ФРАЈТАГОВА ПИРАМИДА

Gustav Freytag (1816-1895)

Једноставна верзија
Дијелови пирамиде

 увод (експозиција)
 узбуђујући моменат (заплет)
 снажење радње (узлазно кретање радње од узбуђујућег
момента, односно од заплета, до кулминације)
Дијелови пирамиде

 кулминациони пункт
 трагични моменат
 слабљење радње (обрт ка катастрофи)
 моменат посљедње напетости (пред катастрофом)
 катастрофа
Експозиција

 одређивање мјеста и времена радње

 увођење главних ликова
 постављање главног сукоба
 одређивање жанра
 на крају експозиције почиње заплет (узбуђујући моменат)
 примјер добре експозиције: Ромео и Јулија
Снажење радње

 прича расте и постаје све узбудљивија

 појављују се препреке
 главни јунак покушава да оствари циљ
 уводе се споредни ликови и споредне нити радње
 примјер доброг снажења радње: Хамлет
Кулминација

 преломна тачка у причи

 највећа напетост и највеће узбуђење
 све почиње да се урушава за главног јунака
Слабљење радње

 долази као посљедица кулминације

 прича почиње да се распетљава и разјешава и да иде према свом
крају
Катастрофа (разрјешење)

 представља сам крај драме

 сва отворена питања добијају одговоре
 супротно експозицији
Хамлет анализиран према Фрајтаговој пирамиди
Антигона

 увод: Антигона и Исмена се расправљају, хор даје основне

информације
 узбуђујући моменат: Креонт објављује пријетњу смрћу за
онога ко покопа Полиника
 снажење радње: Антигона одлучује да не послуша Креонта,
бива ухваћена
Антигона

 кулминација: Креонт осуђује Антигону на смрт

 слабљење радње: на Тиресијин савјет, Креонт одлучује да
ослободи Антигону
 моменат посљедње напетости: сазнајемо да су Антигона и
Хемон извршили самоубиство
 катастрофа: Еуридика сазнаје шта је било с њеним сином и
убија се, Креонт моли за своју смрт
Модернизована пирамида
Модернизована пирамида

 снажење радње није праволинијско

 моменти кратких слабљења радње се смјењују са моментима
њеног снажења