Klimatske promene i padavine

Da se podsetimo!
Pre dve godine u ovim novinama pisao sam o
klimatskim promenama.
Svedoci smo da su vremenski uslovi sve
nestabilniji, da su ei suni periodi, nakon kojih slede
oluje i poplave. Prolee i jesen kao godinja doba nestaju.
Nakon zime skoro odmah nastupa leto sa tropskim
vruinama.
Klimatske promene manifestuju se pojavom
zemljotresa, sue, poplava, olujama koje su sve uestalije i
jae. O nastanku i uzrocima klimatskih promena postoji
vie verzija. ivotno pitanje je kako se boriti i opstati u
novonastalim klimatskim promenama, koje istina jesu
globalna pojava, ali su sigurno i lokalni problem. Ove
klimatske promene su neminovnost objektivno stanje.
Posledice toga su umski poari, razarajue oluje
koje su pre bile retka pojava u viedecenijskom periodu, a
sada ine tetu i vie puta u toku godine. Slino je sa
poplavama.
Tom prilikom naveo sam ta je mogue initi na
lokalnom nivou. Dakle da ponovim. Vano je voditi
uravnoteenu razvojnu politiku. Zbog poveane povrine
pod graevinskim objektima i asfaltom, u samoj Vrnjakoj
Banji dodatno e se poveati temperatura vazduha, a u
kinom periodu poveati opasnosti od erozije i poplava.
Zeleni pojas oko Vrnjake Banje ima regulatornu
funkciju u apsorbciji atmosferskih voda nakon padavina i
spreavanju nastanka bujica. Zelenilo u Vrnjakoj Banji
ima izuzetnu ulogu u proizvodnji kiseonika i regulaciji
temperature vazduha. Tu ulogu imaju i ume u zaleu
Vrnjake Banje i okolnih naselja.
Ali ako se nastavi sa intenzivnom urbanizacijom i
smanjenjem zelenih povrina, imaemo pojave novih
klizita, esto uzrokovanih neadekvatnom odvodnjom
atmosferskih voda i poveanjem temperature vazduha u
letnjim mesecima.
Nisam verovao da e gore navedeno postati
izuzetno aktuelna tema za neto vie od dve godine!
Atmosferske vode; problem i ansa
Vrnjaka Banja sa prosenom godinjom koliinom
padavina od cca 800 mm, smatralo se da ima kontinentalni
pluviometrijski reim. U tim uslovima atmosferske vode
nisu predstavljale vei problem, bez obzira to Vrnjaka
Banja nema zadovoljavajua reenja kod odvodnje
atmosferskih voda. Dva do tri litra padavina po
kvadratnom metru kratkorono nisu pretstavljali vei
problem, naprotiv bili su korisni za prirodu i oveka.
Ali sve ee, to je bio sluaj u prolee 2014.
godine, imamo pojavu olujnih nepogoda u kojima za 24
asa padne viestruko vea koliina kie (i vie od 50 l/m
2
)
od uobiajenih. Srena okolnost je injenica da Vrnjaka
Banja ima regulisana korita dva glavna prirodna vodotoka;
Vrnjake i Lipovake reke. Vrnjaka Banja okruena je
umskim kompleksom koji ima izuzetno povoljan uticaj na
reim oticanja atmosferskih padavina. U samoj Vrnjakoj
Banji parkovske povrine, ali i zone pod umom kao to je
"Brankova glavica", ostaci ume na podruju kompleksa
"Raj", zatim park uma "Borjak" pozitivno utiu na reim
oticanja atmosferskih voda.
Kao to je navedeno na poetku teksta urbanizacija i
trend smanjenja zelenih povrina, te nedovoljna briga o
regulaciji odvodnje atmosferskih voda mogu imati izuzetno
negativan uticaj u nastalim okolnostima sve izraenijih
klimatskih promena. Podela padavina vode u odnosu na
zemljite i biljke u umi prikazano je ematski na fotografiji
(prema F.Baker-u).
U bukovoj umi voda od padavina u procesu
isparavanja iz biljke vraa se u atmosferu do 40%. Kroz
proces u kojem se padavine zadravaju na liu, granama i
stablu vraa se isparavanjem u atmosferu do 15%, a
isparavanjem iz prizemnog dela i stelje u podnoju stabla u
atmosferu se vraa oko 5%. Deo vode zadrava se u
korenovom sistemu biljke i samom zemljitu (oko 15%),
tako da u normalnim uslovima tj umerenim do jaim
padavinama ukupno oticanje iz ume je oko 25% od ukupne
koliine padavina. Ovi procesi u praksi treba da se prate
dugorono na nivou slivnih podruja, tj veih umskih
kompleksa.
Kod pojave naglih i intenzivnih padavina, uma i
umsko zemljite nisu u mogunosti da zadre sve padavine,
iako i u tim uslovima izuzetno su korisni zatitni uticaji
zelenih povrina i ume.
Ako u umi, koja je u stanju da zadri mnogo vie od
polovine atmosferskih padavina, moe doi do jakih
erozivnih procesa kod intenzivnih padavina, sigurno da e
urbana podruja pretpreti daleko vee tete.
Da bi se te tete spreile ili barem umanjile u
naseljima je potreban je dobro osmiljen sistem odvodnje
atmosferskih voda, odravanja tog sistema i priapadajuih
korita vodotoka.
Usled intenzivnih padavina dolazi do pojava bujica i
erozivnih procesa.
U tom pogledu interesantna je fotografija od pre
mesec dana. Usled velikih padavina deo vode koji je u umi
proao kroz prizemnu floru i stelju, kretao se neposredno
ispod same povrine padinom kroz umu, zatim ponovo izbio


na povrinu dubei u zemljitu jednu ogromnu jamu,
spirajui i odnosei zemljite.
Fotografija najbolje ilustruje o kojim silama je re i
do kojih razmera vodena bujica moe delovati negativno.
Sredinom devedestih godina prolog veka, uraen
je detaljni plana odravanja sistema atmosferske
kanalizacije u Vrnjakoj Banji. Planom odravanja je bio
planiran potreban broj radnika, dinamika i obim radova za
period od marta do novembra meseca.
Radovi su planirani za preko sedamdeset ulica u
duini oko 100 km. U tabeli su prikazani tada planirani
radovi po tipu i potrebnoj radnoj snazi. Uraen je bio i
detaljan finansijski plan za ove radove. Uz postojee
radnike korien je motokultivator za odvoenje i
deponovanje uta i zemlje. Taj posao su obavljala 3 do 4
radnika i to runo!
MODUL
Potrebno norma radnika za
7 sati dnevno i devet meseci
od marta do novembra
ienje bankina i kolovoza 0,62
ienje propusta 0,14
ienje putnih rovova 2,31
ienje rigola (betonske) 0,69
ienje ahti 0,11
ienje slivnika 0,05
Ukupno redovno odravanje 3,30
Izgradnja i rekonstrukcija mree atmosferske
kanalizacije
Uvaavajui hidrogeografske klimatske i
mikroklimatske uslove treba pristupiti temeljno i detaljno
izradi novog plana odravanja, rekonstrukcije i izgradnje
sistema za odvodnju atmosferskih voda u Vrnjakoj Banji.
Fotografije nabujale vode u Vrnjakoj reci,
poplavljeni putevi vie su nego opominjui. Osim toga u
koritu vodotoka je nedopustivo postojanje bilo kakvih
prepreka.

Ovaj zadatak iziskuje nain rada koji podrazumeva
interdisciplinarni pristup kroz ukljuivanje strunjaka
razliitih profila. Rad na planu je metodoloki uslovljen
Zakonom o planiranju i izgradnji prostora i sagledava se na
osnovu ulaznih podataka iz Generalnog Plana, analize
postojeeg stanja i uticaja kontaktnih zona na ovaj prostor,
potovanjem odredaba Zakona o planiranju i izgradnji, i
stratekih opredeljenja.
Kod planiranja izgradnje nove atmosferske
kanalizacije i rekonstrukcije postojee primeniti iskljuivo
separatni sistem odvoenja otpadnih voda (odvojeno fekalne
i atmosferske vode), a saobraajnice i peake staze koristiti
za trase odvodnih kanala. Takoe potrebno je planirati
adekvatne ureaje za preiavanje povrinskih voda od
masnoe i ulja sa kolovoza.
Treba razmiljati o mogunosti sakupljanja i
akumuliranja kinjice, koja se moe u seoskim podrujima
koristiti za navodnjavanje, a u urbanim sredinama kao
tehnika i komunalna voda.
Posebnu panju posvetiti izradi, obnovi i
rekonstrukciji drenanog sistema u parkovskim povrinama,
te korienju postojee koncepcije (drenani kanali u obliku
riblje kosti).
U novim uslovima gde su este intenzivne i obilne
padavine prostor sagledati ire od povrina obuhvaenih
urbanistikim planovima.
Svakako uvaiti kao najznaajniji planski dokument
(nieg reda) Generalni plan Vrnjake Banje, regulacione
planove koji pokrivaju delove naselja Vrnjaka Banja i deo
planinskog podruja Go na jugu optine i urbanistike
projekte. Tu su i ostali planovi koji delimino pokrivaju
teritoriju optine, kao to je Plan detaljne regulacije centralne
zone sa glavnim banjskim parkom i Plan generalne regulacije


predela Go kao dokumenata koji su takoe od izuzetnog
znaaja.
Sa tog aspekta odluke lokalne samouprave ne bi
trebale biti protokolarne, ve moraju biti u funkciji
naznaenih potreba, kako bi se budetska sredstva troila
namenski. U tom pogledu reenja i aktivnosti lokalne
uprave moraju biti sveobuhvatna i sistematina.
Sagledavajui Zakonske i planske obaveze
potrebno je odrediti iru kontaktnu zonu uticaja na sistem
regulacije i odvodnje atmosferskih voda na nivou sliva.
Uvaavajui orografske i hidrografske uslove na
terenu izvriti podelu terena na zone i sektore, kao bi se
olakalo upravljanje sistemom.
U tabeli su iskazane povrine pojedinih zona.
Okvirno radi se o povrini od 2.980 ha. Vano je
napomenuti da je oko 1.100 ha pod umom, park umom
ili parkom, to je pozitivno iz razloga o kojima je ve bilo
rei. Kod definisanja povrina bitnih za regulaciju i
odvodnju atmosferskih voda prvenstveno se vodi rauna o
pozicioniranju slivova potoka i reica, tako da obuhvat nije
identian, niti moe da bude sa obuhvatom u urbanistikim
planovima.
ZONA NAZIV ZONE POVRINA (ha)
1 Vrnjaka Banja 820
2 Ruinci 385
3 Vrnjaka reka 595
4 Lipova Rsavci 235
5 Novo Selo 335
6 Vrnjci Dubrava 155
7
Veliko polje - el.
stanica 455
UKUPNO POVRINA 2.980
Ovde je re o predlogu i prikazani podaci su
okvirni. Podaci su uraeni sa ArcGIS Explorer Desktop
programskim alatom (http://www.esri.com/).
Korienjem GPS alata i profesonalnih programa za
obradu podataka u geografsko informacionom sistemu,
relativno brzo i jeftino moe se doi do preciznih podataka
za konkretan proraun.
Prostor je podeljen na est kontaktnih zona i
centralnu zonu Vrnjake Banje. Ove zone su de facto
povezane i predstavljaju sastavni deo Vrnjake Banje.
Pored zone 1 (Vrnjaka Banja) veoma su znaajne
tri zone.
Zona 3 (Vrnjaka reka) i zona 4 (Lipova Rsavci) su
znaajne zbog toga to se direktno naslanjaju na kompleks
Gokih uma i sastavni su deo Goa.
Zona 7 (Veliko polje eleznika stanica) je znaajna
zbog toga to ova zona regionalnim putem i eleznikom
prugom skoro fiziki odvaja prostor doline Zapadne Morave
od prostora Vrnjake Banje. Zbog neureenih ili zaputenih
kanala i propusta otean je prodor atmosferskih voda iz
pravca Vrnjake Banje prema Zapadnoj Moravi. Zbog toga u
ovoj zoni mogue je plavljenje naselja, ali i poljoprivrednog
zemljita.
Zona Vrnjake Banje moe se podeliti na etiri
sektora prema gravitirajuim vodotocima i to kao to je
prikazano na skici.
U tabeli su prikazane povrine i nazivi sektora.
SEKTOR NAZIV SEKTORA POVRINA (ha)
1-A Nemevac potok 170
1-B Vrnjaka reka 320
1-C Lipovaka reka 180
1-D Novoselska reka 150
UKUPNO POVRINA 820
Svaki sektor definisan je slivnim podrujem, tj
susednom zonom. Na slian nain po potrebi mogue je i
ostale zone podeliti na sektore, tj odreene mikro celine,
vodei prvenstveno rauna o prirodnim uslovima. Na taj
nain lake je organizovati planiranje i realizaciju radova na
odravanju, izgradnji i rekonstrukciji sistema za regulaciju
atmosferskih voda.
Istu podelu treba sainiti i za seoska podruja. To e
olakati organizaciju ne samo odvoenja atmosferskih voda,
ve moe da se koristi i kod izrade i sprovoenja planova
zatite od poplava.
Sastavni deo sistema odvoenja atmosferskih voda je
odravanje i regulacija korita vodotoka u koje otiu
atmosferske vode.
U ekstremnim uslovima izuzetno intenzivnih ili
dugotrajnih padavina, odravan sistem odvoenja
atmosferskih voda, zatim ureena i ista korita vodotoka
mogu znatno umanjiti mogue tete od poplava.
mr Branislav arevi