Nemate novih poruka

Lista !lanova FAQ - "esto Postavljana Pitanja

Korisni!ke grupe Profil
Tra#i Odjavi se [ filiplatinovic ]

Alber Kami - Nesporazum


:: Forumi Tvorca Grada :: forum Pozori!ni tekstovi - klasici
Pogledaj prethodnu temu :: Pogledaj slede"u temu
Autor Poruka
vuk
~ administrator ~
Pridru!io: 11 Sep 2005
Poruke: 5035
Lokacija: nigdina
Poslao: "et Okt 18, 2007 9:04 am Naslov: Alber Kami - Nesporazum
Alber Kami
Nesporazum
Drama u tri !ina
Prevela: Mira Dimitrijevi"
Vreme je da svet ne bude vi!e prljava kr"ma Alber Kami
LICA:
MAJKA
MARIJA
MARTA
JAN
STARI
Doga#a se u kr!mi na kraj sveta.
Prvi !in
I scena
MARTA: Ho"e li se vratiti?
MAJKA: Rekao je.
MARTA: Sam?
MAJKA: Ne znam.
MARTA: Je li bogat?
MAJKA: Nije pitao za cenu.
MARTA: Dobro je! $udno da bogat !ovek bude sam, ali takve dugo !ekamo.
MAJKA: Da, retki su.
MARTA: Pa, dosta smo se odmarale. Ova kr!ma je pusta. Siroma%ni ne ostaju dugo, a bogati se pojavljuju vrlo
retko.
MAJKA: Bogati nam zadaju mnogo posla.
MARTA: Ali dobro pla"aju. Ne%to ste !udni, majko, prosto vas ne prepoznajem.
MAJKA: Umorna sam. Ni%ta drugo. &eljna sam odmora.
MARTA: Sama "u od sada da radim sve. Mo"i "ete po celi dan da se odamarate.
MAJKA: Nije mi stalo do tog odmora. Htela bih samo malo mira. (Tiho se smeje) Glupo je, ali ima ve!eri kada skoro
postajem pobo'na.
MARTA: Vi niste tako stari, da bi spali na to, a !ini mi se da imate pametnija posla.
MAJKA: Na kraju 'ivota se !ovek ipak predaje, ne mo'e vi%e da bude od kamena. To ide sa godinama.
MARTA: Ostavimo to, majko!
MAJKA: (ta to tebi smeta, %to ja uzmi!em, ako se ne uste'em da ti pomognem. &elela bih samo da vidim osmejak
na tvom licu.
MARTA: Sme#im se u svojoj sobi kad sam sama.
MAJKA: Kakvo je to kameno lice, Marta?
MARTA: Zar ga ne volite?
MAJKA: Ipak ga volim.
:: Forumi Tvorca Grada :: :: Pogledaj teme - Alber Kami - Nesp... http://www.tvorac-grada.com/forum/viewtopic.php?t=12880
1 of 11 6/3/09 12:31 AM
MARTA: Majko, kada skupimo dovoljno novca, ostavi"emo ovu zemlju bez vidika, ovu kr!mu i ovaj ki%oviti grad, i
zaboravi"emo ovo turobno mesto puno senki! A kad jedanput budemo kraj mora, vide"e% me tad! Ali treba mnogo
novaca da bi se slobodno 'ivelo kraj mora! I zbog toga se ne treba pla%iti. Treba se pozabaviti ovim !ovekom koji je
do%ao. Njegovo bogatstvo nam mo'e doneti slobodu.
MAJKA: Ako je bogat i ako je sam.
MARTA: Je li dugo razgovarao sa vama, majko?
MAJKA: Ne, jedva dve-tri re!i.
MARTA: S kakvim je izrazom pitao za sobu?
MAJKA: Ne znam, ne vidim dobro, a nisam htela ni da ga gledam, bolje je ne gledati ih. Lak%e je ubiti ono %to se ne
poznaje. (Pauza) Eto sre"e, vi%e se ne pla%im re!i - ubiti.
MARTA: Bolje je tako. $ovek treba da zna %ta ho"e.
MAJKA: Umorna sam. I 'elela bi da bar ovaj bude poslednji. Ne ti!e me se da li "u umreti kraj mora ili sred na%ih
ravnica, samo bih htela da najzad odemo iz ove kr!me.
MARTA: Oti"i "emo! Glavu gore, majko. Jo% malo je ostalo da se uradi. Dobro znate da se i ne radi o ubistvu. On "e
samo da popije svoj !aj, zaspa"e i mi ga jo% 'ivog odnosimo do reke. Zar mi niste onoga dana kad su na%i !istili
branu, rekli da su se na%i manje mu!ili od samoubica. &ivot je svirepiji od nas. Ispravite se, majko! Vi "ete se
odmoriti, a ja "u najzad videti more koje nikad nisam videla.
MAJKA: Da, sa!eka"u.
MARTA: U koju sobu "emo ga smestiti?
MAJKA: Samo ne u potkrovlje.
MARTA: Da. Mnogo smo se namu!ili pro%log puta vuku!i ga odozgo. Majko, je li istina da morski pesak pe!e
stopala?
MAJKA: Nisam bila na moru, ali ka'u da sunce sve spali.
MARTA: Ka'u da sapljuje !ak i du%e, i da od njega tela postaju blistava i prazna.
MAJKA: (prene se) Je li to ono o !emu sanja%, Marta?
MARTA: Da. Ne mogu vi%e da se borim sa ovom du%om i moram da na#em zemlju u kojoj sunce sa'e'e pitanja.
MAJKA: Pripremi sve Marta. Ako to zaista ne%to vredi.
(izlaze, ulazi Stari, odlazi do %anka. Ulazi Jan, zastaje, gleda u trpezariju. Primetio je Starog iza %anka)
II scena
JAN: Zar nema nikoga?
(Stari sluga ga pogleda i odlazi kroz trpezariju. Ulazi Marija.)
III scena
JAN: (naglo se okrene prema njoj) Za%to si do%la za mnom?
MARIJA: Oprosti, nisam mogla druga!ije. Odmah "u oti"i, ali moram da vidim mesto gde te ostavljam.
JAN: Mo'e neko nai"i i tada sve ovo ne"e biti mogu"e.
MARIJA: (ostaje) Bila bi prava sre"a da neko nai#e i da mu ka'em ko si, iako ti to ne 'eli%. Ne"u da te otkrijem To
je, dakle, tvoja ku"a.
JAN: Da. To je. Pre dvadeset godina sam iza%ao na ova vrata. Moja je sestra tada bila devoj!ica i igrala se u onom
"o%ku, a moja me majka nije ni poljubila. Mislio sam tada, da mi je svejedno.
MARIJA: Jan, ne mogu da verujem da te nije malo!as prepoznala. Majka uvek prepozna svoje dete.
JAN: Posle dvadest godina sve se promenilo. Ostarila je. Vid joj je oslabio. Jedva sam je i ja prepoznao.
MARIJA: Dakle, u%ao si, rekao Dobar dan
JAN: Primila me je bez re!i. Poslu'ila pivom, gledala me i nije me prepoznala. Sve je to te'e, no %to sam verovao.
MARIJA: Za%to nisi rekao: To sam ja. I sve bi bilo u redu.
JAN: Trebalo je. Ali ja sam sve druga!ije zami%ljao, o!ekivao sam gozbu u !ast bludnog sina. Dobio sam malo piva
za svoj novac, zanemio sam. A onda sam odlu!io da treba da nastavim.
MARIJA: I to je jedna od tvojih ideja. A bila bi dovoljna samo jedna re!.
JAN: Ne, tako je moralo da bude. Ja imam poverenja u prirodni tok stvari, uostalom, ne 'uri mi se. Kad sam saznao
za o!evu smrt, shvatio sam da sam sad ja odgovoran za njih dve. Vratiti se ku"i nije lako kao %to se misli. Treba
malo vremena da od stranca opet postanem sin.
MARIJA: Ali za%to nisi javio da dolazi%? Ponekad !ovek mora da postupi kao svi ostali ljudi. Kad ho"e da ga
prepoznaju mora da ka'e svoje ime. Kako da te ne smatraju za stranca u ku"i gde se predstavlja% kao stranac? Ne,
Jan, to nije dobro!
JAN: Idi sad! Iskoristi"u priliku da ih gledam malo sa strane. Tako "u bolje zapaziti%ta bi ih usre"ilo. Smisli"u ve"
na!in na koji "e me prepoznati.
MARIJA: Pa, reci prosto: Ja sam va% sin, ovo je moja 'ena. &iveo sam sa njom pored mora i sunca, ali nisam bio
sasvim sre"an. I danas ste mi vi potrebne.
JAN: Ne budi nepravednam Marija. Nisu one potrebne meni, mo'da sam ja njima potreban. $ovek nije sam na
svetu.
MARIJA: Mo'da si u pravu. Oprosti, ali ja sam nepoverljiva prema svemu otkako sam do%la u ovu zemlju gde uzalud
tra'im sre"no lice. Evropa je tako tu'na! Otkako smo stigli nisam te vi%e !ula da se smeje%! Jan, ovde ne"emo na"i
sre"u.
JAN: Nismo do%li da tra'imo sre"u. Sre"u mi ve" imamo. Sre"a nije sve, ljudi imaju i du'nosti. A sad, idi!
IV scena
MARIJA: Ho"u da ostanem. )uta"u i !eka"u da te prepoznaju.
JAN: Ne, ti bi me odala.
MARIJA: Jan, ima pet godina otkako smo ven!ani. Ovo je prva no" da smo rastavljeni. Uvek sam sve volela kod
:: Forumi Tvorca Grada :: :: Pogledaj teme - Alber Kami - Nesp... http://www.tvorac-grada.com/forum/viewtopic.php?t=12880
2 of 11 6/3/09 12:31 AM
tebe, !ak i ono %to nisam razumevala i znam duboko u sebi da ne bih volela da si druga!iji. Ja nisam 'ena koja voli
da protivre!i, ali ovde se pla%im. Pla%i me %to me ti napu%ta%.
JAN: Ne treba da sumnja% u moju ljubav.
MARIJA: O, ne sumnjam. Postoji tvoja ljubav, ali postoje i tvoji snovi ili tvoje du'nosti, %to je isto. Ti mi izmi!e% tako
!esto, tada mi se !ini kao da se odmara% od mene. A ja ne mogu da se odmorim od tebe. I ovo ve!e, ovo ve!e ne"u
mo"i da podnesem.
JAN: To je detinjasto.
MARIJA: Znam da je detinjasto. Mi smo bili tako sre"ni i nije moja krivica ako mi ve!eri u ovoj zemlji ulivaju strah.
Ja ne"u da me ostavi% samu.
JAN: Shvati Marija, da ja moram da odr'im re!.
MARIJA: Kakvu re!?
JAN: Re! koju sam sebi dao onog dana kad sam shvatio da sam potreban svojoj majci.
MARIJA: Ti ima% i drugu re!.
JAN: Na"i svoju zemlju i u!initi sre"nim one koje volim, dalje ne vidim.
MARIJA: Sve to mo'e% da u!ini%, ali tvoj na!in nije dobar.
JAN: Dobar je. Samo "u tako saznati da li su moji snovi opravdani.
MARIJA: &elim da je tako i da si u pravu. Ja nemam drugog sna osim zemlje u kojoj smo bili sre"ni. I nemam druge
du'nosti osim tebe. Znam da uvek ima% dobre izgovore i da ume% da me uveri%. Ne slu%am te vi%e, zatvori"u u%i
kad progovori% tim glasom koji dobro poznajem. To je glas samo"e, a ne ljubavi.
JAN: Pusti me. Na kraju "u na"i pravu re! i onda "e se sve uraditi.
MARIJA: Nastavi da sanja%. Svejedno mi je ako samo sa!uvam tvoju ljubav, nisam nesre"na kada sam kraj tebe.
Strpljiva sam i !aekam da se ti vrati% sa svojih oblaka. Tada nastaje moje vreme. A %to se danas ose"am nesre"na,
to je zato %to sam uverena da me voli%, a ipak znam da "e% mi narediti da odem. Ljubav mu%karca je stalno
odla'enje. Oni napu%taju uvek ono %to najvi%e vole.
JAN: Samo jednu no" me poverava% mojoj majci i sestri, a to nije nikako stra%no.
MARIJA: Onda zbogom, Jan. Neka te %titi moja ljubav. Jan, %ta to 'eli% da otkrije%?
V scena
JAN: Dobar dan. Dolazim zbog sobe.
MARTA: Znam, spremaju je. Treba da vas upi%em u na%u knjigu.
JAN: Imate !udnog slugu.
MARTA: To je prvi put da nam ne%to prigovaraju zbog njega. On uvek radi ta!no ono %to treba.
JAN: To nije prigovor. Jedino %to ne li!i na ostale ljude. Je li nem?
MARTA: Nije. Govori samo kad je potrebno. Moram da vas upitam za ime i prezime.
JAN: Ha%ek Karl.
MARTA: Karl, to je sve.
JAN: Sve.
MARTA: Vreme, datum i mesto ro#enja.
JAN: Imam 38 godina.
MARTA: A gde ste ro#eni?
JAN: U $e%koj.
MARTA: Zanimanje?
JAN: Bez zanimanja.
MARTA: Treba biti ili veoma bogat ili veoma siroma%an da bi se 'ivelo bez zanimanja. Vi ste svakako $eh?
JAN: Da.
MARTA: Stalno boravi%te?
JAN: $e%ka.
MARTA: Odakle dolazite?
JAN: Dolazim s juga, s druge strane mora.
MARTA: Znam. Odlazite li tamo !esto?
JAN: $esto.
MARTA: Gde putujete?
JAN: Ne znam. To "e zavisiti od mnogo !ega.
MARTA: Ho"ete li se za stalno nastaniti ovde?
JAN: Ne znam. Zavisi od toga %ta "u ovde na"i.
MARTA: A da li vas neko o!ekuje?
JAN: Ne, uglavnom niko.
MARTA: Svakako imate ispravu?
JAN: Da, mogu vam je pokazati.
MARTA: Nije potrebno. Dovoljno je da nazna!im da li to paso% ili legitimacija.
JAN: Paso% je. Evo ga. Ho"ete li da ga vidite?
MARTA: Ne, uzmite ga. Kad ste tamo, stanujete li kraj mora?
JAN: Da.
MARTA: Ah, zaboravila sam. Imate li porodicu?
JAN: Imao sam je, ali sam je ve" odavno napustio.
MARTA: Htela sam da pitam, jeste li o'enjeni?
JAN: Za%to me to pitate?
MARTA: To stoji u upitniku.
JAN: $udno. Ni u jednom hotelu me to nisu pitali. Da, o'enjen sam. Uostalom, videli ste moju burmu.
MARTA: Nisam je videla. Ja nisam ovde da gledam va%e ruke, ve" da ispunim uptinik. Mo'ete li mi dati adresu va%e
'ene?
:: Forumi Tvorca Grada :: :: Pogledaj teme - Alber Kami - Nesp... http://www.tvorac-grada.com/forum/viewtopic.php?t=12880
3 of 11 6/3/09 12:31 AM
JAN: Ne. Ona je ostala u svojoj zemlji.
MARTA: Dobro. Treba li da vas poslu'im pi"em, dok va%a soba ne bude gotova?
JAN: Ne. Sa!eka"u ovde. Nadam se da vam ne smetam.
MARTA: Za%to bi vi meni smetali? Ova soba slu'i za prijem gostiju.
JAN: Jedan gost je ponekad dosadniji od pune kr!me.
MARTA: Nadam se da vam ne"e pasti na pamet da mi se udvarate. Znajte da je ne mogu ni%ta da pru'im onim koji
ovde tra'e zabavu. To su odavno razumeli ljudi u ovom kraju. I vi "ete uskoro uvideti da ste izabrali mrinu kr!mu.
Ovde skoro niko ne dolazi.
JAN: Zna!i, posao vam ne ide dobro?
MARTA: Da, izgubili smo ne%to prihoda, ali smo dobili mir. Uostalom jedan solidan gost vi%e vredi od mno%tva onih
koji to nisu. To je ono %to nama treba - solidan gost.
JAN: Ipak mora biti da vam 'ivot nije uvek veseo. Zar se ne ose"ate suvi%e usamljeni?
MARTA: Na to vam pitanje ne"u odgovoriti. Ne treba da se brinete za na%u samo"u, kao %to ne treba da se brinete
da li nam dosa#ujete ili ne. I ne tra'ite vi%e.
JAN: Molim vas, izvinite. U!inilo mi se samo da nismo toliko strani jedno drugom.
MARTA: Vi name"ete jedan ton na koji nemate prava. Shvatite da dve 'ene koje vam izdaju sobe nisu primorane i
da vas prime u svoj intiman 'ivot.
JAN: Razume se.
MARTA: Pla"ene smo da vas slu%amo, ali cena pansiona ne podrazumeva obavezu i da odgovaramo na pitanja.
JAN: Na'alost ne bih znao %ta da ka'em o sebi, a to nije ni potrebno. Ako moj boravak ovde bude kratak, ne morate
da me upoznate, a ako se zadr'im du'e, ima"ete vremena da saznate ko sam, i ako ne govorim.
MARTA: Nadam se da vas ne vre#a ovo %to sam vam rekla. Po%to do sada nismo imali ni%ta zajedni!ko, trebalo bi da
postoje ozbiljni razlozi da postanemo bliski, a, izvinite, ne vidim te razloge.
VI scena
MAJKA: Dobar dan, gospodine. Va%a soba je spremna.
JAN: Hvala, gospo#o.
MAJKA: Jesi li ispunila karton?
MARTA: Da. To je gotovo.
MAJKA: Da li mogu da ga pogledam. Oprostite gospodine, ali policija je stroga. Da li ste do%li iz zdravstvenih
razloga, zbog posla ili kao turist?
JAN: Pa, recimo kao turist.
MAJKA: Bez sumnje zbog manastira. Na% manastir je nadaleko poznat.
JAN: Zaista, !uo sam o njemu. A hteo sam i da ponovo vidim ovaj kraj koji sam nekad poznavao i o koga sam
sa!uvao u najlep%em se"anju.
MAJKA: Da niste ovde 'iveli?
JAN: Ne, ali sam veoma davno imao prilike da pro#em ovuda. Nisam to zaboravio.
MAJKA: Na% grad je mali.
JAN: To je ta!no, mada se meni mnogo svideo i otkako sam ovde ose"am se pomalo kao kod svoje ku"e.
MAJKA: Ho"ete li dugo ostati?
JAN: Ne znam. Izgleda vam !udno, ali zaista ne znam.
MAJKA: Se"anje? Brzo "ete se umoriti od toga.
JAN: Stanujete li ve" dugo u ovoj kr!mi?
MAJKA: Mnogo, mnogo godina. Toliko dugo da i ne znam po!etak. Zaboravila sam %ta sam bila pre toga. Ovo je
moja k"i. Ona je bila (malo !udno) uz mene sve vreme. Bez sumnje zato i znam da mi je k"i. Ina!e bih mo'da i nju
zaboravila.
MARTA: Majko, za%to pri!a% sve to?
MAJKA: Zaista ne znam, Marta.
JAN: Razumem vrlo dobro va%a ose"anja, gospo#o. Mo'da bi bilo sve druga!ije da ste kao 'ena imali pomo", da ste
imali podr%ku mu%ke ruke.
MAJKA: O, imala sam je u svoje vreme. Tada je bilo mnogo posla. Moj mu' i ja jedva smo postizali. Nismo imali
vremena !ak ni da mislimo jedno na drugo. $ini mi se da sam ga zaboravila pre nego %to je umro.
JAN: Da, razumem. Da ste imali sina mo'da ga ne biste zaboravili?
MARTA: Majko zna% da imamo mnogo posla
MAJKA: Sin! Ja sam suvi%e stara 'ena. Stare 'ene se odviknu !ak i da vole. Srce otupi, gospodine.
JAN: To je ta!no, ali ja znam da ono nikad ne zaboravlja.
MARTA: Sin koji bi do%ao ovamo bio bi kao i ostali gosti. A oni su platili svoju sobu i dobili klju!. I ne govore o svom
srcu. To upropa%"ava posao.
MAJKA: )uti!
JAN: Da li su gosti dugo ostajali?
MARTA: Neki vrlo dugo. $inili smo sve %to je trebalo da ostanu. Drugi, manje bogati, odlazili bi sutradan. Za njih
nismo !inili ni%ta.
JAN: Imam mnogo novaca i 'eleo bih da ostanem malo du'e ako pristajete. Zaboravio sam da ka'em da mogu
unapred da platim.
MAJKA: O, mi to ne tra'imo.
MARTA: Dobro je ako ste bogati, ali ne govorite vi%e o svom srcu. Znajte da ste u ku"i koja nema razumevanja za
va%e srce. Suv%e je tmurnih godina pro%lo ovim pustim putem Evrope. One su malo pomalo ohladile ovu ku"u i
odnele sa sobom sve %to li!i na srce i ljubav. Uzmite ovaj klju! i ne zaboravite ovo: Mi vas primamo iz ra!una,
spokojno, i ako vas zadr'imo, bi"e to opet iz ra!una, spokojno.
MAJKA: Ne poklanjajte njenim re!ima suvi%e pa'nje, gospodine. Istina je da ima stvari o kojima nikada nije mogla
govoriti.
MARTA: Majko!
:: Forumi Tvorca Grada :: :: Pogledaj teme - Alber Kami - Nesp... http://www.tvorac-grada.com/forum/viewtopic.php?t=12880
4 of 11 6/3/09 12:31 AM
MAJKA: (Ustaje i Jan ho"e da joj pomogne) Pustite, sine moj, nisam nemo"na. Pogledajte ove ruke kako su jo%
jake. Mogle bi da dr'e !oveka za noge. Jeste li se zamislili zbog ovoga %to sam rekla?
JAN: Ne, izvinite. Nisam vas dobro !uo. Za%to ste me nazvali sine moj?
MAJKA: O, oprostite. To nije bilo iz intimnosti, verujte mi, tek onako sam to kazala.
JAN: Normalno. Treba da vidim svoju sobu.
MAJKA: Idite gospodine, stari sluga vas !eka. Treba li vam jo% ne%to?
JAN: Ne, gospo#o. Hvala vam %to ste me primili!
VII scena
MAJKA: Za%to sam mu govorila o svojim rukama. Da li ih je pogledao, mo'da bi shvatio ono %to ne"e da razume iz
Martinih re!i. Za%to taj !ovek ima toliko volje da umre, a ja tako malo volje da ponovo ubijem? Zbilja bih volela da
ode, da mogu ve!eras le"i da spavam. Suvi%e sam stara. Suvi%e stara da uhvatim rukama njegove noge i da osetim
ono ljuljanje tela celim putem koji vodi do reke. Suvi%e stara za onaj poslednji napor koji "e ga baciti u vodu, a
posle koga "u ja ostati opu%tenih ruku, isprekidanog daha i zgr!enih mi%ica. Bez snage !ak da obri%em s lica vodu
koja "e prsnuti pod teretom uspavanog tela. Suvi%e stara. Ali ne! &rtva je savr%ena, treba da ga uspavam snom koji
sama 'elim no"as. A... (Naglo u#e Marta) Suvi%e sam stara, treba mi sna za ovu no".
VIII scena
MARTA: Opet ti u svoje snove, a imamo toliko posla.
MAJKA: Razmi%ljala sam o tom !oveku ili ta!nije o sebi.
MARTA: Bolje misli na sutra. Kakva korist od !oveka ako samo mislite na njega. Budite prakti!ni.
MAJKA: Znam da si u pravu, ali za%to nam je slu!aj poslao tako zgodnu 'rtvu?
MARTA: Slu!aj ovde nije u pitanju.
MAJKA: Ranije nismo unosile ni ljutnju ni sa'aljenje u svoj posao. Bile smo potpuno ravnodu%ne. Danas sam ja
umorna, ti ljuta. Zar treba ponovo pro"i kroz sve ono radi malo vi%e novca?
MARTA: Ne, ne radi novca. Ve" da zaboravimo ovu zemlju i zbog jedne ku"e kraj mora. Ako si ti umorna od 'ivota,
ja sam mrtva umorna od zatvorenog horizonta, i ose"am da ovde vi%e ne"u izdr'ati. Vi stari ho"ete samo da
zatvorite o!i i da zaboravite. Ja u srcu imam jo% ne%to malo 'elja i ho"u da ih se oslobodim. Ti mi u tome mora%
pomo"i. Ti koja si me rodila u ovoj zemlji oblaka. Za%to me ne rodi na sun!anoj obali?
MAJKA: Ne znam, Marta. Bilo bi bolje da si me i ti zaboravila, kao %to me je zaboravio tvoj brat.
MARTA: (ta bih ja bez tebe, majko? Molim te da mi oprosti% %to se, zbog ovog tegobnog 'ivota, pinekad ogre%im o
po%tovanje koje ti dugujem.
MAJKA: Ti si dobra k"i i znam da je staru 'enu ponekad te%ko shvatiti. Ho"u samo da ti ka'em ono %to sam htela
malo!as Ne ve!eras
MARTA: (to da !ekamo sutra? I sama zna% da nikad nisi tako postupala, i da mu ne traba dati vremena da ga ljudi
vide. Treba raditi dok ga imamo u %aci.
MAJKA: Ne ve!eras, ostavimo mu ovu no". Pri!ekajmo, mo'da "e nas spasiti.
MARTA: Spasi"emo se jedino ako ne oklevamo, majko. Ako to uradimo jo% ve!eras, mo"i "ete da zaspite.
MAJKA: Da, u tome je spas. Sa!uvati nadu i san.
_________________
Ars longa, vita brevis


vuk
~ administrator ~
Pridru!io: 11 Sep 2005
Poruke: 5035
Lokacija: nigdina
Poslao: "et Okt 18, 2007 9:05 am Naslov:
Drugi !in
I scena
(Soba. Ve!e po!inje da pada. Jan gleda kroz prozor)
JAN: Marija ima pravo te'ak je ovo trenutak. (Pauza) (ta radi ona, o !emu misli u svojoj hotelskoj sobi, stregnuta
srca, suznih o!iju, zgr!ena u stolici. U na%oj zemlji su ve!eri bile pune obe"anaj. A ovde, naprotiv. (Posmatra sobu)
No, no - ovaj nemir je bezrazlo'an. Treba znati %ta se ho"e. Sve "e se urediti. (Neko kuca, ulazi Marta)
MARTA: Nadam se gospodine da vam ne smetam. Htela sam da promenim posteljinu i vodu.
JAN: Mislio sam da je to ura#eno.
MARTA: Nije. Stari sluga je ponekad rasejan. &alim gospodine %to ova soba nije tako udobna kako bi ste vi mo'da
'eleli.
JAN: Ne mari ni%ta, ali jedva se usu#ujem da vam ka'em da mi ne smetate.
MARTA: Za%to?
JAN: Nisam siguran da li se to sla'e sa na%im sporazumom.
MARTA: Ne umete ni govoriti kao ostali ljudi, !ak i kad verujete da se pridr'avate sporazuma.
JAN: Moram se naviknuti na to. Dajte mi malo vremena.
MARTA: O tome se i radi. &alim gospodine %to ova soba nije tako udobna kako bi ste vi mo'da 'eleli.
JAN: Neobi!no je !ista, a to je glavno. Vi ste je nedavno pregradili, zar ne?
MARTA: Kako ste to zapazili?
JAN: Po nekim sitnicama.
MARTA: Mnogi se gosti 'ale %to nema teku"e vode i mo'e se re"i da su u pravu. Hteli smo ve" odavno da postavimo
lampu iznad kreveta. Nezgodno je za ljude koji !itaju da ustaju iz postelje da bi ugasili svetlo.
JAN: Nisam to ni zapazio.
:: Forumi Tvorca Grada :: :: Pogledaj teme - Alber Kami - Nesp... http://www.tvorac-grada.com/forum/viewtopic.php?t=12880
5 of 11 6/3/09 12:31 AM
MARTA: Drago mi je %to ste blagonakloni prema mnogim nedostacima na%e kr!me i %to se njima bavite manje nego
mi. Znam takve kojima bi ti nedostaci bili dovoljni da ih oteraju.
JAN: Kao da me poku%avate nagovoriti da odem?
MARTA: Nisam ba% to mislila. Ta!no je da smo moja majka i ja oklevale da vas primimo. Ima ve" vi%e dana kako
nameravamo da zatvorimo kr!mu, jer treba da po!nemo sa pripremanjem za odlazak, ali tek va%im dolaskom smo
shvatile da jo% ne treba napustiti na% stari posao.
JAN: &elite li da odem?
MARTA: Rekla sam vam da oklevamo, naro!ito ja oklevam. U stvari sve zavisi od mene, a ja jo% ne znam na %ta da
se odlu!im.
JAN: Ne"u da vam budem na tereu, ali bih voleo da ostanem jo% dan-dva. Treba da sredim neke poslove pre nego
%to produ'im put. A nadao sam se da "u ovde na"i 'eljeni mir i ti%inu.
MARTA: Razumem vas, shva"am va%u 'elju i ako ho"ete razmisli"u od tome. Da li "ete se ponovo vratiti u zemlju iz
koje dolazite.
JAN: Da, ako bude potrebno.
MARTA: To je lepa zemlja, zar ne?
JAN: Da, lepa je.
MARTA: Ka'u da u tim krajevim ima sasvim pustih pe%!anih obala.
JAN: Ima. Tamo ni%ta ne podse"a na ljude. U rana jutra vide se na pesku samo tragovi morskih ptica. To je jedini
znak 'ivota, a ve!eri
MARTA: A ve!eri gospodine?
JAN: Ve!eri su pune nemira. Da, to je lepa zemlja.
MARTA: $esto sam ma%tala o njoj. Putnici su mi o njoj pri!ali i !itala sam sve %to mi do ruke do%lo. $esto usred
prole"a ove surove zemlje, mislim na more. Ono o !emu sanjam !ini me slepom za okolinu.
JAN: Razumem. Tamo dole vas prole"e ste'e za grlo, hiljade se cvetova otvaraju iznad belih zidova. Kad bi ste samo
jedan sat %etali po okolini grada, doneli bi ste u ode"i miris meda i 'utih ru'a. (Seda)
MARTA: To je divno. Ono %to mi ovde zovemo prole"e, to su jedna ru'a i dva pupoljka u vrtu na%eg manastira. To je
dovoljno da uzbudi ljude mog zavi!aja, njihove du%e li!e na tu %krtu ru'u. Uvenule bi na malo ja!em vetru. Imaju
prole"a kakva zaslu'uju.
JAN: Niste sasvim pravedni, jer vi imate i jesen.
MARTA: (ta je jesen?
JAN: Drugo prole"e. Kad sve li%"e li!i na cve"e. Mo'da bi tako i du%e procvetale kad bi ste im pomogli svojim
strpljenjem.
MARTA: Nemam vi%e strpljenja za ovu Evropu u kojoj jesen ima lice prole"a, a prole"e miris bede. Strasno
zami%ljam drugu zemlju, gde leto spaljuje sve, a jesenje ki%e potapaju gradove i gde najzad stvari izgledaju onakve
kakve stvarno jesu. Za%to me tako gledate?
JAN: $ini mi ste da ste prvi put govorili kao !ovek.
MARTA: Bez sumnje se varate, a i kad bi tako bilo nema razloga da se radujete. Ono %to je u meni !ove!no, nije
najbolje u meni. $ove!no je ono %to 'elim, a da dobijem to %to 'elim, mislim da bih pregazila sve na putu.
JAN: (sme%ka se) Shvatam nasilje, ali ja nisam prepreka na va%em putu.
MARTA: Zahvaljujem vam %to ste govorili o zemljama koje poznajete i izvinjavam se %to ste mo'da zbog mene
izgubili vreme. Moram vam ipak re"i da za mene to vreme nije sasvim izgubljeno. Ono je probudilo u meni 'elje
koje su se u meni uspavale. Ako vam je zaista stalo da ostanete ovde, uspeli ste u tome i ne znaju"i to. Do%la sam
ovamo re%ena da vas zamolim da odete, ali vi ste uticali na moju !ove!nost i ja sad 'elim da ostanete.
JAN: Govorite vrlo !udno. Osta"u ako i va%a mati pristaje.
MARTA: Ona nema razloga da se protivi.
JAN: Ako dobro razumem sada smo se ponovo vratili na%em sporazumu.
MARTA: Jesmo i lo%e smo radili %to smo se udaljili od njega.
JAN: $udno, ovde je sve neobi!no i govor i ljudi. Ova ku"a je zaista !udna.
MARTA: Mo'da je to samo zato %to se vi !udno pona%ate. (izlazi)
II scena
JAN: (Gledaju"i ka vratima) Mo'da, zaista (Prilazi krevu i seda) Ali ova devojka uliva mi samo 'elju da odem, da
se vratim Mariji i da opet budem sretan. Glupo je sve ovo. (ta ja ovde radim? Ne, moram da se pobrinem za svoju
majku i sestru. Suvi%e sam ih dugo zaboravljao. (Ustane) Da, ba% u ovoj sobi "e se sve srediti. Kako je hladna
ni%ta ne prepoznajem, sve je obnovljeno. Sada li!i na sve hotelske sobe po gradovima u koje uve!e sti'u usamljeni
ljudi. Znam ja to. Tada mi se !inilo da treba da na#em neko re%enje. Mo'da "u ga ovde na"i. (Gleda napolje)
Smra!uje se, tako je to u svim hotelskim sobama. Ve!eri su uvek te%ke kad je !ovek sam. Evo i moje stare
strepnje, tu, u dubini mog tela, kao zla rana koju svaki pokret vre#a. Znam joj ime. To je strah od ve!ne samo"e,
strah da ne"e biti odgovora. A ko "e mi odgovoriti u jednoj hotelskoj sobi? (Po%ao je ka zvoncu, okleva da zvoni.
Ni%ta se ne !uje. Trenutak ti%ine, koraci, neko kuca. Vrata se otvore. U dovratku stoji stari sluga. Stoji nepomi!no i
"uti) Ni%ta, ni%ta. Izvnite. Hteo sam samo da znam da li se neko odaziva, da li zvono radi. (Stari ga pogleda, pa
zatvori vrata. Koraci se udaljuju.)
III scena
JAN: Zvono radi, ali on ne govori. To nije odgovor. (Gleda u nebo) Mrak je gu%"i. Uskoro "e preplaviti sve. (ta da se
radi? (Neko dva puta kucne) (ta je sad? (Ulazi Marta sa poslu'avnikom)
MARTA: $aj koji ste tra'ili.
JAN: Ja nisam tra'io ni%ta.
MARTA: Ah, bi"e da je stari pogre%no !uo. On !esto razume samo napola. Po%to je !aj spremljen nadam se da "ete
ga popiti. Ne"ete morati da platite.
:: Forumi Tvorca Grada :: :: Pogledaj teme - Alber Kami - Nesp... http://www.tvorac-grada.com/forum/viewtopic.php?t=12880
6 of 11 6/3/09 12:31 AM
JAN: O, ne radi se o tome. Naprotiv, veoma sam vam zahvalan %to ste mi doneli !aj.
MARTA: Nema na !emu. Sve %to radimo u na%em je interesu.
JAN: Nemojte da me ostavite u iluziji, ja ovde ne vidim va% interes.
MARTA: On ipak postoji. (iza#e)
IV scena
JAN: (Uzima %olju, gleda je, pa je spusti) Nastavlja se gozba u !ast bludnoga sina. $a%a piva, ali za moj novac.
(olja !aja, da bi se zadr'ao gost. Opet ne umem da na#em prave re!i prd devojkom !ije su re!i tako jasne, ja
uzalud tra'im re! koja bi sve uredila. Njoj je mnogo lak%e, lak%e je na"i re!i koje odbijaju nego sro!iti one koje
sjedinjuju. (Uzme %olju i za trenutak je dr'i "ute"i, zatim tiho) Kako da na#em te re"i? Da napustim ovaj uzaludni
poduhvat i da se vratim Marijinoj ljubavi? Kako da na#em snage da izaberem ono %to mi je dra'e i da se toga
dr'im? (podigne %olju) Ovo je gozba bludnom sinu. Pogosti"u se i do odlaska odigra"u svoju ulogu. (Pije. Neko
sna'no kuca na vrata) Ko je sad?
V scena
MAJKA: (vrata se otvaraju, ulazi) Izvinite gospodine, "erka mi je rekla da vam je donela !aj.
JAN: Kao %to vidite.
MAJKA: Jeste li ga popili?
JAN: Da, za%to?
MAJKA: Ho"u da odnesem poslu'avnik.
JAN: (to se toliko trudite oko jedne %olje !aja?
MAJKA: Ovaj !aj nije bio namenjen vama.
JAN: A to je dakle! Va%a "erka ga je donela i ako ga nisam tra'io.
MAJKA: Da, bolje bi bilo Najzad i nije tako va'no da li ste ga popili ili ne.
JAN: Verujte, veoma 'alim gospo#o. Va%a "erka je htela da ga ostavio, a ja nisam mislio
MAJKA: I ja 'alim. Naro!ito ne"u da se vi izvinjavate, u pitanju je samo jedna zabuna.
JAN: Gospo#o!
MAJKA: Da?
JAN: Ovog !asa sam doneo odluku. Oti"i"u jo% no"as. Shvatam da ste iznena#eni. Prirodno, plati"u vam sobu. I ne
mislite da ste vi krivi zbog ne!ega. Da budem iskren nije mi prijatno ovde i vi%e volim da prekinem boravak.
MAJKA: Vi ste potpuno slobodni.
JAN: Ipak, ne bi hteo da mislite da odlazim nezadovoljan vama. Naprotiv veoma sam vam zahvalan %to ste me
primili, ba% tako kako ste to u!inili. Mo'da "u se kasnije vratiti. $ak sam uveren da "u to u!initi. Tada "e bez sumnje
sve biti lak%e i siguran sam da "emo hteti da se ponovo sretnemo. Da budem potpuno iskren, mada "e vam izgledati
!udno, trenutno mi se !ini da sam se prevario i da nije trebalo da do#em u ovu ku"u.
MAJKA: Razumem vas, gospodine.
JAN: Malo sam rasejan. Dolazim u Evropu da sredim neke hitne poslove, a nikad nije lako vratiti se u zemlju koju
ste odavno napustili. Vi to razumete.
MAJKA: Verujem da smo u!inile sve da ostanete ovde.
JAN: To je sigurno. Ja vam ni%ta ne zameram. Moja je krivica. Ose"am se kao stranac u ovom kraju. Ima stvari koje
uvek lo%e po!nu i niko tu ne mo'e ni%ta.
MAJKA: Ima stvari koje uvek lo%e po!nu i niko tu ne mo'e ni%ta.
JAN: I to je ve" mnogo, %to ste sa mnom podelili moj nemir i hteli da me shvatite. Vidite
MAJKA: Sve je to prirodno. Na% je posao da budemo ljubazne prema svim gostima, gospodine.
JAN: (obeshrabren) Imate pravo. U stvari dugujem vam samo izvinjenje, i ako pristajete, neku vrstu naknade,
obe%te"enja. Morali ste se spremiti, imali ste izdataka i sasvim je prirodno
MAJKA: Spremili smo vam ono %to obi!no spremamo u takvim slu!ajevima. &alim zbog va%e neodlu!nosti ne radi
nas, ve" radi vas.
JAN: Nije va'no. Va'no je da smo se slo'ili, gospo#o. Izvinite me, put me je zamorio. Hteo bih da vam zahvalim na
!aju i do!eku. Stalo mi je da znate da nisam nezahvalan gost i da "u jednog dana kad se budem vratio biti bolje
raspolo'en.
MAJKA: Ostavite se toga gospodine. Neprijatno je da primam zahvalnost koja je posledica jedne zabune.
VI scena
JAN: (Posmatra je kako izlazi. Na!ini jedan pokret, ali pokazuje u isti mah znake umora. Izgleda kao da se prepu%ta
umoru i nalakti se na jastuk) Treba sve uprostiti, sve pojednostaviti. Vrati"u se sutra sa Marijom i re"i: To sam ja!.
Ne"e me spre!iti da ih usre"im. Sve je tako o!igledno, Marija je imala pravo. (Uzdahne i napola opru'i) Ne volim
ovo ve!e u kome je sve tako daleko. (Sasvim se ispru'i, govori re!i jedva !ujnim glasom.) Da ili ne? (Pomakne se.
Spava. Scena je gotovo u pomr!ini. Duga ti%ina. Vrata se otvaraju. Ulaze obe 'ene sa svetiljkom)
VII scena
MARTA: (Po%to je osvetlila telo, muklim glasom) Sve.
MAJKA: Ne volim, Marta, kad me na taj na!in prisiljavao. Ti me goni% da to radim, po!inje% da bi me naterala da
zavr%im.
MARTA: U tvom nespokojstvu mogla sam ti jedino pomo"i rade"i tako.
MAJKA: Znam da to nije va'no, on ili neko drugi, ve!eras ili sutra. Ali on se ne opire. Ne volim to.
MARTA: Hajde, bolje misli na sutra i zavr%avaj brzo. Na kraju ove no"i je na%a sloboda. (Pretresa kaput, vadi
no!anik, broji)
:: Forumi Tvorca Grada :: :: Pogledaj teme - Alber Kami - Nesp... http://www.tvorac-grada.com/forum/viewtopic.php?t=12880
7 of 11 6/3/09 12:31 AM
MAJKA: Kako spava, Marta?
MARTA: Spava kao %to su svi spavali. Hajdemo sada.
MAJKA: $ekaj malo. Ipak je istina da svi usnuli ljudi imaju izraz kao da su se predali.
MARTA: Majko!
MAJKA: Ali ti ne zna% o !emu ho"u da govorim.
MARTA: Ne, ne znam, ali znam da gubimo vreme.
MAJKA: Ne moramo se 'uriti. Naprotiv, sad je trenutak da odahnemo, jer je glavno u!injeno. $emu sad tolika
surovost? Da li je potrebno?
MARTA: Bolje je sad raditi i ne pitati sebe.
MAJKA: Sedimo Marta.
MARTA: Ovde kraj njega?
MAJKA: Da, da. Za%to ne? Tek je zapo!eo san koji "e ga odvesti daleko. On se ne mo'e probuditi da nas upita %ta
radimo. I on i mi mo'emo na miru da u'ivamo u ovom trenutku odmora.
MARTA: Ti se %ali%. To mi se ne svi#a.
MAJKA: Ne %alim se, bolje sedi. Gledaj ovog !oveka koji je jo% bezazleniji dok spava, nego dok govori. Za njega se
svet svr%io. Od ovog trenutka njemu "e sve biti lako. Pre"i "e samo iz jedne usnulosti pune snova u drugu bez
snova. I dok se drugi ljudi u u'asnim mukama rastaju od 'ivota. Za njega "e to bitisamo dugo spavanje.
MARTA: Nemam razloga da ga mrzim i zato se radujem %to ne"e patiti. Isto tako nemam razloga ni da ga
posmatram. (ta gledate toliko !oveka koga "ete za koji !as odneti?
MAJKA: Nosi"emo ga kad bude trebalo. Ne 'uri nam se jer jo% ima vremena. Spavanje nije smrt. Ako ove ruke
ostanu do zore ovako opu%tene on "e ponovo o'iveti, a da o svemu ni%ta ne zna. Ako pru'am ruke i stegnem ih oko
njegovih nogu - on "e zaspati ve!itim snom.
MARTA: Majko, zaboravlja% da imamo mnogo posla.
MAJKA: Da, imamo mnogo posla. U tome je razlika izme#u nas i njega. On je oslobo#en te'ine sopstvenog 'ivota.
On ne poznaje vi%e muke odlu!ivanja, gr!evitost, posao koji se mora zavr%iti. On ne nosi vi%e krst svoj unutra%njeg
'ivota koji zabranjuje odmor, razonodu ili slabost. Ovog trenutka on nema vi%e nikakvih zahteva prema sebi.
Verujem da je to sre"a.
MARTA: Majko, vreme te!e.
MAJKA: Ja sam umorna, umoran tako starim umorom da ga krv ne mo'e vi%e podneti.
MARTA: Besmislica! Jo% jednom ti ka'em da nemamo vremena. Treba ga baciti u reku, uni%titi njegov prtljag i sve
tragove njegovog boravka ovde, izbrisati na%e stope na obali reke. Vreme izmi!e i bi"e kasno.
MAJKA: Jesi li znala Marta, da je hteo oti"i ve!eras?
MARTA: Ne, a i da sam znala, u!inila bih isto.
MAJKA: Rekao mi je malo!as.
MARTA: Bila si kod njega?
MAJKA: Da. Popela sam se u njegovu sobu kad si mi rekla da si mu odnela !aj. Ve" ga je bio popio. Da sam mogla,
spre!ila bih ga. Na kraju "u ti ipak pomo"i, ali ostavi malo vremena staroj 'eni !ija krv te!e sporije od tvoje.
MARTA: Majko!
MAJKA: Marta, on je na kraju ipak predosetio. Rekao je da nije trealo da dolazi ovamo.
MARTA: Prekasno je shvatio.
MAJKA: Hajde, Marta. $ini mi se da ova zora nikada ne"e svanuti.
_________________
Ars longa, vita brevis


vuk
~ administrator ~
Pridru!io: 11 Sep 2005
Poruke: 5035
Lokacija: nigdina
Poslao: "et Okt 18, 2007 9:05 am Naslov:
Tre"i !in
I scena
MARTA: Eto, svanula je zora i do%ao je kraj ove no"i.
MAJKA: Da. Sutra "u verovati da je sve dobro. Sada mi se samo spava. Srce mi je prazno. No"e je bila te%ka.
MARTA: Posle mnogo godina jutros prvi put slobodno di%em. Nikada lak%e nisam ubila. $ini mi se da ve" !ujem
more. U meni se budi takva radost da bi vikala.
MAJKA: Utoliko bolje, Marta, utoliko bolje, ali ja se sad ose"am tako stara da ne mogu da se radujem s tobom.
Valjda "e sutra biti bolje.
MARTA: Da, sve "e biti bolje. Pusti me da budem sre"na. Ponovo postajem mlada devojka kakva sam bila. Ose"am
toplotu tela i 'elim da tr!im. Reci mi samo, majko jesam li jo% lepa?
MAJKA: $ini mi se da jesi, jutros.
MARTA: Danas mi se !ini da se po drugi put ra#am, jer "u oti"i u zemlju o kojoj sam toliko sanjala. Danas je veliki
dan. Stari, pripazi, ispale su nam putnikove isprave (ta ho"e%? (ta "e mi to, ne traba vi%e. Skloni sve. Sve "emo
spaliti, majko!
MAJKA: (ta ho"e% jo%?
MARTA: Do#ite. $itajte.
MAJKA: Zna% da su mi o!i umorne.
MARTA: $itajte.
MAJKA: Znala sam da "e jednog dana sve lepo da se svr%i.
MARTA: Majko!
MAJKA: Dosta sam 'ivela, 'ivela sam mnogo du'e od svog sina. To nije u redu. Sada mogu da mu se pridru'im na
dnu ove reke. $ije trave ve" pokrivaju njegovo lice.
:: Forumi Tvorca Grada :: :: Pogledaj teme - Alber Kami - Nesp... http://www.tvorac-grada.com/forum/viewtopic.php?t=12880
8 of 11 6/3/09 12:31 AM
MARTA: Majko, a ja? Ne"ete valjda ostaviti samu?
MAJKA: Kad majka vi%e ne ume da prepozna sina, njena je uloga na zemlji zavr%ena.
MARTA: Sina? Ti si me u!ila da vi%e ni%ta ne po%tujem.
MAJKA: To dokazuje da u jednom svetu u kome se sve mo'e pore"i, ipak ima neporecivih sila. Na ovoj zemlji gde
ni%ta nije sigurno postoji ne%to %to je izvesno - ljubav.
MARTA: Divna je to ljubav koja vas je zaboravila punih 20 godina.
MAJKA: Da, divna je to ljubav koja pro'ivi 20 godina "utanja.
MARTA: A ja, majko?
MAJKA: Do#e trenutak kada ubice, kao ja, otupe na sve, besplodni su, bez ikakve mogu"e budu"nosti. Zato ih i
smaknu, nisu vi%e ni za%ta.
MARTA: $ujem iz tvojih usta re!i koje prezirem i ne mogu da te slu%am da govorite o zlo!inu i o kazni.
MAJKA: Ja ne biram re!i, sada su mi sve jednake. Izgubila sam svoju slobodu, po!eo je pakao.
MARTA: Ranije nisi tako govorila. Godinama si stajala uz menei !vrstom rukom stezala za noge one koji su imali da
umru. Tada nisi mislila na slobodu i pakao. I uvek si nastavljala. (ta tu mo'e da izmeni tvoj sin?
MAJKA: Nastavljala sam, to je istina, ali ono %to sam radila, radila sam iz navike. To se ne razlikuje od smrti.
Dovoljan je bio bol da sve preobrazi. To je ono %to je u!inio moj sin. Znam, Marta, to nije logi!no. (ta zna!i bol za
jednog zlo!inca? Ovo i nije prava maj!inska bol. Jo% nisam zavapila, to je samo patnja %to se ponovo ra#am za
ljubav, a ona je ja!a od mene. Znam isto tako da ni ta patnja nema razloga, kao %to ovaj svet nema nikakvog
smisla. Ja to zaista mogu da ka'em jer sam sve okusila, od ra#anja do uni%tavanja.
MARTA: Ne, majko, ti me ne"e% ostaviti. Ne zaboravi da sam ja ostala, da sam ja bila !itavog 'ivota uz tebe, a on te
je ostavio bez re!i. To treba da se naplati, to mora da u#e u ovaj ra!un. Mora% se meni vratiti.
MAJKA: Istina je, Marta, ali njega, njega sam ubila.
MARTA: Sve %to 'ivot mo'e dati !oveku, njemu je dato. On je napustio ovu zemlju, upoznao druge sredine, more,
slobodne ljude. Ja, ja sam ostala ovde. Osala sam sitna i mra!na, u tami, zaboravljena u srcu kopna, i rasla sam
opkoljena zemljom. Niko nije poljubio moja usta. $ak ni vi niste videli moje telo bez ode"e. Kunem ti se majko, to
mora da se naplati. Ne mo'e% pod pukim izgovorom, da je jedan !ovek mrtav, da se izvu!e% u !asu kad treba da
dobijem ono %to mi se duguje. Smrt je sitnica za !oveka koji je 'iveo. Mi mo'emo da zaboravimo moga brata i tvog
sina. Ono %to mu se dogodilo nama nema zna!aja. On nije imao vi%e %ta da upozna, a mene li%ava% svega i
oduzima% mi ono u !emu je on u'ivao. Zar treba da mi preotme i ljubav moje majke i da je odvede zauvek u svoju
ledenu reku? Majko, ima re!i koje nikada nisam umela da izgovorim, ali !ini mi se da u meni ima jo% ne'nosti i da bi
bilo tako prijatno da ponovo po!nemo na% svakodnevni 'ivot.
MAJKA: Ti si ga prepoznala?
MARTA: Ne! Nisam ga prepoznala. Nisam zapamtila njegov lik i sve se dogodilo onako kako je moralo biti. Sama si
rekla. U ovome svetu nema ni!ega logi!nog. No, ne gre%i% mnogo %to me to pita%, jer i da sam ga prepoznala to
ni%ta ne bi promenilo.
MAJKA: Ho"u da verujem da to nije istina. Ni!ija du%a nije potpuno zlo!ina!ka i najokorelije ubice imaju trenutke
kad ustuknu pred zlo!inom.
MARTA: I ja znam za takav trenutak, ali ja ne bih pred jednim nepoznatim i ravnodu%nim bratom oborila glavu.
MAJKA: Nego pred kim?
MARTA: Pred tobom, majko.
MAJKA: Prekasno, Marta. Ja ni%ta vi%e ne mogu da u!inim za tebe. Oh, za%to je "utao? )utanje je smrtonosno, a i
govoriti je jednako opasno, po%to je i ono malo %to je rekao ubrzalo nesre"u. Pla!e% li, Marta? Ne, ti to ne ume%.
Se"a% li se jo% onih vremena kad sam te mazila?
MARTA: Ne, majko.
MAJKA: Ima% pravo. Davno je to bilo, ja sam te ubrzo prestala grliti, ali te nisam prestala voleti. Sada to znam, kad
je tvoj brat do%ao da probudi u meni nepodno%ljivu ne'nost koju moram, sada, da ubijem zajedno sa sobom.
MARTA: (ta mo'e da bude ja!e od o!aja tvoje k"eri?
MAJKA: Umor, a mo'da i 'elja za po!inkom.
II scena
MARTA: Ne! Nije bila moja du'nost da bdim nad svojim bratom, a ipak sam evo prognana u sopstvenom zavi!aju.
Nemam vi%e mesta za san, !ak me je i ro#ena mati odbacila. Nije bila moja du'nost da bdim nad svojim bratom.
Ovo je nepravda. On je dobio sada %to je 'eleo, dok ja ostajem usamljena, daleko od mora za kojim sam 'udila. O,
mrzim ga! $itav moj 'ivot je pro%ao u i%!ekivanju tog talasa koji bi me poneo, a sada znam da on vi%e ne"e do"i.
Treba da ostanem tu, oko mene gomile naroda i zemlja, doline, brda, zaustavjaju vetar s mora. Njihova buka
prigu%uje stalni zov mora. Drugi su bolje sre"e i ima mesta, iako udaljenih od mora, gde ve!ernji vetar, kadkod,
donosi miris algi, on im govori o obalama koje odjekuju od kliktanja galebova ili o zlatnom %ljunku i beskona!nim
ve!erima, ali se vetar isrcpi pre nego %to do#e ovamo. Nikada ne"u dobiti ono %to mi se duguje. Kad bih prislonila
uvo na zemlju, ne bi !ula udaranje ledenih valova, niti odmereno disanje sre"nog mora. Previ%e sam daleko od
onoga %to volim, a toj razdaljini nema leka. Mrzim ga, mrzim ga %to je dobio ono %to je hteo. Meni je otad'bina ovo
zatvoreno i sku!eno mesto, gde je nebo bez vidika, glad mogu da utolim samo kiselom moravskom %ljivom, a 'e#
ni!im, osim krvlju koji sam prolila. To je cena koju valja platiti za ne'nost svoje majke. Pa neka umre onda i ona,
kad me ne voli! Neka se vrata oko mene pozatvaraju. Neka me ostave u mom pravednom gnevu. Pre nego %to
umrem, ja ne"u proklinjati nebo. Tamo gde se mo'e pobe"i, osloboditi se, priljubiti telo uz ne!ije telo, valjati se po
talasima. U tu zemlju, koju brani more, bogovi ne sti'u. Ovde, gde se na sve strane pogled zaustavlja, sva je zemlja
ocrtana tako da se pogled ogradi. Oh, mrzim ovaj svet, u kome nam je poslednje uto!i%te bog. Li%ena na ovo zemlji
svoga mesta, odba!ena od svoje majke, sama usred svojih zlo!ina, napusti"u ogor!ena ovaj svet.
III scena
MARTA: Ko je?
:: Forumi Tvorca Grada :: :: Pogledaj teme - Alber Kami - Nesp... http://www.tvorac-grada.com/forum/viewtopic.php?t=12880
9 of 11 6/3/09 12:31 AM
MARIJA: Jedna putnica.
MARTA: Ne primamo vi%e goste.
MARIJA: Ja dolazim kod svog mu'a.
MARTA: Ko je va% mu'?
MARIJA: Stigao je ju!e ovamo i trebalo je da jutros do#e po mene. $udi me %to to nije u!inio.
MARTA: Rekao je da mu je 'ena u inostranstvu.
MARIJA: Da, imao je razloga za to. Trebalo je da se ovde ponovo na#emo.
MARTA: To nije mogu"e. Va% mu' nije vi%e ovde.
MARIJA: (ta to govorite? Pa, uzeo je sobu kod vas!
MARTA: Da, ali je oti%ao u toku no"i.
MARIJA: Ne verujem. Znam razloge koje su ga zadr'avali u ovoj ku"i. Va% ton me zabrinjava. Imate li ne%to da mi
ka'ete?
MARTA: Nemam ni%ta da vam ka'em, sem da va% mu' nije vi%e ovde.
MARIJA: Ja vas ne razumem. On nije mogao oti"i bez mene. Je li sasvim oti%ao ili je rekao da "e se vratiti?
MARTA: On vas je napustio zauvek.
MARIJA: Ne"u da odem dok ne vidim svog mu'a.
MARTA: To je va%a stvar, ne moja.
MARIJA: Varate se. To je i va%a stvar. Umorna sam od ove igre. $ovek koji je ju!e ujutro stigao ovao, va% je brat za
koga niste !uli godinama.
MARTA: Znam.
MARIJA: (ta se onda desilo? Ako se najzad sve razjasnilo, za%to va% brat nije ovde?
MARTA: Moj brat nije ovde jer je mrtav.
MARIJA: (alite se? Jan mi je !esto pri!ao da ste voleli jo% kao mala devoj!ica da zbunjujete ljude. Mi smo skoro
sestre
MARTA: Ne dodirujte me! Ostanite gde ste! Va% mu' je mrtav, nemate %ta vi%e da tra'ite u ovoj ku"i.
MARIJA: Vi ste ludi. $ovek ne umire tako, kad ga !ekaju Ne ne Ja vam ne verujem. Poka'ite ga.
MARTA: Nemogu"e. On je na dnu reke. Ne dodirujte me! On je na dnu reke, gde smo ga majka i ja odnele. Nije
patio, ali je mrtav. Moja majka i ja smo ga ubile.
MARIJA: Onda sam ja luda, jer !ujem re!i koje nikada nisu !ule na zemlji. Ne"u da ulazim u ovo bezumlje.
MARTA: Nije moja du'nost da vas ube#ujem, ve" da vas obavestim. Vi "ete se i sami uveriti.
MARIJA: Ali za%to, za%to ste to u!inile?
MARTA: U ime !ega me ispitujete?
MARIJA: U ime svoje ljubavi.
MARTA: (ta zna!i ta re!?
MARIJA: Ona zna!i sve ono %to me u ovom trenutku razdire i mu!i. Ovo ludilo koje pokre"e moje ruke u zlo!in.
Zna!i moju minulu radost i sve'u bol koju mi nanosite. I da nije ovog tvrdoglavog neverovanja koje mi ostaje u
srcu, saznali bi ste %ta zna!i, osetiv%i kako vam se lice cepa pod mojim noktima.
MARTA: Ja ne shvatam re! ljubav, bol i radost.
MARIJA: Prestanite sa tom igrom, ako je to igra. Nemojta da lutamo po uzaludnim re!ima. Recite mi sasvim jasno
da znam, pre nego %to izgubim razum.
MARTA: Te%ko je biti jasniji no %to sam ja bila. Mis mo ove no"i ubile va%eg mu'a da bi smo uzele novac, kao %to
smo to !inile sa nekoliko putnika pre njega.
MARIJA: Njegova majka i sestra su dakle zlo!inci.
MARTA: Da, ali to je na%a stvar.
MARIJA: Jeste li ve" bili saznali da vam je brat?
MARTA: Nesporazum. Ako i najmanje poznajete ovaj svet, ne"ete se za!uditi.
MARIJA: Znala sam da "e ta komedija biti krvava i da "emo on i ja biti ka'njeni %to smo se upustili u nju. On je
'eleo da ga vi prepoznate, da ponovo na#e svoj dom, da vam donese sre"u, ali nije mogao da na#e re!i kojim je to
trebalo re"i. Dok je on tra'io re!i, vi ste ga ubile. Vi, dve bezumnice, bile ste slepe pred tim divnim sinom koji vam
se vratio. On je bio divan. Vi i ne znate kako ste ponosito srce i retku pamet ubile. On je mogao biti va% ponos, kao
%to je bio moj. Ali vi ste mu bile neprijatelji, jer kako ina!e nalazite toliko snage da hladno govorite o onome zbog
!ega bi trebalo da se bacite na ulicu i da zaurlate kao zver.
MARTA: )utite, jer ne znate sve. Sad je i moja mati kraj svoga sina. Uskoro "e ih izvaditi iz reke i zakopati u istu
raku. Ja ne vidim za%to bih vikala. Imam druga!iju predstavu o ljudskom srcu, a va%e suze su mi odvratne.
MARIJA: Za vas je bolje da pla!em jer "e uskoro nai"i ona mrtva bol u kojoj "u mirno mo"i da vas ubijem.
MARTA: To me ne uzbu#uje. I sama sam odlu!ila da umrem. Ali ne"u da se me%am sa njima. (ta bih imala da
tra'im u njihovom dru%tvu? Ostavljam ih njihovoj ponovo na#enoj ne'nosti, njihovom mra!nom milovanju. Sre"om
ostaje mi moja soba, a greda u njoj je dovoljno !vrsta.
MARIJA: (ta se mene ti!e da li "ete vi umreti ili "e se celi svet sru%iti kad sam izgubila onog koga volim.
MARTA: Ne preuveli!avajmo. Vi ste izgubili mu'a, ja sam izgubila majku. Sad smo izravnale ra!une. Vi ste ga
izgubili samo jedanput, po%to ste u'ivali u njemu godinama. Izgubili ste ga, a da vas nije odbacio. Mene je moja
majka odbacila. Sada je mrtva i ja sam dva puta izgubila. Mislila sam da je zlo!in sjedinio moju majku i mene
zauvek. Prevarila sam se. Zlo!in je usamljenost !ak i ako se hiljade njih udru'e da ga izvr%e. I pravo je da umrem
sama. Ne dodirujte me, rekla sam vam ve".
MARIJA: Ne bojte se. Pusti"u vas da umrete onako kao %to 'elite, jer mi se !ini da me sa tim svirepim bolom koji mi
je %!epao utrobu obuzima slepilo u kome i%!ezava sve %to me okru'uje. Vi i va%a mati bi"ete samo prolazna
privi#enja koja su se izgubila u jednoj tragediji bez svr%etka. Ne ose"am prema vama ni mr'nju, ni sa'aljenje. Ne
mogu vi%e nikog ni da volim, ni da mrzim. Jedva sam imala vremena da patim. Nesre"a je bila ve"a od mene.
MARTA: Ne dovoljno velika, po%to vam je ostavila suze. Pre nego vas zauvek ostavim moram jo% ne%to da u!inim.
Moram da vam oduzmem nadu.
MARIJA: Ostavite me! Idite i ostavite me!
MARTA: Ostavi"u vas, ali ne mogu da umrem, a da vas ostavim sa mi%lju da ste vi u pravu i da ljubav nije uzaludna
:: Forumi Tvorca Grada :: :: Pogledaj teme - Alber Kami - Nesp... http://www.tvorac-grada.com/forum/viewtopic.php?t=12880
10 of 11 6/3/09 12:31 AM
i da je ovo samo nesre"an slu!aj. Ba% sada je sve dovedeno u red.
MARIJA: U kakav red?
MARTA: Onaj u kome niko nikoga ne prepoznaje.
MARIJA: Svejedno mi je. Ne !ujem vas. Srce mi se razdire i zaokupljeno je jedino !ovekom koga ste ubili.
MARTA: )utite! Ne"u vi%e da slu%am o njemu. Mrzim ga, budala. Dobio je %ta je 'eleo. Shvatite da ni za njega, ni za
vas, ni u 'ivotu, ni u smrti, nema otad'bine i mira. Ne mo'emo zvati otad'binom ovu zagu%ljivu zemlju, li%enu
svetlosti po kojoj idemo da bi smo nahranili slepe 'ivotinje.
MARIJA: Ja ne"u, ne mogu da podnesem va%e re!i. Ni on ih ne bi podneo. On je zbog druga!ije otad'bine i krenuo
na put.
MARTA: Ta ludost je i dobila zaslu'enu naplatu. I vi "ete dobiti svoju. Mi smo oplja!kane, ka'em vam. $emu vapiti
za morem ili ljubavlju? To je sme%no. Shvatite da va%a bol ne"e nikada biti ravna nepravdi kja se !ini !oveku. I na
kraju !ujte moj savet. Molite va%eg boga da vas na!ini sli!nom kamenu. To je sre"a koju on zadr'ava za sebe. To je
jedina prava sre"a. Budite kao i on, budite gluvi za sve jauke. Ako ose"ate da nemate hrabrosti za taj slepi mir,
onda do#ite i pridru'ite nam se u na%em zajedni!kom domu. Zbogom sestro! Sve je to lako, kao %to vidite. Izaberite
izme#u glupog bla'enstva i ljigave postelje gde vas !ekamo.
MARIJA: O, bo'e moj. Ne mogu da 'ivim u ovoj pustinji. Tebi se obra"am i zna"u da na#em re!i, jer u tebe se
uzdam. Sa'ali se na mene, okreni se meni, pru'i mi svoju ruku! Imaj milosti prema onima koji se vole i koji su
razdvojeni. Pomozi mi, jer mi treba pomo"i.
IV scena
(Vrata se otvaraju i stari sluga se pojavljuje i jasnim i !vrstim glasom ka'e)
STARI: Zvali ste me?
MARIJA: O, ne znam, ali pomozite i jer mi je potrebna pomo". Sa'alite se na mene i pomozite mi.
STARI: (istim glasom) Ne!
Muzika
Kraj
_________________
Ars longa, vita brevis


Prika!i poruke iz poslednjih: Sve Poruke Prvo Najstarije Idi

:: Forumi Tvorca Grada :: forum Pozori!ni tekstovi - klasici
Sva vremena su GMT + 2 sata
Strana 1 od 1
Nadgledaj ovu temu za odgovore

Sko#i na: Pozori$ni tekstovi - klasici Idi
Mo!ete pisati nove teme u ovom forumu
Mo!te odgovarati na teme u ovom forumu
Ne mo!ete menjati va$e poruke u ovom forumu
Ne mo!ete brisati va$e poruke u ovom forumu
Mo!ete glasati u ovom forumu
Powered by phpBB v2 2001, 2005 phpBB Group %
Theme: PussycatBlue::: %
:: Forumi Tvorca Grada :: :: Pogledaj teme - Alber Kami - Nesp... http://www.tvorac-grada.com/forum/viewtopic.php?t=12880
11 of 11 6/3/09 12:31 AM