PRVI KOLOKVIJUM

Tarife i tarifni sistem za obracun i prodaju elektricne energije:

-Tarifni sistem propisuje obracunske elemente za utvrdjivanje novcane vrijednost isporucene elektricne
energije i za svaku kategoriju potrosnje propisuje tarfne stavove za potrosnju elektricne energije. Pod
tarifnim sistemom ppodrazumjeva se skup principa, pravila i propisa na osnovu koji se vrsi obracun prodaje i
kupovine izmedju elektroprivrede (proizvodnja, distribucija, potrosnja) i potrosaca.
-Elementi koji se koriste za utvrdjivanje novcanog iznosa koji se placa za utrosenu elektricnu energiju vrsi se
na osnovu: -obracunske snage; -preuzete aktivne energije; -preuzete reaktivne energije; -ponasanje potrosaca
u pogledu vremenskog trenutka preuzimanja elektricne energije;
-U sklopu tarifnog sistema mogu se uvesti razliciti tarifni stavovi za potrosnju elektricne energije koja se ima
u razlicitim periodima dana. Oni se uvode zbog cinjenice da za vrijeme nizih potrosnji mogu da se koriste
efikasniji odnosno jeftiniji izvori za proizvodnju elektricne energije, pa na taj nacin, uvodjenjem jeftine tarife
elektroprivreda pokusava da stimulise potrosace da sto vise energije koriste u sto povoljnijem trenutku (po
elektroprivredu).
Zastita od prekomjernih struja na niskom naponu:
-Prekomjerna struja je svaka struja koja prekoracuje nazivnu vrijednost trajno dozvoljene struje. Dvije vrste
prekomjernih struja su: -struja preopterecenja (nastaje u strujnom kolu bez prisustva kvara); -struja kratkog
spoja (potice od kvara);
Zastita od prekomjernih struja (prekostrujna zastita), podjeljena je u tri kategorije: -zastita od preopterecenja;
-zastita od kratkog spoja; -zastita od porasta temperature;
Zastita od preopterecenja: -Preopterecenje nastaje pri povecanim radnim strujama duzeg trajanja ili ako je
oprema pogresno dimenzionisana. Zadatak zastite je da dozvoli protok struje preopterecenja u odredjenom
vremenskom intervalu ali i da istu prekine ukoliko se to vrijeme premasi.
Zastita od posljedica kratkog spoja: -Struje kratkog spoja imaju velike vrijednosti. Naprezanja izazvana
tim stujama su termicke i mehanicke prirode. Kako su ove struje opasne, zadatak zastite od ovih struja je da
ih prekine u najkracem mogucem periodu (reda milisekundi).
Zastita od porasta temperature: -Ova zastita djeluje direktno prilikom porasta temperature pomocu
termostata i propadnog sklopnog uredjaja. Ukoliko temperatura predje dozvoljenu, ova zastita odreaguje.
-Prekostrujnu zastitu cini niz uredjaja povezanih u jednu cjelinu, koji se mogu podjeliti u tri grupe: -
osiguraci; -prekidaci; -sklopke sa pomocnim relejima;
Niskonaponski topljivi osiguraci:
-Osnovne nazivne karakteristike topivih osiguraca su: -nazivni napon; -nazivna struja topljivog umetka; -
karakteristika vrijeme-struja; -nazivna moc prekidanja topljivog umetka;
-U vezi sa djelovanjem topljivog umetka ovog osiguraca definisu se konvekcionalno vrijeme i
konvekcionalna struja. Imamo konvekcionalnu struju netopljenja Inf utvrdjena vrijednost struje koju
topljivi umetak moze da podnese tokom konvekcionalnog vremena bez topljenja, a imamo i konvekcionalnu
struju topljenja If utvrdjena vrijednost struje koja izaziva djelovanje topljivog umetka tokom utvrdjenog
konvekcionalnog vremena.
Podjela osiguraca prema konstrukciji: -osiguraci tipa B; -osiguraci tipa D; -osiguraci tipa N;
Osiguraci tipa B: -Ovaj osigurac sastoji se od osnove, kape i topljivog umetka sa cilindricnim kapicama.
Kapa je snadbjevena sa dva nozasta kontakta koji se uvlace u odgovarajuce kontakte u osnovi (pin tip).
Nazivni napon im je 250V, a rade za nazivne struje 5-63 A. Tope se pri 2,5In za 16 do 28 sekundi, zavisno
od velicine.
Osiguraci tipa D: -Sastoji se od osnove, kape sa navojem, kalibarskog prstena i topljivog umetka sa ceonim
kontaktima. Umetci se radi u raznim velicinama. Svakoj ketegoriji velicine odgovaraju odredjene struje.
Postoje D II (2A, 4A, 6A, 10A, 16A, 25A), D III (35A, 50A, 60A), D IV (80A, 100A), D V (125A, 160A,
200A). Stuja topljenja zavisi od montaznih i drugih uslova okoline, pa za nju definisemo dugotrajne i
kratkotrajne struje topljenja. Dugotrajna ima donju vrijednost 1.3In do 1.5In, a gornju 1.6In do 2.1In.
Kratkotrjana struja topljenja je 5In za umetke 2A i 4A za vrijeme 0.05s, a za ostale je 7In za vrijeme 0.1s do
0.5s. Osiguraci tipa D upotrebljavaju se u kucnim instalacijama za napone 220V, 240V, 380V, 415V i struje
do 100A.
Osiguraci tipa N: -Sastoji se od dve osnove i topljivog umetka sa nozastim kontaktima. Ovi osiguraci se
primjenjuju u industriji i sa njima mogu da rukuju samo strucno osposobljena lica.
Prema karakteristikama djelovanja osiguraci se mogu podjeliti na: -Normalne (brze) osigurace; -trome
osigurace; -ultrabrze osigurace; -osigurace velike prekidne moci (NVO visokoucinski osiguraci);
NAZIVNA STRUJA (A) VRIJEME DJELOVANJA (s)
Do 4 0.05
Preko 4 do 10 0.10
Preko 10 do 25 0.15
Preko 25 do 63 0.20
Preko 63 do 100 0.35
Preko 100 do 200 0.50
Normalni (brzi) osiguraci: Vrijeme djelovanja mora biti krace od vrijednosti u tabeli.
Tromi osiguraci: Simbol je gravura puza na tijelu umetka. Vrijeme djelovanja mora da je duze od vrijednosti
u tabeli.
Ultrabrzi osiguraci: -U elektronskim uredjajima za zastitu od kratkih spojeva upotrebaljavaju se ovi
osiguraci. Najcesce se stavljaju na red sa diodama i tiristorima.
Osiguraci velike prekidne moci (NVO): -Topljivi umetak ovog osiguraca ima funkciju da u toku djelovanja u
utvrdjenom opsegu ogranicava struju na manju vrijednost od tjemene vrijednosti ocekivane struje (odrezana
struja).
Niskonaponski prekidaci:
-To su automatski sklopni aparati koji sluze za zastitu uredjaja i vodova od kratkog spoja. Najsira primjena
im je za zastitu transformatora, elektromotora i vodova. Opremljeni su okidacima koji mogu biti u direktnom
dodiru sa strujom kratkog spoja i preopterecenja (izveden interno u kucistu prekidaca) ili mogu biti izvedeni
kao zasebni moduli vezani uz glavnu jedinicu.
Okidaci: -Uredjaji koji su mehanicki povezani sa zapornim mehanizmom prekidaca i slize za okidanje istog
ili nedopustanje njegovog otvaranja ili zatvaranja. U zavisnosti od primjene, postoje: -nadstrujni okidaci; -
podnaponski i nulnaponski okidaci; -sant okidaci;
-Najcesce se korise nadstrujni okidaci koji pri prekoracenju dozvoljene vrijednosti struje reaguju, okinu
zaporni mehanizam i postavljaju prekidac u otvoreno stanje (prekinu strujni krug).
-Nulnaponski okidaci se koriste kod zemljospoja. Reaguku tako sto kod zemljospoja dolazi do pada napona
kvarne faze, a porasta napona zdravih faza. Tada dolazi do pojave nultog napona mreze.
Instalacioni automatski prekidaci: -Ovi prekidaci iskljucuju kolo pomocu elektromagneta ili bimetalne trake,
pri cemu elektromagnet reaguje na struje kratkog spoja, a bimetal na struje preopterecenja.
Kablovi i provodnici:
-Oznacavanje kabla se izvodi u 5 grupa simbola:
-I grupa simbola sluzi za oznacavanje materijala izolacije provodnika i izolacije plasta.
-II grupa simbola sluzi za oznacavanje mehanicke zastite i zastite od korozije.
-III grupa simbola sluzi za oznacavanje vrste materijala provodnika i njegovog oblika.
-IV grupa simbola sluzi za oznacavanje presjeka provodnika u mm^2.
-V grupa simbola sluzi za oznacavanje napona u kV.
-Neke od oznaka za materijale su: P-polivinilhlorid, E-polietilen, X-umrezeni polietilen, G-guma...
-Druga grupa simbola nam omogucujemo da razaznajemo kablove u pogledu primjenjivosti s obzirom na
uslove postavljanja. Primjer je recimo, kabl polozen na mijestu gdje prolaze teretna vozila a zaemlja je meka.
U ovom slucaju pogodno je koristiti kabl koji ima odgovarajucu mehanicku zastitu.
-Osnovni sastavni elementi kabla su: -provodnik; -izolacija oko provodnika; -unutrasnji plast; -ispuna; -
mehanicka zastita; -spoljasni plast;
-Provodnici mogu biti okruglog ili sektorskog oblika. Sektorski oblik se koristi da bi se smanjio poprecni
presjek, odnosno spoljasni precnik kabla. Provodici sa supljinom koriste se u cilju poboljsanja hladjenja i
kroz njih obicno protice neki gas ili ulje.
-Kablovi niskog napona se prave kao trozilni, cetvorozilni i petozilni, a visokog napona se prave kao
jednozilni i trozilni.
-Izolacija provodnika odredjuje osobine kabla u pogledu primjenskog napona, jer mogucnost primjene
odredjenog napona zahtjeva od izolacije izdrzivost tolikog napona. Za vrlo visoke napone za izolovanje se
koristi ulji i gas koji omogucuju kompaktnije osobine u pogledu izolovanja, odnosno omogucuju izdrzavanje
vecih elektricnih polja.
-Primjena mehanicke zastite kod kabla omogucuje vecu otpornost kabla na mehanicka naprezanja. Postize se
primjenom celicnih, bakarnih ili aluminijumskih zica, odnosno traka.
Struja opteretivost energetskih kablova: -Odredjena je sa nekoliko elemenata, a to su:
-trajno dozvoljena temperatura na povrsini provodnika koja je odredjena vrstom izolacije i
projektovanim zivotnim vijekom kabla (60 80 stepeni celzijusa).
-dozvoljena struja kroz kabl odredjena je uslovima odvodjenja toplote, pa nije svejedno u koju se
sredinu kabl postavlja. Moze se reci da opteretivost kabla zavisi od toplotnog otpora kabla i toplotnog otpora
prostora u koji je kabl postavljen
Opteretivost kabla zavisi od: -zavisnosti toplotnog otpora sredine od sastava i vlaznosti te sredine; -
povecanja toplotnog otpora usljed isusivanjaokolnog zemljista; -temperature okoline; -dodatnog zagrijavanj
kablova usljed drugih toplotnih izvora.
-Odredjene vrste kablova mogu se opterecivati strujom u zavisnosti od toga kakvo je odvodjenje toplote sa
provodnika. Sto je to odvodjenje toplote efikasnije, to je mogucnost opterecivanja veca. S obzirom na
prethodno receno, moze se reci da trajno dozvoljena struja kabla zavisi od temperature okoline, nacina
postavljanja kablova, dodatnog zagrijavanja kablova i slicno.
Najveca dozvoljena temperatura izolacije: -Vezana je za vrstu materijala od koga se ona pravi i to je
temperatura koju izolacija moze trajno da podnosi (oko 40 stepeni celzijusa za izolaciju od PVC-a i gume, do
90 stepeni za izolaciju od umrezenog polietilena).
Temperatura okoline: -Sto se tice NN kablova, temperatura okoline za za postavljanje kablova u vazduhu
iznosi 30 stepeni, a za postavljanje u zemlju 20 stepeni. Povecavanjem temperature okoline smanjuje se
razlika izmedju dozvoljene temperature izolacije i temperature okoline pa se u skladu sa tim smanjuje i
mogucnost strujnog opterecenja kabla.
Termicka otpornost tla: -Znacajno utice na mogucnost opterecivanja kabla jer povecavanjem termicke
otpornosti tla bice i slabije odvodjenje toplote sto za posljedicu ima manje dozvoljene gubitke u kablu, at ime
i manju struju koja se dozvoljava kroz kabl.
Tip primjenjenog elektricnog razvoda: -Standardima je za NN kablove definisao 15 tipova elektricnog
razvoda s obzirom na nacin postavljanja, okolinu u koji se postavljaju i slicno, a za te kablove odredjene su
trajno dozvoljene struje kojima se ti kablovi mogu opterecivati uz definisanu temperaturu okoline,
dozvoljenu temperaturu izolacije, termicku otpornost tla, itd.
Broj opterecenih provodnika: -Opterecivanje kablova je vece sto su struje, odnosno broj opterecenih
provodnika veci. U slucaju sa tim za iste presjeke kablova dozvoljena struja je manja sto je broj opterecenik
provdnika veci.
Broj provodnika postavljenih paralelno: -Trajno dozvoljena struja kabla je manje sto je broj kablova koji se
polazu paralelno veci, sto je posljedica cinjenice da se na susjednim kablovima stvara toplota koja dodatno
zagrijava posmatrani kabl.
Promjena instalacionih uslova duz polozenih izolovanih provodnika i kablova: - Iz=K(u indeksu teta)*K(u
indeksu lambda)*Kn*Itdt. Iz - stvarna trajno dozvoljena struja kabla; K(u indeksu teta) korekcioni faktor
za temperaturu okoline; K(u indeksu lambda) korekcioni faktor za termicku otpornost tla; Kn korekcioni
faktor koji zavisi od broja paralelno polozenih kablova;
Selektivnost zastite u elektricnim instalacijama niskog napona:
-Zastitni uredjaju koristeni u mrezi moraju biti medjusobno uskladjeni kako bi mreza bila stabilna.
Uskladjuju se po principu selektivnosti. Selektivnost je osobina zastite da locira kvar i izoluje dio mreze
pogodjene tim kvarom, pri daljem napajanju dijela mreze koji nije pogodjen kvarom.
Nacini ostvarivanja selektivnost: -Selektivnost se moze ostvariti na vise nacina: -strujnim stepenovanjem; -
vremenskim stepenovanjem; -logickim stepenovanjem; -usmjerenim zastitnim uredjajima(kombinacijom
prva tri nacina);
-Selektivnost se obezbjedjuje adekvatnim karakteristikama zastitnih uredjaja sto se obicno svodi na cinjenicu
da ista vrijednost struje kroz zastitne uredjaje koje su blize mjestu kvara za posljedinu ima krace vrijeme
iskljucenja nego sto je to slucaj kod zastitnih uredjaja koji se nalaze dalje od mjesta kvara.
DRUGI KOLOKVIJUM
1. NACINI ZASTITE OD INDIREKTNOG NAPONA I ZASTITA AUT. ISKLJUCENJEM
-Zatita automatskim iskljuenjem napajanja
- Zatita ureajima klase II ili odgovarajuom izolacijom
- Zatita postavljanjem u neprovodne prostorije
Namera je da se sprei istovremeni dodir delova razliitih potencijala u
sluaju kvara izolacije
-otpornost izolacije zidova i podova mora biti najmanje 50k za napone
instalacije do 500V i 100k za vie napone
-izloeni provodni delovi moraju biti dovoljno razmaknuti da se ne mogu
istovremeno dodirnuti
-ne smeju se upotrebljavati zatitni provodnici
-Zatita lokalnim izjednaenjem potencijala bez spajanja sa zemljom
Provodnici za izjednaenje potencijala moraju spajati sve istovremeno
pristupane provodne delove i strane provodne delove
Takvo lokalno izjednaenje potencijala ne sme biti povezano sa
zemljom niti direktno niti preko izloenih ili stranih provodnih delova
-Zatita elektrinim odvajanjem
Umnoak napona mree i duine strujnog kola ne bude vei od 100 000Vm, za
duine do 500m. Strujno kolo se napaja iz izvora za odvajanje TR, mot-gen.isl
ZATITA AUTOMATSKIM ISKLJUENJEM NAPAJANJA
U sluaju kvara na izolaciji automatsko iskljuenje
napajanja ima za cilj da sprei nastajanje napona dodira
takve vrednosti i u takvom trajanju da ne predstavlja
opasnost u smislu tetnog fiziolokog dejstva
OPTI PRINCIPI:
- Uzemljenje -izloeni provodni delovi moraju se spojiti sa zatitnim provodnikom.
- Istovremeno pristupani delovi moraju se spojiti na isti sistem uzemljenja
- Glavno izjednaenje potencijala povezuje sve metalne mase
- Iskljuenje napajanja zatitni ureaj kojim se iskljuuje napajanje u sluaju kvara na izolaciji u odreenom vremenu
koje spreava dugotrajno odravanje napona
veeg od 50V. Ovo vreme ne sme prelaziti 5s. Po potrebi se primenjuje i lokalno
izjednaenje potencijala.
- s obzirom na odnos prema uzemljenju
TN sistem napajanja
TT sistem napajanja
IT sistem napajanja
- Slovne oznake
Prvo slovo odnos sistema napajanja prema zemlji:
T direktan spoj sa zemljom u jednoj taki
I svi provodnici pod naponom izolovani prema zemlji ili jedna taka spojena sa zemljom preko impedance
Drugo slovo odnos izloenih provodnih delova instalacije prema zemlji:
T direktan spoj izloenih provodnih delova sa zemljom nezavisno od uzemljenja bilo koje take sistema napajanja
N direktan elektrini spoj izloenih provodnih delovasa uzemljenom takom sistema napajanja (u naizmeninim
sistemima uzemljena taka je normalno neutralna taka)
Ostala slova (ako postoje) znae poloaj neutralnih i zatitnih provodnika;
S neutralna i zatitna funkcija obezbeene posebnim provodnicima
C neutralna i zatitna funkcija objedinjene u jednom provodniku (PEN provodnik)
2.DEJSTVO ELEKTRICNE STRUJE NA COVJECIJE TIJELO I IMPEDANSA COVJECIJEG TIJELA
Dejstvo struje zavisi od jacine I vremena trajanja proticanja struje kroz covjecije tijelo I impedance ljudskog tijela kao
funkcije napona dodira. Ova dva elementa dozvoljavaju uspostavljanje odnosa izmedju ocekivanog napona dodira I
njegovog trajanja, koji obicno izaziva stetno fiziolosko dejstvo na bilo koju osobu izlozenu naponu dodira. Za
naizmjenicnu struju frek. Izmedju 15 I 100 Hz prikazuje situaciju u kojoj se ne ocekuju organska ostecenja.
Impedansa covjecijeg tijela koja je znacajna za odredjivanje napona dodira zavisi od dva uslova: najvjerovatnijeg puta
prolaska struje kroz covjecije tijelo I uslova okoline, narocito u pogledu prisustva vode I dodira covjeka sa zemljom.
Mogu se uociti tri situacije koje imaju sledece karakteristike:
-prva situacija: suve ili vlazne prostorije, suva koza, pod dovoljne el. otpornosti,
-druga situacija: mokre prostorije,mokra koza, pod male el. otpornosti,
-treca situacija: uslovi pri potapanju, bez el. otpornosti koze,bez el. otpornosti okolnih zidova
3.KARAKTERISTICNI NAPONI PRI KVARU
Tri karakteristicne vrednosti napona su:
-napon dodira
-ocekivani napon dodira i
-napon kvara
Napon dodira ja napon koji se pojavljuje za vrijeme kvara na izolaciji izmedju istovremeno pristupacnih dijelova. U
nekim slucajevima na vrijednost napona dodira moze znatno uticati impedansa osobe koja je u dodiru sa ovim
delovima. Naponi dodira mogu se meriti voltmetrom unutrasnje otpornosti 3 koma. Srednja vrednost impedance
covjeka od 3000 oma je realna za velike povrsine dodira, za put struje ruka-ruka I napone od nekoliko 10 volti.
Ocekivan napon dodira je najvisi napon dodira koji se ocekuje u slucaju kvara zanemarljive impedance u elektricnoj
instalaciji. Ocekivani naponi dodira mogu se meriti voltmetrom unutrasnje otpornosti 40 koma.
Napon kavara je napon koji se pojavljuje u uslovima kvara na izolaciji izmedju izlozenih provodnih dijelova I zemlje.
Mjeri se isto sa 40koma.
Prvo slovo odnos sistema napajanja prema zemlji:
T direktan spoj sa zemljom u jednoj taki
I svi provodnici pod naponom izolovani prema zemlji ili jedna taka spojena sa zemljom preko impedance
Drugo slovo odnos izloenih provodnih delova instalacije prema zemlji:
T direktan spoj izloenih provodnih delova sa zemljom nezavisno od uzemljenja bilo koje take sistema napajanja
N direktan elektrini spoj izloenih provodnih delovasa uzemljenom takom sistema napajanja (u naizmeninim
sistemima uzemljena taka je normalno neutralna taka)
Ostala slova (ako postoje) znae poloaj neutralnih i zatitnih provodnika;
S neutralna i zatitna funkcija obezbeene posebnim provodnicima
C neutralna i zatitna funkcija objedinjene u jednom provodniku (PEN provodnik)
4. TN SISTEM
Najee korieni sistemi zatite od indirektnog dodira delova pod naponom automatskim iskljuenjem napajanja su
tzv. TN sistemi. Osnovne karakteristike TN sistema su:
- Svi izloeni provodni delovi instalacijemoraju se spojiti sa uzemljenom takom sistema
pomou zatitnog provodnika. Obino uzemljena taka sistema je i neutralna taka sistema. Ako neutralna taka nije
raspoloiva ili nije pristupana, jedan fazni provodnik se moe uzemljiti u transformatorskoj stanici. U tom sluaju,
fazni provodnik ne sme sluiti kao zatitni provodnik.
- Zatitni provodnici moraju biti uzemljeni u/ili blizu odgovarajueg transformatora ili
generatora. Ako postoje drugi efikasni spojevi sa zemljom, zatitni provodnici se po pravilu takoe spajaju sa ovim
takama gde god je to mogue. Iz istih razloga, zatitni provodnici po pravilu se uzemljuju na mestu ulaza u zgrade ili
objekte.
- U stalno poloenim elektrinim instalacijama, isti provodnikmoe sluiti kao zatitni i
neutralni provodnik (tzv. provodnik PEN) pod uslovom da zadovolji uslove za ove provodnike prema standardima JUS
N.B2.754:1988 i JUS N.B2.754/1:1988.
Zavisno od tih reenja, razlikuju se:
1. TN-S sistem, koji kroz ceo sistem ima razdvojene neutralni i zatitni provodnik;
2. TN-C-S sistem, u kome su neutralna i zatitna funkcija objedinjene u jednom
provodniku samo u jednom delu sistema;
3. TN-C sistem, u kome su neutralna i zatitna funkcija objedinjene u jednom provodniku
kroz ceo sistem.
TN-S
Uslov zatite u TN sistemima je dase karakteristika zatitnog ureaja i impedansa strujnog kola moraju izabrati tako da
u sluaju nastanka kvara zanemarljive impedanse izmeu faznog i zatitnog provodnika ili izloenog provodnog dela,
bilo gde u instalaciji, nastupi automatsko iskljuenje napajanja u utvrenom vremenu. Prema standardu JUS
N.B2.741:1988, ovaj zahtev je zadovoljen ako je: ZSIa U0 gde su:
ZS- impedansa petlje kvara, koja obuhvata izvor, provodnik pod naponom do take kvara i zatitni provodnik izmeu
take kvara i izvora;
Ia- struja koja obezbeuje delovanje zatitnog ureaja za automatsko iskljuenje napajanja u vremenu utvrenom u
tabeli 2.46 u zavisnosti od nazivnog napona (U0);
U0- nazivni napon prema zemlji.
Smatra se da najvea vremena iskljuenja navedena u tabeli 2.46 zadovoljavaju krajnja
strujna kola koja napajaju:
- prikljunice
- direktno bez prikljunice rune aparate I klase ili prenosive aparate koji se pomeraju
rukom tokom upotrebe.
TN-C-S
TN-C
Due vreme iskljuenja koje ne prelazi konvencionalnu vrednost od 5s dozvoljava se za:
- napojna strujna kola;
- krajnja strujna kola koja napajaju samo neprenosivu opremu, kada su prikljuena na
rasklopni blok na koji nisu spojena kolaza koje se zahtevaju vremena iskljuenja prema tabeli
- krajnja strujna kola koja napajaju samo neprenosivu opremu, kada su prikljuena na
rasklopni blok na koji su spojena strujna kola za koje se zahtevaju vremena iskljuenja prema tabeli , pod uslovom da
postoji dopunsko izjednaenje potencijala na nivou rasklopnog bloka, koje
sadri iste tipove stranih provodnih delova kao glavno izjednaenje potencijala.
Ovo dopunsko izjednaenje potencijala se ne zahteva ako je ispunjen uslov:
RPE (50ZS)/U0 gde su:
RPE- otpornost zatitnog provodnika izmeu razvodne table i glavnog izjednaenja potencijala;
ZS- impedansa petlje kvara;
U0- nazivni napon prema zemlji.
Ako se svi gore navedeni uslovi ne mogu ispuniti, odnosno, ako se zahtevana vremena
iskljuenja ne mogu ispuniti upotrebom zatitnih ureaja prekomerne struje, mora se primeniti
dopunsko izjednaenje potencijala, ili se moe primeniti zatita pomou zatitnog ureaja
diferencijalne struje (ZUDS).
6. TT SISTEMI
TT sistem napajanja ima jednu direktno uzemljenu taku, a izloeni provodni delovi
elektrine instalacije su spojeni sa zemljom preko uzemljenja koje je elektriki nezavisno od uzemljenja sistema
napajanja. Principijelna ema TT sistema napajanja u elektrinim instalacijama niskog napona vidi se na slici 2.41.
Svi izloeni provodni delovi koji se zajedno tite istim zatitnim ureajem moraju se
meusobno povezati pomou jednog zatitnog provodnika na isti zajedniki uzemljiva. Kada se vie zatitnih ureaja
povee na red, ovaj zahtev se primenjuje na svaku grupu izloenih provodnih delova zatienih istim zatitnim
ureajima. Neutralna taka ili, ako ona ne postoji, jedan od faznih provodnika svakog transformatora ili generatora
mora se uzemljiti.
Prema standardu JUS N.B2.741:1989, uslov zatite u TT sistemu je: RAIa 50 gde su:
RA- zbir otpornosti uzemljivaa izloenih provodnih delova i zatitnog provodnika izloenih provodnih delova;
Ia- struja koja obezbeuje delovanje zatitnog ureaja. Kada se koristi zatitni ureaj
diferencijalne struje (ZUDS), tada je struja (Ia) jednaka vrednosti nazivnediferencijalne struje delovanja (In). Ako se
gore navedeni zahtev ne moe ispuniti, mora se primeniti dopunsko izjednaenje potencijala.
U TT sistemima koriste se sledei zatitni ureaji:
1. Zatitni ureaj prekomerne struje.Zatitni ureaj prekomerne struje primenljiv je za
zatitu od indirektnog dodira samo u TT sistemima gde je otpornost uzemljenja vrlo niska. Kada se
koristi zatitni ureaj prekomerne struje, on mora biti:
- ureaj sa inverznom vremenskom karakteristikom, pri emu (Ia) mora biti struja koja
obezbeuje automatsko delovanje do 5s, ili
- ureaj sa trenutnom karakteristikom okidanja, pri emu (Ia) mora biti najmanja struja
koja obezbeuje trenutno okidanje.
2. Zatitni ureaj diferencijalne struje (ZUDS). Zatitni ureaj diferencijalne struje
(ZUDS) tipa sa kanjenjem (tip S) moe se koristiti u rednoj vezi sa ZUDS tipa bez namernog
kanjenja (opti tip) u svrhu selektivnosti. Da bi se obezbedila selektivnost sa ZUDS tipa sa
kanjenjem, vreme delovanja do 1s dozvoljava se za napojna strujna kola.
3. Upotreba zatitnih naponskih ureajane iskljuuje se u specijalnim sluajevima gde
se napred navedeni ureaji ne mogu koristiti (npr. u sistemima jednosmerne struje).
7. IT SISTEMI
IT sistem napajanja nema nijednu direktno uzemljenu taku, a izloeni provodni delovi
elektrine instalacije su uzemljeni.
- U IT sistemima instalacija mora biti izolovana od zemlje ili vezana za zemlju preko
dovoljno velike impedanse. Ovaj spoj se moe izvriti u neutralnoj taki (zvezditu) sistema, ili
vetakom zvezditu.
- Vetako zvezdite moe se spojiti direktno sa zemljom ako je rezultujua nulta
impedansa dovoljno velika. Kada ne postoji zvezdite, moe se jedan fazni provodnik uzemljiti preko impedanse.
Struja kvara je tada mala u sluaju samo jednog kvara prema izloenom provodnom delu ili prema zemlji i iskljuenje
nije imperativ. Moraju se preduzeti mere da se izbegne rizik od tetnog fiziolokog dejstva na lica koja su u dodiru sa
istovremeno pristupanim provodnim delovima u sluaju kvara koji nastaju istovremeno.
- Nijedan provodnik pod naponom u instalaciji ne sme se spojiti direktno sa zemljom.
NAPOMENA: Da bi se smanjio prenapon ili priguila oscilacija napona, moe biti
potrebno obezbediti uzemljenje preko impedansi ili vetakih neutralnih taaka. Njihove
karakteristike treba da odgovaraju zahtevima instalacije.
2. Poseban uslov za izloene provodne delove
Izloeni provodni delovi moraju se uzemljiti pojedinano, ili po grupama, ili zajedno.
Prema standardu JUS N.B2.741:1989, mora biti ispunjen sledei uslov:
RaId 50 gde su:
RA- otpornost uzemljivaa izloenih provodnih delova;
Id- struja kvara u sluaju prvog kvara zanemarljive impedanse izmeu faznog provodnika i izloenog provodnog dela.
Struja (Id) uzima u obzir struje odvodai ukupnu impedansu uzemljenja elektrine instalacije.
3. Ureaj za nadzor instalacije
Ako je predvien ureaj za nadzor izolacije da signalie pojavu kvara dela pod naponom
prema izloenim provodnim delovima ili prema zemlji, ovaj ureaj mora dati zvuni i/ili vizuelni signal. Preporuuje
se da se prvi kvar otkloni u najkraem roku.
4. Opti uslovi pri pojavi drugog kvara
Obino je iz razloga bezbednosti neophodno prekinuti napajanje elektrine instalacije ili
nekih delova u sluaju kvara na izolaciji. Meutim, postoje specijalni sluajevi kada je vanije nastaviti napajanje,
nego prekinuti napajanje, takoe iz bezbednosnih razloga, tj. za ouvanje ivota ljudi ili dobara. Ovakvi specijalni
sluajevi javljaju se, na primer, u sledeim instalacijama i delovima instalacija: prostorije za medicinske svrhe,
protivpanino osvetljenje u salama za satanke ili holovima, podzemnim ili povrinskim kopovima, staklarama,
industrijskim peima, metalurkim postrojenjima, elektranama, hemijskoj industriji, fabrikama eksploziva i opasnih
agensa, ispitnim laboratorijama, raunskim centrima, mestima izloenim opasnosti od poara (samo u specijalnim
sluajevima) itd.
Prema standardu JUS N.B2.741:1989, posle pojave prvog kvara, uslovi iskljuenja
napajanja po pojavi drugog kvara zavisi od togada li su svi izloeni provodni delovi meusobno
U IT sistemima koriste se sledei zatitni ureaji:
- ureaji za nadzor izolacije;
- zatitni ureaj prekomerne struje;
- zatitni ureaj diferencijalnestruje (ZUDS).
8. IZJEDNACAVANJE POTENCIJALA
Izjednacavanje potencijala je mjera koja se postize galvanskim odvajanjem vodnih I drugih instalacija sa uzemljenjem
objekta.
U svakom objektu izvodi se:
- glavno izjednacavanje potensijala
- dopunsko izjednacavanje potencijala
Glavno izjednaenje potencijala.U svakoj zgradi provodnik glavnog izjednaenja
potencijala mora meusobno povezati sledee provodne delove:
- glavni zatitni provodnik;
- PEN-provodnik, ako je sistem TN i kada je dozvoljeni napon dodira 50V ili vei;
- glavni zemljovod ili glavnu stezaljku za uzemljenje (podrazumevajui i temeljni
uzemljiva);
- cevi i sline metalne konstrukcije unutarzgrade (npr. gasovod, vodovod);
- metalne delove konstrukcija, centralno grejanje i sistem klimatizacije;
- gromobranske instalacije.
Oni metalni delovi koji sa spoljanje straneulaze u zgradu, moraju se povezati to je
mogue blie svojoj taki ulaska na glavno izjednaenje potencijala. Glavni provodnici izjednaenja potencijala
moraju biti prema standardu JUS N.B2.754:1988.
Iskljuenje napajanja.Zatitni ureaj kojim se obezbeuje zatita od indirektnog dodira
delova strujnog kola ili opreme, u sluaju kvara u izolaciji izmeu delova pod naponom izloenih provodnih delova,
mora automatski iskljuiti napajanje strujnog kola u takvom vremenu koje ne dozvoljava odravanje oekivanog
napona dodira veeg od 50V efektivnevrednosti naizmenine struje ili 120V jednosmerne struje bez talasnosti, tako da
ne moe predstavljati rizik od fiziolokog dejstva na osobe u dodiru sa istovremeno pristupanim provodnim delovima.
Dopunsko izjednaenje potencijala.
Ako se zahtevi za zatitu u pogledu iskljuenja napajanja ne mogu ispuniti u instalaciji ili delu instalacije, mora se
primeniti lokalno izjednaenje potencijala poznato kao dopunsko izjednaenje potencijala. Povezivanje dopunskog
izjednaenja potencijala mora biti u skladu sa standardom JUS N.B2.754:1988.
Dopunsko izjednaenje potencijala moe obuhvatiti celu instalaciju, deo instalacije, deo
aparata ili neku lokaciju.
Dopunski zahtevi mogu se traiti za specijalne elektrine instalacije ili mesta.
Ova mera zatite ne iskljuuje zahtev za automatsko iskljuenje napajanja. Iskljuenje
napajanja zahteva se takoe za zatitu od poara, termika naprezanja itd.
9. ZASTITNI UREDJAJ DIFERENCIJALNE STRUJE (ZUDS)
Zatitni ureaj diferencijalne struje (u daljem tekstu: ZUDS) u ranijoj regulativi nazivan je zatitna strujna sklopka, fid-
sklopka i dr. Obino se ZUDS izrauje kao prekida, retko kao sklopka, a esto kao kombinacija nekoliko rasklopnih
ureaja. Karakteristike ZUDS-a date su standardima, i to su:
- nazivna struja (In);
- nazivna diferencijalna struja delovanja (In);
- nazivna diferencijalna struja nedelovanja (Ino);
- nazivni napon (Un);
- nazivna frekvencija (f).
Broj polova ZUDS-a je uvek 2 za primenu u jednofaznim strujnim kolima, odnosno 4 za
primenu u trofaznim strujnim kolima. Prema tome, dvopolni ZUDS iskljuuje L i N provodnike, odnosno, etvoropolni
ZUDS provodnike L1, L2, L3i N.
ZUDS se proizvodi u dve izvedbe: tip Skoji je sa kanjenjem i tip Gsa trenutnim
iskljuenjem napajanja. Standardne vrednosti maksimalnog vremena iskljuenja su:
U normalnom pogonu u trofaznomkolu sa 4 provodnika (znai, kroz magnetno kolo
etvoropolnog ZUDS-a vode se svi provodnici strujnog kola: L1, L2, L3i N), ako se pretpostavi da su struje u faznim
provodnicima jednake po intenzitetu (npr. kadastrujno kolo napaja simetrini trofazni potroa), kroz N-provodnik ne
tee struja jer je tada vektorski zbir faznih struja jednak: I1+ I2+ I3= 0
U sluaju nesimetrinog optereenja, struje u faznim provodnicima su razliite i tada
njihov zbir nije nula, nego iznosi: I1+ I2+ I3= IL
Tada kroz N-provodnik tee struja jednaka intenzitetu (IL), ali koja je za 180 pomerena u odnosu na nju. S obzirom na
emu vezivanja, ZUDS u ovom sluaju nee iskljuiti jer vektorski zbir struja (IL) i (IN) iznosi: IL+ IN= 0
Nesimetrino optereenje moe izazvati i kratak spoj iza ZUDS-a, ili preoptereenje u
jednoj fazi. Jedini uzrok iskljuenja ZUDS-a je diferencijalna struja, koja nastaje zbog kvara na izolaciji, tj: I= IL+
IN 0
U ovom sluaju jedini uslov je da jaina struje (I) u sekundarnom namotaju pree
odreenu vrednost (I > In), dok otkoi magnetni zatitni relej (2) i okine upravljaki mehanizam koji otvara
kontaktni mehanizam.
Nazivna diferencijalna struja delovanja (In) ZUDS-a mora biti usklaena sa otpornou
uzemljivaa izloenog provodnog dela (RA), tako da oekivani napon dodira (UC) na izloenom provodnom delu bude
manji od trajno dozvoljenog (UL), tj:
InRa UL
10. 11. MERNI ORMARI
Merni ormani su namenjeni za ugradnju mernih ureaja za merenje elektrine energije i pored mernog ureaja
opremaju se neophodnim elementima za prikljuak napojnih vodova (sklopka, tropolna postolja, kleme i slino)
neophodnim elementima za osiguranje strujnih kola kao i za limitiranje potronje korisnika i elementima za
prikljuenje voda potroaa ( najee kleme odgovarajueg preseka).
Izvode se u vie razliitih varijanti i sa razliitom unutranjom strukturom zavisno od usvojenih tehnikih reenja
pojedinih distibutivnih podruija.
Prikljucak mernog ormara moze biti I nadzemni, odnosno u vidu kablovskog prikljucka na nadzemnu mrezu, tamo
gdje ne postoji podzemna kablovska niskonaponska mreza.
Mjesto prikljucenja(tacka napajanja) kablovskog prikljucka mernog ormara je najblizi stub NN mreze ili preko
pomocnog stuba koji je postavljen neposredno uz merni ormar.
Prema broju mernih ureaja dele se na:
Merni ormani sa jednim mernim mestom sa mogunou ugradnje mernog ureaja sa integrisanim elementima za
tarifu ili razdvojenim.
Merni ormani sa dva merna mesta sa mogunou ugradnje mernog ureaja sa integrisanim elementima za tarifu ili
razdvojenim.
Merni ormani sa tri merna mesta sa mogunou ugradnje mernog ureaja sa integrisanim elementima za tarifu ili
razdvojenim.
Merni ormani sa etri merna mesta sa mogunou ugradnje mernog ureaja sa integrisanim elementima za tarifu ili
razdvojenim.
Merni ormari su predvieni za montau na zid,u zid, na stub i na postolje kao slobodnostojei .
Za podruje ED Beograd posedujemo odobrenje strunog saveta za ugradnju mernih ormara svih vrsta na njihovom
podruju.
Kroz dugogodinju praksu merni ormari su ugraivani na podrujima svih delova EPS-a
12. SKICE IZVODJENJA NAPAJANJA STAMBENIH OBJEKATA U ZGRADAMA
El. Instalacije u stambenom ili slicnom objektu mozemo podijeliti prema namjeni pojedinog dijela elektricne
instalacije I nacinu polaganja vodova. Kompletna instalacija moze se podijeliti u tri osnovne grupe:
- elektroenergetsku instalaciju
- instalaciju slabe struje
- instalaciju gromobrana I uzemljenja
Usponski vodovi se postavljaju u stepenisnom prostoru ili drugim stalno prisutnim prostorijalma. Oni se polazu u
malter ili u izolacione cevi ulivene u beton. Min. presjek treba da bude 4mm^2 za vodove PP-Y, a 6mm^2 za vodove
tipa P.
13. ODREDJIVANJE MAKSIMALNOG JEDNOVREMENOG OPTERECENJA KUCNOG PRIKLJUCKA
Maksimalno jednovremeno optereenje na nivou kunog prikljuka (Pmkp) stambenog
objekta zavisi od:
- broja stanova n koji se napajaju preko ovog prikljuka
- naina zagrevanja i pripremanja tople vode u stanovima
- instalisane snage elektrinih uredaja itd.
Kako objekat ima samo jedan prikljuak, dimenzionisanje ku,nog prikljuka se obino
vri sa veom rezervom
Za praktine proraune, ovo optereenje odreuje se po sledeim obrascima, uraenim
na osnovu teoretskih razmatranja, iskustva i snimanja (merenja) postojeeg stanja:
Pmeg- deo snage koji potie od elektrinog zagrevanja stanova (kW)
Pmbeg- deo snage koji ne zavisi od naina zagrevanja stanova (kW)
Pjeg- prosena snaga sa kojom uestvuje svako domainstvo u maksimalnom jednovremenom optereenju, odnosno
deo koji potie od elektrinog zagrevanja stanova
pomou TA pei (kW/dom.)
Pjbeg-prosena snaga sa kojom uestvuje svako domainstvo u maksimalnom
jednovremenom optereenju, odnosno deo koji ne zavisi od naina zagrevanja stanova
(kW/dom)
keg- koef. jednovremenosti max. godinjeg optereenja, deo koji se odnosi na instalisanu
snagu potroaa (TA pei) koja se koriste za elektrino zagrevanje stanova
Prosena snaga u prethodnom izrazu sa kojom uestvuje svako domainstvo
(stan) u maksimalnom jednovremenom optereenju i ne zavisi od naina zagrevanja
stanova, u zavisnosti od broja stanova n, proraunava se prema izrazima:
Koeficijent keg zavisi od procentualnog uea broja stanova u stambenom objektu koji
koriste elektrino grejanje pomou TA pei, i ima vrednosti:
keg = 0,6 ako najvie 75% stanova koriste el.grejanje
keg = 0,9 ako svi stanovi na kunom prikljuku koriste el.grejanje
- Vrednosti maksimalnog jednovremenog optereenja dobijene pomou izraza ukljuuju i
snagu zajednikih elektrinih ureaja stambenog objekta (lift, toplotna podstanica i sl.),
ali ne ukljuuju optereenja poslovnih i zanatskih prostorija, uslunih radionica i sl. ako
se nalaze u objektu
- Maksimalno jednovremeno optereenje stambenog objekta na nivou kunog prikljuka,
u kome se koriste elektrini ureaji velikih snaga, kao: protoni bojleri, elektrini kotao
i sl., odreuje se posebnom analizom svakog konkretnog sluaja
15. KONDENZATOR KAO ELEMENT ZA KOMPENZACIJU ELEKTRICNE ENERGIJE
Za kompenzaciju reaktivne energije na niskom i srednjem naponskom nivou, koristi se kao najracionalnija varijanta
kompenzacija sa kondenzatorima, koji su konstruisani za tu upotrebu. Kada se kondenzator paralelno veze prijemnik
uzima potrebnu reaktivnu energiju on njega a neo d izvora mreze kako je to do sad bilo. Sada iz mreze gen mora
napajati samo aktivnom snagom a reaktivna snaga cirkulise izmedju kondenzatora i potrosaca. Od nacina izbora snage
tog kondenzatora zavisi dali ce to biti potpuna ili delimicna kompenz. Reaktivne en. Kondenzatorski namotaj koji je
izradjen od namotaja dve metalizovane folije od biaksijalno orjentisane polipropilenske folije, obicno je zatvoren u
kuciste. Kuciste moze biti izpunjeno sa nekim impregnisanim ili zalivnim sredstvom.
U konstrukciji kond. Postoji spoj izmedju vrlo tankog metanog sloja I kontaktnog sloja iz kojeg se izvodi
prikljucak.Taj spoj predstavlja kriticnu tacku kod strujnog opterecenja. S obzirom da kondenzatorska jedinica
posjeduje veoma nisku sopstvenu induktivnost I da se vrlo cesto ukljucuju kondenzatori paralelno kondenzatorima koji
su vec pod naponom, pojavljuju se vrlo visoke polazne struje, koje postignu vrijednost I do 350 puta nazivne struje. U
takvom slucaju bez preduzimanja mjera za ogranicenje polazne struje moze doci do kvara na kondenzatorskoj jedinici
koji se moze manifestovati kao potpuni gubitak kapacitivnosti ili porast gubitak. Za ogranicavanje struje u praksi su
moguce dvije varijante I to na red spojene prigusnica ili dvostepeno ukljucivanje, gdje se u prvoj fazi ukljuci
kondenzator preko seriskog otpornika a u drugoj fazi se otpornik prespoji.
16 SINHRONI KOMPENZATOR KAO ELEMENT ZA KOMPENZACIJU ELEKTRICNE ENERGIJE
Sinhroni kompenzator je sinhroni motor koji radi bez meh opterecenja, pri cemu zavisno od pobudne struje generise ili
apsorbuje reaktivnu snagu. Ovakav kompenzator uzima iz mreze samo onoliko aktivne snage koljiko je potrebno za
hladjenje I njegove sopstvene gubitke. To je obicno od 2 do 4% nazivne snage.
Kada kompenzator radi u paralelnom radu sa elektroenergetkim sisitemom njegove performance uglavnom zavise od
karakteristika sistema pobude I regulacije pobude. Najcesce se primjenjuju brzi staticki pobudni sistemi. Tercijer
interkonektivnih I autotr. Koriste se takodje za prikljucenje sinhronih kompenzatora u mrezu.
Ako se zanemari mali aktivni gubici struja sinhronog kompenzatora je cisto reaktivna. U zavisnosti da li je
kompenzator nadpobudjen ili potpobudjen njegova struja prednjaci ili zaostaje za naponom na njegovim krajevima za
90*. Kompenzator se stavlja u rezim generatora ako je mreza induktivno opterecana, to je konvencijom usvojeno da je
to nadpobudjen rezim. Naravno ako je mreza kapacitivno opterecana u potpobudjenom rezimu, kompenzator radi kao
potosac reaktivne snage. Posto je struja kompenzatora cisto reaktivna, karakterizacija njegovih pogona vrsi se na osnvu
V krivih, koje daju dijagram struje ili snage u funkciji od pobudne struje.
Sinhroni kopenzator sa brzim sisitemima za regulaciju pobude ima veoma vaznu ulogu, kada se u sistemu javljaju
velike I iznenadne promjene napona, oni tada automacki djeluju na otklanjanje nezeljenih posledica koje nestaju usled
takvih naponskih promjena. Tada je moguce da se sinhroni kompenzator kratkotrajno preoptereti.
17. NACINI KOMPENZACIJE ELEKTRICNE ENERGIJE S OBZIROM NA LOKACIJU
Postoje etiri mogua naina za izvoenje kompenzacije:
-pojedinana kompenzacija
-grupna kompenzacija
-centralna kompenzacija
-meovita kompenzacija
Pojedinana kompenzacija Kod pojedinane kompenzacije ureaji za kompenzaciju (kondenzatori) se prikljuuju
direktno na krajeve potroaa (motora), i ukljuuju se i iskljuuju zajedno sa potroaem. Mana ovakvog naina
kompenzacije je ta, to kada se potroa na koji je kondenzator vezan iskljui, iskljuuje se i kondenzator pa ne moe
da kompenzuje reaktivnu energiju nekog drugog potroaa.
Grupna kompenzacija donekle umanjuje nedostatke pojedinane kompenzacije. Kondenzatori za kompenzaciju se
vezuju paralelno grupi potroaa, koji najee ne rade istovremeno. Na taj nain se kompenzuje srednja vrednost
reaktivne energije grupe.
Najee primenjivan nain kompenzacije je centralna kompenzacija. Kod ovakvog naina kompenzacije primenjuje
se jedan sistem za kompenzaciju koji se sastoji od nekoliko kondenzatora i regulatora reaktivne energije. Ovaj ureaj
meri trenutni zahtev potroaa za reaktivnom energijom i na osnovu toga ukljuuje manje ili vie kondenzatora. Ovaj
sistem se postavlja najee pored glavnog razvodnog ormana, na koji se i prikljuuje i tako kompenzuje reaktivnu
energiju celog postrojenja.
Meovita kompenzacija objedinjuje sva tri prethodno navedena naina kompenzacije. Primenjuje se kod izuzetno
velikih pogona sa velikim brojem motora, pa se za odreene pogone sa specifinim karakteristikama primenjuje
odgovarajui vid kompenzacije.
18. ZASTITA KONDENZATORSKI BATERIJA SA JEDINICAMA BEZ OSIGUR
Baterije kondenzatora bez osiguraca stite se uglavnom koriscenjem jedne od sledece tri mogucnosti:
-kontrolom napona zvezdista
-kontolom struje kroz razdeljeno zvezdiste
-poprecnom kontrolom diferencijalne struje
-Zastita kontrolom napona zvezdista
Fazna diferencijalna zastita kontrolom napona zvezdista se koristi kod kondenzatorski baterija cija snaga ne prelazi
6000 kVAr. Kod ove vrste zastite porede se napon vestacki formiranog zvazdista sa naponom ne uzemljenog zvezdsta
baterije kondenzatora.
Vestacko zvezdiste se obicno formira pomocu naponski dvopolnih izolovani transformatora. U otvoreni trougao
sekundara tih transformatora, prikljuceni naponski rele, kontrolise razliku napona vestackog zvezdista I svezdista
baterije kondenzatora. Ta razlika nikako ne zmije da bude veca od 10% faznog napona na koji je baterija prikljucen.
-Zastita kontolom struje kroz razdeljeno zvezdiste
Ta zastita obicno se koristi kod kondenzatorski baterija cija snaga prelazi 600 kVAr. Da bi se ova zastita mogla
primeniti neophodno je da kondenzatorske jedinice budu podeljene u sve grupe, obe spojene u zvezdu.
Da bi ova zastita bila selektivna, mora da budu ispunjen sledeci uslovi:
-struja nesimetricnosti, zbog ne savrsene simetrije faznih kapaciteta, preko strujnog transormatora, povezanih zvezdista
spojenih podgrupa kondenzatora, pocetna nesimetricnost mora da bude manja od 5% nazivne struje kond. Jedinice
-osetljivost releja mora da bude maksimalno pri 10% nazivne struje jedinice
-struje kroz diferencijalni struj ni trafo treba da bude max 15% nazivne struje kond. Jedinice
-Zastita poprecnom kontrolom diferencijalne struje
Koristi se kod baterija velikih snaga koje su prikljucene na napone 10 kV. Da bi se primjenjivala ova zastita mora da
bude ispunjen uslov da postoje u svakoj fazi sve grane sa simetricnim brojem jedinica. Vidi se da je ovaj nacin zastite
selektivniji od onog sa razdaljenim zvezdistem I da omogucava nalazenje jedinice u kvaru.
19. PRIMENA OPTICKIH KABLOVA NA NADZEMNIM VODOVIMA
Kako meunarodna tako i regionalna elektroenergetska mrea zahteva moderan nadzor i sisteme za daljinsko
upravljanje. Da bi se to postiglo, elektroenergetski sistemi, moraju da se opreme pouzdanim telekomunikacionim
vezama. Deregulacijom telekomunikacija otvara semogunost korienja neiskorienih optikih vlakana, ve
postavljenih u elektroenergetskom sistemu, tako da sama preduzea za prenos i distribuciju elektrine energije mogu
da postanu telekom operatori. Osnovu takvih telekomunikacionih sistema ine optiki kablovi, s obzirom da
omoguavaju visok kapacitet prenosa na velike
razdaljine. U isto vreme na njih ne utie elektromagnetno polje i nisu podloni presluavanju. Optiki kablovi za
postavljanje po stubovima nadzemnih vodova su
OPGW,OPPC, MASS, ADSS i OPAC Najlaki nain povezivanja objekata sa kojima eli da se upravlja iz
dispeerskih centara je pomou ve postojeih nadzemnih vodova. ajzastupljeniji nain je postavljanje zatitnog
provodnika sa optikim vlaknimaOPGW, koje se sastoji od optikih vlakana smetenih u ceviici, kao zamena za
postojei zatitni provodnik. Druga mogunost je postavljanje faznog provodnika sa optikim vlaknimaOPPC umesto
postojeeg faznog provodnika. Pored ovih integrisanih reenja, mogu da se postave i dodatni optiki kablovi po
stubovima nadzemnih vodova.
Samonosei kablovi za postavljanje po stubovima nadzemnih vodova su ili metalni samonosei optiki kabloviMASS
ili bezmetalni samonosei optiki kabloviADSS. Dok se ovi samonosei optiki kablovi postavljaju po stubovima
nadzemnih vodova kao samostalni, pridodati optiki kablOPAC je optiki kabl pridodat na provodnik.
20.VRSTE I OSNOVNE KARAKTERISTIKE SISTEMA SIGURNOSNOG NAPAJANJA
Jedna od vrsta je Generatorski set.
Generatorski set (dizel-agregat najcesce) moze imati neku od sledecih uloga:
-pokrivanje baznog opterecenja
-pokrivanje vrsnog opterecenja-povremeno
-kratkotrajno napajanje potrosaca u slucaju nestanka napona iz primarog izvora ili duze napajanje pojedinih potrosaca
-visecasovno napajanje potrosaca u slucaju nestanka napona iz primarnog izvora
Staticki sistem bezprekidnog napajanja:
Razvoj energetske elektronike potpomognut razvojem modernih informacionih I drugih tehnologija, doprineo je da
staticki sistem bezprekidnog napajanja (SBN) imaju dominantnu ulogu u odnosu na ostale podsisteme. Staticki SBN
satoje se od kombinacije staticki pretvaraca u kombinaciji sa akumulatorskom baterijom. Uloga ispravljaca je da
obezbjedi jednosmjerni napon za punjenje I odrzavanje baterije. Invertor vrsi pretvaranje jednosmjernog napona u
naizmjenicni napon zeljene frekvencije I amplitude. Staticki pretvaraci se upravljeju internim oscilatorom, pa se zato
mogu fazno I frekventno sinhronizovati sa javnom mrezom. Ispravljac, invertor I baterija predstavljaju jednu jedinicu.
Vise ovakvih jedinica se moze paralelno povezati I na taj nacin se postize visoka pouzdanost. Baterije su u zavisnosti
od sistema takvog kapaciteta da mogu obezbijediti od nekoliko min do nekoliko casova napajanja.
Rotacioni sistemi besprekidnog napajanja
Rotacioni SBN imaju istu ulogu kao I staticki. Sastoje se iz dizel motora, spojnice, zamajca, el. Motora I generatora.
Sustina je u skladistenju kineticke energije u zamajcu, koja se, u slucaju nestanka napajanja Iz mreze, pretvara u el.
Energiju pomocu generatora. Energija akumulisana u zamajcu dozvoljena je za odrzavanje napona I frekvencije
generatora u propisanim granicama tokom perioda startovanja dizel masine.
Baterije
Kod baterija akumulatora obicno se koristi stacionarne olovne I nikljadijumske baterije. Sluze za samostalno napajanje
potrosaca, napajanje DC\DC konvertora, invertora I jednosmjernih motora.
Sistem napajanja pojedinih objekata
Sa stanovistva se dijeli na: nacin napajanja, napon napajanja I izvor el. energije.
Pod rezervnim napajanjem se podrazunijeva rezervno napajanje iz distributivne mreze a pod sigurnosnim napajanjem
se podrazumijeva ono sto je ranije definisano.
21. PODJELA AGREGATA ZA NAPAJANJE S OBZIROM NA DUZINU TRAJANJA PREKIDA
NAPAJANJA I OSNOVNE SEME NJIHOVA IZVODJENJA
Dizel el. agregati su nezavisan izvor el. energije, koji se najcesce upotrebljavaju za snabdevanje potrosaca na mestima
gdje ne postoji el. mreza, u slucajevima gdje ona postoji kao pomocni izvor, kod redukcija ili vrsnih opterecenja
distributivne mreze.
Mnogo cesca primena dizel elektoagregata jeste u kombinaciji sa distributivnom mrezom I tada se koriste za:
-pokrivanje baznog opterecenja
-pokrivanje vrsnog opterecenja-povremeno
-kratkotrajno napajanje potrosaca u slucaju nestanka napona iz primarog izvora ili duze napajanje pojedinih potrosaca
-visecasovno napajanje potrosaca u slucaju nestanka napona iz primarnog izvora
Dizel-elektroagregati se sastoje od motora sa unutranjim sagorijevanjem I sinhronog generatora naizmjenicnog napona.
U sklopu agregata sadrzana je I odruga oprema potrebna za samostalni pogon. Izradjuju se u sirokom opsegu snaga od
nekoliko stotina VA do reda MVA. Agregati se mogu izradjivati kao stacionarni I mobilni.
Stacionarni agregati moraju imati u sebi ugradjenu opremu koja im omogucuje automacko ukljucivanje I iskljucivanje
u slucaju prekida napajanja iz javne mreze ili ne dozvoljenih smetnji u njoj. Pored automackog, oni moraju imati I
rucno uklj\isklj. Stacionarni agregati zahtijevaju posebnu prostoriju za smjestaj ili se izradjuju kao kontejnerski
agregati.
Mobilni agregati moraju imati mogucnost rucnog ukljucenja u rad I iskljucenja, I ona se vrsi prema potrebi. Obicno se
izradjuju do max snage do 200kVA. Izbor agregata zavisi od snage I vaznosti potrosaca koji se napajaju, kao I
lokacije. Prema nacinu pokretanja , upravljanja I dozvoljenog vremena prekida u napajanju potrosaca el. energijom
postoje sledece vrste elektroagregata:
-Elektroagregati sa rucnim upravljanjem
-Elektroagreati sa automackim upravljanjem
-Elektroagregati sa prekidom napajanja potrosaca do 2s
-Elektroagregati sa neprekidnim napajanjem potrosaca
22.PARAMETRI ATMOSFERSKOG PRAZNJENJA
Pri procjenjivanju ugrozenosti objekta od atmosferskih praznjenja neophodno je poznavati pojedine elektricne I
meteroloske parameter grmljavinske aktivnosti.
23. ODREDJIVANJE NIVOA ZASTITE GROMOBRANSKE INSTALACIJE
Za svaki objekat rizik ostecenja se moze procijeniti na osnovu podataka o ucestanosti direktnog udara u objekat, Nd,
vjerovatnoce ostecenja, p, I riziku ostecenja koji se moze pokazati posle udara groma u objekat. Moguca ostecenja
objekta zavise od njihove namene I sadrzaja, konstrukcionih materijala od kojih su izgradjeni I predvidjenih mera
zasitite od dejstva atmosferskog praznjenja I to kako direktnim udarom groma, tak I usled induktivnih uticaja udara u
blizini sticenih objekata. Za svaki tip razmatranog objekta odredjuje se najveci tolerantni nivo rizika ostecenja, na
osnovu najvece vrednosti usvojene ucestalosti udara groma, tako I usled induktivnih udara groma, Nc. Vrednost Nc
kao referentnu za procjenu potrebe za gromobranskom instalacijom, moze odrediti investitor na osnovu preihvatljivih
rizika od ostecenja objekta I dobara. Odredjivanje odovarajuceg nivoa zastite za gromobransku instalaciju, ako je ona
uopste potrebna, moze se obezbjediti na osnovu poredjenja ucestalosti direktnog udara I objekat, Nd, I usvojene
odnosno izracunate ucestanosti udara groma, Nc.
Srednja godisnja vrijednost Nd(ucestanost direktnog udara u objekat) moze se izracunati: Nd=Ng*Ae*10^-6 (broj
udara/god.).
24. UNUTRASNJA GROMOBRANSKA ZASTITA
Unutrasnja gromobranska zastita sluzi kao dodatna grom zastita objekta kojom se smanjuju el.mag dejstva struje
atmosferskog praznenja I razlika izmedju galvanski preneseni potencijala na razlicite delove instalacija unutar objekta
pri atmosferskim praznjenjim objekta u njegovoj blizini.
Atmosferski prenaponi mogu dospeti u el. instalacije objekta, koji je spolja efikasn zasticen od direktnog udara groma,
na tri nacina I to:
-povecanjem potencijala uzmljivaca u odnosu na referentnu zemlju pri odvodjenju struje atmosferskog praznjenja u
zemlju
-prodorom atmosferskog prenapona putem prikljucnog voda za objekat preko njegovih funkcionalnih provodnika
-elektromagnetskom spregom izmedje provodnog puta struje atmosferskog praznjenja I provodnika I uredjaja u
posmatranom objektu.
Intezitet ovako generisani prenapona moze ugroziti el. insatlacije ili uredjaje prikljucene na njih. Zato je u odredjenim
slucajevima na njih neophodno primijeniti odgovarajace zastitne mjere. One se izvode:
-izjednacavanjem potencijala unutar objekta
-ogranizavanjem prenapona na elektricnim instalacijama I uredjajima pomocu zastitnih uredjaja
- galvanskim odvajanjem uredjaja od napojnih vodova i/ili vodova za vezu,
-primjenom optickih vodova ili bezicnog prenosa komunikacioni signala
-oklapanjem delova objekta ili uredjaja radi sprecavanja elektromagnetne sprege izmedju strujnog puta atmosferskog
praznjenja I sticenog objekta.
Podjela prostora na zone: uticaj atm. Praznjenja mogu biti razliciti zato se celokupan proctor deli na tzv. Zone zastite
od atm. praznjejna. Njima se definisu oblasti sa razlicitim mogucim intezitetima el.magnetnog polja, nastalog usled
atmosferskog praznejna, kako bi se odredila mjesta za izjednacenje potencijala na granicama pojedinih zona.
25. UREDJAJI ZA ZASTITU OD PRENAPONA
Uredjaji prenaponske zastite dele se na elementarne I slozene. U elementarne spadaju:
-gasni odvodnici prenapona
-varistori
-poluprovodnicke diode
Slozeni zastitni uredjaji izradjeni su od elementarni u kombinaciji sa razlicitim elektricnim filtrima, pomocu kojih se
na adekvatan nacin moze oblikovati karakteristika zastitnog uredjaja.
Gasni odvodnici prenapona su najjednostavniji dvosmerni zastitni elementi kod kojih do preskoka dolazi izmedju
elektroda u zatvorenom kucistu koje je ispunjeno nekim inertnim gasom ili vazduhom.
Varistori su nelinearni otpornici, od silicijum karbida ili cink-, mangan-, ili belirijum-oksida, cija otpornost nelinearno
zavisi od napona na njihovim krajevima. Kao dvosmjerni zastitni element koriste se samostalno ili u kombinaciji sa
drugim elementima(gasnim odvodnicima I td.).
Poluprovodnicke diode se koriste kao sekundarni zastitni element koji se odlikuju veoma kratkim vremenima
reagovanja rada velicine cak ispod 10ps, I sirokim dijapazonom probojnog napona od nekoliko V do nekoliko 100V.
Najcesce se koriste tri vrste dioda:
-Cenerova(jednosmjerna)
-prenaponske(jednosmjerna)
-sa povratnom karakterstikom(dvosmjerna)