Svitac Oktobar 2013.

2013
SVITAC

eljko Lj. Krsti SVITAC, oktobar 2013
1

Urednik: eljko Lj. Krsti
Adresa: Karaoreva 84,
14.ooo Valjevo, Srbija.
Kontakt : zekando@gmail.com
Mob.tel.: 065 300 1996
Fotografije: Katarina Krsti

Sadraj:
AKTUELNO: TUILAKA ISTRAGA
IZ PROLOSTI : SOLUNSKI FRONT
TEMA BROJA :
KVALITATIVNO MOTRENJE
ZNAKOVI I ZNAENJA
DEFINTIVNI VODI KROZ
GOVOR TELA. / DRUZI.

Naslovna strana: Olja Ivanjicki

UVODNIK

Govor neijeg tela ( neverbalna
komunikacija ) je u svakodnevnom ivotu
od velikog znaaja. Naunici su se sloili da
su neverbalni gestovi od veeg znaaja, u
odnosu na verbalne. To su izgleda nabolje
shvatili politiari, koji imaju potrebu da
ubeuju glasako telo, u ispravnost svoje
politike. Oni se tome ue. Ali, mi obini
graani u svakodnevnom ivotu, takoe smo
zaintersovani ta ko misli o nama. Jer da bi
SVITAC - onlajn bilten
oktobar 2013.
broj 2.
Vrhunski prevaranti i profesionalni lopovi su ljudi koji su razvili specijalnu vetinu
nadopunjavanja svojih neverbalnih signala i usmeno izgovorenih lai. Barbara Pizz.
2

ste to saznali, trebalo bi uoiti kako se neko
ponaa prema vama a posle tek ta govori.
Poznati su slatkoreivi ljudi, koji vas mogu ,
reima umoenim u med i uvrediti. Tako
recimo, ako vam neko okrene lea, im vas
ugleda to je pouzdan znak da vas ne
gotivi, ili se ne slae sa vama. Ne treba ,
naravno, u svakoj situaciji biti paranoian.
Ali tu su bitni refleksi. Odnosno ko prvi
ugleda koga. U tome su ene
neprikosnovene. One zbog veih beonjaa ,
imaju naroito dara za neverbalnu
komunikaciju i znake, putem minkanja,
oblaenja...
Ljudi esto ne vode rauna o svojim
pokretima. Odnosno ne vide sebe u svim
situacijama kako izgledaju, koje pokrete
rukama ili prstima ine. U svakodnevnom
ivotu, rukovanje je bitan neverbalni znak.
Nekada se znalo ko prvi prua ruku. Obino
mukarac eni ili starija osoba mlaoj. Ne
biva da mlai, recimo prue prvi ruku
starijem. Sem miroljubivih pruanja ruku,
rukohvat se moe koristiti kao demonstracija
moi. Dakle, ne treba misliti da je svako
rukovanje prijateljsko. Postoji u svetu makar
desetak naina rukovanja , koji su
neprijateljski: kidalica, mrtva riba...
Vani neverabli znakovi su i naini
odevanja. U naem srpskom narodu, postoji
izreka: Odelo ne ini oveka, ali ga ini
ovekom. Ona jasno govori ta znai
oblaenje. Pa i kada oekujemo gosta, mi
mu preko odela dajemo do znanja koliko ga
cenimo. O potrebi da se na posao ide ist,
uredan ne treba ni govoriti. Preko oblaenja
pojedinac alje poruku, o sebi ali i potuje
ustanovu u kojoj radi.
U poslovnom svetu neverbalna
komunikacija je veoma bitna. Kako e neko
izgledati na prvom predstavljanju, takoe.
Oni koji dugo rade u nekoj ustanovi ili
preduzeu, tano znaju gde treba da sednu
na sastancima. Raspored sedenja govori o
odnosima u kolektivu. Kod nas rukovodioci
su napravili svoje fotelje izdignutije. Tako
da kada saradnici sednu oni se i bukvalni
nalaze ispod efa. Oni koji su na sastanku
blizu efa su lojalni, dok oni koji su udaljeni
su u nekom otporu....Takoe neija
kancelarija ili ordinacija je najboljie
ogledalo onoga ko je koristi. Smatra se da
oni koji, recimo dre cvee u svojoj
kancelariji su miroljubiviji i topliji.Oni koji
ne dre cvee u kancelariji, okrenuti su
njima bitnijim stvarima napredovanju u
karijeri. Naravno, postoje kancelarije u
kojima se nema uslova za dranje cvea.
Osim teme broja koja je posveena
NEVERBALNOJ KOMUNIKACIJI, u
oktobarskom SVITCU, smo se bavili
aktuelnom temo u srpskom pravosuu.
Naime od 01. oktobra 2013. u voenju
krivinog postupka, dravni tuioci dobijaju
bitnu ulogu. Naime ukida se dosadanja
praksa u kojoj je istragu vodio istrani
sudija. Od 1.10. to e raditi dravni tuioci.
Pored mnogih novina, nazire sa da e
profesija detektiva dobiti na znaaju.
Iz prolosti izdvajamo godinjicu
SOLUNSKOG FRONTA, koja se u
protekom mesecu u Srbiji, gotovo preutla.
Mladi su, kako belee mediji totalno
poblesavili. Pogotovu u Novom Sadu gde su
se u septembru desila prebijanja dve odrasle
muke sobe od strane opora maloletnika.
Novine se pune senzacijama. Svi pokuavaju
da nau odgovor, ta to mladi hoe da
saopte preko agresivnosti. Svi priaju. Niko
ne pita mlade to se tako ponaaju i ta ele.
Umesto toga razni strunjaci i eksperti se
nadgorvonjavaju, o Gavrilu Principu. U
kontekstu jugoslovenstva, veli profesor
sociologije politike Kulji Todor, Princip je
bio heroj.
Neverbalna komunikacija je bitna i u
psihijatriji. Poznata je scena u kojoj je
majka dola da poseti sina smetenog u
bolnicu zbog leenja. Ona je odglumila da
mu se obradovala, jer mu se lepo nasmejala.
Sin je poverovao u to i stavio joj ruku na
rame. Ona se trgla i sklonila mu ruku .....
3

AKTUELNO:
NOVA TUILAKA ISTRAGA
U svom sudovima za sva krivina dela od
01. oktobra 2013 g. u Srbiji e se
primenjivati novi Zakon o krivinom
postupku- ZKP-u : Advokatske komore se
pripremaju kroz niz svakodnevnih seminara
, za direktno i unakrsno ispitivanje svedoka
na glavnom pretresu. Ujedno i sami advokati
su najglasniji u kritici novog ZKP-a. O tome
u tekstu Odbrani se podmee kukaviije
jaje, ( Politika; 19.09.2013. ) advokat
Alksandar Popovi je podsetio da odbrani
nisu data neka naroita prava u novoj
TUILAKOJ ISTRAZI: - Za sve sve to
nam bude potebno od istrumenata u
postupku moraemo da se borimo.
Odbrani se podmee kukviije jaje i pravi se
privid jednakosti dokaznog oruja. Postavlja
se ak i pitanje naruavanja pretpostavke
nevinosti u istrazi jer je uvedena obaveza
odbrane da pribavlja dokaze javnom
tuilatvu. Tuilac pokree istragu i u
potpunosti raspolae istragom. Protiv
njegove naredbe o pokretanju istrage ne
postoji pravo na albu niti pravo na bilo koji
pravni lek, a za donoenje te naredbe
dovoljne su i indicije. Meutim za podizanje
optunice trai se opravdanja sumnja i tu je
ansa za odbranu, pa je odgovor na
optunicu jedini efikasan lek koji odbrana
moe da upotrebi- rekao je Popovi. On je
takoe u istom tekstu istakao da:
- Temljena promena je u l. 15 ZKP-a u
kojem se navodi da ne postoji vie obaveza
suda da dokae materijalnu istinu, ve je
duan da dokae optunicu. Najvei
kritiari zakona upravo istiu suprotnu tezu,
jer je uvedena i obaveza odbrane da utvruje
injenice koje idu u prilog okrivljenom. Iza
tuioca stoji itava mainerija drave, a iza
okrivljenog je u veini sluajeva samo jedan
branilac.
U Politici od 22. septembra u tekstu:
Istranim sudijama bie omogueno da
budu birani za tuioce, se navodi da je
jedna od specifinosti tuilake istrage je
mogunost posebne istrage koju vodi
odbrana: Osumnjieni i njegov branilac
mogu da prikupljaju dokaze, unajmljuju
detektive, ispituju svedoke ili preuzimaju
predmete ili dokaze od onih koji ih poseduju
i tako, praktino, vode paralelnu istragu s
tuilatvom.
AMERIKA PRAKSA IZ 1933 godine.
U asopisu KRIMINALNA BIBLIOTEKA
iz 1933 u broju 24, u tekstu IZ USPOMENA
JEDNOG GANSTERA , autor Feri Pizani,
navodi situaciju u AMERIKANSKOM
ZATVORU, i na jednom mestu , naovod :
udnovatu pouku iz amerikog sudstva kroz
rei pomonika dravnog tuioca iz 1933 g.
mi nismo u Engleskoj , gde je esto samo
jedan osnov podozrenja moe da povue
kaznu. Ovde, kod nas, dravni tuilac mora
da pokupi apsolutne dokaze, inae je
okrivljenik siguran da e izbei kaznu,
razume se , ako je pri novcu. Pomislite samo
da moram sukcesivno da ubedim tri razne
porote. Prvu koja nareuje izvetaj ili ga
odbacuje; drugu sastavljenu od dvadeset i
etiri lana, koja se izjanjava o optunici, i
najzad , treu, od koje zavisi presuda. Za sve
vreme trajanja tog postupka okrivljenik, ako
poloi kauciju, moe mirno i slobodno da se
kree po svojoj volji. Dok se u Evropi
porota izjanjuje veinom glasova, dotle u
4

Americi osuda mora da bude izreena
jednoglasno. Neka odbrana uspe da potkupi
ili zastrai samo i jednog od 48 porotnika i
cela stvar je dovedena u pitanje da ne kaem
propadanje. Kod nasu su svi aduti u
rukama ubice. ( istakao .K. ) Nae li
samo vetake , koji e pred porotom
konstatovati da je u momentu zloina bio
trenutno lud ( neuraunljiv pr. .K. ) eto ga
napoljnu, na slobodi, pod nosom
unezverenog dravnog tuioca.
Al Kapone
...im je primio krivini poziv Al Kapone je
odmah otiao istranom sudiji. U dravi
Ilinois retko kad da veliki zloinci
izbegavaju dodir i optenje sa sudom. Oni
dobro poznaju nemo zakona, te ga se i ne
plae. Samo se po sebi razume, da je
okrivljenik odmah puten na slobodu, sa
kaucijom od 25.000 dolara. ( vie od milion
dinara). ta je za Kaponea predstavljala ta
triava suma? ( str. 586-587).
Preuzeto iz sveske Kriminalna
biblioteka , br. 24 izale 16. decembra
1933 g. koja je izlazila dva puta meseno.
Urednici: Mih. M. oki i Dragolsav M.
Lazi. Redakcija je bila u Beogradu u
Francuskoj ulici. tampana je u irilici...
GOVOR TELA POLITIARA : Prsti
nai kau da smo moni
ake spojene tako da im se dodiruju
samo vrhovi prstiju predstavljaju pozu
koja se najee naziva piramida i nisu
je izmislili ni srpski, ni svetski politiari,
ali su je, svesni znaenja koje ostavlja u
podsvesti ljudi, oberuke prihvatili kao
deo svog imida. Bojana Leki, novinar i
medijski konsultant, objanjava za Blic
da postoji nekoliko karakteristinih
piramida: visoka, niska, skrivena i
polupiramida.

- Svi ovi polaaji ruku predstavljaju
znake samouverenosti. Neki ih koriste
ne samo zato to ele da iskau
samouverenost ve i zato to se
zauzimanjem takve poze i sami oseaju
sigurnijim u sebe. Meni je za visoku
piramidu najkarakteristiniji Milo
ukanovi kome ta poza najee slui
da nas uveri da je staloen ovek koji
suvereno vlada materijom o kojoj
govori, te zna ta pria - kae Leki.

Ona objanjava da Angela Merkel
samouverenost izraava i u stojeem
stavu u kome esto dri ruke ispred sebe
u niskoj piramidi, to je inae poza
karakteristina za ene, dok Aleksandar
Vui najee zauzima pozu visoke
piramide, ali je ree usmerava na gore,
a ee prema napred.

- To mu svakako pomae da usmeri misli
i da kontrolie karakter koji je mnogo
eksplozivniji, nego to eli da se prikae.
Kada mu je lagodno da saoptava ono
to hoe, bez obzira na to da li je ono to
govori popularno ili upozoravajue, on
najee koristi tzv. polupiramidu koja
je suptilnija indikacija samouverenosti -
objanjava Bojana Leki.

Gorica Avali /autor teksta
objavljen u Blicu-21.09.13.

5

U srpskom narodu i danas je ostala
uvena reenica, kao seanje na pogrom
vojske: KO NE ZNA TA SU MUKE
TEKE TAJ NIJE PREAO ALBANIJU
PEKE. PREIVELI SOLUNSKI
FRONT: LAZI I JAKOVLJEVI
Komparacija knjiga : SRPSKA
TRILOGIJA, Stevana Jakovljevia
i RATNI DNEVNIK: ivojina
Lazia
15. 2013. 07:48
Filozofski fakultet

Mi se kao narod izgleda stidimo svoje
prolosti. A onaj ko se stidi svoje prolosti,
pitanje je kakvu e imati budunost. Danas
15. septembra je jubilej proboja Solunskog
fronta, u kojem je Srpska vojska odigrala
sudbonosnu ulogu. Posle pogroma, prelaska
preko Albanskih gudura i nedoija isti taj
srpski vojnik znao je da se oporavi i da
nastavi dalje. Kako opisuje ivojin Lazi u
knjizi RATNI DNEVNIK srpski vojnik
nije zaboravljao na svoju krsnu slavu. I u
najteim uslovima on je znao skromno da je
obelei. Sigurno najbolju autobiografsku
knjigu o Prvom svetskom ratu, napisao je
Stevan Jakovljevi, pod nazivom: "
SRPSKA TRILOGIJA". On u svojoj knjizi
iznosi autobiografske podatke. Kao
pripadnik artiljerije srpske vojske, bio je u
situaciji da doivi povlaenje ispred jaeg
neprijatelja; da peadincima ne smeju
saoptiti da su ostali bez granata; da su
isekivali pomo saveznika, koja je izostala;
da su se umorni bespotrebno sukobili sa
odmornom bugarskom vojskom... Da su
gladovali i jadovali...

Ono to se zapaao kao glavna stvar u
srpskoj vojsci, jedna je pozitivna a druga
negativna. Prva stvar je humor, to se srpski
vojnik znao naaliti i u najteim situacijama.
Ima jedna scena kada su u povlaenju
preko Albanskih planina, napravili alu sa
popom, kojeg je navodno komandant
pozvao na raport, a on je u to poverovao.
Ono to je negativno, a to je da je Srbin,
makar i sa najniim inom voleo da
komanduje. I to po principu, to je nii in
to je bio gori i suroviji. Takoe Jakovljevi
opisuje bezbroj situacija u ratu, gde je konj
bio bitniji od oveka.
Srpski vojnik

6

Tu je i opis spretnosti i domiljatosti
njegovog posilnog Tase, koji se po dolasku
u Solun snaao tako to se onesvestio pred
Engleskom kancelarijom. Nakon toga on se
okrepio, obukao u englesku vojnu uniformu,
i poeo da preprodaje vojnu opremu-
atore...Zanimljivo je da su oba "solunca"
preivela: ivojin Lazi je dugo iveo u selu
Sankoviu pored Mionice. ak je o njemu
napravljen i dokumentarni film, u kome
on kao starac odlazi peke do Soluna.
Jakovljevi, roeni brat knjievnice Mir
Jam, koja je napisala roman " Ranjeni orao"
po kojem je snimljena televizijska serija, je
bio rektor beogradskog Univerziteta posle II
svetskog rata. Obojica su napisali retka i
vredna svedoenja o dogaaju koji su i
danas tabu tema, kome se ne daje dovoljno
znaaja. itajui Laziev "Ratni dnevnik"
i Stevanovu Trilogiju, moe se zakljuiti da
se u srpskoj vojsci itekako vodilo rauna o
hijerarhiji. Na jednom mestu u romanu
Jakovljevi navodi susret sa crnogorskim
vojnikom, koji se tome posprda, i navodi
kako se on ne bi povinovao komandi. Lazi ,
kao dete sa sela, je bio posluan vojnik , koji
je u ratu bio lak kao perce a brz kao vihor;
on za as otri roditeljima svog stareine i
odnese im novac i stvari. S. Jakovljevi
porekom iz Beograda, kroz celu
svoju Trilogiju provlai vojnu hijerarhiju,
koja se odrala i u najteim uslovima,
prilikom prelaksa preko Albanskih gudura.
On osea i vidi veliku razliku izmeu
oficira, koji su se skupljali oko vatre, sedeli
za stolovima u beogradskim kafanana.
Istovremeno su vojnici leali po olaisanim
podovima. Ono to je sutina vojne doktrine
Jakovljevi navodi u jednom pasusu :
" U vojsci sve ide po upravnoj proporciji;
najveu korist za tvoj podvig dobio je
komandant puka, manju komandant
diviziona a najmanju komandir baterije. A
opet ovaj nije lud da i tu mrvicu deli sa
tobom. ( str. 195) . Jakovljevi kao
obrazovan, lucidno zapaa VOJNIKU
LOGIKU, po kojoj visoki inovi dobijaju
lovorike a oni koji su direktni izvrioci, i oni
koji su napravili neki podvig, dobijaju
grdnju ili kaznu. To je osetio na svojoj koi,
kada je onesposobio nepijateljski top, a
umesto pohvale dobio grdnju. Zanimljiv je i
dogaaj vezan za kralja Petra koji je poto-
poto, hteo da obie i prie obinom vojniku
u rovu. Ali to su mu onemoguili. Kralj je
spominjao saveznike, koji su oigledno
taktizirali.
Politika od 14.09. 2013. na sedmoj strani
dala je kratku Tanjugovu vest o Solunskom
frontu: " Na dananji dan pre 95 godina -14.
septembra 1918 g. - na Solunskom frontu
zapoela je artiljerijska priprema za
ofanzivu i proboj tog fronta, koji je bio
jedan od odluujuih dogaaja za okonanje
Prvog svetskog rata. Rano jutro 14.
spetembra 1918. godine, oko 2000
artiljerijskih cevi oglasilo je poetak napada
saveznikih armija, pri emu je udarni deo
proboja iznela Srpska vojska. Taj
datum prihvaen je kao Dan artiljerije i
Dan meovite artiljerije brigade Vojske
Srbije. Solunski front je probijen 15.
septembra, a rezultat toga je bio kapitualcija
Bugarske, ubrzo Austrougarske a zatim i
Nemake, ime je zavren Prvi svetski rat."
7

Srpski vojnik u rovu na ruku.

Smotra srpske vojske

Predaja raporta

Logor srpske vojske.
Autor slika: DRAGOMIR GLII

8

KVALITATIVNO MOTRENJE LJUDI

'' Kolege ( sociolozi pr. . K. ) nisu znali
niti verovali da intenzivno motrenje manjeg
broja sluajeva moe otkriti vladajue
tendencije i pravilnosti '' upozorila je
davne 1969 g. Vera St. Erlih u svom radu
Socijalne nauke i intuicija ,
objavljenom u asopisu Sociologija
godina XI 1969 br. 3 str. 475-483 , u
kome je, najpre, postavila pitanje: Zato
je kod mnogih naih sociolokih studija
dolo do precenjivanja kvantitativnih
metoda a potcenjivanja tanog motrenja
ljudi'' , a potom zapazila da: '' U mnogim
asopisima koji donose socioloke teme,
stranice se pune brojevima i tabelama'' i da
su '' mnogi radovi pisani u stilu da su
sastavljeni od strunih matematiara i da se
bave matematikim problemima. Kod
mnogih nauenih projekata rezultati ne
ispadaju tako kako bi mogli prema
uloenom trudu i velikim investicionim
fondovima, nego esto ostaju na nivou
''grae'' , koju malo ljudi ita.'' Iz sveg sledi
zakljuak : '' Kod mnogih se radova gotovo
ini da autori dre kvantitativne
konstatacije za jedini znak naune
serioznosti. Tabele sa statistikama , brojevi
i procenti su centralni deo rasprave , a
ostaju kao najopseniji deo. '' Istiui
prednost kvalitativnog naunog istraivanja
V. Erlih navodi : '' Retka su istraivanja
kod kojih se uopte citira ljudska re ,a jo
ree se ubelei izraz lica , geste ,
raspoloenja ispitanika''. Ali svesna
ogranienja u posmatranju ljudi , navodi :
''Razumje se da impresije posmatraa nikada
nisu dovoljne nego se moraju proveriti''. (
vid. V. Erlih, 165 : str. 475-483 ) .
Metodoloku utemeljenost kvalitativnog
istraivanje potencira Slaana uri u
radu '' Kontrola kvaliteta kvantitavnih
istraivanja'', objavljenom u '' Sociolokom
pregledu'' ( vol. XLIV ( 2010 ) , no. 4, str
485-502) , insitirajui na metodolokoj i
interpretativnoj strogosti , koju ine :
autentinost, koherencija, recipronost,
tipinost, reprezentativnost i prodornost
istraivakih namera..(vid. uri , 2010 :
492 ) . Da bi se izbegla subjektivna priroda
nalaza kao i oslanjanje posmatraa na
vlastite formulacije i konstrukcije
relanosti S. uri navodi osnovnu ''
formulu '' koju mora primetiti kvalitativni
istraiva : '' Svi ovi napadi i sumnjienja
primorali su kvalitativne istraivae na
sistematsko jaanje strogosti pristupa , od
definisanja problema i ciljeva istraivanja,
prikupljanje i analize podataka, kao i
interpretacije i izdvajanja o dobijenim
nalazima '' . ( uri, 2010: 487 ) . Autorka
studije :''Izvori za istraivanje krve osvete
na Kosovu i Metohiji , '' Sociologija ''(
Vol. XXXVII, br. 2, april jun 1995 . ) pre
svega istie da se : '' od istraivaa
zahteva sutinski doprinos empirijskom
znanju i/ili unapreenju teorije ''.
A da bi se ovaj bazini zahtev ostvario ,
autorka, istraivaima predlae '' mnotvo
razliitih naina: obezbeujui nove
podatke ili replicirajui prethodne studije u
drugom prostorno vremenskom okviru;
ukljuujui nove segmente ljudi koji ranije
nisu bili ispitivani; prouavanje grupa
kojima nije lako prii
1
, kao i novih
situacija; izvoenjem predrasuda kod ranijih
istraivanja; postavljanje pitanja koja ranije
nisu pokretana ''.. Navodei da je u
literaturi najvie panje poklanja diskusiji
oko uspostavljanja standarda kontrole
kvalitativnog istraivanja, kroz dve
centralne faze istraivanja : prikupljanja i
analize podataka, autorka istie bitan
problem kvalitativnih istraivanja koji se

1
Osuenika populacija po svojoj heterogenosti,
spada u grupu kojoj je teko prii. Jer, nije isto
razgovarati sa osuenim iz pozicije, novinara-
reportera, eljnog senzacije i biti svakodnevno u
kontaktu sa njima , upijajui njihovu agresivnost.
9

svodi : '' na razvijanje jasnih procedura
kontrole koja bi uspeno povezala vidljive
rezultate istraivanja sa relativno
nevidljivom i esto netransparentnom
procedurom prikupljanja i analize podataka
u kvalitativnim projektima'' ( vid. uri ,
2010; 492)
Po meni je ovo veoma bitan problem koji se
odnosi na okolnosti pod kojima se sprovodi
kvalitativno istraivanje. Jer nije isto kada
je istraiva u nekom istrivakom timu koji
ima logistiku podrku svojih kolega i
recimo, instituta koji sprovodi istraivanje.
Ili '' solo'' kvalitativnog istraivaa koji
radi sam. U takvim sluajevima moe se
lako desiti da se istraiva ''izgubi'' u moru
dokumentacije koja mu je na raspolaganju ,
kao i da nije svestan ta su mu sve izvori
podataka , koji su mnogobrojni i lako
dostupni. Zato je bitno da istraiva pre
svega odredi precizno temu koju e
istraivati, recimo nasilnitvo u jednom
zatvoru. Hipoteza da je : neformalni
osueniki sistem u jednom zatvoru glavni
generator nesilnitva u jednom zatvoru bi
trebalo da bude elastina a ne rigidno
postavljena. Jer, u svom istraivanju,
recimo, i ako sam poao od pretpostavke
da je Neformalni osueniki sistem glavni
generator nasilnikog ponaanja u
jednom zatvoru, vremenom kroz
sreivanje grae i pisanje rada , sam
doao da zakljuka da su vei izvori
nasilnita u jednom zatvoru , sistemski
propusti , iz kojih izviru svi patoloki
fenomeni, pa i sam neformalani
osueniki sistem , koji nastaje pod
uticajem klika iz formalnog sistema.
Da nain postavljanja '' okamenjene ''
hipoteze umanjuje ansu plodnog
istraivanja smatra i V. Erlih , koja navodi :
'' Na prvom mestu upitnika ili izloenog
plana za anketu postavljena je esto hipoteza
. Sve to sledi je postavljeno tako da bi
potvrdilo ovu pretpostavku ''. Vrlo bitna
pretpostavka uspenog kvalitativnom
motrenja je pozicija istraivaa. Jer nije
isto ako je istraiva godinama u jednoj
sredini ili je lan istraivakod tima koji
sprovodi u okriru kvantitativnog
istraivanja- ankete za par sati u jednoj
ustanovi , recimo, zatvoru. To je vrlo bitno
da u odreivanju uzorka koji e se ispitivati,
jer obino istraivai sa strane nemaju
odreene ruke u odabiru ipitanika -
osuenika koji e ui u uzorak, ve se esto
deava da se dobijaju '' servirani uzorci'',
koji nemaju reprezentativnost u odnosu na
ukupnu oueniku populaciju. S. uri
navodi da '' kvalitativna istraivanja
najee ukljuuju mali broj ispitanika,'' i
skree panju da '' posebno treba voditi
rauna o glavnoj opasnosti da se u
kvalitativnom istraivanju namerni uzorak
pretvori u prigodni. To se moe desiti kada
se istraiva ogranii na izbor uesnika do
kojih je lake doi i koji su voljni da
uestvuju u istraivanju ili pak bira situacije
, lokacije ili podatke koji su dostupni.( uri
, 2010; 498 )
Ipak, smatam da se upenost
kvalitativnog istraivanja nalazi u
jednostavnosti koja ne bi trebalo da
zapadne u banalnost , ve preko svojevrsne
lakoe u inetrpretaciji , objasni ono to je
pisac hteo da kae. Okvir istraivanja
proistie iz umea samog istraivaa i
njegove pismenosti, adekvatne
dokumantacije, dobrog uvianja, fokusiranja
na glavni problem i '' prodornosti
istraivaivih namera'' , iza koje treba da
stoji autentina emocija i dobre namere. Bez
foliranja i korienja ''vujaklijskih'' stranih
rei. Za kraj navodim minjenja V. Erlih po
pitanju upotrebe strunih argona u
domaoj sociologiji :'' Mnogi su radovi
pisani takvim jezikom, da ih kolege sa
susjednog odsjeka ne mogu lako razumjeti.
Katkad vam se ini da je zavladalo miljenje
da nerazumljiv stil sam po sebi predstavlja
naunu vrednost. Engleske socioloke
rasprave pisane su sve redom uzornom
10

jasnou i jednostavnim jezikom,koji moe
veinom i laik razumeti

NE SLUAJ, UVEK, TA LJUDI
PRIAJU, VA TA RADE I KAKO
SE PONAAJU.
2

Kruka iz sela Lelia.

2
Rot smatra da je : nain na koji se neto radi veoma
dosledna i zato vano, iako zanemareno,
dijagnostiko sredstvo za upoznavanje linosti. Kao
prvog naeg domaeg naunika koji se bavni
proavanjem nemog sporazumevanja navodi
Simu Trajkovia, profesora etnologije na
Filozofskom fakultetu i osnivau Etnografskog
fakulteta u Berogradu. Oslanjajui se na Darvina i
Vunt, gospodin Trajkovi ( 1982-1935) , je razmatrao
ulogu gestova u pozdravljanju i zakletvi. Profesr
Trajkovi u svoj knjizi o nevrbalnoj komunikaciji
koju je objavila SANU , prikazuje kako se bez rei
izraavaju oseanja i oseajnost, kako nepismeni
ljudi u irem krugu stavljaj do znanja svoje namere i
elje. On izlae brojne naine vabljenja i teranje
domaih ivotinja .- (za svilju: pajs coke coke, za
ovce: prrrrr oca, za make: pis; ibe za psa- kera).

Napred je objavio prikaz prvog Svica.

Nikola Rot: ZNAKOVI I ZNAENJA
VERBALNA I NEVERBALNA
KOMUNIKACIJA;
PLATO; 2004; BEOGRAD; str. 230.
11

SIMBOLI, SIGNALI I ZNAKOVI

Profesor Rot navodi da : Najvaniji
simboli koji ljudi koriste pri komuniciranju
jesu rei i kombinacije rei, govora i
pisanog teksta. Druga vrsta znakova su
signali. Oni su izraz nekog unutranjeg
stanja organizma, na primer afektivnog
stanja ili neke intenzivne potrebe, ili su
odraz neke relativno trajne karakteristike
osobe, na primer, neke crte linosti. Signali
se ne proizvode namerno i ne biraju se kao
to je to sluaj sa simbolima. Oni se
spontano javljaju kao nenamerna
menifestacija i nenamerna ekspresija nekog
stanja neke odlike organizma. .Kada se
neko namerno smeje ili podeava izraz lica
da bi kod drugih osoba izazvao utisak kako
je veseo, smeh i izraz lica nisu vie znakovi-
signali nego postaju nosioci poruke, postaju
znakovi simboli. I simboli i signali mogu
biti razliite vrste drai koji slue kao
znakovi. Simboli nisu samo rei. Mogu to
biti i izraz lica i gestovi kad namerno
koristimo da neto saoptimo. Na primer,
na namerni osmeh pri pozdravljanju ima
predstavlja signal u komunikaciji; mi
njime osobi koju pozdravljamo elimo da
pokaemo naklonost. S druge starne, i rei
mogu postati samo signali u komunikaciji i
predstavljaju nenamernu ekspresiju nekog
unutranjeg stanja. Na primer, spontano
izgovorena psovka u ljutnji. ( str. 15) .

NEVERBALNA KOMUNIKACIJA- (
animal symbolicum

Vana vrsta ljudske komunikacije je i
neverbalna komunikacija, komunikaciona
interakcija koja se ne ostvaruje reima, ne
ostvaruje reima, nego koristi neverbalne
znakove. I ona moe imati simboliku
funkciju, ali pre svega njena funkcija je
signalnaVe razne vrste signala pruaju
mnogobrojne informacije o unutranjim
stanjima i linost, a obavetavaju i o
mnogim eljama i oekivanjima osoba koje
emituju signalne znakove i onda kad ne
nameravaju da njima ita sopte. Ipak,
bogatstvo i sloenost ljudske komunikacije
zasnivaju se prvenstveno na veoma
razvijenom korienju simbola.
Komunikacija meu ljudima, za razliku od
komunikacije kod ivotinja, pre svega je
komunikacija simbolima. Bitna je odlika
simbolike komunikacije da se ostvaruje
znakovima koji su prihvaeni nosioci
znaenja, kao sredstva saoptavanja poruka.
.ovek se za razliku od sostalih, ivih
bia moe definisati kao ivo bie koje
koristi simbole kao animal symbolicum (
animal simbolikuim). Kada nije uspena
komunikacija gubi svoju osnovnu funkciju
:
- funkciju prenoenja i razmene
informacija.
- neuspena komunikacija postaje
dodatni izvor sukoba i
dezintegracije ranije uspostavljenih
odnosa.
- neuspena komunikacija oteava
ivot ljudi i funkcionisanje
zajednica u kojima se odvija.st.28

Brojni su primeri koji pokazuju da
socijalna interakcija moe dobiti krajnje
iracionalan i destruktivan tok i svojim
efektima unazaditi uslove ivota pre
svega onih koji u njoj uestvuju a zatim i
ireg okruenja koje na jedan ili drugi
nain zahvata svojom izvitoprenom
dinamikom .( Rot; st. 32) .

ta se ita neverbalnom komunikacijom

Veoma esti neverbalni komunikacioni
znakovi su i promena u izrazu lica i drugi
pokreti, telesni dodir i razlike u odstojanju
pri razgovoru sa drugima, usmeravanje i
zadravanje pogleda. Neverbalne znakove
koji pruaju prisutnima informacije ine i
nain odevanja i ukraavanja, hod i nain
12

pozdravljanja, nain sluanja sagovornika.
..Neverbalni znakovi mogu dopunjavati
sadraj verbalne komunikacije istiui ono
to je reeno ili menjajui smisao onome to
je verbalno saoptenoNeko od
neverbalnih znakova su signali a neki
simboli, a mnogi su neka i jedno i
drugo..Informacije koje se prezentuju putem
neverbalnih sredstava komunikacije su
raznovrsne: o emocionalnom stanju uesnika
u komunikaciji, o njihovim namerama i
oekivanjima, o njihovim uzajamnim
stavovima, o mnogim sadrajima koje je
verbalno teko izraziti ili je to uopte
nemogue.
Bez praenja i razumevanja neverbalne
komunikacije mi ne moemo u potpunosti
razumeti socijalno ponaanje ljudi, smatra
Argajl

PET RAZLOGA KORIENJA
NEVERBALNE KOMUNIKACIJE

Po Argajlu:

1. Koriste ga zbog toga to je
neverbalnim znakovima mogue
izraziti neke pojave koje je u
verbalnim znakovima teko izraziti
ili se na taj nain izraavaju
nepotpunije.
2. Neverbalno izraavanje esto je
snanije sredstvo saoptavanja, jer
jasnije i otrije istie neku odliku
stvari i ljudi, negoli re.
3. Neverbalni znakovi manje su
kontrolisani pa stoga esto otvorenije
govore o osobi koja ih ih
manifestuje. ( eanje po glavi, nosu,
podrigivanje, lupanje, pljuvanje)
4. Neverbalni znakovi esto
omoguavaju da se stavovi ne izraze
tako eksplicitno kao to bi to bilo da
su reima iskazani..
3

3
Dobar nain da pokaemo da se ne slaemo sa
ponaenjem neke osobe prema nama ili sa njenim
5. Neverbalna komunikacija pored
verbalne, predstavlja jo jedan,
dopunski, kanal uzajamnog
informisanja..

VANOST NEVERBALNE
KOMUNIKACIJE

Neverbalna komunikacija je vaan
oblik socijalnog ponaanja..Rot navodi
da je : od znaaja obraanja panje na
neverbalne komunikacione znakove i
njihov neposredan kontakt sa ljudima,
4

takoe u psihoterapiji i vaspitanju, ali i u
svakodnevnom saobraaju sa ljudima.
N.K. se ostvaruje posredstvom
neverbalnih komunikacionih znakova.
..Ali meu strunjacima koji se bave
izuavanjem neverbalne komunikacije
ima izvesnih razlika pri odreivanju
pojma paralingvistikih i pojma
ekstraligvinistikih znakova u koje
spadaju : kineziki i proksemiki
znakovi. ( str. 100-101) .

KINEZIKI I PROKSEMIKI
ZNAKOVI

Svi kineziki zakovi, navodi Rot,
poivaju na pokretanju miia pojedinih
delova tela ili veih ili manjih grupa
miia raznih delova tela istovremeno.
Kao glavne vrste kinezikih znakova
moemo razlikovati : a) pokrete lica ili
facijalnu ekspresiju ukljuujui i
usmeravanje pogleda; b) pokrete
pojedinih delova tela- glave, ruku, nogu
trupa; c) dranje tela u celini ili poloaj

stavovima, je da kada ue u neku prostoriju, mi je
napustimo bez potreba da ita kaemo ili posvaamo.
4
Neverbalna komunikacija je bitna za sve one
profesije u kojima postoje odnosi izmeu klijenata, (
banke, agencije za nekretnine) , pacijeanta ( u
zdravstvu, stomatologiji) aka i studenata ( kole,
fakulteti), osumnjienih, osuenih ( milicija, sudovi,
zatvori ), saobraaju ( vozai, stjuardese . )
13

tela; d) sisteme vie raznih telesnih
pokreta sa odreenom namerom, a koji
se esto nazivaju gestovima.
Proksemike oblike komuniciranja,
komunikacione znakove koji poivaju na
razdaljini i na prostornim odnosima
meu uesnicima u komunikaciji, pre
svega ine:
a) fizika blizina, odnosno udaljenost
meu osobama u komunikacijskoj
interakciji;
b) prostorni raspored uesnika u
komunikaciji
c) teritorijalno ponaanje, a pod kojim
se podrzumevaju dranje i postupci
kojima jedna osoba drugima stavlja
do znanja svoje pravo na odreeni
prostor.

SOCIJALNA OFLAKCIJA - miris

Postoje komunikacioni znakovi koji nisu ni
kineziki ni proksemiki. Rot navodi da su
to : razni oblici telesnog dodira, spoljni
izgled i konzistentan, za pojedince i
pojedinane grupe karakteristian, nain
obavljanja raznih radnji. Razne forme
telesnog dodira kao to su rukovanje,
tapanje po ramenu, milovanje, ali i guranje
od sebe i udaranje nekog sredstva su
kojima se izraavaju razni stupnjevi line
vezanosti i naklonosti kao i odbojnosti i
neprijateljstva. U neverbalne znakove Rot
ukljuuje i : miris koji neko iri oko sebe i
na koje druge osobe reaguju. Kod mnogih
ivotinja miris je veoma vano sredstvo
komuniciranja. Ali od znaaja je i za
ljude, koji ve svojim prirodnim telesnim
mirisom mogu da izazovu razna
reagovanja osoba koje sreu, a esto i
namerno koriste vetae mirise da bi
izazvali odreen utisak i oekivano
ponaanje. Zato to moe da ima
socijalnu ulogu o takvom delovanju
mirisa moe se govoriti kao o socijalnoj
oflakciji. ( Rot; 2005; 103 )

Obrad Gligorijevi iz s. Deguria.

IZGLED POJEDINCA

Rot istie kao veoma vaan i stalno korien
neverbalni komunikacijski znak i izgled
pojedinca: njegov fiziki izgled, nain
odevanja i nain doterivanja. Telesni izgled
u celini, a izgled i crte posebno i onda kada
pojedinac nema nameru da ita saoptava,
predstavlja komunikacioni znak za drugoga.
Ispitivanja potvrdjuju da se osobama
odreenog fizikog izgleda, po pravilu,
pridaju odreene osobine; punije osobe
ocenjuju se kao drutvene i tolerantne;
miiave kao energine i smele; mrave kao
nervozne i nedrutvene. Nainom odevanja,
duinom kose i nainom eljanja, izgledom
koji se daje vlastitom licu (minkanjem kod
ena pr..K. ) mogu se i namerno upuivati
informacije o statusu, grupno pripadnosti,
miljenju o samom sebi, odreenim
stavovima i linim karakteristikama. (Rot;
str. 107) .

14

NAIN HODA I RUKOPIS
5

Gordon Oloprt autor kjnige : Otpor
autoritetu posebnu panju upoznavanja
linosti poklanja njenom hodu i rukopisu.
On smatra da je mogue razlikovati sedam
merljivih odlika hoda : pravilnost, brzinu,
vrstinu, duinu koraka, elastinost,
odreenost pravca i promenljivost. Isti autor
smatra da je rukopis naka vrsta
kristalisanog pokreta kojim se manifestuje
vei broj ekspresivnih i nervni impulsa i
time daje individualno obeleje pokretima
ruku. Poto je za pojedinu osobu trajan i
odreen i mogue ga je detaljno analizirati,
rukopis je podesan za izuavanje osobina
koje se njima manifestuju.

5
U naoj zemlji dva domaa psihologa, starije
generacije su objavila dve knjige u kojima se bave
grafologijom odnosno prouavanjem rukopisa. To su
psiholozi Jovan Krsti iz Beograda i Ratko Tomi
koji je napisao Rukopis pod lupom psihologa. I
jedan i drugi autor daju mnotvo ilustracija i primera.

DEFINITIVNI VODI KROZ GOVOR
TELA, Alan i Barbara Piz, Autori
kjnige : Zato mukarci lau, a ene
plau, Mono & manana, 2005 g.
Beograd, 398 str., prevod Tanja
Milosavljevi.
Knjiga Govor tela se sastoji od devetnaest
oblasti, u kojoj moeno nai vredne
informacije koje se odnose na znaaj
gestova, poloaja ruke, tela. Paljivi italac
e saznati zbog eka ene bolje zapaaju.
Takoe da sve to kaemo nije bitno i da su
verbalni zankovi, daleko bitniji od
varbalnih.
6
U ovoj zanimljivoj knjizi su
prkazani i svi moguu stilovi rukovanja (
recimo tzv. mrtva riba ). Tu s pojanjeni i

6
Do ovog zakljuka je doao i dr. Nikola Rot u
svojoj knjizi : Znakovi i znaenja koja je doivela
nekoliko izdanja.
15

signali rukama, odnosno kaiprsta i cele
ake. Zato ene bolje lau, mig obravma,
ta znai pogled ispod obrava ili pak
pojaano treperenje. Takoe italac moe
saznati zato ene vode glavnu re prilikom
udvaranja. ta znai raspored sedenja, na
sastancima u neformalnim razgovorima,
kako da preuredite kancelariju.
Vrtlo konkretna knjiga o govoru tela ,
pomoi e vam da postanete svesniji i
neverbalnih aluzija i signala i pokazae vam
kako da ih koristite da bi ste efikasnije
komunicirali i dobili reakcije koje elite. (
str. 19.) Svi mi poznajemo nekog ko je u
stanju da, poto je uao u prostoriju punu
ljudi, da precizan opis njihovih meusobnih
odnosa i onoga ta oseaju. ( da prepozna
izmeu kojih lanova grupe postoje topli ili
pak hladni odnosi opa. .K. ) str. 21
Poeci prouavanja neverbalne
komunikacije u akademskom svetu se
vezuju za Darvinovu studiju: Istraivanja
emocija kod oveka i ivotinja, objavljena
1872 g. Albert Meribijan , pionir u govoru
tela 1950 tih, utvrdio je da je ukupan uticaj
poruke 7% vertalnih ( samo rei ) , 38 %
vokalni ( ton glasa, promene tona i ostali
zvuci ) i 55 % neverbalni.
Meribijan je ustanovio da verablna
komponenta razgovora licem u lice iznosi
manje od 35% i da preko 65% komunikacije
se odvija neverbalnim putem. ena moe
da uputi mukarcu ubitaan pogled i tako
mu, bez da otvori usta, saopti vrlo jasnu
poruku.( str. 23 -24 )
Mnogim ljudima je teko da prihvate da su
ljudi, u biolokom pogledu, jo uvek
ivotinje. Pripadamo vrsti primata, koji su
nauili da hodaju na dve noge i imaju
pametan, napredan mozak. ( str. 25 )
Dakle, govor tela je spoljni obrazac
emocionalnog stanja neke osobe. Svaki
gest il pokret moe da predstavlja
dragocen nagovetaj onoga to osoba u
tom trenutku oseaene poseduju
uroenu sposobnost da hvataju i
deifruju neverbalne signale, kao i vrlo
istanan oseaj za sitne detalje. ( str. 25 ) .
Postoje tri pravila za tano tumaenje
pravila:
Pravilo I .
Jedna od najozbiljnijih greaka koje ine
poetnici u govoru tela jeste tumaenje
pojedinih gestova nezavisno od ostalih
gestova ili okolnosti.( eanje po glavi
moe da znai najrazliitij stvari
preznojavanje, nesigurnost, zaboravnost ili
laganje ). Poput bilo kojeg govornika jezika,
govor tela ima svoje rei, renike i
interpunkciju. Svaki gest je kao jedna re, a
jedna re moe da ima vie razliitih
znaenja.
Pravilo II.
Istraivanja pokazuju da neverbalni signali
imaju oko pet puta vei uticaj od verbalnog
kanala te da se dve nepodudarne osobe
pogotovo ako su ene oslanjaju na
neverbalnu poruku i u potpunosti
zenemaruju verbalni sadraj. ( str. 37 ) .
Pravilo III.
Tumaenje gestova u skladu sa kontekstom
u kojem se pojavljuju..

16

Neke pravilnosti:
Dokazani ljudi prekrtaju ruke na grudima.
Gojazni ljudi ne mogu da prekrste noge
Starije ljude je tee proitati nego mlae,
zato to imaju slabiji tonus miia lica . (
Mlaa deca kada lau stavljaju obe ruke na
usta )
Lairanje govora tela na due staze je teko,
ali kao to e docnije biti rei, vano je da
nauimo kako da koristimo pozitivan govor
tela kako bi smo komunicirali sa drugima i
kako da eliminiemo negativan govor tela
koji moe da saoptava pogrenu poruku. (
str. 43 ) .
Tumaenje neverbalnih zanakova i gestova
se veba i ui. :
Dobar teren za tumaenje govora tela je
svugda gde se ljudi sreu i stupaju u
interakcije. ( aerodromi, drutveni skupovi,
urke( str. 43)
Nauivi da tumaite govor tela, ne samo
da postojite svesniji naina na koji drugi
pokuavaju da dominiraju i manipuliu, ve
shvate da i drugi ljudi ine nama to isto , to
je najvanije od svega, uite se da budete
osetljiv na emocije drugih ljudi. ( str. 44)
Dranje ruku u depovima omiljena je
smicalica mukarca koji ne eli da sudeluju
u razgovoru. ( str. 48) .
Vrhunski prevaranti i profesionalni lopovi
su ljudi koji su razvili specijalnu vetinu
nadopunjavanja svojih neverbalnih signala i
usmeno izgovorenih lai. ( str. 49 ).

Imati mo zapaanja znai imati sposobnost
da se uoe protivurenosti izmeu neijih
rei i govora tela. ( str. 27) .
Ruke su najvanije alatke u evoluciji oveka
i izmeu mozga i ruku postoji vie veza
nego izmeu bilo koga druga dva tela. ( str.
46) .
Ako je osoba otvorena, pokazae dlanove,
ali ve i samo pokazivanje dlanova oteava
osobi da izgovori ubedljivu la. To je zato
to postoji direktna veza izmeu gestova i
emocija. Na primer , ako se oseate
ugroenim , vrlo je verovatno da e te da
prekrstite ruke na grudima. ( str. 49 ) .
Dlan pokoravanje
Gest - dlan najvie se modifikovao kroz
vekove i razvili su se dlan podignut uvis,
dlan na srcu i mnoge druge varijacije. Kad je
dlan okrenut nanie, time pokazujete da
imate vlast. Dlan oktrenut direktno nanie bi
je sastavni deo nacistikog pozdrava i
simbol Tiranije u vreme Treeg rajha.
Ispruen kaiprst jedan je od najnaprednijih
gestova koji neko moe da upotrebljava dok
govori, naroito ako udara takt reima
govornika.

U knjizi Definitivni vodi kroz govor tela,
koju smo ve jednim delom prikazali
autori slikovito prikazuju najgore stilove
rukovanja na svetu, a koje mi susreemo:

17

Mrtva riba:

Opaki tip:

Kostololomac:

Hvatanje za prste:

Ukoena ruka:

Holandska poslastica:

18

SIGNALI OIMA
Prilikom direktnog razgovora, mnogo
vremena provodimo posmatrajui lice
osobe, tako da su signali oima
sutinski deo sposobnosti, tumaenja
stava i misli neke osobe. ( Pizz; str.
178 ) Proirene zenice: veliina
zenica narasta onda kada ljudi
posmatraju neto to ih stimulie. Oi
su kljuni signal prilikom udvaranja, a
svrha minkanja oko oiju je njihovo
naglaavanje. Ako ena smatra
mukarca privlanim, zenice e joj se
proiriti dok ga posmatra. Proces je
reciproan..( 180-181) acovanje :
Ljudi su jedini primati koji imaju
beonjae- enski mozak je bolje
opremljen za itanje emocija nego
muki, a jedna od posledica je i to o
ene imaju vee beonjae nego
mukarci. Mig obrvama: je
univerzalan i koriste ga obino
ovekoliki majmuni kao drutveni
pozdrav. Obrve se na deli sekunde
podiu i sputaju, a svrha ovog gesta
je povlaenje panje sa lica, kako bi
mogli da se izmene jasni signali.
Glavno pravilo glasi da mig obrvama
dobacujete iskljuio ljudima koji vam
se dopadju ili onima kojima elite da
se dopadnete...ene, podiu obrve i
kapke, ire oi, ne bi li svom licu dale
detinji izgled, takozvani bejbi fejs.
Ono ima snano dejstvo na mukarce,
u ijem se mozgu oslobaaju hormoni
koji kod njih stimuliu elju da tite i
brane ene. ( javlja se tzv. oev
sindrom pr. .K. ) ene upaju i
crtaju obrve na elu , zato to, barem
podsvesno znaju da se mukarcima to
svia. Pogled ispod obrva: Obaranje
glave i pogled odozdo jeste jo jedan
gest podinjavanja koji se dopada
mukarcima. ( Taj pogled je koristila
princeza Dajana) , zato to ini da oi
izgledaju krupnije, a ene nalik
detetu. To je zato to su deca fiziki
mnogo manja od odraslih i uglavnom
nas gledaju odozdo, to u mukarcima
i u enama pobuuju roditeljsko
oseanje. ( str. 186) Pogled iskosa:
kombinovnje s malice podignutim
obrvama ili osmehom, saoptava
zainteresovanost i esto se koristi kao
signal udvaranja, uglavnom od strane
ena. Ukoliko ide zajedno sa
sputenim obrvama, nabranim elom
ili povijenim uglovima usana,
signalizuje sumnjiv, neprijateljski ili
kritiki stav. ( str. 192-193). Ledi Di:

19

GEOGRAFIJA LICA
Alen i Barbara Pizz razlikuju tri
osnovne vrste pogleda: drutveni
pogled, intiman pogled i moan
pogled.
1. Drutveni pogled : oi
posmatraa nekih 90%
vremena poivaju na trouglastoj
oblasti na licu druge osobe,
smetenoj izmeu oiju i usta.
2. Intimni pogled: kree se preko
oiju i ispod brade, prema
donjim delovima tela osobe.
Prilikom susreta iz blizine, to je
trouglasta oblast izmeu oiju i
grudi, dok se pogled iz daljine
sputa od oiju sve do prepona i
nie. Ovaj pogled koriste svi ,
pa i kaluerice, tvrde suprunici
Pizz. eni iri periferni vid
omoguava da odmeri
mukarca od glave do pete, a da
joj pogled ne pude uhvaen.
Istovremeno, kada to mukarc
radi guta enu pogledom.
3. Moan pogled: ovaj pogled se
ne koristi pri romantinim i
prijaljeskim susretima. Pravo je
zadovoljstvo uputiti ga osobi
koju elite da zaplaite ili koja
nee jednostavno da uuti.
Zamislite da osoba ima tree
oko nasred ela i gledajte u
trouglastu oblast izmeu njena
tri oka. Uticaj koji ovaj pogled
ima na drugu osobu ne moete
da pojmite dok ga ne doivite.

Na koji ste kanal podeeni?

Pokreti oiju osobe mogu da
otkriju nata je usesreen va
um, tako to kazuje:
- Ako se osoba prisea neega
to je videla, njen pogled e
biti usmeren navie;
- Ako se prisea neega to je
ula, gledae u stranu i
prignuti glavu kao da
oslukuje;
- Ukoliko se prisea oseaja
ili emocije, gledae nanie
ili udesno;
- Kad osoba u sebi razgovara
sama sa sobom, gledae
nanlie i ulevo. ( str. 200)

Melrin Monro intimni pogled .
20

Praktini prirunik: GOVOR TELA;
Gordon R. Veinrajt; Alnari& Puna kua;
Beograd; 2001; str. 147 ; Mek povez;
Prevod: Rada Grbi

Knjiga koja se bavi , takoe, neverbalnom
komunikacijom je podeljena na petnaest
oblasti, odnosno najbitnijim sredstvima u
interakcijama sa drugim ljudima. Autor
Veinrajt najpre navodi da je vreme da se
pozabavimo uticajem neverbalnih faktora
u interakciji licem u lice.
On na prvo mesto navodi OI,
smatrajui da je to najsnanije sredstvo
neverbalne komunikacije koju posedujemo.
On navodi da mi uspostavljamo kontakt
oima kada : Traimo informaciju;
Pokazujemo panju i interesovanje; Traimo
i kontroliemo interakciju; Dominiramo,
pretimo i utiemo na druge; Pruamo priliku
za reakciju onih koji sluaju dok govorimo;
Otkrivamo snove.
Veinrajt navodi jednu pravilnost kada je
obaranje pogleda u stranu. On smatra da
postoje dokazi da su oni koji su sklanjali
pogled u levo, studirali umetnost i drutvene
nauke, a ne prirodne nauke, kao da imaju
jaku sposobnost vizuelizacije i jaku matu.
Oni koji odvraaju pogled u desno naginju
ka prirodnim naukama i imaju slabiju
vizuelnu matu.
Namigivanje se takoe koristi za kontrolu
interakcije da bi se ukazalo da neto ne treba
uzimati ozbiljno ili da se izrazi prijateljski
stav prema drugome. Duge, neisprekidane
poglede koriste oni koji ele da dominiraju,
zaplae ili na neki drugi nain utiu na
druge.
Stavovi se esto otkrivaju kroz voljno
pruanje prilike za kontakt oima. Ljudi
koji se dopadaju jedni drugom esto se
uputaju u kontakt oima, za razliku od onih
koji se ne podnose. Agresija, ekstremni
oblik dominacije, moe se signalizirati, kroz
produeni kontakt ( kada se streljaju
oima) . Stid, neprijatnost i tugu obino
karakterie namerni izbegavanje kontakta
oima. I ostale emocije, takoe, ispoljavaju
tipino ponaanje oiju. Kada su ljudi
uzbueni, oi im naginju ka brzim,
skenirajuim pokretima. Kada su uplaeni,
oi im deluju razgoraeno i sleeno, kao da
ne ele da propuste ni najmanji pokret koji
bih mogao jo vie da im priblii opasnost.
Kada su ljuti, oi su im suene, esto lie na
male proreze. Tuga se ispoljava gledanjem
na dole, smanjivanjem kontakta oima, a to
se deava skoro svuda u svetu. ( str. 15 )
21

GOVORITE LICEM
Nije mogue da koristi lice kao pouzdan
pokazatelj bilo ega, i ako je glavna uloga
lica u naem korienju govora tela u
izraavanju emocija, pre svega u izraavanju
stepena jaine te emocije, bez obzira na to
koliko je suptilna. Lice je sledee najmonij
sredstvo kojim nevebalno komuniciramo.
Mnogo toga moemo rei licem. Moemo
da koristimo izraze lica onda kada su rei
nepodesne.
ARTEFAKTI
Doprinose govoru tela. U njih spadaju :
brkovi, brada, naoare, minue i upotreba
minke. Brkovi e esto ukazivati na veu
starost. Brada se moe smatrati znakom
nezavisnog uma koji se odupire pritiscima
za prilagoavanje. Naoare esto doprinose
da se osobama pripisuje vea inteligencija
ond one koju poseduju.
MIKROTRENUTNI IZRAZI LICA
Posmatrai trae razliite emocije na
razliitim delovima lica. Iznanaenje se
pokazuje na elu u oima i na pokretima
usana. Ljutnja se zakljuuje iz slike celog
lica, a ne samo iz obrva i boje tena. Izraz
lica tokom komuninaikacije sae neprekidno
menja. Venlrajt, smatra da treba prepozanti
mikrotrnutne izraze lica. Oni samo traju
deli sekunde, kao to im samo ime kae i
esto ukazuju na prava oseanja. Osoba
moe govoriti da joj je milo to nas vidi i
moda se ak i smei, ali svoj pravi stav
moe otkriti mikrotrenutnim izrazom
gaenja. Takvi izrazi su isuvie kratki , da bi
veina ljudi mogla zapaziti. ( str. 28).
POKRETI GLAVOM
Najoigledniji i najee korien pokret
glavom je klimanje. U skoro celom svetu taj
pokret oznaava slaganje, potvdru ili
odobrenje i stoga moe biti veoma koristan,
kada verbalne jezike razlike oteavaju
komunikaciju.
Namigivanje vam se ini kao jednostavan
pokret oima, ali je takoe i izraz lica, a
poto se glava obino pomeri u jednu stranu
kada namiguje, on je i pokret glavom. Samo
kada se namiguje kriom pokret glavom bie
izostavljen. Ustvari, prisustvo ili odsustvo
pokreta glavom moe biti presudan faktor
pri tumaenju migova. ( str. 33) (
Namigivanje ako je tajno, je znak
solidarnosti upuen onom uesniku koji se
sa nama slae, po pitanju onoga kome je
namenjen, da je govornik neozbiljan ili
dosadan.

Pokreti glavom izravanju , svesnog
ili nesvesnog , stava neke osobe. Kada
je glava visoko i moda malo nagnuta
unzad, to se tumai kao preziran, gord
ili moda ak i agresivan stav. Kada
je glava pognuta, to kazuje na
pokornost, pasivnost ili ak na
depresiju, smatra Majkl Arglaj.

GESTOVI I POKRETI TELA
Pol Ekman i Vols Frizen takoe smatraju da
postoji pet grupa, ali se kategorije razlikuju:
- amblemi ( pokreti koji zamenjuju
rei) .
22

- ilustratori ( pokreti koji prate govor)
- adapteri ( ekanje glave, igranje sa
nekim predmetom burma)
- pokazivai afekta ( pokreti koji
direktnije izraavaju emocije kao
izraz lica)
Isti autori su primetili da odreeni gestovi
prate odreene stavove. Rotirajui pokreti
rukama sa slegnutim ramenima obino
ilustruju nesigurnost i zbunjenost. Drmanje
ake obino prati izraavanje nesposobnosti
da se kontrolie neije ponaanje. Ljudi koji
su aktivni i koriste mnogo neverbalnih
pokreta bivaju ocenjeni kao topli,
neobavezni ,prijatni i energini. Kada su
isti ljudi mirni i prave samo nekoliko
pokreta bie ocenjeni kao lojalni, hladni i
analitini.

PSIHOLOGIJA GESTOVA

Jedna studija je pokazala da veina ena
koje sede skupljenih kolena i stopala
ispruenih nogu imaju linost koja ima
potrebu za urednou i redu Druga studija
je pokazala da zapovedniki nastrojene
osobe imaju menje telesnih pokreta od
antizapovednikihNeki istraivai su
otrkili da kada dvoje ljudi u razgovoru
koriste iste gesove i pokrete telom, oni
zakljue da su slini i da se vie dopadaju
jedno drugome. Takve slinosti mogu da
prue pozadinu za harmonian odnos koji
moe biti i svesno nprimeen.

DRANJE TELA
Oni koji su puni nade, samouvereni ili
dominantni e uglavnom imati uspravnije
dranje od onih depresivnih, stidljivih ili
pokornih. ( str. 55)

Pozitivni stavovi prema drugima su najee
praeni naginajanejem unapred, posebno
kada sedimo. Negativan ili neprijateljski
stavovi su signalizirani naginjanjem unazad.
Negativni stav prema drugoj osobi takoe
se mo iskazati rukama prkrtenim na
grudima. Ako se ruke dre labavo pored
tela, to se obino interpretira kao otvorenost
i pristupanost. A. Mehrabina je otkrio da
ene , kad sede, zauzimaju stav otvorenih
ruku u prisustvizu nekoga ko im se dopada.
Ako su ruke prekrtene na to ukazuje na
ravnodunost ili nedopadanje.

RAZDALJINA I ORIJENTACIJA
Osim kinezike ( studija telesnih pokreta)
jedna od podisciplina neverbalne
komunikacije je proksemika ili nauka o
23

korienju prostora pri komunikaciji.
Aduard Hol je smislio termin proksemika
i definisao je etiri zone korienja
prostora:
1. Intrimna zona, razdaljina od 0 do 50 cm.
tada se ljudi dodiruju il im je lako da se
dodirnu.
2. Lina zona ( od 0,56 m do 1,20 cm ) i tu
su ljudi u stanju da se rukuju ili makar su na
duinu ruku udaljeni jedno od drugog).
3. Drutveno konsultacijska zona i prostire
se od 120 cm. do 3 m. Najee se koristi
pri svakodnevnim susretima drutenog i
poslovnog tipa.
4. Javna zona , prostire se od tri ( 3) metra i
navie.
Albet Mehrabian je otrkrio da kada se ljudi
dopadaju jedno drugom, imaju tendenciju
da se naginju jedno ka drugom. Seksualni
poziv se moe pokazati kroz dranje. ene
mogu da se nagnu napred i da pribiju ruke
blie uz telo, jer to pribija grudi i
produbljuje dekolte. Mukarci, naroito
mlai, obino stoje sa palevima zakaenim
za pojas pantalona ili za depove, sa labavo
stegnutim pesnicama. ( str. 59)
Agresija i pretee ponaanje obino se
sastoji iz progresivno preteranog
ispoljavanja visokog statusa ili
dominantnog ponaanja. ake nee biti
sklopljene pozadi ve e stajati sa strane sa
stiusnutim pesnicama. A elo e trati
unapred oiglednije . ( str. 57)
ZONSKE UDALJENOSTI
1. Intimna zona: izmeu 15 i 45 cm.,
zona koju osoba uva kao njeno
vlasnitvo. U nju smeju da zau
iskljuivo oni koji su vam
emocionalno bliski: roditelji, brtani
drugovi, deca, bliski prijatelji..) U
nau intimnu zonu moe da ue
uljez kjoji je neprijateljski
raspoloen i moda spreman da
napadne. Ima i nehotinih ulazaka u
intimnu zonu, u prolazu na ulici)
2. Lina zona: izmeu 46 cm. I 1,22
cm., Ovo je distanca na kojoj se
druimo na koktel partijama,
kancelarijskim urkama, drutvenim
skupvovima i prijateljskim
okupljanjima.
3. Drutvena zona: izmeu 1,22 cm. I
3,6 cm. ; re je o distanci na kojoj se
drimo od nepoznatih osoba,
majstora u kui ( vodoistlatera,
stolara) . Ova udaljenost je i prema
novom kolegi..
4. Drutvena zona: preko 3, 6 cm.kad
god se nalazimo u veoj grupi ljudi,
ovo je prijatna distanca. ( Piz,
Barbara i Alan; str. 208-209 )

MESTO SEDENJA
Ako su stolovi pravougaoni . Ljud ikoji ele
da razgovaraju sedee direktno nasuprot
jedno drugom ili jedno pored drugog. Ljudi
koji ne ele da razgovaraju sedee ili
dijagonalno preko puta jednoi drugog za
duinu stola, ili jedno preko puta drugog na
elu i na zaelju. ( str. 69 ) . Tabelarni
prikaz:
24

KONTAKT TELOM I DODIRIVANJE

Odnosi se na sluajne dodire, nesvesne i
uinjene bilo kojim delom tele. Dodirivanje
ukazuje na to da je ta akcija namerna, svesna
i uinjena primetno akama. Riard Heding
je stavio razliite vrste dodirivanja u
kategorije:
1. Funkcionalno profesionalna (
kroja sa muterijom, doktor sa
pacijentom )
2. Socijalno pristojni : rukovanje ili
tapanje ruku o ruku.
3. Prijateljsko topli : prijateljsko
tapanje po leima ili zagrljaja oko
ramena.
4. Ljubavno intimni: dodirivanje
obraza voljene osobe ili poljubac
ljubavnika.
5. Seksualno uzbueni : uzajamno
dodirivanje.
Dezmond Moris autog knjige Goli
majmun je uoio dvanaest koraka kroz
koje zapadnjaki parovi prou na put do
svoje seksualne intimnosti:
1. Oi ka telu
2. Oi u oi
3. Glas na glas
4. aka u aci
5. Ruka na ramenu
6. Ruka na struku
7. Usta na usta
8. aka na telu
9. Usta na grudi
10. aka do genitalija
11. Genitaline na ( u ) genitalijama.
POJAVA I GRAA
Veliina i oblika naih tela i nain na koji
to telo pokrivamo.ima znaajan uticaj na
to kako nas ljudi doivljavaju i koliko nam
panje posveuju.
Odea, poto se njome moe manipulisati,
postaje vaan element nain na koji
kominuciramo. Na izbor odee ( u naem
narodu se kae : Odelo ne ini oveka ali ga
ini ovekom ) govori drugioma ko smo, ili
ima bar govori o tome kako sebe vidimo.
Istie nau jedinstvenost, ili ako nosimo
uniformu, anu slinost drugima. Pokazuje
im kako gledamo na svoju linost.
Intorovertniji ljudi biraju mirnije i nejasnije
boje, a oni otvoreniji svetlije, pa ak i
kontrasne boje.
25

Oblici tela se najee dele na 1.
ektomorfne ( mrave i koate ) , 2.
mezomorfne ( miiave) i 3. endomorfne (
debele) . Majk Arglaj tvrdi da ljudi esto
smatraju prve ( mirnim i nepetim) druge:
nezavisnim avanturistima i tree : toplim,
pristupanim i zavisnim. ( str. 93 )
MUKARCI I ENE
ene obino imaju ire kukove, to je
prirodno za njihovu ulogu majki. Imaju
tanke strukove i debele butine. Pupkovi su
im dublji a stomaci dui. Grudi obino tre.
Imaju oblije zadnjice i vie njiu kukovima,
kada hodaju. enama ne raste brada.
Mukarci su ee vii i tei od ena. Jai su
i mogu da podignu vei teret. Imaju due
noge i vea stopala u odnosu na ostatak tela.
Bre tre, bolji su bacai i bolje tre na duge
staze. Imaju ira ramena i due ruke, ire
grudi, plua i srce, jae lobanje i vilice. Oni
takoe imaju dublje glasove, kosmatiji su(
esto oelave u srednjim godinama) i imaju
sklonost ka putanju stomaka.

Vremenska prognoza nakon Kamenka.
TAJMING I SINHRONIZACIJA
Vreme moe biti mono sredstvo neverbalne
komunikcije. Ovaj aspekt govora tela
obuhvaen je terminom kronemika, tj.
Studija o korienju vremena. . Mi moemo
poboljati komunikaciju meu ljudima kroz
poboljanje naina na koji upravljamo
svojim vremenom. Pridajemo veliku
vanost tanosti i pridravanju unapred
odreenog rasporeda. To je jedan od razloga
zbog koga se ostavljanje ljudi da ekaju (
obino pred neijom, kancelarijom ,
alterom, ordinacijom pr. .K. ) smatra
izuzetno neprijatnim inom.
7

Tampo naeg delovanja govori ljudima
mnogo o nama. Jedan jednostavan nain da
impresionirate druge je da delujete da ste

7
U naoj kulturi to je uobiajeno mesto u
demonstraciji moi. Tako da se pripadnicima viih
slojeva i ljudima koji imaju mo i uticaj daje na
znaaj tak oto se primaju preko reda. Obino ekaju
pripadnici niih slojeva i oni koji nemaju mo.
alosno je to se deava da se iza vrata vode obini
razgovoriOni koji namerno zadravaju klijente
ispred svojih vrata, od kancelarija ili ordinacija
smatraju da na taj nain diu sebi rejting. I da e ih
ljudi zbog toga vie potovati. Na alost u naoj
kulturi je esto taj sluaj.. Pogotovu ako se stranke
primaju , one smatraju da su superiornije a ne da je to
do onoga koji dozvoljava da mu ue u svoju
kancelariju.
26

stalno preoptereeni mnogim sastancima i
poslovima.
8
Brz ritam se na zapadu mnogo
vie ceni odd sporog. Spor ritam smatramo
lenjou, iako takvi ljudi moda u stvari
postiu vie nego oni koji stalno jurcaju, a
nigde ne stignu.
9

BIORITMOVI
Naa ponaanja kontroliu tri stalna ciklusa :
1. Fiziki ciklus koji traje 23 dana, u
kome energija i izdrljivost skau do
vrhunca a onda opadaju.
2. Ciklus osetljivosti 28 dana.
Gde variraju emocije i raspoloenja.
3. Intelektualni ciklus 33 dana, gde se
menjaju budnost i mentalne
sposobnnosti.
UPADANJE U RE
Ako elite da upadnete u razgovor, pomoi
e ako ste osoba visokog statusa. Podsvesno
se povlaimo pred onim koje smatramo
postavljenim vie na lestvici socijalne ili
organizacione hijerarhije od nas samih.

8
Manipulatori, najee rukovodioci svoje poslove
izdiu na kub, kako bi opravdali svoje ne male plate.
U tu svrhu oni manipuliu terminologijom, tako da
obine razgovore nazivaju sastanke. A same sastanke
na kojima vode monologe, bez potrebe odugovlae,
kako bi se prialo kaoliko je sastanak trajao, bez
efekta.
9
U nekim situacijama sporost moe da bude
temeljnost, dok brzina povrnost. Meutim u naim
uslovima stvorila se jedna filozofija nerada, koja je
metastazirala po naim institicijama. Naime, nai
ljhudi su nauili da se bave nebitnim stvarima
zamajavajui jedne druge. Onaj koji pokua da
nametne bri tmpo rada biva eliminisan, najpre do
predpostavljenog ( koji ne moe da ga kontrolie) ali
i od samih kolega zbog brzine.
Gordon Veinrajt smatra da e i najponizniji
biti sasluan:
- ako elimo neto da kaemo ,
moemo da jednostavno prekinemo
druge.
- Govorenje neto glasnije od opteg
tona razgovora esto moe da nam
obezbedi panju dovoljno dugo.
Vano je da ne povisite ton previe.
- Trostruko klimanje glavom nije
signal panje. On pokazuje da mi
elimo da govorimo.
- Da bi spreili da vas neko prekida ,
moete podii glas.
10

PARALINGISTIKA
One se odnose na proporciju utiska koju
ostavlja poruka pri susretu licem u lice, a
stoje umesto izraza lica, neverbalnih
aspekata govora i samog govora.
Prouavanje odnosa neverbalnih i verbalnih
znakova naziva se paralingistikom.
Neverbalni aspekti govora ukljuuju mnoge
elemente. Kada procenjujemo kako da
interpretiramo ove spekte, uzimamo u obzir
jainu zvuka,ton, visinu tona, kvalitet glasa,
brzinu govora, akcenat i naglaavanje.
Takoe na nas utiu, kao to emo videti u
nastavku ovog poglavlja , i priroda i broj
greaka u govoru. ( str. 109 )

10
Veinrajt nije uzeo u obzir varijantu, kada se
pojedinac svesno iskljuuje iz komunikacije i
nedozvoljava da bilo ta kae. Igra iskljuivanja, se
postie tako to nakon prgog govornika, sledi njegov
ljubimac sa logoreinim nastupom. Iskljuivanje
nekog iz zajedinke komunikacije se postie tako to
se onome koji govori, okrenu lea i pone pria sa
drugom osobom. Na taj nain se obino prekidaju
kakljive teme.
27

Politiari vode rauna o rukovanju.

POLITIKI GOVOR TELA
Jedan od prednosti demokratije je da se
politiari esto pojavljuju u medijima.
Njihovo esto pojavljivanje na televiziji je
od najveeg uinku govora tela. Usedeem
poloaju, svi se politiari trude dase naginju
unapred. To ukazuje na njihovu elju da
saruju sa sluaocem i diskutuju. Obino
koriste vie kontakata oima, dok govore
vie nego to je normalno. ( pr. eda
Jovanovi , Ivica Dai pr. .K. )
Pokuavaju da imaju poslednju re u
intervijuima, jer su svesni i verbalnog i
neverbalnog efekta ukoliko to postignu.
Politiari se veoma trude da sakriju svoje
pokuaje da prevare ljude. Oni moraju da
varaju ljude, ne zato to su sutinski manje
iskreni i poteni od veine nas, ve zbog
toga to moraju da predstve politiku koja je
dovoljno razliita od one koju nude njegovi
protivnici.( str. 113-114) .

Kula od knjiga u Pragu.
Duri Mihailo, SOCIOLOGIJA
MAKSA VEBERA; Socioloka
hrestomatija; Naprijed, Zagreb;
1987; str. 442; tvrd povez .
SVOJSTVA BIROKRTIJE
Trajna birokratska vlast sa tano
utvrenim nadlenostima nije pravilo ve
izuzetak. Tako je bilo ak i u onim
prostranim polikim tvorevinama kakve su
postojale na starom Istoku, u germanskim i
mongolskim osvajakim carstvima, a i u
mnogim feudalnim dravama. U svim ovim
sluajevima najvanije mesto je preduzimao
vladalac uz pomo svojih linih poverenika,
prijtelja ili dvorskih slugu ija ovlaenja
nisu bila tano utvrena: Maks Veber , (
M. Djuri; str. 374)
inovnici obavljaju slubene dunosti na
osnovu pravila koja su manje ili vie
postojana i iscrpna i mogu se nauiti .
Poznavanje ovih pravila predstavlja posebnu
vetinu kojom inovnici raspolau. Ona
obuhvata pravnu nauku, nauku o upravi i
nauku o privrednom poslovanju. ( M.
Djuri; tr. 376 )
28

Vezanost moderne birokratije za pravila
duboko se koreni u njenoj prirodi. Moderna
nauna teorija, na primer tvrdi zakonsko
ovlaenje koje ima neki organ da regulie
odreenu oblast drutvenog ivota ne daje
ovom pravo da to ini od sluaja do sluaja,
ve samo na apstraktan nain. To je sasvim
suprotno praksi koja vlada u patrimonizmu,
po kojoj se svi drutveni odnosi, ukoliko
nisu osveteni tradicijom, reguliu
pomou individualnih privilegija i darova
milosti. (M. Djuri; str. 376 )
POLOAJ INOVNIKA
Posledice koje iz toga proistiu za unutranji
i spoljanji poloaj inovnika bile bi ove:
I . Sluba je poziv. To se ogleda najpre u
tome to zahteva sticanje propisanog
obrazovanja, a to za due vreme angauje
sve radne aktivnosti i to je propisan ispit
preduslov za nametenje. Zatim u tome to
poloaj inovnika ima karkter dunosti, a to
utie na unutranju strukturu...Pravno i
fiziki, smatra se da vrenje odreene slube
nije izvor koji se moe iskorisiti za sticanje
rente ili nekih sporednih prihoda, kao to je
to bilo obino u srednjem veku, a esto
gotovo sve do naih dana, niti uobiajena
razmena usluga za novanu naknadu, kao u
sluaju ugovora o radu. Suprotno tome,
smatra se da stupanje u slube znai
preuzimanje specifine obaveze na vernost
slubi u zamenu za obezbeenje
egzistenicije. (M. Djuri; str. 377)
2. ist tip birokrartskog inovnika j
neimenovan od jedne vie instance. Jedan
inovnik koji je izabran od onih kojima
treba da upravlja nije vie isto birokratska
figura. Razume se, to to izbor formalno
postoji jo uvek ne znai da se iza izbora ne
krije naimenovanje u okviru drave, naroito
naimenovanje od strrane efa stranke. Da li
je tako ili drugaije ne zavisi samo od
pravnih propisa, ve od naina
funkcionisanja stranakog mehanizma.
IZABRANI NAIMENOVANI
...Odreivanje inovnika putem izbora u
kome uestvuju podvlaeni, ublaava
strogost hijerehijske podreenosti. U naelu,
inovnik koji je naimenovan putem izbora
ima izvesnu samostalnost prema inovniku
koji mu je pretpostavljen. Jer on ne izvodi
svoj poloaj odozgo ve odozdo, ili ne
bar od organa koj u hijerehiji slube stoji
iznad njega, ve od ljudi monih u stranci
koji odredjuju njegovu dalju karijeru.
Njegova kartijera ne zavisi ( ili bar ne
prvenstveno) od njegovog pretpostavljenog
u slubi. isto tehniki gledano, inovnik
koji nije izabran, ve je naimenovan,
obino posluje tanije, jer pod istim
ostalim uslovima mnogo je verovatnije da
e na njegovu karijeru uticati isto
struna svojstva i razmatranje. ( istako
.K. ) Kao laici podvlaeni mogu doznati
koliko je neki kandidat struno kvalifikovan
za slubu tek na osnovu steenog iskustva..(
M. Djuri; str. 379).
4. Poloaj inovnika je obino doivotan,
bar u javnim i njima slinim
birokratskim strukturama, ali u sve veoj
meri i u ostalim. Doivotni poloaj
predpostavljenih se kao faktiko pravilo ak
i onde gde postoji otkaz ili periodino
ponovno naimenovanje..Onde gde su
uvedene garantije protiv samovolje i
otputanja ili prmetaja inovnika njihov
zadatak se sastoji samo u ovom: da
29

obezbede strogo vrenje odreenih
slubenih dunosti, bez ikakvih linih
obzira. Stoga u okviru birokratije, mera
pravno zajednike nezavisnosti nije uvek
izvor poveanog drutvenog ugleda
inovnika iji je poloaj na taj nain
zatien.. (M. Djuri; 381) ...prosean
inovnik tei za tim da uspostavi inovniko
pravo koje bi obezbedilo njegov materijalni
poloaj u starosti i povealo garantije protiv
samovoljnog otputanje iz slube..Ali ova
tenja ima svoje granice. Kad bi se pravo na
slubu jako razvilo, to bi oteavalo
postavljanje inovnika prema kriterijumu
tehnike efikasnosti i smanjilo bi izglede
onih koji ekaju mesto u slubi.
Usled toga, a i zahvaljujui tom to se
zavisnost od sebi ravnih predpostavlja
zavisnost od niih drutvenih slojeva,
inovnicima ne pada teko to to zavise od
onih koji su iznad njih. (M. Djuri; str. 382)
Marioneta kao neija politika figura....
4. inovnik redovno prima novanu nadoknadu
u obliku tano utvrene plate i starosno
obezbeenje u obliku penzije. U naelu, plate se
ne odmerava prema uinsku kao nadnica, ve u
skladu sa stalekim poloajem, to jest prema
vrsti funkcije ( rang) , a moda i prema duini
radnog vremena. Zbog relativno vee sigurnosti
inovnikih plata, kao i zbog nagrade u obliku
drutvenog ugleda, sluba je vrlo traena stvar u
zemljama u kojima vie nema izgleda za
kolonijalni oblik privreivanja. Ovakvo stanje
doputa da su u tim zemljama inovnicima
odmeravaju relativno vrlo niske plate. ( M.
Djuri; str. 382.)
5. U skladu s hijerarhijskim poretkom organa,
inovniku tee karijera, poev od niih, manje
vanih i manje plaenih mesta ka sve viim.
Prosena inovnik prirodno eli da da se to je
mogue vie mehaniki utvrde uslovi
napredovanja, ako ne u slubama, ono bar u
iznosima plate. I to po godinama provedenim u
slubi i s obzirom n uspeh postignut na strunom
ispitu, ukoliko je razvijen sistem strunih ispita
za inovnike. Ovo poslednje je karakteristino
za inovnike i moe da bude od trajnog uticaja
na njegovu karijeru. U vezi s tenjom za jaanje
prava na slubu, za sve otrijim stalekim
odvajanjima i sve boljim ekonoskim
obezbeenjem inovnika, ovaj razvitak vodi
tome da se sluba poinje da shvata kao izvor
prihoda ( sinekura ) za one koji su
kvalifikovani i na osnovu diplome o stepenu
obrazovanja. To to je neophodno uzeti u obzir i
ote i line i intekelektualne kvalifikacije
nezavisno od isto sporednih dokaza o strunom
obrazovanju dovelo je do toga da se najvie
politike slube, naroito poloaj ministra u
naelu popunjava bez obzira na diplome. ( M.
Djuri; str: 383) .

30

Desanka Maksimovi
Strepnja
Duko Trifunovi
IMA NEKA TAJNA VEZA

31

KAKO SE PRAVE LUDACI
26. 2013. 20:07
Filozofski fakultet

" Klod levi Stros u svom delu Tuni
tropi ( 1955) , napravio je razliku izmeu
drutva koje prodiru ljude -
tzv. ANTROPOFAGINA DRUTVA i
drutva koja povraaju ljude -
ANTROPOEMINA DRUTVA, U KOJE
JE SVRSTAO moderno drutvo , KOJE ODBACUJE
OD SEBE SVAKOG , KOGA NE MOE NATERATI
DA PRIHVATNINAMETNUTA SVOJEVRSNA
PRAVILA IGRE. POJEDINAC KOGA JE PORODICA
POVRATILA , PRODERALA JE BOLNICA,
PROVARILA GA I METABOLIZIRALA, TAKO DA JE
PRESTAO BITI ODREENA OSOBA,
navodi DEJVID KUPER u svojoj
knjizi PSIHIJATRIJAI ANTIPSIHIJATRIJA, (
Naprijed; ; Biblioteka psiha; Zagreb; 1987.
u kojoj pored ostalog navodi kako se u
jednom drutvu stvara neprijatelj radi
homeostaze:" Naravno da taj proces,
pomou koga se eli nekog reiti, porie i to
uglavnom putem dokazivanja neke prirodne
zloetosti ili ludosti dotine osobe.
Poricanje koje se javlja I u porodici I U
IREM DRUTVU je najsterilniji ,
najvrdaviji, a ipak sveproimajui oblik
drutvene neloginosti: to je negacija
negacije. Tok procesa je sledei. : NA
POETKU POSTOJI NEGATIVN IN, IN POMODU
KOGA DRUGI VRE INVALIDACIJU NEKE OSOBE.
TO UKLJUUJE OZNAAVANJE PUTEM
DIJAGNOZE, PROLAZNU OSUDU I FIZIKO
ODVAJANJE OSOBE IZ NJENE DRUTVENE
SREDINE. ISTOVREMENO, TAJ SE NEGATIVNI IN
NA RAZNE NAINE PORIE. DRI SE DA JE SAMA
OSOBA OD SEBE NAPRAVILA INVALIDA ILI DA JE
DO INVALIDACIJE DOLO ZBOG NJENE
PRIRODNE SLABOSTI I ZBOG BOLESNOG
PROCESA. DRUGI S TIM NEMAJU PUNO VEZE.
POMODU TE DVOSTRUKE NEGACIJE DRUTVO (
RADNA SREDINA) SKRIVA OD SEBE SVOJU
VLASTITU PRAKSU. LJUDI SE DEFINIU KAO
"DOBRI" I " ZDRAVI" JER DRUGE DEFINIU KAO
"LUDE" I "LOE". izbacujudi "LUDE" I " LOE" iz
grupe , laudi o lai , odravaju sigurnu i
ugodnu HOMEOSTAZU.Izdvojena rtvena
jagnjad, esto u tajnom sporazumu s tim
procesom, da je uzimanje uloge ludog ili loeg
jedini nain da se osedaju potpuni i da imaju
neki odreeni identitet. Dejvid Kuper navodi
primer mladog studenta kojeg su rodiltelji
smestili u Psihijatrijsku ustanovu jer je
napravio " strane " prestupe: a) razbio
oljicu za aj; b) lupio ulaznim vratima, c)
jedanput namerno stao nogom na travnjak u
vrtu... Kuper objanjava da je re
o receptoru, odnosno da je on bio
pripremljen da zbog loih odnosa njegovih
32

roditelja on postane deurni krivac. Tako je
slino i u radnim sredinama, pogotovu gde
su zatvoreni i napeti sistemi. DA BI SE TI
SISTEMI OSLOBODILI SVOJE NAPETOSTI, NJIMA
JE POTREBAN GROMOBRAN - DEURNI KRIVAC-

PREKO KOGA DE SE ISPRAZNITI. TO OBINO
POSTAJE POJEDINAC...NA KRAJU DA KAEM I
SLEDEDE. KOD NAS SE ESTO GOVORI KAKO
SMO PROPALI U SVEMU. JA SE NE SLAEM.
SMATRAM DA JE NAE DRUTVO USAVRILO
JEDNU POSEBNU DISCIPLINU, A TO JE KAKO SE
MOE ISKORISTITI POJEDINAC OD STRANE
SISTEMA, ODNOSNO POJEDINACA KOJI SU
NAPREDOVALI U TOM SISTEMU. KADA SE
ISKORISTI ON SE POSLE ODBACI. PRIAO SAM
SA SELJACIMA U VALJEVSKOM KRAJU O
RADNOM VEKU JEDOG PROSENOG VOLA.
KAU DA JEDAN VO MOE DA VUE TERET I DA
RADI 10 DO 12 GODIN. POSLE TOGA IDE U
MESARU. KOD NAS SE OVEK ISKORISTI I POSLE
SE PROGLASI LUDIM DA BI SE UKLONIO...I TO
KADA JE NA VRHUNCU SVOJIH RADNIH I
KREATIVNIH SPOSOBNOSI NA POSLU.

RASKOL U ISLAMU
DRUZI
Druzi su se u 12. stoljeu
odvojili od ismaili siita, poeli
su sa vjerovanjem da se Alah
manifestira u odreenom kalifu
(vidi dolje). Druzi dolazi od
imena Darazija, iranskog
mistika. Sami sebe zovu
Movahidun.

Oni vjeruju da je fatmadski shiitski
kalif Hakim utjelovljenje Alaha na
zemlji, ponekad mu se mole i ak
ga zovu moj gospode. Isto tako
smatraju Jitra, Mojsijevog svekra,
najbitnijim prorokom. Najbitniji
voa im je Hamza ibn Ali (iz 11
stoljea); on je proglasio Hakimovo
boanstvo i za sebe rekao da ima
kozmikiintelekt.

Kod Druza je zabranjeno pricati o
vjeri outsiderima (zbog straha od
proganjanja, slino kao i kod
Alawita). Dijele se na akil, ili
upuene i dzuhal, ili neznalice.
Vecina druza ne zna bit svoje
religije. Druza ima dosta u
Libanonu (bili su jedna od strana u
graanskom ratu, voa im je bio
Walid Jumbalat), Siriji i na sjeveru
Izraela. U Izraelu su vrlo odani
dravi, gotovo fanatino slue u
vojsci, dok su sirijski Druzi veliki
neprijatelji Izraela. U Libanonu
vode svoju politiku.
33

Iz religijskog leksikona:

Druzi (arap. ad-Duruz), religijsko-
etnika zajednica nastala na
Blistom istoku poetkom XI. st. iz
Ismailitskog ijizma. Utemeljili su
je Muhamed ibn-Ismail ad-Darazi
(po kojem je dobila ime) i Hamza
ibn Ali, koji je razradio njen nauk.
Sekta je nastala u Egiptu za estog
kalifa Hakima, koji je sunitima htio
nametnuti ismailitsko uenje. Poto
su ih u Egiptu progonili suniti, Drzi
su se 1117. iselili u Siriju (gorje
Libanon i Antilibnon. Od te godine
poinje druska era. Sebe nazivaju
ispovjedateljima Boje jednote.

Druski nauk temelji se na
ismailitskom uenju (monoteizam,
mesijanizam, neki elementi
preuzeti su iz gnosticizma i
neoplatonizma). K tomu Druzi
vjeruju u inkarnaciju i
metempsihozu. Po druskom uenju
fatimidski kalif Hakim posljednje je
i glavno boansko utjelovljenje
(maqam). Hakim je utjelovljenje
Prajednog, a Hmza ibn Ali
kozmikog uma to ga je proizvelo
Prajedno. Iz kozmikog uma slijedi
ostalih pet poela utjelovljenih u
pet osoba. Tako su Hakim i Hamza
zamijenili Alija i Ismaila iz
ismailitskog uenja.

Druska zajednica zatvorenog je,
inicijacijskog i ezoterinog tipa.
Zbog estih progona sluili su se
prikrivanjem (taqiyya) svojih
vjesrkih obiljeja. Zajednica se se
dijeli na upuene ('uqqal) i
neupuene (guhhal), koji nakon
inicijacije ulaze meu upuene i
prakticiraju strog vjerski ivot
(monogamija, suzdravanje od
alkohola i puienja). Zajednica je
ureena strogo patrijahalno.
Izmeu upuenih biraju se ejhovi
(glavari), a predvodi ih reis
(hrhovni glavar). Danas ih ima oko
700.000, od ega je vie od
polovice u Siriji (Gabal ad-Duruzu,
nekadanji Hauran), znatna
skupina u Libanonu te manjine u
Izraelu i Jordanu. Malik Tintilini

Kutija suvenir kojeg prave Druzi.

Svitac Oktobar 2013.

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Svitac Oktobar 2013.

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

2013

You might also like