1

Uradnik: eljko Lj. Krsti

Adresa: Karaoreva 84,
14.ooo Valjevo, Srbija.
Kontakt : zekando@gmail.com
Mob.tel.: 065 300 1996









Sadraj:
ZEMLJA IZNIKLA
NA PESKU
PREERNOVA KLET
SUDBINA DEIJIH
DOMOVA U SRBIJI
HULIGANIZAM
NA STADIONIMA


ZEMLJA IZNIKLA NA PESKU

Panorama Tel Aviva
Dolazak u Izrael avionom iz Beograda
je relativno lak. Dovoljno je da za 450 eura ,
kupite povratne karte za jedan od dana:
nedelja, utorak ili etvrtak. Let do
aerodruma Ben Gurion traje vie od dva
sata ako je direktan. Ukoliko se slee u
Larnaku (Kipar) let je malo dui. Inae po
broju putnika koji izlaze u Larnaku, moe
se zakljuciti da dosta naeg sveta ivi tamo.
Susret sa carinskom kontrolom u Tel Avivu
je jednostavan. Svodi se na kontrolu pasoa
za koji ne treba viza. Nakon odgovora na
SVITAC
bilten
nulti broj
2

pitanja mlade carinice, koja sedi kao u
biletarnici: kuda idete i koliko ostajete, vi
ve traite va prtljag na jednom od deset
pokretnih traka.
U Izraelu su izrazito visoke temperature i
zato nije preporuljiv izlazak na plau od 11
do 15 asova. Glavna moneta je ekel.
Odnos evra i ekela je 1:4,7. Najsigurnije je
evro menjati u manjanicama, a ne na ulici
ili u trnim centrima. Tu su za evro dobije
manje ekela. Inae, za solidnu konverzaciju
na engleskom je dovoljno da znate oko
dvesta rei. Najea re koja se spominje
je ekel i change.
Nai ljudi, Srbi, kada dodju u Izrael pre
svega poseuju Jerusalim, odnosno Hristov
grob, u kome se mogu kupiti bele svee ,
koje kotaju jedan ekel. Prvo svetilite na
ulazu u crkvu Hristovog groba je ravna
kamena ploa, koju svi vernici dodiruju.
Pretpostavlja se da je na tu plou Hristovo
telo bilo poloeno pre nego to je
sahranjeno. Iznad ulaza u hram Hristovog
groba godinama stoje drvene merdevine.
Biti u Jerusalimu, a ne obii Zid plaa, je
isto kao otii u Pariz, a ne popeti se na
Ajfelovu kulu. Zid plaa je najvee svetilite
Jevreja koga najvie poseuju religiozni
Jevreji. Oni se sa Torom u ruci mole u
prostoriji, slinoj biblioteci, koja se nalazi u
nastavku Zida, na mukoj strani. ene imaju
odvojen deo zida kome prilaze sa marama
preko ramena. Ostali turisti dolaze da se
slikaju ili da ostave pisanu poruku u Zidu,
to rade i Jevreji. Kada je abat, vikend -
petak vee i subota, zabranjeno je
fotografisanje na Zidu plaa. Ulaz je
besplatan i na njemu postoji rutinska
kontrola koja je obavezna.

Zid Plaa, glavno svetilite jevrejskog
naroda i atraktivna destinacija turista
Za pravoslavne vernike koji dolaze iz Srbije
mahom za Uskrs i Boi crkva Hristovog
groba je glavna destinacija. Sem toga u
Jerisalimu postoji trinaest mesta kojim se
kretao Hrist sa krstom na ledjima. Tu je od
svetilita i soba - mesto gde se odvijala
Tajna veera. Van Jerusalima za hriane
je bitan i Nazaret, gde se nalazi katolika
crkva posveena svetoj Mariji, majci
Hristovoj, ali i pravoslavna crkva svetog
Gavrila. Atraktivna turistika mesta su
Haifa, Jafa, Mrtvo more sa Masadom (koje
se nalazi na 400 m ispod nule), Galilejsko
jezero i Zihron Jaakov.to se tie hrane, ona
je na javnim mestima u restoranima koer,
to znai da se meso i mleni proizvodi ne
mogu istovremeno konzumirati. Inae
prosean ruak za etiri osobe u osrednjem
restoranu, staje oko 350 ekela. Uz raun,
konobaru ide deset posto napojnice. Hrana
je slina naoj, ali ima dosta prateih jela
kao to je recimo humus, odnosno, pire od
leblebije. to se tie hrane u kunoj reiji, ne
3

izostaju obroci na kaiku: supice, pasulj,
gula. Ali i gibanica, proja, palainke.
Pijace su uvek bogate voem: lubenicama,
dinjama, mandarinama, jabukama. Kilogram
klementina je oko 8 ekela, ostalo voe je
oko deset. Prodavci pevaju...
Za enski svet je verovatno interesantan
oping u trnim centrim gde dominiriju
svetske marke, lepe i moderne haljine,
sandale, earpe Specifinost Izreala je
postojanje kozmetikih preparata sa Mrtvog
mora. Cigarete rapidno poskupljuju. Tako da
prosene cigarete kostaju 25 ekela, dok su
markirane preko 30 ekela. Dakle,
poskupljenje cigareta nije samo
karakteristino za Srbiju ve je svetski trend.
Izraelska omladina je vredna. Najpre imaju
solidan kolski sistem koji je zasnovan na
proveri znanja putem testova. Od uspeha na
maturi koja se polae iz svih predmeta zavisi
i prohodnost na fakultete. Takoe, mladi
Izaelci, bez obzira na pol, slue vojni rok
gde devojke ostaju dve, a mukarci tri
godine. Mladi se takoe trude da nau
sezonski posao u vreme raspusta. Mogu da
zarade od 100 do 200 ekela dnevno.
Uglavnom kao konobari. Oni umeju da
zarade, ali i da potroe.
Zanimljivo je da se Izraelaci vraaju
tradicionalnim vrednostima. Tako da su u
Tel Avivu u modi bicikli koji se mogu
iznajmiti. Koliko vode rauna o svemu
pokazuje podatak da postoje semafori samo
za bicikliste koji ovde nisu smetnja.


Panorama Natanije koja se nalazi na
Sredozemnom moru: plaa Sironit
Moe se primetiti da je stanogradnja u
ekspanziji. Naime, preko arhitektonskih
stilova najbolje se uoava razvoj jedne
zemlje, pa i Izraela. Tako da u jednom
kvartu u Nataniji, gradu na obali
Sredozemnog mora, moe se videti skromna
stambena zgrada ali i veliki oblakoder sa
preko trideset spratova. Izmeu ta dva
ekstrema su mahom stambene zgrade sa
liftovima i obaveznom klimom. Po podu
stanova su mermerne ploe, zgodne za
odravanje, ali daju i sveinu stanovima.
Izraelci mahom piju vodu iz flaa ili balona
koji se kod nas mogu videti u stranim
bankama. Postoje specijalizovane firme za
donoenje pijae vode u stanove.
ini se da su pored stanogradnje, turizma i
tradicionalne trgovine, i uslune delatnosti
razvijene. Na ulici se moe videti veliki broj
doseljenih stanovnika. I kao to se pre
dvadesetak godina primeivao veliki broj
ruskih Jevreja, sada je vidljivo prisustvo
stanovnitva iz afrikih drava (Sudana i
Etiopije). Oni, kako se vidi, rade poslove
4

ienja, ali ima ih u trgovini u
poslastiarnicama. Na ulicama se mogu
primetiti veliki broj starih ljudi koji su
nepokretni u kolicima. Pored njih uvek
postoji neko ko vodi rauna o njima.
Pokazalo se da su Filipinci najbolji za tu
vrstu poslova.
Izrael je nastao na pustinji, pa zadivljuje
upornost u njegovom kultivisanju i
osvajanju prostora za ivot. U tu svrhu
Izraelci su u svetu poznati po sistemu
navodnjavanja kap po kap, kojim se zaliva
vegetacija i rue koje lepo cvetaju. Pored
mora raste mirisno cvee, ruzmarin. Plaze
su peskovite i lepo uredjene. Lealjke i
suncobrani se iznajmljuju, za 20 ekela. Oni
iskusniji, mahom stariji turisti, nose sve sa
sobom. U Sredozemnom moru neprijatelji
kupaa su talasi i meduze. Ipak, plavetnilo
mora i veliki broj sunanih dana su lek i
utiu na dobro raspoloenje.
I u Izraelu, kao i kod nas, politika je bitna,
ali se ini da je ona u toj zemlji ozbiljna
delatnost i da se svaka funkcija proverava.
Oito da su Izraelci uzeli sudbinu u svoje
ruke i da politiari ne mogu da rade ta hoe.
Stabilnost ekela se ne dovodi decenijama
u pitanje. Nedavno su postali svetski
izvoznici gasa.
Dakle, re je o solidno ureenoj dravi koja
vrednima i sposobnima daje ansu.
Prosena plata u Izraelu je oko 8000 ekela,
dok je minimalna zarada 4000 ekela, ili 800
eura, to je u Srbiji solidna plata, zbog koje
se izgara da bi se sauvao posao.


PREERNOVA KLET

PRIKAZ AUTOBIOGRAFSKOG
ROMANA VELIKA MAJKA
Autor; Svetozar Jovaevi,
2012, Prosveta, Beograd, str. 344


Svetozar Jovaevi je ovek koji je
doiveo teku ivotnu sudbinu. Kao
vanbrano dete Jevrejke i Slovenca, na
poetku II svetskog rata , tokom zime biva
ostavljen u aku. Usvaja ga ena sa muem
koji nisu mogli da imaju dece. Odrastao
meu prostim ljudima iz nekakvog ratnog i
posleratnog polusveta i u pravom kupleraju
Svetozar, je uspeo da izae na pravi put u
ivotu. Spasila ga je srednja vojna kola
koju je , jedva, upisao u Sarajevu, a zavrio
u Kruevcu. Najpre je bio odbijen zbog
problema sa vidom. Spasao ge je stareina
kada ga je video da plae. Pravi pakao
Svetozar doivljava kada pokuava da sazna
istinu o svojim roditeljima. Uspeo je da
nadje i bioloku majku koja mu je ispriala
svoju verziju prie, pravdajui se da ga je
morala ostaviti. Svetozar je naao i svog
pravog oca Slovenca, sa kojim je uspostavio
kakvu takvu komunikaciju u beogradskoj
kafani Preernova klet.
Ubrzo je doiveo brutalno odbijanje od
sestre po ocu koja mu nije dozvolila da ue
u stan, a potom i smrt oca. U celom romanu
, VELIKA MAJKA, pisac ipak najvie
stranica posveuje eni koja ga odgajala. On
prema njoj ima ambivalentan odnos: na
jednoj strani ne moe da joj zaboravi
bespotrebne batine, ali i lako da pree preko
injenice, da ga je ta ena, uprkos svemu,
odgajila. U pripovedanju U prvom delu pod
nazivom Pria je zavrena , uspeno i
efektno navodi prie glavnih aktera. On
najpre navodi priu svoje majke Jevrejke
koja mu potanko opisuje svoju sudbinu i
njene mnogobrojne porodice, upoznavanje
5

sa ocem i njegov odlazak. Nakon toga od
pomajke, slua verziju koja se razlikuje od
majine. Pogotovu je bolno je saznanje da je
ostavljen usred zime ispred kapije starice
koja ga je odnela u optinu. Tu ga je
preuzela pomajka. Svetozar je odrastao bez
prave raditeljske ljubavi, u surovom
okruenju.


PETNICA:

Sestra Svetozareva pomajke je ivela
u Valjevu sa svojom porodicom. Ona je
najbolje opisala svoju sestru, koja je esto
upadala u probleme: Nikola, sine, nemoj
da te te zbog ovoga to se desilo obuzima
oaj, vidim koliko si tuan i postien. U
pravu si , razume te, i ja se stidim zbog toga,
jer tvoja majka je moja sestra. Uvek je bila
brzopleta i lakomislena, ali ta da se radi i
ova bruka e proi. Mora, Nikola , da
shvati da je ivot pun tekoa, i neugodnih
situacija, ali ivot zna da bude lep. Ti si
mlad, pred tobom e biti jo puno srenih
dana i radosti. Potrebno je strpljenje i vera
da posle svakog slka dolazi dobro, kao to
posle kie zasija sunce.
Iza ovih utenih rei stoji jedna teka
pria u kojoj je Svetozarva pomajka ,u
romanu Desa, poverovala prevejanom
kriminalcu i prvarantu Milunu. Ona je volela
galantne i lepo obuene mukarsce sa
gospodskim manirima. Takav je bio i Milun
koji je nagovorio Desu da proda svoj stan,
kojeg je takoe dobila na prevaru. Nakon
prodaje stana Desa ne shvata da je prevarena
od strane Miluna, koji odlazi na izdravanje
kazne zatvora. ak ga saaljeva i alje mu
pakete sa okoladom. Sa dolaskom u
Valjevo nailazi na brani par iz Petnice koji
je primaju sa Svetozarom da bude podstanar,
dok se Milun ne vrati iz zatvora. Meutim
kada se Milun vratio iz zatvora on nalazi
usmljenu udovicu i prelazi kod nje, da ivi.
Desa tek tada shvata ko je Milun i nakon
Svetozarevog zavrenog osmog razreda,
naputaju Valjevo i vraaju se u Jagodinu.

STAVE :

Autor romana navodi jo jednu epizodu
vezanu za valjevski kraj. On se odnosi na
selo Stave u kojem su za vreme drugog
svetskog rata doli njegova pomajka sa
svojim prvim muem koji je bio alkoholiar
i umro je u zatvoru, gde se naao zbog
varanja pacijenata kao bolniar i prodaje
lekova.
Svetozar odnosno Nikola je kao malo mislio
da je u njemu imao prijatelja. Meutim to je
shvatio kada ge je Desin mu izdao i reko da
je ona bila sa nekim ovekom ,koji je
donosio bombone i iao u umicu sa
majkom . Zbog toga mali Nikola je dobio
strane batine i istovremeno izgubio
poverenje u oveka, za koga mu se uinilo
da mu je naklonjen. Tu doseu i prva
autorova seanja, koj su veoma iva i
verodostojna. On se sea i scene sa gatarom
koja je dolazila Desi. Zanimljiva je pria o
slikama u kafani koju je Desa drala. Naime,
kada su dolazili etnici u kafanu tokom rata
zahtevali us da stavi sliku kralja Petra i
kraljice Marije. Sa dolaskom partizana
traili su da umesto njih postave Titovu i
Staljinovu sliku. Desa je bila osetljiva na re
: drugovi. Smatrala je da ta re nije
adekvatna, jer nismo zajedno uvali ovce..


NA IVICI PONORA

Odrastajui u polusvetu, okruen
prevarantima, alkosima, gatarama,
prostitutkama, kriminalcima, Nikola
odnosno Svetozar je bio predodreen za
delinkventa. Spasla ga knjiga, odnsno kola.
U jednom trenutku poeo je da radi
kriminalne radnje po nagovoru svoje
pomajke Dese, koja ga je bukvalno,
nagovarala da krade. To je bila ona kraa iz
6

nematine, ali za koje se odgovara. Tako da
nije ima kakvu takvu Desu, Svetozar da je
ostao sam zavrio bi u nekom od popravni
domova u kojima bi verovatno ispekao
zanat. Kada je Desin mu Vukoman otiao u
zatvor, ostrali su bez prihoda. Desa je
poela, bukvalno da dri javnu kuu u svom
stanu, gde su dolazili parovi. Za to je trebalo
i alkohola, pa je mali Svetozar mortao da
krade vina iz oblinje vinarije. Pre toga je
morao da ide u tue kokoinjce. Na jednom
mestu Svetozar pie: ,, Glad je uasna i
strana kad nadvlada i obori overka.
Potresna je pria kada je po Desinom
nagovoru mali Nikola za vreme boinih
praznika, odlazi od vrata do vrata, da
estita praznika. Sve je bilo uredu dok
Nikola nije pokucao na vrata ostraenom
komunisti, koji ga je izgrdio i oterao s vrata.
Ipak, najvee ponienje kao dete Nikola je
doiveo kada je prisustvovao seksualnom
inu preljubnika. Naime pomajka Desa je
par poslala na krevet gde je Nikola spavao,
uz tvrdnju da se dete nee probuditi.
Meutim Nikola je bio budan , tako da je
mogao uti ,preljubnike rei : jedva
ekam da ti ga turim. Ponienje deteteta je
nastupilo kada je valer primetio da je dete
budno i pokazao mu svoj nabrekli ud, sa
kojim je mahao. To je ve bilo dno po kome
je mali Nikala bauljao.


VOJNA KOLA KAO SPAS

Spas je naao u srednjoj vojnoj koli, gde je
takoe pokazao navike iz prolosti. Naime
prilikom jedne etnje Sarajevom on je jedini
imao hrabrosti da ue u tursko dvorite i
nabere jabuke. Disciplinski je kanjen jer je
gazda doao u kasarnu i prijavio krau
jabuka stareinama. Nikola je priznao. Ipak
teak ivot ga je nauio da lako diferencira
ljude. Tokom kole imao je dva dobra druga.
Nevirali su ga poltroni koji su se :
bezobzirno udvarali pretpostavljenim
stareinama, a zapostavljali odnos
drugarstva. Smetala mu je takva dvolinost i
nekorektno ponaanje zato to su u sebi bili
drugaiji, drugaije su mislili nego to su
svojim ponaanjem i reima izgovarali.
Kao pitomac poeo je da sa zaljubljuje i da
prvi put oseti ta je ljubav. Ipak , one prave
roditeljske ostao je eljan. Pisac Svetozar
dolazi do bolnog zakljuka: povezanosti
izmeu detinjstva i srenog ivota u
odraslom dobu. Ako dete u ranom ivotnom
dobu odrasta bez ljubavi, u stalnom strahu sa
oseanjem krivice, nauie da se ceo ivot
osea krivim za sve i svata. Da bi doao
do ove istine, gospodin Svetozar je platio
veliku cenu. Svaka ast, majstore.



Knjiga Svetozara Jovaevia



7

SUDBINA DEIJIH
DOMOVA U SRBIJI
Da se stvari u Srbiji sporo menjaju kada je u
pitanju sistem socijalne zatite , kao i
principi rada ustanova koje u njima
funkcioniu i osoblja, pre svega vaspitaa,
kojima u njima rade , moemo zakljuiti
nakon itanja knjige dr Iva Nedeljkovia :
IZ DOMA U IVOT , koju je je objavila
Savremena administracija davne 1973 g.
Zanimljivo je da je re o njegovoj
doktorskoj disertaciji koja je predstavljena
Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu
oktobra 1965 godine. Na blizu 400 strana
profesor se bavi Deijim domovima,
tienicima, njihovim vaspitaima. Ali i
bolnim temama : naputanju doma,
samostalnosti i prilagoavanju na
samostalan ivot.
U drugom delu svoje kjnige profesor
Nedeljkovi navodi tekstove tienika
deijih domova, koristei njihove dnevnike,
pisma, pismene zadataka. U svom
istraivanju sporevednom , dakle, u prvoj
polovini ezdesetih godina prolog veka, on
je kao metode koristio ankete putem
potanskog upitnika, posmatranja i
slobodnog intevijua, obrade tekstova samih
tienika, kao to je njihova korespodencija
( pisma ). Doktorsku disertaciju je branio
pred komisijom koju su inili profesori: dr.
Mihailo Stupar
1
, dr. Vojin Baki i dr. Milan
Milutinovi.

1
Zanimljiv je podatak da se pre nekoliko godina dom
za nezbrinutu decu u Valjevu zvao Dr Mihailo
Stupar u kome su uz pomo vaspitaa, odgajane
mnoge generacije dece bez roditelja. Autor ovog
teksta preko svoje majke uiteljice Miroslave Krsti
imao je ast da kao osnovac ue u dom i oseti
atmosferu. Igrom sluaja u domu je dugo godina
radila i vaspitaica ia Pavlovi, majka aurtorovog
kolskog druga. Takoe , kao zatvorski vaspita
imao sam ast da upoznam tienika valjevskog
doma, kome je dom dosta pomogao. Na alost on je
uao u sukob sa vaspitaem, koji mu je navodno
opsovao pokojnu majku. Po prii tienika istog dana
Domovi za nezbrinutu decu, koji su
ostali bez roditelja u Srbiji imaju dugu
tradiciju. Na njihov nastanak su pre svega
uticali ratovi, u prolom veku. koji naoj
zemlji nisu nedostajali. Oni su nastali iz
potrebe zbrinjavanja ratne siroadi. Tek s
poetka ezdestih godina prolog veka u
Srbiji dolazi do promene strukture tienika
u domovima . Tako da umesto ratnih
siroadi , tienici domova postaju
sociljana siroad.
2


Do masovnog ukidanja deijih domova
dolazi krajem pedesetih godina: Tako da je
tempo ukidanja deijih domova tokom 1959
g. do te mere preao granice normalnog da
su se morale preduzeti izvesne mere za
zaustavljanje ovog vrtoglavog ( a esto i
nemilosrdnog ) likvidiranja domova ,
navodi Nedeljkovi navodei , kao razlog
smanjenje ratne siroadi u domovima: u
odnosu na 1946 godine broj ratne siroadi
1959 g. je bio 64% manje. Poela je da
preovlauje socijalna siroad. Za njih
Nedeljkovi kae da su to : deca koja su
poverena ustanovama na prilagoavanje i
vaspitavanje iz socijalno ugroenih i
disociranih porodica ili su siroad bez oca ili
majke, i oba roditelja, vanbrana
decaBroj dece koje trebalo smestiti ,

je prebaen u Dom za omladinu u Niu, odkle je
krenuo njegov hod po ustanovama. Zavrio je u
zatvoru tako to je poinio krivino delo obijanja
doma u kome je odrastao.
2
Profesor Nedeljkovi navodi da je u Srbiji nakon
srpsko turskih ratova 1876 -1878 g. formiarna prva
dobrovoljna organizacija iji je cilj bi oda vaspitava
sirotu u naputenu decu. Tek posle Prvog svetskog
rata uvidelo se da je socijalna zatita dece, pogotovu
ratne siroadi zadatak koga se morala prihvatiti
drava. Tokom 1942. formiraju se deiji domovi u
Bihau i Drvaru. Isto tako osnovani su domovi u Lici,
delom od dece iz popravnih sela i zbegova, kao i
preseljenih domovaU posrleratnim godinama naglo
se i hitno osnivaju deiji domovi za hiljade siroadi
koju nije bil omogue na drugi nin zbrinuti, tako da
se njihov broj u FNRJ penje na 178 , a 150 godine na
214. Od 1951 g. broj deijih domova se smanjuje.

8

diktirao je u prvo vreme organizaciju
velikog doma. ( Nedeljkovi; 1973; 28. ) U
domove dolaze naputena, naena deca,
deca iz socijalno i zdravstveno tee
ugroenih porodica, koja bi mogla podizati
ili koji nisu pogodni za smetaj u porodicu..
Ve tada se pojavljuje model Dom
porodica koji je poeo da se primenjuje i u
Poljskoj. U Srbiji je taj model zbrinjavanje
dece bez roditelja opstao i funkcionie i
danas. Deca se upuuju preko cenatra za
socijalni rad u hraniteljske porodice, koje
od drave dobijaju materijalnu nadoknadu
za smetaj i ishranu. Nekim hraniteljskim
porodicama u Srbiji je to i jedini posao, i
nain da sebe i lanove svoje porodice
izdravaju.
Koji je model bolji, odrastanje
deteta u domu ili porodici, profesor
Nedeljkovi, nedvosmisleno navodi ta je
problem smetaja u dom: Problem
sloenosti socijalnih i psiholokih posledica
odvajanja dece i njihovo prilagoavanje
domskom ivotu ostaju trajni, a loa
organizacija ih moe drastino zaotriti. (
Nedeljkovi; 1973; 31) . Iv Nedeljkovi
iznosi osnovne greke u organizaciji
domova posle II svetskog rata , : gde je bila
stroga deoba dece po uzrastu i polu
Nedostatak kontakta sa starijima, surovo i
bezobzirno razdvajanje brae i sestara, ime
se definitivno razbijalo porodino jezgro
koje se moglo odrati, beznadeno otuenje
dece od svakog vezivanja za jedan dom, pa
ma kakav da je on. zbog stalnog seljakanja
( birokratski princip starosti, ukidanje
doma..) osnovni su izvori itavog niza
negativnih posledica domskog ivota dece
koje smo ispitivali. (Nedeljkovi; 1973; 32 )
. Rezultati istrivanja su pokazali da jer
nesumljivo potrebno pridravati se naela da
se dete ne sme bez potrebe premetati iz
jednog u drugi dom, i to sprovoditi bez
ikakvog kolebanja i dosledno. Dom u koji
deca budu prvi put smetena, treba da se po
principu matinosti stara o njima od dana
njihovog dolaska, pa do dana
osposobljenosti za samostalni ivot . ( isto;
str. 33 )
3


Poznati jugoslovenski sociolog dr.
Rudi Supek je uoio najbitnije elemente koji
utiu na jedinstvo grupe tienika u jednoim
domu. Na prvom mestu je : uloga vaspitaa
na koga se u izvesnoj meri prenose atributi
roditelja, ali na jednom viem,
podrutvenom nivou je od kardinalnog
znaaja za proces socijalizacije linosti. Sem
toga Nedeljkovi je svestan da su u
domovima tenzije neizbene i sastavni deo
unutranjeg ivota tienika. Tu se i vidi
skrivena ali i najtea uloga vaspitaa u domu
odnosno zatvoru: . Uloga psiho- sociologa
se sastoji u tome da prihvati na sebe
primanje agresivnih okova
4
( istakao .K.
) lanova grupe da bi razbio tenzije i
omoguio komunikacijama da se ponovo
uspostave. ( isto; 1973; str. 48 ) .

3
U valjevskom zavodu za maloletnike , gde kaznu
zatvora izdravaju i lica do 23 godine starosti
primenjuje se princip premetaja osuenog, mimo
njegove volje u drugu ustanovu odnosno drugi
zatvor. Izbor se vri na osnovu odokativnih procene i
nedostatak procene rizika. Tako da se deava da se
premeste u vei zatvor osueni koji su prvi put na
izdravanju kazne. Sa druge strane u maloletnikom
zatvoru izdravaju kaznu viestruki povratnici koji su
osueni na kaznu zatvora do jedne godine zatvora.

4
Potpisnik ovog rada je tokom trinaestogodinjeg
rada u Kazneno popravnom zavodu za mloletnike u
Valjevu u nebrojenu situacija bio u situaciji da istrpi
agresivne okove od strane osuenika. To mu se desil
u prvom mesecu rada, kada ga je napao osuenik za
ubistvo zato to nije hteo da ispotuje proceduru ulks
u kancelariju sa kucanjem. Kasnije je istrpeo tri
osuenike peticije, u kojema su ga osueni
bojkotovali.Vremenom sam i shvatio sa
zatvorenom i napetom zatvorkom sistemu sluim kao
gromobran, preko koga bi se oslobodio. Posle
osuenika postao sam gromobran i za svoje kolege iz
slube za tretman koje su se takoe preko mene
osobaali napetosti i straha. To su poele da rade
mlae kolege.
9

Drugi elemenat koji utie na
jedinstvo grupe , po Supeku jestre uzrast.
Pokazalo se da grupe jedinstvenog uzrasta u
izvesnom smislu ine celovitost i
jedinstveniji kolektiv nego i one sa
heterogenim sastavom. Isto tako u grupama
dece razliitog uzrasta posebna je tekoa
spreavanje tenje dominacije starijih nad
mlaima i sline negativne pojave.
5
( isto:
str. 43)
Trei i najvaniji momenat koga dr
Supek istie jeste zajedinika aktivnost (
istakao .K. ) kao jedan od osnovnih izvora
ujedinjenja grupe dece kolskog uzrasta. On
je istakao da se nasuprot onim
psihonlitiarima koji preteruju oceni
iskljuivo dominirajueg znaaj roditelja za
stvararanje deijih ivotnih i drutvenih
uzora.sa stanovita savremene nauke,
osim zaista utvrene primarnosti
roditeljskog uticaja na uzrast od 3-4
godinem starosti u kasnijim godinama, iz
kontakta sa drugim starijim, pa i vrnjacima,
ovi uzori se dopunjavaju se i razvijaju .(
isto; 1973; str. 48 ).
Nedeljkovi navodi da : Deiji dom,
ili bilo koji drugi institucionalizovani vid
zbrinjavanja deteta lienog porodice, ni u
kom sluaju ne moe da predstavlja
jednostavno produenja porodinog ivota.
Ulazak u dom je za dete ulazak u jedan svet
drugih normi, drugih pravila, a da ne
govorimo o sloenosti strukture emotivnih
veza unutar porodice ( posebno odnos
majka- dete ) koji se jednom za navek
raskinuti, nikakvom erzac- modelom ne
mogu ematski zameniti. ( isto; 1973; str.
48 ).


5
Film Gorana Markovia: SPECIJALNO
VASPITANJE , govori upravo o funkcionisanju
doma u kojem su smeteni tienici razliitog
godita i u kojem stariji sprovode negativni uticaj na
mlae. Sem toga o tome govori tv serija : SIVI
DOM snimljena u VPDomu u Kruevcu , kao i film
: ZABORAVLJENI. U njima je na realan nain
prikazan zatvoren i esto surov odnos tienika.
ULOGA VASPITAA

Jedinstvo pedagokih uticaja na
decu jedan je od bitnih zahteva koji se
postavljaju pred itav kolektiv slubenika
doma. Istovremeno ovaj zahtv je i zakon
ivota i rda svake domske zajednice u kojoj
planski i organizovno podiu decu. U
vaspitanju dece, poglaviti uspostavljanju
odnosa izmeu vaspitaa i dece u deijim
domovima, obdanitima ili deijim vrtiima,
ljudski faktor je od odluujueg znaaja
navodi profesor Iv Nedeljkovi,
pozivajui se seminare koje su UN
oraganizovale 1956 g. i na kojima su
segmentu vaspitanja tienika i profesiji
vaspitaa, posebno obratili panju.
Istraivanje je pokazalo da : Prema
teini zadataka i osetljivosti posla koga
obavljaju, izbor kadrova iziskuje posebnu
brigu. Uspean rad u domu zahteva ne samo
to vie pedagoki obrazovane, ve
entuziajste- poletne i energine vaspitae sa
izrazitom ljubavlju prema deci
Neki zakljuci i razmiljanja o vaspitaima,
ostalu su aktuelni i do danas , makar kada je
re o sudbini zatvorskih vaspitaa, koji
polako nestaju.
U domovima se na dunosti vaspitaa
nalaze uitelji, nastanici i profesori ( ovih
poslednjih neznatni broj) . Ne postoje kole
za pripremanje kadrova za vaspitae
6
, osim
za predkolske i specijalne ustanove.Izbor
vaspitnog osoblja je od najveeg znaaja za
funkcionisanje doma kao ustanove i zdravog
kolektiva. Naalost, u izvesnom broju

6
U Beogradu je najpre osnovna Via kola za
obrazovanje vapitaa na kojoj je radila dr. Vesna
Pei. Kasnije se na Defektolokom fakultetu otvorio
smer za prevenciju i rehabilitaciju osuenih lica, gde
se obrazuju specijani pedagozi. . Na Fakultetu
politikih nauka u Beograd postoj i smer za
Socijalnu politiku, gde se obrazuju socijalni radnici.
U Srbiji u ztavorima kao vaspitai mogu da rade oni
koji su diplomirali na Filozofkom faklultetu:
sociolozi, psiholozi, pedagozi, andragozi. U
vaspitnoj slubi rade i tzv. difovci.
10

sluajeva dom predstavlja samo odskonu
dasku, prelaznu i prolaznu stanicu za ulazak
u grad i istovremeno relativno pogodno
privremeno reevanje porodinih, stambenih
ili nekih drugih iskljuivo linih interesa.
Terko je to rei, ali izgleda , da je mali broj
vaspitaa istinskih entuzijasta, ljudi koji su
sa staru i ljubavlju posveuje svom
pozivu. Ima vaspitakog osoblja koje je
poptpuno nezaintersovano ili razoarano u
ovom poslu. Poto se prime posla, takvi
uskoro poijnju grevitu borbu da promene
ustanovu, ili krajnje nemarno , povrno ili
samo formlano ispunajvaju svoje obaveze,
ukoliko ih opte ispunjaaju.. Istraivanje je
pokazalo da postoji veliki procenat onih
mladih vaspitaa koji u domu provedu svega
jednu do dve godine.. tose tie upravnika i
vaspitaa, preovlauju izrazito starija
godita onih koji su se due zadrali u
domovima. ..esta promena vaspitakog
kadra, veoma se nagativno odrazila na
ustaljivanje sistema vaspitnog rada u
domu..Izujave upravnika i vaspitraa
govore o tome da ne dobijaju nikava
konkretna upustva i pomo za rad od svojih
osnivaa . ( Nedeljkovi; 1973; 52).

SPECIFINOSTI TIENIKA

Od svih specifinosti Nedeljkovi je
istakao kompleks siroeta domca .
ivei u velikim kolektivima, tienici
domova imaju prilike da upoznaju vrnjake i
starije najrazliitijih krakternih, moralnih i
drugih osobina. Slau se sa njima dolaze u
sukobe, imaju probleme, i sve ih po pravilu
reavaju u okviru samog kolektiva. U
takvom ivotu mogu dobro da
Upoznaju razliite mane i vrline ljudi, da
vide i osete njihove posledice u drutvenom
ivotu pod specifino osetljivim uslovima.
Tako kod njih jo od rana poinje
svojevrsna kola ivota. Meutim profesor
Iv uoava i nto to je dublje: Specifian
poloaj tienika u domu u kome svakako
dominira neizbrisivo oseanje da je lien
roditelja i prisiljen da ivi u ovakvoj
zajednici, hoe da potencira kod nekih
pojavu kompleksa inferiornosti u vidu
kompleksa siroeta domca.
Nedeljkovi navodi neka razumljanja
domaca, koja su oni naveli prikom
anketiranja :

Ponekad. Domci se vrlo esto smatrani
kao manje vredni od drugih ( i jesu u
nekom sluaju). Nosim neke rave
uspomene.

Da nije bilo doma ne bih bio ono to
jesam jer i ako je moje miljnje da dom
ne moe da zameni roditelje, meni je dom
pomogao da shvatim ta je ivot

Htela bi to pre da zaboravim jer se o
deci iz doma loe misli

Nikada ne volim da priam da sam bila
u domu, to mi pobuuje loe slike iz mog
ivota , a i svako kada uje da smo iz
doma smatra nas bednicima bez igde
iega.

Najtee je bilo ostaviti domski gvozdeni
krevet, sobu i drugove iz sobe kao iz
itavog doma. Jer boljih drugova od
domaca nema. Bili smo kao braa, pa ak
i vie.

Nedeljkovi je u istraivanju prepoznao i
najvei problem sa kojim se tienik
suoava sa ukljuivanjem u realan ivot ,
van doma : Neizvesnost i oseanje
neizbenosti, uz slabo iskustvo u sitnicama
svakodnevnog ivota koji se u izvesnim
stvarima ( katkada vie ili manje ) razlikuje
od onoga u domu, mogu kod tienika,
naroito prvih dana po naputanju doma
stvoriti izvestan kompleks neizvesnosti u
probiianju kroz ivot. Ovo je takoe
posledica nedovoljno ozbiljno postavljene
11

svestrane i raznolike pripreme tienika za
samostalni ivot. ( Nedeljkovi ; 1973;
141).
injenica da je ova knjiga aktuelna i
danas, posle skoro pedeset godina, govori da
se taj nenidljivi svet tienika i njihovih
vaspitaa , slabo manja. Sve postojee
reforme u ovoj oblasti, u segmenntu statusa
vaspitaa , govori da se u mnogim stvarima
krui. Peredrasude i stigmatizacija svagda
opstaju.







































Freska Nikolaja Velimirovia u
mozaiku na zidu Deije biblioteke.









12

BENTAMOV MODEL
PREVASPITANJA
PRESTUPNIKA


( J eremy Bentham: 1748- 1832 )

Krivino - pravna kola u Engleskoj :
krajem 18 i poetkom 19. veka je bila
zasnovana na utilitaristikom shvatanju, po
kojem je korisnost i materijalno blagostanje
osnov ivota - ostvarivanje linog interesa,
imperativ koji negira postojanje opteg
interesa. ( vid. M. Bokovi ; 1999, 370 )
Meutim, da svi nisu bili utilitaristi i skloni
zalaganju primene restributivne kazne, koja
je podrazumevala da je za svaki delikt
propisana fiksna kazna koja je izricana bez
obzira na unutranja svojstva, pobude,
okolnosti , umiljaj, motiv i volju . ( vid. M.
Bokovi ; 1999, 302 ) - otkriva nam I gor
Primorac u svom radu : Kazne i opte
dobro: Bentomova teorija kezne .




Rad je objavilo Flilozofsko drutvo Srbije
1980 g. u Zborniku radova : Filozofske
studije XII .
.Uprkos raspostranjenosi utilitaristikih
ideja u obrazovnim krugovima Engleske
Bentamovog vremena, ipak svi ljudi nisu
bili utilitaristi, i pogotovo to nisu bili
zakonodavci i sudije- da su svi bili
utilitaristi, ne bi bilo potrebe za teorijskim
pregnuima, publitistikom delatnou i
reformatorskim inicijativama Bentama i
njegovih sledbenikaPrema
Bentamovom sudu, i u pogledu njihove
usmenosti i s obzirom na njihovu efikasnost,
stanje je i u njegovoj zemlji i na kontinentu
bilo krajnje nepovoljno. Niti su zakoni uvek
zabranjivali ono , i samo ono, to je odista
trebalo da bude zabranjeno, niti je pravosue
bilo kadro da zakone delotvorno nametne,
da efikasno sprei njihovo krenje i tako
zatiti i osigura prava i interese ija je
zatitna svrha i smisao njihovog postojanja.
( Primorac; 1980, 125 ).

U srpskom zakonodavstvu, puno je
takvih primera. Tako je, recimo, od 2008 g.
pootrena kaznena politika kada je u pitanju
posedovanje narkotika. (l. 246 KZ RS )
Meutim to je u praksi dovelo do toga, da
se za posedovanje par grama marihuane, oni
kojima je to bilo prvo i jedino krivino delo,
osude na tri godine kazne - zatvora.
Istovremeno za posedovanje kokaina
osuenik je dobijao upola manju kaznu.
Njemu je sueno u C.G. a poto Republika
Srbija ima meunarodni ugovor sa
susednom dravom, po kojem priznajemo
njihove pravnosnane kazne. Takoe, slina
je situacija i sa osuenima, koji se bave
kraom bakra i njihovom pre-prodajom...





13

Mediji su svakim danom puni sve
drastinijih primera, u krai metala poev
od: poklopaca na ahtama, elezniih ina,
kablova sa bakarnom icom, preko krae
kompletnog mosta pa sve do krae trafo-
stanice. Pri tome se polazi od izvrioca.
Niko ne dovodi u pitanje rad otkupnih
stovarita. Tako da nikome nije jasno kako
je mogue da se otkup bakra i ostalog
materijala oglaava u novinama sa imenom
firme i telefonom. Ko se tu pravi blesav?
Odakle e , taj koji proita oglas ,
pod uslovom da je pismen, doneti i nabaviti
bakar. Pa, najpre e se odvesti solidnim
automobilom do prve naputene fabrike ili
pruge, uzee kotur sa icom, istopiti omot,
bakarnu icu e odvojiti i odneti na
stovarite.
Gospodin Primorac dalje navodi da
je u Engleskoj u to vreme : u zakonodavstvu
i pravosuu vladao gotovo potpuni haos;
carovali su neznanje, predrasude,
proizvoljnost, iracionalne tradicije, te
sebini interesi vlastodraca i esnafske
privilegije profesionalnih pravnika.. (
Primorac ; 1980, 125 ) .
U Srbiji se tako deava da jedan
Apelacioni sud donese pravnosnanu
presudu po kojoj zatvorski vaspitai, naplate
20 % beneficiranog radnog staa, koji im se
nije isplaivao od 2007 g. U istoj pravnoj
radnji drugi Apelacioni sud, se ali na
prvostepenu presudu, koja dovodi do
tragikomine situacije. Tako da u istoj
dravi zatvorski vaspitai koji rade u istom
sistemu, naplate svoj dug prema dravi, dok
njihove kolege koje su izgubile pravni spor,
plaaju sudske trokove.Ustvari vaspitai
nisu jedinstveni i nemaju svoje esnafsko
udruenje.
Druga stvar, vezana za osuene
takoe govori o udnim arinima naih
domaih sudova. Tako kada obrazlau
Uslovni otpust, svi sudovi obavezno, ve
godinama prepisuju struno miljenje
vaspitaa, to bi trebalo da predstavlja
slubenu tajnu. Istovremeno, u reenju koje
ita osuenik, u jednoj reenici se navodi da
OJT se ali, bez obrazloenja. O emu se
ovde zapravo radi. Sudovi, da li svesno ili ne
svesno, dovode vaspitae u nezgodne
pozicije jer osueni sa kojima rade ih viaju
svaki dan. Ili u svemu sudovi primoravaju
vaspitae da piu lepa miljenja o uspenoj
resocijalizaciji, jer znaju da e ih osueni
proitati.
Ono to je ostalo aktuelno i dan
danas to je Bentamovo vienje specijalne i
opte prevencije. Naime, on je smatrao da se
specijalna prevencija odnosi na samog
prestupnika, koga valja spreiti da svoj
prestup ponovi. Ona se postie: a.
onesposobljavanjem, b. Prevaspitavanjemi
c. Zastraivanjem. Opta prevencija je
spreavanje drugih da ine takve prestupe.
Bentam je smatrao da se ona postie:
Zastraivanjem potencijalnih prestupnika.
Kazna, po Bentamu se moe javiti u ulozi
satisfakcije: 1. materijalna kompenzacija i 2.
osvetniko zadovoljenje. On je, s pravom,
smatrao da : Zlo naneseno prestupom se u
mnogim sluajevima ne moe ispraviti, dok
se budui prestupi uvek mogu spreiti.
Bantam je uoio zapravo ta je pravi cilj
kazne: Zato je prevencija buduih
prestupa, neposredni i najznaajniji cilj
kazne , a u njegovom postignuu lei
njegovo osnovno opravdanje .
Bantam je smatrao da se
onesposobljavanje moe uraditi privremeno
vremenskom kaznom, ili pak trajno
doivotnim zatvorom, sakaenjem ili
pogubljenjem. Ovih Bentamovih elemenata,
nalazimo u metodama koje su se kod nas
primenjivle na leenju zavisnosti od
narkomanije u centrima pod okriljem SPC.
uveni sluaj Crna reka je u javnost
izazvalo gnuanje kada je videla koje se sve
tehnike primenjuju prema narkomanima
zavinsicima. U cilju , valjda, zastraivanja
primenjivana je lopata. Roditelji ija su se
deca leila u Crnoj Reci, su se pobunila
14

protiv njegovog zatvaranja. Kao jedan od
argumenata, pominjano je da bolje deca da
dobijaju batine, nego da biju svoje roditelje.
Pojedinci koji su koristili lopatu su
osueni kratkim kaznama. Meutim sa
radom i slinim metodama je nastavljeno.
Tako je tokom prole godine, taj metod
zastraivanja doveo do smrtnih posledica.
Svetenik koji je i u Crnoj Reci bio
upravnik Centra je osumnjien da je liio
ivota jednog svog tienika.
On je sada u jednom istranom zatvoru u
statusu pritvorenog lica. Otac rtve je
optuio vladiku , na ijoj se eparhiji nalazio
centar za odvikavanje od zavisnosti
narkomanijom, za podstrekivanje na teko
krivino delo. Ostalo je nejasno kako je
Centar radio, sa kakvom dozvolom i da li je
zatvoren i sada?
Ono to je najtee postii od svega u
specijalnoj prevenciji a to je prevaspitanje
prestupnika. U naoj domaoj praksi
prevaspitanje je poelo da se primenjuje
poev od 50 godina, kada se u naim
zatvorima pojavili prvi vaspitai. To su
mahom bili pedagozi, uitelji, sociolozi.
Vremenom na Vioj defektolokoj koli su
se kolovali kadrovi, koji su vremenom
poeli da se obrazuju na Defektolokom
fakultetu, na smeru za prevenciju i
resocijalizaciju. I ako je u domaim
zatvorima primetan trend zapoljavanja
obrazovnog kadra i sa drugih humanistikih
nauka, kao to su sociolozi, psiholozi,
andragozi, vaspitna sluba nije dobila svoje
pravo mesto. Faktori su kako spoljni tako i
unutranji. Spoljni su pre svega u
Ministarstvu, odnosno Upravi koja nema
sluha za vaspitae, jer esto ne znaju ta
uopte vaspitai rade. S druge strane tu je
mnogobrojna sluba obezbeenja, koja je
brojnija i na kojoj zapravo zatvori i poivaju
( nona smena i sl. ). Meutim zatvorskim
vaspitaima niko nije potreban, jer i meu
njima postoje razni raskoli , koji dovode do
toga da ne postoji profesionalni identitet
zatvorskih vaspitaa. Pojedinci, naime
smatraju da su oni dravni slubenici u
tretmanu, ma ta to znailo. S druge strane
psiholozi se ne oseaju kao vaspitai, a
pojedini specijalni pedagozi imaju elitistiki
pristup u radu. Naime, oni izbegavaju rad
sa svim osuenima, birajui one koji im se
sviaju i za koje misle da su laki za rad.
Teke osuenike izbegavaju. Sve to koriste
rukovodioci koji se igraju make i mia, sa
svojim vaspitaima, sprovodei kontinuirani
mobing, kroz , recimo traenje i insistiranje
na slovnim grekama. Poveana
administracija dovodi do toga da se vaspitai
vie bave papirima i memopandumima nego
samim osuenicima. To dovodi do beanja
osuenika i njihovog samoroganizovanja.
Po vrh svega Sluba za prevaspitanje je
promenila naziv u Slubu za tretman., koja :
primenjuje metode ipostupke kojima se
ne osuene utie da ubudue ne ine
krivina dela. Sluba za tretman utvruje
program postupanja prema osuenom i
usklauje rad ostalih slubi i drugih
uesnika na njihovom sprovoenju . ( l. 14
Zakona o izvrenju krivinih sankcija iz
2009 godine. ) Tako su vaspitai postali
nosioci tretmana.
Teine prevaspitanja je svestan i
Bentam koji navodi da je : prevaspitanje
tee postii nego njegovo osposobljavanje,
ali li je i vredniji truda i napora. On
prevaspitanje ( reformation) odnosno
popravljanje ( amendment) prestupnika
odreuje kao uticaj na njegovu volju da vie
ne krii zakon, a taj uticaj prikazuje kao
zastraivanje bolom, patnjom, zlom to se
nanosi kaznom. Na drugom mestu o
prevaspitavanju govori kao o promeni
prestupnikove sklonosti, motiva, navika,
karaktera. Samo je ova druga odreenije
primereno onome to se obino smatra
prevaspitanjem, i ako takvo jasno razlikuje
od zastraivanja. ( Primorac; 180, 144 ) .
Radei trinaest godina kao zatvorski
vaspita iznenadio sam se da se u zatvoru i
15

od strane slubenih lica i od osuenika, ne
pravi veoma bitna razlika izmeu represije i
prave discipline. U totalnim ustanovama,
gde je veliki broj ljudi na malom mestu u
kolektivnom smetaju disciplina je osnova
svega. Poev od line higijene, preko
nametanja kreveta, noenja stvari, preko
komunikacije sa slubenim licima. Umesto
pozdrava, vidljivo pljuvanje je postalo
naalost nain komunikacije izmeu svih
zatvorskih aktera , kako osuenika tako i
izmeu slubenih lica.
Zato je pravo pitanje: Ko je
prevaspitan? , na koje nam Bentam daje
odgovor.
.odista prevaspitanim smatrali smo onoga
prestupnika koji se od prestupnitva ne
uzdrava od straha, nego vie ne eli da ini
prestupe, nije motivisan da ih ini, oslobodio
se kriminalnih sklonosti i navika. Takav
prestupnik nee prekriti zakon ni onda kada
ima razloga da veruje da nee biti otkriven, i
kada stoga ne osea strah od kazne; jer kod
njega je dolo do karakterene promene, do
moralne evolucije. ( Primorac; 180, 144 )
Ove razlike je svestan i sam Bentam : ako
prestupnika, poto je kanjen, samo strah
spreava da svoj prestup ponovi, on nije
prevaspitan . Prevaspitavanje podrazumeva
promenu karaktera i moralnih dispozicija.
Ova pomena se postie slabljenjem i
suzbijanjem onih motiva koji vode
prestupnitvuprestupi protiv tue svojine
motivisani su eljom za novcem i lenjou;
protiv te prestupnitva treba se boriti
vaspitnim sredstvima koja oslobadjaju od
lenjosti i navikavaju na aktivnosti i radinost.
Bentam je verovao da je za prevaspitanje u
tom pravcu najpogodnije sredstvo prinudni
rad. .....
Na kraju moemo rei da se u naoj
domaoj praksi, bar kada je re o
funkcionisanju zatvora jo uvek traga, za
pravim i najefikasnijim modelom. Pogotovo
ako se zna da zatvori nisu nimalo jeftini za
dravu. Jer pored plata slubenika, tu su i
redovni trokovi koji se odnose na ishranu
osuenika. Osim toga osueni pored iste
posteljine, dnevnih novina, imaju i toplu
vodu za kupanje, TV aparate ali i dosta
slobodnog vremena. I pored postojanja
strunog kadra, koji je marginalizovan, u
naim domaim zatvorima akcenat je na
uvanju a ne prevaspitavanju. I ako se
deklarativno spominju rei, kao to je
resocijalizacija, u sutini se na njoj vrlo
malo radi. Lino smatram da je
resocijalizacija neostvariva. Blii termin koji
je realnije sprovesti u radu sa osuenim
licima je zapravo njihova, rehabilitacija. Ali
da bi se izleili od lenjosti koja ih je dovela
do zatvora, oni se moraju, oznojiti, ali ne u
teretani ve u korisnom radu. Zato sa njima
treba raditi...


eljko Lj. Krsti


Literatura:

Milo Bokovi; 1999 : Kriminoloki
leksikon, Matica srpska, Univerzitet u
Novom Sadu,

Igor Primorac; 1980 : Kazne i opte dobro :
Bentamova teorija kazne; objavljeno u
FILOZOFSKE STUDIJE XII od 1980 g.
Filozofsko drutvo Srbije ; Zbornik radova

Zakonski propisi:
Krivini zakonik, Zakonik je objavljen u Sl.
Glasniku RS. Br. . 85/2005 6.10.2005.
, 88/2005 107/2005.
Zakon o izvrenju krivinih sankcija;
Slubeni glasnik RS, br. 85/2005 i 72/2009


16


HULIGANIZAM NA STADIONIMA
Sluajno sam u Danasu , naao tekst pod
nazivom : Nije Markoviu pala elenka
s glave od 14.03.2012 g., u koji govori o
incidentu, na fudbalskoj utakmici na kojoj je
nepoznati navija udario fudbalera L. M. .
Niko sem novinar O.N. nije stao u zatitu
fudbalera. Uprava fudbalskog kluba za kojeg
je tada igrao napadnuti fudbaler, je
miniminizirala incident. Predsednik kluba
je pokuao da se naali na temu, amaranja
ili odgurivanja mladog igraa ( zar je u tome
poenta?! ) , na atletskoj stazi.
Na itavu priu, se nadovezao i prvi ovek
srpskog fudbala, koji je diplomatski, priznao
da je u svemu zatajila redarska sluba kluba
( u zatvor u to je Sluba obezbeenja op.a. )
koja mora da preuzme svoj deo
odgovornosti. Ali, predsednik je ipak, nije
zatitio fudbalera, vee je koristei ulini i
ve bajati argon,rekao da nije spala
elenka s glave. U prevodu elenka je
gornji deo glave, gde je fudbaler zadobio
udarac, to je predsednik indirektno i
priznao da je bilo. Dakle, fizikog kontakta
je bilo. Fudbaler je napadnut, ali akter ni
posle tri dana od incidenta nije pronaen.
Tome nisu pomogle ni kamere sa kojim na
stadion gde se desio incident i pokriven.
Da zlo bude vee predsednik Fudbalskog
saveza Srbije je to izjavio nakon
potpisivanja Sporazuma o saradnji FSS i
policije o spreavanju nasilja na sportskim
borilitima. Sporazum je lino potpisao sa
aktuelnim ministrom Unutranjih poslova.

11.03.2012. Beograd
Markovi se ne plai huligana
Mladi fudbaler Partizana Lazar Markovi,
kome je jedan od navijaa sa juga u
subotu udario amar nakon remija protiv
Slobode, rekao je da ima podrku kluba i
da se ne plai huligana. "To nee uticati na
moj rad. Ono to se desilo je verovatno
posledica velike nervoze nakon neuspeha.
Uprkos tome, nemam strah da e se tako
neto ponoviti. Znam da imam podku
kluba, kao i navijaa", rekao je Markovi
novinarima na treningu u sportskom centru
Teleoptik u Zemunu.
Partizan je u dva kola u nastavku prvenstva
osvojio samo dva boda, pa mu je Zvezda
prila na est poena.
Nakon remija protiv Slobode (0:0) u
subotu grupa huligana preskoila je
ogradu i utrala na atletsku stazu kako bi
se "raspravila" sa igraima. Najgore je
proao Markovi kome je jedan od
huligana lupio amar.
17

Lazar Markovi ima 18 godina i
proglaen je za najperspektivnijeg igraa
u Srbiji. U prvom delu sezone bio je jedan
od najboljih igraa Partizana i postao je
ljubimac najveeg dela navijaa.
Zbog napada na Markovia na sajtu
Partizan.net, koji okuplja deo Partizanovih
navijaa, u nedelju je objavljeno i
otvoreno pismo ministru unutranjih
poslova Ivici Daiu od koga se trai da
pronae napadae na mladog napadaa.
"Znamo da na stadionima imate svoje
operativce i neophodnu tehniku podrku i
sigurni smo da ako elite moete da saznate
ko je i po ijem nalogu udario Lazara
Markovia", navodi se u pismu.
Ako nije dovoljno to to je Lazar Markovi,
dete od tek navrenih osamnaest godina,
najbolji prvotimac FK Partizan i
reprezentativac Srbije, lako emo ga ulaniti
u neku NVO da obratite panju i na njega,
naveli su navijai
"Podseamo Vas da je u jesen 2010. u
enovi napadnut golman reprezentacije
Srbije i lan Partizana Vladimir Stojkovi, a
i do danas ne znamo ko su napadai i ko
stoji iza njih! Ministre policije, ko je i po
ijem nalogu ugrozio bezbednost igraa FK
Partizan Lazara Markovia? Ne zaboravite,
izbori su pred nama!!!", navodi se u pismu.
Na istom sajtu objavljen je i amaterski
snimak napada na igrae Partizana.ju da
nikom nee biti progledano kroz prste",
zakljuio je Dai. .
12.03.2012
Tuilatvo trai identifikaciju napadaa
na fudbalera
Tuilatvo je dalo nalog policiji da se hitno
identifikuje napada na fudbalera
"Partizana" Lazara Markovia (18) koji ga je
u subotu posle utakmice sa uikom
"Sobodom" oamario.
Napada e biti procesuiran i kanjen
shodno zakonu, navodi tuilatvo i istie
da je takvo nasilje na sportskoj priredbi
nedopustivo. Nakon remija u meu izmeu
Partizana i Slobode (0:0) grupa huligana
preskoila je ogradu i utrala na atletsku
stazu kako bi se "raspravila" sa igraima.
Najgore je proao Markovi koga je jedan
od huligana oamario.Meutim, Markovi
je u ponedeljak za B92 kazao da ga napada
nije oamario, nego da je samo odgurnut.
"Kao i obino posle utakmice otili smo do
june tribine. Grupa navijaa je preskoila
ogradu, jedan mi je priao sa strane i
odgurnuo me, ali nije bilo nikakvog amara.
Hteo bih na ovaj nain da stavim taku na
ovaj sluaj, rekao je mladi napada
Partizana. Markovi je dodao da incident
nee promeniti njegov odnos prema
klubu.
Shvatam da ove dve utakmice nisam
odigrao na nivou na koji su navijai
Partizana navikli. Meutim, garantujem vam
da ovaj incident nee uticati na moj odnos
prema klubu i siguran sam da u zaigrati jo
bolje, zakljuio je Markovi.



18

13.03.2012
Nastavak zatakavanja incidenta sa
Markoviem
Incident sa napadom navijaa na
fudbalera Partizana sve vie se
relativizuje i zatakava u fudbalskim
strukturama, dok policija najavljuje
istragu.
Dva dana nakon prvobitne vesti da je
Lazar Markovi dobio amar od navijaa
koji je preskoio ogradu i reakcije
tuilatva koje je zatrailo da policija
idnetifikuje napadaa, sam fudbaler je
izjavio da je "odgurnut" a ne oamaren.
Pri tome se pokajao zbog svojih loih
nastupa u crno-belom dresu.
Disciplinska komisija Fudbalskog saveza
u meuvremnu je pokrenula postupak
protiv Partizana, odluka seoekuje u
etvrtak, a u meuvremenu se oglasio
predsednik FSS Tomislav Karadi, koji
je osudio napad, ali naglasio "da mu se
ini kako je taj incident
predimenzioniran".
"Klubovi moraju da ponesu veu
odgovornost u komunikaciji sa navijaima.
U konkretnom sluaju napada na Lazara
Markovia, mislim da je zatajila redarska
sluba. ini mi se da je taj napad
predimenzioniran i ne bi trebalo da od muve
pravimo medveda. U svakom sluaju,
usledie reakcija, organi FSS rade i ve u
etvrtak bie izreene kazne", rekao je
Karadi novinarima nakon potpisivanja
sporazuma o saradnji sa MUP-om.
Ministar policije Ivica Dai rekao
je da je istraga o napadu na Markovia u
toku i da e uskoro biti reena. "Nadam se
da e uskoro sve biti reeno i da e napadai
na mladog fudbalera Partizana biti
pronaeni. Ono to je vano jeste da
sporazum koji smo danas potpisali predvia
i koordinaciju izmeu redara i policije
prema smernicama UEFA kako bi se
ubudue izbegli ovakvi sluajevi", rekao je
Dai novinarima. On je dodao da je prole
godine u Srbiji na sportskim dogaajima
bilo oko sedam miliona gledalaca, sa
minimalnim incidentima, a da su se sve
scene nasilja deavala pre ili posle toga.
"Neophodno je vreme da zaivi zakon o
spreavanju nasilja, ali moram da kaem da
je kod nas postalo popularno zatraiti
policijsko obezbeenje. Kome god zaprete u
dravi, trai pomo, a to nije ba tako lako
izvesti, s obzirom na broj policajaca. Moram
da kaem da i neki koji imaju obezbeenje
uopte ne pomau, izlaze po splavovima i
kao da im je to postao deo statusnog
simbola. Ako se tako nastavi, uskoro emo
morati da hapsimo one koje titimo", kazao
je on.
Kada je u pitanju "sluaj enova", Dai je
rekao da nema novih informacija o
nalogodavcima incidenta. Na kraju ministar
policije naglasio je da je potrebno da se
napravi velika razlika izmeu navijaa i
huligana.
"Navijakih grupa u Srbiji ima mnogo, ali
nisu sve grupe huliganske. Jedan od dobrih
naina za reavanje prolema je engleski
model i moram da kaem da mi ve imamo
121 osobu kojoj je zabranjeno prisustvo na
sportskim dogaajima", rekao je Dai. Za
19

efikasniji rad, prema Daievim reima,
potrebna je i infrastruktura na stadionima.
"U Engleskoj su na stadionima imali
kancelariju tuioca i policije i svako ko bi
preskoio ogradu i uao na teren, bio
odmah procesuiran.
23.10.2012 Beograd
Navijai osloboeni zbog napada na
Lazara Markovia
Vii sud u Beogradu oslobodio je danas
dvojicu navijaa 'Partizana' Dragutina
Baraa i Milana epu optubi za vreanje
i amaranje fudbalera tog kluba Lazara
Markovia posle prvenstvene utakmice
izmeu Partizana -Slobode Point 10.
marta ove godine.
Oni su osloboeni optube zbog
nedostatka dokaza da su izvrili krivino
delo nasilniko ponaanje na sportskoj
priredbi i javnom skupu.19 |
Vie tuilatvo ima pravo da uloi albu na
ovu presudu Apelacionom sudu u Beogradu.
Bara i epa su optuzeni da su posle
utakmice izmeu Partizana i Slobode u
martu ove godine na atletskoj stazi napali ili
vreali Markovia, navodno znog
nezadodovljstva to je utakmica zavrena
remijem. Tokom suenja Markovi, koji
je oteeni u tom postupku, nije se
pridruio krivinom gonjenju epe i
Baraa.Ostali prvotimci "Partizana"
izjavili da nisu videli incident


POSLEDNJA VEST :
06 avgust 2013
Navija epoviu uzeo kapitensku
traku?!
Posle poraza i eliminacije u treem kolu
kvalifikacija za Ligu ampiona od
bugarskog Ludogoreca navijai Partizana
nisu mogli da sakriju nezadovoljstvo, pa su
se sa tribina nakon poslednjeg sudijskog
zviduka zauli povici "uprava napolje".
Ali, nije sve ostalo samo na tome. Jedan od
voa navijaa crno-belih Milo
Radisavljevi, poznatiji kao Kimi, uspeo je
da preskoi ogradu. Neometano je stigao do
napadaa Marka epovia i skinuo mu
kapitensku traku! Ovaj dogaaj je u
najmanju ruku skandalozan! Pitanje je samo
gde su u tom trenutku bili pripadnici
obezbeenja i policije. ta je sledei potez,
pitamo se, da li amaranje igraa ili neki
drugi vid pritiska?

Proitajtevie:
http://www.sportal.rs/news.php?news=1067
89
Dao sam traku navijaima, nisu je
skinuli; Kimi: Mi smo prijatelji
7 avg, 2013
Napada Partizana Marko epovi rekao je
da mu posle utakmice sa Ludogorecom
navija Milo Radosavljevi Kimi nije
skinuo kapitensku traku, ve da mu ju je on
sam dao.
20

(FOTO: N. Negovanovi) Navija Kimi.
Osetio sam obavezu prema navijaima koji
su cele godine uz nas i predstavljaju naeg
12. igraa. Ono to se desilo prole godine
sa Lazarom Markoviem je totalno druga
dimenzija. Sino se ni u jednom trenutku
nisam osetio ugroenim rekao je epovi
na konferenciji za novinare na stadionu u
Humskoj.
Napada Partizana se neko vreme nalazi na
meti kritika javnosti, jer prua partije ispod
oekivanja.
Teko je igrati kad te od prvog trenutka,
jo od izalska na zagrevanje navijai
kritikuju, znam da sam profesionalac i da bi
trebalo to da istrpim, ali i ja sam iv ovek.
Verujem da e moja vea borbenost na
terenu promeniti stav navijaa poruio je
epovi, dodavi da i dalje postoji ansa da
napusti klub i ode u italijansku Varonu, ali
da e se o tome vie znati u narednim
danima.
On se pred novinarima pojavio u
drutvu Radosavljevia, koji je voa grupe
Alkatraz.
Radosavljevi je rekao da njegov gest nije
bio nasilan, objasnivi da je prijatelj sa
napadaem Partizana i da mediji prave
dramu oko neega to se nije desilo.
On je naveo da je tim inom pokuao da
trgne iz letargije epovia. Incident
sa epoviem dogodio se sino posle
utakmice sa bugarskim Ludogorecom, poto
je Radisavljevi preskoio ogradu i skinuo
kapitensku traku sa ruke napadaa crno-
belih, koji je u 68. minutu uao u igru
umesto Sae Ilia.


Navijake bakljade kao scesnski dekor.
BILTEN SVITAC JE
OTVOREN ZA
SARADNJU. TEKSTOVE
MOETE SLATI NA
ADRESU :

zekando@gmail.com.