sra-
zmerno trebalo da bude samo 0,7 x 1,3 U
n
= 0,9 U
n
, u
periodima B i D naponi su bili U
2
= U
n
= 15,75 kV,
{to je i bio napon pri merenjima PP. [ema ispitivanja
Slika 5. Dijagram tere}enja ispitnog transformatora
AC 350 kV
Slika 6. [ema ispitivanja VN namotaja
dovedenim naponom
Krive tere}enja monofaznog
ispitnog transformatora 350 kV
ispitni
transformator
350 kVA
350/0,5 kV
1, 50 Hz
regulacioni transformator
400/0...500 V, 500 kVA
s
o
p
s
t
v
e
n
a

p
o
t
r
o
{
n
j
a

H
E
1

0
0
0

k
V
A
,

0
,
4

k
V
,

5
0

H
z
V
z2 y2 x2 z1 y1 x1
U
50
10
5
0,5
1
0,1
Izlazna struja
(A)
0 0,25 1,25 0,5 0,75 1
V
r
e
m
e

t
e
r
e
}
e
n
j
a
W
bakarna
pletenica
Mp
reaktor 3-fazno
Slika 7. Ispitivanje trofaznim indukovanim naponom
s
o
p
s
t
v
e
n
a

p
o
t
r
o
{
n
j
a

H
E
1

0
0
0

k
V
A
,

0
,
4

k
V
,

5
0

H
z
V
z2 y2 x2 z1 y1 x1
U W
Mp
Slika 8. Postupak ispitivanja
trofaznim indukovanim naponom
U start <U start
U U
U
2
U
2
U
1
E A
D B
C
PP merna
impedansa
PP merni
sistem
Opti~ki
kabl
ispitni kablovi
me|utransformator
2 000 kVA
0,4/3...40 (70) kV
MG grupa, 1 750 kVA
0...500 (1 000) V
16...100 Hz
F
G
~
M
=
F
AC
DC
(h)
100
data je na slici 7, a postupak ispitivanja i vrednosti
ispitnih napona na slici 8 i u tabeli 1.
Pri ovom ispitivanju, transformator je povezan
kao u praznom hodu u normalnom radu (sud i nula
VN namotaja uzemljeni, napajanje sa NN strane).
Da bi se eliminisao uticaj korone na PP merenja, na
linijske priklju~ke VN namotaja stavljeni su obliko-
va~i polja. Ispitivanje je uspe{no ako za sve vreme
ispitivanja nema naglog propada ispitnog napona i
skoka struje, a nivoi parcijalnih pra`njenja ne prela-
ze grani~ne vrednosti i ne pokazuju tendenciju rasta.
Za sve vreme VN ispitivanja merena su parcijalna
pra`njenja na fazama i nuli VN namotaja, kao i na
NN2 namotaju, istovremeno, putem mtronix
MPD540 mernog sistema.
3.3.2. Merni sistem MPD540
za PP merenja na terenu
Za detektovanje PP kori{}en je sinhronizovani
merni sistem MPD540, koji se sastoji iz jedne ili vi{e
mernih jedinica za merenja na jednoj ili vi{e lokacija
istovremeno. Princip rada i izgled mernog sistema
prikazani su na slici 9. Merne jedinice imaju, pored
ulaza za PP signale, i ulaz za digitalizovanje vredno-
sti ispitnog napona, koje se odvija sa 24-bitnom rezo-
lucijom sa brzinom uzorkovanja od 100 kS/s.
Opseg PP signala prvo se suàva na prozor mak-
simalne {irine 20 MHz, nakon ~ega se poja~ava na
optimalni nivo rada A/D konvertora. Digitalizovanje
PP signala sprovodi se sa 14-bitnom rezolucijom i br-
zinom uzorkovanja od 64 MS/sec. Merne jedinice po-
vezane su me|usobno i sa ra~unarom opti~kim vlak-
nima radi brzog prenosa velike koli~ine podataka.
Svaka merna jedinica moè da detektuje impulse tra-
janja do 2 ns sa frekvencijom ponavljanja do 200 ns.
Detektovani podaci svakog pojedina~nog impulsa
(prividno naelektrisanje, polaritet, vreme detekcije i
faza u odnosu na merni napon) mogu da se memori-
{u radi naknadne PC obrade. Maksimalan broj PP
signala po mernoj jedinici iznosi 1,4 x 10
6
impulsa
po sekundi. Sistem tako|e sadrì osciloskop i anali-
zator spektra u realnom vremenu. Centralna i grani~-
ne frekvencije mogu da se menjaju u {irokom opse-
gu (centralna frekvencija od 0 do 20 MHZ, a {irina
opsega od 100 kHz do 3 MHz), {to omogu}ava opti-
malno pode{avanje mernog sistema prema karakteri-
stikama transformatora, kao i izbor merne frekvenci-
je u oblasti sa niskim nivoom smetnji. Savremeni
principi otklanjanja uticaja smetnji i preslu{avanja
(cross-talk) signala PP kod trofaznih ma{ina [10],
ne}e se ovde izloìti zbog ograni~enog prostora.
3.3.3. Rezultati merenja i analiza nivoa parcijalnih
pra`njenja pri trofaznom napajanju
Rezultati merenja PP na svim VN fazama pri
napajanju trofaznim indukovanim naponom dati su
Tabela 1.
Vrednosti napona sa slike 8 pri ispitivanju trofaznim indukovanim naponom
Korak Izlazni napon U
VN
Vreme t Napon napajanja U
NN
A U 0,7 x 1,1 x U
m
= 323 kV 5 min 12,1 kV
B U
2
420 kV 5 min 15,75 kV
C U
1
441 kV 1 min 16,5 kV
D U
2
420 kV 5 min 15,75 kV
E U 0,7 x 1,1 x U
m
= 323 kV 5 min 12,1 kV
Slika 9. Princip rada i izgled mernog sitema
na slikama 1015. Obrazac pojavljivanja, kao i opa-
danje nivoa parcijalnih pra`njenja pri stalnom napo-
nu tipi~ni su za pra`njenja u {upljinama, odnosno u
zaostalim vazdu{nim mehuri}ima u ulju, lociranim
verovatno u zonama oko izvoda namotaja i provod-
nih izolatora. Mogu}i razlog je to {to je neposredno
pre VN ispitivanja dva puta odlivano ulje: jednom
zbog intervencije na zaptiva~u poklopca kupole NN
namotaja, a drugi put zbog intervencije na NN pro-
vodnim izolatorima i {to je cirkulacija ulja posle to-
ga izvedena samo u toku minimalno dozvoljenog
vremenskog perioda od 24 ~asa, koje nije dovoljno
za odstranjivanje i rastvaranje zaostalog vazduha.
Na pojedinim fazama javljalo se u po~etku PP reda
nekoliko nC (faze U i Wpri 16 kV, slike 11 i 15), ali
sa tendencijom brzog opadanja, {to ide u prilog tezi
da se radi o pra`njenjima u vazdu{nim mehurovi-
ma.
U toku ispitivanja merene su i vrednosti struja
transformatora, koje su imale pravilnu raspodelu ko-
ja se o~ekuje kod sprege trougao. Tako|e, te struje
su imale iste vrednosti pri istim naponima tokom po-
dizanja i spu{tanja ispitnog napona.
Transformator je uspe{no izdrào ova ispitiva-
nja, odnosno nisu se promenile vrednosti ispitnih
napona i struja u toku celog intervala ispitivanja.
Slika 10. PP faze U (trofazni napon napajanja 13 kV)
Slika 11. PP faze U (trofazni napon napajanja 16 kV)
Slika 12. PP faze V (trofazni napon napajanja 13 kV)
Slika 13. PP faze V (trofazni napon napajanja 16 kV)
Slika 14. PP faze W (trofazni napon napajanja 13 kV)
Slika 15. PP faze W (trofazni napon napajanja 16 kV)
Radosavljevi} Lj. Radovan i drugi: Visokonaponska ispitivanja sa merenjem parcijalnih pra`njenja za utvr|ivanje stanja izolacije posle popravke blok-transformatora na terenu
10
3.3.4. Ispitivanje jednofaznim
indukovanim naponom
Jednofazna ispitivanja indukovanim naponom
faza po faza po pravilu se sprovode na transformato-
rima sa stepenastom izolacijom, kada se postiù is-
pitni naponi VN namotaja prema njihovom stepenu
izolovanosti, koji zbog sniènog naponskog nivoa
zvezdi{ta nisu mogli da se primene prilikom ispiti-
vanja dovedenim naponom. Merenja su izvo|ena
prema {emi na slici 16 (za fazu U), izabranoj po kri-
terijumu da napon zvezdi{ta VN namotaja ne pre|e
vrednost definisanu njegovim stepenom izolovano-
sti. Kori{}ena je jedna faza opreme kao za trofazno
ispitivanje indukovanim naponom. Postupak je bio
sli~an onom na slici 8, sa merenjem PP u intervali-
ma D i E. Vrednosti ispitnih napona date su u ta-
beli 2. Napon U1 snièn je za 30 %, a napon U2 po-
vi{en za 5 % u odnosu na fabri~ka ispitivanja. Da bi
se eliminisao uticaj korone na PP merenja, na linij-
ski priklju~ak faze koja se trenutno ispituje, kao i na
priklju~ak nule VN namotaja, stavljeni su oblikova-
~i polja (slika 4).
3.3.5. Rezultati merenja i analiza nivoa parcijalnih
pra`njenja pri jednofaznom napajanju
Rezultati merenja PP na svim VN fazama pri
napajanju sa jednofaznim indukovanim naponom
dati su na slikama 1722.
Obrazac pojavljivanja parcijalnih pra`njenja po-
kazuje, pored {upljinskih i zna~ajnu pojavu povr{in-
skih pra`njenja (pra`njenja na prelazu izme|u dva
dielektrika) na sve tri faze VN namotaja. Najve}i
Tabela 2.
Vrednosti napona sa slike 8 prilikom ispitivanja jednofaznim indukovanim naponom
Korak Izlazni napon U
x
Vreme t Napon napajanja U
NN
A U 267 kV 5 min 11,6 kV
B U
2
382 kV 5 min 16,6 kV
C U
1
0,7 x 630 kV = 441 kV 1 min 19,1 kV
D U
2
382 kV 5 min 16,6 kV
E U 267 kV 5 min 11,6 kV
Slika 16. Ispitivanje monofaznim indukovanim naponom faze U
s
o
p
s
t
v
e
n
a

p
o
t
r
o
{
n
j
a

H
E
1

0
0
0

k
V
A
,

0
,
4

k
V
,

5
0

H
z
V
z2 y2 x2 z1 y1 x1
U
U
NN
U
x
U
x
1
3
U
V W
Mp
z1
W
Mp
PP merna
impedansa
PP merni
sistem
opti~ki
kabl
ispitni kablovi
MG grupa, 1 750 kVA
0...500 (1 000) V
16...100 Hz
me|utransformator
2 000 kVA
0,4/3...40 (70) kV
F
G
~
M
=
F
AC
DC
y1 x1
z2 y2 x2
Slika 17. PP faze U (jednofazni ispitni napon 14,2 kV)
Radosavljevi} Lj. Radovan i drugi: Visokonaponska ispitivanja sa merenjem parcijalnih pra`njenja za utvr|ivanje stanja izolacije posle popravke blok-transformatora na terenu
11
intenzitet ovih pra`njenja je u prvoj poluperiodi pri
vi{im vrednostima napona, na uzlaznom delu. Kod
ovih pra`njenja u~estanost pojavljivanja, kao i nivoi,
zavise od napona. Analizom je zaklju~eno da je loka-
cija ovih pra`njenja verovatno u zoni VN izvoda i
provodnih izolatora i da su pre svega rezultat visoke
vrednosti napona u uslovima ostarele izolacije. I ova
pra`njenja su imala tendenciju opadanja sa vreme-
nom, {to je posledica eliminacije uticaja {upljina.
U toku ispitivanja merene su i vrednosti struja
transformatora koje su imale iste vrednosti pri istim
naponima prilikom podizanja i spu{tanja ispitnog
napona.
Transformator je uspe{no izdrào ova ispitiva-
nja, odnosno nisu se promenile vrednosti ispitnih
napona i struja u toku celog intervala ispitivanja.
3.3.6. Ispitivanja u praznom hodu i kratkom spoju
U okviru VN ispitivanja bilo je neophodno da se
izvedu i ogledi praznog hoda i kratkog spoja kako bi
se uporedili parametri transformatora pre i posle
opravke i time dala kona~na ocena uspe{nosti poprav-
ke. Ovi ogledi su ura|eni po ranije razvijenoj metodo-
logiji ETF-a iz Beograda [4,5] sa ekipom sastavlje-
nom od osoblja ETF-a, Minela, HE i ETINT. Rezulta-
ti merenja potvrdili su visok kvalitet popravke.
4. ZAKLJUÂK
Kod starijih transformatora posle on-site po-
pravki treba o~ekivati zna~ajniji nivo povr{inskih
parcijalnih pra`njenja (PP na prelazu izme|u dva
dielektrika), posebno u zoni izvoda i provodnih izo-
latora. Uzrok ovih PP leì u ostarelosti, odnosno u
oslabljenim mehani~kim osobinama i smanjenoj ho-
mogenosti ~vrste izolacije. Zna~ajan udeo ~ine i {u-
pljinska PP u ~vrstoj izolaciji zbog promene njene
strukture i mehurova u ulju i papiru. Na ovu vrstu
PP ukazuju visoke po~etne vrednosti PP (~ak i neko-
liko nC), posle ~ega sledi njihovo sniènje na nivo
Slika 18. PP faze U (jednofazni ispitni napon 16,4 kV)
Slika 19. PP faze V (jednofazni ispitni napon 14,2 kV)
Slika 22. PP faze W (jednofazni ispitni napon 16,4 kV)
Slika 20. PP faze V (jednofazni ispitni napon 16,4 kV)
Slika 21. PP faze W (jednofazni ispitni napon 14,2 kV)
koji je u ovom slu~aju zadovoljio. Rezultat merenja
PP jako zavisi od kvaliteta postupaka su{enja, nali-
vanja ulja i degazacije, kao i od vremena proteklog
od zavr{etka ovih radova do merenja PP.
Velike popravke blok-transformatora koje zah-
tevaju demontaù magnetskog kola, zamenu namo-
taja i kompletnu tehnolo{ku obradu izolacije, mogu
uspe{no da se izvode na terenu, ~ak i na transforma-
torima najve}ih snaga. Glavna prednost on-site po-
pravki je ekonomi~nosti, jer se izbegavaju veliki
transportni tro{kovi i svi rizici transporta. Elektrane
obi~no imaju prostorne i dizali~ne uslove, pa je
glavni uslov za izvo|enje on-site radova mogu}nost
da se sprovedu zavr{na VN ispitivanja prema vaè-
}im standardima, uklju~uju}i i merenje parcijalnih
pra`njenja u toku ispitivanja indukovanim napo-
nom. Kori{}enjem mobilne opreme uspe{no su spro-
vedena VN ispitivanja na blok-transformatoru sna-
ge 380 MVA, kojima su dodata i ispitivanja u pra-
znom hodu i kratkom spoju po metodologiji ETF-a iz
Beograda [4,5], gde je izvor napajanja bio genera-
tor HE. Prikaz toka ove popravke moè da bude od
koristi ostalim vlasnicima kriti~nih transformatora
u na{em EES-u. Ste~ena iskustva i saznanja mogu
da olak{aju i ubrzaju dono{enje odluke vlasnika
transformatora u sli~nim situacijama.
5. LITERATURA
[1] A. Bojkovi}, D. Guci}, P. Nikoli}, V. Vidakovi}:
FAILURE OF A BIG STEP-UP TRANSFORMER
IN AHPP ASSESSMENT OF DAMAGE, REPA-
IR AND TESTS ON SITE, The third international
symposium on high voltage and high power tests,
measurements and certification of electrical power
equipment, Baile Olanesti, 2007, Romania.
[2] A. Bojkovi}, D. Guci}, P. Nikoli}, B. Petrovi}: FA-
ILURE OF ABIG TRANSFORMER IN HPP AS-
SESSMENT OF DAMAGE, REPAIR AND
TESTS, Condition Monitoring and Diagnosis
(CMD) 2008, Beijing, China.
[3] A. Jankovi}, R. Radosavljevi}, A. Bojkovi}, D. Gu-
ci}, P. Nikoli}, V. Vidakovi}: KONCEPCIJA ZA-
VR[NIH ISPITIVANJA NA LICU MESTA BLOK
TRANSFORMATORA 380 MVA POSLE PO-
PRAVKE, JUKO CIGRE, Vrnja~ka Banja, 2007,
R A2-11.
[4] R. Radosavljevi}, Z. Radakovi}, V. Milosavljevi},
M. Damjanovi}, P. Nikoli}, A. Popovi}, B. Milosa-
vljevi}: ISPITIVANJABLOK TRANSFORMATO-
RASNAGE 380 MVANAHE \ERDAP 1 U CI-
LJU POVE]ANJA SNAGE II DEO: MERENJA
PRI ISPITIVANJIMA U POGONSKIM USLOVI-
MA, JUKO CIGRE, Banja Vru}ica, 2003, R 12-12.
[5] R. LJ. Radosavljevi}, V. Milosavljevi}, A. M. Popo-
vi}, M. Damjanovi}: TEMPERATURE MEASU-
REMENT OF PRIMARY WINDINGS OF TRAN-
SFORMERS IN THE HYDRO-ELECTRIC
POWER PLANT \ERDAP I RATED 380 MVA,
2X15,75 KV/ 420 KV, D5/D5/YN, OFWF UNDER
LOAD AFTER 30 YEARS OPERATION, CIGRE,
Paris, 2004, paper A2-106;
[6] A. Jankovi}, M. Nikodijevi}, R. Radosavljevi},
A. Bojkovi}, D. Guci}, P. Nikoli}, V. Vidakovi}:
POPRAVKA BLOK TRANSFORMATORA 380
MVA U ELEKTRANI, JUKO CIGRE, Vrnja~ka
Banja, 2007, R A2-10.
[7] IEC 60076 3 (2000-03) Ed. 2.0 POWER TRAN-
SFORMERS PART 3: INSULATION LEVELS,
DIELECTRIC TESTS AND EXTERNAL CLEA-
RANCES IN AIR.
[8] IEC 60076 1 (2000-4) Ed. 2.1 POWER TRAN-
SFORMERS PART 1: GENERAL
[9] IEC 60270 (2000-12) Ed. 3.0 HIGH-VOLTAGE
TEST TECHNIQUES PARTIAL DISCHARGE
MEASUREMENTS.
[10] R. Plath: MULTI-CHANNEL PD MEASURE-
MENTS, 14th ISH, Beijing, China, 2005.
Rad je primljen u uredni{tvo 09. 11. 2009. godine
Rad je odobren 14. 05. 2010. godine
Radovan Lj. Radosavljevi} ro|en je u Kraljevu 1949. godine. Diplomirao je 1972, ma-
gistrirao 1987. i doktorirao 1994. na Energetskom odseku Elektrotehni~kog fakulteta u Beo-
gradu. Na Fakultetu radi od 1972. godine, sada kao profesor. Glavni pravci nau~nog i istra-
ìva~kog rada obuhvataju energetske transformatore, elektri~ne ma{ine i primenu savreme-
nih metoda za ispitivanje transformatora i elektri~nih ma{ina u stacionarnim i dinami~kim
reìmima rada. Predsednik je vi{e stru~nih tela na nacionalnom nivou. Autor je vi{e od 80 ra-
dova, objavljenih u eminentnim me|unarodnim i doma}im ~asopisima ili referisanih na kon-
ferencijama. Rukovodio je ve}im brojem projekata i studija za potrebe elektroprivrede.
Petar Nikoli} ro|en je 1970. godine u Kladovu. Diplomirao je na Tehni~kom fakultetu u
â~ku 1995. godine na smeru elektroenergetski sistemi. Od 1997. godine zaposlen je na hi-
droelektrani HE \ERDAP 1 u Kladovu na poslovima odràvanja elektroenergetske opre-
me.
Branko Pejovi} ro|en je 27. 3. 1978. godine u Sarajevu, BiH. Diplomirao je 2004. go-
dine na Elektrotehni~kom fakultetu u Beogradu, Odsek energetika, Smer elektroenergetski si-
stemi. Od 2005. godine zaposlen je u fabrici energetskih transformatora MINEL Transfor-
matori Ripanj Beograd u VN laboratoriji na poslovima ispitivanja energetskih transfor-
matora srednjih i velikih snaga. Od 2007. godine rukovodilac je VN laboratorije. Trenutno je
zaposlen u ABS MINEL Transformatori na mestu rukovodioca Zavr{ne kontrole sa VN la-
boratorijom. ^lan je komisije za standarde i srodne dokumente KSN 14 Energetski transfor-
matori, a od 2008. godine ~lan je Studijskog komiteta A2 Transformatori, CIGRE Srbija.
Aleksandar P. Bojkovi} ro|en je 1943. godine u Beogradu. Diplomirao je na Energet-
skom odseku Elektrotehni~kog fakulteta u Beogradu. Od 1971. godine radio je u Odeljenju
za merenja (sada{njem Centru Elektromerenja) Elektrotehni~kog instituta Nikola Tesla na
poslovima preventivne kontrole obrtnih ma{ina i transformatora pomo}u terenskih merenja,
kao i na razvoju i sprovo|enju laboratorijskih ispitivanja uzoraka ulja. U~estvovao je u vi{e
studija za EPS iz ovih oblasti. Objavio je veliki broj radova, prete`no na doma}im, ali i na
me|unarodnim stru~nim skupovima kao autor ili jedan od koautora. Aktivan je ~lan SK A1 i
A2 CIGRE Srbija i dobitnik plakete za doprinos radu ove organizacije. Vr{io je nadzor pri prijemnim ispi-
tivanjima opreme kod proizvo|a~a u zemlji i inostranstvu. U 2008. godini je kao radnik Energoprojekt-Hi-
droinènjeringa vr{io nadzor na gradili{tu HE Tekeze (Etiopija), a trenutno radi na poslovima revitali-
zacije HE Piva i HE Bajina Ba{ta.
15 Popovi} P. Dragan i drugi: Potpobu|eni reìmi rada generatora u EES Srbije i mogu}nosti njihove racionalizacije
Abstract
UNDER-EXCITATION STATES OF SERBIAN GENERATORS AND POSSIBILITES
OF THEIR RATIONALIZATION
In this paper the necessities of under-excitation states of Serbian generators are considered as well as
the effects of those states. The results of analyses of Serbian transmission network low-load conditions for
time horizon to the 2025 year, point out the great influence of adequate choice of generator voltages on esta-
blished voltage-reactive states. The application of voltage control method developed points out the real pos-
sibilities of rationalization of under-excitation states, when the inevitable burden of those states is
equally distributed on generators qualified for this purpose, e.g. according to the their possibilities and con-
strains.
Key words:under-excitation states, generators, rationalization, Serbian Electric Power System
Rezime
U radu se sagledavaju potrebe za potpobu|enim reìmima rada generatora u EES Srbije, kao i efekti
takvih reìma. Rezultati sprovedenih analiza minimalnih stanja prenosne mreè Srbije za vremenski hori-
zont do 2025. godine ukazali su na veliki prakti~an zna~aj adekvatnog izbora naponskih referenci genera-
tora na uspostavljene naponsko-reaktivne prilike. Primena razvijenog metoda upravljanja naponima uka-
zala je na realne mogu}nosti racionalizacije potpobu|enih reìma, kada se neizbe`ni teret ovih reìma
ravnomerno raspodeli na generatore osposobljene za to, odnosno da se to uradi srazmerno njihovim stvar-
nim mogu}nostima i ograni~enjima.
Klju~ne re~i: potpobu|eni reìmi, generatori, racionalizacija, EES Srbije
Potpobu|eni reìmi rada generatora
u EES Srbije i mogu}nosti njihove
racionalizacije
Dragan P. Popovi}
1
, Milo{ Lj. Stojkovi}
1
i Zoran V. Boòvi}
2
1
Elektrotehni~ki institut Nikola Tesla, Koste Glavini}a 8a, 11 000 Beograd, Srbija,
2
JP EPS, Direkcija za proizvodnju energije, Vojvode Stepe 412, 11 000 Beograd, Srbija
kontakt sa autorom preko elektronske adrese: dpopovic@ieent.org
Stru~ni rad
UDK: 621.05; 621.31; 621.313.322
1. UVOD
Sa razvojem elektroenergetskih sistema (EES-a)
i pojavom relativno duìh dalekovoda vrlo visokih
napona, uz pove}anje faktora snage potro{a~a, reì-
mi tzv. malih optere}enja, odnosno minimalna sta-
nja, dobili su poseban zna~aj. To je u prvom redu po-
vezano sa ~injenicom da u tim stanjima naj~e{}e re-
aktivna kapacitivna snaga generisana od strane dale-
kovoda prevazilazi induktivno optere}enje i gubitke
reaktivne snage u mreì. U takvim pogonskim sta-
njima pojava nekompenzovanog vi{ka reaktivne
snage izaziva povi{enje napona u mreì do nivoa pri
kojem se u skladu sa stati~kim karakteristikama po-
tro{a~a uspostavlja balans reaktivne snage. Ako bi
se taj balans reaktivnih snaga ostvarivao pri vredno-
stima napona koje prevazilaze maksimalno dozvo-
ljene vrednosti za dati naponski nivo, neophodna bi
bila primena niza razli~itih mera usmerenih bilo na
smanjenju generisane reaktivne kapacitivne snage
(isklju~enje jednog od paralelnih vodova, {to nije
popularno, jer ugroàva sigurnost, isklju~enje stati~-
kih kondenzatora i dr.), bilo na pove}anju reaktiv-
nog optere}enja (pode{avanje izvoda transformatora
na maksimalni prenosni odnos, rad sinhronih gene-
ratora i kompenzatora u potpobudi, popre~na kom-
penzacija kapacitivne provodnosti vodova prime-
nom oto~nih reaktora-prigu{nica, uklju~enje rezer-
vnih transformatora u paralelan rad i dr.).
Ugradnja oto~nih reaktora-prigu{nica efektivna
je mera za pobolj{anje balansa reaktivne snage u mi-
nimalnim stanjima, ali je pra}ena znatnim investici-
onim ulaganjima i odgovaraju}im eksploatacionim
problemima. Stoga, u dosada{njoj praksi ovi reakto-
ri su ugra|ivani po{to se prethodno iscrpe sve nabro-
jane mogu}nosti, ~iji je izvor sam EES, tj. njegova
tzv. unutra{nja rezerva, izraèna u pravilnom i raci-
onalnom kori{}enju performansi njegovih elemena-
ta. Zna~i, ako se èlelo da se za izvesno vreme iz-
begne ugradnja relativno skupih prigu{nica, ili pak
da se ostvare odgovaraju}e u{tede u njihovom broju
i snazi, a pomenute mere su se pokazale kao nedo-
voljne, nu`no se nametala potreba za prevo|enjem
sinhronih generatora u reìm reaktivne kapacitivne
snage. U tim i takvim uslovima generatori postaju
apsorberi nekompenzovanog vi{ka reaktivne sna-
ge.
Primena potpobu|enih reìma generatora u do-
ba minimalnih optere}enja danas je {iroko raspro-
stranjena u svetu. Paralelno sa razvojem EES-a, po-
drobnije su prou~avani priroda, karakter i efekti pot-
pobu|enih reìma rada generatora. Prvo su oni bili
kategorisani kao abnormalni reìmi (govoreno je i
prinudni i izuzetni reìmi). Zatim, sa sticanjem no-
vih saznanja i prakti~nih iskustava, bili su kategori-
sani kao specijalni reìmi, {to i odgovara njihovoj
su{tini.
Sa ovim novim saznanjima bilo je omogu}eno
da se pouzdanije defini{u realna ograni~enja u pri-
meni potpobu|enih reìma rada generatora, koji
spadaju u kategoriju tzv. eksploatacionih mera, a
uvo|enjem odgovaraju}ih dopuna u automatiku ge-
neratora bila je obezbe|ena potrebna sigurnost u ra-
du. U pomenutom kontekstu, problematici visoko-
sofisticiranih ograni~iva~a minimalne pobude gene-
ratora (under-excitations limiters) posve}ivana je
posebna pa`nja [13]. Dakle, ako se striktno respek-
tuju utvr|ena ograni~enja u realnom pogonu, pra}e-
no odgovaraju}om automatikom, dobija se jedna
jednostavna i efikasna mera. Nju prati visoka ekono-
mi~nost, jer se ne zahtevaju neke posebne nove in-
vesticije, osim onih koje se odnose na obezbe|enje
uslova za racionalnu upotrebu ovih reìma.
Problematika naponsko-reaktivnih prilika u mi-
nimalnim stanjima postala je naro~ito zna~ajna i ak-
tuelna i u na{em EES, uvo|enjem naponskog nivoa
400 kV i daljim intenzivnim razvojem prenosne
mreè naponskog nivoa 400 kV. Me|utim, u dotada-
{njoj praksi u nas (osma decenija pro{log veka), za
razliku od prakse drugih elektroprivreda, potpobu-
|eni reìmi rada nisu se {ire koristili u praksi, u skla-
du sa mogu}nostima. Razlozi za to bili su, po~ev od
do tada ste~enih navika pogonskog osoblja da elek-
trana ne radi u potpobudi, nedostatak preciznijih po-
dataka o ograni~avaju}im faktorima u tim reìmima
(raspolagalo se pogonskim dijagramima u koje su
bile inkorporirane samo tzv. teorijske granice stabil-
nosti), nepostojanje odgovaraju}e opreme za regi-
straciju reaktivne kapacitivne snage i dr., a sve za-
jedno bilo je u tesnoj vezi sa ~injenicom da tada u
EES Jugoslavije nije bilo posebno zao{treno pitanje
minimalnih stanja.
S druge strane, na{im istraìvanjima potpobu-
|enih reìma rada posve}ivana je odgovaraju}a pa-
`nja. Ona su po~ela upro{}enim i parcijalnim prila-
zima, da bi se u skladu sa razvojem potrebnih meto-
dologija i metoda, sticanjem novih saznanja u obla-
sti relevantnih ograni~avaju}ih faktora, kao i zahte-
vima realnog pogona EES, istraìvanja pro{irila na
kompletni EES. Time su dobijene pouzdanije osno-
ve za procenu realnih potreba za potpobu|enim re-
ìmima, gledaju}i EES u celini, sagledavaju}i dalji
razvoj prenosne mreè naponskog nivoa 400 kV u
Jugoslaviji, kao i osnove za realnije utvr|ivanje onih
ograni~avaju}ih faktora koji imaju tzv. sistemski ka-
rakter. Imaju}i u vidu da se u takvim pogonskim sta-
njima smanjuje rezerva stati~ke (ugaone) stabilnosti,
toj problematici bila je posve}ena posebna pa`nja.
Pokazano je da su ograni~enja vezana za zagrevanje
~eone zone rotora i statora generatora znatno o{trija
od ograni~enja koja name}e obezbe|enje potrebne
rezerve stati~ke stabilnosti. To je potvrdila i dosada-
{nja pogonska praksa. O na{im dosada{njim isku-
stvima u problematici potpobu|enih reìma detaljni-
je je bilo re~i u [4].
Osnovni cilj ovoga rada je da izloì novija sa-
znanja iz oblasti ove veoma va`ne problematike.
Prvo }e biti utvr|ivane globalne potrebe za potpobu-
|enim stanjima generatora, za ostvarena i perspek-
tivno sagledana minimalna stanja EES-a Srbije, na
bazi analize mogu}nosti ostvarenja bilansa reaktiv-
ne snage. Dalje, bi}e re~i o relevantnim efektima
primene potpobu|enih reìma rada generatora, ve-
zanih za zagrevanje ~eonih delova statora generato-
ra i obezbe|enje potrebne rezerve stati~ke i tranzi-
jentne stabilnosti. Zatim, bi}e re~i o daljim unapre-
|enjima ra~unarskog programa VOLTCONT, koja se
odnose na utvr|ivanje mogu}nosti harmonizacije
potpobu|enih reìma rada generatora u EES Srbije.
Na kraju, daju se neki od karakteristi~nih primera
primene unapre|ene verzije ovoga ra~unarskog pro-
grama, za perspektivno sagledano minimalno stanje
EES-a Srbije, za 2020. godinu.
2. SAGLEDAVANJE GLOBALNIH POTREBA
ZA POTPOBU\ENIM RE@IMIMA RADA
GENERATORA U EES SRBIJE
Za obja{njenje globalnih odnosa u minimalnim
stanjima posluì}e slede}a jedna~ina balansa reak-
tivnih snaga posmatranog EES-a, koji radi u interko-
nekciji sa susednim EES:
Q
G
+ Q
V
= Q
p
+ Q
PR
+ Q
g
+ Q
S
(1)
gde je:
Q
G
= Q
GI
+ Q
GC
ukupna reaktivna snaga izvo-
ra u razmatranom EES, koja se u op{tem slu-
~aju izraàva kao algebarski zbir reaktivne
induktivne Q
GI
(+Mvar) i kapacitivne
Q
GC
(-Mvar) snage;
Q
V
ukupna reaktivna snaga generisana od strane
kapaciteta vodova;
Q
P
ukupna reaktivna snaga potro{a~a;
Q
PR
ukupna reaktivna snaga uklju~enih prigu{ni-
ca, ako one postoje;
Q
g
ukupni gubici reaktivne snage u razmatranom
EES;
Q
S
total razmene reaktivne snage sa susedima
(algebarski zbir tokova reaktivnih snaga po
interkonektivnim dalekovodima razmatranog
EES-a).
Generalno gledano, za jednu ve} formiranu
mreù ili varijantu njenog daljeg razvoja, fundamen-
talni uticaj na veli~inu generisanja od strane daleko-
voda (Q
V
) imaju njeni pogonski naponi (direktna
kvadratna zavisnost), na koje pak, uz sve ostale re-
levantne faktore, dominantno uti~u naponi izvora,
koji su podràne, odnosno regulisane veli~ine.
S druge strane, gubici reaktivne snage (Q
g
) po pra-
vilu su u obrnutoj kvadratnoj zavisnosti od napona,
ako ne dolazi do neke zna~ajnije preraspodele toko-
va (pre svega reaktivnih) snaga u mreì, pri prome-
ni napona. Dakle, vrednosti napona na krajevima ge-
neratora nalaze se u veoma sloènoj interakciji sa
pomenutim kvantitetima (Q
V
, Q
g
), kao i sa kvan-
titetima Q
G
i Q
S
. To zna~i da adekvatan izbor na-
pona generatora (tzv. naponskih referenci) ima pose-
ban prakti~an zna~aj u minimalnim stanjima, sa ko-
jima se, uz zadovoljenje naponskih (gornjih) ograni-
~enja, kako }e to biti pokazano, mogu minimizovati
ukupne potrebe za potpobu|enim reìmima rada ili
Tabela 1.
Prikaz ostvarenja bilansa reaktivne snage za ostvareno minimalno stanje 5. juna 2005. godine
Stanje
Q
P
(Mvar)
Q
G
(Mvar)
Q
g
(Mvar)
Q
V
(Mvar)
Q
S
(Mvar)
Normalno 809,7 89,2 409,9 1 185,8 55,4
Neraspoloìvost TE NT A 5-6 809,7 6,0 368,1 1 187,4 15,6
Tabela 2.
Prikaz ostvarenja bilansa reaktivne snage za o~ekivano minimalno stanje 2010 godine
Stanje
Q
P
(Mvar)
Q
G
(Mvar)
Q
g
(Mvar)
Q
V
(Mvar)
Q
S
(Mvar)
Normalno 856,8 -275,4 411,3 1 409,2 -134,3
Neraspoloìvost TE NT B 1 856,8 -205,8 402,6 1 418,2 -47,0
Tabela 3.
Prikaz ostvarenja bilansa reaktivne snage za o~ekivano minimalno stanje 2015. godine
Stanje
Q
P
(Mvar)
Q
G
(Mvar)
Q
g
(Mvar)
Q
V
(Mvar)
Q
S
(Mvar)
Normalno V1 903,2 -422,6 286,3 1 420,9 -191,2
Neraspoloìvost TE NT A 5 903,2 -400,4 299,9 1 422,1 -181,4
Normalno V2 903,2 -461,5 300,7 1 413,1 -243,3
Neraspoloìvost TE NT B 1 903,2 -393,4 323,1 1 418,2 -201,4
pak da se ovi reìmi uvedu samo u one elektrane ko-
je za to imaju uslove.
Tabele 1, 2 i 3 prikazuju kako je ostvaren bilans
po reaktivnoj snazi u prenosnoj mreì Srbije, za
ostvareno minimalno stanje 5. juna 2005. godine, i
za o~ekivana minimalna stanja 2010. i 2015. godine,
respektivno [5]. U ovim tabelama, sa Q
P
ozna~ena
je ukupna potro{nja reaktivne snage na krajevima
TS 110/X kV/kV prenosne mreè Srbije, a ukupna
proizvedena reaktivna snaga od strane dalekovoda
400, 220 i 110 kV, ozna~ena je sa Q
v
.
U tabeli 1 prikazuje se kako je ostvaren bilans
po reaktivnoj snazi, ne samo za tzv. normalno uklop-
no stanje ve} i za slu~aj ispada, odnosno neraspolo-
ìvosti agregata 5 i 6 u TE NTA. Tako|e, u tabeli 2,
uz tzv. normalno uklopno stanje, obuhva}en je i slu-
~aj ispada, odnosno neraspoloìvosti agregata 1 u
TE Nikola Tesla B. U tabeli 3 prikazuju se ostvare-
nja bilansa po reaktivnoj snazi za dve od niza razma-
tranih varijanata (V1 i V2) pode{enja naponskih re-
ferenci tada angaòvanih generatora u EES Srbije
[5]. To je tako|e ura|eno za tzv. normalna uklopna
stanja i za slu~aj ispada, odnosno neraspoloìvosti
agregata 5 u TE Nikola Tesla A(u varijanti V1) i ne-
raspoloìvosti agregata 1 u TE Nikola Tesla B.
Analizom ~lanova izraza (1), za razmatrana mi-
nimalna stanja mreè Srbije naponskih nivoa
400 kV, 220 i 110 kV, uo~eno je da dominantni uti-
caj ima veli~ina generisane reaktivne snage od stra-
ne vodova Q
V
. U razmatranim varijantama mini-
malnih stanja prenosne mreè Srbije veli~ina Q
V
kretala se u opsegu (1,46 1,64) Q
P
, za razliku od
maksimalnih stanja, gde je po pravilu veli~ina Q
P
zna~ajno prema{ivala Q
V
. U minimalnim stanjima,
ukupni gubici reaktivne snage Q
g
nalazili su se u
opsegu (0,32 0,47) Q
P
. U takvim uslovima bila je
neophodna redukcija ukupne reaktivne snage izvora
Q
G
, a s obzirom na njihov razli~iti prostorni raspo-
red i ostale zna~ajne faktore, u prakti~noj realizaciji
toga, respektuju}i navedena naponska ograni~enja,
dolazilo se i do potreba za reaktivnom kapacitivnom
snagom pojedinih izvora.
Za ostvareno minimalno stanje 5. juna 2005. go-
dine, od generatora u EES Srbije (SQG) zahtevalo se
da ukupno daju svega 89,2 Mvar. Otuda i potreba
da pojedini generatori u EES Srbije rade u potpobu-
di (TE Drmno 6,4 Mvar, TE NTA3, 4 10,2 Mvar
i TE NTA5, 6 17,2 Mvar). Naravno, ovo stanje je
rezultat zadatih vrednosti naponskih referenci tada
angaòvanih generatora u EES Srbije. Sprovedene
analize razmatranog minimalnog stanja, sa
tranzitom i bez tranzita [5], omogu}ile su generalnu
konstataciju da postoje svi realni uslovi da se ostva-
re povoljne naponsko-reaktivne prilike, sa minimal-
nim zahtevima za potpobu|enim reìmima angaò-
vanih generatora u EES Srbije. To je potvrdila, i po-
tvr|uje, aktuelna pogonska praksa.
Me|utim, ti uslovi bi}e zao{treniji za o~ekivana
minimalna stanja 2010. i 2015. godine, s obzirom
na, izme|u ostalog, uvo|enje sagledanih novih ele-
menata (dalekovoda) prenosne mreè Srbije, sagla-
sno rezultatima Studije [6]. Za o~ekivano minimal-
no stanje 2010. godine, od generatora u EES Srbije
zahtevalo se da ukupno prime -275,4 Mvar, a za
o~ekivano minimalno stanje 2015. godine, da ukup-
no prime -422,6 Mvar u varijanti V1, odnosno -
461,5 Mvar, u varijanti V2. Dakle, kako se to i o~e-
kivalo, u cilju realizacije povoljnih naponsko-reak-
tivnih prilika u prenosnoj mreì Srbije pove}ala se
potreba za potpobu|enim reìmima rada generatora
u EES Srbije. Me|utim, kako }e biti pokazano u na-
rednom izlaganju, i tada postoje realne mogu}nosti
za ostvarenje povoljnih naponsko-reaktivnih prilika.
Tako|e, i za o~ekivana minimalna stanja 2020.
i 2025. godine, razmatrana u okviru Studije [7], kon-
statovana je i dalje zna~ajna potreba za potpobu|e-
nim reìmima rada generatora u EES Srbije. Dobije-
ni rezultati analiza [7] ukazali su da i obe planirane
nove proizvodne jedinice (TE Kolubara B i TE Ni-
kola Tesla B3), u pojedinim analiziranim minimal-
nim stanjima, dolaze u situacije kada treba da prima-
ju reaktivnu snagu. To je naro~ito izraèno u mini-
malnim stanjima, koja se o~ekuju 2025. godine, s
obzirom na tada planirani visoki stepen izgra|enosti
prenosne mreè Srbije [6]. Ujedno, rezultati sprove-
denih analiza minimalnih stanja jo{ jednom su po-
tvrdili veliki prakti~ni zna~aj adekvatnog izbora na-
ponskih referenci generatora na uspostavljene na-
ponsko-reaktivne prilike u prenosnoj mreì Srbije,
odnosno ukazali su na mogu}nost racionalizacije
primene potpobu|enih reìma rada. Kako }e to biti
pokazano u zavr{nom poglavlju ovoga rada, ula-
skom TE Kolubara B i TE Nikola Tesla B3, ostvaru-
je se {iroki manevarski prostor za ostvarenje ove ra-
cionalizacije.
3. EFEKTI PRIMENE POTPOBU\ENIH
RE@IMA RADA GENERATORA
3.1. Zagrevanja ~eonih delova statora generatora
U potpobu|enim reìmima, kako je ve} istak-
nuto, dolazi do poja~anog zagrevanja ~eonih delova
statora generatora, {to je naro~ito izraèno kod ge-
neratora ve}ih snaga kao rezultat pove}ane aksijalne
komponente magnetnog polja, odnosno preraspode-
le fluksa u odnosu na natpobu|eni reìm. Pri tome,
krajnji paketi lima statora, kao i pritezne plo~e, izlo-
èni su znatno ve}em zagrevanju nego ostali delovi
sinhrone ma{ine. Stoga je, da bi se izbeglo prekora-
~enje dozvoljenih temperatura u tzv. kriti~nim me-
stima ~eone zone, neophodno bilo ograni~iti struju
statora, odnosno za angaòvanu aktivnu snagu gene-
ratora utvrditi maksimalno dozvoljenu reaktivnu ka-
pacitivnu snagu.
Zahtevi savremenih EES za potpobu|enim reì-
mima uticali su da proizvo|a~i sinhronih generatora
problemu zagrevanja ~eone zone posvete posebnu
pa`nju. Prvo su vr{ene analize i prora~uni magnet-
nog polja u ~eonoj zoni, kao i gubitaka, {to je ukazi-
valo na mesta najve}ih magnetnih indukcija. S obzi-
rom na to da se na ovaj na~in stepen zagrevanja mo-
gao samo pribli`no da odredi, bila su neophodna i
neposredna merenja na gotovim ma{inama. Dalje,
radi pro{irenja mogu}nosti rada u potpobudi kod sa-
vremenih turbogeneratora velikih snaga (300, 500,
600 i 1 000 MW) pove}an je intenzitet hla|enja u
~eonoj zoni, a tako|e su uvo|ena razli~ita konstruk-
ciona pobolj{anja ~eonih elemenata (uvo|enje elek-
troprovodnih ekrana iznad priteznih plo~a ili izme|u
njih i statorskih limova, nemagnetni materijali za
pritezne plo~e, magnetni prsten koji je istovremeno
magnetni {ant i mehani~ki drà~ za bo~ne veze na-
motaja statora, stepenasti presek krajnjih paketa li-
mova, razre|ivanje zubaca u tom delu i dr.).
U kontekstu prethodnog, navodi se karakteristi-
~an primer kako je problem zagrevanja ~eone zone
turbogeneratora TGV 200 sovjetske proizvodnje
(generatori A1 i A2 u TE N. Tesla A) detaljno prou-
~avan i re{avan [8]. Izvr{ene analize i merenja za
ovaj tip ma{ine proizvedene 1962. doprineli su da se
izvr{i njegova modernizacija radi pro{irenja zone
rada u potpobudi. Povi{en je pritisak vodonika sa
0,3 na 0,4 MPa i izvr{ene su odgovaraju}e konstruk-
cione promene u ~eonom delu. Za tako modernizo-
vani generator TGV-200, naredbom tada glavnog
ministarstva energetike SSSR 1973. godine [9], da-
te su dozvoljene granice rada u potpobudi u vidu sle-
de}e tabele 4. Isto ministarstvo izdaje 1974. za
TGV-200 novu instrukciju [10] u vidu odgovaraju-
}eg pogonskog dijagrama (u kapacitivnom kvadran-
tu P, Q ravni generatora uvedene vrednosti iz tabele 4
koja se odnosi na modernizovani generator). Ti po-
daci su i dalje na snazi, {to je potvrdio izve{taj so-
vjetskog isporu~ioca dobijen na zahtev Zajednice
jugoslovenske elektroprivrede (ZJE), odnosno oni
su tada vaìli za sve turbogeneratore tipa TGV-200,
Tip
turbogeneratora
Dodatni uslovi
Natpritisak vo-
donika
MPa
Dozvoljena reaktivna snaga (Mvar) koju ma{ina prima
iz mreè pri aktivnoj snazi P
n
100 % 95 % 90 % 80 % 60 % 40 %
TGV-200
P
n
=200 MW
cos
n
=0,85
U
n
=15,75 kV
Pre modernizacije
sistema hla|enja
jezgra statora
0,3 50* 20* 8* 17 35 50
Posle modernizacije
sistema hla|enja
jezgra statora
0,3
0,4
0
16
15
30
25
40
40
50
53
65
60
75
Tabela 4.
Dozvoljene granice rada u potpobudi turbogeneratora TGV-200
* Generator odaje reaktivnu snagu (natpobu|en)
Slika 1. Pogonski dijagram za generatore B1 i B2 u
TE Nikola Tesla B
Popovi} P. Dragan i drugi: Potpobu|eni reìmi rada generatora u EES Srbije i mogu}nosti njihove racionalizacije
20
ugra|ene u termoelektrane Jugoslavije od 1966. do
1974. godine.
[to se ti~e ostalih generatora u TE Nikola Tesla
(A3, A4, A5, A6, B1 i B2), od njihovih proizvo|a~a
je dobijen odgovor o dozvoljenim granicama zagre-
vanja, preko odgovaraju}ih pogonskih karata, odno-
sno dijagrama. Tako|e, takvi pogonski dijagrami
dobijeni su i za ostale, relevantne generatore u EES
Srbije. Kao karakteristi~an primer za to posluì}e
slika 1, na kojoj se daje pogonski dijagram za gene-
ratore B1 i B2 u TE Nikola Tesla B.
Na taj na~in, saglasno tabeli 4 i dobijenim po-
gonskim dijagramima, bile su uo~avene realne mo-
gu}nosti primene potpobu|enih reìma rada genera-
tora od 200, 300 i 600 MWu EES Srbije. Saglasno
ucrtanim granicama, koje se odnose na kapacitivni
kvadrant pogonskog dijagrama, pode{eni su i ogra-
ni~iva~i minimalne pobude ovih generatora, u okvi-
ru automatskog sistema njene regulacije. To je omo-
gu}ilo nesmetanu prakti~nu primenu potpobu|nih
reìma u dosada{njoj pogonskoj praksi, kada su to
zahtevala minimalna stanja EES-a Srbije.
3.2. Obezbe|enje potrebne rezerve stati~ke
i tranzijentne stabilnosti
U uvodu ovoga rada bilo je apostrofirano pita-
nje ograni~enja koje name}e obezbe|enje potrebne
rezerve stabilnosti, s obzirom na nisku vrednost po-
budne struje generatora, {to je naro~ito karakteri-
sti~no za savremene turboagregate sa relativno viso-
kim tehni~kim minimumom. U cilju dobijanja {ire
osnove za izbor odnosa kratkog spoja generatora u
TE Kolubara B i TE Nikola Tesla B3, analize stati~-
ke stabilnosti EES-a Srbije, u njegovom {irokom
okruènju, obuhvatile su i minimalna stanja, koja se
o~ekuju 2015, 2020. i 2025. godine [7]. To je ura|e-
no, izme|u ostalog, i zbog ~injenice da je zbog us-
postavljanja povoljnih naponsko-reaktivnih prilika u
minimalnim stanjima, kako je ve} nagla{eno, bilo
neophodno da pojedini generatori, uklju~uju}i i raz-
matrane nove turbogeneratore, budu u potpobu|e-
nim reìmima rada. Stoga se nametnulo slede}e pi-
tanje kako i koliko takva potpobu|ena stanja uti~u
na dinami~ke performanse EES-a Srbije. Tu se u pr-
vom redu odnosi na stati~ku i tranzijentnu (ugaonu)
stabilnost. A za{to? Odgovor proizlazi iz ~injenice
da se u uslovima minimalnih stanja rastere}uje an-
gaòvanje generatora u pogledu odate reaktivne sna-
ge, pa sve do prelaska u kapacitivni kvadrant, odno-
sno do prelaska u potpobu|ene reìme rada. Akakve
bi bile posledice toga? Pitanje je imalo smisla, jer se
u tim novim uslovima pogona operi{e manjim vred-
nostima struja pobude angaòvanih generatora, od-
nosno elektromotornih sila, koje su njima srazmer-
ne.
Dobijeni rezultati analiza koji se odnose na mi-
nimalna stanja [7, 11, 12] evidentno su ukazali na iz-
razito stabilno pona{anje (u stati~kom i tranzijent-
nom pogledu) turbogeneratora u TE Kolubara B i
TE Nikola Tesla B3, kao i ostalih generatora u EES
Srbije. Obja{njenje za ovo izrazito stabilno pona{a-
nje EES-a Srbije i u razmatranim minimalnim stanji-
ma, izme|u ostalog, leì u ~injenici da relaksacija u
pogledu odate reaktivne snage obuhvata prakti~no
sve angaòvane generatore, tako da ugaoni pomera-
ji izme|u njih, a koji su relevantni za ugaonu stabil-
nost (stati~ku i tranzijentnu), prakti~no ne trpe zna-
~ajnije promene. Naravno, sve ovo je moglo da se
uo~i samo u okviru tzv. vi{ema{inskog prilaza ana-
lizi stati~ke i tranzijentne stabilnosti, kako je to i
ura|eno u Studiji [7]. Dakle, i u ovim novim, per-
spektivno sagledanim minimalnim stanjima, za vre-
menski horizont do 2025. godine, utvr|eno je da su
ograni~enja, vezana za zagrevanje ~eone zone roto-
ra i statora generatora (saglasno njihovim aktuelnim
pogonskim dijagramima), znatno o{trija od ograni-
~enja koja name}e obezbe|enje potrebne rezerve
stabilnosti.
4. UNAPRE\ENAVERZIJA RAÛNARSKOG
PROGRAMA VOLTCONT
U radovima [13, 14] detaljno su izloèni razvoj
i prakti~na primena jednog novog metoda i odgova-
raju}eg ra~unarskog programa DEFNAPON (DE-
Finisanje NAPONa) [13], odnosno VOLTCONT
(VOLTages CONTrol), za internacionalnu upotre-
bu [14], za brzo i dovoljno ta~no definisanje napona
angaòvanih generatora radi ostvarenja povoljnih
naponsko-reaktivnih stanja. Verifikacija predloè-
nog metoda bila je obavljena u okviru stati~kog [13,
14] i dinami~kog [14, 15] simulacionog modela, na
primerima ostvarenog i perspektivnih stanja preno-
sne mreè Srbije, u njenom {irokom okruènju.
U nastavku radu o ovoj problematici sagledava-
ni su uslovi i prakti~ne mogu}nosti primene ovog
metoda u realnom vremenu. Takvu vrstu primene
omogu}io bi pouzdan i kvalitetan rad estimatora sta-
nja, koji se nalazi u sastavu novog SCADA/EMS si-
stema, implementiranog u Nacionalnom dispe~er-
skom centru elektromreè Srbije. Prva iskustva u po-
gledu uslova i mogu}nosti primene ovog metoda u
realnom vremenu, uz dalja unapre|enja, sticana su na
modelu realne elektroenergetske interkonekcije, koju
je sa~injavao EES Srbije, u svom {irokom okruènju,
o ~emu je detaljnije bilo re~i u radovima [1619].
Dalje aktivnosti na problematici upravljanja na-
ponima generatora bile su koncentrisane na unapre-
Popovi} P. Dragan i drugi: Potpobu|eni reìmi rada generatora u EES Srbije i mogu}nosti njihove racionalizacije
21
|enja samog ra~unarskog programa. Ta unapre|enja
ogledala su se u mogu}nostima relaksiranja tokova
reaktivnih snaga na interkonektivnim dalekovodi-
ma, pobolj{anja ekonomije pogona u maksimalnim
stanjima i prostornom relociranju rezerve u reaktiv-
noj snazi generatora, a zapo~eto je pitanje harmoni-
zacije potreba za potpobu|enim reìmima rada ge-
neratora [18]. Sva ova unapre|enja bila su vezana za
razli~ite na~ine formiranja i re{avanja slede}e ma-
tri~ne jedna~ine:
(2)
U unapre|enoj verziji ovog metoda [1618], u
najop{tijem slu~aju, red matri~ne jedna~ine oblika (2),
bio je pove}an za broj interkonektivnih dalekovoda,
na kojima se opserviraju tokovi reaktivnih snaga
(N
ID
), odnosno taj red je iznosio N
GI
+ N
ID
. Oznaka
N
GI
predstavlja broj generatorskih ~vorova u EES
koji nas interesuju (u na{em slu~aju to je EES Srbi-
je). Taj novi red matri~ne jedna~ine dobijen je elimi-
nacijom (Gausovom) svih potro{a~kih ~vorova u
razmatranoj interkonekciji, osim odabranih grani~-
nih ~vorova i eliminacijom svih generatorskih, koji
se ne nalaze u EES koji nas interesuju. U takvim us-
lovima, re{avanjem matri~ne jedna~ine (2), a prime-
nom LU faktorizacije i dalje srazmerno niskoga re-
da (N
GI
+ N
ID
), specificiraju}i èljene korekcije oda-
tih reaktivnih snaga odabranih generatora i/ili èlje-
ne korekcije tokova reaktivnih snaga na odabranim
interkonektivnim dalekovodima, u odnosu na po-
smatrano stanje (Q
G
), dobijaju se potrebne korekci-
je napona posmatranih generatora (V
G
). Me|utim,
u pojedinim slu~ajevima mogu}e je veoma uspe{no
re{iti problem i sa redukovanim redom ove jedna~i-
ne, kada figuriraju samo elementi na kojima se vr{e
èljene korekcije. O tome }e biti vi{e re~i u nastav-
ku ovog potpoglavlja rada, kao i u zavr{nom delu,
koji se odnosi na prakti~nu primenu unapre|ene ver-
zije ra~unarskog programa VOLTCONT.
Zapo~eto pitanje harmonizacije potreba za pot-
pobu|enim reìmima rada generatora nastavljeno je
u daljem radu na ovoj problematici, pro{irivanjem
mogu}nosti Opcije III primene ra~unarskog progra-
ma VOLTCONT, u okviru koje se, primenom ma-
tri~ne jedna~ine (2), odre|uju nove vrednosti napo-
na generatora za zadate nove vrednosti njihovih
reaktivnih snaga. U okviru ove opcije postoje dve
osnovne mogu}nosti primene. U prvoj, u~estvuju
svi generatori u EES, odnosno red matri~ne jedna~i-
ne (2) iznosi N
GI
. U drugoj mogu}nosti, u~estvuju
samo selektivno odabrani generatori. Ta selekcija
moè da se obavlja ru~no i automatski.
U ru~nom modu ra~unarski program komuni-
cira sa unapred pripremljenom datotekom, u okviru
koje se defini{u generatori i èljene promene njiho-
vih reaktivnih snaga, odnosno red matri~ne jedna~i-
ne (2) tada se znatno redukuje, jer je red jednak bro-
ju selektivno odabranih generatora. U okviru auto-
matskog moda generatori koji se dalje opserviraju
automatski se biraju, zavisno od vrednosti odgova-
raju}eg indikatora i veli~ina FAKTOR i Smax, koje
se interaktivno u~itavaju. Za potrebe analiza mini-
malnih stanja, koja su i predmet ovoga rada, postoji
niz scenarija automatske selekcije generatora.
1. Obuhvataju se samo generatori ~ija je nominalna
prividna snaga Sn ve}a od unapred zadate vred-
nosti Smax (Sn > Smax), nezavisno od stanja u
kome se nalaze, a zadaje se nova vrednost reak-
tivne snage u iznosu Qg = FAKTOR*Sn.
2. Obuhvataju se samo generatori ~ija je nominalna
prividna snaga Sn ve}a od unapred zadate vred-
nosti Smax (Sn > Smax), i nalaze se u potpobu|e-
nim stanjima, a zadaje se nova vrednost reaktivne
snage u iznosu Qg = FAKTOR*Sn.
3. Obuhvataju se samo generatori kod kojih je
Sn > Smax, i nalaze se u potpobu|enim stanjima,
a zadaje se nova vrednost reaktivne snage u izno-
su Qg = Qgmin, gde Qgmin predstavlja dozvolje-
nu reaktivnu kapacitivnu snagu generatora (koja
odgovara pode{enju ograni~iva~a minimalne po-
bude generatora).
su Qg = FAKTOR*Qgmin.
Sn > Smax, nezavisno od stanja u kome se nala-
ze, a zadaje se nova vrednost reaktivne snage u iz-
nosu Qg = FAKTOR*Qgmin.
6. Obuhvataju se samo turbogeneratori kod kojih je
7. Obuhvataju se samo turbogeneratori kod kojih je
8. Obuhvataju se samo hidrogeneratori kod kojih je
9. Obuhvataju se samo hidrogeneratori kod kojih je
1
G
G G
G
Q
V Q
V

Uz prethodno navedeno, za potrebe analiza
maksimalnih stanja, tako|e postoje mogu}nosti za
kreiranje niza razli~itih scenarija automatske selek-
cije generatora, koji se dalje opserviraju.
Na taj na~in, korisniku ovoga ra~unarskog pro-
grama date su {iroke mogu}nosti u pogledu kreira-
nja niza razli~itih varijanata. Na primer, ako je
FAKTOR=0, analizira se mogu}nost da se eventual-
no izbegnu potpobu|eni reìmi rada generatora, kod
kojih je Sn > Smax, {to se pokazalo efikasnim, za
minimalna stanja, koja nisu ekstremna. Ili, ako se za
Smax zada dovoljno mala vrednost, prakti~no se
obuhvataju svi angaòvani generatori. Ujedno, za-
davanjem razli~itih vrednosti za FAKTOR, defini{e
se i èljena dubina rada u potpobudi.
Pored navedenih mogu}nosti, korisniku ovoga
programa pruà se mogu}nost zadavanja napona an-
gaòvanih generatora u polaznom ustaljenom stanju,
posredstvom indikatora INAPON i veli~ine
FNAPON. Ako je indikator INAPON = 0, naponi
generatora u polaznom stanju unapred su poznati,
odnosno bile bi preuzete njihove vrednosti koje se
nalaze u okviru SCADA/EMS sistema, implementi-
ranog u Nacionalnom dispe~erskom centru elektro-
mreè Srbije. Dakle, to bi bilo u kontekstu primene
ove unapre|ene verzije ra~unarskog programa VOL-
TCONT u realnom vremenu. Za primenu u studij-
skom modu (indikator INAPON > 0) postoji niz mo-
gu}nosti, zavisno od zadate vrednosti za FNAPON.
Tada, naponi generatora u polaznom stanju mogu da
imaju vrednosti FNAPON*Ugn, gde Ugn predsta-
vlja nominalnu vrednost napona generatora.
Dakle, izborom Opcije III, po odre|ivanju toko-
va snaga u polaznom stanju razmatrane interkonek-
cije, odre|uju se elemenati matrice osetljivosti
Q
G
/V
G
, ~iji se red i struktura automatski odre|uju,
zavisno od izabranog scenarija (19) i defini{u se
èljene korekcije reaktivnih snaga selektivno oda-
branih generatora. Sa tako korigovanim reaktivnim
snagama angaòvanih generatora dalje se odre|uju
nove vrednosti napona generatora, re{avanjem ma-
tri~ne jedna~ine (2). Ujedno, proverava se da li su
novodobijene vrednosti napona generatora u okviru
raspoloìvog naponsko-regulacionog opsega 5 %
Ugn. Ako nisu u tom opsegu, to je upozorenje kori-
sniku programa da nastavi traganje za re{enjem u
kome je zadovoljeno ovo ograni~enje.
Dalje, u okviru ove izabrane opcije, sa dobije-
nim novim vrednostima napona generatora, koji se
nalaze u okviru raspoloìvog naponsko-regulacio-
nog opsega, i koji omogu}uju ostvarenje novih za-
datih vrednosti reaktivnih snaga, odre|uju se novi
tokovi snaga u razmatranoj interkonekciji. Po odre-
|ivanju novog ravnote`nog stanja, proverava se za-
dovoljenje naponskih ograni~enja u razmatranoj
mreì. Ako ova ograni~enja nisu zadovoljena, to je
tako|e signal korisniku da nastavi traganje za zado-
voljavaju}im re{enjem.
Pomenuti segmenat u odvijanju ra~unarskog
programa VOLTCONT (odre|ivanje novih tokova
snaga, za nove vrednosti napona generatora, dobije-
ne re{avanjem matri~ne jedna~ine [2]) veoma je
zna~ajan, jer se dolazi do ta~nijih novih vrednosti
reaktivnih snaga opserviranih generatora. Ujedno,
odre|uju se nove vrednosti reaktivnih snaga kod
ostalih generatora, nastale kao rezultat novih vred-
nosti napona opserviranih generatora, {to je tako|e
od velikog prakti~nog zna~aja. Za dobijeno novo re-
gularno stanje porede se dobijeni rezultati sa rezul-
tatima dobijenim upro{}enim prilazom (primena
matri~ne jedna~ine [2]), odnosno izra~unava se veli-
~ina gre{ke u odre|ivanju novih vrednosti reaktiv-
nih snaga opserviranih generatora. Dakle, posredi je
dalja verifikacija predloènog metoda upravljanja, u
okviru stati~kog prilaza, ako bi se ona autonomno
primenjivala. Me|utim, u unapre|enoj verziji ra~u-
narskog programa VOLTCONT, ovaj jednostavan i
aproksimativan metod spregnut je sa daljim odre|i-
vanjem novih tokova snaga, ~ime je omogu}eno do-
bijanje pouzdanijih rezultata.
5. MOGU]NOSTI HARMONIZACIJE
POTPOBU\ENIH RE@IMA RADA
GENERATORA U EES SRBIJE
Sagledavanje mogu}nosti i efekata primene
unapre|ene verzije ra~unarskog programa
VOLTCONT ura|eno je na modelu realne elektro-
energetske interkonekcije, koju sa~injavaju EES Sr-
bije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Hrvatske,
Makedonije, Ma|arske, Rumunije, Bugarske, Gr~ke
i Albanije. Pri tome su modelovane kompletne viso-
konaponske mreè 220 kV i 400 kV u pomenutim
EES (u EES Gr~ke, i relevantni delovi mreè 150 kV),
uz napomenu da je kompletno modelovana mreà
110 kV u EES Srbije i sve TS 110/x kV/kV. Karak-
teristi~ni primeri primene predloènog metoda u
funkciji harmonizacije potreba za potpobu|enim re-
ìmima rada generatora odnose se na minimalna sta-
nja Srbije, koje se o~ekuje 2020. godine [6, 7], uz
pretpostavku da su angaòvani i generatori u TE Ko-
lubara B i TE Nikola Tesla B 3.
Analize su startovale sagledavanjem globalnih
aspekata, odnosno utvr|ivalo se kakvog su mogu}eg
karaktera naponsko-reaktivne prilike u razmatranom
minimalnom stanju. Kori{}ene su opcije u kojima je
indikator INAPON > 0, a faktor FNAPON imao je
dve vrednosti: 1,00 i 0,95. Za prvu vrednost, kada su
svi generatori imali nominalnu vrednost, u uspostav-
ljenom polaznom stanju, naru{eno je gornje napon-
sko ograni~enje u nizu ~vorova prenosne mreè Sr-
bija. Za drugu vrednost, koja predstavlja donju gra-
nicu naponsko-regulacionog opsega (- 5 % Ugn), u
uspostavljenom stanju bila su eliminisana sva pret-
hodno naru{ena ograni~enja, ali uz potpobu|ena sta-
nja ve}eg broja generatora u EES Srbije. Stoga,
postavljalo se pitanje da li je bilo mogu}e izvr{iti ra-
cionalizaciju primene potpobu|enih reìma rada u
situacijama kada su oni neophodni. Jer, generalno
gledano, sigurno je da je ravnomernija raspodela tih
reìma na generatore koji su najpogodniji za to od
posebnog prakti~nog zna~aja u pogledu ìvotnog
veka generatora.
U pomenutom kontekstu, analiziran je niz sce-
narija, saglasno mogu}nostima koje je pruào ra~u-
narski program VOLTCONT. Jedan od analiziranih
scenarija, koji moè da bude dovoljno indikativan,
onaj je u kome su predmet opservacije bili minimal-
no optere}eni (po aktivnoj snazi) generatori u
TE Kolubara B1, TE Nikola Tesla B1, TE Nikola
Tesla B3, TE Nikola Tesla A1, A3 i A5 i TE Kosto-
lac B1. Zadatak je bio da se izvr{i harmonizacija
potpobu|enih reìma rada pomenutih generatora. Za
taj cilj, najpre je kori{}en tzv. ru~ni mod, u kome ra-
~unarski program VOLTCONT komunicira sa una-
pred pripremljenom datotekom, u okviru koje se de-
fini{u generatori i èljene promene njihovih reaktiv-
nih snaga. Rezultati toga daju se u tabeli 5.
U ovoj tabeli, oznake Q
GO
i U
GO
predstavljaju
vrednosti reaktivne snage i napona na krajevima iza-
branih generatora u polaznom stanju. Zahtevalo se
odre|ivanje novog plana napona generatora (G), pri
kome }e generatori TE Kolubara B1, TE Nikola Tesla
B1 TE Nikola Tesla B3 vi{e da participiraju u reaktiv-
noj kapacitivnoj snazi, odnosno da nove reaktivne
snage iznose -50,0, -90,0 i -100 Mvar, respektivno.
Ujedno, cilj je bio da se pri tome rasterete generatori
u TE Nikola Tesla A1, 3 i 5 i TE Kostolac B1, odno-
sno da nove reaktivne snage iznose -20,0, -20,0,
-20,0 i -40 Mvar, respektivno respektivno. Oznaka
Q
GZ
, dakle, predstavlja ove zadate nove vrednosti re-
aktivnih snaga generatora, a oznaka U
G
predstavlja
nove vrednosti napona generatora, pri kojima se
ostvaruju zadate reaktivne snage Q
GZ
, dobijene pri-
menom matri~ne jedna~ine (2), reda 7 (obuhva}eni
samo elementi opserviranih generatora). Dalje,
oznaka Q
G
predstavlja nove vrednosti reaktivnih
snaga, dobijene prora~unom tokova snaga i napon-
skih prilika u razmatranoj, kompletnoj interkonekci-
ji, za nove vrednosti napona generatora (U
G
), a ozna-
ka Q
G
gre{ka je koju ~ini metod (Q
G
(%)=(Q
GZ
-
Q
G
)*100/Q
G
), kada bi se autonomno primenjivao,
odnosno kada se ne bi vr{io prora~un novih tokova
snaga. Dakle, evidentno je da je u novom stanju te-
ret potpobu|enih reìma ravnomernije raspore|en
na posmatrane generatore, uz postizanja visoke ta~-
nosti.
Dalje, odabran je scenario br. 6 automatske se-
lekcije generatora, u kome se obuhvataju samo turbo-
generatori kod kojih je Sn > 300 MVA, i nalaze se u
potpobu|enim stanjima, a zadaje se nova vrednost re-
aktivne snage u iznosu Qg = FAKTOR*Qgmin. Kako
je re~eno, Qgmin predstavlja dozvoljenu reaktivnu
kapacitivnu snagu generatora, koja odgovara pode{e-
nju ograni~iva~a minimalne pobude generatora. Re-
zultati izbora ovoga scenarija za FAKTOR = 0,5 daju
se u tabeli 6, a ZAFAKTOR = 0,7 u tabeli 7. Ozna-
ke u njima imaju ista zna~enja kao u tabeli 5.
Prikazani rezultati pokazuju da se u razmatra-
nim novim stanjima, teret potpobu|enih reìma
ravnomernije raspore|uje na posmatrane generatore,
saglasno njihovim mogu}nostima. Pri tome se i da-
lje ostaje u propisanim granicama, koje diktiraju ras-
poloìvi naponsko-regulacioni opseg i karakteristike
ograni~iva~a minimalne pobude generatora. Pri to-
me, trebalo bi napomenuti da je prethodno prikaza-
no ura|eno u okviru raspoloìvih podataka i podlo-
ga. Ukoliko se, u periodu koji je pred nama, neka od
bitnih predvi|anja ne ispunjavaju èljenom, odno-
sno planiranom dinamikom, ili ako do|e do ve}eg
raskoraka izme|u prognoziranog i ostvarenog, si-
Redni
broj
Elektrana
Q
GO
(Mvar)
U
GO
(r.j)
Q
GZ
(Mvar)
U
G
(r.j)
Q
G
(Mvar)
Q
G
(%)
1 TE Kolubara B1 -8,4 1,000 -50,0 0,983 -49,8 0,317
2 TE Nikola Tesla B1 -43,5 1,000 -90,0 0,988 -90,8 -0,875
3 TE Nikola Tesla B3 -16,1 1,000 -100,0 0,980 -99,4 0,645
4 TE Nikola Tesla A1 -63,5 0,957 -20,0 0,983 -19,4 0,645
5 TE Nikola Tesla A3 -34,7 0,975 -20,0 0,984 -20,5 -2,304
6 TE Nikola Tesla A 5 -91,3 0,975 -40,0 0,990 -40,1 -0,147
7 TE Kostolac B1 -103,6 0,958 -40,0 0,986 -38,5 3,711
Tabela 5.
Harmonizacija potpobu|enih reìma generatora u TE Kolubara B1, TE Nikola Tesla B1,
TE Nikola Tesla B3 i TE Nikola Tesla A1, 3 i 5 i TE Kostolac B1 za ru~ni mod
gurno je da bi bila poèljna aktualizacija analiza
ovakve vrste.
Na kraju, naravno, ako bi to uop{te trebalo po-
sebno da se nagla{ava, odabrani prakti~ni primeri
nemaju pretenzije da budu u funkciji neposrednog i
celovitog re{avanja problema naponsko-reaktivnih
prilika u minimalnim stanjima prenosne mreè Srbi-
je. Primeri su, dakle, u prvom redu birani tako da
ilustruju karakteristike i mogu}nosti predloènog
metoda, dovode}i ga do velikih isku{enja, a da se
ujedno sagleda i njegova upotrebna vrednost, u kon-
tekstu {ire celine koju daje unapre|ena verzija ra~u-
narskog programa VOLTCONT, sa kojom }e se mo-
}i re{avati postavljeni problemi u budu}nosti, na je-
dan od na~ina prikazanih u ovom radu.
6. ZAKLJUÂK
U radu su sagledane potrebe za potpobu|enim
reìmima rada generatora u EES Srbije za vremen-
ski horizont do 2025. godine. Prikazan je jedan od
na~ina primene razvijenog metoda upravljanja na-
ponima generatora. On se odnosio na mogu}nost
racionalizacije primene potpobu|enih reìma rada
generatora, koja je ilustrovana na primeru o~ekiva-
nog minimalnog stanja EES-a Srbije 2020. godine,
u njegovom {irokom okruènju, {to je ura|eno u
okviru raspoloìvih podataka i podloga. Ukoliko se,
u periodu koji je pred nama, neka od bitnih predvi-
|anja ne bi ispunjavala èljenom, odnosno planira-
nom dinamikom, ili ako do|e do ve}eg raskoraka
izme|u prognoziranog i ostvarenog, sigurno je da bi
bila poèljna aktualizacija analiza ovakve vrste. Da-
kle, odabrani prakti~ni primeri nemaju pretenzije da
budu u funkciji neposrednog i celovitog re{avanja
problema naponsko-reaktivnih prilika u minimalnim
stanjima prenosne mreè Srbije. Oni su u prvom re-
du birani tako da ilustruju karakteristike i mogu}no-
sti predloènog metoda, dovode}i ga do velikih isku-
{enja, a da se ujedno sagleda i njegova upotrebna
vrednost.
Predloèni metod upravljanja, ~iju materijali-
zaciju ~ini unapre|ena verzija ra~unarskog progra-
ma VOLICONT, uz edukaciju, mogao bi da na|e
svoje odgovaraju}e mesto u prvoj fazi svoje prakti~-
ne primene, u okviru analiza i pripreme pogona, {to
bi se obavljalo u odgovaraju}im stru~nim slu`bama
u Elektromreì Srbije. Zatim, uz izradu odgovaraju-
}eg interfejsa i obavljanju neophodnog testiranja i
probnog rada, pristupilo bi se njegovoj prakti~noj
primeni u realnom vremenu, ~vrsto povezanoj sa ko-
ri{}enjem rezultata pouzdanog i kvalitetnog rada
estimatora stanja, implementiranog u NDC Elektro-
mreè Srbije. Na taj na~in, ovaj metod tek ~ekaju no-
va isku{enja, u prakti~noj primeni u realnom vreme-
nu. Naravno, ako potencijalni korisnici ocene da }e
im to biti od prakti~ne pomo}i i koristi.
Redni broj Elektrana
Q
GO
(Mvar)
U
GO
(r.j)
Q
GZ
(Mvar)
U
G
(r.j)
Q
G
(Mvar)
1 TE Kolubara B1 -25,3 1,000 -72,0 0,961 -79,0
2 TE N. Tesla B1 -75,5 1,000 -129,8 0,964 -145,1
3 TE N. Tesla B3 -46,8 1,000 -144,1 0,955 -156,0
4 TE N. Tesla A3 -3,2 1,000 -63,9 0,957 -65,9
5 TE N. Tesla A 5 -38,3 1,000 -63,9 0,966 -72,4
6 TE Kostolac B1 -17,0 1,000 -72,5 0,962 -77,2
Tabela 7.
Harmonizacija potpobu|enih reìma generatora u TE Kolubara B 1, TE Nikola Tesla B1,
TE Nikola Tesla B3 i TE Nikola Tesla A3 i 5 i TE Kostolac B1 scenario br. 6; Qg =0,7*Qgmin
Redni broj Elektrana
Q
GO
(Mvar)
U
GO
(r.j)
Q
GZ
(Mvar)
U
G
(r.j)
Q
G
(Mvar)
1 TE Kolubara B1 -25,3 1,000 -51,5 0,979 -55,6
2 TE N. Tesla B1 -75,5 1,000 -92,7 0,983 -101,7
3 TE N. Tesla B3 -46,8 1,000 -102,9 0,976 -110,2
4 TE N. Tesla A3 -3,2 1,000 -45,6 0,973 -46,8
5 TE N. Tesla A 5 -38,3 1,000 -45,6 0,984 -50,5
6 TE Kostolac B1 -17,0 1,000 -51,8 0,978 -54,6
Tabela 6.
Harmonizacija potpobu|enih reìma generatora u TE Kolubara B1, TE Nikola Tesla B1,
TE Nikola Tesla B3 i TE Nikola Tesla A3 i 5 i TE Kostolac B1 scenario br. 6; Qg =0,5*Qgmin
Rad je prihva}en 14. 05. 2010. godine
Dragan P. Popovi} ro|en je 1943. godine u Beogradu, gde je zavr{io osnovnu {kolu i
gimnaziju. Diplomirao je 1965. godine na Energetskom odseku, magistrirao 1981. godine na
Smeru elektroenergetski sistemi, a doktorsku tezu odbranio maja 1984. godine, sve na Elek-
trotehni~kom fakultetu u Beogradu. Po diplomiranju, zaposlio se u Elektrotehni~kom institutu
Nikola Tesla, gde se i sada nalazi na radnom mestu vi{eg savetnika u Centru za elektro-
energetske sisteme. Godine 1997. izabran je u najvi{e nau~noistraìva~ko zvanje nau~ni
7. LITERATURA
[1] Berube G. R, Hajagos L. M. and Beaulieu R. E., A
UTILITY PERSPECTIVE ON UNDER-EXITATI-
ON LIMITERS, IEEE Transactions on Energy Con-
version, Vol.10, No. 3, September 1995, pp 532-537
[2] Choi S. S, Larkin R., Bastick M. T. and Ferres A.
W., EFFECTS OF UNDEREXITATION LIMI-
TERS ON OPERATION OF REMOTE GENERA-
TION STATION, IEE Proc.-C, Vol. 138, No 6, No-
vember 1991, pp 560-566.
[3] Ribeiro J. R., MINIMUM EXITATION LIMITER
EFFECTS ON GENERATOR RESPONSE TO
SYSTEM DISTURBANCES, IEEE/PES 1990 Su-
mmer Meeting, Minneapolis, MN, USA, Paper 90
SM 426-7 EC
[4] Popovi} D. P., Stojkovi} M., NAPONSKO-REAK-
TIVNA STANJA PRENOSNIH MRE@A, mono-
grafija, Institut Nikola Tesla, Beograd, ISBN 978-
86-83349-09-8, jun 2009. godine, str. 295.
[5] PLANIRANJE IZVORA REAKTIVNE SNAGE U
PRENOSNOJ MRE@I EES SRBIJE II FAZA,
studija Instituta Nikola Tesla, Beograd, 2006.
[6] STUDIJA DUGORO^NOG RAZVOJA PRENO-
SNE MRE@E 400 kV, 220 kV I 110 kV NA POD-
RU^JU REPUBLIKE SRBIJE, ZA PERIOD DO
2025. GODINE, studija Instituta Nikola Tesla,
Beograd, 2006.
[7] STUDIJA STABILNOSTI RADA I IZBOR OPSE-
GA NAJPOVOLJNIJIH VREDNOSTI PARAME-
TARA I KARAKTERISTIKA TURBOAGREGA-
TA I BLOK-TRANSFORMATORA U TE KOLU-
BARA B I TE NIKOLA TESLA B3, studija Insti-
tuta Nikola Tesla, Beograd, 2008.
[8] POUZDANOST SAVREMENIH I PERSPEKTIV-
NIH TURBOGENERATORA, pod redakcijom [~a-
stljivog, Kijev, 1978. (na ruskom)
[9] ELEKTRI^NE CENTRALE, No 3, Ukaz MINER-
GO SSSR,1974. (na ruskom)
[10] ELEKTRI^NE CENTRALE, No 2, Ukaz MINER-
GO SSSR, 1975. (na ruskom)
[11] Popovi} D. P., Stanisavljevi} I., Stojkovi} M., ME-
TODOLO[KI I PRAKTI^NI ASPEKTI IZBORA
ODNOSA KRATKOG SPOJA I SINHRONIH RE-
AKTANSI GENERATORAU TE KOLUBARAB I
TE NIKOLA TESLA B3, ~asopis Elektroprivre-
da, br. 2, 2009, str. 1928.
[12] Popovi} D. P., Stanisavljevi} I., Stojkovi} M., IZ-
BOR VREMENSKE KONSTANTE INERCIJE,
TRANZIJENTNIH REAKTANSI I POBUDNOG
SISTEMAAGREGATA U U TE KOLUBARA B I
TE NIKOLA TESLA B 3, 29 Savetovanje CIGRE
Srbija, Zlatibor, 31. maj 6. jun, 2009, referat R
C1-05
[13] Popovi} D. P., UPRAVLJANJE NAPONIMA GE-
NERATORA I NAPONSKO REAKTIVNA STA-
NJAELEKTROENERGETSKIH INTERKONEK-
CIJA, ~asopis Elektroprivreda, br. 1, 2007, str.
1226.
[14] Popovi} D. P., Stojkovi} M., AN EFFICIENT GE-
NERATOR VOLTAGES CONTROL METHOD
FOR IMPROVEMENT OF VOLTAGE-REACTI-
VE STATES IN TRANSMISSION NET-WORK,
FACTA UNIVERSITATIS, Series: Electronics and
Energetics, vol. 21, No. 2, August, 2008, pp. 221-
232.
[15] Popovi} D. P., Stojkovi} M., DINAMI^KI ASPEK-
TI UPRAVLJANJE NAPONIMA GENERATORA
I NAPONSKOREAKTIVNASTANJAELEKTRO-
ENERGETSKIH INTERKONEKCIJA, ~asopis
Elektroprivreda, br. 3, 2007, str. 314.
[16] Popovi} D. P., Stojkovi} M., UPRAVLJANJE NA-
PONIMA GENERATORA U REALNOM VRE-
MENU U CILJU UNAPRE\ENJA NAPONSKO-
REAKTIVNIH STANJA U PRENOSNIM MRE-
@AMA, ~asopis TehnikaElektrotehnika, br. 2,
2008, str. 18.
[17] Popovi} D. P., Stojkovi} M., THE EFFECTS OF
REAL-TIME GENERATOR VOLTAGE CON-
TROL, Me|unarodna konferencija Power Plants
2008, V. Banja, 2831 October 2008.
[18] Popovi} D. P., Stojkovi} M., JEDNAUNAPRE\E-
NA METODA UPRAVLJANJA NAPONIMA GE-
NERATORA U REALNOM VREMENU, ~asopis
Tehnika Elektrotehnika, br. 4, 2009, str. 716.
[19] Popovi} D. P., Stojkovi} M., GENERATOR VOL-
TAGES CONTROL IN REAL-TIME AND VOL-
TAGE-REACTIVE STATE ON INTERCONNEC-
TED LINES, 4th International Conference on Dere-
gulated Electricity Market Issuses in South-Estern
Europe, September 17-18, Belgrade, Serbia
Milo{ Stojkovi} ro|en je 1978. godine u Vranju. Diplomirao je 2004. godine na Energet-
skom odseku Elektrotehni~kog fakulteta u Beogradu, Smer elektroenergetski sistemi. Radi kao
samostalni saradnik u Elektrotehni~kom institutu Nikola Tesla u Centru za elektroenerget-
ske sisteme. Koautor je vi{e studija planiranja prenosnih i distrubitivnih mreà i studija ve-
zanih za dinamiku sistema.
Zoran V. Boòvi} ro|en je 1951. godine u Beogradu, zavr{io ETS[ Nikola Tesla", di-
plomirao 1976. godine na Energetskom odseku Elektrotehni~kog fakulteta u Beogradu.
Od 1978. godine radio u termoelektrani Nikola Tesla" A u Obrenovcu i obavljao poslo-
ve odràvanja kao inènjer izvr{enja, vode}i inènjer, {ef izvr{enja i glavni inènjer.
U periodu od 1997. do 2006. godine obavljao poslove direktora elektrane TENT A.
Od 2006. godine obavlja poslove pomo}nika direktora u Direkciji za proizvodnju ener-
gije JP EPS. U prethodnom periodu u~estvovao u nizu eksperimentalnih istraìvanja u elek-
troenergetskim postrojenjima, kao i na ispitivanjima i uvo|enju monitoringa na elektri~nim ma{inama ve-
likih snaga.
Autor i koautor je niza stru~nih radova i ~lanaka. ^lan je studijskog komiteta STK A1 CIGRE Srbija.
savetnik. Decembra 2008. godine izabran je za redovnog ~lana Jugoslovenske inènjerske akademije u
Odeljenju za elektrotehniku.
Predaje na doktorskim studijama Elektrotehni~kog fakulteta u Beogradu i na master i doktorskim stu-
dijama Fakulteta tehni~kih nauka u Novom Sadu. ^lan je Komisije za sticanje nau~nih zvanja Ministarstva
nauke i tehnolo{kog razvoja Republike Srbije. Autor je preko 80 studija iz problematike planiranja, pogona
i upravljanja elektroenergetskih sistema. Objavio je i dve monografije, jedan ud`benik i preko 200 nau~nih
i stru~nih radova. Razvio je ve}i broj ra~unarskih programa za analizu relevantnih stati~kih i dinami~kih
stanja elektroenergetskih interkonekcija.
27 Milovanovi} N. Zdravko i drugi: Produènje radnog veka opreme termoelektrana u funkciji razvoja elektroenergetike Republike Srpske
Abstract
EXTENSION OF THERMAL POWER PLANT EQUIPMENT OPERATING LIFE AIMED
AT ELECTRIC POWER SECTOR DEVELOPMENT IN THE REPUBLIC OF SRPSKA
The total of installed power in two Thermal-Power Plants (TPP Ugljevik and TPP Gacko) in the region
of Republic of Srpska amounts to 600 MW (threshold power is 555 MW), and the yearly expected produc-
tion is 2800 GWh. The average yearly production in the small and industrial power plants with 14 MW of
installed power equals 72 GWh. The total of installed power for all power plants equals 1356 MW, and
expected yearly production amounts to 5732 GWh. This production covers requirements of customers as far
as the electric energy is concerned (bad conditions in existing economy), and the current excess are sold to
other systems. Considering the age of these facilities and the number of working hours as a part of basic
working lifetime (remaining period is 7-10 years), strategy for energy development in Republic of Srpska
plans to complete their reconstruction in order to extend their working lifetime. Their reliability in extended
Rezime
Ukupna instalisana snaga dve termoelektrane (TE Ugljevik i TE Gacko) na podru~ju Republike Srpske
iznosi 600 MW (snaga na pragu je 555 MW), dok je o~ekivana godi{nja proizvodnja 2 800 GWh. Prose~na
godi{nja proizvodnja u malim i industrijskim elektranama ukupne snage 14 MW iznosi 72 GWh. Ukupna in-
stalisana snaga svih elektrana iznosi 1 356 MW, a o~ekivana prose~na proizvodnja 5 732 GWh. Ova proiz-
vodnja pokriva potrebe kupaca za elektri~nom energijom (lo{e stanje postoje}e privrede), a trenutni vi{ko-
vi se prodaju drugim sistemima. S obzirom na starost ovih objekata i broj odra|enih sati rada u okviru
osnovnog radnog veka (preostali period je 710 godina), strategijom energetskog razvoja Republike Srp-
ske predvi|eno je da se izvr{i njihova rekonstrukcija radi produènja radnog veka. Pri tome, njihova pou-
zdanost u produènom radnom veku mora biti na visokom nivou. Ova ~injenica, proces rekonstrukcije i mo-
dernizacije termoelektrana Republike Srpske radi produènja radnog veka podiè na kvalitativno vi{i nivo.
Zahteva se pristup koji kvantifikuje pouzdanost na sada{njem nivou, optimalno produàva radni vek u teh-
ni~kom i ekonomskom smislu i omogu}ava kontrolu pouzdanosti u budu}oj eksploataciji u unapred zadatim
okvirima. U radu su pokazani metodi koji se predlaù za realizaciju ovog zadatka, aktivnosti koje su do sa-
da realizovane i plan budu}ih aktivnosti na dovr{etku projekta.
Klju~ne re~i: termoelektrane, produènje radnog veka, pouzdanost, energetski razvoj
Produènje radnog veka opreme
termoelektrana u funkciji razvoja
elektroenergetike Republike Srpske
Zdravko N. Milovanovi}
1
, Vera M. [ija~ki-@erav~i}
2
, Du{an B. Milanovi}
3
1
Ma{inski fakultet, Univerziteta u Banjoj Luci, Vojvode Stepe Stepanovi}a 75, Banja Luka, Republika Srpska,
2
Ma{inski fakultet, Univerziteta u Beogradu, Kraljice Marije 16, 11 120 Beograd, Srbija,
3
Vectram, Kapetan Mi{ina 26, 11 000 Beograd, Srbija
kontakt sa autorom preko elektronske adrese: mdravko@urc.rs.ba
Stru~ni rad
UDK: 621.31
1. UVOD
Ukupna instalisana snaga dve termoelektrane
(TE Ugljevik i TE Gacko) na podru~ju Republike
Srpske iznosi 600 MW(snaga na pragu je 555 MW),
dok je o~ekivana godi{nja proizvodnja 2 800 GWh.
Prose~na godi{nja proizvodnja u malim i industrij-
skim elektranama ukupne snage 14 MW iznosi
72 GWh. Ukupna instalisana snaga svih elektrana
iznosi 1 356 MW, a o~ekivana prose~na proizvodnja
5 732 GWh. Ova proizvodnja pokriva potrebe kupa-
ca za elektri~nom energijom (lo{e stanje postoje}e
privrede), a trenutni vi{kovi prodaju se drugim siste-
mima. S obzirom na starost ovih objekata i broj od-
ra|enih sati rada u okviru osnovnog radnog veka
(preostali period je 710 godina), strategijom ener-
getskog razvoja Republike Srpske predvi|eno je da
se izvr{i njihova rekonstrukcija radi produènja rad-
nog veka.
Nezaobilazan deo radnog ciklusa predstavljaju
rekonstrukcija i modernizacija tehni~kih sistema, od-
nosno postupak produènja njihovog radnog veka, uz
dodatno pobolj{anje tehni~ko-tehnolo{ke, ekonom-
ske i ekolo{ke prihvatljivosti. Ovaj postupak je po
svojoj strukturi veoma kompleksan i ~esto se poredi
sa rangom realizacije novog tehni~kog objekta.
Sam proces planiranja i sprovo|enja procesa
produènja radnog veka i eksploatacije postrojenja u
okviru razmatranog sistema realizuje se radi dosti-
zanja visokog nivoa pogonske pouzdanosti (raspolo-
ìvosti), {to podrazumeva definisanje i otkrivanje
mogu}ih izvora za pojavu otkaza sistema. Pri tome
se moraju definisati i mere za otklanjanje i ublaà-
vanje njihovih efekata, a kao kriterijum naj~e{}e se
koristi onaj ekonomski. Ovakav sistemski i sveobu-
hvatni pristup na tehni~kom objektu ili postrojenju
predstavlja nezaobilazan i logi~an proces u radnom
veku objekta.
Povezanost procesa rekonstrukcije i moderniza-
cije na odràvanju tehni~kih sistema, radi ostvarenja
odgovaraju}ih prednosti i pobolj{anja pouzdanosti
sistema daje se kroz slede}e karakteristi~ne elemen-
te: analizu tro{kova vezanih za odràvanje i goto-
vost, odnosno raspoloìvost sistema (kao jedne od
bitnijih karakteristika efektivnosti), odre|ivanje op-
{tih aspekata vezanih za motive i opravdanost proce-
sa produènja radnog veka, kao i definisanje obima
i najoptimalnijeg termina za njegovu realizaciju. Po-
sebno treba izdvojiti uticaj karakteristika pouzdano-
sti i raspoloìvosti objekta sistema na primenu prin-
cipa rekonstrukcije i modernizacije kroz proces
odràvanja sistema, odnosno na sistemski pristup
procesu produènja radnog veka pojedinih njegovih
delova (parni kotao, turbina, generator i sl.).
Radi maksimalno efektivnog kori{}enja prirod-
nih energetskih resursa i potencijala energetskog
sektora Republike Srpske, u okviru studije energet-
skog sektora u BiH, do 2020. godine ura|ena je i de-
limi~no data energetska strategija Republike Srpske,
[2, 3]. Tako|e, u formi nacrta dostavljen je deo pla-
na razvoja energetike Republike Srpske vezan za ka-
rakteristike i stanje energetike u Republici Srpskoj,
[11]. Ove dokumente nisu slu`beno verifikovale
nadle`ne institucije Republike Srpske. Strate{ka
opredeljenja, definisana u ovoj dokumentaciji, pod-
razumevala su: pouzdano snabdevanje elektri~nom
energijom, o~uvanje celovitosti energetskog sistema
na nivou BiH i integraciju sa okolnim zemljama, po-
dizanja stepena korisnosti i obezbe|ivanje odrìvog
razvoja elektroenergetike na bazi novih, savremenih
tehnologija, kao i ublaàvanje negativnog uticaja
postrojenja na ìvotnu sredinu.
U okviru strategije, predvi|a se i produènje
radnog veka postoje}ih kapaciteta termoelektrana u
Republici Srpskoj (RiTE Ugljevik i RiTE Gacko).
S obzirom na to da se strategija zadovoljenja potre-
ba za elektri~nom energijom u velikom obimu osla-
nja na kapacitete sa produènim radnim vekom (re-
vitalizovane), uspe{nost revitalizacije postaje strate-
{ki va`na za pouzdanost snabdevanja elektri~nom
energijom Republike Srpske, kao i za BiH u celini.
2. PROIZVODNJAI POTRO[NJAELEKTRI^NE
ENERGIJE U REPUBLICI SRPSKOJ PREMA
USVOJENOJ ENERGETSKOJ STRATEGIJI
DO 2020. GODINE
Da bi se pravilno procenila uloga postoje}ih ter-
mokapaciteta u okviru produènog radnog veka,
neophodno je sagledati njihov udeo u dana{njoj pro-
working lifetime must be on the highest level. This fact, process of reconstruction and modernisation of
Thermal Power Plants in Republic of Srpska, with the aim to extend working lifetime, moves to qualitatively
higher level. The approach which quantifies reliability on existing level gives optimal extension of working
lifetime in technical and economic sense, thus allows control of reliability in the future exploitation and in
previously set framework. Methods have been shown during work, which are recommended for realisation
of this task, and activities that have been realised so far, as well as the plan for future activities on project
finalisation.
Key words: Thermal Power Plant, extension of working lifetime, reliability, Energy development
izvodnji elektri~ne energije, sagledati budu}e potre-
be, kao i njihovu ulogu u budu}oj proizvodnji.
2.1. Struktura proizvodnog sektora
u Republici Srpskoj
Trenutna struktura pojedinih proizvodnih obje-
kata u ukupnoj proizvodnji elektri~ne energije u Re-
publici Srpskoj pokazana je na slici 1, [1]. U ukup-
noj proizvodnji elektri~ne energije termoenergetska
postrojenja TE Ugljevik I i TE Gacko I u~estvu-
ju sa 54 %.
TE Gacko pu{tena je u pogon 1983. godine, sa in-
stalisanom snagom od 300 MW (na generatoru), tj.
275 MW (na pragu elektrane). Pri tome, raspoloìva
snaga iznosi 255 MW(na generatoru), tj. 237 MW(na
pragu elektrane), sa tehni~kim minimumom koji izno-
si 200 MW(generator), tj. 185 MW(prag elektrane).
O~ekivana godi{nja proizvodnja je oko
1 500 GWh, godi{nji broj sati rada je 6 500. Prose~na
ostvarena proizvodnja do 2008. godine iznosi oko
950 GWh ili 4 500 sati rada godi{nje. Godi{nja potro-
{nja goriva je oko 2,0 miliona tona uglja i 3,3 tone ma-
zuta. Kapacitet rudnika iz koga se elektrana snabdeva
je 2,1 miliona t/godi{nje (PK Gra~anica), pri ~emu re-
zerve u PK Gra~anica iznose oko 5 miliona tona, te je
potrebno ulaganje u otvaranje novog rudnika (trenutno
se radi Studija razvoja energetskog basena Gacko, ko-
ja podrazumeva snabdevanje gorivom u produènom
veku TE Gacko do 2030. godine i otvaranje novog blo-
ka (varijanta sa 1x330 MW, varijanta sa 2x330 MW i
varijanta sa 2x250 MW). Po{to se povr{inski kop Gra-
~anica trenutno nalazi u zavr{noj fazi rada, ili bolje re-
}i u fazi zatvaranja, neophodno je pristupiti otvaranju
povr{inskog kopa Gacko. Preduslov za otvaranje po-
vr{inskog kopa Gacko je izme{tanje reka Gra~anice i
Mu{nice, ~iji se prirodni tokovi nalaze u eksploataci-
onoj zoni kopa. Evidentan je i zaostatak u proizvodnji
otkrivke, {to dodatno optere}uje tro{kove proizvodnje
u poslednjim godinama rada kopa. Preostale bilansne
rezerve uglja na PK Gra~anica iznose 5,2 Mt, {to uz
projektovani eksploatacioni gubitak od 4 %, obezbe-
|uje rad TE Gacko I u naredne dve godine. Prose~na
ogrevna vrednost goriva (uglja) je 8100 kJ/kg, a spe-
cifi~na potro{nja toplote 11 040 kJ/kWh na generato-
ru i 11 520 kJ/kWh na pragu. Trajanje planiranog go-
di{njeg odràvanja je 45 dana za redovni remont, od-
nosno 80 do 90 dana za kapitalni remont. Projektova-
ni vek trajanja termoelektrane je 200000 radnih ~aso-
va. Kako je jedinica bila u pogonu oko 118000 radnih
~asova zaklju~no sa 2008. godinom, teoretski, preo-
stali vek trajanja ve}ine opreme je jo{ oko 82 000 rad-
nih ~asova, tj. oko 12 godina. Me|utim, zbog opera-
tivnih problema u pro{losti, realan preostali vek traja-
nja moè biti zna~ajno kra}i.
TE Ugljevik pu{tena je u pogon 1985. godine, sa
instalisanom snagom od 300 MW (generator), tj.
279 MW(na pragu elektrane). Raspoloìva snaga na
pragu elektrane iznosi 244 MW, dok je tehni~ki mi-
nimum 190 MW. Do 2008. godine elektrana je ostva-
rila ukupno 122 000 sati rada, od projektovanih
200000. Bez rekonstrukcije i modernizacije, elektra-
na moè biti u pogonu do 2022. godine, s tim da tre-
ba imati u vidu da elektrana nije bila u pogonu u
vreme ratnih operacija u BiH. Ostvarena prose~na
godi{nja proizvodnja je oko 1 260 GWh, a o~ekiva-
ni broj sati rada godi{nje je 6 500 sati. Godi{nja po-
tro{nja goriva je oko 1,69 t mrkog uglja i do tri tone
mazuta/nafte. Kapacitet rudnika iz kojeg se elektrana
snabdeva je 1,75 miliona t/godi{nje. Ogrevna vred-
nost goriva je 1016 MJ/kg, a specifi~na potro{nja
toplote 11401 kJ/kWh. Trajanje redovnog godi{njeg
remonta je kao i kod TE Gacko. Predvi|ena je ugrad-
nja postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova, te
produètak radnog veka, uz pove}anje snage elektra-
ne. S druge strane, povr{inski kop Bogutovo Selo je
pri kraju eksploatacije i procena je da jo{ ima uglja
za rad TE Ugljevik do 2015. godine. Zbog toga je
planirano otvaranje novog povr{inskog kopa Uglje-
vik Istok i za tu aktivnost usvojen je Plan aktivnosti
na dugoro~nom snabdevanju ugljem TE Ugljevik I.
Planom su specificirane aktivnosti sa procenjenim fi-
nansijskim sredstvima, zaklju~no sa fazom otvaranja
kopa i prvom godinom eksploatacije uglja (2014. go-
dina). Vrednost radova je procenjena na iznos od
58 miliona KM. Nakon 2015. godine, bi}e potrebna
nabavka nedostaju}e rudarske mehanizacije.
2.2. Scenario razvoja potro{nje elektri~ne
energije u Republici Srpskoj
Studija razvoja energetskog sektora BiH i Re-
publike Srpske izra|ene su u ~etrnaest modula koji
Slika 1. Procentualno u~e{}e pojedinih proizvodnih
objekata u ukupnoj proizvodnji elektri~ne energije u Re-
publici Srpskoj 2007. godine.
TE
Ugljevik
31 %
HE na
Trebi{njici
18 %
HE na Vrbasu
7 %
TE Gacko
23 %
Distributivna i mini HE
2 %
HE na Drini
19 %
su obuhvatili sve sektore i aspekte kori{}enja pri-
marne energije. Modulom 2 Studije razvoja energet-
skog sektora predvi|aju se tri scenarija promene po-
tro{nje elektri~ne energije, [2].
S1 Niì scenario potro{nje elektri~ne energije.
Osnovna odlika ovog scenarija je relativno
spor porast bruto doma}eg proizvoda, {to se
ogleda i u najniòj predvi|enoj potro{nji
elektri~ne energije.
S2 Referentni scenario potro{nje elektri~ne
energije. Osnovna odlika ovog scenarija je
relativno veliki porast bruto doma}eg proiz-
voda, {to se ogleda i najve}oj potro{nji elek-
tri~ne enrgije u odnosu na ostala dva scenari-
ja.
S3 Scenario potro{nje elektri~ne energije uz uzi-
manje u obzir mera u{tede. Osnovna razlika u
odnosu na scenario S2 u tome je {to se u
ovom scenariju pretpostavlja primena odre|e-
nih tehnologija na bazi ve}eg kori{}enja ob-
novljivih izvora energije i pove}anja energet-
ske efikasnosti, koje uti~u na smanjenje po-
tro{nje elektri~ne energije. Po nivou potro{nje
elektri~ne energije, ovaj scenario je izme|u
scenarije S1 i S2, ali ipak bliì scenariju S2.
Dijagramski prikaz promene potro{nje elektri~-
ne energije u Republici Srpskoj do 2020. godine pre-
ma ova tri scenarija dat je na slici 2.
2.3. Uloga termoenergetskog sektora
u strategiji razvoja elektroenergetike
Republike Srpske do 2020. godine
Na osnovu scenarija rasta potreba za elektri~-
nom energijom, Modulom 3 strategije obra|ivani su
izvori elektri~ne energije koji treba da zadovolje po-
trebe pomenutih scenarija, [3]. Njime su definisani
svi izvori elektri~ne energije koji treba da zadovolje
potrebe Republike Srpske do 2020. godine. Za ovu
analizu najinteresantniji je plan zadovoljenja scena-
ria S2 kao najnepovoljnijeg. Dijagram pokrivenosti
proizvodnjom elektri~ne enrgije scenarija S2 poka-
zan je na slici 3.
Na slici 4 ilustrovan je udeo kapaciteta predvi-
|enih za proces produènja radnog veka u proizvod-
nom bilansu Republike Srpske do 2020. godine. Ka-
paciteti predstavljeni na slici 3, koji se odnose na
postoje}e termokapacitete, za period od 2009. godi-
ne pa nadalje u stvari se odnose na rekonstruisana i
modernizovana postrojenja u produènom radnom
veku. U tom smislu, primeri sa slike 4 (17,8 %,
27,4 %, 36,6 % i 24,9 %) ilustruju pove}ani proce-
nat udela u bilansu onog dela proizvodnje koji se
oslanja upravo na rekonstruisane i modernizovane
(revitalizovane) termokapacitete. Od 2018. godine
ulaze na mreù nove termoelektrane, pa se procen-
tualni udeo rekonstruisanih i modernizovanih kapa-
citeta u op{tem bilansu smanjuje.
Sa ove dve slike uo~ava se da rekonstruisani i
modernizovani (revitalizovani) kapaciteti znatno
u~estvuju u energetskom bilansu Republike Srpske,
od oko 10 % godine 2012. pa do 37 %, odnosno sve
do uvo|enja novih kapaciteta 2018. godine, kada se
to u~e{}e smanjuje. Osim toga, strategijom su pred-
vi|ene i gornje vrednosti tro{kova za realizaciju pro-
cesa produènja radnog veka, koje ne smeju biti pre-
kora~ene. Iz ovih razloga, proces produènja radnog
veka podiè se na vi{i kvalitativni nivo u slede}em
smislu.
Pouzdanost termoelektrana u produènom radnom
veku u zadatom intervalu vremena mora biti viso-
2006 2008 2010 2012 2014 2016 2018 2020 2022
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
Scenario S1
Scenario S2
Scenario S3
Godine
Slika 2. Dijagramski prikaz scenarija promene potro{nje
elektri~ne energije u Republici Srpskoj do 2020. godine
5 800
5 600
5 400
5 200
5 000
4 800
4 600
4 400
4 200
4 000
3 800
3 600
2006. 2008. 2010. 2012. 2014. 2016. 2018. 2020. 2022.
Godine
P
o
t
r
o
{
n
j
a

s
t
r
u
j
e

(
G
W
h
)
Scenario S1
Scenario S2
Scenario S3
Slika 3. Bilans proizvodnje elektri~ne energije
u Republici Srpskoj do 2020. godine
za scenario potro{nje S2 [3]
2008.
TE novo Uvoz HE novo
2010. 2012. 2014. 2016. 2018. 2020.
T
W
h
8
6
5
4
3
2
1
0
TE postoje}e HE postoje}e
Potro{nja elek-
tri~ne energije
ka, jer to zahteva njihovo u~e{}e u bilansu. Svaki
nepredvi|eni zastoj, pored svih tro{kova koje do-
datno povla~i za sobom, podrazumeva i intervent-
ni uvoz elektri~ne energije, kao dodatni tro{ak.
Proces produènja radnog veka mora biti obavljen
u okviru ekonomski isplative investicije. To zna~i
da se moraju rekonstruisati i modernizovati isklju-
~ivo podsistemi i komponente koje najvi{e uti~u
na podizanje nivoa pouzdanosti. Naàlost,
TE Gacko i TE Ugljevik imaju stalna ograni~enja
u podizanju projektne instalisane snage, tako da
optimalan program za produènje njihovog rad-
nog veka sa tehno-ekonomskog aspekta mora uva-
ìti i potrebu re{avanja ovih ograni~enja, ~ije re{a-
vanje nije dato u okviru predloènog algoritma ak-
tivnosti.
3. PRISTUP PROCESU PRODU@ENJA RAD-
NOG VEKA
U prvoj polovini 2009. godine zavr{ena je I fa-
za nau~noistraìva~kog projekta Podizanje konku-
rentnosti energetskih i procesnih postrojenja u Re-
publici Srpskoj (uvo|enje asset managementa u
svim aspektima poslovanja), [4]. Moduli svih faza
projekta pokazani su na slici 5. Moduli I do VI, kao
tehni~ko-ekonomski deo projektnih aktivnosti, defi-
ni{u optimizaciju pouzdanosti i raspoloìvosti po-
strojenja. Primenom ovih aktivnosti na termoelek-
tranama koje treba rekonstruisati i modernizovati, a
Slika 4. Udeo proizvodnje elektri~ne energije
iz revitalizovanih termoenergetskih kapaciteta u
energetskom bilansu Republike Srpske do 2020. godine
80
60
40
20
0
2008. 2010. 2012. 2014. 2016. 2018. 2020.
Godine eksploatacije
U
d
e
o

u

b
i
l
a
n
s
u

(
%
)
17,8 % 27,4 %
24,9 %
36,6 %
TE revitalizovane % u proizvodnji
Ostali izvori % u proizvodnji
TE postoje}e bez revitalizacije % u proizvodnji
Slika 5. Algoritam aktivnosti na podizanju konkurentnosti termoenergetskog postrojenja
na na~in ~iji je algoritam pokazan
na slici 6, odre|uje se:
koji sistemi, podsistemi i kompo-
nente najvi{e uti~u na pouzda-
nost i raspoloìvost postrojenja
(odnosi se na uzro~nike nepred-
vi|enih zastoja otkaza);
koji mikromehanizmi stoje u
osnovi uzro~nika otkaza;
koje elemente u procesu produ-
ènja radnog veka treba zameniti
i kojom dinamikom (prethodne
radnje obezbe|uju da broj zame-
njenih komponenata bude mini-
malan);
na kom nivou pouzdanosti su
ostale komponente postrojenja
(kasnija optimizacija strategije
eksploatacije i odràvanja osla-
nja se na ovo znanje).
Na osnovu ovih saznanja mo-
gu}e je realizovati optimalan pro-
gram procesa produènja radnog
veka termoenergetskih postrojenja
sa tehni~ko-ekonomskog aspekta.
4. STANJE
TERMOELEKTRANA
REPUBLIKE SRPSKE
Analogno algoritmu sa slike 6,
jedan od na~ina definisanja krive
starenja postrojenja je i analiza
u~estalosti otkaza. Na slici 7 pokazane su krive u~e-
stanosti otkaza TE Ugljevik I i TE Gacko I, sa kojih
Slika 6. Redosled aktivnosti na razradi programa za pove}anja pouzdanosti
i raspoloìvosti postrojenja kao osnovnih tehni~kih preduslova za podizanje
konkurentnosti postrojenja, [5]
Termoenergetsko postrojenje
Sloèni sistem
Komponente
Podsistem
Kriti~ni
podsistem
1. Kriva starenja
kriva broja otkaza / po-
strojenja u zavisnosti od
perioda eksploatacije
3. Odre|ivanje glavnog
mehanizma o{te}enja
4. Otkrivanje glavnih uzro~nika
o{te}enja
5. Izrada programa ispitivanja,
optimizovanog za celo postroje-
nje, na osnovu definisanih
prioriteta
Izrada programa optimalne
revitalizacije u tehnoeko-
nomskom smislu
Pareto dijagram ra-
spodele otkaza po
komponentama kri-
ti~nog podsistema
Kriti~na
komponeneta
2. Odre|ivanje
kriti~nih
komponenata
Pareto dijagram
raspodjele otkaza po
podsistemima
B
r
o
j

d
o
k
a
z
a
Vrijeme
0
5
10
15
20
25
30
35
U
c
e
s
t
a
l
o
s
t

z
a
s
t
o
j
a

p
o
s
t
r
o
j
e
n
j
a
TE "U TE Ugljevik I
Slika 7. U~estalost otkaza na termoelektranama Republike Srpske, [4]
35
30
25
20
15
10
5
0
1985. 1990. 1995. 2000. 2005.
a) TE Ugljevik I
U
~
e
s
t
a
l
o
s
t

z
a
s
t
o
j
a

p
o
s
t
r
o
j
e
n
j
a
0
10
20
30
40
50
U
c
e
s
t
a
l
o
s
t

z
a
s
t
o
j
a

p
o
s
t
r
o
j
e
n
j
a
TE G
TE Gacko I
35
30
25
20
15
10
5
0
1985. 1990. 1995. 2000. 2005.
a) TE Ugljevik I
U
~
e
s
t
a
l
o
s
t

z
a
s
t
o
j
a

p
o
s
t
r
o
j
e
n
j
a
100
80
60
40
20
0
1.1 1.2 1.3 1.4 1.5 1.6 1.7 1.8 1.9
Uzrok zastoja
a) TE Ugljevik I procentualni udeo svakog od uzro~ni-
ka otkaza u ukupnom broju pojavljivanja otkaza
LEGENDA: 1.1. pucanje cevi grejnih povr{ina kotla, 1.2. otkaz
ostalih elektrokomponenata (za{tite), 1.3. ostalo (lo{e rukovanje,
planski zastoj, mreà), 1.4. zaprljanje grejnih povr{ina, obru{ava-
nje {ljake (~i{}enje kotla), 1.5. otkaz generatora (pobude), 1.6. ot-
kaz od{ljakivanja, 1.7. otkaz napojnih pumpi (napojni sistem),
1.8. parna turbina (sa parovodima), 1.9. kondenzator (vakuum).
U
~
e
s
t
a
l
o
s
t

p
o
j
a
v
e

s
v
a
k
o
g

o
d

u
z
r
o
k
a
t
o
k
o
m

d
o
s
a
d
a
{
n
j
e
g

r
a
d
n
o
g

v
e
k
a

(
%
)
U~estalost svakog od uzro~nika otkaza (%) (TE Ugljevik I)
Kumulativna kriva otkaza (TE Ugljevik I)
100
80
60
40
20
0
K
u
m
u
l
a
t
i
v
n
a

k
r
i
v
a

p
o
j
a
v
e

s
v
a
k
o
g

o
d
u
z
r
o
k
a
100
80
60
40
20
0
1.1 1.2 1.3 1.4
Uzrok zastoja
b) TE Gacko II procentualni udeo svakog od uzro~nika
otkaza u ukupnom broju pojavljivanja otkaza
LEGENDA: 1.1. kotlovsko postrojenje, 1.2. elektri~na mreà,
1.3. ostali uzro~nici, 1.4. turbinsko postrojenje.
U
~
e
s
t
a
l
o
s
t

p
o
j
a
v
e

s
v
a
k
o
g

o
d

u
z
r
o
k
a

t
o
k
o
m
d
o
s
a
d
a
{
n
j
e
g

r
a
d
n
o
g

v
e
k
a

(
%
)
U~estalost svakog od uzro~nika otkaza (%) (TE Ugljevik I)
Kumulativna kriva otkaza (TE Ugljevik I)
100
80
60
40
20
0
K
u
m
u
l
a
t
i
v
n
a

k
r
i
v
a

p
o
j
a
v
e

s
v
a
k
o
g

o
d
u
z
r
o
k
a
100
80
60
40
20
0
1.1 1.2 1.3
Uzrok zastoja
c) TE Ugljevik I procentualni udeo trajanja otkaza
svakog od uzro~nika u ukupnom broju nepredvi|enih
zastoja
LEGENDA: 1.1. pucanje cevi grejnih povr{ina kotla, 1.2. otkaz
ostalih elektrokomponenata (za{tite) 1.3. ostalo (lo{e rukovanje,
pobuda, mreà itd.).
Primedba: vreme utro{eno na ~i{}enje nije u{lo u vreme nepred-
vi|enih zastoja jer su te aktivnosti obavljane u okviru popravki,
remonta ili nege bloka.
Slika 8. Razvrstavanje otkaza Pareto metodom [4]
U
~
e
s
t
a
l
o
s
t

p
o
j
a
v
e

s
v
a
k
o
g

o
d

u
z
r
o
k
a

u
u
k
u
p
n
o
m

t
r
a
j
a
n
j
u

n
e
p
r
e
d
v
i
|
e
n
i
h

z
a
s
t
o
j
a
t
o
k
o
m

d
o
s
a
d
a
{
n
j
e
g

r
a
d
n
o
g

v
e
k
a

(
%
)
Udeo trajanja pojedina~nog otkaza u ukupnom vremenu
nepredvi|enih zastoja (%)
Kumulativna kriva otkaza
100
80
60
40
20
0
K
u
m
u
l
a
t
i
v
n
a

k
r
i
v
a

p
o
j
a
v
e

s
v
a
k
o
g

o
d
u
z
r
o
k
a
100
80
60
40
20
0
1.1 1.2 1.3 1.4
Uzrok zastoja
d) TE Gacko I procentualni udeo trajanja otkaza
svakog od uzro~nika u ukupnom broju nepredvi|enih
zastoja
LEGENDA: 1.1. ostali uzrocnici (zaprljanje grejnih povr{ina,
obru{avanje {ljake i ~i{}enje kotla), 1.2. kotlovsko postrojenje,
1.3. elektri~na mreà, 1.4. turbinsko postrojenje.
U
~
e
s
t
a
l
o
s
t

p
o
j
a
v
e

s
v
a
k
o
g

o
d

u
z
r
o
k
a

u
u
k
u
p
n
o
m

t
r
a
j
a
n
j
u

n
e
p
r
e
d
v
i
|
e
n
i
h

z
a
s
t
o
j
a
t
o
k
o
m

d
o
s
a
d
a
{
n
j
e
g

r
a
d
n
o
g

v
e
k
a

(
%
)
Udeo trajanja pojedina~nog otkaza u ukupnom vremenu
nepredvi|enih zastoja (%)
Kumulativna kriva otkaza
100
80
60
40
20
0
K
u
m
u
l
a
t
i
v
n
a

k
r
i
v
a

p
o
j
a
v
e

s
v
a
k
o
g

o
d
u
z
r
o
k
a
se vidi da su oba postrojenja u{la u stadijum ubrza-
nih otkaza, koji pokazuje da je sprovo|enje procesa
produènja radnog veka neophodno. Dalja analiza
zahteva razvrstavanje uzro~nika na na~in koji izdva-
ja one uzro~nike koji izazivaju vi{e od 80 % otkaza
(Pareto metodologija).
Na slici 8 pokazane su Pareto krive TE Ugljevik I
i TE Gacko I. Uo~ava se da je kotlovsko postrojenje
uzro~nik najve}eg broja otkaza na obe termoelektra-
ne i sa aspekta broja pojava otkaza i sa aspekta tra-
janja otkaza. Sa slike 8 d, koja razvrstava otkaze po
trajanju, u TE Gacko I, ispred pucanja cevi kotlov-
skog postrojenja, po duìni trajanja nalaze se otkazi
usled tehnolo{kih problema izazvanih konstrukcio-
nim nedostacima kotla, koji se odraàvaju na eks-
ploatacione otkaze.
Prikazane slike dovoljno su reprezentativne za
zaklju~ak kako su kotlovska postrojenja u obe ter-
moelektrane osnovni uzro~nici otkaza, ~ime se svr-
stavaju u prvi plan primene rekonstrukcije i moder-
nizacije u procesu produènja njihovog radnog veka.
4.1. Uzroci pada pouzdanosti i raspoloìvosti
TE Ugljevik I
Odre|eni problemi, koji se javljaju u radu kotlov-
skog postrojenja, analizirani su i kvantifikovani, [1].
Rezultati merenja odre|enih veli~ina u loì{tu kotla,
kao {to su: temperature plamena i gasa, padaju}ih
toplotnih flukseva, primarnih toplotnih flukseva i iz-
ra~unatog koeficijenta toplotne efikasnosti ekran-
skih grejnih povr{ina, pokazali su slede}e tehnolo-
{ke uzroke pada pouzdanosti i raspoloìvosti postro-
jenja.
U loì{tu kotla vladaju visoke temperature
(1 0001 375 C, mereno opti~kim pirometrom),
{to dovodi do pojave intenzivnog za{ljakivanja na
pove}anim optere}enjima ve}im od 250 MW.
Neposredno uza zidove loì{ta (na udaljenosti 0,5 m
od zida) izmerene su visoke temperature, i do
1 230 C, koje su nepovoljne sa stanovi{ta intenzi-
teta za{ljakivanja.
Ugra|eni plafonski mera~i temperature u okret-
nim komorama kotla P-64 registruju temperature
niè i do 100 C od stvarnih vrednosti, registrova-
nih aspiracionim sondama (i u eksploataciji je na-
vedena konstatacija dala pozitivne rezultate, pri
izradi reìmske karte).
Padaju}i toplotni fluksevi prate izmerene tempera-
ture i relativno su visoki (60170 kW/m
2
).
Primarni toplotni fluksevi su mali i iznose od 9 do
117 kW/m
2
, zavisno od mesta.
Koeficijent toplotne efikasnosti ekrana je dosta ni-
zak i za ogrevnu povr{inu u zoni gorionika iznosi
= 0,38 0,50.
Uticaj ovih tehnolo{kih nedostataka ima za po-
sledicu:
nemogu}nost trajnog rada kotla termobloka na no-
minalnom optere}enju sa ugljem garancijske ka-
rakteristike;
prekomerno zaprljanje ekranskih loì{nih povr{i-
na i konvektivnih grejnih povr{ina kotla, koje se
prljaju i zasipaju i pri optere}enjima niìm od no-
minalnog, te uslovljavaju obustavu rada termoblo-
ka;
zaprljanje u vidu zasipanja konvektivnih ogrevnih
povr{ina i njenih svetlih otvora za prolaz dimnih
gasova posledica je njihove lo{e konstrukcije ({a-
hovski raspored cevi) i drugo;
za{ljakivanje, odnosno zaprljanje grejnih povr{ina
u loì{nom prostoru posledica je, pre svega, karak-
teristika uglja koje nisu uvaène prilikom projek-
tovanja kotlovskog postrojenja (nezavisno od toga
da li je garantno po toplotnoj mo}i ili nije). Su{ti-
na je u nedostatku iskustva u kori{}enju uglja sa
niskim sadràjem kalcijuma (TE Gacko) i sumpo-
ra (TE Ugljevik), odnosno primene neadekvatnog
koncepta konstrukcije kotla i lo`nog ure|aja;
gubitak grejne povr{ine i nepostizanje zahtevane
produkcije usled za{ljakivanja i zaprljanja.
Pored pomenutih aerodinami~kih, postoji i niz
drugih nepovoljnih uslova u gasnom traktu kotla,
koji dovode do intenzivnog prljanja grejnih povr{i-
na.
Loì{te sa sistemom naspramnog loènja (gori-
onici ugljenog praha sa bo~nih strana), sa izraènim
pravougaonim popre~nim presekom, dovodi do raz-
bijanja grani~nog temperaturnog sloja uza zidove
ekranskog dela, {to ima za posledicu pojavu veoma
visokih temperatura uza zidove ekrana loì{ta u zo-
ni gorionika i iznad u zoni dogorevanja. Takvi uslo-
vi su idealni za pojavu za{ljakivanja.
Za{ljakivanje ometa proces prenosa toplote, re-
meti bilans loì{ta i na izlazu iz loì{ta, uz porast
temperature du` loì{ta i na izlazu iz loì{ta, uz
me|usobno poja~avanje uticaja. Zbog svega nave-
denog, studijom izvodljivosti potvr|ena je tehni~-
ko-tehnolo{ka, finansijska, trì{na i dru{tvena
opravdanost projekta rekonstrukcije i modernizacije
kotla P-64 bloka TE Ugljevik I.
Usled navedenih uzroka, neminovno dolazi do
degradacije svojstava materijala cevnog sistema
kotla. To ima za posledicu pucanje cevi, {to je identi-
fikovano na slici 8. a), kao osnovni uzrok pada pou-
zdanosti i raspoloìvosti. Me|utim, kvalitet vo|enja
procesa u kotlu, kako sa gasne strane, tako i sa strane
radnog fluida, uslovljava stepen ove degradacije [6].
Tako se moè desiti (kao u ovom slu~aju) da, usled
odvijanja nepovoljnih procesa tokom eksploatacije,
materijal pre vremena pretrpi o{te}enja (odnosi se
pre svega na pad odre|enih svojstava, koja nastaju
tokom mnogo duèg vremena provedenog u eksplo-
ataciji), {to rezultira skra}enjem radnog veka u od-
nosu na predvi|eni. U ovakvom slu~aju neophodno
je utvrditi fizi~ke uzroke ubrzane degradacije svoj-
stava materijala, a radi korekcije i optimizacije od-
vijanja procesa u postrojenju. Po{to je, ~esto, nemi-
novna upotreba uglja vrlo razli~itih sastava tokom
eksploatacije, koji ne odgovaraju sastavu goriva za
koje je kotao projektovan, mora se obratiti posebna
pa`nja na pripremu goriva, kao i na vo|enje procesa
sagorevanja u loì{tu, a u cilju prevencije pojave na-
slaga na metalu cevnog sistema kotla.
4.2. Uzroci pada pouzdanosti i raspoloìvosti
TE Gacko I
U slu~aju termoelektrane Gacko I, rezultati de-
taljnije analize pokazali su da su osnovni uzro~nici
pada pouzdanosti i raspoloìvosti plafonski pregre-
ja~i ZPP, iz slede}ih razloga [7]:
pojave prslina na ubodima komora pregreja~a par-
nog kotla;
kratkotrajna termi~ka pregrevanja;
prsline na ve{aljkama petlji (konstrukcioni deo
pregreja~a);
dugotrajna termi~ka pregrevanja;
interkristalna korozija;
za~epljenja cevi koja su se javila 2007. godine.
Problemi koje je slu`ba odràvanja imala, u od-
nosu na ovaj podsistem parnog kotla, obuhvatali su
odre|ena pitanja, kao {to su: procena stanja materi-
jala cevi, uzroci njihove deformacija, pojava taloga,
re{avanje odre|enih konstrukcionih problema, kao
{to je cevni ubod u komoru i sli~no.
Predlozi mogu}ih re{enja tehnolo{kih proble-
ma, koji su izazavali pad pouzdanosti i raspoloìvo-
sti na TE Gacko I, treba da idu u pravcu re{enja pro-
mene na~ina organizacije sagorevanja, kao i posle-
dica vezanih za to pitanje:
dogradnje dodatnog sistema novog efikasnijeg
oduvavanja u odnosu na postoje}i sistem;
sniènje temperature na izlazu iz loì{ta;
izjedna~avanja toplotnog optere}enja pri pu{tanju
kotla u pogon;
pobolj{anja reìma sagorevanja.
5. AKTIVNOSTI NA REALIZACIJI
OPTIMIZACIJE
Polaze}i od zadataka procesa produènja rad-
nog veka termoenergetskih kapaciteta u Republici
Srpskoj za zadovoljenjem potreba u kapacitetu datih
na slici 4, sa unapred zadatom pouzdano{}u postro-
jenja u eksploataciji i uz tro{kove koji planiranu in-
vesticiju ~ine isplativom tokom eksploatacije u pro-
duènom radnom veku, neophodno je dodatno inve-
stirati u podizanje ekolo{kih karakteristika postroje-
nja, u skladu sa dobijenim privremenim ekolo{kim
saglasnostima i obavezama koje su u njima definisa-
ne. Zato je proces produènja radnog veka postoje-
}ih termoenergetskih postrojenja sloèna investicio-
na aktivnost, ~iji tehni~ki aspekt mora biti posebno
optimiziran.
0
0,1
0,2
0,3
0,4
0,5
0,6
0,7
0,8
t
t
Slika 9. Optimizacija odnosa pouzdanost postrojenja tro{kovi eksploatacije i odràvanja, [8]
0,8
0,7
0,6
0,5
0,4
0,3
0,2
0,1
0
0,70 0,75 0,80 0,90 1,00 0,85 0,95
tro{kovi preventive
tro{kovi zastoja
ukupni tro{kovi
korektivno odràvanje
po
korektivno odràvanje
Nivo pouzdanosti %
ukupni tro{kovi
tro{kovi preventive
tro{kovi zastoja
Korelacija tro{kova i pouzdanosti
T
r
o
{
k
o
v
i

(
e
v
r
o
c
e
n
t
/
k
W
h
)
5.1. Potreban nivo pouzdanosti u eksploataciji
Nivo pouzdanosti postrojenja u eksploataciji je
ulazni podatak za proces optimizacije i sluì kao cilj
koji treba dosti}i. Na osnovu njega se optimiziraju
zaklju~ci statisti~ke analize predistorije eksploataci-
je i odràvanja. Do ovog podatka dolazi se pore|e-
njem sa najboljom praksom (benchmarking). U slu-
~aju termoelektrana Republike Srpske, ali samo sa
aspekta pouzdanosti u eksploataciji, moè posluìti
pore|enje sa pouzdano{}u ~iji je nivo optimiziran na
termoelektrani Obrenovac B, [8].
Optimalna pouzdanost zavisi od tro{kova eks-
ploatacije i odràvanja, kako je pokazano na slici 9.
Uo~ava se da je optimalna vrednost izme|u 90 i 95 %
u zavisnosti od èljenog nivoa ulaganja sredstava u
eksploataciju i odràvanje. Usvojeni nivo pouzdano-
sti je ulazni podatak za optimizaciju procesa rekon-
strukcije i modernizacije za produèni radni vek ter-
moenergetskih postrojenja, kao nivo koji treba
ostvariti u zadatom budu}em periodu eksploatacije.
5.2. Dosada{nje aktivnosti na optimizaciji
revitalizacije
Aktivnostima vezanim za nau~noistraìva~ki
projekat zavr{en je najve}i deo aktivnosti iz modula
I do IV, slika 6, [4].
Obra|eni su otkazi i analizirana njihova u~esta-
lost. Kao {to je napomenuto (slika 7), oba postro-
jenja u{la su u stadijum u~estalih otkaza koji sve-
do~i o neophodnosti procesa produènja radnog
veka termoenergetskih postrojenja u Republici
Srpskoj.
Rangirani su otkazi u prvom pribliènju (slika 8),
~ime se izdvajaju podsistemi i komponente koji su
izazivali najvi{e problema.
Definisani su osnovni tehnolo{ki uzro~nici pada
pouzdanosti i raspoloìvosti postrojenja.
5.3. Aktivnosti na optimizaciji u okviru procesa
produènja radnog veka
termoelektrana koje tek treba obaviti
Prema algoritmu pokazanom na slici 6, sa
aspekta procesa produènja radnog veka termoelek-
trana Republike Srpske, potrebno je uraditi slede}e
aktivnosti (oblasti pokrivenih modulima V i VI).
Realizacija detaljne analize otkaza po komponen-
tama podsistema. Pored u~estalosti pojave, otkazi
se moraju rangirati jo{ po trajanju i veli~ini {tete
koju su proizveli (u najkompleksnijem smislu od
tro{kova radne snage za popravku do vrednosti ne-
isporu~enog proizvoda).
Razvrstavanje uzro~nika otkaza po komponenta-
ma, po {teti koju su proizveli i po trajanju zastoja.
Otkrivanje mikromehanizama koji su doveli do ot-
kaza komponenata.
Procena pouzdanosti postrojenja na makronivou.
Ta procena zasniva se na modelu pouzdanosti po-
strojenja oformljenog od najkriti~nijih kompone-
nata. To je, s druge strane, i model postrojenja sa
aspekta revitalizacije jer se zamenom kriti~nih
komponenata (dinamikom koju sami odaberemo)
u modelu moè prera~unati pouzdanost celog po-
strojenja.
Program ispitivanja celog postrojenja, optimiziran
na osnovu prethodne analize i iskustva sa drugih
sli~nih postrojenja. Rezultati ovih ispitivanja daju
kona~nu sliku o potrebama i tempu izvo|enja re-
vitalizacije i onih komponenata koje do sada nisu
predstavljale problem sa aspekta pouzdanosti i
raspoloìvosti.
5.4. Neophodne aktivnosti koje nisu direktno
vezane za proces revitalizacije
Aktivnosti koje se ne odnose direktno na revita-
lizaciju, a neophodno je da budu izvedene, odnose
se pre svega na:
podizanje nivoa energetske efikasnosti postrojenja
i otklanjanje tehnolo{kih problema. Prethodne stu-
dije o ekonomskoj opravdanosti za TE Ugljevik I
ura|ene su ([9]) i sredstva za realizaciju odobrena.
Za TE Gacko I tek treba da se razrade tehnolo{ka
pobolj{anja kotla;
podizanje ekolo{kog nivo postrojenja. Predinve-
sticione studije za TE Ugljevik I ura|ene su [10] i
sredstva za realizaciju odobrena. Za TE Gacko tre-
ba da se razradi uvo|enje sistema za pre~i{}avanje
otpadnih voda.
6. ZAKLJUÂK
Na osnovu postavke re{enja problema vezanih
za proce produènja radnog veka termoelektrana
Republike Srpske, izvr{enih i predvi|enih aktivnosti,
moè se zaklju~iti slede}e.
Trenutno stanje postrojenja analizirano je metodi-
ma statistike pouzdanosti u tehni~ko-ekonomskom
smislu, optimiziraju}i nivo produènja radnog ve-
ka i tempo kojim }e ova aktivnost biti izvedena da
bi se zadovoljila dva osnovna uslova: zadati nivo
pouzdanosti, zadat finasijski okvir za predvi|eni
proces produènja radnog veka. Pored ovog, uz
ulaganje dodatnih sredstava, podi}i }e se nivo
energetske i ekolo{ke efikasnosti postrojenja.
Na ovaj na~in, energija na koju se ra~una iz re-
konstruisanih i modernizovanih termoelektrana u
energetskoj strategiji Republike Srpske (slika 3),
bi}e isporu~ivana sa kvantifikovanim nivoom pou-
zdanosti. Tako rekonstrukcija sa modernizacijom
termoelektrana u Republici Srpskoj postaje kon-
trolisani segment energetskog razvoja zemlje.
Kontrolisan i optimiziran proces produènja rad-
nog veka mora biti podràn efikasnim upravlja-
njem preostalog radnog veka rekonstruisanih i
modernizovanih termoelektrana u samom procesu
eksploatacije. U tom smislu, potrebno je definisa-
ti program odràvanja koji bi na optimalan na~in
upravljao pouzdano{~u i raspoloìvo{}u postroje-
nja kroz kontinuiranu kontrolu preostalog radnog
veka komponenata postrojenja.
Na kraju, u uslovima deregulisanog trì{ta elek-
tri~nom energijom, koje je uvedeno na ove prosto-
re i ~ija relizacija je u toku, od primarnog zna~a-
ja postaje upravljanje osobinama konkurentnosti
energetskih postrojenja. To se odnosi i na nova i
na revitalizovana postrojenja. Ovakvo upravljanje
podrazumeva uvo|enje asset managementa,
kao sistema upravljanja energetskim postrojenji-
ma na efikasan na~in sa aspekta konkurentnosti,
~iji je algoritam pokazan na slici 5.
7. LITERATURA
[1] ***: PRETHODNA PROCJENA PREOSTALOG
@IVOTNOG VIJEKA TERMOELEKTRANE
UGLJEVIK, Institut za gra|evinarstvo IG Banja
Luka, PC Trebinje, Trebinje, 2009, 25 str.
[2] ***: STUDIJA ENERGETSKOG SEKTORA U
BIH, Modul 2 Potro{nja elektri~ne energije,
ESSBIH, Tre}i projekat obnove EES, Bosna i Her-
cegovina, 2007, 140 str.
[3] ***: STUDIJA ENERGETSKOG SEKTORA U
BIH, Modul 3 Proizvodnja elektri~ne energije,
ESSBIH, Tre}i projekat obnove EES, Bosna i Her-
cegovina, 2007, 148 str.
[4] Z. N. Milovanovi}, V. [ija~ki-@erav~i}, D. Milano-
vi}, S. Borojevi}: PREDLOG MERA I AKTIVNO-
STI NA UVO\ENJU OPTIMALNOG UPRAV-
LJANJA POKAZATELJIMA KONKURENTNO-
STI ENERGETSKIH I PROCESNIH POSTROJE-
NJA (UVO\ENJE ASSET MANGEMENTA)
NA NAJVI[EM NIVOU FAZA I, Nau~noistraì-
va~ki projekat sufinansiran od Ministarstva nauke i
tehnologije (06/6-020/961-56/08 od 24. 10. 2008),
Ma{inski fakultet univerziteta u Banjoj Luci, Banja
Luka, 2009. godine, 175 str.
[5] V. [ija~ki-@erav~i}, G. Baki}, M. \uki}, D. Mila-
novi}, B. An|eli}, POUZDANOST U RADU TER-
MOENERGETSKIH POSTROJENJA, Energija,
br. 1, VII, V 2005, 8 str.
[6] V. [ija~ki-@erav~i}, M. Radovi}, Z. Stamani},
G. Baki}, M. \uki}: STUDIJAO STANJU META-
LA DELOVA POSTROJENJATE KOSTOLAC A,
bloka 1, 100 MW, kotla 6, sa mi{ljenjem o daljoj
upotrebljivosti komponenata, Ma{inski fakultet
1997, 8 str.
[7] M. Doder, D. Jeremi}: ZPP NA KOTLU TE GAC-
KO I PROBLEMATIKA I PREDLOG POBOLJ-
[ANJA, Gacko, decembar 2007, 39 str.
[8] D. Markovi}, SISTEM ODR@AVANJA TERMO-
ELEKTRANE ORIJENTISAN KA POUZDANO-
STI, Conference TENT B 2000, 23. 1027.
10. 2000. god., Obrenovac, 2000, 8 str.
[9] ***: Tehniko ekonomi~eskoe predloènie na
provedenii rabot po modernizacii kotloagre-
gata P-64 TS Uglevik, Podolsk 2006,
10 str.
[10] ***: STUDIJA IZVODLJIVOSTI O IZGRADNJI
SISTEMA ODSUMPORAVANJA DIMNOG GA-
SA NA TERMOELEKTRANI UGLJEVIK U
REPUBLICI SRPSKOJ, BiH, Institut za gra|evi-
narstvo IG Banja Luka, PC Trebinje, Trebinje,
2009, 96 str.
Zdravko N. Milovanovi} je ro|en 29. 9. 1963. godine u mjestu Drijen, op{tina Derven-
ta, SR BiH. Osnovnu {kolu je zavr{io u Drijenu i Kalenderovcima, a gimnaziju u Derventi.
Ma{inski fakultet zavr{io je u Sarajevu 1988. godine. Postdiplomski studij je upisao u Sara-
jevu na smjeru procesna tehnika, a isti okon~ao u Banjoj Luci na smjeru Termotehnika, od-
branom magistarskog rada pod nazivom Optimizacija industrijsko - toplifikacione energane
na primjeru fabrike Incel i grada Banja Luka i mentorstvom profesora dr Dragomira Mili-
~i}a. U periodu od 1998. godine pa do 2001. godine anga-òvan je kao vi{i asistent na Ma-
{inskom fakultetu na predmetu Osnovi termoenergetike (ranije Termoenergetska postrojenja).
Doktorsku disertaciju Modifikovana metoda za procjenu optimalne pouzdanosti kondenzacione
termoelektrane pod mentorstvom profesora dr Dragomira Mili~i}a i akademika profesora dr Ljubi{e Pa-
pi}a odbranio je po~etkom 2001. godine na Ma{inskom fakultetu u Banjoj Luci.
Vera [ija~ki-@erav~i} ro|ena je u Beogradu 1948. godine, gde je zavr{ila osnovnu {kolu,
gimnaziju i Tehnolo{ko-metalur{ki fakultet 1971. na Smeru metalurgija. Magistrirala je
1976. a doktorirala 1986. godine na istom smeru. Od 1975. godine je zaposlena kao asistent
na Katedri za ma{inske materijale na Ma{inskom fakultetu u Beogradu, gde je od 1998. god.
redovni profesor. ^lan je vi{e stru~nih udruènja. Autor je ~etiri ud`benika, dve monografije,
preko 15 nau~noistraìva~kih projekata i studija, 33 zna~ajna autorizovana elaborata, ek-
spertiza i sli~nih dokumenata i preko 60 radova objavlenih u stranim i doma}im ~asopisima
i zbornicima. Specijalnost su joj: zaostali naponi, problemi pona{anja materijala u eksploataciji u smislu
procene grani~nih eksploatacioni stanja i rizika od havarija, pouzdanost materijala i postrojenja u eksplo-
ataciji, problemi kontrole materijala i odràvanja.
Du{an B. Milanovi} ro|en je 1958. godine u Beogradu, gde je zavr{io osnovnu {kolu,
gimnaziju i Ma{inski fakultet 1985. godine. Specijalizirao je 1992. godine na Smeru za zava-
rivanje a magistrirao 1996. godine na Smeru ma{inski materijali i zavarivanje. Radio je u
Termoelektru, Janku Lisjaku a trenutno je zaposlen u Vectramu. Od 1989. godine je
spoljni saradnik RJ 1204 na Katedri za ma{inske materijale i sagorevanje Ma{inskog fakul-
teta u Beogradu. Specijalnost su mu pouzdanost materijala u eksploazaciji, problemi pouzda-
nosti TE i procesnih postrojenja, Asset Management ovih postrojenja i projektovanje ter-
motehni~kih i termoenergetskih sistema. Autor je i koautor 35 nau~nih radova, saradnik na 13 studija i vo-
de}i projektant na vi{e stotina objekata u zemlji i inostranstvu.
U svom dosada{njem radu dr Zdravko N. Milovanovi} je objavio i publikovao u doma}im i stranim
stru~nim ~asopisima, zbornicima radova sa savjetovanja i monografijama preko 130 nau~no-stru~nih ra-
dova, informacija i saop{tenja. Autor je 4 monografije (Optimizacija pouzdanosti termoelektrana, Energet-
ske ma{ine-Parne turbine, Energetske ma{ine-Termodinami~ke i strujne osnove toplotnih turboma{ina,
Odràvanje i pouzdanost tehni~kih sistema), a u pripremi je izdavanje jo{ 1 monografije (Eneregetrske ma-
{ine-Parne turbine za kogenerativnu proizvodnju energije) i 1 univerzitetskog ud`benika (Termoenergetska
postrojenja).
Trenutno je angaòvan na Ma{inskom fakuletu u Banjoj Luci u svojstvu Vanrednog profesora na pred-
metu Toplotne turboma{ine, Osnove odràvanja tehni~kih sistema, Odràvanje, Osnove termoe-
nergetike (ranije Termoenergetska postrojuenja) i Pumpe i ventilatori.
39 ]iri} M. Rade i drugi: Analiza rada niskonaponskih mreà sa sinhronim generatorima
Abstract
ANALYSIS OF THE LOW VOLTAGE NETWORKS WITH SYNCHRONOUS GENERATORS
This paper presents some aspects of integration of the synchronous generators into the low voltage di-
stribution networks. An assessment of impact of the distributed generators on the overall performances of
the low voltage network in steady state and after the faults is performed. Results obtained from case study
using real-life low voltage network, are presented and discussed.
Key words: low voltage network, distributed generators, system performance
Rezime
Ovaj ~lanak se bavi nekim aspektima integracije sinhronih generatora u niskonaponske distributivne
mreè. Procenjen je uticaj malih generatora na performanse sistema u niskonaponskoj mreì u stacionar-
nom stanju posle kvara. Prikazani su i komentarisani rezultati analize tipi~ne niskonaponske distributivne
mreè kod malih generatora za kombinovanu proizvodnju toplotne i elektri~ne energije.
Klju~ne re~i: niskonaponska mreà, distribuirani generatori, performanse sistema
Analiza rada niskonaponskih mreà
sa sinhronim generatorima
Rade M. ]iri}
1
i Nikola Lj. Rajakovi}
2
1
Vlada Autonomne Pokrajine Vojvodine, Pokrajinski sekretarijat za nauku i tehnolo{ki razvoj,
Bulevar Mihajla Pupina 16, 21 000 Novi Sad, Srbija
2
Univerzitet u Beogradu, Elektrotehni~ki fakultet, Bulevar kralja Aleksandra 73, 11 000 Beograd, Srbija
kontakt sa autorom preko elektronske adrese: Rade.Ciric@vojvodina.gov.rs
Stru~ni rad
UDK: 621.05; 621.31; 621.313.322
1. UVOD
Od devedesetih godina pro{log veka svedoci
smo zna~ajnih promena u eksploataciji elektroener-
getskih sistema kao rezultata integracije distribuira-
nih generatora (DG) na srednjem (SN) i niskom na-
ponu (NN). Poslednjih godina ova promena uo~ava
se uglavnom zbog priklju~enja velikog broja gene-
ratora u SN mreì. U godinama koje dolaze to }e se
desiti i u NN mreàma usled priklju~enja velikog
broja modularnih generatorskih jedinica, koje formi-
raju novi tip elektroenergetskih sistema, tzv. mikro-
mreè (MicroGrids). Mikromreè mogu biti priklju-
~ene na glavnu elektrodistributivnu mreù ili raditi
potpuno autonomno u ostrvskom radu ako su izolo-
vane od mreè.
Mikromreè mogu uklju~iti vi{e tipova izvora,
kao {to su gorivne }elije, vetrogeneratori, fotona-
ponski sistemi, mikroturbine na gas ili biogoriva i
dr. Me|u aplikacijama koje najvi{e obe}avaju su
svakako kombinovana postrojenja za proizvodnju
toplotne i elektri~ne energije (CHP) relativno male
snage, koja u znatnoj meri pove}avaju efikasnost
elektroenergetskog sistema.
Novi scenario eksploatacije NN mreà zahteva
dodatna istraìvanja na vi{e nivoa kako bi se iskori-
stile sve mogu}nosti koje pruàju ovi mali izvori, ali
i da bi se razvila efikasna strategija za upravljanje
mikromreàma. Izme|u ostalih, ova istraìvanja
obuhvataju:
modelovanje mikroizvora,
razvoj sistema za nadzor i upravljanje,
analizu uticaja mikromreè na elektroenergetski
sistem,
analizu kvaliteta elektri~ne energije,
analizu pouzdanosti mreè,
koordinaciju za{tite i analizu sigurnosti ljudi i
opreme,
razvoj sistema komunikacija,
kreiranje podsticajnih mera za razvoj mikromreà
na trì{tu energije, i
definisanje standarda za priklju~enje novih izvora
na mreù.
Istraìvanja su pokazala da generatori zna~ajno
uti~u na mreù na koju su priklju~eni [1] [2]. U vi{e
radova prikazani su razli~iti aspekti integracije ge-
neratora u NN mreù [3], [4], [7], [8], [9], [10], a is-
kustvo je pokazalo da mogu izazvati tehni~ke pro-
bleme.
Cilj ovog rada je procena uticaja malih sinhro-
nih generatora na osnovne performanse sistema u
tipi~noj NN mreì. U skladu s navedenom klasifika-
cijom, rad spada u grupu istraìvanja uticaja mikro-
mreà na elektroenergetski sistem radi unapre|enja
koordinacije za{tite i sigurnosti ljudi i opreme. U ra-
du su prikazani i komentarisani rezultati analize ti-
pi~ne hipoteti~ke NN distributivne mreè kod sin-
hronih generatora za kombinovanu proizvodnju to-
plotne i elektri~ne energije na gasni pogon (CHP).
^lanak je organizovan na slede}i na~in. Prvi
deo je uvodni, a u drugom je ukratko opisana prime-
njena metodologija za analizu rada mreè. U tre}em
delu prikazana je test-mreà, dok su u ~etvrtom izlo-
èni rezultati analize NN mreè sa generatorom i
bez generatora i procenjen uticaj generatora na per-
formanse sistema. U petom delu data su zaklju~na
razmatranja, a u {estom je navedena kori{}ena lite-
ratura.
2. METODOLOGIJA ZAANALIZU MRE@A
U ovom delu ukratko je opisana primenjena
metodologija za analizu distributivnih mreà sa ge-
neratorima.
2.1. Tokovi snaga
Osnovna aplikacija za istraìvanje uticaja gene-
ratora u distributivnim mreàma je prora~un tokova
snaga i naponskih stanja. U principu, generatori mo-
gu biti priklju~eni na mreù na jedan od slede}ih na-
~ina:
paralelno sa distributivnim vodom, pri ~emu gene-
rator napaja potro{a~e sa nepromenljivom aktiv-
nom i reaktivnom snagom,
injektiraju}i snagu sa specifikovanim faktorom
snage i
injektiraju}i snagu sa specifikovanim naponom u
generatorskom ~voru.
Prilikom prora~una tokova snaga u mreì u pr-
va dva navedena slu~aja ~vor sa generatorom moè
biti predstavljen kao PQ ~vor. To zahteva samo ma-
lu modifikaciju u standardnom algoritmu za prora-
~un tokova snaga: zapravo struja se injektira u ~vor.
Kada generator kontroli{e moduo napona u ~voru u
kojem je priklju~en, ovaj ~vor je neophodno mode-
lovati kao PV ~vor. Ukoliko je izra~unata reaktivna
snaga van zadatih granica, reaktivna snaga generato-
ra se postavlja na zadatu granicu i data generatorska
jednica se u prora~unu dalje tretira kao PQ ~vor.
U ovom ~lanku kori{}en je efikasan i robustan
generalizovani kompenzacioni metod [13], prilago-
|en za ~etvoroì~ne NN mreè [14].
Pored tokova snage i naponskog profila, ovde je
od posebnog interesa odre|ivanje ukupne proizvod-
nje elektri~ne energije iz generatorskih jedinica, od-
nosno da li postoji reìm u kojem se energija iz NN
mreè preko transformatorske stanice (TS) vra}a u
SN mreù.
Prora~un tokova snaga zasniva se na dijagrami-
ma optere}enja za razli~ite sezone u godini i tipove
dana (radni dan, subota i nedelja). S tim u vezi je u
slu~aju kogeneracije i dnevni dijagram potro{nje to-
plotne energije doma}instava. Karakteristika tipi~nog
zimskog dijagrama je da je potro{nja toplotne energi-
je u periodu od 23:30 do 06:00 ~asova na nivou od
40 % maksimuma, koji se ostvaruje u 7:30, odnosno
23:00 ~asa u vreme najve}e potro{nje tople vode.
2.2. Optimalni tokovi snaga
Optimalni tokovi snaga daju re{enje koje mini-
mizuje kriterijumsku funkciju zadovoljavaju}i pri
tome tehni~ka ograni~enja. Skup ograni~enja ~ine
uravnoteènje aktivne i reaktive snage u ~vorovima,
zadovoljenje donjih i gornjih granica napona ~voro-
va i ograni~enja reaktivne snage generatora. U ovom
radu je za odre|ivanje optimalnih tokova snaga ko-
ri{}en Interior Point Method, kao i softverski pa-
ket SKM Power Tools.
Objektivna funkcija C
ost
je funkcija tro{kova
generatora datih jedna~inom
(1)
C
Q
B
Q
A C P B P A C q q q p p p ost
+ + + + + =
2
2
gde je:
P i Q aktivna i reaktivna snaga generatora,
A
p
=B
p
=C
p
=A
q
=0,2 i B
q
=C
q
=0,1 tipi~ni koeficijenti,
a kriterijum je minimum C
ost.
Problem angaòvanja generatora na slobodnom
trì{tu elektri~ne energije sloèniji je od problema
optimalnih tokova snaga. Optimizacioni model u
ovom slu~aju treba da koristi ulazne podatke o kon-
figuraciji mreè, o distributivnom preduze}u, kao i
podatke sa trì{ta elektri~ne energije. U svakom ko-
raku optimizacije fiksni parametri su: tehni~ke ka-
rakteristike generatora, tro{kovi goriva, eksploataci-
je i odràvanja generatora, projektovani radni vek
(25 godina), tro{kovi kapitala (osnovnih sredstava),
cena energije, prava pristupa distributivnoj mreì itd.
Varijabilni ulazni podaci su potro{nja elektri~ne i to-
plotne energije, cena energije na trì{tu za slede}ih
sedam dana, pribavljena mesec dana unapred i drugi.
2.3. Analiza kvarova
U ovom radu primenjen je hibridni kompenza-
cioni metod za analizu kvarova [15], prilago|en za
~etvoroì~ne NN mreè [16], koji koristi re{enje tro-
faznog prora~una tokova snaga za odre|ivanje sta-
nja u mreì pre kvara. Zatim se izvr{ava jedna
backward -forward procedura radi izra~unavanja
hibridne struje injektiranja u generatorskim ~vorovi-
ma i odre|ivanja stanja posle kvara. Pretpostavlja se
da je interni napon generatora nepromenljiv za vre-
me kvara. Konstantan napon generatora modelovan
je na slede}i na~in: formira se matrica osetljivosti
PV ~vorova koja se koristi za izra~unavanje struje
injektiranja potrebne za odràvanje internog napona
generatora konstantnim. Relacija izme|u napona i
struje generatora data je jedna~inom:
(2)
gde je:
V
g
vektor trofaznih odstupanja napona generatora,
I
g
vektor strujnih injektiranja generatora,
Z
g
matrica kompleksnih impedansi dimenzija
3N
g
x 3N
g
, (N
g
je broj generatora).
Ovaj metod omogu}uje simulaciju razli~itih ti-
pova jednostrukih i vi{estrukih kvarova u radijalnim
i upetljanim mreàma sa DG sa velikim brojem ~vo-
rova, {to je odlika NN mreà.
Na osnovu prora~una struja kratkih spojeva
proverava se izbor rasklopne opreme i posebno se-
lektivnost delovanja osigura~a kao glavnih za{titinih
ure|aja u NN mreì. S jedne strane, potreban je mi-
nimum snage kratkog spoja koji garantuje reagova-
nje osigura~a, a s druge, maksimalna snaga kratkog
spoja limitirana je izborom opreme.
Osim toga, koli~nik doprinosa snage kratkog
spoja generatora S
kDG
i snage kratkog spoja u pasiv-
noj mreì S
knet
moè sluìti kao indikator osetljivosti
rada za{titinih ure|aja u mreì, i dat je izrazom
(3)
[to je koli~nik manji, reìm rada mreè je si-
gurniji i stoga operator mreè moè ograni~iti njego-
vu vrednost [8].
3. TEST-MRE@A
Izabrana test-mreà je tipi~an 0,4 kV kablovski
izvod, koji se sastoji od 9 ~vorova, 13 potro{a~a u
kategoriji doma}instava i 16 za{titnih ure|aja (NN
prekida~a 355-1 000 A, 100 kA, u transformatorskoj
stanici X/0,4 kV/kV i NN visokou~inskih osigura~a
u kablovskim razvodnim ormanima). Ukupna duì-
na izvoda je 311 m (slika 1). Opisani kablovski vod
je kao tipi~an {iroko zastupljen u urbanim i suburba-
nim NN elektrodistributivnim mreàma u Srbiji.
Na mreù je priklju~eno 7 sinhronih generatora
gonjenih gasnim turbinama u kogeneraciji (kombi-
novana proizvodnja elektri~ne i toplotne energije
CHP). Optere}enja po ~vorovima data su u tabeli 1,
dok su podaci o kablovskom vodu i sinhronim gene-
ratorima dati u tabeli 2. Pretpostavljeno je trofazno
simetri~no optere}enje voda sa gotovo jedini~nim
faktorom snage. Naime, tipi~ni faktor snage u elek-
trodistribuciji je 0,95, ali je ovde zbog jednostavno-
sti, a ne gube}i na op{tosti, usvojen jedini~ni faktor
snage. Treba napomenuti da je u analizi razmatrana
maksimalna snaga potro{nje elektri~ne energije po
doma}instvu od 4 kW, a da je u tabeli 1 prikazana
snaga u objektima sa vi{e stambenih jedinica.
U principu, CHP jedinice rade u dva reìma ra-
da. Prvi je tzv. toplotni reìm kada je primarna pro-
izvodnja toplotne energije za potrebe doma}instava
(grejanje prostorija i priprema tople vode) i kada se
elektri~na energija ne proizvodi. Drugi je tzv. struj-
ni reìm kada je primarna proizvodnja elektri~ne
energije i kada se toplotna energija proizvodi kao se-
kundarni produkt. Iskustva iz zemalja gde je distri-
buirana proizvodnja elektri~ne energije zna~ajno
zastupljena, pokazuju da su CHP jedinice na gasni
pogon nominalne snage od 0,52 MW, ali da mogu
biti i snage manje od 100 kW. U ovom radu no}ni
reìm rada mreè simuliran je sa faktorom optere}e-
nja 0,4. Naime, pretpostavka je da tokom no}i, kada
je potro{nja elektri~ne i toplotne energije u doma-
}instvima na minimumu, CHP jedinice proizvode
elektri~nu energiju i injektiraju je u NN mreù.
[ ][ ] [ ]
g g g
V I Z =
S
S
knet
kDG
=
Tabela 1.
Optere}enje mreè
Tabela 2.
Podaci o mreì i generatorima
4. PRIMENA
Da bi se procenio uticaj DG na performanse si-
stema u izabranoj 0,4 kV mreì, izvr{eno je vi{e si-
mulacija. Prvo je analizirana pasivna mreà bez ge-
neratora, a zatim i aktivna mreà sa vi{e priklju~enih
generatora razli~ite nazivne snage. Posebno je izvr-
{ena analiza lokalne mreè posle ispada u napojnoj
TS i izolacije kvara. U tom slu~aju DG napajaju po-
tro{a~e u tzv. ostrvskom radu.
4.1. Pasivna mreà
Prvo je izvr{ena analiza potro{nje preko trofa-
znog prora~una tokova snaga i napona, kao i analiza
rada za{titnih ure|aja u pasivnoj mreì. Simulacije
su pokazale da je naponsko ograni~enje u ~voru 6
naru{eno (VD >5 %). Osim toga, analiza je pokaza-
la da se nisu naru{ila termi~ka ograni~enja vodova, i
da nije bilo problema sa koordinacijom za{titnih
ure|aja i za{tite od luka.
4.2. Aktivna mreà
Izvr{ena je analiza performansi sistema sa se-
dam DG izvora u mreì i 8 nivoa snaga. Tabela 3
prikazuje rezultate analize sistema sa sedam DG iz-
vora, ~ija nazivna snaga varira od 10 do 80 kVA.
Analizirane su slede}e performanse sistema:
doprinos generatora u proizvodnji, maksimalni pad
napona, ukupni gubici i strujna rezerva u vodu. Izra-
Slika 1. Aktivna niskonaponska mreà
Mreà
Snaga trofaznog kratkog spoja: 100 MVA, X/R=8,0
Snaga jednofaznog kratkog spoja: 25 MVA, X/R=8,0
Impedansa pozitivnog redosleda (100 MVA) = 0,124 + j 0,99 pu
Impedansa nultog redosleda (100 MVA) = 0,248 1 + j 1,98 pu
V= 400 V, 1,00 pu
Generatori
Nazivni napon 400 V, faktor snage 0,9 prednja~i,
Brzina 1 500 obrtaja u minutu, sprega: uzemljena zvezda
Impedansa: Xd= Xq=Xo = 0,150 0 pu,
r
q
= r
o
= 0,010 0 pu,
IEC 61363: Xd=0,290 0, Xd=2,75, Ra=0,007 2 pu;
Td= 26 ms, Td = 420 ms, Tdc=93 ms
Neutralna impedansa: (0 + j 0)
Pobuda: 1,3, Xdsat=1,60 pu, Vg=1,00 pu
Vodovi
Kablovski vod od bakra, PVC izolacija, presek 4 x 95 mm
2
,
Termi~ki dozvoljena struja 215 A;
Z+ / Z- = (0,243 1 + j 0,077 1) W/ 1000 m;
Zo = (0,386 5 + j 0,195 9) / 1000 m;
Optere}enje kVA Optere}enje kVA
000 1 20 000 8 18
000 2 12
000 9 10
000 3 14
001 0 14
000 4
10
001 3
15
000 5 10 001 4 9
000 6
14
001 5 8
000 7 15
~unato je optimalno angaòvanje generatora u inter-
valu (0,12 0,23) nazivne snage, u skladu sa objek-
tivnom funkcijom minimalnih tro{kova generatora.
Slika 2 prikazuje preuzetu snagu iz mreè i iz DG u
osam razlu~itih slu~ajeva. Eksportovana reaktivna
snaga iz sinhronih DG u mreù kre}e se u intervalu
(1026,5) kvar. Slika 3 prikazuje maksimalnu devi-
jaciju napona i strujnu rezervu voda u osam razma-
tranih slu~ajeva, u skladu sa tabelom 3.
Generatori u analiziranoj mreì uti~u na smanje-
nje gubitaka elektri~ne energije i snage, pobolj{anje
naponskog profila i pove}anje strujne rezerve voda i
TS. Prema kriterijumu minimuma devijacije napona
i maksimalne strujne rezerve, optimalne performan-
se sistema dobijene su u slu~aju 7, koji predstavlja
mreù sa sedam DG snage 70 kVA. U analiziranom
primeru nije bilo transfera aktivne elektri~ne energi-
je iz NN u SN mreù iako je u slu~aju velikog broja
DG izvora u mreì takav scenario mogu}. Preopte-
re}enja u vodovima mreè nisu se pojavila mada su
najugroènije deonice na po~etku voda. Re{enje
problema preoptere}enja treba traìti u rekonfigura-
ciji NN mreè koja je fizi~ki upetljana a u pogonu
radijalna. Uprkos ~injenici da se u razmatranoj mre-
ì nije pojavio problem povi{enih napona, to moè
biti ozbiljan problem u slu~aju masivnog priklju~e-
Nazivna snaga generatora (kVA)
slu~aj
slu~aj 1 slu~aj 2 slu~aj 3 slu~aj 4 slu~aj 5 slu~aj 6 slu~aj 7 slu~aj 8
7 x 10 kVA 7 x 20 kVA 7 x 30 kVA 7 x 40 kVA 7 x 50 kVA 7 x 60 kVA 7 x 70 kVA 7 x 80 kVA
Proizvodnja generatora (kW/ kvar)
GEN 0001 1,3 / 0,6 2,5 / 1,0 3,1 / 0,5 4,5 /1,3 5,4 / 1,3 6,1 / 1,2 6,7 / 1,2 7,2 / 1,1
GEN 0002 1,9 / 1,8 3,7 / 2,9 3,5 / 1,3 6,9 /4,1 8,3 / 4,4 9,4 / 4,5 10,4 / 4,5 11,3 / 4,5
GEN 0003 1,6 / 1,1 3,1 / 1,9 3,3 / 0,8 5,6 / 2,5 6,7 / 2,6 7,6 / 2,7 8,4 / 2,6 9,1 / 2,6
GEN 0004 2,0 / 2,0 4,1 / 3,4 3,7 / 1,8 7,7 / 4,7 9,2 / 4,9 10,4 / 4,9 11,5 / 4,8 12,5 / 4,6
GEN 0005 1,7 / 1,5 3,4 / 2,5 3,4 / 1,1 6,4 / 3,6 7,6 / 3,8 8,6 / 3,9 9,6 / 3,9 10,4 / 3,9
GEN 0006 1,9 / 1,9 3,9 / 3,2 3,5 / 1,4 7,2 / 4,5 8,6 / 4,7 9,9 / 4,9 10,9 / 4,9 11,8 / 4,8
GEN 0007 2,0 / 2,0 4,1 / 3,3 3,7 / 1,7 7,6 / 4,6 9,1 / 4,8 10,4 / 4,9 11,4 / 4,8 12,4 / 4,7
GEN Total 12,4 /10,9 24,8 / 18,2 24,2 / 8,6 45,9 / 25,3 54,9 / 26,5 62,4 / 27,0 68,9 / 26,7 74,7 / 26,2
S
DG
(kVA) 16,2 30,8 25,7 52,4 60,9 68,0 73,9 79,2
S
DG
/S
DG nazivno
0,23 0,22 0,12 0,19 0,17 0,16 0,15 0,14
Snaga iz mre-
è (kW, kvar)
152,6 /-10,0
140,9 / -
17,4
143,6 / -8,3
120,6 / -
24,7
112,2 / -
26,0
104,9 / -
26,5
98,6 / -26,5 93,1 / -26,0
Performanse sistema
Max pad na-
pona %
3,37 2,81 1,00 1,00 0,62 1,44 0,50 1,1
Gubici
(kW/kvar)
3 / 1 3 / 1 1 / 0 2 / 1 1 / 0 1 / 0 1 / 0 1 / 0
Struja (A) 184,0 167,6 152,8 139,5 127,9 117,6 108,6 100,6
Strujna re-
zerva (%)
14,4 22,0 28,9 35,1 40,5 45,3 49,5 53,2
Tabela 3.
Analiza rada aktivne mreè
Slika 2. Aktivna i reaktivna snaga u mreì
sa DG razli~itih nivoa snage
P iz mreè Q dg P dg
2 3 4 5 6 7 8 1
180
160
140
120
100
80
60
40
20
0
(
k
V
A
,

k
W
,

k
v
a
r
)
slu~aj
nja generatora na NN mreù. Regulacija napona u
TS u tom slu~aju je obavezna [8].
4.3. Kvarovi u aktivnoj mreì
Da bi se istraìo uticaj DG izvora na nivo stru-
ja kvara u mreì, razmatrana su ~etiri tipa kvara u
razli~itim ~vorovima pasivne i aktivne mreè: jed-
nofazni zemljospoj (LE), dvofazni kratak spoj (LL),
dvofazni kratak spoj sa zemljom (LLE) i trofazni
kratak spoj sa zemljom (LLLE). Priklju~enje gene-
ratora zna~ajno uti~e na pove}anje struja kvara, {to
je prikazano u tabeli 4 i na slikama 4 i 5.
U prisustvu sedam DG (30 kVA) pove}anje
struje trofaznog kratkog spoja I
k
u slu~aju kvara u
~voru 0001 iznosi 15 %, dok je pove}anje struje jed-
nofaznog kratkog spoja 13 %. Me|utim, uticaj gene-
ratora na struje kvara mnogo je ve}i kada je kvar bli-
ì kraju izvoda. Naime, u prisustvu sedam DG pove-
}anje struje trofaznog kratkog spoja I
k
u ~voru
0006 iznosi 208 %, dok pove}anje struje jednofa-
znog kratkog spoja iznosi 170 %.
Sedam DG (30 kVA) pove}ava i neperiodi~nu
komponentu struje kvara (0,5 ciklusa), i
DC
za 41 %.
Osim toga, dok neperiodi~na komponenta struje
kvara i
DC
u pasivnoj mreì postoji samo u ~voru 1, i
jednaka je nuli na preostalom delu voda, u prisustvu
DG ona postoji du` celog voda, opadaju}i od
16,6 kA do 0,95 kA na kraju voda.
Doprinos DG struji trofaznog kratkog spoja I
k
,
asimetri~noj struji prekidanja I
basym
i simetri~noj
struji prekidanja I
bsym
u svim ~vorovima iznosi
0,323 kA, 0,479 kA i 0,304 kA respektivno.
Odnos izme|u snage trofaznog kratkog spoja
DG i snage trofaznog kratkog spoja u pasivnoj mre-
ì kre}e se od 12,3 u ~voru 0001 do 58,6 u ~voru
0008. Iz ovoga sledi zaklju~ak da }e svi eventualni
problemi kvaliteta elektri~ne energije usled interfe-
rencije mreè i DG biti veoma izraèni na krajevima
izvoda.
Generatori u mreì smanjuju odnos R/X ~ita-
vom duìnom voda. Na primer, u pasivnoj mreì od-
nos R/X kre}e se od 0,13 za kvar u ~voru 0001 do
1,56 za kvar u ~voru 0008, dok se u mreì sa sedam
SG (30 kVA) R/X kre}e od 0,12 za kvar u ~voru
0001 do 0,89 u slu~aju kvara u ~voru 0008. Osim to-
ga, DG doprinose pove}anju vr{ne struje kratkog
spoja i
p
od 15 % u ~voru 0001 do 215 % u ~voru 4.
Svi prora~uni struje kvara izvr{eni su za snagu
trofaznog kratkog spoja na priklju~ku SN mreè od
100 MVA. Analiza je pokazala da se velike varijaci-
je snage kratkog spoja S
kmax
/S
kmin
u SN mreì (25)
preslikavaju na relativno mali opseg snage kratkog
spoja na strani niskog napona (1,8). Dobijeni rezul-
tati mogu biti interesantni sa ta~ke gledi{ta projekto-
vanja rasklopne opreme i pode{enja za{tite u mreì.
Posebno su analizirani uslovi za nastanak luka u
slu~aju kvara u ~vorovima mreè sa DG. Incidentna
energija (J/cm
2
) u ~vorovima pasivne i aktivne mre-
è u prisustvu luka prikazana je na slici 6. Ustano-
vljeno je da DG zna~ajno pove}avaju uslove za na-
stanak luka, {to za posledicu ima i vi{u klasu neop-
hodnih za{titinih sredstava u skladu sa standardom
IEEE 1584-2002, od klase 1 (pamu~no odelo) do
klase 3 (vi{eslojno za{titno odelo).
4.4. Ostrvski rad
Posebno je analizirana lokalna mreà u ostrv-
skom radu posle detekcije i izolacije kvara u
SN mreì ili u TS SN/NN. Analiza je pokazala da su
osnovne performanse sistema (struje vodova i napo-
ni u ~vorovima) unutar zadatih ograni~enja. Prose~-
na proizvodnja DG je 23 kW, a maksimalni pad na-
pona u ~voru je 1,5 %. Simulacija rada za{titnih ure-
|aja i analiza uslova za nastanak luka pokazale su da
je rad mreè u ostrvskom radu siguran i bezbedan.
Slika 3. Performanse sistema u mreì
sa DG razli~itih nivoa snage
2 3 4 5 6 7 8 1
4
3,5
3
2,5
2
1,5
1
0,5
0
60
50
40
30
20
10
0
m
a
k
s
i
m
a
l
a
n

p
a
d

n
a
p
o
n
a

(
%
)
s
t
r
u
j
n
a

r
e
z
e
r
v
a

v
o
d
a

(
%
)
slu~aj
Slika 4. Jednofazni kratak spoj
u pasivnoj i aktivnoj mreì
pasivna mreà DG 30 kVA
2 3 4 5 6 7 8 1
25
20
15
10
5
0
j
e
d
n
o
f
a
z
n
i

z
e
m
l
j
o
s
p
o
j

(
k
A
)
kvar u ~voru
Tabela 4.
Nesimetri~ni kvarovi u mreì sa 7 DG (30 kVA)
5. ZAKLJUÂK
Razvoj mikromreà zna~ajan je sa aspekta eko-
logije, investicija u elektroprivredi, kvaliteta elek-
tri~ne energije, kao i sa trì{nog aspekta. Me|utim,
pred inènjerima koji se bave razvojem mikromreà
stoji vi{e izazova, te{ko}a i potencijalnih problema.
Na primer, relativno visoka cena malih izvora, teh-
ni~ki problemi povezani sa nedostatkom iskustva i
nemogu}no{}u da se nadzire i upravlja velikim bro-
jem mikroizvora, zatim nedostatak standarda, admi-
nistrativne i pravne barijere itd.
Cilj ovog rada je procena uticaja sinhronih ge-
neratora male snage na osnovne performanse siste-
ma u NN mreì. Prikazani su i komentarisani rezul-
tati analize tipi~ne NN kablovske distributivne mreè
u Srbiji u prisustvu DG za kombinovanu proizvodnju
toplotne i elektri~ne energije (CHP) u stacionarnom
stanju, kao i posle kvara. Generatori u analiziranoj
mreì doprinose smanjenju gubitaka elektri~ne ener-
gije i snage, pobolj{anju naponskog profila, pove}a-
nju strujne rezerve voda i TS, ali i pove}anju struje
kratkog spoja (215%) i incidentne energije u slu~aju
kvara sa lukom vi{e od 4 puta. Odnos izme|u snage
trofaznog kratkog spoja DG i snage trofaznog krat-
kog spoja u pasivnoj mreì je 12,3 na po~etku voda,
odnosno 58,6 u krajnjem ~voru mreè. Iz ovoga se
moè zaklju~iti da }e svi eventualni problemi kvalite-
ta elektri~ne energije usled interferencije mreè i DG
biti veoma izraèni na krajevima izvoda.
Ovi i sli~ni problemi koji se mogu pojaviti pri
ekspolataciji NN mreà sa DG u vidu generisanja
flikera napona, povi{enog napona itd., re{avaju se
primenom limitatora struje kvara, regulatora napo-
na, filtera i drugih aplikacija energetske elektronike.
Me|utim, pravi izazov za masovnu eksploataci-
ju generatora u NN mreàma je razvoj efikasnog
upravlja~kog sistema integrisanog sa D-SCADA si-
stemom, koji }e omogu}iti optimalno kori{}enje iz-
^vor sa
kvarom
tip kvara I
k
(kA) i
p
(kA) i
DC
(kA) R/X
0001
LLLE
LE
LL
LLE
17,383
20,571
15,054
19,639
41,665
49,276
36,083
47,050
11,254
13,277
9,746
12,683
0,124 4
0,124 8
0,124 4
0,124 7
0002
LLLE
LE
LL
LLE
16,071
17,876
13,918
17,978
34,049
36,062
29,346
36,800
5,337
4,002
4,241
4,472
0,244 3
0,293 4
0,244 3
0,276 6
0003
LLLE
LE
LL
LLE
14,726
15,504
12,753
16,021
28,761
28,427
24,602
30,006
3,158
1,549
2,014
1,957
0,348 9
0,421 8
0,348 9
0,389 8
0004
LLLE
LE
LL
LLE
13,679
13,880
11,846
14,553
25,449
24,230
21,668
25,967
2,280
0,814
1,156
1,097
0,425 6
0,506 5
0,425 6
0,466 7
0005
LLLE
LE
LL
LLE
12,732
12,545
11,026
13,293
22,789
21,168
19,371
22,890
1,683
0,470
0,697
0,657
0,494 6
0,577 8
0,494 6
0,533 7
0006
LLLE
LE
LL
LLE
12,047
11,642
10,433
12,419
20,965
19,238
17,857
20,904
1,243
0,316
0,477
0,449
0,546 3
0,629 1
0,546 3
0,583 5
0007
LLLE
LE
LL
LLE
8,597
7,692
7,445
8,739
13,748
11,871
11,609
13,012
0,665
0,045
0,059
0,059
0,824 5
0,873 8
0,824 5
0,843 1
0008
LLLE
LE
LL
LLE
7,887
6,967
6,830
7,611
12,308
10,644
10,504
11,676
0,363
0,029
0,036
0,036
0,892 1
0,929 4
0,892 1
0,905 9
Slika 5. Trofazni kratak spoj u pasivnoj i aktivnoj mreì
pasivna mreà DG 30 kVA
2 3 4 5 6 7 8 1
20
18
16
14
12
10
8
6
4
2
0
t
r
o
f
a
z
n
i

z
e
m
l
j
o
s
p
o
j

(
k
A
)
kvar u ~voru
Slika 6. Incidentna energija luka u pasivnoj
i aktivnoj mreì
pasivna mreà DG 20 kVA DG 30 kVA DG 50 kVA
2 3 4 5 6 7 8 1
60
50
40
30
20
10
0
i
n
c
i
d
e
n
t
n
a

e
n
e
r
g
i
j
a

(
J
/
c
m
2
)
kvar u ~voru
vora i siguran, i za ljude i opremu bezbedan rad mi-
kromreà. Ovako sloèn sistem ima i svoju relativno
visoku cenu, te je neophodna sveobuhvatna tehno-
ekonomska analiza.
6. LITERATURA
[1] N. Nichols, THE ELECTRICAL CONSIDERATI-
ONS IN COGENERATION, IEEE Trans. on Indus.
Appl., vol. IA-21, pp. 754-761, 1985.
[2] P. A. Nobile, POWER SYSTEM STUDIES FOR
COGENERATION: WHATS REALLY NEE-
DED?, IEEE Trans. on Indus. Appl., vol. IA-23,
pp. 777-785, 1987.
[3] Y. Pourcin, J. Fourgous, and B. Battalia, TECHNI-
CALAND ECONOMIC ASPECTS OF THE CON-
NECTION OF SMALL GENERATING PLANT
TO PUBLIC MVAND LV DISTRIBUTION NET-
WORKS OPERATED BY ELECTRICITE DE
FRANCE, in Proc. of the 7th International Confe-
rence On Electric Distribution, CIRED, Belgium
1983, vol. a. 02.
[4] R. Dugan and D. Rizy, ELECTRIC DISTRIBU-
TION PROBLEMS ASSOCIATED WITH THE IN-
TERCONNECTION OF SMALL, DISPERSED
GENERATION DEVICES, IEEE Trans. on Power
Apparatus and Systems, vol. PAS-103, no. 6,
pp. 1121-1127, June 1984.
[5] R. M. Ciric, A. P. Feltrin, I.F.E.D. Denis OBSER-
VING PERFORMANCES OF DISTRIBUTION
SYSTEMS WITH EMBEDDED GENERATORS,
European Transactions on Electrical Power (ETEP),
vol. 14, issue 6, Nov-Dec 2004, pp. 347-359.
[6] R. M. Ciric, A. P. Feltrin, I. F. Ehrenberg, L.F.Oc-
hoa, INTEGRATION OF THE DISPERSED GE-
NERATORS IN THE DISTRIBUTION MANA-
GEMENT SYSTEM, IEEE PowerTech Bologna,
paper 29-61, 23-26, June 2003, Bologna, Italy.
[7] X. Waymel, J. L. Fraise, P. Juston, D. Klaja, E. Varret,
IMPACT OF DISPERSED GENERATION ON THE
LV NETWORKS, Proceedings of the 17th Internatio-
nal Conference on Electricity Distribution, CIRED
2003, paper no. 4-34, Barcelona 13-15 May 2003.
[8] R. Becker, E. Handschin, E. Hauptmeier, F.Uphaus,
HEAT CONTROLLED COMBINED CYCLE
UNITS IN DISTRIBUTION NETWORKS, Proce-
edings of the 17th International Conference on
Electricity Distribution, CIRED 2003, paper no. 81,
13-15 May 2003, Barcelona, Spain.
[9] T. Tran-Quoc, C. Andrieu, N. Hadjsaid, TECHNI-
CAL IMPACT OF SMALL DISTRIBUTED GE-
NERATION UNITS ON LV NETWORKS, Procee-
dings of the IEEE Power Engineering Society Ge-
neral Meeting, vol. 4, IEEE cat. No. 03CH37491.
[10] V. Levi, M. Kay, M. Attree, I. Povey, DESIGN OF
LOW VOLTAGE NETWORKS FOR PREMISES
WITH SMALL SCALE EMBEDDED GENERA-
TORS, Proceedings of the 18th International Confe-
rence on Electricity Distribution, CIRED 2005, Tu-
rin, 6-9 June 2005.
[11] S. Conti, S. Raiti, G. Tina, SMALL SCALE EM-
BEDDED GENERATION EFFECT ON VOLTA-
GE PROFILE: AN ANALYTICAL METHOD, IEE
Proceedings - Generation, Transmission and Distri-
bution, vol. 150, pp. 78-86, 2003.
[12] A. K. Salman, S.F.Tan, INVESTIGATION INTO
THE DEVELOPMENT OF FUTURE ACTIVE DI-
STRIBUTION NETWORKS, Proceedings of the
40th International Universities Power Engineering
Conference UPEC 2005, 7-9 September 2005,
Cork, Ireland.
[13] C. S. Cheng and D. Shirmohammadi, A THREE-
PHASE POWER FLOW METHOD FOR REAL-
TIME DISTRIBUTION SYSTEM ANALYSIS, IE-
EE Trans on Power Systems, vol. 10, no. 2, pp. 671-
769, May 1995.
[14] R. M. Ciric, A. Padilha, L. F. Ochoa, POWER FLOW
IN FOUR-WIRE DISTRIBUTION NETWORKS-
GENERAL APPROACH, IEEE Trans on Power
Systems, vol. 18, no. 4, pp. 1283-1290, Nov. 2003.
[15] X. Zhang, F. Soudi, D. Shirmohammadi, and C. S.
Cheng, A DISTRIBUTION SHORT CIRCUIT
ANALYSIS APPROACH USING HYBRID COM-
PENSATION METHOD, IEEE Trans. on Power
Systems, vol.10, no. 4, pp. 2053-2059, Nov. 1995.
[16] R. M. Ciric, L. F. Ochoa, A. P. Feltrin, H. Nouri,
FAULT ANALYSIS IN FOUR-WIRE DISTRIBU-
TION SYSTEMS, IEE Proc. Generation, Transmis-
sion, Distribution, Nov. 2005, vol. 152, issue 6,
pp. 977-982.
Rade ]iri} (1962) diplomirao je na Fakultetu tehni~kih nauka Univerziteta u Novom Sa-
du 1987, magistrirao na Elektrotehni~kom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1992. i dokto-
rirao na Fakultetu tehni~kih nauka Univerziteta u Novom Sadu 2000. godine. Zavr{io je post-
doktorske studije na dràvnom univerzitetu UNESP Ilha Solteira Sao Paulo, Brazil
2001/2002. godine.
Dr Rade ]iri} radi u Pokrajinskom sekretarijatu za nauku i tehnolo{ki razvoj Izvr{nog ve}a AP Vojvo-
dine od 2005. godine. Od 2007. godine je nau~ni saradnik Elektrotehni~kog fakulteta Univerziteta u Beo-
gradu, a od 2009. godine i nau~ni saradnik Tehni~kog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu.
Nikola Lj. Rajakovi} (1952) diplomirao je 1974, magistrirao 1977. i doktorirao 1983.
godine na Elektrotehni~kom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Dr Rajakovi} je redovni pro-
fesor na istom fakultetu. Bavi se istraìvanjima iz oblasti analize i optimizacije elektroener-
getskih sistema i obnovljivim izvorima energije. ^lan je IEEE i CIGRE i predsednik Saveza
energeti~ara Srbije (Elektrotehni~ki fakultet Univerziteta u Beogradu, Bulevar kralja Alek-
sandra 73, 11 120 Beograd).
48 Spiri} V. Josif i drugi: Struktura gubitaka elektri~ne energije u distributivnim mreàma i mogu}nosti za njihovo smanjivanje
Abstract
STRUCTURE OF POWER LOSSES IN DISTRIBUTION NETWORKS AND
POSSIBILLITIES TO DECREASE LOSSES
The paper deals with different causes to arise power losses in distribution networks in Serbia. Influen-
ce of power losses on a measuring point and commercial losses to total losses are also discussed. In con-
cluding statement authors are tried to define basic draft of politics to decrease power losses in distribution
networks in Serbia.
Key words: power losses, commercial losses, total losses
Rezime
U radu su analizirani razli~iti uzroci nastajanja gubitaka elektri~ne energije u elektrodistributivnim
mreàma u Srbiji. Posebno je razmatran i uticaj gubitaka na mernom mestu i komercijalnih gubitaka na
ukupne gubitke elektri~ne energije. U zaklju~ku su autori poku{ali da defini{u osnovni koncept politike sma-
njenja gubitaka elektri~ne energije u distributivnim mreàma Srbije.
Klju~ne re~i: gubici elektri~ne energije, komercijalni gubici, ukupni gubici elektri~ne energije
Struktura gubitaka elektri~ne energije
u distributivnim mreàma i
mogu}nosti za njihovo smanjivanje
Josif V. Spiri}
1
i Miladin R. Tanaskovi}
2
1
JP EPS PD Jugoistok, Bulevar Zorana \in|i}a 46a, 18 000 Ni{, Srbija
2
JP EPS PD ElektrodistribucijaBeograd, Masarikova 13, 11 000 Beograd, Srbija
kontakt sa autorom preko elektronske adrese: josif.spiric@jugoistok.com
Stru~ni rad
UDK: 621.3.026; 621.3.017; 621.316; 537.321
1. UVOD
Gubici snage i elektri~ne energije su prirodna
pojava uslovljena pre svega postojanjem elektri~ne
otpornosti provodnika i nije ih mogu}e eliminisati.
Godi{nji gubici elektri~ne energije u elektrodi-
stributivnim preduze}ima u Srbiji iznose u proseku
oko 15 % od preuzete elektri~ne energije. Svetska
merila za gubitke u elektrodistributivnim mreàma
imaju za ciljnu vrednost gubitke elektri~ne energije
u iznosu do 8% od preuzete elektri~ne energije.
Namere autora u ovom ~lanku su, zbog izuzet-
nog zna~aja ove teme, da poku{aju da procene udeo
tehni~kih, komercijalnih i gubitaka elektri~ne ener-
gije na mernom mestu u povi{enom iznosu iznad
o~ekivanih, da utvrde razloge povi{enih gubitaka
elektri~ne energije, kao i da, na osnovu prethodnih
analiza, predloè metode i sredstva koja bi najefika-
snije omogu}ila smanjenje gubitaka.
2. KLASIFIKACIJA I REFERENTNE
VREDNOSTI GUBITAKA U
ELEKTRODISTRIBUTIVNIM MRE@AMA
Kako gubici elektri~ne energije, pored udela
koji nastaje zbog distribucije elektri~ne energije,
mogu nastati i iz drugih razloga, zbog potrebe daljih
analiza podeli}emo gubitke elektri~ne energije pre-
ma na~inu nastanka na:
tehni~ke gubitke,
gubitke energije u mernom ure|aju zbog gre{ke i
komercijalne gubitke.
Tehni~ki gubici su, kao {to je i prethodno nave-
deno, posledica distribucije elektri~ne energije kroz
elemente mreè do mernog mesta kupca. Gubici
elektri~ne energije na mernom mestu prouzrokovani
su sistematskom gre{kom brojila elektri~ne energije.
Komercijalni gubici posledica su neregistrovane po-
tro{nje, nejednovremenog o~itavanja brojila elek-
tri~ne energije i subjektivnih gre{aka prilikom o~ita-
vanja brojila elektri~ne energije. Sve tri navedene
kategorije gubitaka elektri~ne energije bi}e posebno
i detaljno analizirane u daljem tekstu.
Procentualni gubici elektri~ne energije u elek-
trodistributivnim preduze}ima u Srbiji u periodu
19891994. godine prema [1] bili su u opsegu od 8%
do 10%, dok su za period 19972003. godine nara-
sli na iznose od 12% do 14%. Trend pove}anja gu-
bitaka elektri~ne energije nastavio se i posle navede-
nih perioda, tako da su prose~ni godi{nji gubici
elektri~ne energije u poslednje dve godine u distri-
butivnim preduze}ima u Srbiji dostigli vrednost od
oko 15%.
Iako se vrednosti godi{njih gubitaka elektri~ne
energije za razli~ite distributivne sisteme ne mogu di-
rektno upore|ivati, oni svakako ukazuju na odre|eno
stanje u elektroenergetskom sistemu kod kojeg vred-
nost godi{njih gubitaka elektri~ne energije zna~ajno
odstupa od uobi~ajenih. Zbog toga, va`no je konsta-
tovati da se gubici elektri~ne energije u razvijenim ze-
mljama Evrope, Severne Amerike, Azije i u Australiji
nalaze, prema [1], u opsegu od 4 % do 8 %. Izuzetak
od navedenog opsega za godi{nje gubitke elektri~ne
energije u ekonomski razvijenom svetu je Japan, koji
ima godi{nje gubitke elektri~ne energije od 11%.
3. TEHNI^KI GUBICI U DISTRIBUTIVNOJ
MRE@I DO MERNOG MESTA
Gubici snage i energije u elektri~nim mreàma
mogu se podeliti na:
gubitke koji zavise od napona i
gubitke koji zavise od struje.
Promene napona u distributivnim mreàma su
relativno male, pa se moè smatrati da su gubici sna-
ge koji zavise od napona konstantni. Zbog toga je
odre|ivanje gubitaka energije za neki vremenski pe-
riod (na primer jednu godinu) vrlo jednostavno.
Nasuprot tome, odre|ivanje godi{njih gubitaka
energije koji zavise od struje nije uop{te jednostav-
no zbog promenljivih dijagrama optere}enja eleme-
nata distributivne mreè. Kako nije mogu}e znati di-
jagrame optere}enja svakog elementa distributivne
mreè, razvijeni su razni metodi za pribli`no odre|i-
vanje gubitaka energije. Svi ovi metodi mogu se svr-
stati u dve osnovne grupe:
deterministi~ke metode i
probabilisti~ke metode.
Raznovrsnost metoda posledica je sloènosti
zadatka odre|ivanja gubitaka energije i dostupnosti,
odnosno davanja prednosti nekoj od elektri~nih ve-
li~ina koje se koriste za prora~un.
Primena i deterministi~kih i probabilisti~kih
metoda, kao {to je i izloèno u [1], zahteva prethod-
no prora~un gubitaka energije u jednom elementu
(grani) mreè. Gubici snage u posmatranoj grani di-
stributivne trofazne mreè, ako se zanemare oto~ne
odvodnosti, odre|uju se iz:
(1)
gde je:
P
ij
gubici snage u grani izme|u ~vorova i, j u
(W),
R
ij
aktivna otpornost grane koja povezuje ~vorove
i, j u (),
I
ij
intenzitet struje koja proti~e kroz granu koja po-
vezuje ~vorove i, j u (A).
Ako se pretpostavi da je:
U const i (2)
cos const, (3)
onda se gubici snage mogu izra~unati iz:
(4)
gde je:
U
i
napon ~vora i u (V),
P
ij
aktivna snaga koja se prenosi granom koja po-
vezuje ~vorove i, j u (W),
c
ij
konstanta koja povezuje gubitke aktivne snage i
kvadrat aktivne snage koja se predaje grani i, j
kod ~vora i u (W).
Gubici energije u posmatranoj grani distributiv-
ne mreè za period vremena T, koji je podeljen na n
intervala duìne
tk
, u toku kojih se optere}enje u
grani smatra konstantnim su:
(5)
odnosno:
(6)
2
3
ij ij ij
I R P =
2
2 2
2
cos
ij ij
i ij
ij
ij ij
P c
U
P
R P =
( )
=
n
k
k k ij ij ij
t t P c W
1
2
( ) ( )
=
n
k
k k ij ij ij
t p t P T c W
1
2
gde je:
W
ij
gubici energije za posmatrani period T u gra-
ni i, j u (Ws),
P
ij
(t
k
) optere}enje u grani i, j za vreme trajanja
intervala t
k
u (W),
T vreme trajanja posmatranog perioda T u (s),
p(t
k
) verovatno}a pojavljivanja intervala t
k
odre|uje se iz:
(7)
Za slu~ajnu promenljivu, u ovom slu~aju opte-
re}enje u grani P
ij
(t
k
), u teoriji verovatno}e defini-
{u se pokazatelji:
matemati~ko o~ekivanje:
(8)
odstupanje:
(9)
disperzija:
(10)
Kada se primenom izraza (8), (9) i (10) tran-
sformi{e izraz (6), dobija se izraz za gubitke energi-
je u grani i, j:
(11)
Izraz (10) omogu}ava odre|ivanje gubitaka
energije u toku vremenskog perioda T ako su po-
znati: konstanta (c
ij
), matemati~ko o~ekivanje (m) i
disperzija () optere}enja u grani i, j za posmatrani
period.
Prakti~ne mogu}nosti primene izraza (11), kao i
metodi integracije i metodi srednje kvadratne struje
[1] limitirani su ~injenicom da je neophodno pozna-
vanje dijagrama optere}enja za posmatrani period i
granu u distributivnoj mreì. Zbog toga su razvijeni
i drugi metodi za prora~un gubitaka energije koji ne
zahtevaju poznavanje dijagrama optere}enja. Jedan
od takvih metoda je i metod metod maksimal-
nih optere}enja i ekvivalentnog vremena trajanja
maksimalnih gubitaka, gde se gubici energije odre-
|uju iz izraza:
(12)
gde je:
W
ij
gubici energije za posmatrani period T u gra-
ni i, j u (kWh),
P
ijmax
maksimalna (vr{na) aktivna snaga koja se
prenosi granom koja povezuje ~vorove i, j u
(kW),
vreme trajanja posmatranog perioda T u (h).
Ako se poznaje dijagram optere}enja za celo-
kupan posmatrani period T, onda se prema [1], [2]
ekvivalentno vreme trajanja maksimalnog optere}e-
nja moè odrediti iz izraza:
(13)
Me|utim, kako statisti~ki pokazatelji dijagrama
optere}enja naj~e{}e nisu poznati, razvijen je veliki
broj formula za procenu ekvivalentnog vremena tra-
janja maksimalnih gubitaka. Niz ovih formula dat je
u [1], [2] i u svim tim formulama ekvivalentno vre-
me trajanja maksimalnih gubitaka dato je u funkciji
od faktora optere}enja (m
1
)
(14)
Tri naj~e{}e kori{}ene formule date su izra-
zima:
(15)
(16)
(17)
Da bismo primenili izloèni metod, potrebno
je poznavati konstantu (c
ij
), maksimalno optere}enje
(P
ijmax
) i protok energije kroz posmatranu granu
mreè (zbog prora~una faktora optere}enja m
1
).
Za razliku od prethodno izloènog metoda,
u [3] definisan je postupak procene gubitaka energi-
je metodom toplotnog impulsa samo na osnovu
poznavanja otpornosti grane mreè i protoka energi-
je kroz posmatranu granu mreè u posmatranom pe-
riodu (ili maksimalnog optere}enja u grani mreè).
Osnovna ideja metoda toplotnog impulsa je da
se gubici aktivne energije iskaù u funkciji toplot-
nog impulsa:
(18)
gde je A toplotni impuls
(19)
( )
T
t
t p
k
k

=
( )
2
max ij
T
0
2
ij
P
dt t P

=
=
2
max ij ij ij
P c W
( ) [ ]
ij k ij ijk
P m t P P =
[ ] ( )
k
n
k
ijk ij
t P
T
P =
=
2
1
2
1

T
T
P
P
m
sr max
max
1
= =
( )T m m + = 7 , 0 3 , 0
2
1 1
( )T m m + = 83 , 0 17 , 0
2
1 1
760 8
000 10
124 , 0
2
max

+ =
T
( ) A R dt t I R W
T
=
= 3 3
0
2
( )
=
T
dt t I A
0
2
[ ] [ ] ( )
2 2
ij ij ij ij
P P m T c W + =
[ ] ( )
=
=
n
k
k k ij ij
t t P
T
P m
1
1
U referenci [3] pokazano je da se toplotni im-
puls moè iskazati na dva na~ina:
pomo}u ukupnog protoka energije za period T
(20)
pomo}u maksimalnog optere}enja za period T
(21)
Srednja gre{ka procenjenih gubitaka energije
iznosi oko 4% ako se procena vr{i na osnovu proto-
ka energije, odnosno 13 % ako se procena vr{i na
osnovu maksimalnog (vr{nog) optere}enja.
Iako su dva prethodno izloèna metoda za pro-
cenu gubitaka energije smanjili zahteve za potrebne
podatke da bi se prora~uni mogli izvr{iti, i dalje je
izuzetno sloèno pribaviti podatke za posmatranu
granu mreè u posmatranom periodu. Teè}i daljim
pojednostavljenjima u prikupljanju podataka, autori
su u [4] izloìli metod gde se gubici snage i energi-
je u nadzemnoj niskonaponskoj mreì procenjuju na
osnovu: 1) ukupne duìne vodova niskog napona,
2) ukupnog broja izvoda na konzumnom podru~ju
koje se razmatra, 3) ukupnog broja doma}instava i
4) odabrane funkcije za snagu koja daje zavisnost
optere}enja od broja doma}instava. Korak dalje u
postupku prora~una gubitaka energije autori su u [4]
na~inili sa definisanjem tipi~nog izvoda niskog na-
pona na reprezentativnom uzorku. Naime, gubici
energije na izvodu, prema ovom metodu, mogu se
izra~unati iz:
(22)
gde je:
w
iz
gubici energije za cos = 1 u (%),
n
p
prose~an broj doma}instava na izvodu niskog
napona,
L
u
ukupna duìna vodova niskog napona u (m),
N
iz
broj izvoda niskog napona,
K
L
koeficijent redukovane duìne prose~nog izvo-
da,
K
S
koeficijent razli~itih preseka na tipi~nom izvo-
du,
P(n
p
) funkcionalna zavisnost optere}enja izvoda
od broja doma}instava (n
p
), prema [7], u
(kW) je:
(23)
Koriste}i isti pristup kao i u [4], isti autori su
definisali metod za procenu gubitaka snage i energi-
je na tipi~nom nadzemnom izvodu srednjeg napona
u seoskom podru~ju. Gubici energije na nadzemnom
izvodu srednjeg napona u seoskom podru~ju [5], za
cos = 0,9, mogu se izra~unati iz:
(24)
gde je:
w
iz
gubici energije u (%),
n
e,pr
prose~an broj ekvivalentnih doma}instava na
izvodu srednjeg napona,
L
u
ukupna duìna vodova srednjeg napona u (m),
N
iz
broj izvoda srednjeg napona,
K
L
koeficijent redukovane duìne prose~nog izvo-
da,
K
S
koeficijent razli~itih preseka na tipi~nom izvo-
du,
P(n
e,pr
) funkcionalna zavisnost optere}enja izvoda
od broja ekvivalentnih doma}instava na
izvodu (n
e
) i broja TS SN/NN na izvodu
(N
TS
) u (kW) je:
(25)
Gubici u energetskim transformatorima
35/10 kV/kV i 10/0,4 kV/kV analizirani su u [6].
Ukupni gubici u transformatoru mogu se predstaviti
kao zbir stalnih (u gvo`|u) i promenljivih (u bakru)
gubitaka:
(26)
Gubici energije u gvo`|u transformatora od-
re|uju se iz:
(27)
gde je:
w
Fe
gubici energije u gvo`|u transformatora u
(%),
P
Fe
gubici snage u praznom hodu transformatora
u (kW),
W
pr
protekla energija kroz transformator u posma-
tranom periodu u (kWh).
Gubici energije u bakru transformatora mogu se
odrediti iz:
(28)
gde je:
w
Cu
gubici energije u bakru transformatora u
(%),
i
1
1
n
W k A =
( )
iz
u
pr e S L iz
N
L
n P K K w =
10
193 , 0
6 , 0
,
6
( )
+ =
88 , 0
,
86 , 2
45 , 0
55 , 0
75 , 0
385 , 0
615 , 0
TS
e
TS e
TS
e
TS
TS
pr e
N
n
N n
N
n
N
N
n P
.
2
max 2
n
I k A =
( )
iz
u
p S L iz
N
L
n P K K w =
100
012 , 0
5 , 0
Cu Fe TR
w w w + =
100
760 8

=
pr
Fe
Fe
W
P
w
100
760 8
2
=

n
i
Cun Cu
S
S
P w
( )
88 , 0
86 , 2
45 , 0
55 , 0 75 , 0
p
p
p p
n
n
n n P +
+ =
P
Cun
gubici snage u bakru transformatora pri na-
zna~enom optere}enju u (kW),
S
i
prividna snaga kojom je transformator optere-
}en u (kVA),
S
n
nazna~ena prividna snaga transformatora u
(kVA),
ekvivalentno vreme trajanja maksimalnog opte-
re}enja u (h).
Izloèni razli~iti metodolo{ki pristupi za proce-
nu gubitaka elektri~ne energije imaju za cilj stvara-
nje pretpostavki za procenu gornje granice tehni~kih
gubitaka do mernog mesta. Kako je cilj odre|ivanje
maksimalnih gubitaka energije do mernog mesta u
distributivnim mreàma Srbije, autori su se odlu~ili
da kao reprezentativni uzorak za ovu vrstu analize
uzmu podru~je elektrodistributivnog preduze}a Ju-
goistok. Razlog za izbor ovog podru~ja sadràn je
u ~injenici da se ono karakteri{e duga~kim nadzem-
nim vodovima niskog i srednjeg napona sa malim
presecima faznih provodnika. Rezultati izvr{enih
analiza za gubitke elektri~ne energije sa ovako kon-
cipiranim uzorkom sigurno }e biti ve}i nego u slu~a-
ju kablovskih mreà sa kra}im vodovima.
Koriste}i rezultate prora~una gubitaka energije
iz [4], [5] i [6] mogu se definisati iznosi gornjih gra-
nica gubitaka energije za:
NN mreù (cos = 1) ______________ 2,74%;
transformaciju 10/0,4 kV/kV ________ 1,7%;
SN mreù 10 kV (cos = 0,9) _______ 2,27%;
transformaciju 35/10 kV/kV _________ 0,76%;
SN mreù 35 kV __________________ 0,5%.
Kona~no, lako je izvesti zaklju~ak da ukupni
gubici energije do mernog mesta u distributivnim
mreàma Srbije ne prelaze iznos od 8%.
4. GUBICI ELEKTRI^NE ENERGIJE
U MERNOM URE\AJU ZBOG GRE[KE
Zna~aj ispravnosti ure|aja za merenje isporu~e-
ne elektri~ne energije za elektrodistributivna predu-
ze}a nije potrebno posebno obrazlagati. Me|utim,
tehni~ka ograni~enja u kapacitetima za ba`darenje
brojila elektri~ne energije nagnala su zakonodavca
da produì period za proveru ta~nosti brojila za di-
rektno merenje sa svake osme na svaku dvanaestu
godinu. I pored toga, u [8] procenjeno je da u elek-
trodistributivnoj mreì postoji oko 70% merila elek-
tri~ne energije sa isteklim rokom overe. Sasvim
sigurno je da se poslednjih godina stanje ne{to po-
pravilo zbog intenzivnije zamene postoje}ih induk-
cionih brojila sa novim mikroprocesorskim brojili-
ma, ali bar polovina brojila za direktno merenje je i
dalje sa isteklim rokom overe.
Detaljna ispitivanja ispravnosti brojila i provere
klase ta~nosti brojila na protokolarnim ta~kama, ~iji
su rezultati objavljeni u [8], pokazala su da se pro-
se~ne gre{ke brojila na uzorku od 1 322 komada na-
laze u opsegu od 5,12% do 3,31% za optere}enja
od 20 % do 100 % nazna~ene struje brojila, respek-
tivno. Dalje analize pokazuju da gotovo polovina
brojila za direktna merenja unosi za 1% do 3% gre-
{ke ve}e od dopu{tenih 2 %, koja je dozvoljena
gre{ka merenja za klasu 2. [tavi{e, stara indukciona
brojila gre{e uvek na {tetu elektroprivrede.
Na osnovu kvantitativnih i kvalitativnih analiza
uticaja tipa brojila na gre{ke merenja i uzimanja u
obzir zastupljenosti pojedinih tipova brojila na mre-
ì u [8] data je pribli`na kriva gre{aka merenja pro-
se~nog brojila na elektrodistributivnoj mreì. Naj-
zna~ajnija ~injenica koja iz ovog dijagrama proizla-
zi je da najmanja gre{ka koju prose~no brojilo uno-
si u strukturu ukupnih gubitaka iznosi 3,15%.
Pored analiza izvr{enih u [8], ura|ene su i dru-
ge procene. Tako je, na primer, u [9] procenjeno da
gre{ka koju prose~no brojilo unosi u strukturu ukup-
nih gubitaka iznosi 2%.
Izrazito visok iznos gre{aka kod brojila za di-
rektno merenje svakako da name}e potrebu za po-
novnim preispitivanjem perioda za proveru ta~nosti
brojila. Naime, ovog puta bilo bi uputno osposobiti
ba`darnice tako da se ta~nost brojila proverava sva-
ke osme, a ne svake dvanaeste godine.
Mora se prihvatiti ~injenica da je stanje raspo-
loìve merne infrastrukture veoma lo{e, i to stanje
treba kvantifikovati na osnovu statisti~kih posmatra-
nja reprezentativnih uzoraka. Svakako da stvaranje
potpune i prave slike o raspoloìvoj mernoj infra-
strukturi zasluùje, pa ~ak i zahteva, izradu studije
koja }e detaljno ispitati uticaj starosti brojila i nebla-
govremenog ba`darenja na njihove gre{ke.
5. KOMERCIJALNI GUBICI
ELEKTRI^NE ENERGIJE
Komercijalni gubici elektri~ne energije mogu
se razvrstati u ~etiri celine:
nepotpuno o~itavanje brojila elektri~ne energije,
neta~no o~itavanje,
neovla{}eno preuzimanje elektri~ne energije i
neovla{}eno priklju~enje na elektri~ne mreù.
5.1. Nepotpuno o~itavanje brojila
elektri~ne energije
Proces prodaje elektri~ne energije koju isporu-
~ilac predaje kupcu na mernom mestu po~inje o~ita-
vanjem brojila. în o~itavanja brojila je zato najva-
`nija radnja koja uzrokuje mnoge posledice.
în neo~itavanja brojila uzrokuje negativne fi-
nansijske efekte zbog izgubljenog prihoda od elek-
tri~ne energije, odnosno nov~anih sredstava kojima
se ostvaruje prinos putem njihovog ulaganja u odre-
|ene prioritete (investicije, remonti, odràvanje, ka-
ma}enje nov~anih sredstava kod finansijskih institu-
cija). Tako|e, ~in neo~itavanja daje mogu}nost kup-
cu da ostvari povoljniju tarifnu zonu.
Dve navedene posledice ne}e se razmatrati u
ovom radu, samo }e se detaljnije razmatrati tre}a
posledica, a to je uticaj nepotpunog o~itavanja na
gubitke elektri~ne energije.
Organizaciju o~itavanja treba prilagoditi tarif-
nom sistemu. O~itavanje velikog broja kupaca po-
~etkom svakog meseca zahteva angaòvanje velikog
broja radnika u kratkom vremenskom intervalu. Bo-
lje je produèno o~itavanje na {to duì period u to-
ku meseca, ~ime se sa manjim brojem radnika o~ita-
vanje uradi kvalitetnije i uz manje tro{kove. Ovaj
na~in o~itavanja koristi ED Beograd, koristilo ga je
i biv{e JP ED Leskovac, da bi sa formiranjem PD
Jugoistok prestalo ovakvo o~itavanje krajem
2007. godine.
Jasno je da treba odbaciti ~esto kori{}en termin
procenat neo~itanosti (koli~nik broja neo~itanih
kupaca prema ukupnom broju kupaca izraèn u %)
kao merilo potpunosti o~itavanja. Korekcija ovog
merila treba da se sastoji u mnoènju procenta neo-
~itanosti sa prosekom potro{nje elektri~ne energije
neo~itanih kupaca. Svakako, treba razlikovati grupe
neo~itanih kupaca prema elektrificiranosti doma}in-
stava, odnosno prema njihovoj prose~noj potro{nji
elektri~ne energije. Definitivno: rezultat nepotpunog
o~itavanja treba izraàvati kao koli~nik procenjene
neo~itane energije i ukupno preuzete energije, izra-
èn u %.
Pre nabrajanja uzroka za nepotpuno o~itanu
elektri~nu energiju prezentova}e se analiza 3 835
neo~itanih kupaca pogona Leskovac ranijeg JP ED
Leskovac, izvr{ena 2005. godine. Iz skupa od
ukupno 3835 neo~itanih kupaca sa jednim do {est
neo~itavanja izdvojen je skup od 1389 kupaca kod
kojih je broj neo~itavanja ~etiri i ve}i od ~etiri. U ta-
beli 1 vidi se specifikacija razloga neo~itavanja i
broj pojavljivanja.
Uzroci za nedovoljno o~itanu elektri~nu energi-
ju su:
neure|ena baza podataka;
izbegavanje kupaca da budu o~itani;
namerno pogre{no o~itavanje ~ita~a, a naro~ito
kod mernih grupa virmanskih potro{a~a;
nedovoljna ozbiljnost ljudi koji o~itavaju, koja se
karakteri{e nedovoljnom uporno{}u;
prihvatanje pravila da jednom neo~itan kupac pre-
lazi u uvek neo~itanog kupca;
prilago|avanje vremena o~itavanja radnom vre-
menu distribucije, a ne vremenu koje }e dati naj-
bolji rezultat i
angaòvanje ljudi iz drugih preduze}a bez ~vrstih
ugovornih obaveza u smislu pla}anja penala za
svakog neo~itanog kupca.
Tabela 1.
Specifikacija razloga neo~itavanja
Analizu uticaja nepotpunog o~itavanja brojila
na gubitke elektri~ne energije posmatra}emo za tri
kupca: kupac 1, za koga nije evidentirana energija
potro{ena u posmatranom periodu, kupac 2, za koga
je evidentirana ukupna potro{ena energija u posma-
tranom periodu i kupac 3, za koga nije evidentirana
potro{ena energija u jednom segmentu posmatranog
perioda. Zbog lak{eg pra}enja na slici 1 {ematski su
prikazani period i broj o~itavanja kod kupaca.
Ako se posmatranje vr{i iz ta~ke 5, neo~itana
energija izme|u dva o~itavanja moè se ra~unati na
vi{e na~ina, i to:
a) na osnovu najduèg ukupnog perioda koji sadrì
sve periode izme|u dva o~itavanja za kupca K
1
to
je vreme t
1,1
+ t
1,2
+ t
1,3
, za kupca K
3
to je vreme
t
3,1
+ t
3,2
;
b) na osnovu perioda izme|u dva o~itavanja za kup-
ca K
1
to je vreme t
1,1
koji je duì od t
g
, za kupca
K
3
to je vreme t
3,1
koji je kra}i od t
g
Ako se usvoji pretpostavka da je potro{nja i-tog
kupca K
i
ravnomerna unutar jedne godine i unutar
perioda od vi{e godina, nije sporno da prose~na po-
Razlozi neo~itavanja
Broj
pojavljivanja
Procenat
pojavljivanja
(%)
Zaklju~ano 388 27,9
Ne ìvi niko 482 34,7
@ivi u inostranstvu 47 3,4
Pas 27 1,9
Ne radi brojilo 10 0,7
Zamena brojila 26 1,9
Sruen objekat 84 6,0
Vikendica 123 8,9
Ne postoji objekat 23 1,7
Ne dozvoljava 28 2,0
Samo~ita~ 29 2,1
Isklju~en 63 4,5
Ne postoji brojilo 23 1,7
Garaè 2 0,1
Odjavljen 2 0,1
Umro vlasnik 23 1,7
Nepristupa~no 9 0,6
Ukupno 1 389 100,0
tro{nja (dnevna, sedmi~na, mese~na, godi{nja) treba
da se traì prema na~inu a).
Prose~na utro{ena energija prema kojoj }e se
posmatrati kupac 1 ra~una se prema:
(29)
gde je W
u1
ukupno potro{ena energija u periodu
izme|u O
1,1
i O
1,4
.
Prose~na utro{ena energija prema kojoj }e se
posmatrati kupac 3 ra~una se prema:
(30)
gde je W
u3
ukupno potro{ena energija u periodu
izme|u O
3,1
i O
3,3
.
Kupac 2 o~itava se redovno i on ne iskrivljuje
sliku o gubicima, pa ga ne treba uzimati u obzir u
ovoj analizi.
Posmatrajmo sada kako neredovno o~itavanje
uti~e na iskazivanje gubitaka u posmatranih pet go-
dina. Kao referentne godine uzete su one sa ozna-
kom 0 i 5.
Prva godina (period 0 1)
Kupac 1: nije evidentirana energija u vremenu
t
g
, a ona iznosi:
(31)
Kupac 3: nije evidentirana energija u vremenu
t
g
t
3,1
, a ona iznosi:
(32)
Ukupna neevidentirana energija je:
(33)
i ona treba da dobije negativan predznak. Za iznos
neevidentirane energije iz izraza (33) bi}e ve}i i gu-
bici u prvoj godini.
Druga godina (period 1 2)
Kupac 1: Evidentira se energija iz perioda O
1,1
1, koja dobija ulogu proizvedene energije i ona
iznosi:
(34)
Ne evidentira se energija u vremenu izme|u o~itavanja
O
1,2
i kraja druge godine 2 (2t
g
t
1,1
) i ona iznosi:
(35)
Evidentira se energija u vremenu (t
1,1
t
g
) i ona iz-
nosi:
(36)
Pogre{nu sliku koju unosi kupac 1 zbog neo~i-
tavanja na kraju druge godine iskazujemo sa:
(37)

0 1 2 3 4 5
K
2
x

x

x

x

x

x

x

x

x

x

x

x

x

x

x

t
t
g
t
g
t
g
t
g
t
g
K
1
K
3
t

t

1
1
2
2
3
3
4
4
5
5
0
0
x

x

x

x

x

x

x

t
1,1
t
1,2
t
1,3
t
1,4
t
3,3
t
3,2
t
3,1
O
1,4
O
1, 3
O
1,2
O
1, 1
O
3,3
O
3,1
O
3,2
Legenda : K
1
kupac 1, K
2
kupac 2, K
3
kupac 3, O
1,1
i O
1,2
ili x ozna~avaju kupca koji se o~itava i broj
o~itavanja.
Slika 1. [ematski prikaz perioda i broja o~itavanja kod karakteristi~nih kupaca
3 , 1 2 , 1 1 , 1
1
1
t t t
W
W
u
+ +
=
) (
1 , 3 3
t t W
g

( )
1 , 3 3 1
t t W t W
g g
+
g
t W
1
) 2 (
1 , 1 1
t t W
g

) (
1 , 1 1 g
t t W
( ) ( )
g g g
t t W t t W t W =
1 , 1 1 1 , 1 1 1
2
2 , 3 1 , 3
3
3
t t
W
W
u
+
=
g
t W
1
Kupac 3: O~igledno je da se njegova energija
potro{ena u drugoj godini ne}e evidentirati i ona iz-
nosi:
(38)
Energija koja unosi neta~nost u nalaènje gubi-
taka iznosi:
(39)
Tre}a godina (period 2 3)
Kupac 1: U ovoj godini evidentira se energija iz
cele teku}e godine W
1
t
g
i dodaje se energija iz pe-
rioda O
1,2
2 i ona iznosi:
(40)
Energija W
1
(2t
g
t
1,1
) ima pozitivan znak i ona
smanjuje gubitke.
Kupac 3: Njegova energija u tre}oj godini izno-
si:
(41)
i ne}e se evidentirati tako da ona pove}ava gubitke.
Energija koja unosi neta~nost u nalaènje gubi-
taka je:
M (42)
M
itd.
Sve kupce treba na opisani na~in analizirati i za
svaku prethodnu godinu na}i vrednost energije koja
se pojavljuje kao rezultat neredovnog o~itavanja to-
kom prethodnih godina. Ukupna energija koja je re-
zultat nepotpunog o~itavanja iznosi:
(43)
gde je broj i kupaca sa neredovnim o~itavanjem ko-
je proizvode pozitivne ili negativne iznose W
n,o
i
.
Ako je iznos pozitivan, to zna~i da su gubici u toj
godini bili ve}i od stvarnih, odnosno ako je negati-
van, to podrazumeva da su gubici u toj godini bili
manji od stvarnih.
Energiju W
n,o
moèmo analizirati po godinama.
Mogu}e je formirati hipoteti~ke dijagrame W
n,o
= f(t)
na kojima se pretpostavlja da su prinosi energija iz
prethodne, ili prethodnih, godina neprekidno pro-
menljive prema jedna~ini prave linije u toku jedne
godine. Takva se pretpostavka uvodi i za rasture
energije u toku teku}e godine zbog neo~itavanja.
Gornji dijagram na slici 2 prikazuje funkciju
W
n,o
= f(t) za slu~aj da je godi{nji prinos energije
jednak godi{njem rasturu energije. Dijagram pod-
razumeva da se rastur iz prethodne godine nadok-
nadi u slede}oj godini, kada se pojavljuje u svojstvu
prinosa. Dijagramom se podrazumeva da je godi-
{nja neo~itana energija (rastur) jednaka u svim po-
smatranim godinama.
Donji dijagram na slici 2 prikazuje da su u dru-
goj, tre}oj i ~etvrtoj godini prinosi manji od
rastura, da bi u petoj godini prinos bio ve}i od
rastura. Ovo dovodi do prelaska rezultuju}e krive
preko apscise, odnosno prekida se trend pove}anja
gubitaka zbog nepotpunog o~itavanja. Na kraju go-
dine nepotpuno o~itavanje popravlja sliku gubita-
ka u odnosu na stvarnu. U sedmoj godini dolazi se
do nulte vrednosti W
n,o
, da bi u osmoj godini pono-
vo rastur bio ve}i od prinosa.
Do prelaza krive W
n,o
= f(t) preko apscise treba-
lo bi po pravilu da do|e kod o~itavanja prilikom po-
ve}anja cene elektri~ne energije, za slu~aj akcija
o~itavanja, kao i zna~ajno kvalitetnijeg o~itavanja u
toj godini. Generalno, energija W
n,o
iz relacije (43)
osciluje oko apscise sa kra}im ili duìm periodima u
kojima ima pozitivnu ili negativnu vrednost.
Kriva W
n,o
= f(t) po pravilu je naj~e{}e ispod ap-
scise, a naro~ito za slu~aj izraènog nepotpunog o~i-
tavanja, koje se odlikuje ne samo pove}anjem ras-
tura ve} i stalnom pojavom da je prinos u teku}oj
godini manji od rastura.
Kona~no, nepotpuno o~itavanje unosi neta~nost
prilikom odre|ivanja ta~nih gubitaka u iznosu od:
(44)
gde je ukupna preuzeta elektri~na energija.
Svaki sistem za obra~un elektri~ne energije ima
mogu}nost da ostvari uvid u uticaj neo~itavanja na
evidentirane gubitke. Ovaj uticaj se smanjuje sa po-
bolj{anim o~itavanjem, i to utoliko vi{e ako se ono
odnosi na zone sa ve}om prose~nom potro{njom
elektri~ne energije po kupcu.
Analiza nepotpunog o~itavanja na distributi-
vnom konzumu Leskovca, Ni{a, Prokuplja i Pirota,
u godinama kada nije bilo akcija o~itavanja, pokazu-
je da je pove}anje gubitaka od nepotpunog o~itava-
nja doma}instava manje od 1%.
g
t W
3
( )
g g
t W t t W
3 1 , 1 1
) 2 (
1 , 1 1
t t W
g

g
t W
3
g g
t W t t W
3 1 , 1 1
) 2 (
=
i
oi n o n
W W
, ,
=
W
W
g
o n
o n
,
,
W
Na kraju, predlaèmo mere za izbegavanje ne-
potpunog o~itavanja:
forsiranje totalnog o~itavanja u podru~jima sa
relativno visokom prose~nom potro{njom elek-
tri~ne energije;
forsiranje o~itavanja sa 3 % neo~itane elektri~ne
energije u zonama sa relativno malom prose~nom
potro{njom elektri~ne energije;
obavezno sve merne grupe za tarifnu kategoriju
srednji i niski napon zameniti modernim mernim
grupama koje omogu}avaju daljinsko o~itavanje;
postavljanje kriterijuma u billing sistemu da ku-
pac ne sme biti dva puta uzastopno neo~itan;
osloniti se na radnike distribucije za o~itavanje
brojila kupaca;
osmisliti odgovaraju}u obuku za te radnike i pove-
}ati im plate;
promeniti shvatanje o va`nosti o~itavanja, jer ceo
proces prodaje elektri~ne energije (u komercijal-
nom delu) po~inje od o~itavanja i
analiziranje teìnskog u~e{}a razloga za neo~ita-
vanje koji se mogu snimiti na terenu u toku samog
o~itavanja.
5.2 Neta~no o~itavanje
Na izuzetno visoke komercijalne gubitke mogu
prakti~no uticati i rezultati neta~nog o~itavanja, ko-
ji su, po pravilu, na {tetu isporu~ioca elektri~ne
energije.
Verovatno}a gre{ke prilikom o~itavanja zavisi
od podru~ja (gradsko ili seosko), spratnosti stambe-
nih zgrada, mogu}nosti upotrebe lifta, gustine nase-
ljenosti u seoskim podru~jima, udaljenosti seoskih
naselja od elektrodistributivnih centara, dana u sed-
mici, vremenskih prilika itd.
Naro~ito je va`no ta~no o~itati virmanske kup-
ce zbog zna~ajno ve}ih preuzetih koli~ina elektri~ne
energije od kupaca iz kategorije doma}instava.
Imaju}i u vidu nedovoljnu, ili bolje re}i nika-
kvu analizu ta~nosti o~itavanja, potrebno je hitno
O~itana energija iz prethodne (prethodnih) godina (prinos)
Energija (W
n,o
)
Neo~itana energija u teku}oj godini (rastur)
W
n,o
1 2 3 5 6
t
t
W
n,o
Slika 2. Promena ukupne energije kao rezultat nepotpunog o~itavanja
4
1 3 6 2 4 5 7 8
po~eti istraìvanje ta~nosti o~itavanja pove}anjem
broja kontrola. Zaklju~ke o uticaju ta~nosti o~itava-
nja na gubitke elektri~ne energije treba doneti na
osnovu reprezentativnog uzorka.
Od posebnog zna~aja za ta~nost o~itavanja je i
obu~enost ~ita~a, kao i njegova spoznaja o mogu}oj
kontroli njegovog rada. Prilikom selekcije i izbora
~ita~a treba voditi ra~una o sklonostima pojedinca
za izvr{avanje ove vrste posla, ose}anju odgovorno-
sti za ta~no izvr{enje zadataka i usa|enoj privrèno-
sti preduze}u.
5.3. Neovla{}eno preuzimanje elektri~ne energije
Prema na~inu na koji se neovla{}eno preuzima
elektri~na energija (krade) razlikujemo:
1) neovla{}eno preuzimanje ispred mernog mesta
koje se ostvaruje vo|enjem odvojnog kabla sa
priklju~nog kabla u instalaciju kupca;
2) neovla{}eno preuzimanje sa mernog mesta delu-
ju}i na brojilo razdvajanjem strujnih i naponskih
kola i
3) neovla{}eno preuzimanje sa mernog mesta delu-
ju}i na brojilo jakim magnetnim poljem.
Prvi tip neovla{}enog preuzimanja elektri~ne
energije te{ko se detektuje, a za izbegavanje redov-
nog konflikta sa kupcem prilikom kontrole moè po-
sluìti formiranje izme{tenog mernog mesta.
Drugi tip neovla{}enog preuzimanja elektri~ne
energije lako se otkriva, ali je te{ko do}i do prilike
za pregled mernog mesta, jer u ovim slu~ajevima
kupac po pravilu onemogu}ava kontrolu.
Tre}i tip neovla{}enog preuzimanja elektri~ne
energije najteè se otkriva, ali formiranjem i pra}e-
njem potro{nje na izme{tenom mernom mestu mo-
gu}e je ustanoviti da li kupac ometa normalan rad
brojila. Posebnu te{ko}u prilikom kontrolisanja ova-
kvih nepravilnosti predstavlja jednostavna i brza
mogu}nost otklanjanja uzroka nepravilnosti rada
brojila.
Neovla{}ena preuzimanja elektri~ne energije is-
pred mernog mesta i delovanjem jakih magnetnih
polja na brojilo te{ko se otkrivaju i zbog okolnosti
da kupac ima neku potro{nju i merno mesto je pri-
stupa~no. U tim slu~ajevima potrebno je koristiti i
pomo}ne podatke o kupcu, koji se odnose na nje-
gov standard, koji se za individualne objekte ({to je
i naj~e{}i slu~aj) mogu proveriti uvidom na licu me-
sta.
Prva mera za smanjenje neovla{}ene potro{nje
je da se izvr{i gruba podela podru~ja i karakteristika
stanovanja u smislu potencijalnih mogu}nosti za
zloupotrebu. U tom smislu odmah treba odbaciti
brdsko-planinska podru~ja, jer u njima pored ~vrstih
energenata ne postoje potrebe za stalnim kori{}e-
njem elektri~ne energije u ve}im koli~inama. Tako-
|e, treba kao potencijalne objekte u kojima se neo-
vla{}eno koristi elektri~na energija odbaciti stambe-
ne zgrade sa daljinskim grejanjem u urbanim nase-
ljima sa kolektivnim stanovanjem. Autori smatraju
da se za otkrivanje podru~ja za koje se sumnja da se
u njemu u zna~ajnoj meri neovla{}eno preuzima
elektri~ne energija moè koristiti Fuzzy pristup na
{irokom horizontu potro{nje i nezavisno od podru~-
ja [10], [11].
Kao druga mera za smanjenje neovla{}ene po-
tro{nje name}e se odre|ivanje nivoa gubitaka suk-
cesivno idu}i od oblasti preko transformatorskih re-
ona 110/X kV/kV, 35/10 kV/kV, do transformator-
skih reona X/0,4 kV/kV. Ovaj postupak vodi samo
do definisanja transformatorskih reona X/0,4 kV/kV
na kojima su komercijalni gubici pove}ani. Locira-
nje izvora gubitaka zahteva dalje pretrage na ni-
skom naponu, a to iziskuje zna~ajno pove}anje bro-
ja kontrola.
Kona~no, ako je kod kontrolisanih reona TS
X/0,4 kV/kVvisok procenat reona sa pove}anim ko-
mercijalnim gubicima, opravdano je posumnjati u
uspe{nost lociranja izvora gubitaka. U tom slu~a-
ju postavljanje mernih grupa na TS X/0,4 kV/kV
ima opravdanje samo za odre|ivanje tehni~kih gubi-
taka od mreè 110 kV do po~etka izvoda 0,4 kV.
5.4. Neovla{}eno priklju~enje
na elektri~nu mreù
Neovla{}eno priklju~enje na elektri~nu mreù u
najve}em broju slu~ajeva realizuje se samovlasnim
priklju~enjem elektri~nih instalacija kupca na distri-
butivnu mreù. Kupci se ovako pona{aju kada ne-
maju odobrenje za gradnju i obavljanje radova, {to u
postoje}oj zakonskoj regulativi onemogu}ava kupcu
zaklju~enje ugovora za isporuku elektri~ne energije.
Lokalizovanje ove vrste zloupotrebe nije te{ko,
ali je nakon isklju~enja takvih kupaca sa distributiv-
ne mreè veoma te{ko trajno eliminisati nameru i
mogu}nost za ponovno priklju~enje.
6. KRATAK OSVRT NA BROJILA
I IZME[TENO MERNO MESTO
Brojila elektri~ne energije (i snage) po osobina-
ma koje su dominantne za njihovo kori{}enje u elek-
troprivredi mogu se razlikovati prema:
prilago|enosti tarifnom sistemu u smislu da mogu
odgovoriti na zahteve koje pred njih postavlja sta-
ti~ko ili dinami~ko upravljanje potro{njom;
na~inu o~itavanja, koje moè biti lokalno ili da-
ljinsko;
konstrukciji koja je uglavnom za sada sa osobina-
ma analognih (indukciona i stati~ka) brojila, odno-
sno za budu}a brojila sa osobinama digitalnih
multifunkcijskih (obi~na i pri peid) brojila;
osetljivosti na strana magnetna polja i
prilago|enosti naplati utro{ene elektri~ne energije,
koja moè biti napla}ena pre i posle preuzimanja
za odre|eni period.
Digitalna multifunkcijska brojila sa daljinskim
o~itavanjem u odnosu na analogna brojila, pored eli-
minisanja klasi~nog na~ina ~itanja, imaju mogu}-
nost prilago|avanja tarifnom sistemu sa dinami~kim
upravljanjem potro{nje. Pored navedenog, zna~ajno
svojstvo digitalnog brojila je da na njegovo pokazi-
vanje utro{ene elektri~ne energije ne uti~e strano
magnetno polje.
Problemi sa naplatom utro{ene elektri~ne ene-
rgije, i negativni ekonomski efekti zbog nenapla}e-
ne isporu~ene elektri~ne energije, vi{e su nego do-
bar razlog za razmi{ljanje o izmeni postoje}eg tarif-
nog sistema u smislu mogu}nosti kori{}enja pri peid
brojila.
Imaju}i u vidu veliki broj analognih (pre svega
indukcionih) brojila na mernim mestima, i nemo-
gu}nost njihove brze zamene multifunkcijskim bro-
jilima, mora se i dalje voditi ra~una o ba`darenju
analognih brojila.
Postoje}a distributivna tehni~ka regulativa o Iz-
me{tenim mernim ormanima (IMO) podrazumeva
izme{tanje ne samo brojila ve} i ostalih elemenata
na priklju~nom razvodnom ormanu kupca. Su{tina
izme{tanja sastoji se u eliminisanju mogu}nosti uti-
caja kupca na brojilo, {to se jedino moè realizovati
ukoliko se brojilo montira izvan granice poseda kup-
ca.
Autori smatraju da se koncept Izme{tenog mer-
nog ormana (IMO) mora promeniti u koncept Izme-
{tenog mesta merenja (IMM). Naime, kompletni
merni ormani su zna~ajnih dimenzija, pa je za njiho-
vu montaù potrebno posebno pripremiti mesto na
javnoj povr{ini. Sva dosada{nja iskustva distributiv-
nih preduze}a, naro~ito u urbanim sredinama, poka-
zuju velike te{ko}e za dobijanje urbanisti~kih uslova
za izgradnju distributivne mreè na javnim povr{i-
nama u gradovima, izuzev za podzemne kablovske
vodove. Zbog toga, trebalo bi od kupca izmestiti sa-
mo brojilo, {to bi zna~ajno smanjilo dimenzije ku}i-
{ta za sme{taj brojila. Na ovaj na~in, koncept Izme-
{tenog mernog mesta (IMM) lako bi se realizovao
kada je priklju~ak kupca na nadzemnu distributivnu
mreù. Za kablovski priklju~ak kupca na distributiv-
nu mreù svakako bi bilo jednostavnije na granici
poseda kablovskoj priklju~noj kutiji (KPK) pridoda-
ti ku}i{te samo za brojilo nego ceo merni orman.
Pored navedenih prednosti, pristup sa Izme{te-
nim mernim mestom (IMM) daje mogu}nost posta-
vljanja jednostavne i jasne granice izme|u trgovca i
distributera elektri~ne energije.
7. ZAKLJUÂK
Niz mera za smanjenje gubitaka elektri~ne
energije ve} je naveden u prethodna dva poglavlja.
Ipak, zbog uop{tavanja, i potrebe isticanja ve}eg
zna~aja pojedinih mera, posebno podvla~imo slede-
}e zaklju~ke.
1. Gornja granica tehni~kih gubitaka elektri~ne
energije do mernog mesta ne prelazi 8%, {to zna-
~i da trenutno u ukupnim gubicima podjednako
participiraju tehni~ki i komercijalni gubici.
2. O~itavanja brojila moraju biti potpuna i ne sme-
ju da rezultiraju ve}om koli~inom neo~itane elek-
tri~ne energije. Zato, nepotpuno o~itavanje ne
treba izraàvati procentom neo~itanosti ve} pro-
cenjenim procentom neo~itane elektri~ne energi-
je. Tako|e, neophodno je povremeno raditi anali-
ze ta~nosti o~itavanja.
3. Potrebno je uraditi studiju koja }e ispitati uticaj
neblagovremenog ba`darenja na gre{ku brojila, i
na osnovu dobijenih rezultata preispitati duìnu
perioda za ponovnu proveru ta~nosti brojila.
4. Nastaviti zamenu postoje}ih analognih brojila
novim digitalnim multifunkcionalnim brojilima.
Dinamiku zamene brojila treba podesiti tako da
se prvo zamene brojila kod virmanskih kupaca, a
potom brojila za direktna merenja kod kupaca u
oblastima sa visokom prose~nom potro{njom
elektri~ne energije.
5. Kontrole neovla{}ene potro{nje elektri~ne energi-
je treba prvo sprovoditi u oblastima sa visokom
prose~nom potro{njom elektri~ne energije na
osnovu prethodno ura|enog ra~unarskog progra-
ma za odre|ivanje ocene sumnje na mogu}u neo-
vla{}enu potro{nju svakog kupca. Kod kupaca ko-
ji su bar jednom zate~eni u neovla{}enom kori-
{}enu elektri~ne energije obavezno razmotriti mo-
gu}nost za izme{tanje mernog ormana.
6. Analizirati i osmisliti realizovanje Izme{tenog
mernog mesta (IMM) umesto Izme{tenog mernog
ormana (IMO).
8. LITERATURA
[1] D. Tasi} i grupa autora: PRORAÛN GUBITAKA
I EKSPERIMENTALNA VERIFIKACIJA PRO-
RAÛNA ZA DISTRIBUTIVNO PODRU^JE
ELEKTRODISTRIBUCIJE BEOGRAD I INICI-
RANJE MERA ZA SNI@ENJE GUBITAKA, Projekat
Ministarstva za nauku Vlade Republike Srbije, 2005.
[2] V. [iljkut, S. Maksimovi}, M. Tanaskovi}, G. Vuli}:
ODRE\IVANJE EKVIVALENTNOG VREMENA
TRAJANJA MAKSIMALNIH GUBITAKA NA
OSNOVU RASPOLO@IVIH MERENJA U
ELEKTRODISTRIBUCIJI BEOGRAD, Elek-
trodistribucija, 1/2006.
[3] S. Maksimovi}, V. [iljkut: PROCENAGUBITAKA
ELEKTRI^NE ENERGIJE U 10 kV MRE@I, Dru-
go regionalno savetovanje o elektrodistributivnim
mreàma, JUKO Cired 2006, Zlatibor.
[4] J. Spiri}, M. Do~i}, S. Ivkovi}: PROCENA GUBI-
TAKASNAGE I ENERGIJE NATIPI^NOM NAD-
ZEMNOM IZVODU NISKOG NAPONA SEO-
SKOG PODRU^JA, Elektroprivreda, 1/2009.
[5] J. Spiri}, M. Do~i}, S. Ivkovi}: PROCENA GUBI-
TAKA SNAGE I ENERGIJE NA TIPI^NOM
NADZEMNOM IZVODU SREDNJEG NAPONA
SEOSKOG PODRU^JA, Elektroprivreda,
4/2009.
[6] J. Spiri}, A. Jovi}: TEHNI^KI IZVE[TAJ: GUBI-
CI SNAGE I ENERGIJE U TRANSFORMACIJA-
MA 35/10 kV/kV i 10/0,4 kV/kV, PD Jugoistok
Ni{, 2009.
[7] Zbirka tehni~kih preporuka ED Srbije: TP14b
OSNOVNI TEHNI^KI USLOVI ZA PLANIRA-
NJE, PROJEKTOVANJE I IZGRADNJU NN
MRE@A I PRIPADAJU]IH TS 10(20)/0,4 kV/kV
STAMBENIH NASELJA, 2001.
[8] V. [iljkut, N. Stoj~i}, B. Beronja, M. Stamenkovi}:
STANJE MERNIH URE\AJA NA KONZUMU
ELEKTRODISTRIBUCIJE BEOGRAD I UTI-
CAJ NAUKUPNE GUBITKE U MRE@I, Tre}e ju-
goslovensko savetovanje o elektrodistributivnim
mreàma, JUKO Cired 2002, Vrnja~ka Banja.
[9] M. Nikoli}: IZVE[TAJ O RASPOLO@IVOJ MER-
NOISPITNOJ INFRASTRUKTURI U PD JUGO-
ISTOK NI[, PD Jugoistok Ni{, septembar 2008.
[10] J. Spiri}, A. Janji}: USING OF FUZZY LOGIC IN
THE STRUGGLE WITH THE UNAUTHORIZED
CONSUMPTION OF ELECTRICAL ENERGY,
Me|unarodno regionalno savetovanje o elektrodi-
stributivnim mreàma, Herceg Novi, 2004.
[11] J. Spiri}, A. Janji}: KORI[]ENJE FUZZY LO-
GIKE ZAOTKRIVANJE KRA\AKOD KUPACA
ELEKTRI^NE ENERGIJE SAJEDNOTARIFNIM
BROJILIMA, JUKO Cired 2006, Zlatibor.
Josif V. Spiri} ro|en je 1945. godine u Leskovcu. Diplomirao je 1970. godine, magistri-
rao 1985. i doktorirao 1997. godine na Elektrotehni~kom fakultetu u Beogradu. Od 1970. do
1974. godine radio je u fabrici Ma~katica u Surdulici na problemima motornog pogona i
elektrotermije. Od 1974. godine radi u JP Elektrodistribucija Leskovac kao glavni inènjer
eksploatacije, {ef projektnog biroa, tehni~ki direktor i direktor. Od 2007. godine radi kao sa-
vetnik u PD Jugoistok u Ni{u. Ima zvanje nau~nog saradnika.
Na stru~nom planu bavio se problemima kompenzacije, eksploatacije, kvaliteta elektri~-
ne energije, gubitaka, upravljanja optere}enjem, automatizacijom srednjonaponskih mreà i planiranjem
gradskih i ruralnih mreà.
Miladin R. Tanaskovi} ro|en je 1956. godine u Beogradu. Diplomirao je 1981, ma-
gistrirao 1993. i doktorirao 2003. godine na Elektrotehni~kom fakultetu u Beogradu. Od
1988. godine zaposlen je u Elektrodistribuciji Beograd, gde je radio na projektovanju vi-
sokonaponskih transformatorskih stanica, u Sektoru za tehni~ki razvoj i istraìvanje, kao
tehni~ki direktor i trenutno kao savetnik za odnose sa nau~noistraìva~kim ustanovama. Po-
sebne oblasti njegovog stru~nog interesovanja su re{avanje problema teorije polja metodom
kona~nih elemenata, planiranje elektrodistributivnih mreà i nesimetri~ni kratki spojevi u
elektrodistributivnoj mreì.
60 Vu~ijak M. Nada: Etaloniranje ure|aja za merenje parametara kvaliteta elektri~ne energije
Abstract
CALIBRATION OF DEVICES FOR MEASURING PARAMETERS OF ELECTRIC POWER QUALITY
The International standards IEC reccomended type test, first verification and routine test of devices for
measuring electric power quality parameters. In this paper a brief review of some recommendation of tho-
se standards is given. The calibration of class A device for measuring electric power quality parameters
(PMD-A) is explained. An example of PMD-A calibration for function of rms harmonic current measure-
ment in steady state is given and metrological traceability and uncertainty evaluation are described.
Keywords: calibration, metrological traceability, uncertainty of measurement, harmonics, flicker, aggregation,
flagging
Rezime
Me|unarodni IEC standardi preporu~uju ispitivanje tipa, prvo i periodi~no ispitivanje ure|aja koji se
koriste za merenje parametara kvaliteta elektri~ne energije. U radu je dat kratak pregled nekih zahteva tih
standarda. Prikazan je na~in etaloniranja ure|aja klase A za merenje parametara kvaliteta elektri~ne ener-
gije (PMD-A). Dat je konkretan primer etaloniranja PMD-A za funkciju merenja efektivne vrednosti har-
monika elektri~ne struje u ustaljenom stanju, obezbe|enja metrolo{ke sledljivosti i ocena merne nesigurno-
sti rezultata etaloniranja.
Klju~ne re~i: etaloniranje, metrolo{ka sledljivost, merna nesigurnost, harmonici, fliker, agregacija merenja,
markiranje
Etaloniranje ure|aja
za merenje parametara kvaliteta
elektri~ne energije
Nada M. Vu~ijak
Direkcija za mere i dragocene metale, Mike Alasa 14, 11 000 Beograd, Srbija
kontakt sa autorom preko elektronske adrese: nv1@infosky.net
Stru~ni rad
UDK: 621.31; 621.317
1. UVOD
Elektri~na energija se danas smatra robom odre-
|enog kvaliteta. Za kvalitet elektri~ne energije odgo-
vorni su proizvo|a~i, distributeri i kupci. Kupci elek-
tri~ne energije koriste nelinearne potro{a~e (npr. ra~u-
narsku opremu, klima-ure|aje, TVprijemnike itd.) ko-
ji ugroàvaju kvalitet isporu~ene elektri~ne energije.
U standardu IEC 61000-4-30 [1, definicija
3.20] definisan je kvalitet elektri~ne energije kao ka-
rakteristike elektri~ne energije u odre|enoj ta~ki
elektroenergetskog sistema vrednovane u odnosu na
referentne tehni~ke parametre. Referentni tehni~ki
parametri dati su me|unarodnim preporukama.
U istom standardu [1] u poglavlju 5 definisani
su parametri kvaliteta elektri~ne energije, i to: fre-
kvencija i amplituda napona napajanja, fliker, pro-
padi (dips) i poskoci (swells) napona, naponski pre-
kidi (interruptions), tranzijentni naponi, naponska
nesimetrija (unbalance), harmonici i me|uharmonici
u naponu i struji, komunikacioni naponi (mains sig-
naling voltage on supply voltage), brze promene na-
pona (rapid voltage changes). Taj standard defini{e
metode za merenje i interpretaciju rezultata merenja
navedenih parametara kvaliteta elektri~ne energije
ali ne odre|uje granice za ispitivane parametre, ve}
su one date u drugim standardima [2, 3].
Me|unarodni standard IEC 61557-12 [4] odno-
si se na ure|aje namenjene merenju i kontroli elek-
tri~nih parametara u elektri~nim distributivnim si-
stemima. Ovi ure|aji se kra}e ozna~avaju kao PMD
(performance measuring and monitoring devices).
Elektri~na veli~ina koja se meri moè biti do-
stupna direktno ili pomo}u naponskih i strujnih mer-
nih pretvara~a, koji mogu biti unutra{nji ili spolja{nji,
tako da se PMD dele na 4 kategorije [4, ta~ka 4.3]:
1) PMD DD napon i struja direktno priklju~eni na
PMD,
2) PMD SD napon se meri direktno, a struja indi-
rektno pomo}u dodatnog strujnog mernog pretva-
ra~a,
3) PMD DS struja se meri direktno, a napon indi-
rektno pomo}u dodatnog naponskog mernog pre-
tvara~a,
4) PMD SS napon i struja se mere indirektno po-
mo}u dodatnih strujnih i naponskih mernih pre-
tvara~a na PMD, tzv. indirektno priklju~ivanje.
Strujni i naponski merni pretvara~i mogu biti
elektri~ni, magnetni, opti~ki ili drugi ure|aji. Naj~e-
{}e se koriste induktivni naponski i strujni merni
transformatori kao elektromagnetni pretvara~i kako
bi vrednosti merenog elektri~nog napona, odnosno
struje prilagodili ulaznim mernim kolima PMD. Kad
PMD ima spolja{nje merne pretvara~e, u iskaziva-
nju rezultata merenja dobijenih kori{}enjem PMD
mora se uzeti u obzir i merna nesigurnost koju mer-
ni pretvara~i unose u merenje.
Ure|aji za merenje parametara kvaliteta elek-
tri~ne energije mogu biti klase A ili klase B [1, 4].
Korisnik bira ure|aj u zavisnosti od svojih potreba:
klasu A kad su potrebna precizna merenja, klasu B
za statisti~ka pra}enja, otklanjanje kvarova i sli~no.
Ispitivanje tipa i periodi~no ispitivanje ure|aja
klase A(PMD-A) preporu~eni su i definisani u stan-
dardu IEC 61557-12, a prvo overavanje preporu~e-
no je u standardu IEC 61000-4-30.
Periodi~no ispitivanje ure|aja PMD-A obuhva-
ta ispitivanje njegove dielektri~ne ~vrsto}e i etaloni-
ranje ure|aja.
2. NEKI ZAHTEVI STANDARDA
Ovde su navedeni zahtevi standarda [1, 5, 6]
koji se odnose na agregaciju (zdruìvanje) rezultata
merenja i koncepte markiranja jer su specifi~ni za
ure|aje klase A, namenjene merenju parametara
kvaliteta elektri~ne energije.
2.1. Agregacija rezultata merenja
Agregacija se izvr{ava kao kvadratni koren iz
kvadrata aritmeti~kih srednjih vrednosti rezultata
merenja. Ona se ne primenjuje kod merenja flikera.
Osnovni vremenski interval merenja vrednosti
parametara kvaliteta elektri~ne energije: napona na-
pajanja, sadràja harmonika i me|uharmonika, kao i
nesimetrije napona, treba da bude 10 perioda, odno-
sno 200 ms, za elektri~ne distributivne sisteme sa
frekvencijom mreè 50 Hz [1, ta~ka 4.4]. Nakon
osnovnog vremenskog intervala merenja agregacija
se nastavlja u slede}im intervalima vremena: 3 se-
kunde, 10 minuta i 2 sata. Podatak za interval od 3 se-
kunde dobije se tako {to se uklju~i svih 15 osnovnih
intervala od 200 ms. Podatak za interval od 10 mi-
nuta dobije se tako {to se uklju~e svi osnovni inter-
vali od 200 ms. Podatak za interval od 2 sata dobije
se tako {to se uklju~i svih 12 intervala od 10 minuta
sa osnovnim intervalima od 200 ms. Navedeni vre-
menski intervali 200 ms i 3 sekunde su zasnovani na
frekvencijskoj karakteristici, a intervali vremena
10 minuta i 2 h zasnovani su na ~asovniku, i to tako
da se po~etak merenja 10 perioda u okviru 10 minu-
ta poklapa sa po~etkom merenja 10 minuta.
2.2 Koncept markiranja (flagging)
Za vreme naponskih propada, poskoka ili preki-
da, merenja drugih parametara (harmonika, nesime-
trije i dr.) nisu pouzdana. Koncept markiranja [1,
ta~ka 4.7] spre~ava da se jedan takav doga|aj uklju-
~uje u rezultate merenja drugih parametara. Zbirna
vrednost za ~itav period bi}e markirana ako je samo
jedna vrednost markirana.
Efektivna vrednost naponskih propada, poskoka i
prekida meri se na osnovnom intervalu vremena 10 ms
(tj. polovini ciklusa od 20 ms za frekvenciju 50 Hz),
i to na svakom kanalu PMD-A istovremeno. Napon-
ski propad detektuje se kao pad vrednosti napona is-
pod zadatog praga referentnog napona. Referentni
napon moè biti fiksni U
din
(declared input voltage)
ili pomi~ni U
sr
(sliding voltage reference). Naponski
poskok se detektuje kao porast vrednosti napona iz-
nad zadatog praga referentnog napona.
3. ETALONIRANJE, METROLO[KA
SLEDLJIVOST I MERNA NESIGURNOST
Etaloniranje i pojmovi vezani za etaloniranje ure-
|aja: metrolo{ka sledljivost i merna nesigurnost, defi-
nisani su u Me|unarodnom re~niku metrologije [7].
Prema Me|unarodnom re~niku metrologije [7,
definicija 2.39] etaloniranje (calibration) predstav-
lja postupak kojim se pod odre|enim uslovima u pr-
vom koraku uspostavlja odnos izme|u vrednosti ve-
li~ine sa mernim nesigurnostima koje daju merni
etaloni i odgovaraju}ih pokazivanja kojima su pri-
druène merne nesigurnosti, a u drugom koraku ti se
podaci upotrebljavaju za uspostavljanje odnosa za
dobijanje mernog rezultata iz pokazivanja.
Metrolo{ka sledljivost (metrological traceabili-
ty) [7, definicija 2.41] zna~i svojstvo mernog rezul-
tata kojim se taj rezultat dovodi u vezu sa navede-
nom referencom dokumentovanim neprekinutim lan-
cem etaloniranja, od kojih svako doprinosi utvr|enoj
mernoj nesigurnosti. Za merenja sa vi{e veli~ina sva-
ka vrednost veli~ine treba da bude metrolo{ki sledlji-
va. Elementi potrebni za potvr|ivanje metrolo{ke
sledljivosti su: neprekidan lanac metrolo{ke sledivo-
sti prema me|unarodnom mernom etalonu ili nacio-
nalnom (dràvnom) mernom etalonu, dokumentova-
na merna nesigurnost, dokumentovani merni postu-
pak, metrolo{ka sledljivost prema SI mernim jedini-
cama i intervali periodi~nog etaloniranja.
Merna nesigurnost (measurement uncertainty)
[7, definicija 2.26] nenegativan je parametar koji
opisuje rasipanje vrednosti veli~ine koje se na osno-
vu upotrebljenih podataka pridruùju merenoj veli-
~ini. Merna nesigurnost se sastoji u op{tem slu~aju
od vi{e komponenata.
Kombinovana standardna merna nesigurnost
(combined standard measurement uncertainty) [7,
definicija 2.31] standardna je merna nesigurnost do-
bijena kori{}enjem pojedina~ne standardne merne ne-
sigurnosti pridruène ulaznim veli~inama prema
odgovaraju}em matemati~kom modelu merenja. U
slu~aju korelacija ulaznih veli~ina, u takvom modelu
moraju se uzeti u obzir i kovarijanse kad se izra~una-
va kombinovana standardna merna nesigurnost.
Uputstvo za izraàvanje merne nesigurnosti [8]
detaljno obja{njava na~in ocenjivanja merne nesi-
gurnosti rezultata merenja.
4. ETALONIRANJE PMD-A
PMD-A etalonira se u slede}im referentnim
uslovima:
a) PMD-A priklju~uje se na mre`no napajanje bar
24 ~asa pre bilo kakvog ispitivanja i ostavlja tako
priklju~en,
b) temperatura vazduha u prostoriji za vreme etalo-
niranja treba da bude 23 C 1,0 C.
U slede}em primeru etaloniranja PMD-A odre-
|uje se:
1) gre{ka merenja efektivne vrednosti sinusoidne
elektri~ne struje, vrednosti od 0,25 A do 20 A,
2) gre{ka merenja efektivne vrednosti sinusoidnog
elektri~nog napona, vrednosti od 5 V do 300 V,
3) frekvencijska karakteristika merenja sinusoidne
elektri~ne struje vrednosti 5 A, za frekvencije
50 Hz, 500 Hz, 1 000 Hz, 1 500 Hz i 2 000 Hz,
4) gre{ka merenja aktivne, reaktivne i prividne elek-
tri~ne snage frekvencije 50 Hz, kad su vrednosti
elektri~ne struje 5 Ai 10 A, vrednosti elektri~nog
napona 120 Vi 240 V, i vrednosti faktora snage 1;
0,5i; 0,8i; 0,5c; 0,8c; gde je: i induktivno i
c kapacitivno,
5) gre{ka merenja fazne razlike 0, 37, 60, 90,
120, 300 izme|u elektri~nog napona i struje
frekvencije 50 Hz,
6) gre{ka merenja efektivne vrednosti harmonika
elektri~ne struje i elektri~nog napona u ustalje-
nom stanju (steady state), kad su zadate vrednosti
harmonika prema standardima IEC 61000-3-2 za
klasu A i IEC 61000-3-3,
7) gre{ka merenja fluktuiraju}ih harmonika,
8) gre{ka merenja o{trine flikera (flicker severity) si-
nusoidnog talasa frekvencije 50 Hz,
9) gre{ka merenja propada napona 80 %, 60 % i
50 % od nazna~ene vrednosti, i poskoka napona
40 % od nazna~ene vrednosti, i
10) gre{ka merenja frekvencije i vremena.
Uz rezultate merenja obavezno se daje procena
merne nesigurnosti rezultata merenja [8] i navodi se
metrolo{ka sledljivost.
5. MERENJE EFEKTIVNE VREDNOSTI
HARMONIKA ELEKTRI^NE STRUJE
Od etaloniranja navedenih u poglavlju 4 ovde
se detaljno obja{njava etaloniranja PMD-Aza funk-
ciju merenja harmonika elektri~ne struje u ustalje-
nom stanju (steady state).
Na slici 1 prikazan je kalibrator za etaloniranje
ure|aja za merenje harmonika elektri~ne struje u Di-
rekciji za mere i dragocene metale. Metrolo{ka sle-
dljivost obezbe|ena je prema nacionalnoj metrolo-
{koj instituciji SP, [vedska, koja ima objavljene mo-
gu}nosti merenja i etaloniranja (CMC calibration
and measurement capabilities) harmonika elektri~-
nog napona i struje u bazi podataka BIPM (Bureau
International des Poids et Mesures Me|unarodni
biro za tegove i mere) koje su javno dostupne [9].
Kad se etalonira PMD-A za funkciju merenja
harmonika elektri~ne struje u ustaljenom stanju, iz
kalibratora se zadaje sloèn signal sastavljen od 40
harmonika prema IEC 61000-3-2. Vrednosti harmo-
nika signala koje se zadaju istovremeno iz kalibrato-
ra navedene su u tabeli 1. Oblik signala sastavljenog
od 40 harmonika, ~ije su vrednosti date u tabeli 1,
prikazan je na slici 2.
Gre{ka merenja harmonika kori{}enjem PMD-A
izra~unava se kao razlika efektivne vrednosti har-
monika o~itane na PMD-Ai efektivne vrednosti har-
monika o~itane na kalibratoru, za svaki pojedina~ni
harmonik posebno, kao i za sloèni signal. Uz rezul-
tate za gre{ku merenja daje se i pro{irena merna ne-
sigurnost rezultata merenja [8].
Za izmerenu vrednost svakog pojedina~nog
harmonika h odre|eni su:
a) merna nesigurnost tip A, oznaka u
Ah
, koja je izra-
~unata iz rezultata 10 ponovljenih merenja, iz ko-
jih se odredi srednja vrednost merenog harmoni-
ka elektri~ne struje i standardna devijacija srednje
vrednosti;
Slika 1. Kalibrator za etaloniranje ure|aja za merenje
harmonika elektri~ne struje
Slika 2. Talasni oblik elektri~ne struje od 40 harmonika
prema IEC 61000-3-2 i tabeli 1
15
12
9
6
3
0
-3
-6
-9
-12
-15
100,0 % THD
Tabela 1
Vrednosti harmonika elektri~ne struje koje se zadaju prema IEC 61000-3-2 kada se etalonira PMD-A za
funkciju merenja harmonika u ustaljenom stanju
Harmonik
h
Zadata vrednost harmonika
iz kalibratora
Fazni ugao
harmonika
(A) ()
2 1,080 0
3 2,300 180
4 0,400 180
5 1,140 0
6 0,300 0
7 0,770 180
8 0,230 180
9 0,400 0
10 0,184 0
11 0,330 180
12 0,153 180
13 0,210 0
14 0,131 0
15 0,150 180
16 0,115 180
17 0,132 0
18 0,102 0
19 0,118 180
20 0,092 180
Harmonik
h
Zadata vrednost harmonika
iz kalibratora
Fazni ugao
harmonika
(A) ()
21 0,107 0
22 0,084 0
23 0,098 180
24 0,077 180
25 0,090 0
26 0,071 0
27 0,083 180
28 0,066 180
29 0,078 0
30 0,061 0
31 0,073 180
32 0,058 180
33 0,068 0
34 0,054 0
35 0,064 180
36 0,051 180
37 0,061 0
38 0,048 0
39 0,058 180
40 0,046 180
b) merna nesigurnost tip B, oznaka u
Bh
, izra~unata je
iz tri komponente: I specifikacije za mernu ne-
sigurnost generisanja harmonika elektri~ne struje
koju je dao proizvo|a~ kalibratora, II pro{irene
merne nesigurnosti iz uverenja o etaloniranju ka-
libratora i III rezolucije ispitivanog PMD-A;
c) kombinovana merna nesigurnost, oznaka u
Ch
, za
svaki harmonik izra~unata je iz merne nesigurnosti
tip A, i merne nesigurnosti tip B, prema formuli
(1)
d) pro{irena merna nesigurnost, oznaka U, izra~u-
nata je iz kombinovane merne nesigurnosti po-
mnoène faktorom prekrivanja /obuhvata k = 2,
koji za normalnu raspodelu odgovara verovatno-
}i prekrivanja /obuhvata pribli`no 95 % [8].
Rezultati merenja sloènog signala prikazanog
na slici 2, kada je vrednost osnovnog harmonika
struje 2,3 A, a koji sadrì 40 harmonika prema tabe-
li 1, jesu:
efektivna vrednost nesinusoidne elektri~ne struje
ima vrednost I
hCal
= 3,810 23 A;
vrednost o~itana na ispitivanom ure|aju je I
hPMD-A
=
3,809 4 A;
gre{ka merenja ispitivanim ure|ajem odre|ena
kao razlika te dve vrednosti je G = -0,83 mA; i
pro{irena merna nesigurnost odre|ivanja te gre{ke
je U = 1,03 mA.
5. ZAKLJUÂK
Me|unarodne IEC preporuke koje se odnose na
ure|aje za merenje parametara kvaliteta elektri~ne
energije klase A (PMD-A) definisale su ispitivanje
tipa, prvo i periodi~no ispitivanje PMD-A. Etaloni-
ranje je sastavni deo navedenih ispitivanja. Prili-
kom etaloniranja mora se obezbediti metrolo{ka
sledljivost etalona i rezultata etaloniranja i dati oce-
na merne nesigurnosti rezultata merenja.
U radu je posebno prikazano etaloniranje ure|a-
ja, i to za funkciju merenja efektivne vrednosti harmo-
nika elektri~ne struje u ustaljenom stanju. Iz kalibra-
tora harmonika zadaje se na ulaze ure|aja sloèn sig-
nal sastavljen od 40 harmonika elektri~ne struje pre-
ma standardu IEC 61000-3-2. Za etalonirani PMD-A
odre|ene su gre{ke merenja efektivne vrednosti poje-
dina~nih harmonika elektri~ne struje, kao i gre{ka me-
renja vrednosti elektri~ne struje nesinusoidnog tala-
snog oblika, i merne nesigurnosti sa kojima su odre|e-
ne gre{ke. Moè se dokumentovati sledljivost rezultata
etaloniranja do nacionalnih etalona [vedske, ~ije se
mogu}nosti etaloniranja i merenja (CMC) harmonika
elektri~ne struje nalaze u bazi podataka BIPM.
6. LITERATURA
[1] IEC 61000-4-30:2003 Electromagnetic compatibili-
ty (EMC) Part 4-30: Testing and measurement
techniques Power quality measurement methods.
[2] IEC 61000-3-2:2005 Electromagnetic compatibility
(EMC) Part 3-2: Limits Limits for harmonic current
emissions (equipment input current 16 Aper phase).
[3] IEC 61000-3-3:2005 Electromagnetic compatibility
(EMC) Part 3-3: Limits Limitation of voltage
changes, voltage fluctuations and flicker in public
low-voltage supply systems, for equipment with ra-
ted current 16 A per phase and not subject to con-
ditional connection.
[4] IEC 61557-12:2007 Electrical safety in low voltage
distribution systems up to 1000 VA.C. and 1500 V
D.C. Equipment for testing, measuring or monito-
ring of protective measures part 12: Performance
measuring and monitoring devices (PMD).
ty(EMC) Part 4-7: Testing and measurement techni-
ques General guide on harmonics and interharmo-
nics measurements and instrumentation, for power
supply systems and equipment connected thereto
ty(EMC) Part 4: Testing and measurement techni-
ques Section 15: Flickermeter Functional and
design specifications.
[7] JCGM 200:2008 International vocabulary of metro-
logy Basic and general concepts and associated
terms VIM 3rd edition. www.bipm.org
[8] BIPM, IEC, IFCC, ISO, IUPAC, IUPAP and OIML
(1995) Guide to the expression of uncertainty in
measurement, International Organization for Stan-
dardization, Switzerland.
[9] www.bipm.org
2 2
Bh Ah Ch
u u u + =
Nada Vu~ijak je diplomirala i magistrirala na Elektrotehni~kom fakultetu u Beogradu.
Trenutno je zaposlena u Direkciji za mere i dragocene metale, Beograd. Osnovna stru~na
oblast njenog interesovanja je etaloniranje etalona elektri~ne snage.
65 Markov M. @arko: Grupni gubici paketa u paketskoj telefonskoj mreì Elektroprivrede Srbije
Abstract
ABOUT BURSTY PACKET LOSS IN THE IP TELEPHONE NETWORK
OF SERBIAN ELECTRIC POWER INDUSTRY
The estimation of packetized speech signal impairmet in packet telephone network is analyzed in this
paper. In the packet networks of electric power organisations, bursty packet losses are dominant. It is po-
inted out, by Jensens inequality, that a conservative estimation of speech impairment may be done using
only average bursty lost packet.
Key words: IP Telephony, Packet loss, E model, Jensens inequality
Rezime
U radu se opisuje ocenjivanje o{te}enja paketizovanog telefonskog signala u paketskoj telefonskoj mre-
ì, u kojoj su dominantni grupni gubici paketa. Ova vrsta gubitaka paketa svojstvena je elektroprivrednim
telefonskim mreàma. Pomo}u Jensenove nejednakosti pokazuje se da je procenu o{te}enja govornog sig-
nala dovoljno izvr{iti samo za grupne gubitke paketa srednjih vrednosti.
Klju~ne re~i: IP telefonija, gubici paketa, E-model, Jensenova nejednakost
Grupni gubici paketa
u paketskoj telefonskoj mreì
Elektroprivrede Srbije
@arko M. Markov
Iritel, Batajni~ki put 23, 11 080 Zemun, Srbija
kontakt sa autorom preko elektronske adrese: zarko.markov@iritel.com
Stru~ni rad
UDK: 621.395
1. UVOD
Savremene telekomunikacione mreè, javne i
privatne, danas se sve vi{e zasnivaju na paketskoj
tehnici. Jedna od glavnih prednosti kori{}enja paket-
ske tehnike je iskoristivost resursa mreè za sve te-
lekomunikacione usluge, tj. za prenos podataka, sli-
ke i glasa. Jedan od nedostataka paketskih mreà je
mogu}nost gubitka paketa, tj. dela korisne informa-
cije. U prenosu podataka ovaj nedostatak prevazila-
zi se otkrivanjem paketa koji nedostaje i ponovnim
slanjem. U prenosu glasa (koji nas ovde interesuje) i
slike, zbog potrebe rada u realnom vremenu, paket
koji nedostaje ne {alje se ponovo, ve} se izgubljeni
paketi pojavljuju kao o{te}enje preno{ene informa-
cije.
Uzroci gubitaka paketa mogu biti raznoliki:
preoptere}enja linkova i ~vorova mreè, {umovi,
uticaj energetskog sistema, atmosfersko pra`njenje
ili kvarovi u delovima mreè. Zbog razli~itosti uzro-
ka gubici mogu biti pojedina~ni i grupni. U budu}oj
paketskoj mreì Elektroprivrede Srbije (EPS) mogu
se o~ekivati gubici paketa usled uticaja energetskog
sistema. Naime, poznato je da manipulacije u ener-
getskom sistemu proizvode prenaponske smetnje u
telekomunikacionom sistemu elektroprivredne orga-
nizacije. Zbog relativno dugog trajanja prenaponske
smetnje u odnosu na trajanje paketa, moè se u elek-
troprivrednoj telekomunikacionoj mreì o~ekivati i
zna~ajan deo grupnih gubitaka paketa. Pretpostavlja
se da }e izgubljeni paketi biti objedinjeni u nekoliko
grupa razli~itog trajanja, tj. razli~itog broja izgublje-
nih paketa. Cilj ovog kratkog rada je da odredi jed-
nostavnu i pouzdanu ocenu kvaliteta govornog sig-
nala u EPS-ovoj paketskoj mreì, a na osnovu izme-
renih grupnih gubitaka paketa.
2. E-MODEL, SLUÂJNI
I GRUPNI GUBICI PAKETA
Za ocenu kvaliteta govornog telefonskog signa-
la prenetog paketskom mreòm ~esto se koristi
E-model, [1] i [2]. Primena E-modela prikazana je
u [3].
Gubici paketa mogu biti slu~ajni i grupni. Po-
smatra se slu~aj kada se paketi gube, tj. odbacuju
zbog neispravnosti. Kao {to je ukratko opisano u [4],
za slu~ajne gubitke svojstveno je da verovatno}a ne-
ispravnosti (tj. gubitka) slede}eg paketa ne zavisi od
ispravnosti paketa koji se trenutno prima. Kada se
posmatraju grupni gubici paketa, verovatno}a neis-
pravnosti slede}eg paketa ve}a je ako je paket koji
se trenutno prima tako|e neispravan nego ako se pri-
ma ispravan paket.
Ukupno umanjenje kvaliteta govornog signala
izazvano kompresorima govornog signala i slu~aj-
nim gubicima paketa dato je jedna~inom:
I
e-eff
= I
e
+ (95-I
e
)P
pl
/(P
pl
+B
pl
) (1)
gde je:
I
e
~inilac umanjenja kvaliteta govornog signala
(Equipment Impairment Factor) zbog kori{}e-
nja kompresora govornog signala,
I
e-eff
prepravljena vrednost I
e
(Effective Equipment
Impairment Factor) zbog uticaja gubitaka pa-
keta,
P
pl
verovatno}a gubitka paketa (Packet-loss
Probability), u procentima,
B
pl
otpornost pojedinih postupaka kodiranja i de-
kodiranja (tj. kompresije i dekompresije) go-
vornog signala na gubitke paketa (Packet-loss
Robustness Factor). Jedna~ina (1) pokazuje da
je umanjenje kvaliteta o{te}enog govornog sig-
nala obrnuto srazmerno veli~ini ~inioca B
pl
.
Realna pretpostavka je da se u prenosnoj (IP)
mreì EPS-a ne}e koristiti kompresori govornog
signala tako da }e, saglasno tabeli 1/G.113 iz [5], bi-
ti I
e
=0. Jedna~ina (1) postaje:
I
e-eff
= 95P
pl
/(P
pl
+B
pl
) (2)
Ako su posredi grupni (burst) gubici paketa, uz
ve} usvojene pretpostavke i oznake vaì:
I
e-eff
= 95P
pl
/{(P
pl
/BurstR)+B
pl
} (3)
gde je:
BurstR (Burst Ratio), ~inilac koji izraàva uticaj
grupisanih gubitaka paketa na o{te}enje
govornog signala. înilac BurstR uzima
vrednost 1 ukoliko su gubici paketa slu~aj-
ni, a vrednosti ve}e od 1 ako su gubici pa-
keta grupni.
Saglasno jedna~ini (3) vidi se da grupni gubici
paketa pove}avaju ~inilac I
e-eff
, tj. smanjuju kvalitet
govornog signala vi{e nego slu~ajni gubici paketa
istog nivoa. Vrednost BurstR moè se izra~unati po-
mo}u jedna~ine (3-30) iz ref. [1]:
BurstR=1/ (p+q) (4)
gde su p i q verovatno}e prelazaka iz dobrog (prijem
ispravnih paketa) u lo{e stanje (prijem neispravnih
paketa, tj. gubitak paketa) i obrnuto, u Gilbertovom
modelu sa dva stanja, [4].
Jedna~ina (3) pokazuje da je uticaj grupisanih
gubitaka paketa ve}i ako je vrednost ~inioca otpor-
nosti na gubitke paketa B
pl
manja. Ova vrednost je,
naàlost, najmanja (4,3 4,8, [6]) ba{ kod kodera po
G.711, koji se najvi{e koristi u profesionalnim
IP mreàma.
Zadatak ovog rada je da odredi takvu konzerva-
tivnu ocenu umanjenja kvaliteta govornog signala
da ona vaì u razli~itim slu~ajevima raspodele broja
izgubljenih paketa u grupi paketa. (Konzervativna,
tj. stroga, ocena kvaliteta je ona ocena koja ni u jed-
nom slu~aju nije blaà od realno dobijenih vredno-
sti. Nekada se u inènjerskoj engleskoj literaturi ova
ocena naziva estimation on the safe side.)
3. JENSENOVA NEJEDNAKOST
Posmatra se funkcija y = f(x) na intervalu
a x b. Jensenova nejednakost odre|uje odnos
srednje vrednosti realne funkcije, y, i srednje vred-
nosti nezavisno promenljive, x. Ako je funkcija kon-
kavna na posmatranom intervalu, tj. ako vaì:
f((x
1
+x
2
)/2) [f(x
1
)+f(x
2
)]/2,
a x
1
b, a x
2
b, (5)
tada vaì:
f((x
1
+x
2
+..+.x
n
)/n) [f(x
1
)+f(x
2
)+...+ f(x
n
)]/n,
a x
1
b, a x
2
b,.., a x
n
b (6)
Obrnuta nejednakost vaì za konveksnu funkciju.
Grafi~ki prikaz smisla Jensenove nejednakosti
dat je na slici 1. Prikazana je konkavna funkcija f(x)
i ~etiri vrednosti argumenta x. Jasno je da je srednja
vrednost [f(x
1
)+f(x
2
)+f(x
3
)+f(x
4
)]/4 manja od vredno-
sti f((x
1
+x
2
+x
3
+x
4
)/4).
4. GRUPNI GUBICI PAKETA
Posmatrajmo jedna~inu (7), tj. (3)
I
e-eff
= 95P
pl
/{(P
pl
/BurstR)+B
pl
} (7)
koja odre|uje zavisnost o{te}enja paketizovanog
govornog signala (I
e-eff
) od broja paketa u grupi izgu-
bljenih paketa (BurstR). Znaju}i da su verovatno}a
gubitka paketa (P
pl
) i otpornost na gubitke paketa
(B
pl
) konstante, tj. da ne zavise od broja paketa u
grupi izgubljenih paketa, jedna~ina (7) moè se pi-
sati i u obliku, [7],
I
e-eff
(BurstR) = y = f(x) =A/[(B/x)+C] (8)
kao zavisnost umanjenja kvaliteta govornog signala
od broja izgubljenih paketa u grupi. Funkcija f(x)
ima slede}a svojstva.
1. Funkcija je monotono rastu}a, {to je o~igledno.
2. Funkcija je neprekidna i dva puta diferencijabilna.
3. Drugi izvod funkcije je negativan
d
2
f(x)/dx
2
= -AB(2BC+2C
2
x)/(B
2
+2BCx+C
2
x
2
)
2
<0 (9)
po{to sve veli~ine (A, B, C, x) u (9) imaju vrednost
ve}u od nule. Ovo je dokaz da je funkcija (8) kon-
kavna.
Ova osobina je od klju~ne va`nosti za na{e raz-
matranje. Naime, iz osobina konkavne funkcije, tj.
iz Jensenove nejednakosti sledi da je za ocenu o{te-
}enja govornog signala pod uticajem grupa razli~i-
tog broja izgubljenih paketa dovoljno odrediti o{te-
}enje govornog signala koje nastupa pri srednjoj
vrednosti broja izgubljenih paketa u grupama. Takva
ocena je dovoljno stroga da ne moè biti prevazi|e-
na za date uslove.
Posmatrajmo slede}i primer. Merenjem je utvr-
|eno da se izgubljeni paketi mogu pojaviti u jednoj
od ~etiri razli~ite grupe. Od ukupnog broja grupnih
izgubljenih paketa verovatno}a da u grupi ima n
i
iz-
gubljenih paketa je p
i
, i=1,2,3,4, p
1
+ p
2
+ p
3
+ p
4
=1.
Ukoliko je broj izgubljenih paketa u grupi n
i
, tada
vrednost BurstR
i
ozna~imo sa x
i
. Jasno je da je sred-
nja vrednost veli~ine BurstR jednaka
x
sr
= (p
1
x
1
+ p
2
x
2
+ p
3
x
3
+ p
4
x
4
)/4. Na slici 2 pred-
stavljen je ovaj primer funkcijom f(x) = I
e-eff
(BurstR).
Vrednost funkcije f(x
sr
) za srednju vrednost broja
izgubljenih paketa u grupi data je ta~kom Z. Srednju
vrednost f
sr
= (p
1
f(x
1
) + p
2
f(x
2
) + p
3
f(x
3
) + p
4
f(x
4
))/4
predstavlja jedna od ta~aka iz oblasti O koja je ogra-
ni~ena duìma KL, LN, NS, SK. Naglasimo da se ova
vrednost uvek nalazi ispod grafika f(x), izuzev u tri-
vijalnim slu~ajevima kada su tri od ~etiri vrednosti
p
i
(i=1,2,3,4) jednake nuli. Svojstvo funkcije
f
sr
< f(x
sr
) daje odgovor na osnovno pitanje ovog ra-
da: ako je poznata srednja vrednost broja izgubljenih
paketa u grupi, tada je ocena o{te}enja govornog
signala odre|ena na osnovu nje uvek dovoljna, tj. ta-
kva ocena je konzervativna. To je logi~na posledica
konkavnosti funkcije (3), tj. (8) i Jensenove nejedna-
kosti.
5. PRIMER
Posmatra se paketska mreà u elektroprivrednoj
organizaciji u kojoj se prenosi nekomprimovani go-
Slika 1.
f((x
1
+x
2
+x
3
+x
4
)/4)
[f(x
1
)+f(x
2
)+
+f(x
3
)+f(x
4
)]/4
f(x)
f(x
2
)
f(x
1
)
a x
1
x
sr
=(x
1
+x
2
+x
3
+x
4
)/4
x
2
x
sr
x
3
x
4
b
f(x
3
)
f(x
4
)
x
Slika 2.
f(x)
Z
N
f(x
sr
)
S
K
O
L
a x
1
x
2
x
sr
x
3
x
4
b
x
vorni signal (G.711) bez nadoknade izgubljenih pa-
keta (B
pl
= 4,8). Zbog razli~itog uticaja energetskog
sistema pojavljuju se tri vrste grupnih gubitaka pa-
keta: sa n
1
= 2, n
2
= 6 i n
3
= 8 izgubljenih paketa.
Ukupni gubitak paketa je P
pl
= 1 %, a sve tri vrste
podjednako u~estvuju u ovim gubicima. Po{to su
gubici mali, moè se pokazati da vaì n
i
BurstR
i
,
i=1,2,3.
Ako bi svi gubici bili u grupama od 2 paketa, tada bi
bilo I
e-eff1
17,92.
bilo I
e-eff2
19,12.
bilo I
e-eff3
19,28.
Srednja vrednost BurstR
sr
=(1/3) BurstR
i
, i=1,2,3
je 5,33.
Iz jedna~ine (3) lako se izra~unava da je
I
e-eff
(BurstR
sr
) = 19,05 >18,77 =
= (1/3) (I
e-eff1
+ I
e-eff2
+ I
e-eff3
)
Moè se, dakle, re}i da je ocena o{te}enja pake-
tizovanog govornog signala konzervativna ali i vrlo
bliska stvarnoj vrednosti zbog blage zakrivljenosti
krive f(x), tj. I
e-eff
(BurstR)
6. ZAKLJUÂK
U elektroprivrednoj paketskoj telefonskoj mreì
pojavljuju se, naj~e{}e, grupni gubici govornih pa-
keta. Zbog razli~itosti uzroka ovih gubitaka broj iz-
gubljenih paketa u grupama izgubljenih paketa mo-
è biti razli~it. O{te}enje kvaliteta govornog signala
na prijemu, a zbog izgubljenih paketa, moè se jed-
nostavno proceniti na osnovu srednje vrednosti bro-
ja izgubljenih paketa u grupi. Ovakva ocena o{te}e-
nja kvaliteta govornog signala je konzervativna.
7. LITERATURA
[1] ITU-T RECOMMENDATION G.107, march, 2003.
[2] ITU-T RECOMMENDATION G.107, march, 2005.
[3] Savovi}, T., Maksi}, D., Banjac, B., Markov @.:
PROCENA KVALITETA IP TELEFONSKIH VE-
ZAU BUDU]OJ TELEFONSKOJ MRE@I EPS-A,
12. simpozijum JUKO CIGRE, Be~i}i, maj 2004.
[4] Markov, @.: IZBOR MODELA KANALA SA
SMETNJAMA U TELEKOMUNIKACIONOJ
MRE@I EPS-A, Elektroprivreda 1/2007.
[5] ITU-T Recommendation G.113, Appendix I,
05/2002
[6] ITU-T Recommendation G.113, Appendix I,
05/2002
[7] Markov, @. i Nedi}, G.: ODRE\IVANJE DOZVO-
LJENIH GUBITAKA PAKETA U IP TELEFON-
SKOJ MRE@I EPS-A, Elektroprivreda 3/07.
@arko Markov ro|en je 1946. godine. Diplomirao je 1969, magistrirao 1975. i doktori-
rao 1976. godine na Elektrotehni~kom fakultetu u Beogradu. Radi u Iritelu na razvoju i pro-
izvodnji telefonskih centrala za elektroprivrednu telefonsku mreù (videti: www.iritel.com
/english/products/products.html). Autor je nekoliko desetina radova objavljenih u zemlji i
inostranstvu, od kojih se petnaestak odnosi na elektroprivrednu telefoniju. U~estvovao je u iz-
radi Tehni~kih uslova za elektroprivredne telefonske centrale i u projektima digitalne telefon-
ske mreè EPS-a. Objavio je nekoliko knjiga i ud`benika. Ima nau~no zvanje nau~nog savet-
nika i nastavno zvanje vanrednog profesora. Dobitnik je nagrade za elektroniku iz fonda Prof. Branko Ra-
kovi} 1997. godine.
69 Bo{kovi} A. Branislav: Ostvarenje elektroenergetskog bilansa s aspekta snabdevanja tarifnih kupaca u Srbiji, Crnoj Gori i Republici Srpskoj
Abstract
REALIZATION OF THE POWER BALANCE OF SERBIA, MONTENEGRO AND
REPUBLIC OF SRPSKA IN 2009 WITH RETROSPECTIVE VIEW ON 2008
The paper presents the implementation of the power balance for 2009 from the aspect of tariff consumer
supply by PE Electric Power Industry of Serbia, Electric Power Industry of Montenegro and Electric Power
Industry of the Republic of Srpska through an overview of: electric power production and consumption, po-
wer exchange, electric power supply from and delivery to other electric power systems, hydro plant reser-
voirs, coal overburden layers removal, coal production, coal deposits for thermal power plants, with a
comparison to the realization in 2008.
Key words: electric power balance of Serbia, Montenegro and Republic of Srpska
Rezime
Rad prezentuje realizaciju elektroenergetskog bilansa za 2009. godinu s aspekta snabdevana tarifnih
kupaca od strane JP Elektroprivrede Srbije, Elektroprivrede Crne Gore A. D. i MH Elektroprivrede Repub-
like Srpske kroz prikaz: proizvodnje i potronje elektri~ne energije, nabavke i isporuke elektri~ne energije
drugim elektroenergetskim sistemima, stanja akumulacija hidroelektrana, otkrivke uglja, proizvodnje uglja,
deponija uglja za termoelektrane, i upore|uje ove veli~ine sa ostvarenjem u 2008. godini.
Klju~ne rije~i: elektroenergetski bilans Elektroprivrede Srbije, elektroenergetski bilans Elektroprivrede Crne Gore,
elektroenergetski bilans Elektroprivrede Republike Srpske
Ostvarenje elektroenergetskog bilansa
s aspekta snabdevanja tarifnih kupaca
u Srbiji, Crnoj Gori i Republici Srpskoj
u 2009. godini sa osvrtom na 2008. godinu
JP Elektroprivreda Srbije, Direkcija za strategiju i investicije, Sektor za strategiju Vojvode Stepe 412, 11 000 Beograd, Srbija
kontakt sa autorom preko elektronske adrese: branislav.boskovic@eps.rs.
Stru~ni rad
UDK: 621.3.05
1. UVOD
U Srbiji za snabdevanje tarifnih kupaca je
zaduèno: Javno preduze}e za proizvodnju elektri~-
ne energije, distribuciju elektri~ne energije i upra-
vljanje distributivnim sistemom i trgovinu elektri~-
nom energijom, koje posluje pod firmom Javno
preduze}e Elektroprivreda Srbije sa potpunom
odgovorno{}u i sedi{tem u Beogradu, ~iji je skra}e-
ni naziv JP EPS sa p.o. (u daljem tekstu: EPS).
U Crnoj Gori snabdevanje tarifnih kupaca
obavlja: Javno elektroprivredno preduze}e za proiz-
vodnju, prenos, nabavku i distribuciju elektri~ne
energije, koje posluje pod firmom Elektroprivreda
Crne Gore sa sedi{tem u Nik{i}u (u daljem tekstu:
EPCG) osnovano Zakonom o energetici (Slu`beni
list SRCG br. 16/90) sa izmenama i dopunama. Od-
lukom Upravnog odbora ovog preduze}a, 18. marta
1998. godine ovo preduze}e je transformisano u
Elektroprivredu Crne Gore A.D.
Saradnja izme|u Elektroprivrede Srbije i
ElektropCrne Gore regulisana je Ugovorom o dugo-
ro~noj poslovno tehni~koj saradnji, zaklju~enim
marta 1991. godine, sa izmenama i dopunama 2006.
godine. U 2009. godini su, tako|e, ugovorom regu-
lisan na~in i uslovi ostvarivanja me|usobne isporu-
ke elektri~ne energije za 2009. godinu.
Snabdevanje tarifnih kupaca u Republici Srp-
skoj obavlja: Me{oviti holding Elektroprivrede Re-
publike Srpske Mati~no preduze}e, a.d. Trebinje.
Osnovne delatnosti preduze}a su: proizvodnja elek-
tri~ne energije, distribucija i prodaja elektri~ne ener-
gije, postavljanje elektri~nih instalacija i opreme,
proizvodnja elektri~ne opreme, va|enje i briketira-
nje uglja, trgovina na veliko preko posrednika, itd.
Elektroprivreda Republike Srpske sklopila je
ugovore o poslovno tehni~koj saradnji sa elektropri-
vredama (EP) u svom okruènju (EP Bosne i Herce-
govine, Hrvatske zajednice Herceg Bosna, Srbije i Cr-
ne Gore). U pograni~nim krajevima gde nema tehni~-
kih mogu}nosti, kako u ERS, tako i u EPS-u i EPCG,
za direktno snabdevanje svojih kupaca elektri~nom
energijom, sklopljeni su ugovori o me|usobnom
snabdevanju ovih kupaca. Sli~ni ugovori postoje i sa
EP BiH i EP Hrvatske zajednice Herceg Bosna.
Osim toga, sa EPS-om postoji ugovor o optimalnom
kori{}enju hidroenergetskog potencijala dela reke
Drine za objekte HE Vi{egrad i HE Bajina Ba{ta.
2. JP ELEKTROPRIVREDA SRBIJE
2.1. Proizvodnja elektri~ne energije
U 2009. godini, energetskim bilansom JP Elek-
troprivrede Srbije predvi|ena je:
proizvodnja iz sopstvenih izvora 40 810 GWh (HE
10 647 GWh, TE 30 163 GWh) i
nabavka elektri~ne energije 1 409 GWh (i od
EPCG).
Ukupna proizvodnja elektri~ne energije u 2009.
godini u elektranama JP EPS iznosila je
41 220,2 GWh (27,2 % iz HE a 72,8 % iz TE), dok
su nabavke elektri~ne energije iz drugih EES-a
(uklju~uju}i i EPCG) iznosile 2 089,0 GWh.
Plan proizvodnje iz sopstvenih izvora ve}i je za
1,0 %. HE su svoj plan ostvarile sa 105,1 % a TE sa
99,6 %.
Nabavka elektri~ne energije u odnosu na plan
(uklju~uju}i i EPCG) ve}a je za 48,3 % od plana.
Ukupno raspoloìva elektri~na energija bila je
za 2,6 % ve}a od plana za 2009. godinu.
Kada se prave pore|enja raspoloìve elektri~ne
energije u 2009. godini sa 2008. godinom, onda su
odnosi slede}i:
nabavka elektri~ne energije (uklju~uju}i i od
EPCG) manja je za 7 % i
raspoloìva elektri~na energija ve}a je za 3 %.
Navedeni podaci dati su delimi~no na slici 1 a
detaljniji u prilozima (u tabeli 1 i 3).
Karakteristi~ne proizvodnje na pragu elektrana:
najve}a mese~na proizvodnja bila je 4 204,5 GWh
i to u januaru 2009. godine, tog meseca HE proiz-
vele su 1 024,8 GWh, (24,4 %) a TE 3 179,7 GWh
(najve}a mese~na proizvodnja u 2008. godini bila
je 4 036,7 GWh);
najve}a mese~na proizvodnja HE je bila u aprilu
2009. godine i iznosila je 1 247,2 GWh (najve}a
mese~na proizvodnja HE u 2008. godini je bila
1 160,6 GWh);
najve}a mese~na proizvodnja TE bila je u janu-
aru 2009. godine i iznosila je 3 179,7 GWh (naj-
ve}a mese~na proizvodnja TE u 2008. godini bila
je 3 149,2 GWh);
najve}a dnevna proizvodnja je bila 13. januara
2009. godine i iznosila je 148,9 GWh. Tog dana u
proizvodnji te energije HE u~estvovale su sa 26 %, a
TE 74 % (najve}a dnevna proizvodnja u 2008. go-
dini je bila 144,5 GWh);
najve}a dnevna proizvodnja HE bila je 28. januara
2009. godine i iznosila je 51 GWh (najve}a dnevna
proizvodnja HE u 2008. godini bila je 48,8 GWh);
Slika 2. Proizvodnja elektrine energije u EPS-u
I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII
5 000
4 500
4 000
3 500
3 000
2 500
2 500
2 000
Plan za 2009. godinu
Ostvareno u 2009. godini
(GWh)
Min 2 921,6
Max 4 204,5
Slika 1. Ostvarenje bilansa proizvodnje
(na pragu elektrana) i nabavki
elektri~ne energije EPS
Proizvodnja
HE
Proizvodnja
TE
Ukupna
proizvodnja
Od EES
EPCG
Nabavka od
drugih EES
Ukupno
raspoloìvo
45 000
40 000
35 000
30 000
25 000
20 000
15 000
10 000
5 000
0
(GWh)
1
1

1
9
1
,
4
3
0

0
2
8
,
9
4
1

2
2
0
,
2
1

1
1
5
,
5
9
7
3
,
5
4
3

3
0
9
,
2
najve}a dnevna proizvodnja TE bila je 14. januara
2009. godine i iznosila je 111,6 GWh (najve}a dnev-
na proizvodnja TE u 2008. godini 112,5 GWh);
prose~na dnevna proizvodnja na godi{njem nivou
u 2009. godini iznosila je 112,9 GWh (planirana
111,8 GWh), (dok je u 2008. godini ostvarena pro-
se~na dnevna proizvodnja iznosila 108,7 GWh).
2.2. Potro{nja elektri~ne energije
Ukupne potrebe potro{a~a elektri~ne energije
koje snabdeva EPS (sa pumpanjem i sopstvenom
potro{njom elektrana) iznosile su 40 314,7 GWh,
dok su isporuke drugim EES (uklju~uju}i i EPCG)
iznosile 2 994,5 GWh.
Plan ukupne potro{nje elektri~ne energije sa pumpa-
njem i sopstvenom potro{njom elektrana ostvaren je sa
98,8 %. Isporuka elektri~ne energije u druge EES (uklju-
~uju}i i EPCG) ostvarena je sa 209,1 %, plana (u odno-
su na 2008.godinu to je 165,8 %). Ukupan plasman je
iznosio 102,6 % plana. Na slici 3. prikazano je: neto
konzum, gubici elektri~ne energije, pumpanje, kao i
nabavka elektri~ne energije za potrebe sigurnog snab-
devanja potro{a~a (detaljnije u prilozima - tabele 2 i
4 ). Neto konzum je iznosio 98,3 % plana i ve}i je ne-
go u 2008. godini 0,2 %. Gubici elektri~ne energije u
prenosu manji su od planiranih za 12,3 % ali su i u od-
nosu na 2008. godinu manji 8,5 %. Na slici 4 prikaza-
na je prose~na mese~na potro{nja elektri~ne energije
bruto konzuma (bez pumpanja), dok su na slici 5 pri-
kazani uporedno mese~na proizvodnja i bruto konzum
iz ~ega se vidi da je EPS-a svojom proizvodnjom
gotovo pokrio potrebe potro{a~a, osim u januaru, fe-
bruaru i decembru, kada je potro{nja bila ve}a od sop-
stvene proizvodnje 1,5 %, 2,7 % i 3,2 % respektivno.
U ostalim mesecima sopstvena proizvodnja bila je ve-
}a od konzuma i do 23,3 % (vidi tabelu 5).
Karakteristi~ne potro{nje elektri~ne energije:
najve}a mese~na potro{nja (sa pumpanjem) bila je
u januaru 2009. godine i iznosila je 4 377,8 GWh,
(najve}a u 2008. godini je bila bez pumpanja
4 247,3 GWh), bez pumpanja 4 269,2 GWh ;
najve}a dnevna potro{nja bila je 21. decembra
2009. godine i iznosila je 156,2 GWh (bez pumpa-
nja), pri minimalnoj dnevnoj temperaturi tog dana
u Beogradu od -10,8 C (najve}a dnevna potro{nja
Gubici u
prenosu
3,4 %
Pumpanje
PAP
Lisine
0,2 %
Isporuke
drugim EES
1,4 %
Isporuka za EES
EPCG 2,9 %
Potrebe elektrana 1,0 %
Neto
konzum
89,2 %
Slika 4. Bruto konzum EPS-a bez pumpanja
(Meseci)
(GWh)
Max 4 269,2
Min 2 572,0
I II III IV V VI VII IX X XI XII VIII
5 000
4 500
4 000
3 500
3 000
2 500
2 000
Slika 5. Mese~na proizvodnja i bruto konzum
(bez pumpanja) u EPS-u
(Meseci)
(GWh)
Min 2 921,6
Min 2 921,6
Max 4 269,2
Max 4 204,5
5 000
4 500
4 000
3 500
3 000
2 500
2 000
Proizvodnja u 2009. godini
Bruto konzum bez pumpanja u 2009. godini
(MW)
Min 4 484
(Meseci)
8 000
7 500
7 000
6 500
6 000
5 500
5 000
4 500
4 000
Slika 6. Planirane maksimalne snage EPS-ovog
konzuma u 2009. godini bez pumpanja i ostvarene u
tre}oj sredi 2009. i 2008. godini (bez pumpanja)
Pumpanje RHE
Bajina Ba{ta
1,9 %
Max 6 923
Slika 3. Ukupan plasman EPS-a
31. decembra u 2008. godini bila je 153,9 GWh
(bez pumpanja), pri temperaturi u Beogradu od
-6,5 C;
najve}a srednja satna snaga bila je 21. decembra
2009. godine 7 448 MW u 18 h (najve}a u 2008.
godini bila je 7 504 MW) i
prose~na dnevna potro{nja na godi{njem nivou u
2009. godini, bez energije za pumpanje iznosila je
106,6 GWh, planirana 108,9 (prose~na dnevna po-
tro{nja na godi{njem nivou u 2008. godini
109,9 GWh).
U prilogu, tabela 3, prikazano je kako su se kre-
tale mese~na ostvarenja proizvodnje EPS-a u odno-
su na plan za 2009. godine, kao i u odnosu na ostva-
reno u 2008. godini.
2.3. Isporuka elektri~ne energije EPS-a EPCG
Isporuka elektri~ne energije EPS-a EPCG u
2009. godini u skladu je sa dugoro~nim ugovorom.
Tokom 2009. godine EPS je EPCG isporu~io
elektri~ne energije 1 184,4 GWh ili 107,2 % od pla-
na, ali to je u odnosu na isporu~enu elektri~nu ener-
giju u 2008. godini za 2,9 % manje, {to je prikazano
u prilogu (tabela 8).
2.4. Nabavka i isporuka elektri~ne energije
od drugih i drugim EES
Slika 8 prikazuje planiranu i ostvarenu nabavku
elektri~ne energije od strane EPS-a tokom meseci
2009. godine. Vidi se u tabeli 9 da je ostvarena na-
bavka bila ve}a od plana 48,3 % (sa nabavkom i od
EPCG). Za potrebe Kosova i Metohije uvezena je
tre}ina te energije.
Isporuka elektri~ne energije drugim sistemima
(slika 9 i tabela 10 u prilogu), kao {to se vidi, bila je
tokom 2009. godine ve}a od planirane. Plan isporu-
ka elektri~ne energije iznosio je 209,1 % plana (sa
EPCG), i ve}i je nego 2008. godine 65,8 %.
2.5. Stanje akumulacija (bez Pive i uticaja Uvca)
Na pripadaju}em dijagramu na slici 10 prikaza-
no je stanje akumulacija u EPS-u 2009. godine (a u
prilogu, tabela 11) dati su numeri~ki podaci, kao i
pore|enje u odnosu na 2008. godinu.
Stanje je bilo takvo da je 31. 12. 2009. godine
do~ekan sa 136,2 % plana akumulacija, a to je 97,5 %
maksimalno mogu}ih akumulacija EPS-a.
Max 7 448
Min 4 675
U 2009. godini
U 2008. godini
Planirana za 2009. godinu
Plan za 2009. godini
Max 358,114
Min 56,231
(Meseci)
500
450
400
350
300
250
200
150
100
50
0
Slika 8. Nabavka EPS-a
(Meseci)
Slika 9. Isporuka EES EPS-a
Max 563,334
Min 113,365
400
350
300
250
200
150
100
50
0
(Meseci)
Slika 7. Ostvarene maksimalne snage EPS-ovog
konzuma u 2009. i 2008. godini
8 000
7 500
7 000
6 500
6 000
5 500
5 000
4 500
4 000
(GWh)
(MW) (GWh)
Slika 10. Akumulacije EPS-a bez Pive i uticaja Uvca
Max 740,0
Min 512,5
(Meseci)
31. XII 1. I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII
800
700
600
500
400
300
200
100
0
(GWh)
2.6. Otkrivka i proizvodnja uglja
Po{to od veli~ine otkrivke uglja zavisi proiz-
vodnja uglja, a samim tim i popunjenost deponija
uglja i rad TE, to }e se u ovom poglavlju, kao i na
slici 11 i u prilogu u tabeli 12 razmotriti i ova pro-
blematika, jer njena uspe{nost i te kako uti~e na
ostale rezultate ostvarenja EB EPS-a.
Ostvarenje plana otkrivke uglja u EPS-u 2009.
godine (bez podataka za plan i proizvodnju na Ko-
sovu i Metohiji) iznosilo je 104,4 % i manje je od
ostvarenja u 2008. godini za 9,1 %.
Ostvarenje plana proizvodnje uglja u EPS-u
2009. godine (bez podataka za plan i proizvodnju na
Kosovu i Metohiji) iznosilo je 100,2 % i manja je od
ostvarenja u 2008. godini za 0,5 % (prikazano na sli-
ci 12 i u prilogu, tabela 13).
2.7. Deponija uglja
U energetskom bilansu EPS-a plan deponija
uglja za TE i njihovo stanje tokom 2009. godine pri-
kazani su na slici 13 i u tabeli 14 u prilogu, gde su i
podaci sa pore|enjem stanja deponija u odnosu na
ostvareno u 2008. godini. Kao {to se vidi, kraj godi-
ne do~ekan je sa 82,5 % plana, {to je 73,1 % od
maksimalno mogu}ih deponija.
Svi proizvodni rezultati, ~etiri godine zaredom
(20052009. godina) rezultat su istih proizvodnih
jedinica iz 1990. godine, jer od tada nije izgra|en ni
jedan ve}i objekat.
Na kraju, posle ovako dobrih i velikih razultata
i rekorda poslednjih godina zaposlenih u EPS-u, na
~elu sa poslovodstvom, dobro je podsetiti se jedne
studije iz 1980. godine (12). Tom studijom, ra|enom
za potrebe Zajednice jugoslovenske elektroprivrede,
bilo je predvi|ena izgradnja oko 28 500 MWnovih
izvora elektri~ne energije koji se moraju realizova-
ti u razdoblju 19862000. godina na prostorima Ju-
goslavije. U pomenutom broju bila je predvi|ena iz-
gradnja devet nuklearnih elektrana po 1 000 MW,
termo oko 17 000 MWi hidro oko 2 500 MW, od to-
ga vi{e od dve tre}ine na teritoriji Srbije.
Danas, posle skoro deset godina od rokova da-
tih u toj studiji, znamo da je na prostorima Jugosla-
vije u periodu posle 1980. godine izgra|eno svega
oko 5 000 MW, {to samo za sebe govori kako je EES
osamdesetih godina pro{log veka dobro projektovan
a kasnije vo|en i odràvan.
Zato raduje ~injenica da je poslovodstvo EPS-a
raspisalo tender za izgradnju novih neophodnih ob-
jekata, znaju}i da je sistem projektovan
sedamdesetih godina pro{log veka na izmaku svojih
mogu}nosti, {to nedvosmileno pokazuje pomenuta
studija, bez obzira na to {to pomenuti kapaciteti
(28 500 MW) nisu bili predvi|eni samo za Srbiju,
osim jedan manji deo (petina).
2.8. ZAKLJUÂK
Kada se analiziraju proizvodnja i potro{nja
elektri~ne energije u 2009. godini, kao i ostali as-
pekti vezani za tu vrstu problematike, moè se kon-
statovati slede}e:
poslednjih nekoliko godina, kao posledica kvali-
tetnijih remonata, pojedinih obavljenih revitalizaci-
Slika 13. Deponije TE EPS-a
1. I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII 31. XII
Max 2 259,3
2 600
2 400
2 200
2 000
1 800
1 600
1 400
1 200
1 000
Stanje u 2009. godini
Min 1 573,9
Slika 11. Otkrivka u EPS-u
Max 8 825,0
Min 7 019,7
12 000
11 000
10 000
9 000
8 000
7 000
6 000
5 000
(Meseci)
(Meseci)
(Mt)
(m
3
~m)
Slika 12. Mese~na proizvodnja uglja u EPS-u
Max 3 724,7
Min 2 266,7
(Meseci)
4 500
4 000
3 500
3 000
2 500
2 000
1 500
(Mt)
Bo{kovi} A. Branislav: Ostvarenje elektroenergetskog bilansa s aspekta snabdevanja tarifnih kupaca u Srbiji, Crnoj Gori i Republici Srpskoj
74
ja i odràvanja, evidentni su i bolji rezultati u radu
i proizvodnji ~itavog EPS-a, koji su i 2009. godine
obilovali nizom rekorda od postojanja EPS-a;
tarifni sistem i netrì{na cena elektri~ne energije
posustaju u smanjenju maksimalnog dnevnog op-
tere}enja, kao i u eventualnom rastu minimalnog
dnevnog optere}enja, zbog neuskla|enosti dispa-
riteta cena energenata, {to dovodi do ne{to manje
ravnomerosti dnevnog dijagrama optere}enja na
nivou EES;
delimi~no se popravlja i tehni~ka efikasnost izvo-
ra elektri~ne energije;
potrebno je stvoriti uslove za {to racionalnije ko-
ri{}enje elektri~ne energije;
potrebno je nastaviti intenzivna ulaganja u remon-
te na svim nivoima, kao i revitalizaciju i automati-
zaciju nadzora i upravljanja svih proizvodnih jedi-
nica (posebno blokova TE), kao i radove kojima se
uti~e na pobolj{anje stanja ìvotne sredine i
{to hitnijim novim investicijama, kako u hidro ta-
ko i u termosektoru, jer su potrebe sve ve}e, a vre-
me{nost postoje}ih izvora evidentna.
2.9 PRILOZI ZA JP EPS
Raspoloìvo
2009. godina
Ostvareno 2009./
Planirano 2009.
(2/1)
2008. godina
Ostvareno 2009./
Ostvareno 2008.
(2/4)
Planirano (P) Ostvareno (O) Ostvareno
(GWh) (GWh) (%) (GWh) (%)
(1) (2) (3) (4) (5)
Proizvodnja HE 10 647 11 191,4 105,1 10 117,2 110,6
Proizvodnja TE 30 163 30 028,9 99,6 29 703,6 101,1
Ukupna proizvodnja 40 810 41 220,2 101,0 39 820,8 103,5
Nabavka od EPCG 762 1 115,5 146,4 796,5 140,0
Nabavka iz drugih EES 647 973,5 150,5 1 450,4 67,1
Ukupno raspoloìvo 42 219 43 309,2 102,6 42 067,7 103,0
Tabela 1.
Ostvarenje bilansa proizvodnje (na pragu elektrana) i nabavki elektri~ne energije EPS-a
Tabela 2.
Ostvarenje bilansa potro{nje i isporuka elektri~ne energije EPS-a
Plasman
2009. godina
Ostvareno 2009./
Planirano 2009.
(2/1)
2008. godina
Ostvareno 2009./
Ostvareno 2008.
(4/2)
Planirano Ostvareno Ostvareno
(GWh) (%) (GWh) (%)
(1) (2) (3) (4) (5)
Neto konzum 38 292 37 627,7 98,3 37 539,5 100,2
Gubici u prenosu 1 473 1 292,5 87,7 1 412,7 91,5
Pumpanje PAP Lisine 83 106,3 128,1 65,5 162,4
Pumpanje RHE Bajina Bata 510 796,2 156,1 812,8 98,0
Potrebe elektrana 429 491,9 114,7 430,7 114,2
Ukupna potronja 40 787 40 314,7 98,8 40 261,2 100,1
Isporuka za EPCG 1 105 1 184,4 107,2 1 220,4 97,1
Isporuka u druge EES 327 1 810,1 553,5 586,2 308,8
Ukupan plasman 42 219 43 309,2 102,6 42 067,7 103,0
Bo{kovi} A. Branislav: Ostvarenje elektroenergetskog bilansa s aspekta snabdevanja tarifnih kupaca u Srbiji, Crnoj Gori i Republici Srpskoj
75
Tabela 3.
Proizvodnja EPS-a: plan i ostvarenje tokom 2009. godinu sa osvrtom na ostvareno u 2008. godini
EPS I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII Ukupno
Plan za
2009. godinu
(GWh) 4 149 3 779 3 878 3 430 3 001 2 972 2 918 2 801 2 868 3 182 3 695 4 137 40 810
Ostvareno u
2009. godini
(GWh) 4 204,5 3 632,3 3 930,5 2 921,6 3 009,5 3 172,2 3 291,9 3 017,6 2 980,5 3 440,9 3 635,1 3 983,7 41 220,2
O 2009./P 2009. (%) 101,3 96,1 101,4 85,2 100,3 106,7 112,8 107,7 103,9 108,1 98,4 96,3 101,0
Ostvareno u
2008. godini
(GWh) 4 036,7 3 593,6 3 689,8 3 221,3 2 948,0 2 844,6 3 041,3 2 864,4 2 965,4 3 269,0 3 478,9 3 867,9 39 820,8
O 2009./
O 2008. godini
(%) 104,2 101,1 106,5 90,7 102,1 111,5 108,2 105,3 100,5 105,3 104,5 103,0 103,5
Tabela 4.
Bruto konzum EPS-a bez pumpanja:
plan i ostvarenje tokom 2009. godinu sa osvrtom na ostvareno u 2008. godini
Plan za
2009. godinu
(GWh) 4 203 3 747 3 773 3 073 2 851 2 722 2 754 2 675 2 685 3 266 3 770 4 246 39 765
Ostvareno u
2009. godini
(GWh) 4 269,2 3 733,2 3 811,8 2 786,3 2 654,0 2 572,0 2 695,0 2 699,6 2 656,7 3 308,1 3 619,3 4 115,1 38 920,3
O 2009./P 2009. (%) 101,6 99,6 101,0 90,7 93,1 94,5 97,9 100,9 98,9 101,3 96,0 96,9 97,9
Ostvareno u
2008. godini
(GWh) 4 149,5 3 676,5 3 591,3 3 044,4 2 789,7 2 621,8 2 700,8 2 735,3 2 925,2 3 176,2 3 476,7 4 064,8 38 952,2
O 2009./O 2008. (%) 102,9 101,5 106,1 91,5 95,1 98,1 99,8 98,7 90,8 104,2 104,1 101,2 99,9
Tabela 5.
Proizvodnja i bruto konzum EPS-a bez pumpanja: ostvarenje tokom 2009. godinu
Proizvodnja u
2009. godini
(GWh) 4 204,5 3 632,3 3 930,5 2 921,6 3 009,5 3 172,2 3 291,9 3 017,6 2 980,5 3 440,9 3 635,1 3 983,7 41 220,2
Bruto konzum u
2009. godini
(GWh) 4 269,2 3 733,2 3 811,8 2 786,3 2 654,0 2 572,0 2 695,0 2 699,6 2 656,7 3 308,1 3 619,3 4 115,1 38 920,3
P u 2009./
BK u 2009.
(%) 98,5 97,3 103,1 104,9 113,4 123,3 122,1 111,8 112,2 104,0 100,4 96,8 105,9
Tabela 6.
Planirane maksimalne snage konzuma u EPS-u u 2009. godini (bez pumpanja) i
ostvarene maksimalne snage u tre}oj sredi meseca 2009. i 2008. godine (bez pumpanja)
EPS I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII
Plan za 2009. godinu (GW) 7,122 6,859 6,359 5,818 4,931 4,842 4,786 4,832 5,049 6,017 6,591 7,188
Ostvareno u
2009. godini
(GW) 6,194 6,746 6,339 5,234 4,499 4,484 4,675 4,514 4,928 6,199 5,872 6,923
O 2009./P 2009. (%) 87,0 98,4 99,7 90,0 91,2 92,6 97,7 93,4 97,6 103,0 89,1 96,3
O u 2008. godini (GW) 6,520 6,405 6,000 5,490 4,630 4,558 4,529 4,611 5,536 5,423 6,196 6,476
O 2009./O 2008. (%) 95,0 105,3 105,7 95,3 97,2 98,4 103,2 97,9 89,0 114,3 94,8 106,9
Tabela 7.
Ostvarene maksimalne mese~ne snage konzuma u 2009. i 2008. godini
EPS I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII
Ostvareno u 2009. godini (GW) 7,294 6,914 6,392 5,372 4,949 4,675 4,746 4,961 5,048 6,269 6,571 7,448
Ostvareno u 2008. godini (GW) 7,142 6,883 6,219 5,685 5,107 4,835 4,642 4,776 5,837 5,690 6,554 7,504
O 2009./O 2008. (%) 102,1 100,5 102,8 94,5 96,9 96,7 102,2 103,9 86,5 110,2 100,3 99,3
Tabela 11.
Akumulacija za HE (bez HE Piva i uticaja Uvca):
EPS 01. I II III IV V VI VII VIII IX X XI 01. XII 31. XII
Plan za 2009. godinu (GWh) 484,7 380,4 311,9 364,4 456,9 565,1 601,2 654,0 629,3 597,3 556,5 522,3 568,8
Ostvareno u 2009. godini (GWh) 537,3 524,1 512,5 607,6 683,1 701,4 739,6 740,0 707,2 676,8 693,4 680,0 668,5
O 2009./P 2009. (%) 110,9 137,8 164,3 166,7 149,5 124,1 123,0 113,1 112,4 113,3 124,6 130,2 117,5
O 2009./O 2008. (%) 113,5 110,1 111,6 115,9 120,2 112,1 123,2 119,9 117,7 154,9 148,5 141,6 124,2
O 2009./
Maksimum 794,6 GWh
(%) 67,6 66,0 64,5 76,6 86,0 88,3 93,1 93,1 89,0 85,2 87,3 85,6 84,1
Tabela 8.
Isporuka elektri~ne energije EPS-a EPCG
Tabela 9.
Mese~na nabavka elektri~ne energije:
Tabela 10.
Mese~na isporuka elektri~ne energije:
2009. godina
Ostvareno 2009.godine/
Plan 2009. godine
2008. godina
Ostvareno 2009./
Ostvareno 2008.
Plan Ostvareno (2/1) Ostvareno (2/5 )
EPS za EPCG
(GWh) (%) (GWh) (%)
(1) (2) (3) (4) (5)
1 105 1 184,4 107,2 1 220,4 97,1
Planirana nabavka elektri~ne energije
(i EPCG)
u 2009. godini
(GWh) 222 127 67 26 58 76 56 63 6 235 220 253 1 409
Ostvarena nabavka elektri~ne
energije (i EPCG)
u 2009. godini
(GWh) 286,8 311,3 142,7 166,8 79,8 87,0 101,5 97,8 56,2 172,0 229,2 358,1 2 089,0
O 2009./P 2009. (%) 129,2 245,1 213,0 641,4 137,7 114,4 181,2 155,2 937,2 73,2 104,2 141,5 148,3
Ostvarena nabavka (i EPCG)
u 2008. godini
(GWh) 318,3 268,0 147,3 109,3 110,1 44,5 26,4 116,5 172,5 194,6 283,3 456,2 2 246,9
O 2009./O 2008. (%) 90,1 116,1 96,8 152,6 72,6 195,4 384,2 83,9 32,6 88,4 80,9 78,5 93,0
Planirana isporuka elektri~ne
energije (i EPCG)
u 2009. godini
(GWh) 89 79 88 235 124 210 152 98 95 88 85 89 1 432
Ostvarena isporuka elektri~ne
energije (i EPCG)
u 2009. godini
(GWh) 113,4 124,4 158,9 161,6 319,1 540,9 563,3 348,1 257,3 151,8 126,0 129,6 2 994,5
O 2009./P 2009. (%) 127,4 157,5 180,6 68,8 257,3 257,6 370,6 355,2 270,8 172,5 148,3 145,6 209,1
energije (i EPCG)
u 2008. godini
(GWh) 102,8 98,1 110,2 182,9 183,9 193,9 220,7 148,2 143,4 141,5 139,6 141,2 1 806,6
O 2009./O 2008. (%) 110,3 126,9 144,2 88,4 173,5 278,9 255,2 234,9 179,4 107,3 90,3 91,8 165,8
Tabela 14.
Mese~ne deponije uglja za TE bez Kosova i Metohije:
EPS 01. I II III IV V VI VII VIII IX X XI 01. XII 31. XII
Plan za 2009. godinu (Mt) 1 910 1 780 1 540 1 640 1 780 1 200 1 030 1 520 1 770 1 940 2 100 2 070 1 960
Stanje ostvareno
u 2009. godini
(Mt) 1 830,1 1 595,4 1 573,9 1 758,9 2 079,2 1 904,0 1 583,6 2 065,1 2 259,3 2 085,3 1 930,0 2 014,1 1 633,4
O 2009./P 2009. (%) 95,8 89,6 102,2 107,3 116,8 158,7 153,7 135,9 127,6 107,5 91,9 97,3 83,3
Ostvareno
u 2008. godini
(Mt) 2 016,6 1 885,5 2 180,7 2 287,7 1 700,5 1 695,0 1 967,5 2 055,7 2 334,4 2 506,5 2 294,3 2 473,7 2 525,5
O 2009./O 2008. (%) 90,8 84,6 72,2 76,9 122,3 112,3 80,5 100,5 96,8 83,2 84,1 81,4 64,7
O.2009. /
Maksimum 2 160 Mt
(%) 84,7 73,9 72,9 81,4 96,3 88,1 73,3 95,6 104,6 96,5 89,4 93,2 75,6
Tabela 13.
Mese~na proizvodnja uglja u EPS-u bez Kosova i Metohije:
Plan
za 2009. godinu
(Mt) 3 544 3 154 3 522 3 049 1 745 2 351 3 272 3 121 3 169 3 402 3 630 3 750 37 709
Ostvareno
u 2009. godini
(Mt) 3 450,0 3 219,2 3 724,7 2 403,0 2 266,7 2 548,9 3 369,9 3 324,4 3 097,8 3 503,8 3 570,7 3 299,5 37 778,6
O 2009./P 2009. (%) 97,3 102,1 105,8 78,8 129,9 108,4 103,0 106,5 97,8 103,0 98,4 88,0 100,2
Ostvareno
u 2008. godini
(Mt) 3 768,6 3 468,6 3 517,0 2 741,3 2 034,4 2 441,1 3 194,9 2 982,8 3 141,0 3 608,5 3 421,1 3 632,1 37 951,5
O 2009./O 2008. (%) 91,5 92,8 105,9 87,7 111,4 104,4 105,5 111,5 98,6 97,1 104,4 90,8 99,5
Tabela 12.
Mese~na otkrivka u EPS-u bez Kosova i Metohije:
(m
3
~vrste
mase )
7 105 6 715 7 080 7 650 8 710 8 450 7 160 8 390 8 000 7 930 8 090 8 050 93 330
Ostvareno
u 2009. godini
(m
3
~vrste
mase )
8 489,2 7 201,0 8 314,4 8 171,1 8 444,7 8 825,0 8 105,4 8 785,8 8 588,8 7 553,8 7 972,8 7 019,7 97 471,5
O 2009./P 2009. (%) 119,5 107,2 117,4 106,8 97,0 104,4 113,2 104,7 107,4 95,3 98,6 87,2 104,4
Ostvareno
u 2008. godini
(m
3
~vrste
mase )
8 859,6 8 657,8 7 510,7 8 232,9 9 968,4 8 921,8 8 807,6 9 590,0 7 744,6 9 537,1 9 510,1 9 906,5 107 247,2
O 2009./O 2008. (%) 95,8 83,2 110,7 99,2 84,7 98,9 92,0 91,6 110,9 79,2 83,8 70,9 90,9
3. ELEKTROPRIVREDA CRNE GORE A.D.
U 2009. godini energetskim bilansom Elektro-
privrede Crne Gore A. D. predvi|ena je:
proizvodnja iz sopstvenih izvora 2 629 GWh (HE
1 803 GWh, TE 826 GWh) i
nabavka iz drugih EES-a (uklju~uju}i i od EPSa)
1 955,7 GWh.
Ukupna proizvodnja elektri~ne energije u
EPCG iznosila je 2 679,47 GWh (77,0 % iz HE a
23,0 % iz TE), dok su nabavke elektri~ne energije
izdrugih EESa (uklju~uju}i i od EPS-a) iznosile
2 361,02 GWh.
1,9 %. HE su svoj plan ostvarile sa 114,4 % a TE je
ostvarila sa 74,7 % plana.
Nabavka elektri~ne energije iz drugih EES-a
(uklju~uju}i i od EPS-a) ve}a je za 20,7 % od plana.
Ukupno raspoloìva elektri~na energija je bila
Kada se prave pore|enja ukupne proizvodnje
elektri~ne energije u 2009. godini sa 2008. godinom,
onda su odnosi slede}i:
sopstvena proizvodnja je manja za 0,3 %, pri ~e-
mu je proizvodnja HE ve}a za 34,7 % a TE manja
za 46,6 %;
nabavka elektri~ne energije od drugih EES-a (uk-
lju~uju}i i EPS) manja je za 12,4 % i
raspoloìva elektri~na energija je manja za 6,3 %.
Svi navedeni podaci dati su u tabeli 15, u prilo-
gu, i na slici 14.
najve}a mese~na proizvodnja bila je u februaru
2009. godine i iznosila je 476,04 GWh, tog mese-
ca HE proizvele su 356,38 GWh, a TE
119,66 GWh (najve}a mese~na proizvodnja u
2008. godini bila je 332,6 GWh). Najve}e proiz-
vodnje u 2009. godini: TE 138,49 GWh a HE
356,38 GWh (najve}a mese~na proizvodnja HE u
2008. godini bila je 272,5 GWh a TE 135,5 GWh);
koje snabdeva EPCG iznosile su 3 757,43 GWh, dok
su isporuke u druge EES (uklju~uju}i i EPS) iznosi-
le 1 283,06 GWh.
Plan ukupne potro{nje elektri~ne energije ostva-
ren je sa 98,3 %, a isporuke elektri~ne energije dru-
gim EES (uklju~uju}i i EPS) iznosio je 168,4 % pla-
na, tako da je ukupan plasman iznosio 109,9 % pla-
na. Na slici 16 vidi se kakvo je u~e{}e potro{a~a
elektri~ne energije. Direktni potro{a~i su ispunili
plan sa 94,1 % (potro{ili su elektri~ne energije manje
nego 2008. godine za 43,4 %). Distributivna bruto
potro{nja je 99,9 % od plana, i ona ima rast od 1,2 %
u odnosu na 2008. godinu. Gubici elektri~ne energi-
je u prenosu ve}i su od planiranih, za 3,9 % ali su u
Slika 14. Ostvarenje bilansa proizvodnje (na pragu
elektrana) i nabavki elektri~ne energije
EEB EPCG-a
Proizvodnja
HE
Proizvodnja
TE
Sopstvena
proizvodnja
Od EES
EPS-a
Nabavka od
drugih EES
Ukupno
raspoloìvo
6 000
5 000
4 000
3 000
2 000
1 000
0
2

0
6
2
,
62

6
7
9
,
5
5

0
4
0
,
5
6
1
6
,
9
1

1
8
4
,
4
1

1
7
6
,
7
16. Ukupan plasman EPCG
Gubici
u pre-
nosu
2,9 %
Isporuke drugim
EES 3,3 %
Potrebe
elektrana
0,0 %
Distribucije
(bruto)
49,6 %
Za EES EPS-a
22,1 %
Direktni
potro{a~i
22,0 %
(GWh)
Slika 15. Proizvodnja EES Crne Gore
500
450
400
350
300
250
200
150
100
50
0
Min 14,5
Max 476,0 (GWh)
odnosu na 2008. godinu manji za 5,8 %. Na slici 18
prikazana je prose~na proizvodnja i potro{nja elek-
tri~ne energije bruto konzuma. U tabeli 19, u prilo-
gu dati su i numeri~ki podaci.
najve}a mese~na bruto potro{nja bila je u januaru
2009. godine i iznosila je 395,47 GWh (najve}a
mese~na bruto potro{nja u 2008. godini bila je
462,2 GWh); vidi tabelu 18 i
prose~na dnevna potro{nja na godi{njem nivou u
2009. godini iznosila je 10,2 GWh, bila planira
10,5 GWh a u 2008. godini ostvarena dnevna pro-
se~na potro{nja je bila 12,5 GWh.
3.3. Isporuka elektri~ne energije EPS-u
U tabeli 20 u prilogu i na slici 19 prikazana je
isporuka elektri~ne energije Elektroprivredi Srbije.
EPS-a je imao potrebu da za ispunjenje svoga plana
za 2009. godinu od HE Piva preuzme 146,4 % pla-
niranih koli~ina elektri~ne energije, odnosno u od-
nosu na 2008. godinu - 140 %.
u druge EES
Nabavke elektri~ne energije (uklju~uju}i i EPS)
tokom 2009. godine (slika 20 i tabela 21 u prilogu)
Slika 18. Proizvodnja i bruto konzum EPCG
Bruto konzum u 2009. godini
500
450
400
350
300
250
200
150
100
50
0
(GWh)
Slika 17. Bruto konzum EPCG
500
450
400
350
300
250
200
Min 267,3
Max 395,5
(GWh)
Slika 20. Nabavka EPCG (uklju~uju}i i EPS)
I
(Meseci)
II III IV V VI VII VIII IX X XI XII
Max 315,3
Min 85,6
400
350
300
250
200
150
100
50
0
Slika 21. Isporuka EPCG u druge EES (i EPS-u)
Max 205,8
Min 37,9
(Meseci)
250
200
150
100
50
0
(GWh)
(GWh)
1 200
1 000
800
600
400
200
0
1
Slika 19. Isporuka elektri~ne energije EPCG za EPS
(GWh)
7
6
2
,
0
1

1
1
5
,
4
7
7
9
6
,
1
zavisile su od hidrolo{kih uslova. Nekad ve}e, ne-
kad manje od planiranih, kao to se vidi na dijagra-
mu slika 20.
Isporuke elektri~ne energije (i za EPS) tokom
2009. godine bile su nekad ve}e, nekad manje od
planiranih, kao to se to vidi na dijagramu slici 21 i
tabeli 22 datoj u prilogu.
3.5. Stanje akumulacije HE Piva
Kretanje akumulacije za HE Piva, koju dugo-
ro~nim ugovorom koristi EPS, prikazano je nume-
ri~ki u tabeli 23, datoj u prilogu, i slikom 22.
Kraj 2009. godine do~ekan sa 176 % plana, a to
je 92,5 % u odnosu na ostvareno krajem 2008. godi-
ne. Vrednost akumulacije 31. 12. 2009. godine je
90,6 % maksimalne vrednosti te akumulacije.
3.6. Otkrivka i proizvodnja uglja
uglja i rad TE, to }e se u ovom poglavlju kao i na sli-
ci 23 (i u tabeli 24 u prilogu) dati i ova problemati-
ka, jer njena uspe{nost itekako uti~e na ostale rezul-
tate ostvarenja EB Elektroprivrede Crne Gore, od-
nosno na rad TE Pljevlja.
Otkrivka uglja u Crnoj Gori u 2009. godini iz-
nosila je 105,7 % od plana. Ona je ve}a u odnosu na
ostvareno u 2008. godini 128,8 %.
Proizvodnja uglja u Crnoj Gori u 2009. godini
iznosila je 74,6 % od plana. Ona je manja u odnosu
na ostvareno u 2008. godini 45 %, to je prikazano
na slici 24 (u tabeli 25 u prilogu dati su numeri~ki
podaci).
3.7. Deponija uglja
U energetskom bilansu Crne Gore, plan deponi-
ja uglja za TE i njihovo stanje tokom 2009. godine
prikazani su na slici 25 (numeri~ki podaci su u pri-
logu, tabela 26, sa pore|enjem stanja deponija u od-
nosu na ostvareno u 2008. godini).
Max 300,2
350
300
250
200
150
100
50
0
(GWh)
Slika 23. Otkrivka u rudniku Pljevlja
600
500
400
300
200
100
0
Slika 25. Deponija uglja TE Pljevlja
Max 79,6
140
120
100
80
60
40
20
0
(Meseci)
(Meseci)
(Meseci)
(m
3
~m)
Min 95,6
Max 492,5
Min 0,0
Slika 22. Akumulacija HE Piva
Min 217,7
(Mt)
Slika 24. Mese~na proizvodnja uglja u rudniku Pljevlja
Max 201,2
250
200
150
100
50
0
Min 3,3
(Meseci)
(Mt)
Tabela 16.
Ostvarenje bilansa potro{nje i isporuka elektri~ne energije EPCG
Plasman
2009. godina
Ostvareno 2009./
Planirano 2009.
(2/1)
Ostvareno 2009./
Ostvareno 2008./
(2/4)
Planirano Ostvareno
(GWh) (%) (GWh) (%)
(1) (2) (3) (4) (5)
Direktni potroa~i 1 175,9 1 106,48 94,1 1 955,09 56,6
Distribucije (bruto) 2 504,8 2 501,48 99,9 2 472,85 101,2
Potrebe elektrana 0,0 1,92
Gubici u prenosu 142,0 147,54 103,9 156,61 94,2
Ukupna potronja 3 822,7 3 757,43 98,3 4 584,55 82,0
Isporuka EPS-u 762,0 1 115,47 146,4 796,51 140,0
Isporuka u druge EES 0,0 167,59 0,00
Ukupan plasman 4 584,7 5 040,49 109,9 5 381,06 93,7
Tabela 17.
Proizvodnja EPCG: plan i ostvarenje tokom 2009. godinu sa osvrtom na ostvareno u 2008. godini
EPCG proizvodnja I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII Ukupno
Plan za 2009. godinu (GWh) 442,0 396,0 334,0 230,0 158,0 113,0 74,0 57,0 1,0 180,0 308,0 336,0 2 629,0
Ostvareno u 2009. godini (GWh) 458,40 476,04 335,91 271,95 170,27 96,81 74,02 50,67 14,47 163,88 243,37 323,69 2 679,47
O 2009./P 2009. (%) 103,7 120,2 100,6 118,2 107,8 85,7 100,0 88,9 1 447,0 91,0 79,0 96,3 101,9
O 2009./O 2008. (%) 147,6 162,9 115,5 129,9 164,5 49,7 51,1 34,2 5,7 124,6 89,1 97,3 99,7
3.8. ZAKLJUÂK
statovati slede}e:
i dalje, ve} decenijama, veliki je nedostatak elek-
tri~ne energije, koji se svake godine pove}ava, da-
nas je ve}i od tre}ine potreba, posebno u uslovima
lo{e hidrologije;
nedovoljna otkrivka moè umanjiti mogu}nost
proizvodnje elektri~ne energije iz TE Pljevlja, ko-
ja poslednjih godina, posle kapitalnog remonta i
velike stru~nosti i zalaganja osoblja, postiè veliki
stepen tehni~ke efikasnosti;
ri{}enje elektri~ne energije, posebno smanjiti gu-
bitke u distributivnoj mreì i dovesti ih na nivo teh-
ni~kih gubitaka;
te na svim nivoima, pripremu za revitalizacije, kao
i
izgradnju novih proizvodnih kapaciteta i prenosne
mreè.
3.8. PRILOZI ZA EPCG A. D.
Tabela 15.
Ostvarenje bilansa proizvodnje (na pragu elektrana) i nabavki elektri~ne energije EPCG
Raspoloìvo
2009. godina
Ostvareno 2009./
Planirano 2009.
(2/1)
Ostvareno 2009.
/Ostvareno 2008.
(2/4)
Planirano Ostvareno
(GWh) (%) (GWh) (%)
(1) (2) (3) (4) (5)
Proizvodnja HE 1 803,0 2 062,59 114,4 1 531,49 134,7
Proizvodnja TE 826,0 616,87 74,7 1 155,42 53,4
Ukupna proizvodnja 2 629,0 2 679,47 101,9 2 686,91 99,7
Nabavka od EPS-a 1 076,0 1 184,37 110,1 1 220,37 97,1
Nabavka iz drugih EES 879,7 1 176,65 133,8 1 473,79 79,8
Ukupno raspoloìvo 4 584,7 5 040,49 109,9 5 381,06 93,7
EPCG I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII Ukupno
Planirana nabavka elektri~ne energije
(i EPS) za 2009. godini
(GWh) 70,5 53,6 95,5 59,1 165,3 224,3 276,4 294,0 288,0 197,0 97,0 135,0 1 955,7
Ostvarena nabavka elektri~ne energije
(i EPS) u 2009. godini
(GWh) 112,82 90,83 116,12 85,57 174,70 234,49 300,88 315,27 292,68 230,69 230,18 176,78 2 361,02
O 2009./P 2009. (%) 160,0 169,5 121,6 144,8 105,7 104,5 108,9 107,2 101,6 117,1 237,3 130,9 120,7
Ostvarena nabavka (i EPS)
u 2008. godini
(GWh) 318,09 222,65 210,63 205,27 275,43 335,31 373,94 364,71 295,22 231,99 253,00 274,94 3 361,17
O 2009/O 2008. (%) 35,5 40,8 55,1 41,7 63,4 69,9 80,5 86,4 99,1 99,4 91,0 64,3 70,2
Tabela 21.
Mese~na nabavka elektri~ne energije EPCG (uklju~uju}i EPS)
Tabela 22.
Mese~na isporuka elektri~ne energije (uklju~uju}i i EPS):
Planirana isporuka elektri~ne
energije (i EPS) za 2009. godini
(GWh) 117 88 61 20 52 70 50 57 0 80 70 97 762
energije (i EPS) u 2009. godini
(GWh) 175,7 205,8 83,8 89,7 73,8 64,0 75,7 62,4 37,9 107,5 161,3 152,8 1 290,4
O 2009./P 2009. (%) 150,2 233,9 137,4 448,3 141,9 91,4 151,5 109,5 134,3 230,5 157,5 169,3
energije (i EPS) u 2008. godini
(GWh) 111,9 110,9 98,8 55,3 43,3 28,4 20,9 19,9 111,1 51,3 58,9 85,8 796,5
O 2009./O 2008. (%) 157,1 185,6 84,8 162,1 170,3 225,4 363,0 313,2 34,1 209,3 274,0 178,1 162,0
Tabela 20.
Isporuka elektri~ne energije EPCG EPS-u
2009. godina
Ostvareno 2009./
Planirano 2009.
(2/1)
Ostvareno 2009/
Ostvareno 2008.
(2/4)
Planirano Ostvareno
EPCG za EPS
(GWh) (%) (GWh) (%)
(1) (2) (3) (4) (5)
762 1 115,47 146,4 796,51 140,0
Tabela 19.
Proizvodnja i bruto konzum u EPCG: ostvarenje tokom 2008. godinu
Proizvodnja u 2009. godini (GWh) 458,40 476,04 335,91 271,95 170,27 96,81 74,02 50,67 14,47 163,88 243,37 323,69 2 679,47
Bruto konzum u 2009. godini (GWh) 395,47 361,07 368,24 267,85 271,16 267,34 299,16 303,52 269,24 287,10 312,22 355,06 3 757,43
P u 2009./ BK u 2009. (%) 115,9 131,8 91,2 101,5 62,8 36,2 24,7 16,7 5,4 57,1 78,0 91,2 71,3
Tabela 18.
Bruto konzum EPCG: plan i ostvarenje tokom 2009. godinu sa osvrtom na ostvareno u 2008. godini
Plan za 2009. godinu (GWh) 395,5 361,6 368,5 269,1 271,3 267,3 300,4 294,0 289,0 297,0 335,0 374,0 3.822,7
Ostvareno u 2009. godini (GWh) 395,47 361,07 368,24 267,85 271,16 267,34 299,16 303,52 269,24 287,10 312,22 355,06 3.757,43
O 2009./P 2009. (%) 100,0 99,9 99,9 99,5 99,9 100,0 99,6 103,2 93,2 96,7 93,2 94,9 98,3
Ostvareno u 2008. godini (GWh) 462,21 426,44 408,94 344,43 327,69 332,99 376,32 389,38 359,62 362,78 377,10 416,65 4.584,55
O 2009./O 2008. (%) 85,6 84,7 90,0 77,8 82,8 80,3 79,5 77,9 74,9 79,1 82,8 85,2 82,0
Tabela 23.
Akumulacija za HE Piva: plan i ostvarenje tokom 2009. godinu sa osvrtom na ostvareno u 2008. godini
EPCG 01. I II III IV V VI VII VIII IX X XI 01. XII 31. XII
Plan za 2009. godinu (GWh) 156 117 60 59 185 299 300 303 273 268 248 188 156
O 2009./P 2009. (%) 189,2 255,0 362,8 397,1 157,5 100,4 100,1 94,2 93,1 93,1 90,8 129,7 176,0
O 2009./O 2008. (%) 130,8 162,4 213,6 176,3 143,6 126,4 122,0 113,4 103,3 179,2 179,7 148,8 92,5
O 2008./Maksimum 303 GWh (%) 97,4 98,5 71,8 77,3 96,1 99,0 99,1 94,2 83,9 82,3 74,4 80,5 90,6
Tabela 24.
Mese~na otkrivka uglja u rudniku Pljevlja:
Plan za 2009. godinu (m
3
~vrste mase ) 250 250 270 330 400 400 400 400 380 320 250 250 3 900
Ostvareno u 2009. godini (m
3
~vrste mase ) 95,6 203,6 330,8 347,0 373,7 377,8 458,7 492,5 491,1 344,5 317,3 288,1 4 120,8
O 2009./P 2009. (%) 38,2 81,4 122,5 105,1 93,4 94,5 114,7 123,1 129,2 107,7 126,9 115,2 105,7
Ostvareno u 2008. godini (m
3
~vrste mase ) 256,5 307,0 299,0 352,4 259,5 228,9 212,0 305,5 226,3 191,8 310,9 249,9 3 199,7
O 2009./O 2008. (%) 37,3 66,3 110,7 98,5 144,0 165,0 216,4 161,2 217,0 179,6 102,1 115,3 128,8
Tabela 25.
Mese~na proizvodnja uglja rudnika Pljevlja:
Plan za 2009. godinu (Mt) 156,2 182,1 201,2 183,1 58,9 3,3 10,1 17,0 24,0 104,0 169,0 174,0 1 283,0
Ostvareno u 2009. godini (Mt) 156,17 182,11 201,23 183,13 58,95 3,33 6,13 13,52 19,91 50,12 43,02 39,56 957,17
O 2009./P 2009. (%) 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 60,5 79,7 83,0 48,2 25,5 22,7 74,6
Ostvareno u 2008. godini (Mt) 160,68 179,42 167,02 3,93 82,12 154,23 169,18 175,06 202,96 152,92 158,85 133,71 1 740,08
O 2009./O 2008. (%) 97,2 101,5 120,5 4 654,9 71,8 2,2 3,6 7,7 9,8 32,8 27,1 29,6 55,0
Tabela 26.
Deponija uglja TE Pljevlja: plan i ostvarenje tokom 2009. godinu sa osvrtom na ostvareno u 2008. godini
EPCG 01. I II III IV V VI VII VIII IX X XI 01. XII 31. XII
Plan za 2009. godinu (kt) 50,0 39,9 55,6 121,1 1,6 0,3 0,3 0,3 0,3 0,3 40,3 55,3 95,3
Ostvareno u 2009. godini (kt) 79,60 51,24 50,05 37,99 33,32 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 40,24 73,69 64,48
O 2009./P 2009. (%) 159,2 128,3 90,1 31,4 2 146,8 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 100,0 133,4 67,7
Ostvareno u 2008. godini (Mt) 50,00 36,40 57,13 36,40 0,00 68,50 50,30 50,10 9,10 7,20 54,80 37,60 79,80
O 2009./O 2008. (%) 159,2 140,8 87,6 104,4 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 73,4 196,0 80,8
O 2009./Maksimum 160 kt (%) 49,8 32,0 31,3 23,7 20,8 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 25,2 46,1 40,3
4. MEOVITI HOLDING
ELEKTROPRIVREDA REPUBLIKE SRPSKE
U 2009. godini energetskim bilansom Elektro-
privrede Republike Srpske predvi|ena je:
proizvodnja iz sopstvenih izvora 5 609,7 GWh
(HE 2 562,9 GWh, TE 3 046,8 GWh) i
nabavka iz drugih EES-a 81,9 GWh.
Ukupna proizvodnja elektri~ne energije u ERS
iznosila je 5 630,43 GWh (46,8 % iz HE a 53,2 % iz
TE), dok su nabavke elektri~ne energije iz drugih
EES-a iznosile 92,59 GWh.
0,4 %. HE su svoj plan ostvarile sa 102,9 % a TE
ostvarile su sa 98,2 % plana.
Nabavka elektri~ne energije iz drugih EES-a
ve}a je za 13,0 % od plana.
Ukupno raspoloìva elektri~na energija bila je
Kada se prave pore|enja ukupne proizvodnje
elektri~ne energije u 2009. godini sa 2008. godinom,
onda su odnosi slede}i:
sopstvena proizvodnja ve}a je za 10,6 %, pri ~emu
je proizvodnja HE ve}a za 32,2 % a proizvodnja
TE manja za 3,3 %;
nabavka elektri~ne energije iz drugih EES-a ma-
nja je za 40,3 % i
raspoloìva elektri~na energija ve}a je za 9,1 %.
Svi navedeni podaci dati su u tabeli 27, u prilo-
gu, i na slikama 26, 27 i 28.
najve}a mese~na proizvodnja je bila u martu 2009.
godine i iznosila je 610,26 GWh, tog meseca HE
su proizvele 297,86 GWh, a TE 312,4 GWh. (naj-
ve}a mese~na proizvodnja u 2008. godini je bila
558,99 GWh), Najve}e proizvodnje u 2009. godini:
TE 326,63 GWh a HE 325,45 GWh (najve}a mese~-
na proizvodnja HE u 2008. godini bila je
300,37 GWh a TE 314,84 GWh).
ERS iznosile su 3 645,00 GWh, dok su isporuke u
druge EES iznosile 2 078,01 GWh.
Plan ukupne potro{nje elektri~ne energije
ostvaren je sa 98,7 %, a isporuke elektri~ne energije
u druge EES iznosio je 104,1 % plana, tako da je
ukupan plasman iznosio 100,6 % plana. Na slici 29
vidi se kakvo je u~e{}e potro{a~a elektri~ne energije.
Direktni potro{a~i su ispunili plan sa 94,6 % (potro-
{ili su elektri~ne energije manje nego 2008. godine
za 16,7 %). Distributivna bruto potro{nja je 98,9 %
od plana, i ona ima rast od 2,9 % u odnosu na 2008.
godinu. Gubici elektri~ne energije u prenosu su ma-
nji od planiranih, za 2,5 % ali su u odnosu na 2008.
godinu ve}i za 3,6 %. Na slici 31, prikazana je pro-
Slika 27. Proizvodnja Elektroprivrede Republike Srpske
650
600
550
500
450
400
350
300
250
Min 290,946
Plan proizvodnje za 2009. godinu
Ostvarena proizvodnja u 2009. godini
Ostvarena proizvodnja u 2008. godini
Max 610,262
(GWh)
Slika 28. Ukupna raspoloìva elektri~na energija ERS
Nabavka od drugih
EES 1,4 %
Proizvodnja
TE 53,5 %
Proizvod
nja HE
45 %
Slika 26. Ostvarenje bilansa proizvodnje (na pragu
elektrana) i nabavki elektri~ne energije
Elektroprivrede Republike Srpske
Proizvodnja
HE
Proizvodnja
TE
Ukupna
proizvodnja
Nabavka od
drugih EES
Ukupno
raspoloìvo
6 000
5 000
4 000
3 000
2 000
1 000
0
2

6
3
7
,
4
0
4
6

6
3
0
,
4
2
6
6

7
2
3
,
0
1
6
2

9
9
3
,
0
2
6
9
2
,
6
8
6
(GWh)
se~na proizvodnja i potro{nja elektri~ne energije
bruto konzuma (slika 30). U tabeli 31, u prilogu su
dati i numeri~ki podaci.
najve}a mese~na bruto potro{nja bila je u januaru
2009. godine i iznosila je 386,38 GWh (najve}a
mese~na bruto potro{nja u 2008. godini bila je
361,19 GWh); vidi tabelu 30; i prose~na dnevna
potro{nja na godi{njem nivou u 2009. godini izno-
sila je 9,99 GWh, bila planira 10,12 GWh a u
2008. godini ostvarena dnevna prose~na potro{nja
bila je 9,79 GWh.
u druge EES
Nabavke elektri~ne energije tokom 2009. godi-
ne (slika 32 i tabela 32 u prilogu) zavisile su od hi-
drolo{kih uslova. Nekad ve}e, nekad manje od pla-
niranih, kao {to se vidi na dijagramu - slika 32.
Isporuke elektri~ne energije tokom 2009. godi-
ne bile su nekad ve}e, nekad manje od planiranih,
kao {to se vidi na dijagramu - slika 33 i u tabeli 33
datoj u prilogu.
4.4. Stanje akumulacije Bile}a
Kretanje akumulacije Bile}a prikazano je nu-
meri~ki u tabeli 34, datoj u prilogu, i slikom 34.
Kraj 2009. godine do~ekan je sa 167,2 % plana,
a to je 108,2 % u odnosu na ostvareno krajem 2009.
Slika 29. Ukupan plasman elektri~ne energije ERS
Isporuka
drugim EES
36,3 %
Gubici u
prenosu
1,8 %
Direktni
potro{a~i 2,4 %
Distribucija
(bruto) 59,5 %
Slika 30. Bruto konzum ERS
425
400
375
350
325
300
275
250
225
Min 259,937
Max 386,382
(GWh)
Slika 31. Proizvodnja i bruto konzum ERS
Bruto konzum u 2009. godini
Max 610,262
Max 386,382
Min 290,946
Min 259,937
650
600
550
500
450
400
350
300
250
200
(GWh)
Slika 32. Nabavka ERS
I
(Meseci)
Max 14,106
Min 4,936
40
36
32
28
24
20
16
12
8
4
0
(GWh)
Slika 33. Isporuka ERS drugima
350
300
250
200
150
100
50
0
Min 30,512
Max 284,575
(GWh)
godine. Vrednost akumulacije 31. 12. 2009. godine
je 89,7 % maksimalne vrednosti te akumulacije.
4.5. Otkrivke i proizvodnje uglja
4.5.1. Povr{inski kop Gra~anica
uglja i rad TE, to }e se u ovom poglavlju, kao i na
slici 35 (i u tabeli 35 u prilogu) dati i ova problema-
tika, jer njena uspe{nost uti~e na ostale rezultate
ostvarenja EEB Elektroprivrede Republike Srpske,
odnosno na rad TE Gacko.
Otkrivka uglja na povr{inskom kopu Gra~anica
u 2009. godini iznosila je 81,8 % od plana. Ona je
ve}a u odnosu na ostvareno u 2008. godini 17,2 %.
Proizvodnja uglja na povr{inskom kopu Gra~a-
nica u 2009. godini je iznosila 103,7 % od plana. Ista
je ve}a u odnosu na ostvareno u 2008. godini 0,1 %,
to je prikazano na slici 36 (u tabeli 36 u prilogu da-
ti su numeri~ki podaci).
4.5.1. Povr{inski kop Bogutovo Selo
Slika 37. Mese~na otkrivka uglja u povr{inskom kopu
Bogutovo Selo
I
(Meseci)
Max 1 006,05
Min 83,50
1 200
1 000
800
600
400
200
0
(GWh)
Slika 35. Mese~na otkrivka u rudniku Gra~anica
(Meseci)
Min 126,75
Max 874,65
1 200
1 000
800
600
400
200
0
(m
3
~m)
Slika 34. Akumulacija Bile}a
Max 957,4
1 200
1 000
800
600
400
200
0
(Meseci)
Min 496,4
(Mt)
Slika 36. Mese~na proizvodnja uglja u povr{inskom
kopu Gra~anica
(Meseci)
Min 57,01
Max 257,48
300
250
200
150
100
50
0
(Mt)
Slika 38. Mese~na proizvodnja uglja u povr{inskom
kopu Bogutovo Selo
(Meseci)
Ostvareno u 2008. godini Min 33,94
Max 222,49
250
200
150
100
50
0
(Mt)
Otkrivka uglja na povr{inskom kopu Bogutovo
Selo, za potrebe TE Ugljevik, u 2009. godini iznosi-
la je 100,3 % od plana. Ona je manja u odnosu na
ostvareno u 2008. godini 2,4 % (slika 37 i u tabeli 37
u prilogu).
Proizvodnja uglja na povr{inskom kopu Bogu-
tovo selo, za potrebe TE UGljevik, u 2009. godini
iznosila je 109,9 % od plana. Ona je ve}a u odnosu
na ostvareno u 2008. godini 9,2 %, to je prikazano
na slici 39 (u tabeli 38 u prilogu dati su numeri~ki
podaci).
4.6. Deponije uglja
4.6.1. Deponija TE Gacko
Plan deponija uglja za TE Gacko (EEB Repu-
blike Srpske) i njihovo stanje tokom 2009. godine
4.6.2. Deponija TE Ugljevik
Plan deponija uglja za TE Ugljevik (EEB Repu-
blike Srpske) i njihovo stanje tokom 2009. godine
4.7. ZAKLJUÂK
statovati slede}e:
u uslovima dobre hidrologije veliki je vi{ak elek-
tri~ne energije koje nije uvek mogu}e plasirati;
ri{}enje elektri~ne energije, posebno smanjiti gu-
bitke;
potrebno je dovesti gubitke u distributivnoj mreì
na nivo tehni~kih gubitaka;
te na svim nivoima, pripremom revitalizacije;
potrebana je izgradnja prenosne i distributivne
mreè;
potrebna je priprema dokumentacije za izgradnju
novih proizvodnih kapaciteta.
Slika 39. Deponija uglja u TE Gacko
Max 283,8
300
250
200
150
100
50
0
(Meseci)
Min 28,3
(Mt)
Slika 40. Deponije uglja u TE Ugljevik
Max 274,8
300
250
200
150
100
50
0
(Meseci)
Min 16,8
(Mt)
3.8. PRILOZI ZA MH EPRS
Tabela 27.
Ostvarenje bilansa proizvodnje (na pragu elektrana) i nabavki elektri~ne energije ERS
Raspoloìvo
2009. godina
Ostvareno 2009./
Planirano 2009.
(2/1)
2008. godina
Ostvareno 2009./
Ostvareno 2008.
(2/4)
(GWh) (%) (GWh) (%)
(1) (2) (3) (4) (5)
Proizvodnja HE 2 562,89 2 637,404 102,9 1 995,008 132,2
Proizvodnja TE 3 046,81 2 993,025 98,2 3 094,410 96,7
Ukupna proizvodnja 5 609,70 5 630,428 100,4 5 089,418 110,6
Nabavka iz drugih EES 81,91 92,586 113,0 155,116 59,7
Ukupno raspoloìvo 5 691,61 5 723,015 100,6 5 244,534 109,1
Tabela 31.
Proizvodnja i bruto konzum ERS: ostvarenje tokom 2009. godinu
MH ERS I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII Ukupno
Proizvodnja
u 2009. godini
(GWh) 566,266 597,401 610,262 432,501 415,889 466,223 453,295 290,946 337,326 483,517 432,686 544,117 5 630,428
Bruto konzum
u 2009. godini
(GWh) 386,382 326,230 331,496 268,949 268,878 259,937 275,004 274,540 263,488 304,097 322,116 363,884 3 645,002
P u 2009./
BK u 2009.
(%) 146,6 183,1 184,1 160,8 154,7 179,4 164,8 106,0 128,0 159,0 134,3 149,5 154,5
Tabela 32.
Mese~na nabavka elektri~ne energije:
MH ERS nabavka I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII Ukupno
Ostvareno u 2009. (GWh) 7,063 6,027 5,810 8,068 9,348 4,936 5,593 14,106 6,311 7,792 6,266 11,267 92,586
O 2009./P 2009. (%) 83,5 86,3 76,8 104,4 126,7 68,0 73,5 181,9 89,0 120,5 110,9 572,2 113,0
Ostvareno u 2008. (GWh) 10,920 5,440 7,160 13,466 6,020 5,902 6,222 15,631 15,284 36,552 11,759 20,761 155,116
O 2009./O 2008. (%) 64,7 110,8 81,1 59,9 155,3 83,6 89,9 90,2 41,3 21,3 53,3 54,3 59,7
Tabela 30.
Bruto konzum ERS:
MH ERS I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII Ukupno
Plan za
2009. godinu
(GWh) 386,38 326,23 331,49 268,95 268,88 259,94 277,60 277,16 271,71 312,19 336,72 377,37 3 694,611
Ostvareno
u 2009. godini
(GWh) 386,382 326,230 331,496 268,949 268,878 259,937 275,004 274,540 263,488 304,097 322,116 363,884 3 645,002
O 2009./P 2009. (%) 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 99,1 99,1 97,0 97,4 95,7 96,4 98,7
Ostvareno
u 2008. godini
(GWh) 357,772 315,093 318,582 279,006 266,092 252,745 266,799 267,226 277,798 300,617 311,298 361,192 3 574,219
O 2009./O 2008. (%) 108,0 103,5 104,1 96,4 101,0 102,8 103,1 102,7 94,8 101,2 103,5 100,7 102,0
Tabela 29.
Proizvodnja ERS: plan i ostvarenje tokom 2009. godinu sa osvrtom na ostvareno u 2008. godini
MH ERS proizvodnja I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII Ukupno
O 2009./P 2009. (%) 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 105,4 98,3 97,9 107,7 88,6 106,0 100,4
O 2009./O 2008. (%) 113,9 124,6 120,3 115,4 102,7 114,7 114,0 78,3 110,1 143,4 96,7 97,3 110,6
Tabela 28.
Ostvarenje bilansa potro{nje i isporuka elektri~ne energije ERS
Plasman
2009. godina
Ostvareno 2009./
Planirano 2009.
(2/1)
2008. godina
Ostvareno 2009./
Ostvareno 2008./
(2/4)
(GWh) (%) (GWh) (%)
(1) (2) (3) (4) (5)
Direktni potroa~i 143,91 136,073 94,6 163,373 83,3
Distribucije (bruto) 3 442,56 3 403,450 98,9 3 309,030 102,9
Gubici u prenosu 108,14 105,48 97,5 101,82 103,6
Ukupna potronja 3 694,61 3 645,002 98,7 3 574,219 102,0
Isporuka u druge EES 1 997,00 2 078,013 104,1 1 670,316 124,4
Ukupan plasman 5 691,61 5 723,015 100,6 5 244,534 109,1
Tabela 33.
Mese~na isporuka elektri~ne energije:
MH ERS isporuka I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII Ukupno
Ostvareno u 2009. (GWh) 186,947 277,198 284,575 171,619 156,359 211,221 183,884 30,512 80,149 187,212 116,836 191,500 2 078,013
O 2009./P 2009. (%) 99,3 99,7 99,4 100,2 101,3 98,9 115,0 115,3 100,4 130,8 74,2 138,7 104,1
Ostvareno u 2008. (GWh) 150,148 169,887 195,848 109,090 144,988 159,697 137,062 120,110 43,940 73,050 147,934 218,560 1 670,316
O 2009./O 2008. (%) 124,5 163,2 145,3 157,3 107,8 132,3 134,2 25,4 182,4 256,3 79,0 87,6 124,4
Tabela 34.
Akumulacija Bile}a:
MH ERS-akumulacije Bile}a 01. I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII 31. XII
O 2009./P 2009. (%) 153,1 161,6 145,4 137,4 118,8 110,3 123,2 138,3 135,4 159,8 166,1 173,0 167,2
O 2009./O 2008. (%) 165,1 171,1 171,8 137,1 116,4 122,1 123,2 136,2 135,4 160,6 251,7 176,2 108,2
O 2009./Max akumulacije 1 000 GWh (%) 82,9 95,7 90,9 92,5 86,5 84,6 77,0 73,6 60,8 49,6 55,9 73,5 89,7
Tabela 35.
Mese~na otkrivka rudnika uglja Gra~anica:
Rudnik uglja Gra~anica
otkrivka
I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII Ukupno
(m
3
~vrste
mase )
190,6 197,1 261,9 443,5 710,7 370,1 711,2 758,3 977,4 912,6 754,7 595,9 6 884,0
Ostvareno
u 2009. godini
(m
3
~vrste
mase )
190,61 197,07 261,92 443,54 710,69 370,12 778,04 874,65 841,86 468,26 365,91 126,75 5 629,42
O 2009./P 2009. (%) 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 109,4 115,3 86,1 51,3 48,5 21,3 81,8
Ostvareno
u 2008. godini
(m
3
~vrste
mase )
187,97 412,86 304,99 536,94 538,90 468,21 571,27 472,49 530,13 426,15 192,23 159,49 4 801,64
O 2009./O 2008. (%) 101,4 47,7 85,9 82,6 131,9 79,0 136,2 185,1 158,8 109,9 190,4 79,5 117,2
Tabela 36.
Mese~na proizvodnja uglja rudnika Gra~anica:
Rudnik uglja Gra~anica
proizvodnja ugalj
Plan za 2009. godinu (Mkg) 101,6 191,8 257,5 222,8 168,9 193,7 200,1 5,0 100,1 203,6 196,8 202,6 2.044,4
Ostvareno u 2009. godini (Mkg) 101,60 191,83 257,48 222,76 168,92 193,67 147,91 123,38 151,64 248,60 214,84 97,01 2 119,64
O 2009./P 2009. (%) 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 73,9 2 467,6 151,6 122,1 109,2 47,9 103,7
O 2009./O 2008. (%) 54,3 108,3 115,6 134,7 119,6 105,7 70,1 58,8 113,9 183,2 113,1 60,6 100,1
Tabela 38.
Mese~na proizvodnja uglja rudnika Bogutovo Selo:
Rudnik uglja Bogutovo
Selo proizvodnja ugalja
Plan za 2009. godinu (Mkg) 133,7 128,5 33,9 58,6 212,3 161,9 195,0 185,0 170,0 165,0 159,0 152,3 1 755,2
O 2009./P 2009. (%) 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 114,1 105,0 111,8 98,0 137,3 139,8 109,9
O 2009./O 2008. (%) 98,1 94,0 54,0 1 016,2 118,1 77,1 123,4 92,5 164,5 68,1 124,7 182,0 109,2
Tabela 39.
Mese~ne deponije uglja za TE Gacko:
Deponije TE Gacko 01. I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII 31. XII
Plan za 2009. godinu (Mkg) 81,6 81,6 81,6 81,6 81,6 81,6 68,6 66,4 170,0 165,8 151,4 135,6 135,6
Ostvareno u 2009. godini (Mkg) 148,5 79,0 28,3 53,2 120,8 117,4 81,6 49,8 121,7 171,6 170,4 280,4 283,8
O 2009./P 2009. (%) 182,0 96,8 34,7 65,2 148,1 144,0 118,9 75,1 71,6 103,5 112,5 206,8 209,3
O 2009./O 2008. (%) 117,3 74,2 38,8 32,1 87,4 101,7 127,5 115,6 266,6 156,0 88,6 178,9 189,2
O 2009./Maksimum deponije 300 Mkg (%) 49,5 26,3 9,4 17,7 40,3 39,1 27,2 16,6 40,6 57,2 56,8 93,5 94,6
Tabela 40.
Mese~ne deponije uglja za TE Ugljevik:
Deponije TE Ugljevik 01. I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII 31. XII
Plan za 2009. godinu (Mkg) 182,4 182,4 182,4 182,4 182,4 182,4 170,0 170,0 170,0 170,0 170,0 170,0 170,0
O 2009./P 2009. (%) 96,0 88,7 78,3 9,2 41,5 90,9 107,3 139,2 151,2 161,6 136,0 146,5 160,5
O 2009./O 2008. (%) 103,6 126,8 150,2 579,4 2 607,0 166,7 121,6 139,7 114,1 189,5 115,7 124,6 155,9
O 2009./Maksimum deponije 300 Mkg (%) 58,4 53,9 47,6 5,6 25,2 55,3 60,8 78,9 85,7 91,6 77,0 83,0 90,9
Tabela 37.
Mese~na otkrivka rudnika uglja Bogutovo Selo:
Rudnik uglja Bogutovo
Selo otkrivka
(m
3
~vrste
mase )
602,7 597,1 642,2 1 006,1 875,0 585,6 900,0 750,0 750,0 700,0 500,0 428,4 8 337,0
Ostvareno
u 2009. godini
(m
3
~vrste
mase )
602,70 597,12 642,20 1 006,05 875,00 585,58 909,27 906,66 949,47 633,10 572,87 83,50 8 363,52
O 2009./P 2009. (%) 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 101,0 120,9 126,6 90,4 114,6 19,5 100,3
Ostvareno
u 2008. godini
(m
3
~vrste
mase )
346,91 605,88 600,10 780,20 924,60 738,30 914,95 938,75 547,90 706,15 709,70 757,60 8 571,04
O 2009./O 2008. (%) 173,7 98,6 107,0 128,9 94,6 79,3 99,4 96,6 173,3 89,7 80,7 11,0 97,6
5. LITERATURA
[1] UGOVOR O DUGORO^NOJ POSLOVNO TE-
HNI^KOJ SARADNJI, EPS EPCG, mart 1991.
godine.
[2] EEB REPUBLIKE SRBIJE (aktuelizovani) U
2008. I 2009. GODINI.
[3] EB REPUBLIKE CRNE GORE (aktuelizovani) U
2008. I 2009. GODINI.
[4] EB REPUBLIKE SRPSKE (aktuelizovani) U 2008,
I 2009. GODINI
[5] KOMERCIJALNI PODACI EPS-a O OSTVARE-
NJU EEB u 2009, Beograd, 20. 01. 2010. godine.
[6] KOMERCIJALNI PODACI EPCG O OSTVARE-
NJU EEB u 2009, Nik{i}, januar 2010. godine.
[7] IZVE[TAJ O OSTVARENJU EEB REPUBLIKE
SRPSKE ZAMESEC DECEMBAR I PERIOD JA-
NUARDECEMBAR 2009. GODINE, TREBI-
NJE, januar 2010. godine
[8] IZVE[TAJ EPS-a O OSTVARENJU PROIZVOD-
NJE UGLJA, Beograd, br. II43/210 01. 02. 2010.
godine.
[9] IZVE[TAJ RUDNIKA UGLJA PLJEVLJA O
OSTVARENJU PROIZVODNJE UGLJA, Pljevlja,
januar 2010. godine.
[10] Branislav A. Bo{kovi}, OSTVARENJE ELEK-
TROENERGETSKOG BILANSA ELEKTROPRI-
VREDE SRBIJE I CRNE GORE U 2008. GODINI,
âsopis Elektroprivreda, br. 1/2009.
[12] âsopisi Elektroprivreda od 1948. godine do da-
nas.
Branislav A. Bokovi} ro|en je 1946. godine u Kolainu. Srednju tehni~ku kolu i prvi
stepen elektrotehni~kog fakulteta zavrio u Titogradu (danas Podgorica), a drugi stepen u
Beogradu. Po zavretku studija, radio u Minelu i Elektronu, kao i za strane kompanije,
na izgradnji elektroenergetskih i industrijskih postrojenja u zemlji i inostranstvu. Od 1996.
do 2009. godine zaposlen u Zajednici jugoslovenske elektroprivrede. Oblast rada u ZJE bio
je EEB SRJ. Krajem decembra 2009. godine, po ukidanju Zajednici jugoslovenske elektropri-
vrede, prelazi u JP EPS u Direkciju za strategiju investicije. U Sektoru za strategiju, zaduèn
za stru~ne publikacije i ~asopis Elektroprivreda.
Generalna napomena ~itaocima:
Ukoliko bi ~italac proveravao zbirove u tabelama, na{ao bi mala neslaganja, {to je posledica zaokru-
ìvanja na jednu decimalu, jer su podaci dati, recimo u kWh, a u tabelama su prikazivani u GWh, pa otu-
da i razlika. Isto vaì i kada su po sredi procenti (%). Tako|e i pojedina ostvarenja u 2009. godini, se ra-
zlikuju od datih u broju 1/2009, jer su neki od podataka korigovani i posle objavljivanja komercijalnih
podataka, na osnovu kojih su obra|ivani podaci za 2008. godinu.
92 Ivankovi} M. Radmilo: Prikaz knjige Termoenergetska postrojenja I Procesi i oprema
Prikaz knjige
TERMOENERGETSKA POSTROJENJA I
Procesi i oprema
Autori: prof. dr Vujin GRKOVI], i prof. dr Aleksandar JOVANOVI]
Fakultet tehni~kih nauka univerziteta u Novom Sadu
Profesori Grkovi} i Jovanovi} su ud`benik kon-
cipirali sa {est celina. U prvoj, uvodnoj, autori opi-
suju vrste termoenergetskih postrojenja. Govore o
kriterijumima razvrstavanja postrojenja, o termodi-
nami~kim ciklusima, vrsti energetskih agregata, te
njihovoj ulozi u elektroenergetskom sistemu. Zna-
~ajno je {to u uvodnom delu postoje primeri realizo-
vanih postrojenja, a to omogu}ava korisnicima ud`-
benika da steknu osnovnu predstavu o tako
komplikovanim postrojenjima.
Druga celina ud`benika odnosi se na
procese u termoenergetskim postrojenjima.
Prvo se iscrpno obja{njava proces sagoreva-
nja. Govori se o toplotnoj mo}i goriva, ko-
li~inama i zapremini produkata sagoreva-
nja. Teoretska obja{njenja su potkrepljena i
brojnim primerima. Karakteristika datih pri-
mera je da su ulazni podaci uzeti iz realnih
postrojenja, a i rezultati se odnose na njih,
{ta je veoma bitno za studente koji se sa tom
problematikom prvi put sre}u.
Logi~ki sledi prenos toplote. To je dato
detaljno sa zna~ajnom teoretskom osnovom
i svim odgovaraju}im formulama i dijagra-
mima. Nastavak izlaganja se odnosi na tran-
sformaciju entalpije u mehani~ku energiju.
Poglavlje je bogato ilustrovano dijagrami-
ma i osnovnom analiti~kom aparaturom.
Primeri oboga}uju teoretske osnove ove
transformacije.
Razumevanje fizike procesa omogu}a-
va detaljno izloène osnovne termodina-
mi~ke cikluse. Pored teoretskih osnova Cla-
usiusRankine ciklusa, kao i Jouleovog, ob-
ra|en je i kombinovani ciklus. Formule, di-
jagrami i primeri omogu}avaju potpuno raz-
umevanje te materije. Za detaljnije i dalje
izu~avanje data je relevantna literatura.
Centralni deo ud`benika odnosi se na opremu
termoenergetskih postrojenja. Prvo su dati parni ko-
tlovi, pa turbine, elektrooprema i pomo}ni sistemi.
Sledi obimna literatura za dalje izu~avanje predmet-
ne materije.
Prvo su obra|eni parni kotlovi na fosilna gori-
va, sagorevanje u fluidiziranom sloju, dalje, na ko-
munalni otpad, na biornasu i za kombinovana po-
Mr Radmilo M. Ivankovi}
branislav.boskovic@eps.rs.
93 Ivankovi} M. Radmilo: Prikaz knjige Termoenergetska postrojenja I Procesi i oprema
strojenja gasnih i parnih turbina. Detaljano su prika-
zani kotlovi i njegovi elementi, i to sa mno{tvom
skica, primera izvedenih postrojenja, na~inom rada
ventilatora, gorionika, mlinova, od{ljakiva~a itd.
Kvalitet i vrsta goriva neposredno uti~u na dimenzi-
je elemenata postrojenja, i to je veoma slikovito ob-
ja{njeno.
Sagorevanje u fluidiziranom sloju, kao relativ-
no nova tehnologija, uneto je u ud`benik sa potreb-
nom {irinom kako bi studenti mogli dovoljno te-
meljno da upoznaju takav na~in sagorevanja. Sledi
problematika sagorevanja komunalnog otpada, koja
je sve zna~ajnija u velikim gradovima. Kona~no, i
sagorevanje biomase predstavlja tehnologiju novi-
jeg datuma. Autori su opisana postrojenja ilustrova-
li odgovaraju}im primerima. Na kraju su dati opisi i
specifi~nosti kotlova za kombinovana postrojenja
gasnih i parnih turbina.
Shodno tehnolo{kom lancu rada opreme termo-
energetskih postrojenja, slede turbine. Veoma detalj-
no opisane su parne turbine, turbinski stupnjevi, ro-
tori, ku}i{ta, leàjevi, sistem podmazivanja i zapti-
vanja. Posebno su opisani kondenzator, kondenz
pumpe i zagreja~i.
Navedenim nije iscrpljena materija vezana za
turbine. Opisane su parne turbine za nuklearne elek-
trane, ali posebna pa`nja je posve}ena nuklearnim
reaktorima i razja{njene su razlike pojedinih vrsta
reaktora. Tekst je bogato ilustrovan shemama po-
strojenja. Kao sve kori{}enije u praksi, opisane su
parne turbine za spregnutu proizvodnju elektri~ne i
toplotne energije. Pre svega, to su protivpritisne pa
kondenzacione turbine s oduzimanjem pare. Tekst je
ilustrovan primerima izvedenih postrojenja. Detalj-
no su obra|ene gasne turbine i na kraju turbine za
kombinovana postrojenja.
Zbog svoje specifi~nosti, elektrooprema termo-
energetskih postrojenja data je informativno u naj-
neophodnijem obimu radi sticanja saznanja o celini
postrojenja. Osnovno su date jednopolne {eme elek-
tropostrojenja. Sledi odeljak o generatorima, trofa-
znim sinhronim ma{inama, njihovim konstrukcio-
nim re{enjima, ali i hla|enju. Dat je opis vodono~-
nog hla|enja, pa kombinovanog vodenog i vodoni~-
nog sa problematikom zaptivanja da vodonik ne bi
prodirao u okolni prostor. Kod savremenih velikih
generatorskih jedinica uobi~ajeno je postavljanje ta-
kozvanih generatorskih prekida~a na generatorskom
naponu.
U elektroopremu spadaju i transformatori preko
kojih se plasira proizvedena elektri~na energija u
elektroenergetski sistem, ali i za dovo|enje elektri~-
nih parametara na potrebne vrednosti za potro{a~e u
samoj elektrani.
Pored navedenih glavnih sistema prikazuju se i
pomo}ni sistemi. Pre svega, rashIadni sistem. U
praksi postoje rashladni sistemi sa proto~nim hIa|e-
njem, opticajnim hla|enjem sa rashladnim kulama
(prirodna i ve{ta~ka promaja), vazdu{nim hla|enjem
itd.
Slede}i pomo}ni sistem je za glavno gorivo ko-
je moè biti ~vrsto (ugalj), te~no i gasovito. Svi ti si-
stemi su opisani u neophodnom obimu sa priklad-
nim skicama radi razumevanja materije.
Tre}a celina ud`benika nastavlja se obradom
ostalih pomo}nih sistema pomo}nog goriva, otpre-
me ~vrstih produkata sagorevanja, hemijske pripre-
me vode, dotura sirove vode, pomo}ne pare, tehni~-
kih gasova i ekolo{kog sistema.
Celina se zavr{ava iscrpnom literaturom od pre-
ko 70 naslova. Ona predstavlja dobar vodi~ za dalje
produbljivanje znanja zainteresovanih studenata.
Slede}a, ~etvrta celina obuhvata bilans energije
i materije u termoenergetskim postrojenjima. Anali-
ti~ki izrazi, sheme postrojenja i vi{e primera ura|e-
nih radi ilustracije izloène teorije, odli~an su pri-
ru~nik da svaki student moè da obradi prakti~ne ra-
~une iz tog domena.
Peta celina informativno upoznaje studente sa
ekolo{kim aspektima i problematikom termoener-
getskih postrojenja. Celina se zavr{ava prikazom ak-
tuelne TETO Kolubara B u izgradnji.
Kona~no, {esta celina obra|uje odràvanje i
procenu ìvotnog veka komponenata termoenerget-
skih postrojenja. Autori su obradili savremeni pri-
stup re{avanja predmetne probIematike. To se naro-
~ito odnosi na savremeni pristup optimizovanog
upravljanja ìvotnim vekom postrojenja, odnosno
komponenata postrojenja. Dati su i osnovni koncep-
ti filozofije odràvanja postrojenja od korektivnog,
periodi~nog do odràvanja baziranog na stanju opre-
me, njenoj pouzdanosti i poznavanju rizika.
Teoretski deo problematike potkrepljen je od-
govaraju}im primerima.
Jedan, vaàn element te materije je i optimiza-
cija obima ispitivanja postrojena, odnosno njenih
elemenata. To je dato u dovoljnom obimu za razu-
mevanje problematike. Uop{te, materija u ovom po-
glavlju data je primereno potrebama studenata, a do-
voljna za njeno razumevanje. Knjiga predstavlja do-
bar ud`benik studentima koji izu~avaju termoener-
getska postrojenja, a veoma koristan priru~nik zain-
teresovanim stru~njacima koji rade u takvim postro-
jenjima.
94 Odluka o dopuni odluke o informisanju
Odluka o dopuni odluke
o informisanju
branislav.boskovic@eps.rs.
95 Odluka o dopuni odluke o informisanju
96 Odluka o izdavanju stru~nog ~asopisa Elektroprivreda
Odluka o izdavanju stru~nog ~asopisa
Elektroprivreda
99 Kriterijumi za kategorizaciju radova u stru~nom ~asopisu Elektroprivreda
ORIGINALNI NAU^NI RAD
U ovu kategoriju svrstavaju se radovi, koji sadrè originalne rezultate istraìvanja, interesantne za {i-
ri krug stru~njaka u podru~ju koje je predmet rada. Primena dobijenih rezultata treba da bude prikazana
na realnim primerima iz inènjerske prakse. Ovi radovi treba da su napisani tako, da je na osnovu izloè-
nih sadràja i informacija, mogu}e prakti~no primeniti saop{tene rezultate i proveriti ura|ene primere.
PRETHODNO SAOP[TENJE
Kao prethodno saop{tenje svrstava se rad koji sadrì elemente originalnosti, ali koji nisu dovoljni da
bi se rad mogao smatrati u potpunosti originalnim nau~nim radom iz jednog ili vi{e navedenih razloga:
doprinosi su manjeg zna~aja
nisu obuhva}eni neki od zna~ajnih ~inilaca
nema primene na realnom primeru
re{enje nije realizovano (kada je re~ o novom ure|aju, mernoj metodi ili objektu)
PREGLEDNI RAD
Ovi radovi sadrè celoviti prikaz stanja i tendencija razvoja pojedinih oblasti nauke i tehnologije. Ra-
dovi ove kategorije obavezno sadrè kriti~ki osvrt i ocenu onoga {to je razmatrano. Citirana literatura u
radu treba da bude dovoljno obuhvatna, kako bi se na osnovu nje omogu}io {to {iri i bolji uvid u predmet-
ne sadràja. Obavezno je citiranje relevantnih referenci autora, koje se odnose na razmatranu problemati-
ku, ~ime se potvr|uje kompetentnost sa pisanje radova iz ove kategorije. Ukupan broj razmatranih citata
ne bi trebalo da bude manji od 15 i trebalo bi prete`no da bude iz vode}ih svetskih publikacija.
STRU^NI RAD
Ovi radovi mogu da sadrè prikaz re{enja nekog ure|aja, sklopa ili instrumenta koje je originalno u
doma}im uslovima, kao i prikaz zna~ajnih prakti~nih realizacija, projekata, studijskih analiza i sl. Radovi
ove kategorije mogu da sadrè doprinose primeni poznatih metoda i nau~nih rezultata i njihovom prilago-
|enju potrebama aktuelne prakse.
REDAKCIJA
~asopisa Elektroprivreda
Kriterijumi
za kategorizaciju radova
u stru~nom ~asopisu Elektroprivreda
100 Upustvo autorima za saradnju u stru~nom ~asopisu Elektroprivreda
Uputstvo
autorima za saradnju
u stru~nom ~asopisu Elektroprivreda
U stru~nom ~asopisu se objavljuju kategorisani ~lanci:
originalni nau~ni radovi, prethodna saoptenja, pregledni radovi i stru~ni radovi
iz oblasti elektroprivrede, odnosno energetike.
Pismo: }irilica ili latinica. Na po~etku se navode
imena i prezimena autora sa srednjim slovom, naziv
preduze}a, odnosno dela preduze}a ili ustanove sa
adresom, kao i naslov rada (na srpskom i engleskom
jeziku). Rezime rada (na srpskom i engleskom jeziku)
sadrì kratko izloènu osnovnu strukturu i sadràj ra-
da, i ne treba da sadrì vi{e od 200 re~i. Klju~ne re~i
se takodje navode na srpskom i engleskom jeziku.
Treba izbegavati celovita matemati~ka izvo|enja
vezana za relacije koje optere}uju pra}enje rada.
Neophodna matemati~ka izvodjenja mogu se dati,
po potrebi, kao celine u vidu jednog ili vi{e priloga.
Treba obavezno koristiti SI sistem jedinica i op{te
prihva}ene pojmove.
Jedna~ine treba numerisati uz desnu marginu
teksta u malim (okruglim) zagradama. Pozivanje na
jedna~ine u tekstu vr{i se pomo}u malih zagrada, a
pozivanje na literaturu pomo}u srednjih (uglastih)
zagrada. Zna~enje skra}enice objasniti pri njenom
prvom kori{}enju u tekstu. Strane re~i se prevode na
srpski, a original se pi{e u zagradi iza prevoda. Na-
pomena u tekstu treba da bude {to manje, a ukoliko
ih ima, treba da budu kratke. Napomene se ozna~a-
vaju rednim arapskim brojevima i navode se na dnu
stranice kao fusnote. Napomene u tabelama ozna~a-
vaju se malim slovima i navode se odmah ispod ta-
bele. Na kraju rada prilaè se spisak kori{}ene lite-
rature. Za ~lanke, navode se prezimena i po~etna
slova imena svih autora, naslov rada, puni naziv ~a-
sopisa, broj i godina publikovanja i prvi i poslednji
broj stranice. Za knjige, navode se prezimena i po-
~etna slova imena svih autora, naslov knjige, izda-
va~ i godina izdanja. Za referate sa konferencija,
navode se prezimena i po~etna slova imena svih au-
tora, naziv referata, puni naziv konferencije, broj re-
ferata, mesto i vreme odràvanja konferencije.
Rad ne treba da prelazi 15 kucanih strana forma-
ta A4 sa marginama od 3 cm. Tabele, slike i fotogra-
fije treba obeleìti po redosledu i uklju~iti u tekst.
Radovi autora iz susednih zemalja i zemalja u
okruènju objavljiva}e se na srpskom ili engleskom
jeziku. Ukoliko je rad dostavljen na engleskom jezi-
ku objavi}e se i prevod na srpski jezik naziva rada,
rezimea, klju~nih re~i i zaklju~ka.
Autor moè dati predlog kategorizacije rada u
skladu sa Uputstvom za ure|ivanje ~asopisa (orgi-
nalni nau~ni rad, prethodno sop{tenje, pregledni
~lanak i stru~ni ~lanak). Autor ne moè istu ili sli~-
nu verziju rada istovremeno ponuditi drugim ~aso-
pisima radi objavljivanja.
Autor dostavlja rad u elektronskom obliku na di-
sketi, CDu ili elektronskom po{tom i tri kopije na
papiru. Za elektronski oblik rada preporu~uje se au-
toru da koristi program za pisanje teksta Word i tip
slova Times New Roman (font 12, a razmak 1,5).
Za objavljeni rad autor dobija honorar. Autor i
koautori dobijaju besplatno po jedan primerak ~a-
sopisa u kome je objavljen njihov rad.
U slu~aju bilo kakvih nejasno}a ili razli~itih sta-
vova kod koautorskog rada, prihvataju se samo sta-
vovi koje iznese prvi autor.
Rad se {alje na adresu:
JP EPS
Direkcija za strategiju i investicije
Za glavnog urednika ~asopisa Elektroprivreda
Vojvode Stepe 412, 11 000 Beograd
elektronskom oblik rada na e-mail:
branislav.boskovic@eps.rs
101 Faksimil Biltena broj 2/1948.
104 CIP Katalogizacija u publikaciji
-
= 500 MW
:
:
1_,
2_ ,
3_,
4_,
5_,
*_,

-TO

* 1999.

1
2
3
5
4
*
. .
II
III
IV

I

.
II
E
l
e
k
t
r
o
p
r
i
v
r
e
d
a

L
X
I
I
I

b
r
.

1

/

2
0
1
0
2010
ISSN 0013-5755
620.9
COBISS.SR-ID 32023
1
Elektroprivreda

2010-1

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

2010-1

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

E

You might also like