July 1, 2014

ELJKO LJ. KRSTI LETNJE PRIE

2014


VALJEVO , JUL

July 1, 2014
ELJKO LJ. KRSTI LETNJE PRIE

1

Urednik: eljko Lj. Krsti
Adresa: Karaoreva 84,
14.ooo Valjevo, Srbija.
Kontakt : zekando@gmail.com
Mob.tel.: 065 300 1996
Naslovna strana: eljko Krsti







Sadraj:
SVITAC
1. iko i devojice
2. Dubek
3. ivot je cirkl
4. Stojanov ugao
5. Nafilovane biografije
6. Porodini album
7. Temidina senka
8. Skuplja
9. Socijalni sluaj
10. Hotel sa pet zvezdica
11. ovek na prdavcu
12. Bernard o - Karijera




UVOD:
Ove prie posveujem svima
onima koji su verovali u mene:
Nadici Krsti, ivoradu Milojeviu,
Sneani Radosavljevi, Duanu
oriu i dr. Sneani Medenici.
Njih svakako poklanjam i onima
koje iritiram svojim pisanjem. Njih
neu spominjati, oni e se
prepoznati sami. Uivajte!!!!.


July 1, 2014
ELJKO LJ. KRSTI LETNJE PRIE

2

Pripremio: Darko Jaki, Sombor
Svitac
Lampyridae
Opti
opis
Svitac je
deo
pelinje
g reda
Coleopte
ra.
Krilati su insekti koji se esto nazivaju i
svetlee bube i kresnice zbog njihove
sposobnosti da pomou svetla privuku
partnere ili plen. Njihovo svetlo ne
poseduje infracrvene niti ultravioletne
zrake i naziva se hladno svetlo. Ovo
hemijski proizvedeno svetlo moe da bude
ute, zelene ili bledo crvene boje. Postoji
preko 2000 vrsta svitaca na svetu, koji se
najesce pronalaze u tropskim predelima,
ali ima i onih koji ive u movarama i
umama gde se njihove larve dobro
hrane. I larve emituju svetlo i nazivaju se
svetlei crvi. Svici su najesce smedji i
mekih tela. Mujaci i enke jako lie.
Svici su poznati kao noni insekti, iako
postoji nekoliko vrsta koje su aktivne
danju. Oni ne mogu da svelte, mada neke
vrste koje su aktivne i u sumrak
proizvode slabo svetlo. Imaju posebne
organe koji su specijalizovani za
proizvodnju svetla. Uz svetost, svici ne
emituju toplotu. Odrasle jedinke svetlost
koriste da lociraju potencijalne partnere.
Neke vrste su poznate po posebnom
nacinu na koji svelte.
Neke enke ne lete, ve samo pomou
svetla mame mujake iste vrste, dok
druge koriste istu taktiku da bi namamile
potencijalni plen. Poznate sui grupe
svitaca koje se medjusbno razlikuju po
nainu na koji svetle. U larvenom
stadijumu sve vrste svitaca svelte, a liovo
svetlo upozorava ostale predatore jer su
larve svitaca uglavnom otrovne.
Ponaanje
Svetlosni signali se uglavnom odailju
radi pronalaenja i prepoznavanja
mujaka i enki radi parenja. Sami
signali su vrlo razliiti. Kod nekih vrsta
samo enke imaju svijetlee organe, kod
drugih ih imaju oba pola. Neke vrste
trepere, druge odailju trajno svetlo.
Signali su tipini za pojedinu vrstu i
razlikuju se duinom i ritmom. Kod
severnoamerikog Photinus pyralis i
mujaci imaju svetlee organe, a odgovor
enke s kanjenjem od dvie sekunde je
odluujui za prepoznavanje. Kod nekih
vrsta sve jedinke iste vrste u okolini
sinhroniziraju svoje signale, tako da
itavi nizovi grmlja ili stabala trepere u
istom ritmu. Ovo je ea pojava kod
kriesnica koje ive u Jugoistonoj Aziji
(Tajland i Malezija). Fenomen se moe
videti uz Malajske rieke u dungli. Na
podruju zapadne polutke, pojava je
puno rea. Tokom maja moe se videti u
nekim dielovima Tennesseeja , a i u
nacionalnom parku Congaree u June
Caroline. Veina vrsta hrani se nektarom
i rosom, ali neke vrste su grabeljivci.
Kod nekih vrsta krijesnica je poznata
pojava mimikrije. enke iz roda Photuris
July 1, 2014
ELJKO LJ. KRSTI LETNJE PRIE

3

mogu oponaati svetlosne signale eniki
roda Photinus kako bi primamile
mujake tog roda, i pojele ih. Neke druge
vrste roda Photuris mogu oponaati
signale vie vrsta Photinus, ovisno koja se
od tih vrsta trenutno nalazi u blizini. Sve
vrste krijesnica emitiraju svjetlosne
signale samo nou. Signali nisu dovoljno
snani da bi se vidjeli danju i tako
privukli partnera. Mujaci su uglavnom
krilati, a neke su enke beskrilne i
potsjeaju na liinke. Kod tih vrsta enke
su vee od mujaka, i mogu ploiti vie
jajaaca. Liinke se hrane malim
koliinama pueva i drugim
beskraljenjacima.
Ishrana
Hrane se mesom
(i odrasle jedinke
i larve) to znai
da jedu druge
insekte kao i
druge svice, ako i
pueve.
Svetlei organi
Pojava da iva bia "proizvode" svjetlost
naziva se bioluminiscencija. Kod
krijesnica se svjetlosni organ nalazi
gotovo uvijek u zatku ivotinje. Svjetlo je
rezultat reagiranja luciferina (neke
prirodne tvari, razliite kod razliitih
organizama) s ATPom i kiseonikom uz
prisutnost enzima luciferaze. Energija
koja se pri tome oslobaa se gotovo u
cijelosti oslobaa u obliku svjetla i samo u
zanemarivom dijelu se oslobaa toplina,
tako da je stupanj efikasnosti ove
pretvorbe oko 95%. Do danas, ni jedan
umjetno proizveden izvor svjetla nije
dosegao tako visoki stupanj efikasnosti. S
donje strane donjeg dijela tijela kukca
mogu se vidjeti bijela podruja. na tim
mjestima je hitinska ovojnica kukca
svjetlopropusna. S unutranje strane,
postoji bijeli sloj koji slui za odsjaj
svjetla. Zbog toga se po danu mogu
vidjeti ta bijela podruja.
Rasprostranjenost
Krijesnice ive na svim kontinentima,
osim na Antarktici. Na podruju Srednje
i June Amerike ivi vrsta Photinus
pyralis. To je vrsta s najsnanijim
svjetlom. Na podrujima gdje ive,
nastanjuju raslinje, ume, livade, ive u
tlu kao i ispod kamenja . Na podruju
Hrvatske ive dvije vrste :Ivanjska
krijesnica, Lampyris noctiluca i mala
ivanjska krijesnica, Lampyris spledidula
Kod obje vrste samo mujaci imaju krila.
Kod ivanjskih krijesnica svijetle samo
enke (koje ne lete). Za krijesnice koje
lete su tipini samo mujaci vrste malih
ivanjskih krijesnica. Mali prirodni fenjeri
poinju da svetle sredinom maja. Svici su
tada tek izali iz aura i spremaju se za
poetak svog kratkog i "sjajnog" ivota
tako to odailju svetlucave ljubavne
poruke. Organ koji proizvodi svetlost
nalazi se ispod poslednjeg zglavka na
stomaku i ima tri sloja. Najvaniji je
srednji. Sastoji se od elija sa mnotvom
nervnih zavretaka i tu deluju hemijska
jedinjenja luciferin i luciferaza koji,
pomeani sa kiseonikom iz vazduha,
proizvode energiju u vidu svetlosti.
July 1, 2014
ELJKO LJ. KRSTI LETNJE PRIE

4

Ona se odbija od donjeg sloja beliastih
elija koje imaju ulogu reflektora. Sa
spoljanje strane nalazi se providan sloj
koji tu svetlost proputa i odailje u
prostor. Sve je to zapravo savreno delo
prirode jednostavno i po lepoti
jedinstveno.
Literatura
1. Encarta Reference Library
2. Enciklopedija: Britanika
IKO I DEVOJIICE
Sedamdesetih godina u uionici jedne
osnovne kole, koja je imala olaisan pod
i furunu u oku, u srednjem redu u
petoj ili estoj klupi sedeli su jedan deak
sa ikama i plava devojica sa frizurom
ala Pipi duga arapa. Nju je svakog dana
u kolu dovodio deda koji je bio obuen
u gospodsko odelo. To je deka sa
ikicama veoma udilo, jer nije viao
tako lepo obuenje ljude u svom
okruenju. Deko sa ikicama je bio
stidljiv ali pomalo i nestaan. Tako i ako
nije smeo dugo vremena da pita devojku
sa kikama, kako se zove, vremenom se
oslobodio. Tako da je prilikom ulaska
uiteljice u uionicu, poeo da je
nagovara da joj pevaju njenu omiljenu
pesmu : / Sirogojni o ast mu svaka,
pravo udo od deaka/ bum tras, bum
tras, uvaj !!! / Pionirke , pioniri / , kako
ne bi imali as matematike.. To je
uiteljici bilo, udno, pa je jednom
prilikom pozvala devojicinog oca u
kolu. Inae, plavuin otac je bio profesor
fizikoj u Gimnaziji koja se nalazila
pored osnovne kole. Uiteljica je rekla da
se devojica nenormalno ponaa i da se
smeje i trai da se peva. Nakon toga
uiteljica je razdvojila tu plavu devoicu
i deka sa ikama, koji je dobio novu
kolsku drugaricu u klupi. To je bila
najmirnija devojica u odeljenju. Deak
sa ikama uspeo je i nju da zasmeje. to
je uiteljicu veoma iznenadilo. U petom
razredu su se razdvojili i deak sa
ikama i plava devojica koja se lepo
smejalai i crnkica, koju je deak uspeo
da zasmeje.
U ivotu kasnije su se retko sretali...
Gotovo i da se nisu ni prepoznavali na
ulici...Ipak crnkica se sea ta sam joj
rekao de se zasmejala. Ja sam
zabororavio, a moda se i setim jednog
dana.
DUBEK


July 1, 2014
ELJKO LJ. KRSTI LETNJE PRIE

5

Kada je svojevremeno sedamdesetih
godina J. B. T. predsednik SFRJ ,
generalni sekretar SKJ i vrhovni
komandant JNA nekada dolazio u posetu
nekom gradu u unutranjosti odvijale su
se specijalne pripreme. Kako su se tada
zvali : ''radni ljudi i graani sa acima-
pionirima i omladincima'' organizovali su
'' spontani '' doek '' najveem sinu
naroda i narodnosti''.
Centralna manifestacija sa horom i
pozdravnim govorom se odravala na
trgu ispred zgrade optine. Sem glancanja
grada, ienja ulica i sreivanja
parkova, bilo je onih,
ozbiljnih ''bezbedonosnih
stvari''. Naime, u cilju da
poseta visokog gosta
proe bez ikakvog
incidenta sa ulice su
sklanjani pojedinci koji
su , praktino bili
beskunici. Nisu imali
svoj redovni posao to je
u to vreme bila prava retkost. Dakle, nisu
bili pod kontrolom svog predpostavljenog
koji bi ga , ako je bilo potrebno, mogao
prijaviti u Komitet , zbog '' odstupanja sa
kursa.'' Bili su na marginama ivota. U
Valjevu to je bio ulini svira Radomir
koga su zvali Jarcan I koji je uz gitaru
pevao, ''opasnu'' pesmu:'' Liba, liba,
libalo/ nema ' leba nimalo'' . I onu koja se
odnosila na Bika koga neka baba terla
preko Jalovika.
1
Nosio je somotski sako a

1
Romsko naselje u okolini Pecke u optini Oseina
( Zapadna Srbija ). A sam Jarcan je iveo u
preteno romskom naselju Bair, koje se nalazi na
periferiji Valjeva a ispod spomenika Stevanu
pantalone su mu bile uvuene u arape.
Drugi, koji je bio krupniji i nosio po dva
sata na ruci i vojniki injel je bio Jordan
Joca Vruina. O njemu se prialo da Je
bio imuni gazda u nekom selu, dok
Jednog dana nije stavio svoju enu u bure
i pustio ga nizbrdo. Za njega je bilo
karakteristino da je u mlenom
restoranu, koji su u socijalizmu bili lepo
organizovani, od vraenog kusura uzimao
samo sitan metalni novac od crvene
novanice, koja je i tada imala naslikanog
konja na sebi. Ostatak kusura koji je bio
u papirnatom novcu, drug Joca Vruina
nije uzimao ve ga je ostavljao na pultu.
To sam gledao svojim
oima. Ali nisam
mogao, kao osnovac da
vidim strah tadanjih
struktura vlasti od ta
dva, praktino, krajnje
bezazlena oveka, koje
su morali zatvarati. Jer
ta bi se desilo da je
Jarcan maralu B. na
uvce otpevao svoj stih da nema ' leba.
Najmanje to bi se moglo desiti bi bila
smena direktora pekare, Jer nije dovoljno
ispekao hleba. Potom bi se pitao ta radi
taj centar za socijalni rad i zavod za
zapoljavanje. Proverili bi da li drug
Jarcan ima zdravstveno osiguranje,
odnosno zdravstvenu knjiicu. Ako Je ve
ulini svira , to nije dobi neku platu za
to , to Je sada normalno. ak ta vie
nai ulini svirai, u prestonici, dobijaju

Filipoviu. S obzirom da su u vreme socijalizma
sve mogue delegacije izlazile na spomenik
Borcima revolucije, na Jarcna se i vie pazilo.
July 1, 2014
ELJKO LJ. KRSTI LETNJE PRIE

6

stipendije za kolovanje u inostranstvu.
Napose sve bi to stiglo do predsednika
Optine, kao glavnog i odgovornog za ''
sluaj Jarcan''. Uz put moglo se desiti da
Jarcan ima zavren neki fakultet te da je
kao neposluni asistent otputen sa
Fakulteta, kao uesnik studentskih
pobuna 1968 g. ta bi se tada desilo,
moemo samo zamisliti.

Takoe moemo samo zamisliti ta bi se
sve desilo da je drugu Jordanu Vruini
data prilika da se obrati Maralu.
Mogue da drug Vruina kao uspeni
seoski gazda bee meta nekog
ljubomornog predsednika
Zemljoradnike zadruge. Poto imae
lepu enu on mu se osvetio tako to mu je
seljaci poturie za ljubavnicu . U jarosti i
besu , moemo zamisliti kako Joca stavlja
svoju lepu a nekada sirotu svoju enu,
neki kau i tatu, u bure, da je makar na
taj nain kazni za preljubu. Ono sa
uzimanjem metalnog novca kao kusura
moe se shvatiti da je bio klijent lokalne
banke koja je bankrotirala, odnosno
otila u steaj. Da je kojim sluajem drug
Tito saznao da Joca Vruina ne uzima
papiranti novac u znak bojkota, prema
banci kod koje mu je propala velika
uteevina, sruio bi se itav tadanji
monetarni sistem. Da bi spreili
nepotrebne ekscese i mogue posledice
tadanji monici grada Valjeva su Jocu i
Jardana zatvarali dok se poseta ne
okona.

Jo jedan lik mi se mota po mojoj glavi,
mada on nije zatvaran jer je iveo u
jednom podpovlenskom selu. To je Sima
Zima iz Makovita, koji je svojevremeno
doao , kako se to kae: eni u kui. On
je njoj doao sa erkom a sin mu je bio
sluga u imunom sesokom domaintsvu u
July 1, 2014
ELJKO LJ. KRSTI LETNJE PRIE

7

istom selu. Sima je bio dobar kosac.
Umeo je lepo da otkuje kosu i da po ceo
dan kosi. Ali, voleo je da popije rakiju iz
uge. Puio je Beograd sa znakom ?
Kada se napije, vikao je : Du,du,du
Za Dubeka predsednika ehoslovake.
Mislei na Aleksandera Dubeka
2


2
Promjenom ustava od 1960. godine ehoslovaka je
proglaena socijalistikom republikom. Od 1967.
godine na snagu stupa sprovoenje privredne reforme
gdje su jasno proglaeni principi ekonomskog
privreivanja. Sva ta nova kretanja u raskidu s
potpuno krutim i birokratskim metodama u
kulturnom i gospodarskom ivotu dobijaju veliki
polet ve poetkom 1968. godine. U sijenju te
godine A. Novotni je osloboen dunosti prvog
sekretara KP ehoslovake, a u oujku je podnio
ostavku i na poloaj predsjednika Republike. Za
novog predsjednika Republike izabran je L. Svoboda,
a za 94 prvog sekratara KP Aleksander Dubek. U
travnju je naimenovana nova vlada i poinje se s
akcionim programom Komunistike partije
ehoslovake. Taj akcioni plan sadri potpuno
demokratsko reformiranje Partije, a zatim se poinje
s procesom prave demokracije i deetatizacije
drutveno-politikog sustava. Sve to vodi Dubek u
elji da se birokratizirani put u socijalizam zamjeni
socijalizmom s ljudskim licem. Novine su poele
izlaziti s kritinim lancima ne samo protiv Zapada,
nego i protiv korupcije u vlastitoj zemlji. Jednom
rijei Dupek je elio sprovesti pravu
demokratizaciju partijskog sustava, a ne da se svaka
vijest mora interpretirati onako kako je to napisano u
Izvjestiji u SSSR-u. Kazalita su opet postala
interesantna i praktino je ukinuta cenzura. Naravno,
da su se tu ubacili odmah desniari, ali Dubek nije
imao namjeru da se s njima obraunava policijom,
nego polemikom. Jednom rijei politiki ivot je
ivnuo i to bez ruenja socijalistikog ureenja, nego
upravo njegovim unapreenjem na demokratski
nain. Sve se to moglo nazvati Prakim proljeem.
Naravno da je to nailo na veliko protivljenje u
SSSR-u i Brenjev je traio od Dubeka da poduzme
administrativne mjere protiv, kako je on to nazivao,
desnog skretanja. Dubek nije niti mogao niti elio da
tu poduzme neke policijske mjere, jer nikakva
kontrarevolucija u ehoslovakoj nije postojala.
predsednika Komunistike partije
ehoslovakeKao osnovac, tog leta
1974. nisam mogao ni sanjati ko je
Dubek. Ipak mi se to prezime
zahvaljujui Simi Zimi urezalo u
pamenje za ceo ivot. Nisam ni bio
svestan da mi je on na svoj nain odrao
jednu od bitnijih lekcija u ivotu, koju
nisam mogao nauiti u legalnom
kolskom sistemu. Nije to bila jedina
lekcija koju smo preskoili. Takoe o
Solunskom frontu i I sv. Ratu se malo
uilo
IVOT JE CIRKL

Mlada i niskusna pofesorka pre
poslednjeg kolskog zvona u ovoj kolskoj
godini dri kratak govor, svojim besnim
uenicima. Kupusara od knjige leti kroz
uionicu. Potom, u svesku mlada
profesorka upisuje ocene iz poslednjeg
kolokvijuma. Petiarka plae zbog manje
ocene. Sprovodi probu pred zakljuivanje
ocene u dnevnik. Linija razgranienja,

IZVOR : http://www.titomanija.com.ba/e-
knjige/Tito%20u%20djelima%20inozemnih%20povj
esnicara.pdf

July 1, 2014
ELJKO LJ. KRSTI LETNJE PRIE

8

jedino u fizikom izgledu sa prvacima je
oigledna. Nova eksperimentlna
odeljanja se pune pophaaima svih
moguih ivotnih vetina. Pamet se meri
kasnije. Bitan je polet za budue osmake,
polaznike politikog kursa. Graja
uenika u dvoritu, ometa rauno
polagaa. On svoje rei bira paljivo.
Neki uenici bacaju pernice, zbog
dobijenih etvorki. To je zbog skraenih
asova i malih uionica. Na kraju
kolske godine svi dnevnici su stavljeni
pod konac u svoje soke u nastavnikoj
zbornici, koja je puna tajni. Spremaice
diu paniku zbog oteenih klupa. Nale
su neke kockice u zaboravljenoj torbi u
kabinetu za strane jezike. Pored torbe je
naen a i jedna obina i prazna fascikla.
Neki brojevi su ostali napisani na zelenoj
tabli. Neko je vebao za upis na viu
kolu. Verovotno srednjokolci iz zavrne
godine. Neki od njih su bili osnovci
sricanjem slova. Ipak, od svega je bitno
kolsko druenje, koje praktino i
nepostoji. Jer, ukor mogu dobiti i
devojice. Njih sada zovu likue. Sve je
to atvo: zadatak u zbirci iz
matematike koji moe da rei i osnovac..
Da ipak nismo strogi: OLOVKA PIE
SRCEM. Naliv pero slui za zakljuenje
ocene i za direktora koji njime potpisuje
svedoanstva. Svaki upis novih aka je
lako tivo za prosvetare. Maturanti
kupuju VELIKI DRVENI CIRKL za
svog razrednog -matematiira, i uvijaju
ga u veliku kutiju na koju stavljaju
manu. Ceo razred je obukao jednobojne
crvene majce i pored broja razreda,
napisao parolu, sa kojom su citirali svog
profesora: IVOT JE CIRKL.
STOJANOV UGAO

Stojan je bio solidan bokser u pero lakoj
kategoriji. Njegov menader je prvi
postao svestan da je njegove pulen zapao
u krizu. U boksu postoje neka bitna
pravila. Bitno je da boksarske rukavice
navuene na ruke ne padaju tokom maa,
niz telo. To je prvi zanak da se bokser
brzo umara i na revijalnim
takmienjima. Za Stojana svaka runda je
postajala sve tea. Nisu pomagale ni
intenzivne masae. Slava mu je ve bila
udarila u glavu. Sponzori su ga zasipali
ponudama i parama sa svih strana. Svi su
hteli da unove njegovu ubojitu levicu.
Imao je jak aperkat. Osvajao je titule
nazanimljivijeg boksera na turnirimia
veoma lako. Na merenju je bio uvek na
granici izmeu pero lake i velter
kategorije. Zato je pred merenje morao
da pije puno vode. Posle toga je bio u
grogi stanju. Vremenom je poeo da
boksuje uvodne meeve. Njegova forma i
refleksi su postepeno slabili. To ga je
dovelo da u ringu doivi nokaut. Parovi
su bili sve jai i fiziki spremniji.
July 1, 2014
ELJKO LJ. KRSTI LETNJE PRIE

9

Pogotovu meu tekaima, koji su
tradicionalno ili na prvi udararac da
zadaju protivniku. Bokseri su uvek imali
problema sa licencama. Uvedena je i
zatitna maska, koja je Stojanu smetala.
Bio je majstor u eskivai. Navijai su
oboavali njegovu taktiku, iznenadnog
udarca iz oputenog stanja. To je uvek
bilo iznenaenje za protivnika koje je
Stojan dugo koristio. Kod njega nije bilo
predaje borbe. Jednom je dobio
nezgodan udarac u plaksus. Ostao je bez
vazduha. Nakon toga je poeo da se naglo
goji. U jednom meu ispala mu je guma
iz usta, jer je dobio jak udarac u glavu .
Usledila je serija kroea. Pokuao je da se
spase ulaskom u klin sa protivnikom.
Nije mu bilo pomoi. Sudija je Stojanu
pokazao ugao. Nakon boksa Stojan se
oenio i dobio buljuk zdrave dece.
Morao je da ih prehrani. Naao je ugao
na ulazu u pijacu gde je drao tezgu sa
prodajom vea i arapa. Inspekcija je
Stojana oterala sa kapije i onemoguila
mu da od prodaje prehrani decu. Zato je
ta ista ili neka druga inspekcija omoila
gazdama mnogobrojnih gradskih kafia
da se raire sa svojim stolovima i
stolicama, po javnim povrinama. Za
njih nema ogranienja. Jedino je Stojan
izbaen sa ivotnog ringa. Sada nije bilo
navijaa da mu pomognu. Inspektori su
presudili.



NAFILOVANE BIOGRAFIJE
Jubilarne monografije, neke nae
osnovne kole koje nose, obino,
ime komunistikog heroja iz II sv.
rata, se objavljljuju uglavnom povodom
sedamdeset, ezdeset ili pedeset godina
postojanja. One
podseaju na roendanske torte sainje
ne od nekoliko kora. Jednu koru ine
direktori; Ona i nije debela jer direktora
O.. sa sve njihovim pomonicima nije
nikada puno bilo. Mada se za jednog
direktora dudistu i karatistu pored
ostalog u jednoj svee objavljenoj
monografiji navodi da je : Nosilac
majstorskog zvanja ( crni pojas), iz
dudoa prvog, i karatea drugog i diu
dice treeg stepena. Dotini je
dobitnik zahvalnice jednog lokalnog
karate kluba. Ovde je, akcenat
na zahvalnici kao drutvenom priznaju a
ne na tome to je,
recimo, direktor sportista i human
ovek. Pored direktorske gorke
kore tu su i kore posveene starijim
i sadanjimuenicima, administrativnim
i pomonim radnicima ( tetkicama,
posluitelljima, loaima, kuvaricama...)
.aka kora je sladunjava; oni stariji
su dodali aromu nostagije i ala za
mladou... Ipak, najzanimljivija je kora
posveena tzv. nastavnom osoblju. U tu
koru ulaze: uitelji, nastavnici, profesori
sa svojim biografijama, koje su
obino nafilovane.

July 1, 2014
ELJKO LJ. KRSTI LETNJE PRIE

10

Ona je nafilovana sa svim moguim i
nemoguim filovima- funkcijama koje su
obavljali van nastave. I tu ne bi bilo
nita neobino da se u svemu tome ne
preteruje, pa pojedine biografije ne
dobijaju grotesno znaenje, kada se
itaju. One dou praktino kao lag na
tortu. Jer, zaista zvui tragikomino to
je neko bio: zamenik reisera za
proslavu 100 godina Crvenog
krsta. Paraju oi i druge preteno
politike funkcije iz biveg socijalistikog
sistema, koje vie i ne postoje,
dodatno prave bespotrebnu zabunu.
Tako zvui karikaturalno ak i
podsmeljivo da je nek bio: delegat SIZ-
a, lan Izvrnog odbora SIZ
a, delegat skuptine Optine, zamenik pr
edsednika Vea mesnih zajednica, lan
Optinskog odbora
uitelja, sekretar Sindikata, sekretar Sa
veza komunista, organizator
Sletova povodom Dana Mladosti i
doeka i ispraaja
tafete, predstavnik kole u centru za
drutvenu ishranu....S druge strane
pojedinci istiu onaj deo biografije od
godine kada su doli u grad, i stigli do
doktorata. Oni izbegavaju da uprljaju
svoju biografiju, skrivajui da su nekada
radili i na selu. Ali sa druge strane nigde
nema posluitelja, tetkica i kuvarice,
koji su bili institucije. Sa
bespotrebnim isticanjima funkcija koje
nisu u vezi sa nastavom pokazuje se vie
stvari. Oni koji su imali tzv.
akumulaciju funkcija bili su karijeristi i
njima je osnovna kola bila samo
odskona daska za vertikalnu
pokretljivost van kole. S druge strane oni
koji su najvie radili sa acima nisu ni
imali vremena da obavljaju tako
znaajne funkcije. Mislim da je za
jednu kolsku monografiju bitnije
odslikati lik i delo jednog uitelja,
nastavnika, profesora, posluitelja ili
loaa, ali sa ljudske starane. ( , a ne
navoditi koliko puta su se odrali neki
sastanci ili koliko puta su
prosvetni savetnici poseivali asove ) I
to na nain, kako su se odnosili prema
poslu, svojim acima, kolegama. Kakvi su
bili u ocenjivanju. Koliko su generacija
aka izveli. Da li su se posveivali svojoj
deci kroz voenja na rekreatnivnu
nastavu, koja nekada nije bila
komercionalnog karaktera. Iz svega se
moe zakluiti da birokratskim stilom
napisane biografije, govore de je
pojedinim prosvetarima vie stalo do
njihovih karijera i drutvenih promocija
i priznanja, nego aka u koje se svi
zaklinju.



July 1, 2014
ELJKO LJ. KRSTI LETNJE PRIE

11

PORODINI ALBUM
Da li e pisanje prigodnih
monografija, posveenih jubileju neke
fabrike, ustanove ili kole biti svojevrsno
prepravljanje prolosti ili realno
njihovo ogledalo , ponajvie zavisi od
samog autora, njegovih sardnika i
finansijera- mecena. Ukoliko je pisac
autoritarna linost, za oekivati je da e on
predimenzionirati znaaj aktuelnog
rukovodstva, dok e prolost
minimizirati. Od takvog autora, sem
prepravke ( retuiranja ) prolosti,
moe se oekivati da monografiju
iskoristi za linu i promociju lanova
svoje porodice. Takoe, takav tip
linosti ne bei od plagijatorstva, ukoliko
mu ono zatreba. I tako da umesto
monografije neke ustanove u kojoj bi se
navele sve njene slube kao i sadanji i
bivi radnici, sva je verovatnoa da e
ona na kraju biti tampana kao
porodini album, bogat slikama. Poto
autoritarne linosti imaju poltronski
odnos prema svakoj vlasti, za oekivati
je da e sa na itavoj jednoj strani nai
direktor ustanove kao i aktuelni
ministar u resornom ministarstvu. Za
izdavaa se, navodi direktor Uprave iz
ministarstva , dok se kao urednik ,
obevezno, potpisuje aktuelni direktor ili
upravnik ustanove. Povrh sveg
najpogubije za ovu vrstu publikacije,je
to se one rade u tajnosti!!!
Ono to bi svaki pisac monografije
trebalo da zna, odnosi se na osnove
naunog saznanja, koje su navedene u
jednom od novijih srednjokolskih
udbenika Sociologije. 1.( izvor :
udbenik Sociologija za 4. Razred
gimnazije i 3. razred stune kole, ; grupa
autora; 2011. Zavod za udbenike i
nastavna sredstva, Beograd; str.; 310;
mek povez.str.11 ) Tu lepo pie da se
:..od sociologije oekuje da zadovolji
normativne principe teorijskog naunog
saznanja koji vai za sve nauke. Osnovni
normativni principi ove vrste saznanja (
kojih treba da se strogo pridrava svaki
pisac monografije pr. .K. ) su :
objektivnost, pouzdanost, preciznost,
optost i sistematinost.
Objektivnost : znai uzimanje u obzir
svih raspoloivih relevantnih podatatka i
traganje za novim podacima ( sem
pisanih izvora za monogorafiju neke
ustanove bitni su razgovori sa ljudima,
sadanjim penzionerima, koji su dugo
godina radili u njoj. p.r..K. ) U tom
smislu objektivan istraiva e uzeti u
obzir i one podatke koji nisu u skladu sa
njegovim interesovanjem , vrednostima ili
predubeenjima. ( ako je recimo pisac
monografije ateista- komunista on ne
moe zapostaviti, injenicu o poetku
upranjavanja verskih svetkovina, kao
to je slava Ustanove i sl. pr. .K. ) Ono
to je potencijalna zamka za pisca
monografije, je da ne upadne u
subjektivnost odnosno da monografiju
pretvori u porodini album u kojem e
on insistirati na svojoj promociji i
lanova njegove porodice. To moe da
bude smeno ali i opasno!!!

July 1, 2014
ELJKO LJ. KRSTI LETNJE PRIE

12

Pouzdanost predstavlja formalnu
stranu objektivnosti, tj. proverljivost
istraivakog postupka. ( ako je u pitanju
razgovor, onda bi on trebalo da se obavi
sa to vie aktera, kako bi se dobili
precizni i valjani podaci. Takoe, ako
postoje pisani dokumenti, njih treba
konusltovati i uporediti sa verbalnim
iskazima svedoka. Kao pouzdani izvori
mogu biti i fotografije. One su bitne ali
se i sa njima moe manipulisati. Poznate
su monografije posveene Josipu Brozu
Titu, u kojima je on prikazivan u
najlepem svetlu. Meutim, prekao
redosleda fotografija u njegovim
monografijama, manipulisalo se utiskom
vezanim za njegovu starost. Tako se na
jednoj strani mogle nai fotografije iz
razliitih perida njegovog ivota. Tim
postupkom su se
uproseavele Titove
godine starosti, od
ezdesetih do
osamdestih godina.

Preciznost
se sastoji u tenji
da se utvrde
znaajne ali teko
uoljive nijanse u
ispoljavanju neke pojave . Pojmovna
doslednost i terminoloka odrednica ,
klasifikacija i merenje znatno poveavaju
preciznost naunih iskaza. ( Recimo,
kada se pie zatvorska Monografija,
termine: osuene ( ne bi trebalo nazivati
deacima) , zatvorske vaspitae (
nosiocima tretmana) .. sl. Kad je god
mogue , umesto kvalitativnih iskaza
treba koristiti kvantitativne. ( Za
Monografiju su bitna imena i prezimena
zaposlenih, kao i njihov stepen
obrazovanja, kao kao eventualna zvanja (
profesori I sl.) ali i precizni datumi
poetka rada i odlaska u penziju. Ono to
ne bi trebalo dozvolizi autoru, a to je da on
pisanje Monografije iskorsiti za obraun
sa pojedincima sa kojima se zamerio ili koji
su mu ostali duni. On to moe da
uradi tako to e pojedince ili izostaviti,
ili minimizirati njegove
aktivnostiTakoe, od takvog autora
Monogafije se oekuje da e se dodvoriti
aktuelnoj rukovodeoj eliti. ( Direktoru,
naelnicima i efovima ) . To se, najbolje
postie preko slika. One pojedince koje e
da istakne, stavie , ako treba i celu
njihovu sliku na jednu stranu. A one
nepodobne nee ni stavljati
niti spominjati. Tako da
Monogafija koja bi trebalo da
bude ogledalo svih bitnih
deavanja I zaposlenih koji
su u njima radili , moe lako
postati lini marketing:
autora, lanova njegove
porodice i pojedinih
rukovodilaca. Naravno, to se
postie ako mu to dozvole
pojedinci iz resornog Ministartva, koji su
trenutno na bitnim funkcijama. Ono to je
grehota, lako se moe destiti da pojedini
upravnici, nadzornici u straari, majstori
iz pogona, instruktori, referenti za
slobodno vreme budu totalno skrajnuti.
Da bi se to izbeglo pisac mografije treba
da prihvati proporcionalni princip
zastupljenosti svih zaposlenih u jedoj
July 1, 2014
ELJKO LJ. KRSTI LETNJE PRIE

13

ustanovi, recimo zatvoru . Shodno tome
on treba da izvi preciznu selekciju i
publikaciju svih aktera.
Optost i sistematinost , znae da
teorijska nauka ima za cilj otkrivanje ,
odnosno objanjavanje pravilnosti koje
postoje u stvarnosti. Kada je o sociologiji
re, ona tei , da otkrije pravilnosti u
drutvu, odnosno drutvene inioce koji
oblikuju drutvene strukture.( U zatvoru
bi bilo zanimljivo uoiti ko je inio prvu
ekipu zaposlenih. Recimo, iz kog su
zatvora doli straari i rukovodioci.
Kako izgleda sadanji princip rada ako
su oni doli, svojevremeno, sa Golog
otoka? Da li se taj duh osea i danas?
Sistematinost nauke ispoljava se u
stvaranju teorija koja ima za cilj da
poveu to vie optih iskustvenih iskaza,
odnosno naunih zakona. Na taj nain se
injenice opaene u stvarnosti povezuju
u logiki koherentan sistem. ( Za
zatvorsku minogafiju je recimo bitno
uoiti smene generacija njihovih
vaspitaa. Koji su to momenti koji su
uticali na progres ili stagnaciju slube. (
Arhitektonska reenja, premetanja
vaspitaa u internat iz upravne zgrade,
formalna promena naziva - zatvorskog
vaspitaa u nosioca tretmana, koja je
proisteka iz promene naziva Slube za
prevaspitanje u Slubu za tretman .
Uostalom, kakva je ustanova i ljudi koji
rade u njoj, takva e biti i njena
monografija.


TEMIDINA SENKA
Sve do skora, nisam ni znao koliko su
sloboda i podzemlje u uzrono
posledinom odnosu. To sam saznao i
osetio na svojoj koi tek na osnovu
raspisane poternice, protiv mene. Ja
ustvari nisam ni znao da je ona bila
raspisana. Svi ostali su znali!!!
Profesionalno uraenim falsifikatom,
istraga je elela da dokae, navodno moje
nedelo. Neko je izmislio veliku tajnu
a onda ju je sabotirao preko malih
dounika. U svemu tome primenjeno je
uveno tzv. pravilo obilaenje mafije.
Kao izgovor za prekovremene sate
organizovana je premetaina moje bive
kancelarije u kojoj sam bio od 2001 g. Iz
nje sam izbaen u martu prole godine.
Osumnjien sam za primanje mita od
klijenata, odnosno tzv. korupciju. Potom
su brzometno organizovali moju otmicu
uz pomo dresiranih pasa i straara. Sve
je podesealo na one scene racije, koje
July 1, 2014
ELJKO LJ. KRSTI LETNJE PRIE

14

smo nekada gledali u domaim
partizanskim filmovima. Slubena palica
je koriena u cilju moje line
bezbednosti. Sa njom su me spaavali od
mojih kolega koji su hteli da me zgrome i
zadave golim rukama. Istovremeno su se
plaili da neko od klijenata ne stane na
moju stranu i pokua da me oslobodi.
Mislim da su me vazali za radijator.
Pretres, sada ve mog biveg radnog stola
je obavljen detaljno i rutinski. Primetio
sam da mi je neko ukrao makaze za seu
papira, koje su imale plave rukohvate.
Uprkos tako detaljnom pretresu cele
moje bive kancelarije drugi izgrednici
nisu uoeni. Jedini sam, dakle, ja bio
osumnjien. Odreeno mi je policijsko
zadravanje od 48 sati. Uzeli su od mene
line podatke. Patrola me je obilazila
svakih petaneset minuta, otvarajui
vratanca na metalnim vratima hladne
elije. apka se videla na njihovim
glavama. U jednom trenutku u eliju su
mi ubacili meni nepoznatog oveka. On
mi se predstavio kao vercer. Odmah sam
posmisio da je provokator, i nisam
pristao da mi ue u mozak. Traili su od
mene nove injenice, kako bi dopunili
njihove izvetaje. U jednom trenutku
neka senka mi pade na lice. Spustio sam
se u tzv. niski start. Traei tit , sklonio
sam se u zaklon. Ugledao sam zakratko
figuru Temide, boginje pravde. Pomislio
sam kako je ta pravda: spora ali
dostina. Ne kae se bez potrebe, da
svako delo doe na videlo. Nadao sam se
da e se to desiti i u mom sluaju. Hteo
sam da joj se obratim, ali eskadron
straara, koji se brzo odnekuda stvorio ,
osujetio me je u toj mojoj, naivnoj,
nameri. Islednici su poto poto hteli da
dokau da sam poinio zloin, odnosno
da sam uzimao pare ( devize: evre, dolare,
rublje, drahme, ekele, kune, keme,
tolare.....) od svojih klijenata. Navodili su
kao dokaz i nadimke nekih detektiva koji
su me godinama pratili. Potom su
nainili neki zapis. Potrpali su u maricu
svedoke koji su bili za saradnju. Uto je
neko doneo neki nalog bez neutrene
moje jasne nemere. Ipak, otvoren je moj
dosije. Ubrzo se desi ispad. Pokuao sam
bekstvo: pomislio sam , naivno, da mi je
zbog tvrdoglavog dranja dockan (
kasno) utven delikt. Lisice su
kljocnule, oko mojih ve uznemirenih
ruku. Rasplet, kako nazvae moj delikt -
pljake za jednog agenta , bilo je pravno
iznanaenje. Niko nije sumnjao u mene i
moje poroke. Pogotovo da ja reketiram
svoje klijente, godinama. Tako je
praenje bande zavreno.!!!
SKUPLJA


July 1, 2014
ELJKO LJ. KRSTI LETNJE PRIE

15


U samom centru grada, primeen je
srednjoveni mukarac sa kaketom, i sa
starom poni bicikom kako se unja
pored kontejnera. ini se da je on
prebiranje po ubretu shvatio kao
pravi posao, jer se kod kontejnera uvek
pojavljuje u osam sati , ujutro. Meutim,
pojedinci su predpostavili da je re o
problematino mukarcu, koga treba
prijaviti nadlenim Organima, jer svojim
prisustvom plai decu. Reeno
uinjeno. Za tili as organizovana je
akcija irokih razmera. U njoj su pored
revnosnih graana, uestvovale i nadlene
slube , sa svojim predstavnicima. Akcija
je poela tano u osam asova., kako bi se
nadleni vratili u svoje kancelarije i izali
na pauzu za doruak , koja im je
zakonom zagarantovana. Poto nije
precizirano gde se koristi, monogi izlaze
u grad u pekaricu, i ostaju po par sati...
Ali vratimo se akciji kod kontejnera.
Dakle, nesretnom i praplaenom oveku
prvo prilazi ekipa iz Hitne pomoi.
Bacaju ga na zemlju , pardon, lepo ga
sputaju na ravnu povrinu, i mere mu
pritisak. Jedan mu gura neku sondu usta.
Valjda za ispiranje creva. ovek
povraa. Utom, prilazi inspektorka rada i
pita oveka da li ima dozvolu za
skupljanje sekundarnih sirovina. Ovaj
kao u bunilu pominje naziv stovarita.
Inspektorka rada , se pravi da ga nije
ula i insistira na dozvoli za
rad...Potom ve prestravljenom oveku
prilazi prosvetni inspektor, i pita ga za
diplomu. Ovaj mu vadi, diplomu
Dravnog fakulteta. Uz piskavi glas , na
tankim tiklicama prilazi slubenica
Zavoda za zapoljavanje, koja mu potura
neki karton pod nos. Vie na njega, o
nije doao reenog mu datuma. Za kaznu
neka se ne pojavljuje sledeih pet godina
...Eto ga i svetenik u mantiji. Krenuo na
neiju slavu, pa uz put svratio da pita,:
Da li je taj, to lei- krten.? Svi sleu
ramenima. Uto pojavie se i novianri.
Slikaju. Poturaju mobilne aparate i trae
izjave od prisutnih. Ovi svi bee, i kau
da nisu ovlaeni da daju bilo kakvu
izjavu. I neka se obrate pismeno
nadlenima u Prestonici. Jer, kako kau,
unutranjost nema ovlaenja da daje
bilo kakve zvanine izjave. Uto se
pojavie saobraajni policajci i oragani
Reda i mira. Poto su videli da ima poni
bicikl, dadoe mu alko test. Ovaj ree da
je povraao, ali da e pokuati. Uto se
pojavi i pozornik, i zatrai od Skuplajaa
seknundarnih sirovina, linu kartu. Ovaj
ree da je nema, kod sebe. Dobro , onda
idete u zatvor.


, , .
.
. .
.
,
.
.
, ,
.
,
.
July 1, 2014
ELJKO LJ. KRSTI LETNJE PRIE

16

.
. .
' .

. .
. '
.
.
,
. , ,
' .
,
.
.
.
, .
,
,
.
',

'. ' .
' ,
... .
.

. '
.

. '
'. '
.
.
,
.
, .
.
;
, , .
,
.
. ' .
.
.
. ...
.
HOTEL SA PET ZVEZDICA

Rukovodstvo jednog naeg
zatvora imajui u vidu najavu novog
Zakona o radu, odluilo je da zbog
rentabilnosti i racionalizacije, donese
novu sistematizaciju radnih mesta i da
promeni svoju delatnost uvanja u
odmor i rekreaciju, svojih gostiju -
osuenika. U tu svrhu umesto zatvora
postali su hotel sa pet zvezdica. Oni su se
za ovaj veliki zaokret u poslovanju
pripremali godinama. Poeli su, kako se
moglo oekivati od kolovanja i slanja na
kurs postojeih slubenika. Tako je pet
naelnika straarske slube za vrlo
kratko vreme zavrilo privatni fakultet
na smeru za hotelijerstvo i turizam. Oni
su svi dobili diplome nadzornika
July 1, 2014
ELJKO LJ. KRSTI LETNJE PRIE

17

recepcionara. Uz to dobili su i nove
ljubiaste uniforme.
Tako su i dalje ostali da sede u deurani
koja je u meuvremenu pretvorena u
recepciju. Novi osueni gosti nisu
mogli ni primetiti, da su ih nadzornici
poeli doekivati sa ljubaznim
pitanjima: - Kako se zovete ? Odakle ste
doli ? Koliko e te godina ostati kod nas?
Dok je pitanje : - Koju sobu elite?
Postalo u meuvremenu pitanje svih
pitanja. Jer zatvor, odnosno hotel
je graen tako da je jedan red spavaona
okrenut ka jutarnjem, blagom suncu a
drugi red ga ima po podne, koje je leti
veoma jako. Poto su svih gosti
osauenici hteli tzv. jutarnje sunane
sobe, upravnik zatvora, odnosno
direktor hotela da bi spreio korupciju,
angaovao je vaspitae nosae koji su
prisustvovati primopredaji kljueva
novom osuenom- gostu. Vaspita-
nosa, je takoe novo zanimanje po novoj
sistematizaciji. Oni su obueni u zelene
uniforme. I ono podrazumeva da
slubeno lice, odnosno vaspita nosa
ponese stvari osuenom do njegove
spavaone. U spavoni on novog osuenog
gosta predaje svom kolegi vaspitau-
redaru spavaone, koji nosi sivu prugastu
uniformu. Moe dobiti i napojnicu od
gosta. U opisu radnog mesta vaspitaa
redara spavaone je nametanje kreveta,
pranje arapa i ostalog vea osuenom
gostu, ako on to eli. Ako ne eli, ve se
pere u veernici. U novom hotelu sa pet
zvezdica, dre se parole da je sve
podreeno njegovom visoanstvu
osuenom - gostu, koji mora da bude
apsolutno zadovoljan u svim segmentima
hotelskog ivota i njegovih sadraja.
Slubenim licima to je prioritet.
Zdravstvena zatita je na prvom mestu.
Ona se podrazumeva. Svaki gost se
podvrgava strogom lekarskom pregledu.
Osim toga tu je i ishrana, koju gosti zovu
klopa. Ona mora da bude obilna i
zastupljena kroz sva tri obroka. Za
doruak su obino slatka i slana - vrua
peciva : burek sa sirom, mesom,
ampinjonima, prazan burek, pui,
pateta . Obavezni napitci : jogurt leti ili
aj zimi. Glavno jelo za ruak m da
sadri najmanje trista grama juneeg ili
svinjskog mesa. Na kraju ruka ovi mladi
i puni snage gosti se slue nekim desertom
koleem ili voem. Sam gost osuenik
tokom boravka u zatvoru- hotelu , ne
sme da oseti bilo kakvu naredbu ili
ponienje, jednom reju, ne sme da doivi
ni najmanji stres. Mada je gostima
omogueno da mogu da rade u pogonu,
oni to ne moraju. Mogu po ceo dan da
sede na stepenicama ako ele, i da bleje
u nebo. Tu su majstori instruktori,
obueni u modro plave uniforme, koji
rade za njih, ako zatreba. Gosti sami rad,
uglavnom, doivaljavaju kao kaznu.
July 1, 2014
ELJKO LJ. KRSTI LETNJE PRIE

18

Zato najvie vole da borave u teretani
gde diu tegove. I tu su slubena lica da
im pomognu. U tu svrhu postoje straari
- etai, koji su u obavezi da sa gostom
etaju po krugu hotela. Njima je
dodeljena uta uniforma. Uz put su u
obavezi da mu pazare na kantini: coca
colu, neki slatki, cigarete, plazmicu,
mleko...Straar eta ima obavezu da
ima kod sebe upalja sa kojom bi , brzo,
upalio cigaretu gostu, ako on to eli.
Gosti- osueni izmeu sebe ne koriste
termin puim ve palim cigaretu.
Pored vaspitaa - redara u spavaonama i
u prostorijama za
slobodno vreme, tzv.
kafiima postoje i
straari , koji su
zadueni za kuvanje
kafa gostima. Oni su u
kafenim radim
kombinezonima. Ti
slubenici su veoma
bitni za kuvanje
jutarnje kafe jer gosti
ne smeju naglo da se
bude. Mora da im se to radi paljivo .
Kaficu im kuva straar i u kafiu, gde
postoji i friider sa sladoledom gde na
smenu rade: vaspita i straar. Mladi
vaspitai, obueni u crvene kombinezone,
su angaovani da sa punom flaom vode
stoje pored teretane i dodaju vodu
gostima osuenicima kad im zatreba.
To uglavnom rade poetnici vaspitai,
kako bi to bolje upoznali osueniku
populaciju, i videli ko je glavni meu
njima. Pored vode vaspitai vodonoe
nose glavnom gostu osueniku i pekir
za tuiranje. Jer iza teretane se nalaze
tuevi.

Stariji vaspitai koji su pred
penziju sede u kancelarijama, obueni u
crne kombinezone. Oni agresivnim i
besnim gostima osuenicama, dou
kao vrea za udaranje. Naime, ako
neki gost eli da se isprazni on doe kod
vaspitaa daka i izdere se na njega uz
korienje svih psovki koje mu padnu na
pamet. Stariji vaspita je duan da istrpi
te verbalne uvrede jer mu je to u opisu
posla a i zato to ima beneficirani radni
sta. Kada se gost-
osuenik isprazni on
izae mirno iz
kancelarije, kao da se
nita nije desilo.
Neko e s
pravom postaviti
pitanje : - Zar
zatvorski vaspitai koji
imaju fakulltete, su
duni da trpe sva ta
ponienja od
osuenika gostiju ? Neko e rei: - ko
im je kriv to su uili kole! Drugi e
likovati na njihovim solidnim platama,
zbog ega su duni da sve to podnose.
Trei e cinino rei: pa, upravo zato to
imaju fakultete oni su angaovani na
delikatnim poslovima kao to je : noenje
torba gostima osuenicima, spremanje
spavona i kreveta, donoenje vode i
pekira glavnim gostima u teretani.
Meutim ne rade vaspitai samo te
poslove.
July 1, 2014
ELJKO LJ. KRSTI LETNJE PRIE

19

Neki od njih, oni privilegovani, po novoj
sistematizaciji su postali turistiki
vodii. I njih ima dve vrste. Jedni su
zadueni za jednodnevne posete gostiju
hotela sa strane, meu kojima su :
novinari, sudije, radnici centra za
socijalni rad, tuioci, predstavnici
nevladinog sektora, studenti.... Obueni
su u narandaste radne uniforme i svi oni
prolaze specijalne kurseve na kojima se
upoznaju sa tehnikom, kako obnevideti
gosta, da to manje vidi hotel i njegove
goste.. Posebna panja se obraa na
goste- novinare za koje su zadueni
vaspitai koji poznaju vie stranih jezika.
Pored unutranjih vaspitaa- turistikih
vodia, postoje i vaspitai turistiki
vodii koji su zadueni za izvoenje
gostiju osuenika van hotela. Obueni u
pink uniformu, oni izvode goste na razne
destinacije : manastire , bazene, reke,
galerije, knjievne veeri, muzike
koncerte, pozorine predstave. U okviru
projekta Priprema za slobodu odlaze
kod prvog bankomata, na kome se ue
kako da podiu novac iz njega uz pomo
kartice. Svi polaznici ovog kursa na
kraju dobijaju diplome koje se sveano
predaju gostima- osuenicima. Tokom
godine gostima se organizuju kulurne
manifestacije i muziki koncerti. S
poetka godine tu je akademija, u
prolee se organizuju sportski susreti,
odnosno turniri u: gudbali, koarci i
odbojci. U maju se organizuje pesniki
fastival . Pri kraju leta za goste
osuenike se organizuje likovna kolonija
na kojoj oni mogu i da crtaju, ako ele.
Tokom svih oih manifestacija gostima se
puta muzika koju oni ele. Gosti najvie
sluaju psiholdeliju, ali u poslednje vreme
i narodnu, odnoso folk muziku. Gosti
ako ele mogu da tetoviraju svoje telo
gde i kako ele. Kao specijalne usluge, po
novoj sistematizaciji su predviene
odvoenja i dovoenja gostiju
osuenika na suenja, u obilazak
porodici sa jednim vaspitaem
turistikim vodiem i sa nekoliko straara
vozaa ( oni nose jedini raznobojnu
uniformu: ljubiaste kape, ute koulje i
kafene pantalone) .
ini se da slubana lica nisu teko
prihvatila novu sistematizaciju novih
radnih mesta, kao i preorjentaciju sa
uvanja na rekreaciju i hotelijerstvo.
Kao da su se oni godinama za tu ulogu
pripremali. Nadzornici da postanu
recepcionari, vaspitai redari i turistiki
vodii. Samo po novoj sistematizaciji
rukovodioci - naelnici su ostali na
svojim pozicijama.. Ostali su dobili nove
uniforme... Inae da bi utedeli, uprava
novog hotela je organizovala ivenje
uniformi u sopstvenoj reiji. Za to su
uposlili profesionalnu najderku.
July 1, 2014
ELJKO LJ. KRSTI LETNJE PRIE

20

Nabavlja je naao povoljne tofofe
raznih boja. Pored najderke
angaovana je modna kreatorka, koja je
insitirala na nekim, za nju bitnim
detaljima. Portiri i recepcionari su
morali da nose bele rukavice. Sva
uniformisana lica, straari i vaspitai,
koja su svakog jutra imali zajediniku
gimnastiku, su u prednjem depu morali
da nose belu maramicu, da se vidi.
Naroita panja je posveena izradi
velikih utih epoleta za nedzornike
recepcionare, koje su morale da imaju na
sebi prikaenih pet pozlaenih zvezdica.
Ostali su dobili uniforme na
kojima su se izvezli njihova prezimena.
To je uinjeno kako bi ih gosti
osuenici u sluaju da su nezadovoljni
njihovim radom i trudom , mogli
prijaviti Upravi. Ona bi uvek ekspresno
regaovala i sklanjala ih . Takva slubena
lica, kojih je bilo retko, su slata najpre na
lekarske preglede, procene radne
sposobnosti. Nakon povratka oni su
proterivani iz hotela u omanji motel ,
koji se nalazi iznad njega. Tu su proterani
radili obine, pisarske poslove i ekali
mirovinu, ukoliko bi je doekali. Umalo
da zaboravim da kaem, da se na ulazu u
hotel, kojim se prilazi preko mosta, nalazi
portirnica. Ona radi 24 asa. U njoj se
nalaze portiri obueni u flouroscentne
umiforme koje bljete u mraku. Njihova
je dunost, po novoj sistematizaciji
radnih mesta, da sprovode gosta
osuenika do recepcije. Radnim danom
oni provlae sve slubenike hotela kroz
skener. Od provlaenja su izuzreta
takozvana trea lica, onosno ubretari,
dobavljai sa robom i vozai teke
mehanizacije. Sve ovo je opisano u
Uputstvu u kojem su do sitnih detalja
navedena ponaanja slubenika ovog
novog hotela.
OVEK NA PRDAVCU

Neka budala ( kulov ) sa polovnim
motoriem tzv. prdavcem i kacigom na
glavi ( svojoj) dosledno , svakim radnim
danom u 15 . pridravajui se
saobraajnih propisa ide uz desnu
stranu, kojom i ja idem kao peak, u
suprotnom smeru, prema njemu. Svaki
susret, koristi da me otera u eten,
odnosno da se par koraka pomerim u
stranu. Zato, planiram da ga sledei put :
A. pomazim sa nekom motkom;
B. Da ga polijem vodom;
C: Da legnem na put kojim on prolazi;
D. Da ga ignoriem.
E. Da ne idem vie tim putem
F. Da ga prijavim nadlenima da mi
ugroava ivot.
July 1, 2014
ELJKO LJ. KRSTI LETNJE PRIE

21

G. Da se ponaam kao da se nita nije
deslio.
H. Da ga zalomim trzanjem desnog
ramena.
I. Da skoim na njega u vidu pantera.
J. Da mu poturim klinove pod tokove...
K. Da ga prijavim eni koje se plai...
L. Da obuem nekakvu uniformu (
moe i mantija).
M. Da kupim slian motori i stavim
kacigu
N. Da kupim polovnu frezu sa
prikolicom.
O. Da kupim kosaicu ili kombajn.
P. Da ga zaustavim i pozovem na pie.

Bernard o: KARIJERA


ivot je borba....Vi posmatrate iot kao
neprekidnu utakmicu ?Keel Bajron: -
Borbu? Saasvimm tano ! t je drugo
ivot nego borba pesncima? Bezvredni
bivaju tueni; lupei se podmiuju,
prodaju ishod borbe i gube poverenje
svojih kladioniara ; energini i v aljani
dobijaju nagrade i onda moraju lavovski
da izue bogatim neadnicima koj isu
jamili tokove. A Svima redom igr se
luda srea. Tako se ivot sigurno ne
opisuje u knjigama, a ipak izlazi na to....
Savet: ...Takodje se pobrinite da se ni sa
mim ne sukobite sve dok tako nesigurno
stojite na nogama. Verujte kad ovek ne
stoji sigurno na svojim nogama, onda
mora pasti im ga i drka metle dirne!
O Uenju: ...Ja u vam, dakle neuvijeno
rei da razlog naeg neuenja lei u
nedostatku elje ta bogaenjem znanja
ili injenici to ste lenji od drugih koji su
nagomilali znanje, ve u navici da
navadite ljude da veruju kako vi ve
odavno sve znate, i jer se stidite da bi vas
neko mogao videti kako idete u kolu . (
recimo, privatni faklultet p. r. .K. ) I vi
raunate kako bez RAZGOLIAVANJA
svoga neznanja moete proi kroz ivot
ako drite usta zatvorena ( kao mudro
utite !!!!) i pravite pametnije lice (
obavezno uz pomo naoara: s tim to
ene biraju skupocene a mukarci
stavljaju bilo koje ozluke i sputaju ih
na nos, i gledaju vas preko njih, i tako
misle da su pametniji..p.r. .K. ) ....