UMESTO PREDGOVORA

Tema ove knjige (ovo moram da odmah kaem zbog nervoz-

nog itaoca) jesu manipulacije i kontrola, odnosno manipulatori i kon-
trolori naeg uma. koliko vas ova tema interesuje moram da vam na-
glasim da treba da se pripremite za razne prepreke prilikom itanja.
!rvo, glavni " struni delovi pisani su hladnim udbenikim stilom (za
neke pomalo dosadnim), drugo, #nedostaje$ senzacionalistiki pristup
problemu, tre%e, knjiga nije obojena dnevnopolitikim doga&ajima.
'azlog za ovakav nain pristupa je, nadam se, vrlo jasan. Tema je
ozbiljnija i ne bismo smeli da ostavimo prostora za manipulacije.
propagandi (o tome %e, izme&u ostalog, kasnije biti mnogo vie rei)
vai jedno pravilo( ako kaete ili uradite neto to moe biti pogreno
protumaeno, znajte " bie sigurno pogreno protumaeno.
)o su manipulatori odnosno kontrolori*
+a lokalnom nivou pomalo smo to svi mi. !ogledajte, na pri-
mer, ponaanje vae supruge. !riznajte, na kraju uvek bude po nje-
nom. koliko ona oceni da va prijatelj nije ba pravi prijatelj, moete
odmah, slobodno, sa njim da se pozdravite, jer %e od vaeg prijatelj-
stva ubrzo ostati samo nejasno se%anje na njega i to u najboljem slu-
aju. suprotnom, sukob moe da se proiri na ro&ake i prijatelje, pa
onda di,erencijacija, sud, bes, itd.
-atim pogledajte vaeg e,a. .teli ili ne, s vremenom poinje-
te da se poistove%ujete sa njim. /ko je on zaista #pravi e,$, mora%ete
vie vremena da razmiljate o njemu. 0ta voli, ta mu prija, ta ga ner-
vira itd. hvati%ete sebe jednog dana u tome kako ga previe ogo-
varate a znate da nas od ljubavi do mrnje samo korak deli. !o sistemu
#otiao u vojsku a vratio se iz armije$, shvati%ete da je ipak on bio u
pravu kada vam je rekao to i to. 1e&utim, nemojte da oajavate i on
ima svoga e,a, a ovaj je po pravilu jo zahtevniji.
+a malo viem nivou na kontrolor je drava. borbi milje-
nja izme&u vlasti i opozicije obian ovek gotovo uvek pro&e kao mi
z a m k e
(znate ono, slanina"sir, slanina"sir). )ljuni ljudi u dravnim instituci-
jama s vremenom shvate da je najbolje ,iziko stanje " stanje mirovanja,
a najbolje agregatno stanje " vazduno stanje. !arola #ne talasaj$ ipak je
najbolja. 1e&utim, ne moe se tako u nedogled, pa je vano da se s vre-
mena na vreme identi,ikuju odre&eni problemi i onda munjevitom akci-
jom ree na opte zadovoljstvo prisutnih. +a primer, ministar za saobra-
%aj oseti da #neto kripi$ u eleznici. 2judi su nezadovoljni. 0ta radi
vet ministar* +ormalno, odmah stupa u odlunu akciju. !rvo protura
poverljivu in,ormaciju o, na primer, zameni kapa elezniara. +astaje
opta zbrka. 3edni tvrde da %e im nov tip apke odneti i ono malo kose
to im je ostalo na glavi, drugi se ale da dizajner pojma nema, tre%i se
pitaju odakle tolike pare za nove kape, etvrti ukazuju da %e sa novim
kapama liiti na jadne potare, otpravnici vozova se bune zato oni
imaju iste kape kao i obini vozai itd. 4vi zajedno za momenat zabo-
rave ta su hteli, a da #hteli su pove%anje toplog obroka$. )ape su ipak
trenutno vanije. !oinje javna rasprava. !ojavljuje se drug odozgo koji
vrsto obe%ava da %e odmah ispitati stvar i da %e ih obavestiti. me&u-
vremenu bune se i elezniari iz drugih gradova. 'azmilja se o obus-
tavi rada. 5avo je odneo alu, stvar je postala isuvie ozbiljna. / onda
rasplet. svom #hitrom$ mercedesu neutralne boje dolazi lino g.
ministar i zvanino saoptava da od novih kapa nema nita. !rvo, zato
to su elezniari svojom argumentovanom diskusijom ukazali na sve
nedostatke ovakvog projekta i, drugo, zato to je kasa prazna pa je slian
projekat i bilo nemogu%e realizovati. 6elezniari su konano odahnuli.
7pak je bilo kako su oni hteli. 3o jedna dobijena bitka.
8d tehnoloke snage drave zavisi i koje %e metode kontrole
uma da upotrebi. 4iromanije drave obino koriste samo klasine
manipulativne tehnike, ali o tome kasnije.
)ontrolor na najviem nivou je svetska vlada (ili kako je neki
zovu " novi svetski poredak).
4vetska vlada nastoji da polako ali sigurno preuzme to vie
ingerencija od drava lanica. To postie spoljnim i unutranjim pritis-
cima i u direktnim pregovorima sa pojedinim dravama. 1alo milom,
malo silom. 1e&utim, kako obezbediti da donete i potpisane odluke
potuje i narod. 9esto se dogodi da drava donese odluku, ali se ona u
praksi ne sprovodi. Tu se obino i pojavljuju dva tipa naroda. )ao
tipine primere jedne i druge kategorije izdvoji%emo, 4rbe i /meri-
kance.
:
z a m k e
4rbiji je, izme&u ostalih, pre vie godina izglasan ,amozni
-akon o zabrani puenja na javnim mestima. 0ta se desilo* Tek tada je
stvarno poelo da se pui, i to iz inata. 8naj koji nije zapalio cigaretu
nije$bio muko$. 9ak su i nepuai opinjeni hrabro%u puaa od-
luili da propue kako bi i oni postali estoki momci.
+asuprot tome imamo slede%u situaciju. ;rad <a,alo u /me-
rici. =osadna prole%na kia. 7spred velikog trnog centra, utom lini-
jom oznaena je zona za puae. +ekako, udnim sluajem, nadstre-
nica zgrade se ba zavrava na samoj utoj liniji. <eli /merikanac
dovrava svoju cigaretu u dozvoljenoj zoni, sav iskisao. 7ndus, ameri-
kog dravljanstva, balansira po utoj liniji pokuavaju%i da se veti-
nom svog tela i duha inkorporira u prostor izme&u kapi. +ailazi 4rbin
nepoznatog dravljanstva. !ale%i svoju cigaretu kapira da u dozvolje-
noj zoni, van ute linije, pada kia. 8dluuje da se zadri na samoj
ivici nedozvoljene zone i tu zavri svoju cigaretu i uz put ostane suv.
<eli /merikanac ga odmah prijateljski upozorava( to je protiv zakona.
4rbin mu, na besprekornom engleskom jeziku sa savrenim amerikim
akcentom, odgovara " sleganjem ramena. <eli /merikanac ga gleda
ne veruju%i svojim oima da ispred sebe vidi oveka koji kri zakon, a
zatim, zavrivi svoju cigaretu, odlazi mrmljaju%i( o boe, boe,
moe li ti u ovo da poveruje.
=akle, svetska vlada nastoji da, uporedo sa pristankom drave
lanice, obezbedi i pristanak naroda na odre&ene promene.
8bini ljudi su kontrolisani od svojih nacionalnih drava i
religije. +acionalne drave i religije su kontrolisane od strane tri unije(
>vropske unije (nastala iz >vropske ekonomske zajednice), /merike
unije (nastala iz 4evernoamerikog sporazuma o slobodnoj trgovini "
+/?T/) i nije !aci,ika (nastala iz /zijsko-paci,ikog ,oruma za
ekonomsku saradnju"/!>@/). 8ve tri unije kontrolie svetska vlada.
+jenu udarnu snagu predstavljaju( izuzetno snana armija, jedinstvena
valuta, centralna banka i mikroipovana populacija.
8vde moram da naglasim da mnogi poistove%uju armiju no-
vog svetskog poretka sa vojnim savezom " +/T8. +/T8 nije armija
novog svetskog poretka +/T8 je samo eksperimentalna armija. /r-
miju svetske vlade predvodi%e neka od organizacija slinih agenciji
?>1/ ako ne i sama ?>1/ (?ederal >mergencA 1anagement /gen-
cA).
B
z a m k e
Slika 1 ;rb agencije ?>1/
?>1/ je ,ormirana izvrnom naredbom (znai bez sprove-
dene rasprave u )ongresu) predsednika =imija )artera, ,rontmena
Trilateralne komisije. 8vla%ena je da preuzme kontrolu nad 4/= u
stanjima nacionalne uzbune najvieg stepena (prirodne katastro,e,
teke nuklearne havarije, invazije vanzemaljaca i sl.)
!od izvrnom kontrolom ?>1/-e nalaze se najelitnije vojne
jedinice poznate kao =elta ,orsis (=elta ?orces). !ripadnici ovih jedi-
nica nose crne uni,orme, a na sebe su skrenuli panju amerike jav-
nosti jer su se njihovi neobeleeni crni helikopteri pojavljivali na svim
mestima gde je dolazilo do odre&enih mutacija ivotinja ili do situaci-
ja koje bi se mogle povezati sa vanzemaljskim aktivnostima.
+ovoj svetskoj vladi potrebni su ljudi koji imaju priblian
stepen obrazovanja i koji razmiljaju i ponaaju se na isti nain. 1is-
lim da je, u ovom kontekstu, jednoobraznost prava re. 3ednoobraz-
nost je jedan od najsnanijih oslonaca svake kontrole.
)ada je re o obrazovanju neki bi sa pravom mogli postaviti
pitanje da li je zaista re o obrazovanju ili o sistematskom neobrazo-
vanju. 4etite se jadnog ;alileja koji je uporno tvrdio da se -emlja ok-
re%e. 1uenik je glavom platio svoje #neobrazovanje$ jer nije znao da
se 4unce vrti oko -emlje. 7li drugi drastian primer " =arvinova teori-
C
z a m k e
ja. 8vom udesnom pokuaju da se od majmuna napravi ovek smeja-
li su se #neobrazovani$ i onda kada je umni 9arls prvi put izneo svoju
teoriju. Ti isti #neobrazovani$ se smeju i danas. 8brazovanje stvara
okvire zdravog razuma. +a osnovu obrazovanja ovek odluuje ta je
mogu%e a ta nije mogu%e, ta je tano a ta nije tano. -bog ,aktora
nepredvidivosti oveku ne treba dati mogu%nost za neko znaajnije
obrazovanje. sput, #logino je$, treba ga obasuti gomilom nepotreb-
nih stvari koje %e u njegovoj svesti urezati ose%aj da je on ipak suvie
mali da bi shvatio mnoge stvari. +eki drugi sigurno znaju mnogo vie,
brinu o njemu i u svakom sluaju de,initivno znaju ta rade.
3edinstveni zakoni u unijama kao i zakoni u nacionalnim
dravama lanicama imaju za cilj da u najgrubljim crtama postave
okvire za odre&ena razmiljanja i ponaanja ljudi. )ada se na to doda i
jednako obrazovanje, stvaraju se preduslovi za poetak uspostavljanja
ozbiljne kontrole.
/ko ovek poeli da otkrije delovanje sistema manipulacija i
kontrola i identi,ikuje manipulatore i kontrolore, oigledno %e morati
da, prilikom razmiljanja, primeni metod drugaijeg pristupa proble-
mu. )ada je ovaj metod u pitanju, smatram da je potrebno izdvojiti
nekoliko, na prvi pogled totalno nepovezanih primera, kako bismo
stekli uvid u to o emu je zapravo re.
Dobar dan
)ontikijev autobus je bio na samo nekoliko kilometara od
.aniotija. Turistiki vodi, rade%i po planu i programu, obratio se tu-
ristima( #-nai, zapamtili ste( na grkom se dobar dan kae kalimera.
+ajlake se moete setiti po crtanom ,ilmu #)alimero$. 'adi vae si-
gurnosti novac menjajte iskljuivo u menjanicama...$
+ekoliko dana kasnije, ve% crveni kao rakovi, turisti iz 4rbije
ulazili su opet u autobus jer je u sklopu aranmana bilo i oping raz-
gledanje 4oluna. +a samim vratima vlasnik apartmana je zaustavio
naeg turistikog vodia, izdvojio ga malo na stranu i diskretno zamo-
lio da mu objasni ta na srpskom jeziku znai !inokio. 7znena&en
ovom diskrecijom, na vodi ga je zapitao( zato to pita. Dlasnik je
tada objasnio da u ovoj smeni gostiju postoji jedna starija gospo&a
koja svaki dan, kada se sretne sa njim, znaajno ga pogleda u oi i
kae( #!inokio$.
E
z a m k e
4hvatili ste( asocijacija koju je pokuao da iskoristi na vodi
pokazala se kao nepodobna za gospo&u koja je od crtanih ,ilmova
zapamtila samo #!inokija$.
Iluzija Monte Kristo
3edna od najve%ih iluzija koju je izveo uveni majstor 9en 2i
zove se 1onte )risto. 4cenario moda znate(
1a&ioniar izlazi na scenu u pratnji svoje partnerke, nose%i
jedan obian potanski dak. -atim baca dak u publiku kako bi svi
koji ele mogli da ga pregledaju i eventualno svojim potpisom osigu-
raju da ne do&e do zamene daka u toku izvo&enja iluzije. !o zavre-
noj kontroli partnerka ulazi u dak koji se vezuje i peatira. 1a&ioni-
ar uzima jedan veliki komad platna i njime zaklanja sebe i dak. +e-
koliko sekundi kasnije, na udar bubnja platno pada. ;ledaoci sada
mogu da vide partnerku na sceni. )omisijski se skida peat i otvara
dak. njemu gledaoci pronalaze ma&ioniara. =ak se pregleda i,
normalno, ne otkriva nita sumnjivo.
0ta mislite, da li ste vi u stanju da to sami izvedete. -nam,
mnogi %e odmah( pa ja nemam potrebne rekvizite, pa ja se nisam ba-
vio tim, pa ja nikad nisam razmiljao o tome, pa ja...
1oram da vas razoaram. -a ovu iluziju vam ne trebaju ni-
kakvi rekviziti, nikakvo prethodno uenje itd. 4amo zdrav razum
neoptere%en sa( ovo je mogu%e, a ovo ne.
Dra%amo se na trik. =ak je zaista obian. )ada je partnerka
ula u dak, ma&ioniar poinje da zatee kanap kojim se dak zatva-
ra. istom trenutku devojka hvata taj kanap iznutra i povlai ga ka
sebi, tako da dobija jednu petlju (vidi sliku). )ada je dak zapea%en i
platno razapeto, devojka samo puta kanap koji dri zategnut u ruci i
dak se odmah moe otvoriti. =alje se zna, ma&ioniar ulazi unutra i
opet hvata kanap (iznutra) i zateu%i ga zatvara dak. !eati sa spoljne
strane su neote%eni.
F
z a m k e
4lika : - 7luzija 1onte )risto
ove sa ju!a
autobusu gradskog saobra%aja, ka +ovom <eogradu, vozio
se stariji ovek. !oto je maramicom obrisao znoj sa lica, vratio je
eir na glavu. 9oveku pored sebe poalio se na nesnosnu vru%inu i
tada se #odao$ da je sa juga. 'aspitivao se kod ljudi na kojoj stanici
treba da iza&e, pokazuju%i im adresu. )ada je autobus konano stigao
do njegove stanice, izaao je na prednja vrata jedva nose%i svoj veliki
otrcani ko,er. 8dmah se uputio ka zgradi koju su mu ljudi iz autobusa
pokazali kao orijentir. /ko je neko paljivije pratio situaciju mogao je
da zapazi da su na #zadnja vrata$ izali mladi% i devojka i krenuli za
njim. )ada su skoro sustigli starijeg oveka on je ve% uao u zgradu.
1ladi% i devojka su ostali ispred. +ekoliko minuta kasnije mladi%ev
mobilni je zazvonio. 8dgovorio je na poziv, a zatim se zajedno sa de-
vojkom lenjo uputio ka taksi stanici. 0ta mislite, ta se desilo* !ret-
postavljam, naje%e( nita, ili bar, nita naroito se nije desilo. 9ovek
iz unutranjosti doao da obi&e rodbinu u <eogradu. )o zna ta je sve
od hrane i raznih gluposti poneo sa sobom. / mladi% i devojka* )oin-
cidencija, a i da nije, ta im je vredelo kada je stariji ovek ve% uao u
zgradu, a i ta bi mogli da mu uzmu.
G
z a m k e
4ve to kaete mogu%e je, ali ovaj sluaj nije takav. 8vde je
upravo pred #vaim oima$ uspeno okonan jedan od znaajnijih
trans,era novca iz ,ilijale u unutranjosti u centralu u <eogradu. !o-
ga&ate " mladi% i devojka bili su u ,unkciji dodatnog obezbe&enja.
Don! "aj
8vo je igra koja je nekad bila vrlo omiljena me&u bogatim
mandarinima u )ini. -a igru su potrebne tri potpuno iste ploice.
3edna ploica ima na obe strane urezane kineske oznake (vi jedno-
stavno zamislite slovo H). =ruga ima urezane kineske oznake (vi i
dalje zamiljate H) na samo jednoj strani dok je druga prazna. Tre%a
ploica je prazna sa obe strane. 4ve tri ploice (ili etona) stavljaju se
u eir ili neku kutiju. =re%i eir ispod stola ploice se promeaju
tako da niko ne vidi ta se sa ploicama doga&a. /ko je na vas red,
stavite ruku u eir, izvuete jednu ploicu i brzo je spustite na sto. 4vi
sada mogu da vide da li je gornja strana ploice oznaena sa H ili je
prazna. @ilj je da se pogodi da li je donja strana ploice oznaena sa H
ili je prazna.
Slika 3 Ploice
!od pretpostavkom da istovremeno mogu da se vide obe
strane ploice nacrtane su sve tri ploice i povezane linijom.
)ao to se vidi na crteu, imamo tri obeleene stranice i tri
prazne. !azite sada proba%emo da otkrijemo kakve su vae anse da
pogodite ta se nalazi sa druge strane ploice.
!rvi nain razmiljanja je da su anse podjednake, jer sa dru-
ge strane moe biti ili znak H ili nita. 1e&utim, nije tako jer u ovom
sluaju zaboravljamo da su u igri tri razliite ploice. =rugi nain
razmiljanja je da, ako uzmemo u obzir sve tri ploice, imamo tri stra-
ne oznaene sa H i tri prazne strane. /ko je, recimo, na gornjoj strani
ploice koja je na stolu znak H u igri ostaju jo dve stranice sa
ovakvim znakom i jo tri prazne stranice. 7z ovoga zakljuujemo da su
I
z a m k e
nam anse tri prema dva da pogodimo ako vidimo H a kaemo da je
druga stranica prazna. >to, vidite kako je bilo lako da ispitamo i jednu
i drugu mogu%nost. /ko mislite da je stvar ovde zavrena, varate se.
!okuajmo ponovo da analiziramo situaciju ali koriste%i drugaiji pris-
tup.
-anemarimo za trenutak ta moe biti na drugoj strani ploice
koja stoji ispred nas na stolu i obratimo panju na mogu%nosti pod
kojima se ploice izvlae iz eira. )ao to se vidi na crteu, dve plo-
ice moemo nazvati duplikatima, jer ako je na jednoj strani H onda je
i na drugoj odnosno ako je jedna strana prazna onda je i druga. 4amo
jedan eton ima dve razliite strane. /ko u eir stavimo sva tri etona
a zatim izvuemo samo jedan, oigledno je mogu%nost od dva prema
jedan da to bude jedan od ona dva #duplikata$. /ko u tom smislu
ugledate na gornjoj strani ploice znak H re%i %ete da je i sa donje
strane H, a ako gornja strana ploice bude prazna kaite da je i donja
strana prazna. -nai, u ovom sluaju vae anse su dva prema jedan da
dobijete. 4ada nam je jasno zato su lukavi mandarini uvek dobijali u
ovoj svojoj igri.
0ta smo mogli da vidimo iz ovih primera. 1noge stvari nisu
onakve kakve izgledaju. !reciznije, nita nije ba onako kako izgleda.
Dae asocijacije ne moraju da budu i nae i obrnuto. 8no to vi mislite
da je najvanije ne mora da bude uvek tako. 8no to izgleda nemo-
gu%e ili dar samo privilegovanih moete da reite i vi sami samo uz
dovoljno samopouzdanja i drugaiji pristup problemu.
@ilj ove knjige je da date sebi ansu da ponete i drugaije da
mislite. =rugaiji pristup problemu moe da vam omogu%i da shvatite,
izme&u ostalog, da je i stvaranje svetske vlade injenica.
)o su ljudi koji ine svetsku vladu, ko je na samom vrhu* 7
da li se uopte radi samo o ljudima*
!ostoji mnogo teorija i uglavnom su poznate kao teorije za-
vere. !o nekima, svetsku vladu ine obini ljudi kao i mi sami, dodue
bezobzirniji, oholiji i sebiniji. !o drugima, 2uci,er je tu lino umeao
svoje prste pa se na vrhu piramide vlasti nalazi on lino, a neposredno
ispod njega su njegovi sledbenici. Tre%i pak tvrde da je u pitanju
zavera u kojoj uestvuju ljudi sa -emlje i vanzemaljci, a moda je ba
jue nastala i neka nova teorija. <ilo kako bilo, od neega moramo da
po&emo. 7zvesno je da udarnu snagu svetske vlade predstavlja " izu-
J
z a m k e
zetno snana armija, jedinstvena valuta, centralna banka i mikroipo-
vana populacija.
+ovozavetno otkrovenje svetoga 3ovana <ogoslova (KB. gla-
va, stihovi KF"KI) kae(
#KF. 7 uini sve,male i velike, bogate i siromane, slobodnjake
i robove, te im dade ig na desnoj ruci njihovoj ili na elima njiho-
vima.
KG. =a niko ne moe ni kupiti ni prodati, osim ko ima ig, ili
broj zvijeri, ili broj imena njezina.
KI. 8vdje je mudrost. )o ima um neka izrauna broj zvjeri(
jer je broj ovjekov i broj njezin est stotina i ezdeset i est.$
+iko ne%e mo%i da kupuje ili prodaje, osim onih koji imaju
ovu oznaku, ili ime zveri, ili broj njegovog imena. +jegov broj je FFF.
4vaki bar-kod ima oznaku FFF, zapravo oznaku zveri.
Slika - !ar kod
<ar-kodovi, kao to i sami znate, sada se stavljaju samo na
robu i to na svu. )ako to sve ,unkcionie sigurno ste se uverili u sa-
KL
z a m k e
mouslugama, tako da ne moramo da se detaljnije zadravamo na ovoj
temi.
!redsednik 4/= u skladu sa zakonskim aktom #/kt kontrole
emigranata iz KJIF. godine$, odeljak KLL, ima ovla%enje da odobri
bilo koji neophodan oblik indenti,ikacije, bilo da je to nevidljiva teto-
vaa ili elektronski ip ispod koe. !o mom miljenju, treba da se suo-
imo sa injenicama( to ne%e biti veliki ok za javnost kada do&e do
uvo&enja ipova, put za ipove utrt je mnogo ranije.
#-nak zveriM je zapravo bar-kod koji treba mikroipovima da
se ubrizga u svetsku populaciju i da se time napravi jo jedan korak
prema novom svetskom poretku.
/ sada da vidimo kako je sve to poelo.
=r )arl D. 4anders, elektroinenjer, pronalaza i savetnik raz-
liitih vladinih organizacija, kao i savetnik u 7<1-u, =eneral elek-
triku, .anivelu, dobitnik predsednike i vladine nagrade za izuzetne
pronalaske, kae(
#Trideset dve godine svog ivota proveo sam u stvaranju no-
vih pronalazaka i prilago&avanju mikroipova za primenu u oblasti
biomedicine. ;odine KJFI. gotovo sluajno sam ukljuen u istraiva-
ki i razvojni projekat stvaranja kimenog bajpasa za jednu mladu
damu koja je povredila kimu. Traila se mogu%nost za povezivanje
motorikih nerava, itd. 4vi smo bili veoma uzbu&eni zbog ovog pro-
jekta. <ilo je angaovano sto ljudi, a ja sam bio glavni inenjer i nosi-
lac projekta. !rojekat se zavrio stvaranjem mikroipa za koji verujem
da se sada primenjuje za pozitivnu identi,ikaciju i da je to #oznaka
zveri$.
8vaj mikroip se puni na osnovu telesnih temperaturnih raz-
lika. +aravno da ne moemo esto ulaziti u telo da bi se napunila
baterija, tako da ovaj mikroip ima proces punjenja zasnovan na tem-
peraturnim promenama tela. !reko milion i po dolara je potroeno da
bi se otkrila dva mesta na telu na kojima je temperaturna promena
naje%a " u oblasti ela (primarna pozicija) odmah ispod linije kose, i
pozadina ruke (alternativna pozicija).
'ade%i na ovom mikroipu nismo imali pojma da %e se on
pretvoriti u identi,ikacioni ip. 4matrali smo da je to to radimo veo-
ma humano i svi smo zbog toga bili uzbu&eni. !rvi put smo ost-
varavali integraciju na najviem nivou. Tim se sastojao od ljudi iz 1o-
KK
z a m k e
torole, =eneral elektrika, <ostonskog medicinskog centra, itdN bila je
to vrlo odabrana grupa ljudi.
mojoj nadlenosti bio je sam ip, ne i medicinska strana
projekta. )ako je ip sve vie poinjao da zaivljuje, posle izvesnog
vremena dolo se do zakljuka da je isplativost kimenih bajpaseva
sasvim nezadovoljavaju%a, tako da smo morali da potraimo nove
oblasti za primenu ipa. !rimetili smo da ,rekvencija ipa ima veliki
uticaj na ponaanje, tako da smo poeli da istraujemo mogu%nosti
primene ipa na modi,ikacije ponaanja.
!rojekat se skoro preokrenuo u elektronsku akupunkturu zbog
toga to smo u jednom trenutku stigli do usmeravanja mikroipa na to
da odailje signal koji utie na odre&ene delove tela. !omo%u njih je
bilo mogu%e uticati na promenu ponaanja. 3edan od projekata nazvan
je #?eniks$ i predvi&en je za vijetnamske veterane. ovom projektu
koristili smo ip koji smo nazvali #'ambo ip$, a kori%en je za do-
datno luenje adrenalina.
3edna od primena ipa je kontrola ra&anja, do sada isprobana
u 7ndiji i nekim drugim delovima sveta. )ontrola ra&anja postie se
tak to se osoba ipom dovede u menopauzu, odnosno izaziva se sma-
njenje i potpuni prestanak luenja estrogena.
1ikroip moe da se koristi i za izazivanje migrenoznih gla-
vobolja, promena u ponaanju, za stimulisanje seksa, kao i za unita-
vanje seksualnog nagona. 4ve do sada reeno nije nita drugo do elek-
tronska akupunktura.
!ostoji :EL.LLL sastavnih delova mikroipa, ukljuuju%i i
malu litijumsku bateriju. <orio sam se protiv upotrebe litijuma kao
sirovine za proizvodnju baterija, ali, +/4/ je u to vreme mnogo ra-
dila sa litijumom i to se smatralo velikim dostignu%em. 'azgovarao
sam sa doktorom iz <ostonskog medicinskog centra o tome ta %e se
desiti ukoliko se ip polomi i odre&ena koncentracija litijuma se izlije
u telo. 8n je rekao da bi posledice bile veoma teke.
)ako je razvoj ipa napredovao napustio sam projekat i po-
vremeno imao ulogu savetnika. +a mnogim sastancima nastupao sam
kao strunjak za primenu mikroipa.
<io sam prisutan na jednom od sastanaka na kome se rasprav-
ljalo na temu( )ako je mogu%e kontrolisati ljude ukoliko se prvo ne
indenti,ikuju* 2judi kao to su .enri )isinder i pripadnici @7/-e
pose%ivali su takve skupove.
K:
z a m k e
'aspravljalo se i na temu( #)ako navesti ljude da poveruju u
neophodnost ovih ipova*$ 8dgovor se nametnuo( #+avedimo ih da
shvate da mogu da izgube decu ako ne prihvate ipove i slino...$
+a ovim sastancima o ljudima se govorilo kao da su stoka.
@7/ je predloila ideju da se na kartonima sa mlekom tampaju slike
izgubljene dece.
)ako smo razvijali ovaj mikroip njegova indenti,ikaciona
,unkcija postajala je sve znaajnija, a u ,unkcionalnom pogledu trae-
no je da ip ima slede%e mogu%nosti( ime i lik ( slika lica), broj soci-
jalnog osiguranja sa me&unarodnim oznakama, indenti,ikaciju preko
otisaka prstiju, ,iziki opis, porodinu istoriju, adresu, zanimanje,
podatke o porezu i krimi-dosije, ukoliko postoji.
4edamdesetih godina uestvovao sam na sastancima #3edan
svet$, na kojima je diskutovano o ipu i to u <riselu i 2uksemburgu,
gde se ip pojavio kao tema pored tema o svetskim ,inansijama.
3edan od tajnih planova koji svetska vlada ima da bi se ostva-
rio novi svetski poredak jeste da svako u zapadnom svetu dobije svoj
mikroip pre :LLE. godine. 4vaki ubaeni mikroip bi sadrao sve
detalje linosti ukljuuju%i i lini broj " bar-kod.
8soba koja je #mikroipovana$ moe biti veoma lako locira-
na i pra%ena, pomo%u kompjutera u slubi kontrole svesti, kojima se
rukovodi iz raunskih centara ve% raspore&enih svuda oko zemaljske
kugle.
Tehniki se ovo postie preko mree mobilne tele,onije i
preko antena mobilnih tele,ona, koje sada pokrivaju i najudaljenije i
najzaputenije delove zapadnog sveta, a proces pokrivanja je svakim
danom sve gu%i i ve%i, to je doseglo alarmantne razmere.
8no to je najvanije u ovoj prii jeste da osoba koja je
#mikroipovana$ moe biti sa velikom lako%om manipulisana i kon-
trolisana i to pomo%u odailjanja speci,inih talasa na niskim ,rekven-
cijama. 8vi talasi imaju dejstvo na mozak preko mikroipa koji moe
u potpunosti izmeniti uobiajne misli i emocionalne ablone i na taj
nain navesti oveka da se ponaa u skladu sa zamislima nekog dru-
gog " onog koji rukovodi ovim projektom.
/ sada pogledajmo kako izgleda novanica od jednog dolara
4/=.
KB
z a m k e
Slika " #ovanica od 1 dolara
Slika $ - %veliana novanica od 1 dolara
/ko paljivije pogledate moete zapaziti(
" .eksagram ,ormiran od zvezda,
" /++7T @8>!T74 zapravo znai( #+ae preduze%e je
krunisano uspehom$,
" !iramida koja se nalazi na novanici od jednog dolara
#mnogima je poznata kao piramida slobodnih zidara. /li, ona je, pre
svega, piramida 7luminata$,
" #8ko na vrhu piramide jeste oko 2uci,eraO$,
KC
z a m k e
" # bazi piramide upisana je godina KGGF, godina osnivanja
reda 7luminata$ (K.E.KGGF),
+8D4 8'=8 4>@28'1 P novi svetski poredak (cilj iluminata)
+a novanicama od KL dolara, EL i KLL dolara (onu od K.LLL
niko nije hteo da mi da na zajam, da je skeniram) nalazi se jedna #nit$
koja je ugra&ena u papir. !omo%u specijalnih itaa (bez ,izikog do-
dira izme&u novanice i ure&aja) mogu%e je videti koje sve novanice
ulaze odnosno izlaze iz kontrolisanog polja. jedno, #nit$ sa novani-
ce obavetava o serijskom broju novanice. +a ovaj nain nepotrebno
je pretresanje da bi se otkrilo koliko novca (u dolarima) nosi sa sobom
neka osoba.
Slika & #ovannica od 1'' dolara
+a novanici koju vidite na slici nit se nalazi na levoj polo-
vini ispod broja F koji je poslednja ci,ra serijskog broja.
7z navedenih primera videli ste samo deo tragova (dokaza)
koji upu%uju da je uspostavljanje novog svetskog poretka naa real-
nost. 0ta je zapravo novi svetski poredak*
be&en sam da onaj koji je odluio da proita ovu knjigu ve%
ima smisao za talenat, pa mislim da je dovoljno da podsetim samo na
najosnovnije.
+ovi svetski poredak predstavlja staru tenju grupe ljudi da
zagospodari planetom -emljom. 7dejni tvorci su iluminati " tajna or-
ganizacija #prosvetljenih$ i neki krugovi u rimokatolikoj crkvi (im-
perija stara KGLL godina).
Ilu#inati
KE
z a m k e
8 iluminatima se zna slede%e( osnovani su K. maja KGGF. go-
dine u <avarskoj " +emaka. 8sniva je pro,esor kanonskog prava
/dam Dajshaupt. !oetne ideje iluminata bile su socijalne re,orme.
tvr&ena je stroga hijerarhija reda, tako su lanovi na niim stepenima
znali da se bore za slobodu i jednakost. 9lanovi na viim stepenima
znali su da se bore za bratstvo. )o je uspeo da se uspne do vrha pira-
mide saznao je da su osnovni ciljevi iluminata( ukidanje svih poznatih
dravnih ure&enja, privatne svojine, tradicije, nacije, religije, patrio-
tizma i porodice. 8vaj izuzetni poduhvat zahtevao je i izuzetne ljude.
7luminati su vrlo brzo uspeli da se in,iltriraju u ve% postoje%e vrhove
masonskih piramida (i drugih mo%nih tajnih organizacija) i od njih
stvore osnovu za svoju veliku piramidu #prosvetljenih$. !ovremeno
eksponiranje mo%i masonskih loa i drugih tajnih organizacija (tem-
plari, rozenkrojceri, sionski priorati, itd.) ilo je u prilog iluminatima
jer su se tako zatakavale in,ormacije o postojanju #onih iznad$ "
#prosvetljenih$.
novom svetskom poretku (koji realizuje ideje iluminata)
postoji zavera za unitenje religije, nacionalnih drava i svih tradicio-
nalnih ljudskih institucija. @ilj zavere je stvaranje tzv. novog svetskog
poretka koji bi uspostavio totalnu kontrolu sveta. 1otiv zavere je mo%.
+ovim svetskim poretkom rukovodio bi organ " svetska vlada. )ao i
iluminati, pripadnici novog svetskog poretka u prvi plan stavljaju soci-
jalna pitanja " ishrana oveanstva, pravilnija preraspodela materijal-
nih dobara, racionalno kori%enje prirodnih bogatstava, ouvanje zdra-
ve ivotne sredine, itd. 1e&utim, odmah posle toga nude se snage za
odravanje svetskog mira. =a bi se ove snage o,ormile moraju da pos-
toje preduslovi, a to su stalna arita. ;lavni oslonac novog svetskog
poretka su snane organizacije me&u kojima su svakako najznaajnije
()*+ trilateralna komisija i bilderberzi.
$%R
@?' (The @ouncil o, ?oreign 'elation) osnovala je grupa
amerikih intelektualaca koji su osetili potrebu stvaranja svetske vla-
de, a za koju ameriki narod jo nije bio spreman, :J.G.KJ:K. godine u
+jujorku. @ilj stvaranja @?'-a bio je da se ljudi ubede da je stvaranje
svetske vlade jedini nain da se ree svi nagomilani problemi u svetu.
KF
z a m k e
=anas organizacija ima oko :.LLL lanova, uglavnom iz elite drav-
nog aparata, sveta ,inansija, komunikacija, itd. 9lanovima organiza-
cije zabranjeno je saoptavanje in,ormacija sa sastanaka pod pretnjom
momentalnog iskljuenja.
8rganizaciju ,inansiraju 3. !. 1organ, =on =. 'ok,eler, <er-
nar <aruh, !aul Darburg i drugi ,inansijski mo%nici. @?' ima svoje
in,iltrirane ljude u svim vitalnim dravnim strukturama, sredstvima
javnog in,ormisanja, mo%nim organizacijama kao to su nuklearni
lobi, +/4/, ?>1/, itd.
&ilderberzi
<ilderberzi, organizacija ije je pravo ime nepoznato, nazvana
je po hotelu <ilderberg u 8sterbiku " .olandija, gde je prvi put otkri-
veno da je njihov sastanak odran od :J. do BK. maja KJEC. godine.
8d tada se sastanci <ilderberga odravaju jednom ili dva puta godi-
nje. +a poetku su se odravali u >vropi, me&utim, poslednjih godina
u /merici i )anadi. 9lanstvo se uglavnom sastoji od kraljeva, kraljica,
princeza, kancelara, industrijalaca i sl. 8dre&eni predstavnici medija
mogu da do&u i prisustvuju samo uz izriit poziv, ali im je zabranjeno
da izvetavaju sa skupa.
Q!ripreme za odravanje prvog sastanka bilderberga poele su
ranih pedesetih godina. -a organizaciju prvog susreta postarala se no-
voo,ormljena @7/. to vreme zemlje zapadnog sveta osetile su po-
trebu za bliom saradnjom kako bi zatitile svoje moralne i etike
vrednosti, svoje demokratske institucije i nezavisnost od narastaju%e
pretnje komunizma. 8vo je navodno bio pravi razlog njihovog oku-
pljanja.$
-a one itaoce koji lino ho%e da im kau ta misle o njima,
adresa <ilderberga u(
/merici je(
@harles R. 1uller
!hone( K-:K:-IGJ-LECE
/merican ?riends o,
<ilderbergs, 7nc.
CGG 1adison /ve., F th ?loor
+eS Tork, +T KLL::
u >vropi je(
1aja <anck-!olderman
!hone( BK :L F:E L:E:,
?aU( BK :L F:C C:JJ
<ilderberg 1eetings
/mstel :KF
KLKG /3 /msterdam
KG
z a m k e
8rganizacija bilderberga je vrlo slina @?'-u, a cilj joj je da
sinhronizuje delovanje zagovornika novog svetskog poretka u zemlja-
ma -apadne >vrope i 4/=.
Trilateralna o#isija
Trilateralna komisija je organizacija najmo%nijih politikih i
,inansijskih magnata iz celog sveta. 4matra se da su idejni tvorci ove
organizacije -bignjev <einski (tadanji savetnik za nacionalnu bez-
bednost 4/=) i =ejvid 'ok,eler.
Trilateralnu komisiju sainjavaju B:E uglednih predstavnika
>vropske zajednice, 4everne /merike i 3apana. 'azlog za njihovo
prvo okupljanje je navodno bio da stvore zajedniku neo,icijelnu gru-
pu na najviem nivou koja %e biti u stanju da sagleda sve probleme
ove tri regije koji mogu da se pojave u budu%nosti. 1e&utim, itano
izme&u redova, znailo je da /merika shvata da vie nije u poziciji,
kao neposredno posle =rugog svetskog rata, da dominira kao jedina
svetska sila.
4voj osnivaki sastanak odrala je :B. G. KJG:. godine na
imanju =ejvida 'ok,elera koji je ujedno i prvi predsedavaju%i @?'-a.
/dresa sedita amerikog glavnog taba trilateralne komisije
je(
BCE >ast CFth 4treet
4uite GKK
+eS Tork, +T KLLKG.
4ve ovo o emu smo do sada govorili moe se dogoditi jedino
pod uslovom da stanovnici nae planete prihvate predvi&ene promene.
4vetska vlada (koriste%i u praksi najbolje pokazane metode koje ko-
riste nacionalne drave, oboga%ene metodama naprednih tehnologija
nad kojima imaju monopol samo supersile) uspostavlja sistem kon-
trole uma svetske populacije. Takav sistem kontrole ima za cilj da iza-
zove poreme%aj u miljenju kod ljudi i da obezbedi da, kada do&e dan
=, ljudi #dobrovoljno$ prihvate sve ponu&ene promene, rezonuju%i da
je to najbolje mogu%e reenje.
-apamtite " na ovom svetu ne postoji ovek koji ne moe biti
psihiki slomljen i nateran da uini neto to, pre toga, nikada ne bi
uradio.
KI
z a m k e
KJ
z a m k e
METODI KONTROLE SVESTI
:L
z a m k e
:K
z a m k e
+apad na um oveka i uspostavljanje kontrole njegove svesti
mogu da se obave na vie naina i razliitim metodama. +ajprihvatlji-
vija podela metoda kontrole svesti jeste na posredne i neposredne.
!osrednim metodama deluje se na mozak (um oveka) preko ula. +e-
posrednim metodama deluje se na mozak direktno (zaobilaze%i ljudska
ula).
posredne tehnike spadaju( #ispiranje mozga$ i klasini (ili
svakodnevni) manipulativni metodi. +aje%e kori%eni klasini mani-
pulativni metodi jesu( vetina govornitva, propaganda i sublimativne
poruke.
!oslednjih godina sve vie istraivaa smatra da bi u posredne
metode kontrole uma trebalo uvrstiti, kao posebnu kategoriju, i seksu-
alno zlostavljanje dece.
neposredne metode spadaju metode naprednih tehnologija
(direktno delovanje na mozak pomo%u ure&aja visokih tehnologija),
kori%enje skrivenih mogu%nosti ljudskog uma i okultna delovanja.
)od #ispiranja mozga$ nema skrivenih igara. 3asno se zna ko
je kontrolisani a ko kontrolor, odnosno ko je rtva a ko muitelj. )on-
trolor se javno deklarie kao neprijatelj. 8vaj metod koristi najbru-
talnije tehnike psiho,izikog zlostavljanja.
)lasini (svakodnevni) manipulativni metodi nemaju kontro-
lora (muitelja). To je osoba, grupa ili institucija koja se deklarie kao
na prijatelj. -a razliku od brutalnih tehnika ispiranja mozga, ovde se
koriste ra,iniranije metode.
+eposredne metode poznaju samo rtvu.
metodama naprednih tehnologija neprijatelja, kontrolora,
zamenjuje visoka tehnologija koja zvanino ne postoji. +e moe se
pore%i da, gledano kroz istoriju, nije bilo pokuaja stvaranja i ovih me-
toda naprednih tehnologija, me&utim u odnosu na dananje njihov e,e-
kat je zaista bio zanemarljiv.
1etoda naprednih tehnologija u pojedinim projektima koristi
kao izvor ljudsku misao kojoj je snaga vie puta pojaana pomo%u
elektronskih sklopova najnovije generacije. 1etode kori%enja skri-
venih mogu%nosti ljudskog uma i okultna delovanja ne koriste takva
pomagala. +aloge kontrolora izvravaju pojedinci sa razvijenim para-
psiholokim sposobnostima, ili vraevi pomo%u odre&enih (paljivo
odabranih) predmeta iz ,izikog ivota.
::
z a m k e
POSREDNI METODI KONTROLE SVESTI
HSI NAO (ISPIRANJE MOZGA)
#7spiranje mozga$ je veoma okrutan metod nametanja novih
verovanja i sistema vrednosti. svakodnevnom govoru pojam #ispi-
ranje mozga$ esto se koristi kao sinonim za #kontrolu svesti$.
stvarnosti je #ispiranje mozga$ samo jedna od metoda kontrole svesti.
)ao primenjivani metod u praksi, #ispiranje mozga$, se koris-
ti ve% stole%ima, ali pod razliitim nazivima. 1e&utim, sam izraz
#ispiranje mozga$ uveo je u svakodnevni jezik KJEK. godine, ameriki
novinar >dvard .anter. 8n je sa kineskog jezika preveo izraz, hsi nao,
to doslovno znai #ispran mozak$.
Termin je upotrebljen da bi se opisalo ta se deavalo ameri-
kim vojnicima zarobljenim u )orejskom ratu. +aime, zarobljeni
ameriki vojnici pokazivali su iznenadne i neobjanjive promene sis-
tema vrednosti, ak su priznavali i izmiljene ratne zloine.
!rva etapa u procesu ispiranja mozga jeste da se ,ormira svest
o uspostavljenoj kontroli nad neijom lino%u, a zatim se kontrolisa-
noj osobi name%e ideja o kompletnoj zavisnosti (kontrola kretanja,
hrane, vode i sredstava za linu higijenu). Tako o,ormljena svest naru-
ava prethodno steene navike ponaanja i izaziva kon,likte unutar
linosti. )ontrolori tada nude prihvatljivo reenje. 0to su unutranji
sukobi ve%i to je kontrolisani spremniji da napravi radikalniji zaokret
u svom linom sistemu vrednosti. ovom momentu ve% se izgubila
sposobnost za kritiko preispitivanje stavova. Tada dolazi do slamanja
linosti i poistove%ivanja sa kontrolorima. )ontrolisani od tog tre-
nutka misli, govori i ponaa se kao kontrolor. 8n svoju novu linost
doivljava kao prosve%enu, a kontrolorima je zahvalan na prosve-
%enju.
!redstavljene pojedinano, ove ,aze mogu da budu odre&ene
na slede%i nain(
" )ormiranje svesti da je uspostavljena kontrola. =ete se
uvek nalazi u sredini u kojoj je svesno ,izike i psihike kontrole koju
sprovode roditelji i ono veoma brzo uvi&a da mora da potuje tu kon-
:B
z a m k e
trolu. Tako&e i odrasla osoba moe biti u stanju da prizna i prepozna
mo% koja ga je dovele u stanje u kom se nalazi.
%spostavljanje svesti o kompletnoj zavisnosti od sistema
kontrole. )ontrolisana odrasla osoba prisiljava se da prihvati injenicu
da su hrana, pi%e kao i sredstva za linu higijenu ili duvan, u stvari,
nagrade i jedini nain socijalnog kontakta dok se ne postigne zado-
voljavaju%i nivo njenog ponaanja.
Slamanje pret,odno steenog naina pona-anja praeno je
unutra-njim kon.liktom (posledica svesti o kontroli i prihvatanje zavis-
nog poloaja). 7ako ovakva promena moe da bude relativno blaga
kada je re o deci, ona je vrlo okrutna za odraslu osobu koja je pod-
vrgnuta #ispiranju mozga$. 4amo pojedinac iji sistem vrednosti nije
vrsto izgra&en moe relativno lako da izmeni nain ponaanja. @ilj
onoga ko sprovodi mere #pranja mozga$ jeste da kod odre&enih po-
jedinaca izazove duboke emotivne promene svesti. >gzekutor prisil-
java rtve da na veoma bolan nain prihvate apsolutnu kontrolu.
ovoj ,azi esto se kod rtava javljaju i psihiki lomovi.
#u/enje pri,vatljivog re-enja problema kao prvi korak u
smanjivanju unutra-njeg kon.likta. 9esto se u izvetajima pominje da
su rtve #ispiranja mozga$, zahvaljuju%i otkri%u postojanja prihvatlji-
vog reenja, dovedene u stanje iluzornog ose%aja osloba&anja, kao da
je sav uas unutranjeg sukoba nestao, te da ne%e poludeti ukoliko se
pokore. )ada do&u do ove ,aze one su spremne da naprave velike pro-
mene u svom unutranjem sistemu vrednosti. To je pre automatska
reakcija nego dobrovoljni izbor. 8ne jednostavno izgube sposobnost i
za kritiko preispitivanje stavova.
*eintegracija vrednosti i poistoveivanje sa sistemom kon-
trole zavr-na je .aza u promeni pona-anja kontrolisanog pojedinca.
+ovi sistem vrednosti, nain prihvatanja organizovanja i davanja zna-
aja doga&ajima u potpunosti su nezavisni od prethodnih sistema
vrednosti.
Takav pojedinac vie nije u stanju da misli niti da govori na
bilo koji drugi nain, osim na onaj koji je nasilno prihvatio. Drlo esto
on izraava ak i zahvalnost svojim muiteljima zato to su ga pros-
vetili.
procesu #ispiranja mozga$ koriste se i razliite tehnike a
svaka ima odre&eni cilj.
:C
z a m k e
Is'itivanje
!ostoje najmanje dva naina primenjivanja tehnike ispitiva-
nja(
" prisilno ispitivanje, kada se nasilnim metodama pokuava
izvu%i od pojedinca neka poverljiva in,ormacijaN
" nasilno ispitivanje sa ciljem #ispiranja mozga$, koje se sas-
toji od postavljanja pitanja, raspravljanja, indoktrinacija, pretnji, po-
vre&ivanja i itavog niza drugih naina pritisaka. @ilj ovakvih ispiti-
vanja je da se slomi sistem vrednosti pojedinca i da se podstakne alter-
nativni, uvo&enjem novog sistema vrednosti. 7spitiva predstavlja li-
nost protiv koje rtva usmerava svoju odbojnost, ali %e u kasnijim sta-
dijumima razviti ose%aj zavisnosti, ak i zatraiti pomo% za reavanje
svojih unutranjih kon,likata.
%izi(o #u(enje i stra) od #u(enja
Die zbog psiholokih e,ekata i stvaranja utranjeg kon,likta
nego zbog izazivanja bola, esto se koriste dva tipa ,izikog muenja(
" prvi tip je onaj u kome rtva ima pasivnu ulogu u odnosu na
bol koji joj se nanosi. )on,likt se sastoji u dilemi da li se pokoriti zah-
tevima ili ne, i tako spreiti svaki slede%i bol. ;ovore%i uopteno, bru-
talnost ovog naina je u beznaajnom broju sluajeva dovela do elje-
nih rezultata. !retnje muenjem su dale bolje rezultate jer je psiho-
loki (ne)prihva%en strah od bola izazivao ve%e unutranje sukobe
nego sam bolN
- drugi tip muenja sastoji se u zahtevu da rtva stoji na jed-
nom mestu nekoliko sati ili da bude u nekom drugom poloaju koji
vremenom izaziva bol. 8vakavi zahtevi esto dovode do odluke da se
izdri, tako da se u poetku javlja ose%aj moralne superiornosti. 0to
vreme vie odmie a bol raste, pojedinac postaje sve vie svestan i-
njenice da ga je u to stanje dovela njegova lina odluka da se odupre i
da istraje u bolu. Tako nastaje unutranji sukob linosti izme&u moral-
nih odluka i elje da se preda i prekine bol. 8vaj metod muenja
pokazao se kao najdelotvorniji pri slamanju linosti.
Izola*ija
:E
z a m k e
Die nego bilo koji drugi metod, izolacija izaziva razliite
reakcije. 7ma pojedinaca koji su spremni da izdre duge periode izola-
cije bez bilo kakvih tetnih posledica, dok kod drugih relativno kratki
periodi izolacije izazivaju psihozu. !rilikom odre&ivanja #uspenostiM
izolacije, veoma su vani neki naizgled sekundarni ,aktori, kao npr. to
da li je prostor u kome je zarobljenik izolovan ist ili prljav. +aime,
utvr&eno je da neke osobe na koje se primenjuje tehnika #ispiranja
mozga$ sa uasom reaguju na prljavtinu, dok drugi imaju panian
strah od sterilnosti prostora. 3edan od najvanijih ,aktora slamanja u
uslovima izolacije moe biti nedostatak ulnih stimulacija, kao to su(
sivilo zidova, nedostatak zvuka, nikakvi socijalni kontakti, itd. !o-
jedini dobrovoljci koji su bili podvrgnuti psiholokim ispitivanjima u
izolaciji, posle izvesnog vremena imali su jake halucinacije kao i ne-
kontrolisan strah od gubitka razuma.
Kontrola o#unia*ije
)ontrola komunikacije jedan je od naje,ektnijih metoda pri
stvaranju ose%aja bespomo%nosti i oaja. 8vaj metod moe se smatrati
kamenom temeljcem u sistemu kontrole. 4astoji se od strogog kontro-
lisanja pote, sredstava za itanje, in,ormacija koje se primaju drugim
sredstvima javnog in,ormisanja, kao i socijalnim kontaktima koji su
dostupni pojedincu. !otreba za komunikacijom je toliko velika da i
ukoliko se uobiajeni naini blokiraju pojedinac ima potrebu da se
okrene bilo kom dostupnom nainu optenja i to bez obzira na posle-
dice koje takav nain moe da ima. 1nogi ratni zarobljenici prisilja-
vani su na saradnju sa neprijateljem, u vidu potpisivanja mirovnih
sporazuma, da bi se kasnije branili objanjenjem da je to potpisivanje
bio jedini nain da #spoljni svetM sazna da su oni jo ivi. 4lede%e
vano pitanje u kontroli komunikacije jeste sistem obavetavanja.
!oznato je da su ratni zarobljenici esto imali strogo kontrolisane
naine me&usobnog komuniciranja, a pri tom su jedine in,ormacije
dobijali od #ubaenihM saradnika njihovih muitelja.
Pri#ena iznurivanja
8vo je veoma poznat nain za slamanje snage volje i elimini-
sanje sposobnosti za donoenja pravilnih odluka. =rastino smanjenje
vremena spavanja ima za posledicu veoma snanu psiholoku destabi-
lizaciju koja je mnogo ve%a nego posledice bilo kog drugog naina
:F
z a m k e
iznurivanja. !ostoje razliiti naini da se vreme spavanja umanji.
teoriji se esto pominje da je oko EL"FL sati nespavanja dovoljno da
se bilo ko navede na saradnju, ali postoji i mogu%nost da se tako uniti
ispitanik. 1nogo je sigurnije i pouzdanije sprovesti ispitivanja koja
traju I"KL sati u no%nim terminima i pri tom naterati rtvu da bude
budna i tokom dana. =odatna ispitivanja od po :"B sata veoma brzo
slamaju i najjae pojedince. !ostoje jo i dodatni stimulansi drogama
koje ubrzavaju proces iznurivanja i pojaavaju psiholoke reakcije
uzbu&enja i depresije. 7znurivanje ima za posledicu i dovo&enje odre-
&ene osobe u stanje iracionalnih unutranjih kon,likata i strahova.
Kontrola )rane+ 'i,a ili duvana
)ontrolisana rtva mora da bude svesna svoje zavisnosti od
muitelja u pogledu kvaliteta i kvantiteta hrane, pi%a ili duvana. 8vaj
metod naje%e se primenjuje po utvr&enom ablonu.
8stavljanje pojedinca bez hrane iVili sa sasvim malo vode
jeste poetni postupak i on se primenjuje nekoliko dana pre ispitiva-
nja. )ada se rtva prvi put svojim muiteljima poali na ovakav od-
nos, ovi izraavaju iznena&enje zbog tako nehumanog odnosa, pred-
lau svoje zahteve rtvi i ukoliko se ona pokori za nagradu dobija obi-
lan obrok. koliko ne prihvati, produava se #dijetaM koja se sastoji od
gotovo nejestive hrane. 7shrana se poboljava kako se stepen saradnje
pove%ava. )ontrolom hrane i pi%a postie se prevashodno e,ekat da
rtva nije u stanju da donosi jasne i razumne odluke. )ontrola duvana
predstavlja ve%i izvor unutranjih sukoba za pasionirane puae nego
kontrola hrane. 4vako ima svest da duvan nije neophodan za preiv-
ljavanje, ali rtva dovedena u situaciju da biva izmanipulisana zbog
duvana doivljava snaan ose%aj grie savesti i unutranjeg sukoba.
Kritia i sa#oritia
)ritika i samokritika su tehnike kontrole misli. 4amokritika
ispoljava svoje e,ekte injenicom da nije zloin za oveka da ne bude
u pravu, ali se neadekvatnim ponaanjem smatra da bude tvrdoglav i
da odbija da ui. 1nogi pojedinci doivljavaju pravo olakanje kada
su u mogu%nosti da sa bilo kim podele ose%aj krivice. 8ni, ipak, i
pored snane potrebe da sa nekim podele svoja ose%anja, imaju po-
teko%e da prihvate kritiku i samokritiku. periodu #ispiranja moz-
ga$, poto je odre&ena koliina ose%anja grie savesti ustanovljena
:G
z a m k e
kod tih pojedinaca, druenje pod odre&enim okolnostima i samokritika
predstavljaju samo olakanje. @ena kojom se pla%a ovakvo olakanje
jeste gubitak individualnosti i intenzivira se ose%aj zavisnosti.
+ajvaniji ciljevi tehnike ispiranja mozga su(
" izazivanje ose%aja bespomo%nosti kontrolisanog,
" isticanje mo%i kontrolora,
" nemogu%nost kontrolisanog da predvidi ponaanje kontro-
lora,
" stvaranje ose%aja zavisnosti kontrolisanog od strane kontro-
lora,
" ose%aj sumnje i gubitak objektivnosti,
" ose%aj grie savesti,
" preispitivanje do tada postoje%eg sistema vrednosti,
nagovetaji pribliavanja nervnog sloma,
" stvaranje potrebe da se brane novosteeni principi
vrednosti,
" identi,ikacija kontrolisanog sa kontrolorom.
7skusni kontrolori znaju da je veoma vano voditi rauna o
svim ovim elementima kako bi proces # ispiranja mozga$ bio #dobro
obavljen$.
S*enario
4cenario ovog procesa kontrolori praktino uvek poinju izo-
lacijom, odnosno nekim oblikom ograniavanja slobode kretanja kon-
trolisanog. 7stovremeno, vodi se rauna o novim uslovima smetaja.
7shrana je znatno loija od one na koju je kontrolisani navikao. .igi-
jenski uslovi su tako&e drugaiji od onih koji su postojali pre izolacije.
7zraeni su snani kontrasti. izuzetno prljavu %eliju kontrolori alju
nejesetivu hranu po uvaru koji je besprekorno isto obuen. 4vaka
konverzacija je ukinuta. +iko se ne odaziva na apele za pomo%. )o-
munikacija sa spoljnim svetom je prekinuta. 8vi postupci za kontro-
lisanog i nisu toliko strani koliko ose%aj da situaciju u kojoj se nalazi
niko vie ne moe da izmeni. !reputen sam sebi, kontrolisani poinje
da razmilja o tome ta ga sve oekuje. brzo shvata da nita ne moe
:I
z a m k e
da predvidi. 8se%aj bespomo%nosti poinje da dominira nad njegovom
lino%u.
)onano, prvi susret sa kontrolorom doivljava se sa pomea-
nim strahom i olakanjem. 1e&utim, tu kontrolisanog eka prvo izne-
na&enje. 7spitiva (kontrolor) se sada postavlja prema kontrolisanom
kao prema prijatelju (moe da ga ponudi ka,om, cigaretama i sl). )ao-
bajagi zgraava se kada vidi u kakvim uslovima je smeten kon-
trolisani. 8be%ava da %e se uslovi poboljati, a zauzvrat trai od kon-
trolisanog samo da bude razuman. +epripremljen za ovakav nastup
kontrolora, kontrolisani poinje da preispituje svoje ponaanje nasto-
je%i da zauzme razuman stav kao da mu je do tada stav bio nerazuman.
)ontrolor eka da kontrolisani pokua da nekim svojim gestom ili
izjavom, zbog trenutno humanog odnosa prema njemu, uini neto
ime bi udovoljio kontroloru. )ada do toga do&e, kontrolisani doiv-
ljava iznena&enje. !rethodno human, razuman i pun saose%anja kon-
trolor se naglo pretvara u neuraunljivog sadistu, koji iznenada ,iziki
nasr%e na kontrolisanog, pokuavaju%i ak i da ga ubije. 9udo spasava
kontrolisanog od sigurne smrti, jer se napad kontrolora iznenada
prekida, kao to je i poeo, i on se bez rei udaljava iz prostorije.
8ve iznenadne promene stvaraju kod kontrolisanog dilemu "
da li je on uopte sposoban da na pravi nain oceni motive zahteva i
ponaanja neke druge osobe. =a li %e slede%i ispitiva biti jo opasniji
sadista*
)on,uznost zahteva, se veoma oprezno usa&uje u svest poje-
dinca. 7spitivai se ne izjanjavaju zbog ega je pojedinac optuen niti
ko ga za to optuuje. mesto toga od kontrolisanog se trai da kae
#zato misli da je zatvoren i zbog ega se ose%a krivim$. koliko kon-
trolisani odbije da bilo ta kae, optuuje se za neto to ima veoma
iroki radijus znaenja (npr. da je organizator zavere, ,aista, komuni-
sta, agent, izdajnik naroda, i sl.). !osledica je da kontrolisani poinje
da iznosi pojedine stavove o svojim aktivnostima. koliko negira
optube odmah se alje u izolaciju ili dolazi do smanjenja obroka, dok
ne razmisli o svojim zloinakim aktivnostima. !roces se ponavlja sve
dok se kontrolisani ne pojavi sa bilo im to je samooptuuju%e, a
ispitiva se pravi kao da je time u potpunosti zadovoljan. 8d kontro-
lisanog se potom trai da napie izjavu svojim reima i da je potpie.
-a vreme ovog procesa razvija se veoma jak ose%aj zavisnosti
od ispitivaa.
:J
z a m k e
+e treba mnogo vremena da kontrolisani shvati da je ispitiva
taj od koga dolazi svaka kazna, nagrada i celokupna komunikacija.
7spitiva mora da demonstrira svoju nepredvidljivost.
!onekad ispitiva moe veoma lako da bude zadovoljen, a
nekada nikakvi napori kontrolisanog ne mogu da ga umire. )ontroli-
sani esto ulae ogromnu energiju, pokuavaju%i da predvidi pona-
anje nepredvidljivog ispitivaa i u tom procesu on gubi svest o
onome ta se zapravo deava. )ada je kontrolisani doveden u prethod-
no objanjeno psiholoko stanje i kada su njegove emotivne reakcije
dovedene do odre&enog stepena proces pranja mozga moe da pone.
slede%oj ,azi potrebno je unititi ono malo preostalih spo-
sobnosti kritikog rasu&ivanja. +astaju dugaka, iscrpljuju%a ispiti-
vanjima, sa uperenom lampom u oi, koja se esto ponavljaju uz mini-
malne periode sna. (estala ispitivanja, posle minimalnog perioda
sna.) !onekad se kontrolisani podvrgava muenju koje dovodi do unu-
tranjih lomova. 9esto se koriste i odre&ena narkotika sredstva. @ilj
ove ,aze je da se kontrolisani dovede u stanje depresije, a tada ispiti-
va postaje veoma ljubazan. 4ada kontrolisani postaje do te mere ank-
siozan da nije u stanju da se odmori, ak ni kada mu je dozvoljeno da
spava. +aje%e u tom periodu poinje da doivljava vizuelne i audi-
tivne halucinacije. =olazi do gubitka ose%aja objektivnosti, biva suo-
en sa izmiljenim priznanjima drugih koji su #sara&ivali sa njim
prilikom zloinaM. )ontrolisani poinje da sumnja u sopstveno pam-
%enje. 8vo biva pojaano nesposobno%u da se seti beznaajnih sit-
nica. 7spitivai strpljivo pojaavaju ovo stanje, kroz ponovna ispiti-
vanja. 4misao ovoga je stvaranje stanja potpune rastresenosti i uni-
tenja ve%eg dela sposobnosti kritikog rasu&ivanja. )ontrolisani mora
da pro&e kroz dodatne unutranje kon,likte u kojima je izraen jak
ose%aj grie savesti.
7spitiva per,idno usmerava ispitivanje u pravcu moralnog
koda kontrolisanog. 4vaki moralni stav paljivo se ispituje sve dok
sam kontrolisani ne pone da dovodi u pitanje osnove svog sistema
vrednosti.
)ontrolisani mora stalno da se bori protiv mogu%eg sloma.
brzo %e otkriti da u njegovoj svesti postoje praznine u sve ve%im vre-
menskim intervalima. 8n ne moe da misli konstruktivno. koliko
eli da postigne bilo kakvu rekonstrukciju psiholokog integriteta
mora da se izvue iz ovog stanja unutranjeg sukoba i zbog toga poka-
zuje znake spremnosti da dobrovoljno napie svoje priznanje. 8vo je
BL
z a m k e
za kontrolora veoma vaan momenat. )ontrolisani konano daje svoje
pismeno priznanje, ube&en da %e tim inom prestati sve njegove muke.
1e&utim, kontrolisani ne zna da ba u tom trenutku zapravo poinje
zavrna ,aza #ispiranja mozga$. <ez obzira na to ta napie u svom
priznanju, ispitiva ne%e biti zadovoljan jer dovodi u sumnju svaku
reenicu iznesenu u priznanju. -ajedno sa kontrolisanim ispitiva
analizira napisanu izjavu. )ontrolisani se dovodi u stanje protivljenja
svakoj promeni. 8vo je sr #ispiranja mozga$.
4vaki put kada pokua da istakne neto ispitivau, on je pri-
nu&en da napie ponovo itavo priznanje. 1e&utim, i posle ovoga
ispitiva nije zadovoljan. oajnikim nastojanjima da postigne bilo
kakav integritet i da sprei dalje #ispiranje mozga$, kontrolisani mora
da se raspravlja i da ube&uje kontrolora da je ono to je ve% priznao
prava istina.
8n poinje da prihvata kao sopstvene iskaze ono to je napi-
sano, a napisano je #u saradnjiM sa ispitivaem. =a bi olakao svoj po-
loaj, kontrolisani esto koristi mnoge od, prethodno navedenih, ispi-
tivaevih stavova. 8vim procesom identi,ikacija sa ispitivaevim sis-
temom vrednosti je zavrena. -a ispitivaa je vano da utvrdi kada
nastaju kvalitativne promene u svesti kontrolisanih.
'e je o tome da rtva #ispiranja mozga$ ne menja svesno
svoj prethodni sistem vrednostiN do promene dolazi bez obzira na na-
pore koje ulae. 8n vie nema odgovornost za menjanje svesti, isto
kao i osoba koja #pukneM i postane psihotina. )ao i psihotiari, ni
kontrolisani nije svestan promene.
4labost ove metode sastoji se u tome to ima ogranieno vre-
me trajanja. )ada se ljudi odvoje od onoga ko ih kontrolie i kada se
vrate u porodino okuenje, spontano inhibiraju dejstvo #ispiranja
mozga$ koje veoma brzo slabi i nestaje. =rugim reima, ukoliko kon-
trolisani pobegne ili na neki drugi nain izmakne iz polja uticaja, u
najve%em broju sluajeva, bi%e u stanju da odbaci sve zahteve.
7skustvo je pokazalo da postoji mogu%nost za pojedinca da
kroz trening i vebu razvije odbrambene tehnike ogranienog dejstva i
e,ekta protiv #ispiranja mozgaM. 8ve odbrambene mere pokazale su se
kao najdelotvornije ukoliko su usmerene u pravcu upoznavanja indi-
vidue sa sopstvenim ose%ajnim reakcijama, pragom izdrljivosti bola i
sl. !osebno je vano da se prepozna proces #ispiranja mozga$, kao i
prethodno poznavanje scenarija procesa. svakom momentu treba
BK
z a m k e
imati u vidu da ni kontrolor nije #natovek$, te da se i na njega moe
uticati. 8n je, ipak, samo ovek sa svim svojim manama, vrlinama i
problemima. =akle, injenica da svaki kontrolor moe da bude kon-
trolisan omogu%ava stvaranje odbrambene tehnike ogranienog dej-
stva i e,ekta prilikom #ispiranja mozga$.
KLASINE MANIPULATIVNE TEHNIKE ( KMT)
-a razliku od #ispiranja mozga$, klasine manipulacije su
mnogo sloeniji i komplikovaniji procesi. 8sobe koje bivaju pod-
vrgnute ovoj metodi tretiraju se kao prijatelji ili saradnici i na taj nain
rtvi se ostavlja malo prostora za direktnu odbranu. 4tvara se nov
sistem vrednosti i verovanja i ubacuje u novu strukturu identiteta.
)ontrola svesti gotovo nikad ne podrazumeva ,iziko zlostavljanje.
mesto ovoga koriste se razni hipnotiki procesi i kombinuju se sa
odre&enim grupnim aktivnostima da bi se stvorili e,ekti indoktrinacije.
8soba se ube&uje i njome se manipulie, tako da ona bez ikakve di-
rektne pretnje donese unapred planiranu odluku. sutini, rtva rea-
guje pozitivno na sve ono to se oko nje deava.
)lasine manipulacije mogu da se opiu kao zloupotrebe zna-
nja koje postoji u ljudskom umu. !reovladava miljenje da mnoge
tehnike " kao to su hipnoza, vizuelizacija, meditacija, molitva, ritual,
kontrolisano disanje, itd. " mogu da budu kori%ene sa punim etikim
opravdanjem i mogu da doprinesu pozitivnim promenama. +abrojane
tehnike se esto nazivaju egzotinim i cilj im je samokontrola.
7mati kontrolu sopstvene svesti podrazumeva da je osoba u
bliskoj vezi sa vlastitim entitetom i da ima sposobnost analitikog
miljenja, postavljanja pitanja, posmatranja odre&enih stavova iz raz-
liitih perspektiva, sposobnost kontrole ponaanja, itd.
4trunjaci iz oblasti kontrole uma ipak istiu da u pojedinim,
vrlo retkim, sluajevima egzotine tehnike mogu da budu kori%ene ne
samo za samokontrolu ve% i za kontrolu drugih. 'adi se, naime, o mo-
gu%nosti da kada neko svesno radi na meditaciji, vizuelizaciji i sl. nje-
gov um ostaje otvoren " slobodan za delovanje drugih. 8vi drugi su
pojedinci koji navodno imaju razvijenije !47 mogu%nosti.
)lasine manipulativne tehnike primenjuju svi od pojedinca
do drave. 9esto (posebno kada su u pitanju pojedinci) se ove tehnike
koriste i nesvesno.
B:
z a m k e
@ilj klasinih manipulativnih tehnika jeste da se manipulie
tu&im mislima, ose%anjima i ponaanjem u okviru zadatog konteksta u
odre&enom vremenskom periodu, u kojem relativno vie dobija mani-
pulator nego onaj koji je bio manipulisan. 8ve nastale promene mogu
biti sueno ,okusirane na odre&ene, ili na iroke oblasti ljudskog pona-
anja. 8ne mogu da se mani,estuju iznenada ili postepeno, mogu da
budu indukovane svesno ili nesvesno da je dolo do bilo kakvog mani-
pulisanja ili ubedljive namere da se promeni, a sve to moe da dovede
do privremene ili stalne promene.
+ajjae oruje klasinih manipulativnih tehnika su rei, pos-
tupci, nametnuta pravila ponaanja i plasiranje podsvesnih poruka,
odnosno sugestija i stimulacija.
)1T se oslanjaju na eksploataciju ,undamentalnih ljudskih
potreba u nameri da izmame povinovanje ili kon,ormizam kod ma-
nipulisanih i da utiu na njihov stav ili ponaanje. +eki od manipula-
tora su pro,esionalci koji rade u okviru institucija, dravnih, vojnih,
crkvenih ili poslovnih. =rugi su intuitivni ube&ivai, koji koriste svoje
ube&ivake sposobnosti samostalno i tom prilikom oni za objekat bi-
raju uglavnom svoje kolege sa posla, prijatelje i ro&ake, itd.
1anje ,orme manipulacije imaju iste bazine principe(
" manipulaciju motiva,
" stvaranje drutvenih normi,
" nepotovanje, neuklapanje ili odbijanje drutvenih normi.
Darijantama socijalnog programiranja svi smo podvrgnuti jo
u detinjstvu percepcijom i lukavom metodom. =obro dete ui kako da
se ponaa u drutvu, kako da bude utivo, mirno, govori samo kada
mu se obra%a, sara&uje, ne pravi nevolje i nikada ne pravi scene. de-
tinjstvu nas nagra&uju, to se slaemo u grupi, to ne insistiramo da
bude po naem. !ametniji kurs te akcije jeste nauiti slede%e( bolje i%i
sa jaima nego ih izazivati.
'azumevaju%i situaciju socijalnih pravila i ponaanja, moe-
mo biti nesvesno vo&eni u razna scenarija koja se name%u( ako ona
ho%e da bude gost, mi smo doma%ini, ako je on brz u prihvatanju od-
govornosti mi se pasivno predajemoN ako su oni par u kon,liktu, mi
postajemo posrednik. )ada se jednom udobno smestimo u tu socijalnu
rolu, naa slobodna volja je ugroena na slede%e naine( prihvataj od-
govor, ali ne postavljaj pitanjaN gosti ne zahtevaju bolju hranuN zatvo-
BB
z a m k e
renici ne komandujuN publika sluaN pravi vernici verujuN jaki momci
zastrauju, ostali ustuknu itd.
8ekivanja su( ponaanja adekvatna i dozvoljena u okvirima
strukture mogu biti e,ikasnija nego najtalentovaniji ube&iva.
okviru samog postupka nametanja novih misli ose%aja i
ponaanja naje%e se koriste(
" normalne situacije,
" deklarisani prijatelji,
" kompetentnost,
" emocijalna kon,uzija i
" igre izbora.
Takozvane normalne situacije najvie odgovaraju manipulato-
rima i ube&ivaima, jer su ljudi tada najnespremniji. <ez in,ormacije
da mu se neto loe priprema ovek ivi oputen i kontakte sa drugim
ljudima i situacijama ne posmatra dovoljno kritiki. 1anipulator zato
insistira na tome da je #sve pod kontrolom$. =obronamerni e, stavi%e
vam do znanja da kasnite i zamoli%e vas da svoje ponaanje korigujete
u skladu sa uspostavljenim normama. 1e&utim ukoliko eli da vas se
#rei$ #tapa%e vas po ramenu$ prave%i se da nita ne vidi, sve do dana
kada vam ne urui reenje o otkazu.
Deti manipulatori ne mogu u nedogled da odravaju takoz-
vanu normalnu situaciju. )ako bi pojaali mogu%nost kreiranja nor-
malne situacije po svom naho&enju, moraju povremeno da izazivaju
vetake ,rke.
momentu kada se radnici u preduze%u pripremaju da pos-
redstvom sindikata iznude pove%anje plate, manipulatori sazivaju van-
redne zborove optuuju%i mnoge za nerad, javaluk, neaurnost, kra&e
sredstava ili razne opreme iz preduze%a.
Delarisani 'rijatelji
>,ikasni ube&ivai ne samo da utiu na ljude ve% zadobiju i
prijatelja u tom trudu. )ada se neko prikae kao da ose%a nau brigu,
taj odmah postaje na kolega, saveznik, neko kome moemo da veru-
jemo. )onverzacija se tada uvodi polako u oblast u kojoj bi inae nae
neslaganje bilo oigledno, ali ube&iva koji se ve% deklarisao kao na
prijatelj polako nas navodi da menjamo miljenje i modi,ikujemo sta-
BC
z a m k e
vove. 7 na kraju nas dovede dotle da smo ube&eni da smo do promene
doli sami.
Ko#'etentnost
<ez obzira na to kakav je neiji pravi kredibilitet, mi na kraju
reagujemo samo na to koliko je neko kompententan, ubedljiv, i koliko
ostavlja utisak sigurnosti. 1o%ni ljudi prikazuju ubedljivost i samo-
kontrolu na svim kanalima komunikacije kroz govor tela, preko rei.
+eko ko nas gleda pravo u oi, stoji blizu nas, nije zastraen
ve% zastrauju%iN to je linost koja savreno kontrolie.
=akle esto je vanije (naalost) ko i kako kae nego ta je
rekao. zalud %e obian ovek pokuavati da kae da je reka zaga&ena
jer je video uginule ribe da plutaju, kada ispred kamere stane ekspert
iz ministarstva za lov i ribolov i uz osmeh nam saopti da je #kri-
retika trans,ormacija polimor,ne populacije pastrmke u doba mresta
sasvim normalna pojava i da stoga nema ni govora o nekakvom zaga-
&ivanju reke$.
E#o*ionalna on-uzija
koliko neka osoba stekne nae poverenje, ona moe da pro-
meni nae stavove indukuju%i emocionalno optere%eni kon,likt koji se
odnosi na momentalnu odlunost. 9ine%i da se mi ose%amo uplaenim
ili krivim, bezose%ajni manipulator je u poziciji da nam olaka nae
stanje nelagodnosti tako to %e na%i prihvatljivo objanjenje ili olaka-
vaju%e solucije. 1noge reklame su bazirane na ovome. !ro,esionalni
prosjaci rade na tome da kod vas izazovu ose%aj krivice to ste vi
lepe i skuplje odeveni. +eke organizacije, koje same sebe izdravaju
dobrovoljnim prilozima, esto alju lako hendikepirane ljude da trae
priloge po ku%ama.
-aduenost i krivica mogu tako&e nastati ako nekome dozvo-
limo da preuzme neku rtvu za nas.
I!re izbora
7grom izbora manipulanti stvaraju ose%aj slobode izbora kod
manipulisanog i time daju ,iktivnu potvrdu o uvaavanju njegovog
miljenja.
BE
z a m k e
$.o%ete li vi dozvoliti da taj ovek, ili nacija, uspe u tome da
vas tretira na tako sraman nain* # (preskae se kritika analiza da li
je to stvarno sraman nain na koji nas neko tretira).
)ada je pitanje #da li biste izabrali ka,etin ili bajer$, prime-
%ujete da to nije isto kao i #da li biste uopte uzeli aspirin$.
)ada ameriku naciju pitate da li treba bombardovati i civilne
objekte na teritoriji 4'3 a ne samo vojne nije isto to i, da li uopte
treba i zato bombardovati ciljeve u 4'3.
be&ivai nas dovode do njihovog mesta mo%i i razdvajaju(
mi " koji smo u pravu i koji smo dobri, i oni " koji su glupi i zli.
)ada smo dovedeni u situaciju da vrsto verujemo u koncepte
koji su nam dati, da mrzimo sve one koji su suprotni i koji ne dele
nae miljenje, stvaramo oprobane programske reakcije koje diskredi-
tuju raspravu i ostavljaju nas samo sa idejama koje su nam usadili.
0abloni i protokoli su mo%ni inhibitori za nekonvecionalne
akcije. )ada se ljudi oko nas ponaaju slino i u oekivanim nor-
mama, postaje nemogu%e da ocenimo njihovo ponaanje kao kritino
ili da odstupimo ako se to od nas u datoj situaciji oekuje.
knjizi =r 'oberta =eja 2i,tona #'e,orma svesti i psi-
hologija totalizmaM odre&eno je osam osnovnih elemenata klasinih
manipulativnih tehnika. 1ada je ova knjiga objavljena KJFK. godine,
svih osam elemenata su i danas aktuelni(
" kontrola okruenja,
" mistine manipulacije #planirane spontanostiM,
" zahtev za ispoljavanjem iskrenosti i isto%e,
" kult ispovedanja,
" prouavanje odre&ene ,ilozo,ije i nauke,
" izmena govornog jezika,
" primena indoktrinacije linosti i
" dovo&enje egzistencije pojedinca u zavisan poloaj.
=a bi manipulatori mogli u potpunosti da realizuju ove tehni-
ke, neophodno je da poznaju vetinu izraavanja i javnog nastupanja i,
kao krunu manipulativnih tehnika, tehniku vo&enja propagande.
BF
z a m k e
)ontrola okruenja u okviru jedne grupe ostvaruje se na vie
naina( kroz rad grupe, izolacijom od drugih ljudi (ponekad i od dru-
gih lanova same grupe), psiholokim pritiskom, prostornom izolaci-
jom i, to je re&e, ,izikim zlostavljanjem. !ostoji itav niz aktivnosti
kao to su seminari, predavanja, rituali i sl. koji imaju za cilj da one-
mogu%e lana u namerama da napusti grupu. 8vakva deavanja, pored
toga to imaju psiholiko dejstvo jer oduzimaju slobodno vreme lana,
imaju neuporedivo ve%e dejstvo na kontrolu njegove svesti.
1istine manipulacije (Mplanirana spontanostM) su sistematski
osmiljeni procesi koji su planirani u najuem rukovodstvu grupe. =a
bi se postigao potpun e,ekat, ove aktivnosti se predstavaljaju kao
spontane i sluajne. -a rukovodstvo grupe veoma je vano da lanovi
ne osete manipulaciju, to bi rezultiralo postavljanjem neprijatnih pi-
tanja. +eki aspekti, kao to je npr. ogranien broj sati spavanja, imaju
veoma dugu tradiciju u religioznim grupama u poslednjih nekoliko
vekova. 8ve manipulacije zasnovane su na vievekovnom iskustvu i
predstavljaju ablon u kome #izabrana$ osoba predstavlja zapravo
#klicu spasenja$. +a ovaj nain osloba&a se prostor za mistine ma-
nipulacije i usa&uje se potovanje prema hijerarhijskom sistemu u
sekti.
-ahtevi za ispoljavanjem iskrenosti i isto%e stvaraju kod pri-
padnika grupe ablon crno-belih odnosa i u ovom procesu dolazi do
razdvajanja #istog od neistog$, dobra od zla, i to kako u okruenju
tako i u integralnoj psihologiji imanentne linosti. 8vakva podela
uslovljava ose%anje stida prilikom pravljenja #greaka$ i usmerava
linost pripadnika na autoritet vo&stva. 4lino se postie i kroz proces
ispovedanja, koji ima osobenu strukturu.
7spovedanje predstavlja meavinu istine i lai. 1lada osoba
koja ispoveda razliite grehove moe u isto vreme da veruje u isprav-
nost poinjenog greha i da sakriva svoje ideje i ose%anja da bi pred-
stavila sebe kao ispravnu osobu.
8vde je problem kako nekome da izrazimo nae potrebe ili
slabe take. <ez obzira na to kakav je na odnos, neeljene ispovesti
mogu kasnije da budu supstance za manipulaciju. 1nogi kultovi i
sistemi kontrole uma podravaju javne ispovesti, igre gde se ekspo-
niramo i sline tehnike, da bi evidentirali slabosti svojih podanika, da
bi ih eventualno kasnije upotrebili. )ada smo mi lino svesni krivice i
zabrinutosti koje smo doiveli, mi smo u boljem poloaju da nadmu-
drimo njihovu nezakonitost, koju koriste sposobni manipulatori. +au-
BG
z a m k e
iti da se suoimo sa ,rustracijama i strahovima najbolji je nain da se
sprei njihov uticaj.
!ojam izmene govornog jezika odnosi se na upro%avanje
svakodnevnog govora i ima ogroman psiholoki uticaj na nove pripad-
nike grupe. -ahvaljuju%i ovome svaki lan ima ose%aj da se nalazi u
dodiru sa istom istinom koju moe sa lako%om da oseti. !ojedini
strunjaci nazivaju ovo #jezikom nerazmiljanja$, zato to se radi o
jednostavnim sloganima u odnosu na koje najsloenija pitanja mogu
da budu svedena na jednostavni lakonski odgovor.
!ojam primene indoktrinacije linosti podrazumeva ube&iva-
nje lana grupe da grupa i njena doktrina imaju preimu%stvo nad svim
pojedincima u grupi i ujedno nad bilo kojim i bilo kakvim drugim
uenjem spolja.
=ovo&enje egzistencije pojedinca u zavisan poloaj podrazu-
meva ube&enje da postoji samo jedan jedini put istinskog postojanja.
4vi drugi putevi prave egzistencije su bezvredni, manje vani i ujedno
isti ,alsi,ikati. 3edan od ciljeva lanova grupe jeste da osete svoje
istorijsko ue%e u unitavanju svih mogu%nosti takozvane ,alsi,iko-
vane egzistencije drugih. To je jedini nain da ostvare veliki plan istin-
skog postojanja kome oni ve% pripadaju.
VETINA GOVORNITVA
)lasine manipulativne tehnike se u sutini dobrim delom
oslanjaju na vetinu izraavanja, govornitva i javnog nastupanja.
=obar manipulator"ube&iva mora tako&e da bude i dobar govornik "
sagovornik.
Detina izraavanja, govornitva i javnog nastupanja svoj pro-
cvat doivela je jo u antikoj ;rkoj. 8d tada je napisano mnogo
knjiga, me&utim, mnogo manje panje posve%eno je pitanju kada ova
vetina prerasta u svoju suprotnost, odnosno kada poinje da bude
kori%ena za manipulacije. =obar govornik, manipulator, sa lako%om
moe da nas ubedi u to da vodimo rauna kako naa deca prelaze
ulicu, jer je saobra%aj takav i takav, vozai takvi i takvi. 1e&utim, ako
pre&e tu granicu, lako moe da nam se desi da decu uopte ne putamo
u grad (zadravaju%i ih u ku%nom pritvoru) iz bezbednosnih razloga i
Qza njihovo dobro$.
BI
z a m k e
1ajstori retorike obuku svojih uenika poinju postavljanjem
pitanja(
Q)oje su tri najzanimljivije teme na svetu* #
Q/ko niste znali, to su seks, imovina i vera 0ja sam znao+ ali
nisam mogao odma, da se setim1$
z pomo% prve stvaramo ivot, uz pomo% druge odravamo
ivot, a uz pomo% tre%e imamo nadu da %e se on produiti u vremenu
koje dolazi. Treba imati u vidu da se kod ovih najzanimljivijih tema na
svetu radi o naem seksu, naem imetku i naoj veri. 1alo ljudi osim
pojedinih strunjaka, moe biti zainteresovano za razgovor o
seksualnom ivotu, recimo, !aragvajaca, ali %e ogroman broj slualaca
biti zainteresovan za bilo koju temu o seksualnom ivotu sredine u
kojoj ivi. 1alo ljudi je zainteresovano, osim moda iz radoznalosti,
ukoliko im se to paljivo i osmiljeno ne predoi za religiju <antu
crnaca, ali svi su ivo zainteresovani za ona verska ube&enja koja
mogu lino da nas ubede u beskrajnu sre%u u nastupaju%im godinama.
8vo naje%e koriste verske sekte, koje svojim pravilnim pristupom,
na izgled nezanimljive teme pretvaraju u nae teme.
koliko odluite da nastavite sa uenjem ove vetine, maj-
stori zanata %e vam dati uputstva i skrenuti panju na slede%e.
4posobnost da se pobedi nervoza i govori sa velikom dozom
samopouzdanja nije teko posti%i. To nije bogom dan talenat koji po-
seduju samo neki pojedinci. 4vako moe da razvije svoje skrivene
sposobnosti, ukoliko ima dovoljno elje da to uradi.
1nogi iskusni govornici su u stanju da razmiljaju i govore
bolje kada se suoe sa grupom, nego to su to u stanju da urade kada
razgovaraju sa samo jednom osobom. !oznati su i obrnuti sluajevi.
!risustvo ve%eg broja slualaca moe da bude veoma stimulativno i
moe da nadahne govornika. koliko se prate predlozi odre&enih
iskusnih uitelja govornitva, moe se dosti%i njihov nivo za vrlo
kratko vreme. 8d antikih vremena do danas, govornitvo je vetina
iji se kult neguje u mnogim drutvima i razliitim periodima civili-
zacije.
!rilikom uenja govornitva obino se citira sluaj poznatih
govornika koji su pre nego to su postali slavni imali velike probleme
kada je trebalo da nastupe javno (primer @icerona).
BJ
z a m k e
<ez obzira na to koliko esto ovek javno govorio, moe mu
se desiti da oseti manjak samopouzdanja neposredno pred sam po-
etak govora, ali nekoliko sekundi kasnije kada govor zapone, ose%aj
treme u potpunosti nestaje.
trenutku kada govornik ima pravu poruku, kako u glavi
tako i u srcu, i kada ima unutranju potrebu da to brzo iskae, tada je
gotovo sigurno da %e njegov nastup biti veoma samopouzdan. )ada se
govor dobro pripremi, on je u mnogome ve% dobro i saopten. 0ta
znai priprema za govor* =a li to znai mehaniko postavljanje
vanih reenica na pare papira* !am%enje nekakvih ,raza* +ijedno
od toga. !rava priprema za govor se sastoji u istraivanju i izvlaenju
neega iz samog sebe. To je zapravo aranman sopstvenih misli, da bi
se time stvorila sopstvena jaka ube&enja.
+ikada ne treba sesti i pokuati da se napravi govor u roku od
pola sata.
;ovor ne moe da bude pripreman kao jelo za neko odre&eno
vreme. ;ovor mora da izrasta.
Treba izabrati vie tema nekoliko nedelja ranije, razmiljati o
tome u trenucima dokolice, sanjati, uiniti da budu predmet prijatelj-
skih razgovora.
Tokom pripreme govora bilo bi dobro uti ta o njemu misle
ljudi iz najblie okoline. 4ve misli i ono to moe da pomogne u vezi
sa govorom treba zapisati. 7deje, predlozi, ilustrativni trenuci, javlja%e
se u sasvim neoekivanim trenucima.
;ovornik bi trebalo da prikupi mnogo vie materijala nego
to namerava da koristi. =a bi se razvila dodatna snaga potrebna
prilikom govorenja, mora se znati mnogo vie o temi o kojoj se govori
od onoga to se namerava da kae. =rugim re%ima, mora da se stvori
itav rezervoar in,ormacija.
Mmetnost ratovanjaM, rekao je +apoleon, #jeste vetina gde
nita ne uspeva to nije unapred planirano i promiljenoM. 8vo se pod-
jednako odnosi na govornitvo, kao i na streljatvo. ;ovor je, u stvari,
putovanje. 8no mora da bude isplanirano. ;ovornik koji pone niot-
kuda, obino nigde i ne stigne.
+e postoje gvozdena pravila koja mogu da se primene na
konstrukciju svih govora. 4vaki slualac i svaki govor predstavljaju
poseban problem.
CL
z a m k e
!rilikom samog govora o odre&enoj temi jedna taka mora u
potpunosti biti obra&ena bez ponovnog vra%anja na nju. koliko go-
vornik obra&uje jedno pitanje, pa to ne zavri u potpunosti, nego se
kasnije u toku izlaganja ponovo vra%a, njegovo dodatno izlaganje de-
lova%e kao besciljno lutanje. +eki od velikih govornika, kao to je npr.
dr )onvel, izgradili su mnoge od svojih uvenih govora dre%i se sle-
de%eg plana(
" izneti svoje injenice,
" boriti se za njih,
" traiti akciju.
1nogi uenici govornitva saglasni su da je veoma koristan
slede%i plan izlaganja(
" ukazati na neto to je pogreno,
" ukazati kako to moe da se popravi,
" traiti akciju.
!ostoji jo jedan vrlo koristan plan govora(
" pokuati da se sluaoci zainteresuju,
" ste%i njihovo poverenje,
" izneti svoje injenice,
" traiti motive koji mogu navesti ljude na akciju.
/braham 2inkoln je pre govora, matematikom precizno%u,
razmiljao o zakljucima prema kojima vodi sluaoce. 8n je kao CL-
godinjak, tada ve% lan amerikog )ongresa, izuavao >uklida, kako
bi sa to ve%om precizno%u mogao da demonstrira svoje zakljuke.
koliko postoji mogu%nost treba snimiti svoje govore i sluati
ih. -abeleke unitavaju oko EL procenata zainteresovanosti za neiji
govor. Treba izbegavati zabeleke i nikada ne treba itati govor.
4luaoci vrlo teko mogu da posvete panju govorima koji se itaju.
3edan od oprobanih saveta jeste da se osmiljeni govor nemo
uvebava za vreme etnje. trenucima samo%e korisno je uvebavati,
poinju%i od kraja i uvebavaju%i odre&ene pokrete.
CK
z a m k e
;ovornik treba da ubedi sebe da se obra%a pravom auditori-
jumu. 0to vie i to e%e ovo radi, to se udobnije ose%a kada do&e
vreme za govor.
!rosean ovek ne koristi vie od KL procenata nasle&ene mo-
gu%nosti pam%enja. !rosean ovek se zapravo razbacuje sa oko JL
procenata sposobnosti pam%enja, zbog neobra%anja panje na prirodne
zakone memorisanja. !rirodni zakoni memorisanja su( utisak, ponav-
ljanje, asocijacija.
;ovornik treba da napravi dubok i iv utisak stvari koje eli
da zapamti. =a bi u ovome uspeo mora da uini slede%e stvari(
a) )oncentrie se.
b) !aljivo osmatra i pokua da uoi to vie detalja. 8bina
kamera ne moe da registruje ,otogra,iju u magli. 7sto tako i se%anje
ne%e mo%i da zadri nejasne utiske.
c) !okua da doivi utisak sa onoliko ula koliko je to mo-
gu%e. 1nogi govorinici kada su pokuali da zapamte neki tekst u de-
talje itali su na glas, tako da su mogli da imaju i vizuelni i auditivni
utisak.
d) 8no to je moda najvanije jeste da mora da postoji vi-
zuelni utisak. +ervi koji vode od oka do mozga :E puta su ve%i od
onih koji vode od uha do mozga. 9esto se u literaturi pominje primer
1arka Tvena koji nije mogao da se seti izvoda iz svojih govora i od-
bacio je beleke i umesto njih poeo da koristi slike. )ada se preko
slika podsetio odre&enih naslova i podnaslova svi njegovi problemi su
nestali.
=rugi zakon memorisanja jeste ponavljanje. .iljade studenata
muhamedanske religije u stanju su napamet da izgovore )uran, knjigu
koja je duine +ovog zaveta, a to postiu u mnogome samo zahvalju-
ju%i mo%i ponavljanja. 2judi su u stanju da zapamte gotovo bilo kakvu
duinu teksta ukoliko je dovoljno esto ponavljaju. 7pak, treba imati u
vidu i slede%e injenice koje se tiu ponavljanja. +e treba samo sedeti
i ponavljati jednu te istu stvar, sve dok se ne utisne u se%anje. 8dre-
&eni tekst ponoviti jednom ili dvaput, pa ga ostaviti, i vratiti mu se
kasnije. !onavljanje u intervalima pomo%i %e da se stvari upamte za
kra%e vreme.
Tre%i zakon memorisanja jeste asocijacija. 3edini nain da se
neto upamti jeste stvaranje asocijacije sa nekom drugom injenicom.
C:
z a m k e
<ilo ta to se pojavljuje u svesti mora na neki nain da bude pret-
hodno uvedeno u svest. 8vaj uvod postie se pore&enjem sa neim to
tamo ve% postoji.
Tako npr. kada treba zapamtiti ime nekog stranca, dobro je
postaviti pitanje kako se to ime pie, zamisliti izgled slova i sl. Treba
paljivo osmotriti njegov lik, pokuati da se uspostavi veza izme&u
njegovog imena i njegovog lica.
4aznati ime se on bavi, izmisliti neku smenu ,razu koja
povezuje njegovo ime sa zanimanjem kojim se bavi.
=a bi se upamtili datumi, treba ih povezati sa onim datumima
koji su ve% poznati. +a primer, FLL-godinjica )osovske bitke pok-
lapa se sa ro&enjem sina prijatelja.
koliko se i pored svih mera predostronosti desi da se odjed-
nom zaboravi ono to treba da se kae, moda postoji mogu%nost da se
izbegne neprijatnost i bruka, ukoliko se koristi poslednja re iz pos-
lednje reenice kao prva re u novoj reenici. 8vo moe da traje sve
dok se govornik ne seti slede%eg stava u govoru.
Teko je nauiti bilo ta, bez obzira na to da li je re o gol,u,
,rancuskom jeziku ili javnom govornitvu, kroz sukcesivno napredo-
vanje. -nanje se zapravo stie kroz iznenadne pomake i neuspele po-
kuaje. 7 kada do&e do nekakvog napretka, esto dolazi do stagnacije
znanja, a ponekad se i nekoliko nedelja tapka u mestu. 'azdoblja
stagnacije smatraju se veoma korisnim u procesu uenja. +eki ljudi,
koji ni ne shvataju koliko je vano vreme stagnacije u procesu na-
pretka, postaju obeshrabreni i naputaju sve svoje pokuaje.
8vo je uglavnom za aljenje, pogotovu ako se zna da uz malo
vie upornosti za veoma kratko vreme moe da se doivi ogroman
napredak. ;ovornik moda nikada ne%e biti u stanju da govori bez
nekih nervoznih postupaka neposredno pre poetka govora.
koliko bude uporan do%i %e do eliminacije svega, osim tog
poetnog straha, a vremenom i taj strah %e nestati.
!ostoji neto vie od obinih rei, na ta se rauna u dobrom
govornitvu. To je nain na koji su one upu%ene. +ije toliko stvar u
tome ta se kae, ve% kako se kae.
1nogi ljudi prilikom govora ignoriu svoje sluaoce, gledaju
iznad njihovih glava ili u pod, i ini se kao da izgovaraju monolog.
)od njih ne postoji nikakav smisao za komunikaciju, nema odnosa
CB
z a m k e
primanja i davanja izme&u govornika i njegovog auditorijuma. 8dnos
koji moe da ubije konverzaciju izme&u dvoje ljudi tako&e ubija i do-
bar govor. 4avet budu%im dobrim govornicima mogao bi da bude
ovakav(
Q4vako od nas ima sposobnost da saopti dobar govor. ko-
liko razmislite o ovoj konstataciji, isprobajte je na sebi samom. 4etite
se jednog od verovatno nebrojanih sluajeva nehotinog povre&ivanja.
+a primer( idete ulicom i sapletete se. Da tekst izgovoren posle #in-
cidenta$, ma kako nepristojan bio, bi%e upam%en bez i jedne greke.
Treba da se dovedete do tog nivoa da sa istom spontano%u i prirod-
no%u govorite u javnosti. =a biste u tome uspeli morate da vebate.
+emojte da imitirate druge. koliko elite da govorite spontano,
morate da govorite drugaije od bilo koga drugog. nesite svoju indi-
vidualnost i svoje line karakterne osobenosti u saoptavanju. #
8 svojim sluaocima treba razmiljati i postaviti se tako kao
da se oekuje da %e oni u slede%em trenutku ustati i zapodenuti razgo-
vor sa vama. koliko bi oni stvarno trebalo da ustanu i postave neka
pitanja, saoptavanje bi pre tog trenutka sigurno bilo i jasno i raz-
govetno. -bog toga se esto u govornitvu primenjuje oprobana ,raza,
kada govornik glasno kae( #!itate se otkud ja to znam*O >, pa, re%i %u
vam otkud ja to znam... # 8vakav nain ini se potpuno prirodan.
!rava emotivna iskrenost pomo%i %e vie nego sva pravila.
!ostoje etiri stvari koje svako od nas nesvesno primenjuje u iskrenoj
konverzaciji, ali treba se zapitati da li ih iko koristi pri javnim go-
vorima, ve%ina ljudi ne(
" =a li se istiu vane rei u reenici, a zanemaruju nevane*
=a li se daje podjednaki znaaj reima kao to su i, ali, ipak, onaj *
" =a li raspon glasa oscilira od niskih do visokih tonova i
nazad, kao skala kod malog deteta kada govori*
" =a li brzinu govora varirate, prelaze%i brzo preko nevanih
rei i posve%uju%i vie vremena onima koje treba ista%i*
" =a li postoje pauze pre vanih ideja i posle njih*
;ovornik ne treba da dri govor kada je umoran. Treba da se
odmori, sabere i koristi rezervu svoje energije. !re govora ne treba
mnogo jesti. +e initi nita to moe da potroi energiju. 8na je kao
magnet. 2judi se skupljaju oko energinog govornika kao pele oko
meda. 8blaiti se uredno i atraktivno. 4utina oveka koji je dobro
CC
z a m k e
obuen pokazuje njegovo samopotovanje i poboljava njegovo samo-
pouzdanje. koliko govornik ima is,lekane pantalone, razvezane pert-
le, masnu kosu, ,leke od hemijske olovke na depu sakoa, ili neku
runu tanu, prema njemu %e sluaoci imati veoma malo potovanja.
4tav govornika ispred slualaca treba da ukazuje da mu je
drago to je tu. koliko je zainteresovan za sluaoce, vrlo je verovatno
da %e i sluaoci biti zainteresovani za govornika. 9ak i pre samog go-
vora, esto se deava da pojava govornika dovede do toga da govornik
bude prihva%en ili odbaen. -bog toga treba uiniti sve da pojava go-
vornika utie na one opaajne nadraaje koji omogu%avaju topao do-
ek. 4luaoci treba da predstavljaju kompaktnu celinu. Teko je bilo
kako uticati na grupu ljudi ukoliko je ona ratrkana. !ojedinac koji je
lan kompaktnog auditorijuma smeja%e se, aplaudirati i odobravati
stvari koje bi moda doveo u pitanje ukoliko bi mu se predoile kada
je sam ili ukoliko bi bio u grupi ratrkanoj na velikom prostoru. ko-
liko se govori maloj grupi, treba je smestiti u malu sobu. Treba biti
nadmen. +eka govor bude intiman, ne,ormalan i otvoren. prostoriji
treba da bude to vie svetla. !ostaviti se tako da svetlo bude upereno
direktno u lice govornika, tako da svi gestovi mogu da budu jasno
uoljivi. +ikada ne stajati iza nametaja. 4kloniti sve stolove i stolice
koji stoje izme&u govornika i publike u stranu. koliko je to mogu%e,
skloniti sve nevane simbole koji obino vise sa govornice. /ko go-
vornik ima goste na govornici pored njega mora imati u vidu da %e
svaki njihov pokret skrenuti panju publike, da %e svaki pa i najmanji
njihov pokret smanjiti napetost i tok razgovora. !ublika ne moe da se
odupre izazovu da posmatra bilo kakav objekat u pokretu, pa tako
treba izbegavati da se pored govornika nalazi vie gostiju, jer zato bi
se stvarao problem i nelojalna konkurencija u vidu neplaniranog pok-
reta.
!oetak govora je veoma teak, a u isto vreme i veoma zna-
ajan, zato to je svest slualaca svea i time je lake ostaviti dobar
utisak na njih. 8d poetka govora mnogo toga zavisi i zato on mora da
bude veoma precizno isplaniran.
vod mora biti kratak. 4amo jedna ili dve reenice. +ajbolje
je odmah pre%i na stvar sa najmanjim mogu%im brojem rei. +a ovako
neto niko nema primedbi. 8bino poetninci pokuavaju ili da ispri-
aju smenu priicu, ili da se zbog neega izvine. 8ba sluaja su
obino promaena. !ostoji samo mali broj ljudi, izuzetno mali broj
ljudi, koji moe da prepria smenu priu ili da ispria vic uspeno.
CE
z a m k e
8vakvi pokuaji obino dovedu publiku u neprijatan poloaj umesto
da je zabave. koliko je re o vicu, treba da ima smisao, odnosno da
bude u skladu sa onim to sledi posle njega, a ne da bude #ispaljenM
samo radi sebe samog. .umor bi trebalo da bude lag na torti, a ne
sama torta.
+ikada se ne treba izvinjavati. 7zvinjenja su obino uvreda za
publiku. 8na ih gnjave. Treba pre%i odmah na ono to se eli re%i. )a-
zati to brzo i sesti.
;ovornik moe da pobudi panju na najbri mogu%i nain
ako uradi slede%e(
" pobudi radoznalost,
" prepria priu sa humanom porukom,
" zapone sa nekom zaista speci,inom ilustracijom teme koja
sledi,
" koristi predmete kao primer,
" postavlja pitanja,
" zapoinje govor udarnim i poznatim citatom,
" ukazuje kako je tema od vitalnog interesa za sluaoca,
" zapoinje govor okiraju%im injenicama.
!oetak govora ne treba da bude previe ,ormalan. !otruditi
se da se on uini inventivnim, slobodnim i razgovetnim.
-akljuak govora je najvaniji elemenat. 8no to se poslednje
kae, najverovatnije %e biti najdue upam%eno. +ikada ne treba zavr-
iti govor slede%im reima( #To je bilo sve to sam imao da vam
kaem i zato %u sada da zavrim. # -avriti govor, ali ne govoriti o
zavretku.
+ave%emo etiri najpovoljnija naina da se zavri govor(
" sumiranje, kratak pregled najvanijih stavki koje ste obra-
dili,
" poziv na akciju,
" iskazivanje sluaocima iskrenih komplimenata,
" izazivanje smeha.
<iti jasan veoma je vano i esto veoma teko. 4am .rist je
istakao da mora da sprovodi uenje preko parabola (pounih biblijskih
CF
z a m k e
priica), a to je radio #zato to oni (sluaoci) koji vide, nisu videliN oni
koji uju nisu uli, a niko od njih nije razumeoM.
.rist je nepoznato uinio jasnim, objanjavaju%i ga kroz poj-
move poznatog. 7sto tako, ukoliko govornik eli da da jasnu sliku veli-
ine 'usije, ne treba da predoava ovu oblast u kvadratnim kilome-
trima, ve% navede koje sve zapadnoevropske drave mogu svojom
povrinom da prekriju deli% velike 'usije, a naje,ektnije %e biti da
veliinu 'usije objasni neposredno preko drave u kojoj dri govor.
8no o emu se pria mora da bude jasno kao dan, pre svega u go-
vornikovoj svesti.
)oristite to vie slike (M3edna slika govori vie od hiljadu
reiM " kineska narodna poslovica), ilustracije, dijapozitive, slajdove i
sl. <iti konkretan i odre&en. +emojte re%i #pasM ukoliko mislite na
#malog meanca koji drhti od hladno%eM.
2judi su uglavnom zainteresovani za neobine injenice o
obinim stvarima. +ae glavno interesovanje odnosi se na nas same.
8soba koja navede druge da govore o sebi i svojim interesovanjima, a
pri tome ih paljivo slua, bi%e smatrana ozbiljnim sagovornikom i
pored toga to malo pria. Traevi i ogovaranja uvek mogu da osvoje i
zadre panju. !onekad govornik treba da istakne samo nekoliko
taaka i da ih ilustruje pikantnim priama. <udite konkretni i odre&e-
ni. +emojte nikada pokuati da budete #siromani, ali poteniM govor-
nici.
CG
z a m k e
Slika 2 - )ormular koje koriste 3e,ovini svedoci
CI
z a m k e
Slika 4 )ormular koje koriste 3e,ovini svedoci
8dre&uju nas samo etiri dodirne take sa drugim ljudima(
" ta radimo,
" kako izgledamo,
" ta govorimo, i
CJ
z a m k e
" kako to govorimo.
+aje%e nas procenjuju preko naina na koji govorimo. =ik-
cija je esto odraz drutva u kojem se kre%ete i prijatelja koje birate.
-naaj koji se pridaje vetini govornitva moemo sagledati i
u savetu za govore koji, na primer, koristi verska grupa 3ehovini sve-
doci.
PROPAGANDA
!od propagandom se podrazumeva paljivo osmiljeno izra-
avanje, ili akcije pojedinca ili grupe, sa ciljem da se utie na mi-
ljenje ili akciju drugog pojedinca ili grupe, kako bi njihova odluka bila
u pravcu prethodno de,inisanog cilja.
!ropaganda moe da bude skrivena ili javna, emotivna ili da
sadri pozive na razum i svest, a tako&e moe da bude kombinacija
emotivnih i razumskih uticaja.
)oreni propagande u dananjem smislu rei zaeti su poet-
kom 77 svetskog rata i naravno da je uloga nacistike +emake bila
vrlo znaajna. +a samom poetku rata primenjivane su propagandne
metode koje %e se kroz itav :L. vek ponavljati u ratnim sukobima.
+acistika propaganda je kolevka propagandnih metoda ne samo u
ratnim okolnostima ve% i u miru.
'azvoj propagande u .itlerovom reimu imao je za cilj da se
unutranjem i spoljanjem neprijatelju izmene stavovi, da se obeshra-
bri i da se pretvori u poslunog podanika reima. !odele, dileme i
strahovi bili su oruja koja su se koristila protiv protivnika nacistikog
reima. 4am .itler je rekao da je cilj propagande #mentalna zbrka,
protivurenost ose%anja, neodlunost i panikaM.
8smiljavanje propagandnih postupaka koji su poetkom
=rugog svetskog rata doivele primene i donele neoekivano dobre
rezultate svojim tvorcima zapoelo je dvadesetak godina kasnije.
3edan od prvih propagandnih koraka bio je osmiljavanje imena par-
tije na ijem elu se nalazio .itler. +aime,KJKJ. godine +emaka rad-
nika partija je promenila ime u +acional-socijalistiku nemaku rad-
niku partiju, to se kasnije svelo na popularni nadimak nacisti. 4vaka
re punog naslova stranke od posebnog je znaaja za odre&ene grupa-
cije u +emakoj. 4vaki od pojavnih simbola nacista bio je duboko i
dobro osmiljen. !oevi od pozdrava podizanjem desne ruke u vis do
EL
z a m k e
uzvika #.ajl, .itlerM, sve je vodilo ka uni,ormisanosti, poslunosti i
,anatizmu. 1alo je, ako ih je uopte i bilo, stanovnika +emake koji
su mogli da budu ravnoduni prema do tada nevi&enoj ratnoj maine-
riji. 2eni 'i,ental (2eni 'ie,enstahl) je u ,ilmu #Trijum, voljeM iz
KJBE. .itlera snimala iskljuivo iz donjeg rakursa kako bi stvorila
utisak #nadljudskeM veliine, a u montai je kombinovala krupni plan
njegovog lica sa optim planovima oduevljene gomile.
!osebno poglavlje u nacistikoj propagandnoj maineriji
predstavljali su njihovi javni skupovi i parade. 8vakve mani,estacije
hipnotisale su nemaki narod. +jih je organizovalo odeljenje nacis-
tike propagande koje je sve svoje radne sate provodilo u planiranju
postupaka, govora, u odre&ivanju znaaka, amblema, kostima, zastava
i pozadinskih e,ekata koji su pojaavali glavna zbivanja. 1ariraju%i u
paljivo odabranim kostimima, vojnici i lanovi partije postajali su
deo ritualnih ceremonija, a lideri partije dovodili su sluaoce u stanje
hipnotisanosti i do ivice histerije. !rimer kako se organizuje masovna
propaganda jeste partijski skup u +irnbergu iz tridesetih godina.
samoj ceremoniji uestvovalo je KKL.LLL dobro obuenih pripadnika
nacistikih trupa. 8vom broju treba dodati EL.LLL rezervista, KIL.LLL
partijskih zvaninika i K:L.LLL lanova partije. =olazimo do ci,re od
CFL.LLL ljudi ili oko BL vojnih divizija. !ri tome treba naglasiti da je
broj gledalaca bio neto ve%i od ELL.LLL.
EK
z a m k e
Slika 1' )otogra.ija 5itlera iz .ilma 67rijum. volje8
)ao to je ve% reeno propaganda u dananjem smislu zaeta
je u nacistikoj +emakoj i doivela je najsnanije e,ekte u vreme
=rugog svetskog rata. To nikako ne znai da i pre =rugog svetskog
rata nije postojala propaganda, ak bi se moglo zakljuiti da je ona
bila u manjoj ili ve%oj meri sastavni deo svakog reima u istoriji.
literaturi se esto istie da je jo u vreme antike ;rke postojala jaka
propagandna delatnost. 3edan od najilustrativnijih primera jesu antike
drame koje su imale veoma jaku politiku, socijalnu i moralnu po-
zadinu. 1nogo vie propagandnih osobina moemo na%i u grkim
igrama starog veka, njihovom pravosu&u i religioznim ,estivalima.
!osebno mesto pripada vetini govornitva koje je naravno u ve%ini
sluajeva imalo propagandni karakter, a koje se u ;rkoj posebno ne-
govalo. Detina govornitva do danas podrazumeva principe koji su
provereni i primenjivani u ;rkoj.
svom delu #)njiga o ratuM iz D veka pre .rista, 4untzu je
napisao( #!rilikom no%nih borbi treba koristiti bubnjeve, talambase i
E:
z a m k e
praviti to ve%u buku, dok je za vreme dnevnih borbi potreban to ve%i
broj zastava i drugih obeleja, titova, grbova i sl. da bi se neprijatelj-
ske oi i ui zbunile. #
istonoindijskom delu, /rtasastra, koji je napisao )autilija
navodi se( #/strolozi i drugi sledbenici ove nauke, kao i kraljeva prat-
nja, moraju pojaavati duh vojske istiu%i nepobedivu prirodu vladara
i njegove vojske.M
1e&u nekim autorima koji su se bavili analizom propagande
pominje se da su KEII. godine i ?ilip 77 panski i engleska kraljica
>lizabeta organizovali propagandne kampanje koje se smatraju prapo-
ecima modernog naina upotrebe propagande. +ajznaajnije u vezi
sa ovim istorijskim doga&ajem jeste nepobitna injenica da je KEII.
godine do tada nepobediva panska armada doivela teak poraz, ali
su zahvaljuju%i propagandi 0panci proturali lane vesti o svojoj pobe-
di i nepobedivosti.
4am izraz #propagandaM poeo je uestalije da se koristi u
>vropi kao posledica misionarstva katolike crkve. !apa ;rgur HD
osnovao je u 'imu KF:B. godine 4avet za propagandu vere. To je za-
pravo bila komisija kardinala iji je zadatak bio da kontrolie naine
propagiranja vere me&u nevernicima i na novootkrivenim prostorima.
vreme vladavina pape rbana D777 osnovan je koled za propa-
gandu, sa ciljem uvebavanja svetenika za njihovo misionarstvo.
!ropaganda je re latinskog porekla, propagare, bukvalnog
znaenja " rasprostraniti.
Oru.a 'ro'a!ande
<ez obzira na to da li propaganda deluje u miru ili ratu, ona se
koristi odre&enim orudjima da bi dovela do zakljuaka i stvorila nove
odnose. +ajvanija oru&a su sugestija i stimulacija. @ilj je da se pod-
staknu iroke mase da prihvate bez ,izikog osvajanja odre&ena naela
ili da se ponaaju u skladu sa pretpostavljenim stavovima. 7deja upo-
trebe sugestije i stimulacije kao propagandnih sredstava sastoji se u
tome da se mase dovedu u stanje prihvatanja predloga ak i ako ne
postoje logike osnove za takvo prihvatanje. !otrebno je, naime, odre-
&enim sredstvima odstraniti kritike reakcije iz mase slualaca i zbog
toga je sugestija jedno od najvanijih oru&a. 4ugestija se ogleda u
upotrebi jasnih i pozitivnih izjava. 'eenice su jednostavne i svima
razumljive. 8dbija se bilo kakva misao da postoji i druga strana odre-
EB
z a m k e
&enog pitanja. Tako je .itler direktno sugerisao da su 3evreji prodali
nemaki narod u !rvom svetskom ratu i da su njegovom narodu
#zabili no u le&aM.
mirnodopskim uslovima sugestija je veoma razvijena pri
reklamiranju proizvoda iroke upotrebe. 3edan od naje%ih primera je
isticanje teze da odre&eni proizvod otklanja bol i umor, smanjuje
telesnu teinu za manje od tri dana i sl. 4ugestija moe da ima i svoje
komplikovanije varijante kada se koriste nagovetaji, insinuacije ili
direktne izjave. +ajbolji primer za ovo moemo da na&emo u sloenoj
oblasti oglaavanja. 4ponzorstvo nekog umetnikog dela, odnosno
sredstva koje poznata trgovaka kompanija izdvaja za umetnost, moe
se shvatiti kao nastojanje da se stvori ose%anje simpatije kod sluaoca
prema proizvodima sponzora. +eto sloeniji sluaj je kada se ivot i
kultura jedne zemlje propagiraju kao veliko dostignu%e oveanstva i
tako se odre&enim grupacijama usa&uje verovanje da ta druga drava
moe predstavljati #domovinuM.
Tre%i metod, pored sugestije i stimulacije, jeste uticanje na
elje publike. psihologiji je odavno obra&eno da je elja veoma
vaan inilac vere. 2judi koji se bave propagandom prouavaju javno
mnjenje da bi otkrili kod svojih ciljnih grupa #zaM i #protivM. !ojmovi
kao to su #patriotizam8+ 6pravda8 i #astM koriste se da kod ljudi
podstaknu pozitivne emocije i esto se meaju sa isto komercijalnim
e,ektima. 4a druge strane, postoji itav mehanizam stvaranja negativ-
nih utisaka u smislu #unitavanjaM konkurencije. 4tvaranje negativnih
uticaja ima veliku primenu i u politikoj i u komercijalnoj propagandi.
)ori%enje slogana u reklamne i politike svrhe ima duu
istoriju nego to se to na prvi pogled ini. -a vreme 1usolinija ,aisti
su izbacili veliki broj slogana kao to je #)njiga i puka ine savre-
nog ,aistuM, a u burnim politikim zbivanjima na <alkanu od KJJL.
do KJJF. veliki broj parola i slogana preplavio je republike bive 4?'
3ugoslavije. -a vreme demonstracija u <ugarskoj, u 4o,iji, na jednom
transparentu je pisalo #-bogom dinosaurusi, dobro doli krokodiliOM
!ored upotrebe slogana, propaganda mnogo koristi i simbole.
4imbol je zapravo konkretizovana predstava ideje, odnosno akcije ili
jasna predstava odre&ene pojave. krtene puke u svim vojskama
sveta predstavljaju peadiju, dok su krila uobiajen simbol ratnog vaz-
duhoplovstva. )ukasti krst imao je jasnu i nedvosmislenu poruku,
slino srpu i eki%u ili hri%anskom krstu. 4imboli mogu biti re,
oznaka, predmet, pesma, zastava, slika, skulptura, ili bilo ta to stvara
EC
z a m k e
odre&enu misao kod velikog broja ljudi. jednom tekstu o propagan-
di reeno je( #4imbol je cement koji dri odre&ene socijalne ,ormacije
zajednoM. vreme nacizma, simboli su kori%eni na nedvosmislen na-
in, tako da bilo koji +emac koji je odbio da koristi ove simbole
odmah bi bio prime%en. 4imboli kao to su podizanje ruke, noenje
kukastog krsta, raznih znaaka, klicanje .itleru i sl, oznaavali su
#za$. 7sto tako noenje =avidove zvezde nedvosmisleno je ukazivalo
na pripadnost grupaciji koja je negativna. 77 svetskom ratu glavni
simbol za gra&ane 3apana i direktne uesnike u ratu bio je car. @ar je
za 3apance u to vreme bio isto to i <og, odnosno potomak boga
4unca. +jegov simbol, crveni krug na beloj osnovi, bio je zastava 3a-
pana i simbol boanstva, odnosno pravednosti ideje za koju se svi po-
danici carstva zalau.
spena propaganda je ubedljiva i uverljiva.4tvaranje povere-
nja zahteva konzistentnost i vreme. 8d mnogobrojnih ,aktora koji sa-
injavaju uspostavljanje poverenja " kredibiliteta, jedan od najvanijih
je vrlo aurna analiza mete. )redibilitet %e se uve%ati kada teme pove-
zane sa otrebama i zahtevima ciljne publike budu odrane unutar okvi-
ra re,erence. 7skustvo pokazuje da je ubedljivost propagande unutar
odbojne publike pove%ana kada je propaganda objektivna i indirektna
" to je publika odbojnija to je propaganda objektivnija i indirektnija.
2ine poruke, koje se alju ili emituju individuama ili grupa-
ma unutar ciljne publike od strane bivih pripadnika ili ro&aka, moraju
u sebi da sadre detalje koji su poznati jedino izvoru. 8ne moraju da
predstavljaju sredstvo za identi,ikaciju publici kojoj je namenjeno.
dodatku izvor mora biti jasno identi,ikovan sa dovoljno
in,ormacija, kako ne bi bilo nikakvih dilema oko njegovog identiteta.
8vo dodatno osnauje uverljivost poruke.
!siholoki cilj proizilazi iz zadatka.To moe predstavljti jedan
jedini korak ili seriju koraka preduzetih da bi se ciljna publika spro-
vela kroz eljeno ponaanje ili stavove koji su namenjeni izvrenju
propagandnog zadatka. !romene u uslovima mogu doneti i promene u
psiholokim ciljevima.
!siholoke ciljeve klasi,ikujemo kao(
" )ohezivne " one ije %e ispunjenje doprineti uvr%ivanju
ili ve%em zbliavanju drutva ili ciljne grupe,
EE
z a m k e
" =eljive " one koji su upereni na odvajanje individue iz nje-
gove grupe, odvajanje grupe od drugih grupa ili drutva, ili dezorgani-
zaciju grupe ili drutva.
!ropagandna poruka mora biti jasna, saeta, povezana " pre-
cizna stavka bez stranog materijala. 4ve u njoj mora doprineti celo-
kupnoj poruci, uspostavljaju%i povezan tok bez umetaka i popu-
njavanja praznina.
pripremanju poruke ili ubedljivog teksta izbegavajte ap-
strakcije ukoliko je to mogu%e. 7skoristite do maksimuma speci,ine i
injenine primere i ,otogra,ije. koliko se koristi apstrakcija de,i-
niite je najjednostavnijim reima. !oveite poruku sa svakodnevnim
ivotom publike.
4 obzirom na to da je meta nepoverljiva i traga%e za skrive-
nim, nepovoljnim znaenjima, osigurajte da samo jedno tumaenje,
ono koje elite, moe da se da svakoj reenici. !o&ite od pravila " bilo
koja izjava ili akcija koja moe da bude pogreno protumaena, bi%e
pogreno protumaena.
4 obzirom na to da meta ima razliito poreklo i okvir re,e-
renci, ne koristite ne,amilijarne idiome ili argon. )oristite iste i
kompletne izjave. 'azvijte misli u loginim sekvencama jezika koji
koristi ciljna grupa. +e ostavljajte nijednu misao koju bi meta mogla
sama da popuni. )ljuno pitanje koje treba postaviti jeste( #=a li pub-
lika razume ta ovo znai* Q
=a bi razumela(
" )oristite nivo jezika koji je ispravan, imaju%i u vidu ita-
laki nivo mete. -a polupismene najbolje je koristiti njihov regionalni
dijalekt i idiomske izraze,
" +e koristiti termine, teine ili mere koje su strane ciljnoj
publici,
" +e prevodite direktno sa doma%eg na strani jezik. mesto
toga dajte lingvisti ideju ili generalni koncept i taj koncept ,razirajte
na lokalnom jeziku,
" +e podstiite veru neprijateljskoj propagandi kroz rei ili
akcije,
" =ajte ograniene i pozitivne izjave. 7zbegavajte negativne.
+e nastupajte nesigurno,
EF
z a m k e
" +e distribuirajte propagandu koju neprijatelj moe lako da
prepravi i da ima prednost,
" 7zbegavajte one teme na koje ste i vi i vai protivnici pod-
jednako osetljivi,
" +e vre&ajte i ne stvarajte ljutnju kod ciljne publike. =rite
njihove umove otvorenim a njihove emocije prijateljskim,
" +e koristite snane pretnje,
" 8drite sva obe%anjaN ukoliko niste sigurni u mogu%nost
ispunjenja ne obe%avajte.
!ropagandno planiranje predstavlja kontinuirani proces koji
zahteva matovitost i odlunost. 1ora imati odgovor na brze promene
koje donose novi uslovi ili okolnosti, a koje utiu na odabranu publiku
i psiholoke ciljeve. !lan koji ima ovo u vidu tako&e je podre&en
promenama. !roces propagandnog planiranja mora da bude ,leksibi-
lan. 1notvo mogu%nosti mora biti eksploatisano onim tempom kojim
nadolaze. 1ogu%nosti za istraivanje osetljivosti (ranjivosti) mogu da
se izgube ne,leksibilnim insistiranjem na primeni originalnog plana.
8setljivost, uslovi, ciljna grupa, ciljevi i teme naje%e se menjaju
velikom brzinom u odnosu na promene koje se deavaju, kada su u
pitanju doga&aji i politika.
!laniranju mora da prethodi ili da ga prati odlunost u spro-
vo&enju akcije. <ez obzira na to da li planiranje prethodi odluci ili je
prati, sastojci su u osnovi isti za svaku psiholoku operaciju ili plan.
+a primer, eventualni planovi (planovi za nepredvi&ene situacije)
slede istu emu. 8ni pokrivaju vie razliitih mogu%nosti, kao to su(
prestanak neprijateljstva, intervencija drugih drava, upotreba novih
oruja, promena politikih uslova, promena vojne situacije. !lanovi za
nepredvi&ene situacije osmiljeni su da bi se primenili odmah nakon
naredbe, kada se predvi&eni ili pripremljeni doga&aj desio.
Kriteriju#i za sele*iju #edija
Pri,vatljivost i kredibilnost. )ompletna analiza mete ukaza%e
na to koliko je odre&eni medij prihvatljiv i uverljiv samoj meti.
9ostupnost. =ostupnost medija, mehaniki kapacitet produk-
cije poruka, i mogu%nost dostave poruke, kao i mogu%nost publike da
je prime i razumeju veoma je vana.
EG
z a m k e
:reme. !rodukcija i irenje moraju da se razmotre za svaki
medij. +a primer, medij koji zahteva dugo vreme produkcije ili irenja
ne%e biti odgovaraju%i za poruku koja eksploatie mogu%nosti mete.
;oliina. 8dabrani mediji moraju da budu meani, jedan
medij podrava drugi i dostavlja u dovoljnom obimu kako bi se osigu-
ralo da je kompletna meta " ciljna grupa izloena poruci. !anja je
me&utim neophodna kako bi se izbegla kontraproduktivnost zbog
prezasi%enosti mete. 8vo zahteva analizu intenziteta i vremenskih raz-
maka emitovanja poruke.
Pogodnost. 7zabrani medij mora da bude pogodan za metu.
7zabrani jezik, renik i nivo tako&e su znaajni ,aktori. +a primer, ne
bi bilo prikladno koristiti novine ili drugi tampani tekst da bi se
prenela poruka neitalakoj publici. !ro,esinalni urnali mogli bi, pak,
da budu najpogodnije sredstvo za obra%anje pro,esionalnoj publici.
)ada imamo u vidu naine irenja, propagandu moemo po-
deliti na( #propagandu licem u lice$, audio-vizuelnu, audio ili vizuelnu
propagandu. 4matra se da je propaganda #licem u lice$ najsloenija, a
audiovizuelna (televizija) najkori%eniji propagandni oblik.
Ko#unia*ija li*e# u li*e
)omunikacija licem u lice odvija se izme&u dva ili vie lica u
ne,ormalnom razgovoru, a sa ciljem ube&ivanja u okviru jedne grupe.
Prednosti(
" !rilikom ovakvih odnosa dolazi do pozitivnih me&uljudskih
odnosa,
" 7zbor slualaca " sluaoci mogu da budu paljivo odabrani i
moe im se direktno obra%ati,
" ;ovornik moe momentalno da odredi snagu svoje poruke i
prilagodi pristup prema odgovoru publike,
" !otreban je mali broj tehnikih sredstava i logistike po-
drke,
" !rezentacija sloenih materijala moe se obaviti do detalja.
1oe da se koristi esto ponavljanje da bi se odre&ene ideje usadile
sluaocima,
EI
z a m k e
- >kspeditivnost " u nekim sluajevima, naroito ako su slu-
aoci na primitivnom nivou, to moe da bude najekspeditivniji metod
irenja propagande.
<ane(
" 8graniena upotreba taktike. potreba taktike je ograniena
zbog este nedostupnosti ciljne grupe ili linosti. 8vo se naroito od-
nosi na rat, zato to upotreba komunikacije licem u lice esto nije mo-
gu%a sa neprijateljskim snagama, sve dok nisu pobe&eni ili zarobljeni
a tada je takva komunikacija uglavnom nepotrebna,
" !otreba kontrole " neophodna je pri iznoenju odre&enih
ideja ili stavova, to se najbolje ilustruje kroz prenoenje usmene po-
ruke pojedinano, licem u lice. vreme kada poruka stigne do posled-
njeg u nizu ona obino ne sadri prvobitni tekst. -bog toga je potreb-
no uvo&enje drugih medija da bi se eliminisao ovaj problem,
" 8granienost u nesigurnim podrujima. 4igurnosna
situacija umnogome ograniava komunikaciju licem u lice. 0to se
sigurnosna situacija vie popravlja i to vie oblasti postaje
bezbednosno pouzdano, to moe do%i do napretka komunikacije licem
u lice,
" Deliki zahtevi za govornika. 8d govornika se zahteva zna-
nje, oratorska vetina, sposobnost ube&ivanja i sl. =rugim reima, za
uspenost ovakve komunikacije potrebna je izuzetna linost koja esto
nije dostupna u pravom trenutku,
" 4naga ljudskog glasa i potreba za vizuelnim kontaktom
ograniavaju ovaj metod na relativno male grupe.
Televizija
Televizijski programi zajedno sa video trakama jedan su od
naje,ektnijih sredstava za ube&ivanje. 8vi metodi nude mnoge pred-
nosti, za propagandne situacije, i imaju iroku primenu zbog mogu%-
nosti obra%anja velikom broju stanovnitva. TD je veoma korisna u
ogranienom, optem i hladnom ratu, a posebno je e,ikasna u odbrani
protiv strane propagande i operacija konsolidacije.
Prednosti(
" <rzina. TD programi mogu da obuhvate veliki broj stanov-
nika u malom vremenskom periodu,
EJ
z a m k e
" +epotrebnost vetine pisanja. !ostoji mogu%nost da publika
nije u stanju da ita, ali %e poruke biti jasno prenesene,
" jedinjenje. !omo%u TD dolazi do zbliavanja slualaca,
odnosno do njihovog izlaganja istim idejama i konceptima,
" Televizija se obra%a dvama ulima, od kojih svako podstie
ono drugo. +a ovaj nain gledalac stie utisak umeanosti.
<ane=
" 8pseg. ;eogra,ski i atmos,erski uslovi utiu na snagu i op-
seg signala. 4ignal moe biti ometan relejnim stanicama, vazdunim
ometaima ili satelitskim relejima,
" !rijem. Televizijski prijemnici su neujednaeno raspore&eni
po svetu. !oruka koja se prenosi preko televizije uobiajeno %e biti
primljena samo kod ljudi koji pripadaju viem ili prosenom sloju
gra&anstva, dok u mnogim dravama sveta, naroito kod zemalja u
razvoju, ne postoji,
" 8setljivost. 8prema i delovi su osetljivi i veoma podloni
ote%enjima i predstavljaju izvanrednu metu za neprijatelje. !rijemnici
su veoma teki za sakrivanje.
Pro'a!andne te)nie oje ne tra/e doazivanja
Pridruivanje i neizbean uspe, - !oziv na pridruivanje u
neospornoj pobedi jeste pokuaj ube&ivanja ciljne grupe da uzme
ue%e u akciji jer su se svi drugi ve% pridruili. 8va tehnika pojaava
prirodnu elju oveka da bude na pobednikoj strani, uverava ljude da
je program izraz neodoljivog masovnog pokreta i da je njihov interes
da se pridrue. +eizbean uspeh programa rauna na to da natera one
koji se jo nisu ukljuili da se pridrue na zajednikom putu do velike
pobede. 8vo dodatno ube&uje kolebljive ili ve% ube&ene da se nalaze
na najboljem mogu%em kursu.
!ridruivanje ima svoj slogan #svi, ili bar neki od nas to
rade$. 8vim propagandista pokuava da nas ubedi da svi lanovi gru-
pe kojoj mi pripadamo prihvataju taj program i da se od nas oekuje
da se i mi #pridruimo gomili$. 8vaj metod nastoji da nas natera da
pratimo gomilu i da prihvatimo propagandni program kao celinu, bez
analiziranja dokaza za i protiv. 4etite se, kada zakasnite na posao ili
bacite otpadak na ulicu ta vam prvo padne na pamet " #svi to rade,
zato ne bih i ja$.
FL
z a m k e
1anipulatori iznajmljuju dvorane, radio stanice, pune stadio-
ne, organizuju razne mitinge. kljuuju simbole, arenilo, muziku, di-
namiku, kao i dramsko lukavstvo. +astoje da navedu ljude da piu
pisma, alju telegrame, da doprinesu njihovim ciljevima. 1anipulatori
apeluju na elje koje su sline naim, da #pratimo gomilu$, a da gomi-
la onda prati masu. z pomo% svih ostalih propagandnih metoda ko-
riste lukavstvo i laskanje da bi odstranili strah i nevericu i da bi se
miljenje pojedinca to vie pribliilo miljenju grupe. 8nda se raspale
emocije da bi se od grupe napravila masa.
4logan #+e bacajte glasaki listi%, glasajte za naeg kandida-
ta, on ve% pobe&uje$, po njima znai da je kandidat ve% pobedio i pre
nego to je poelo glasanje.
>zazivanje nepovoljnog mi-ljenja. 8va tehnika se koristi da
navede javno mnjenje na osudu odre&ene akcije ili ideje, navode%i
ljude na zakljuak da upravo tu akciju ili ideju podravaju grupe koje
nisu omiljene me&u ljudima, ili od kojih ljudi strahuju ili ih preziru.
Tako, ako ljudi koji podravaju odre&enu politiku bivaju navedeni da
pomisle da neki nepoeljni, ruilaki ili podli ljudi tako&e podravaju
istu politiku, mogu da donesu odluku da se priklone drugoj grupi.
%glancano uop-tavanje. 8va tehnika podrazumeva kori%enje
duboko emotivnih rei, koje su u najdubljoj vezi sa najviim vrednos-
nim konceptima i verovanjima, tako da donose uveravanja bez poseb-
nog razloga.
8na apeluje na emocije, kao to su ljubav prema otadbini,
domu, enja za mirom, slobodom, a%u, ugledom itd. 8ne trae po-
drku bez ispitivanja razloga. )roz neodre&ene rei i ,raze name%u se
razliite stvari razliitim ljudima, njihova sadrina je uvek korisna.
!onu&eni program je uvek dobar, poeljan i moralan.
optavanjem se moe dobiti ili izgubiti e,ikasnost. 8ni mo-
raju da odgovaraju odre&enim uslovima. ?raze koje u jednom mo-
mentu izazivaju prijatne asocijacije u drugim mogu da pobude nepri-
jatne. !osebno ako je njihova ,ormulacija izmenjena.
glancano uoptavanje dovodi se u vezu sa #snanim rei-
ma$. )oristi se da nas dovede u situaciju da prihvatimo neto bez
analize odgovaraju%ih injenica.
2judi veruju u snane rei, bore se za njih i gaje duboka ose-
%anja prema njima( pravda+ demokratija+ patriotizam+ nauka+ zdravlje+
ljubav+ porodica+ itd.
FK
z a m k e
8ve #snane rei$ se u propagandi zovu uglancana uopta-
vanja sa ciljem da skrenu panju na snane karakteristike koje ove rei
imaju. +aime, one imaju razliita znaenja kod razliitih ljudi, stoga
se i koriste na razliite naine. !ropagandisti esto zloupotrebljavaju
ove snane rei i ose%anja koja one izazivaju kod bezazlenih ljudi.
)ada nam neko govori o demokratiji mi odmah pomislimo na
nau predstavu o demokratiji koju smo dobili kroz proces obrazovanja
u porodici, koli i na druge naine. +aa prva reakcija je da manipu-
lator upotrebljava taj izraz u smislu kako ga mi razumemo i doivlja-
vamo. 8vo znaajno umanjuje na otpor i obeshrabruje nau i te kako
potrebnu sumnjiavost.
glancano uoptavanje predstavlja tehniku obrnutu od ver-
balnih uvreda. =ok verbalne uvrede trae od nas da u nekom obliku
osudimo, odbacimo i zabranimo neto bez upoznavanja sa bitnim i-
njenicama, uglancana uoptavanja trae od nas da cenimo i uvaava-
mo neto, tako&e, bez upoznavanja sa bitnim injenicama.
!ropaganda je posebno e,ektna kada koristi obe metode
odnosno kada odabrane rei mogu da stvore &avola protiv koga se svi
borimo, ili neto toliko dobro da moramo da ga oboavamo.
+aje%e kori%ene snane pozitivne rei su( vizija+ sloboda+
naporan rad+ istina+ pravda+ pravo+ re.orma+ za-tita+ prosperitet+ slo-
boda+ pomo+ ,umanost, snaga+ porodica+ ,rabrost+ deca+ ast+ ugled+
dostojanstvo+ po-tenje, itd. =akle, kada jedna grupa govori o sebi ili
svom programu koristi ove pozitivne rei, a kada govori o protivniku
koristi rei koje imaju negativnu konotaciju (verbalne uvrede).
#eodre/enost. De%i deo je promiljeno neodre&en tako da
ljudi dopunjuju sadraj sopstvenim interpretacijama. +amera je da se
ljudi pokrenu upotrebom nede,inisanih ,raza, bez analiza opravdanosti
ili pokuaja da se ustanovi opravdanost programa.
*acionalizacija. !ojedinci ili grupe mogu da koriste poznata
uoptavanja da objasne pitanje ili uverenje. +ejasne i prijatne ,raze
esto se koriste da opravdaju takvu akciju ili uverenje.
Pojednostavljenje. !oznata uoptavanja se koriste da obezbe-
de jednostavne odgovore na sloena socijalna, politika ili vojna pita-
nja.
7rans.er. 8vo je tehnika isticanja pozitivnih ili negativnih
kvaliteta (velianje ili okrivljivanje) linosti (oveka, entiteta, objekta)
ili vrednosti (individualne, grupne, nacionalne, patriotske itd.) da bi
F:
z a m k e
kod drugih izazvao njegovo prihvatanje ili diskreditaciju. 8va tehnika
se uglavnom koristi da odgovornost sa jednog lana u sukobu prebaci
na drugog. To izaziva emotivni odgovor, kome je cilj da stimulie
identi,ikaciju sa priznatim autoritetom.
=akle, trans,er je prenoenje autoriteta, ugleda i prestia sa
neega duboko potovanog na neto ili nekog drugog sa ciljem da
izazove postepenu (kasniju) prihva%enost.
3edna od naje%e kori%enih metoda trans,era su simboli.
zimanjem, npr. krsta, manipulator pozajmljuje za svoj program
svetinju hri%anske religije. )ada, recimo, politiki aktivista zavri
svoj govor tako to se prekrsti on pokuava da religiozna ose%anja
trans,erie u ideju koju upravo promovie.
#ajmanje zlo. 8vo je tehnika kojom se stavlja do znanja da je
izabrani kurs moda nepoeljan, ali da je bilo koja druga alternativa
mnogo gora opcija. 8va tehnika se generalno koristi kao objanjenje
za potrebu rtvovanja ili da opravda prividno okrutnu akciju koja
izaziva nezadovoljstvo odre&ene ciljne grupe ili ogranienje linih
sloboda. !rojektovanje krivice na neprijatelja (odnosno na suprotnu
grupaciju) za sve neprijatnosti i ogranienja obino se koristi zajedno
sa ovom tehnikom.
:erbalne uvrede+ prozivanje i etiketiranje.8va tehnika nastoji
da pobudi predrasude kod nekih i obeleava odre&ene propagandne
kampanje kao neto to je namenjeno strahu, mrnji, gnuanju ili ne-
emu neeljenom.
Derbalne uvrede i etiketiranje slue da bismo odbacili i optu-
ili nekog ili neiju ideju, a da prethodno nismo ni pogledali injenice.
Derbalne uvrede su odigrale ogromnu i znaajnu ulogu u isto-
riji oveanstva, pa i u naem individualnom razvoju. nitavale su
reputacije, pokretale ljude do neverovatnih rezultata, druge slale u zat-
vore, a neke su podsticale da u&u u bitke, kao i da blate svoje kolege.
8ne su i jo uvek podesne za propagatore. 4vedoci ste estih me&u-
partijskih ili me&udravnih optuivanja kao to su banda crvena+ pro-
dane du-e+ jeretici, petokolona-+ izdajice+ diktatori+ itd.
+a lini ivot odjekuje nazivima slabi+ moron+ glupan+ lo-
pov+ bezveznjakovi+ trivijalan+ neproduktivan+ ne,uman+ po,lepan+
len-tina, glupak+ itd.
FB
z a m k e
1ogu se na%i grupe ili individue koje sa ponosom nose
ovakva imena. 7pak je najve%i broj individua ili grupa koje smatraju da
je ovo najnii mogu%i udarac koji se moe zadati neprijatelju. )od
nekih primitivnih grupa istaknuto je davanje imena kao to su ljudi ili
pravi ljudi. 8ni sve ostale nazivaju strancima+ prizemnim, gubitnici-
ma+ bolesnicima ili nekim drugim imenima koja oni oznaavaju kao
ozloglaena.
Derbalne uvrede, prozivanja i etiketiranja predstavljaju oblik
#igre reima$ kojima se jedna osoba ili ideja povezuje sa negativnim
simbolom, u nadi da %e ciljna grupa odbaciti osobu ili projekat na bazi
negativnog simbola, umesto da sagleda odgovaraju%e injenice.
+aje%e kori%ene rei sa negativnim konotacijama jesu(
kolaps+ izdajica+ nemoral+ pretnja+ la+ bolest+ rat+ nasilje+ po,lepa+
patetian+ destruktivan+ ru-ilaki, sebian+ .a-ist, a da ne spominjemo
svinja+ idiot+ konj+ magarac itd.
!ostoji jo osetljivija upotreba ove metode, a to je momenat
kada bi jednostavno trebalo pojaati neki doga&aj ili pojam (ili ga u
suprotnom oslabiti) upotrebom paljivo odabranih #negativnih$ (od-
nosno pozitivnih) rei. Tako, na primer, neko %e re%i da je policija
koristila brutalne mere prema demonstrantima, a suprotna strana %e te
iste mere okarakterisati kao, u najgorem sluaju, neadekvatne ili
#moda neodgovaraju%e u toj situaciji$.
:rste verbalni, napada 0uvreda1
9irektni verbalni napad koristi se u prisustvu odgovaraju%e
(naklonjene) ili neutralne publike. To je jednostavno otvoreni napad
na suparnika ili suprotnu ideju.
>ndirektni verbalni napad koristi se kad direktni napad moe
da izazove netrpeljivost kod prisutnih. To je obeleje stepena napada
izme&u direktnog verbalnog napada i insinuacija. 4arkazam i poruga
su esto kori%eni u ovim tehnikama.
;arikatura+ ilustracija ili .otogra.ija koriste se u verbalnom
napadu, esto sa vrlo snanim e,ektom.
svojoj ekstremnoj ,ormi verbalni napad moe da ukae da
je propagator izgubio ose%aj za meru i da nije u mogu%nosti da istraje
u svojoj kampanji. !re nego to se odlui za ovu tehniku propagator
FC
z a m k e
mora da dobro odmeri sve mogu%e posledice. !okazalo se kao naj-
sigurnije da bi ovaj metod trebalo da se izbegne. 9lanovi jedne grupe
me&usobno mogu da se preziru, ne vole ili da mrze neke od svojih
lidera, me&utim kada ih neko sa strane otvoreno kritikuje naje%e se
okre%u protiv njega. 7stovremeno ovo moe da ukae i na nedostatak
lepog ponaanja, arogantnost i oholost.
?znaavanje neprijatelja. 8vo je oblik pojednostavljivanja,
kod koga se sloena situacija ograniava na taku gde je neprijatelj,
nedvosmisleno identi,ikovan. Die puta smo imali prilike da ujemo(
#+/T8 bio prinu&en da vojno intervenie u cilju spreavanja hu-
manitarne katastro,e miroljubivih /lbanaca na )osovu do koje je
dolo posle brutalne, niim izazvane, agresije jugoslovenske vojske$.
?bini ljudi. 8vo se odnosi na nastojanje ube&ivanja
prisutnih da pozicija propagatora odraava opte miljenje ljudi. 8vo
je koncept koji treba da zadobije poverenje prisutnih, komunikacijom
na uobiajen, svakodnevni nain. !ropagatori koriste obine rei
prilikom razgovora i imaju uobiajen stav, pokuavaju%i da svoje
gledite identi,ikuju sa stavom prosenog oveka. 7dejom nastupa
obinog oveka propagator eli da zadobije poverenje ljudi koje inae
odbijaju intelektualni razgovori, izvetaenost i sl.
1etod obinih ljudi je zapravo metod kojim govornik nastoji
da ubedi svoje sluaoce da su on i njegove ideje dobre zato to su ideje
iz naroda " ideje obinih ljudi.
!olitiari, poslovni ljudi, ministri itd, naje%e zadobijaju
poverenje ljudi, zato to svojom pojavom odaju sliku #obinog oveka
iz komiluka$. !rimeti%ete da se u vreme izbora kandidati utrkuju ko
%e da pokae ve%u privrenost maloj deci, porodici itd. 8ni su uglav-
nom pravi porodini ljudi, koji vode rauna o svojim starim i iznemo-
glim roditeljima.
3avnost treba naterati da identi,ikuje svoje interese sa intere-
sima propagatora.
ratu, na primer(
Prikazivanje vojnika kao obini, ljudi. 8vim propagator eli
da neprijatelj stekne utisak da se bori protiv vojnika koji su obini "
pristojni ljudi. 8vo slui da se neutralie suprotna tvrdnja da je re o
krvolonim ubicama.
FE
z a m k e
Prikazivanje civila kao obini, ljudi. 8vim se ube&uje nepri-
jatelj da suprotna strana nije agresivna, nemoralna, arogantna ve% da
su to obini ljudi koji samo ele da ive u miru.
5umani lideri. 8va tehnika stavlja akcenat na humani portret
odre&enih dravnih i drugih lidera. 8ni se toliko humanizuju da jav-
nost na njih gleda kao na obina humana bi%a ili kao ljubazne, pamet-
ne, zatitnike linosti.
@lementi izraavanja obini, ljudi=
Aaviajni. 8vo je savremeni jezik speci,ine regije ili ljudi
prosto izgovoren ili napisan koji ukljuuje pesme, nareja i viceve.
!rilikom kori%enja ovog jezika mora se voditi rauna o upotrebi
vae%eg dijalekta te speci,ine publike.
9ijalekt. =ijalekt je varijacija u izgovoru, gramatici i reniku
regiona ili nacije. )ada ga koriste propagandisti, potrebna je per,ek-
cija. +ajbolje je da ova tehnika bude preputena onima kojima je taj
dijalekt uro&en.
Bre-ke. 0kolsko izraavanje, izrazi, izgovor i dikcija ostav-
ljaju utisak vetakog. =a bi se ostavio utisak spontanosti, namerno
zastajte izme&u ,raza, zamucnite ili pogreno izgovorite re. ;reke u
pisanom materijalu mogu da naprave samo lanovi italake publike.
;eneralno, greke treba da budu ograniene na obian govor
. ?domaene rei. =oma%e rei su ,orme #estitih rei$ kori-
%ene u svakodnevnom ivotu prosenog oveka. To su poznate rei
kao dom+ porodica, deca, selo+ kom-ije ili kulturno ekvivalente. 8ne
pobu&uju povoljne emotivne reakcije i pomau prebacivanju simpatija
prema propagandisti. =oma%e rei se nairoko koriste da bi se pro-
budila nostalgija. 8bazrivost mora da postoji kako bi se osiguralo da
doma%e poruke uperene ka suprotnoj strani nemaju isti e,ekat.
/ko u nastupu propagandiste nedostaje prirodnost, moe do%i
do nepovoljnog razvoja. !ubliku moe da uvredi ono to smatra poku-
ajima ismevanja njihovog jezika ili obiaja.
Socijalno neslaganje dru-tvena osuda. 8vo je tehnika ko-
jom propagandist navodi grupu pristalica da prihvate da je dranje ili
dejstvo #onih drugih$ (van granica njihovih kontura) suprotno osnov-
nim vrednostima. 8vo naje%e rezultira socijalnim odbacivanjem,
neodobravanjem ili momentalnim ostrakizmom. 8strakizam se koristi
kao pojam koji objanjava progonstvo koje nije sramota nego se tretira
FF
z a m k e
kao neka vrsta poasti (mada neprijatna). To je progonstvo gra&anina
koji se toliko osilio da bi mogao biti opasan.
*ei koje izazivaju dejstvo. 8vo su rei namenjene publici na
viem stepenu obrazovanja i imaju tendenciju da proizvode pozitivne
asocijacije= mir+ srea, bezbednost+ mudro vo/enje+ sloboda i drugo su
dejstvene rei.
Slogani. 4logan je kratka udarna ,raza koja moe da ima eti-
ketu ili izreku. /ko ideje mogu da budu slogirane, one bi to i trebale
da budu, jer dobri slogani sami sebe odravaju.
Saop-tenja svedoenja su navodi, iz konteksta ili van kon-
teksta, specijalno ,ormulisani da podre ili odbace datu politiku, ak-
ciju, program ili linost. 7skori%ena je reputacija ili ,unkcija (ekspert,
respektovana linost, itd...) individue koja izlae. 4aoptenje u propa-
gandnu poruku stavlja zvaninu potvrdu o potovanju pojedinaca ili
vlasti. 8vo se koristi da bi izazvalo ciljnu publiku da se indenti,ikuje
sa autoritetom ili da prihvati predloge autoriteta kao svoje.
4vedoenja se sastoje u izjavi potovane ili omraene linosti,
u kojoj se navodi da je neka ideja, program, osoba ili sl. dobra ili loa.
9esto se kae( predsednik taj i taj je rekao, ili kako javljaju
:eernje novosti, ili #ikola 7esla je rekao, itd. +eka od ovakvih sve-
doenja realno mogu znaajno da doprinesu davanju legitimiteta odre-
&enoj ideji, linosti ili konceptu. potreba ove metode moe da pred-
stavlja iskrivljavanje, obmanu i nerazumevanje ak i antisocijalnu su-
gestiju. -a to je posebno vaan ostatak navoda koji moe da glasi(
#zbog toga je taj i taj takav i takav ili imaju%i u vidu to jasno je da je
njihov projekat poguban za drutvo$, itd.
kratko, svedoenje je vrsta metode koju koriste veti mani-
pulanti da bi ubedili druge u neku ideju, pre nego to oni dozvole sebi
da budu kritini i sagledaju neophodne injenice.
+aje%e se koriste tri nekorektna naina(
Pozivanje na nepouzdane izvore+
Cano predstavljanje injenica ili sadraja mi-ljenja i njihovo
pripisivanje pouzdanim izvorima i
#avo/enje citata+ injenice ili mi-ljenja iz izvora sa poseb-
nom reputacijom koji takav navod uopte nije dao.
Tipovi svedoenja su(
FG
z a m k e
Avanine potvrde. =avalac ,ormalnog saoptenja mora da po-
seduje potvrdu ili da je jasno zabeleeno da ima dokaz o ,unkciji
ideje, koncepta, akcije ili verovanja.
9etiri ,aktora su ukljuena(
>zvo/enje. 2judi moraju da imaju poverenje u autoritet koji je
domenstrirao neverovatnu sposobnost i per,ekcionizam u toj oblasti.
8vo izvo&enje treba da bude povezano sa subjektom koji daje ,or-
malno saoptenje
>denti.ikacija sa metom. 2judi imaju ve%e pouzdanje u auto-
ritet sa kojim imaju zajednicku vezu. +a primer, vojnik %e lake vero-
vati o,iciru sa kojim je imao slina muna iskustva nego civilnom
autoritetu ili drugom vojnom subjektu
Pozicija autoriteta. -vanini poloaj autoriteta moe uliti
sigurnost u ,ormalnom saoptenju, recimo, e, drave, komandant ar-
mije, itd.
Predmeti objekti. 8bjekti mogu da poslue za potkrepljenje
iskaza. takvim sluajevima propagator tei da prebaci ,izika obe-
leja jednog predmeta u poruku. +a primer stena ;ibraltara je tip
predmeta " objekta koji asocira na ogromnu snagu.
Cinost kao izvor .ormalnog saop-tenja
#eprijateljske vo/e. @iljana neprijateljska grupa %e uopteno
pridavati poseban znaaj svom visokom rukovode%em kadru kao iz-
voru in,ormacija.
:ojnici drugovi. -ajednika iskustva vojnika stvaraju drugar-
stva. )ao rezultat toga vojnici u oruanim snagama skloni su da obrate
posebnu panju na to ta %e re%i drugi vojnici
Protivniki lideri. 7skazi protivnikih lidera su od posebne
vanosti za rukovo&enje neprijateljskim narodom posle kapitulacije.
Poznati ueni ljudi+ pisci i druge ugledne linosti. 9esto
izjave civilnih autoriteta kao to su naunici, pisci itd, mogu biti e,i-
kasno upotrebljene u propagandnim porukama.
7nstitucije, ideologije, nacionalne zastave, religija i drugi
slini izvori esto se koriste. 7spovedanje, verovanje, principi ili dog-
matsko potovanje autoriteta ili druge javne linosti mogu imati e,i-
kasnu propagandnu preporuku.
FI
z a m k e
1ajstori propagande insistiraju da se vodi rauna o dve stvari(
Pri,vatljivosti. 7skaz mora biti prihvatljiv za ciljnu grupu.
!rocena kojom se odre&eni autoritet rukovodio prema ciljnoj grupi
ne%e uvek pretvoriti neprihvatljiv iskaz u e,ikasnu propagandu.
Canim saop-tenjima. +ikad ne koristite lana " ,alsi,ikovana
,ormalna saoptenja. !aljivo odabrana da, ali lana nikad. ?abriko-
vane tvrdnje su izuzetno podlone kritici jer je njihov nedostatak au-
tentinosti vrlo pogodan za diskreditovanje.
Pro'a!andne te)nie oje su razu#ljive sa#o uz dodatna
obja0njenja
#everovatne istine
!ostoje momenti kada ne samo da mogu da budu upotrebljene
neverovatne istine nego bi ih i trebalo upotrebiti.
Takve okolnosti su(
" )ada psiholoki savetnici ocene da doga&aj od vitalne va-
nosti treba zameniti drugim,
" )obni doga&aji, ili jedan od posebne taktiko strategijske
vanosti koji je nepovoljan za neprijatelja, a veto je bio skrivan od
neprijateljskog javnog mnjenja ili armije,
" )ada je neprijateljska vlada porekla ili prela preko do-
ga&aja smatraju%i ga tetnim po svoje ciljeve,
" =vostruki udarac. +arastaju%i kredibilitet propagande jedne
strane ujedno znai i opadaju%i kredibilitet propagande suprotne strane
u oima ciljne grupe.
!re upotrebe ove tehnike sve dodatne bezbednosne procene
moraju biti napravljene tako da operacija ili projekat ne bi bili ugoeni
ili kompromitovani.
+aime, propagator %e koriste%i ovu tehniku zatraiti pristup
posebnim in,ormacijama, kako ne bi bili ugroeni drugi ve% postoje%i
projekti.
/ko takve vesti izazovu nevericu, kod neprijateljskog javnog
mnjenja stvori%e prostor za potpunu angaovanost psiholokih ma-
nipulatora. Dano je samo da postoji odre&eni doga&aj i da suprotna
strana eli da to zataka od svoje javnosti.
FJ
z a m k e
3avnost %e se setiti da je o tako neverovatnoj vesti ve% bila
upoznata od neprijateljskih izvora (a neprijatelj %e se postarati da se
javnost podseti). Tako&e %e se setiti i obmana svojih lidera. potre-
bom ove tehnike prvenstveno se predvi&a da neverovatne istine koje
se ire moraju ili mogu biti stvarnost.
>nsinuacije
7nsinuacije se koriste da stvore ili podstaknu sumnju ciljne
grupe protiv ideja, grupe ili pojedinaca u cilju izazivanja podela "
razdora. +agovetaji, sugestije i nedoreenosti manipulatora dozvo-
ljavaju grupi da donese svoje zakljuke. !otajne sumnje i neslaganja i
bez uticaja suprotne strane mogu do%i do izraaja i tako se znaajno
slabi suprotna pozicija.
;ori-enje slabosti
!otencijalna neslaganja koja mogu biti kori%ena su(
" politike razlike ili nesuglasice unutar suprotne grupacije,
odnosno razlike u stavovima njihovih prijatelja" saveznika,
" etnike ili regionalne razlike,
" religijske, politike, ekonomske ili socijalne razlike,
" istorijska ili gra&anska mrnja ili nekorektan odnos prema
suprotnoj strani,
" rasko dostupna samo odabranim pojedincima, a nedostup-
na obinim ljudima,
" odnos naroda prema birokratiji i hijerarhiji,
" politike razlike u vode%im krugovima, razlike izme&u koa-
licionih partnera, ili izme&u onih koji su trenutno na vlasti i onih koji
nisu,
" razlike koje ukazuju da pojedinci pro,itiraju na raun na-
roda,
" nejednak i neodgovaraju%i poreski sistem, ili visoke takse
(javnost treba in,ormisati o prikrivenim taksama),
" nestaica robe iroke potronje, posebno prehrambenih arti-
kala, kada je u pitanju obino stanovnitvo, a njihova dostupnost eliti
ili onima za koje se moe re%i da nisu poteni,
GL
z a m k e
" cena sadanje politike u smislu proputenih mogu%nosti
postizanja eljenih socijalnih ciljeva,
- nemo% pojedinca. 8vo se koristi radi izazivanja podele iz-
me&u politike vlasti i naroda, udaljavanjem lanova od te politike.
8va tehnika moe da se koristi i prilikom priprema opozicije da pre-
uzme vlast.
@lementi insinuacije
#avodea pitanja. 1anipulator mora da postavlja pitanja koja
su ,ormulisana tako da sugeriu samo jedan od mogu%ih odgovora. 0ta
da se radi kada je neprijatelj, na primer, totalno opkolio nau jedinicu
a mi nemamo nikakvog naina da pruimo bilo kakvu pomo%. ovom
primeru izme&u redova se sugerie predaja.
5umor. .umor moe da bude vrlo e,ektan oblik insinuacije.
0ale ili karikature o suprotnoj strani nalaze grupe koje obino iskreno
ne odobravaju optube ili tvrdnje. =obre ale o liderima i njihovim
posilnima esto se lako i brzo ire.
Dic u kontekstu propagande uglavnom se koristi da omalovai
odnosno istakne neke od loih osobina protivnika. 1e&utim, ovde se
krije opasnost za nestrunjake. Dic mora da bude dobro odmeren, jer
ako se pretera u vulgarnosti i banalnosti moe da bude kontrapro-
duktivan odnosno da pokrene sluaoce da uzmu protivnika u zatitu od
preterane vulgarnosti i tite%i njega okrenu se protiv dojueranjih
istomiljenika. !ored ovoga, dobar vic mora da ispuni i najmanje dva
uslova( kraj mora da bude neoekivan, a standardne asocijacije koje
nam pomau da otkrijemo zavretak moraju da budu nepodobne. 7z-
dvoji%u jedan obian primer gde su u likovi /merikanac, 'us i <o-
sanac. 8vde se /merikanac i 'us uzimaju kao simboli superiornih
nacija. <osanac (u poslednje vreme esto se koristi i izraz )iliman-
daro, verovatno zato to se zna da smo mi intelektualni vrh sveta) je
izabran da bi se prii odmah dao odre&eni smer.
=akle, trai se najstariji ovek na svetu. ;inisova ekipa je
sakupila sve potrebne in,ormacije i kre%e da proveri oveka u Teksasu
za koga se tvrdi da je star kao planina. =olaskom na lice mesta utvr-
&uje da se zaista radi o oveku koji izgleda star kao planina. !itaju ga,
u emu je tajna njegove dugovenosti. 8n odgovara(
GK
z a m k e
#-a doruak jedem teletinu, za ruak jedem teletinu i za ve-
eru jedem teletinu.$
#7 koliko tano imate godina*$ pita ga ekipa.
#4to pedeset dve$, kae /merikanac.
7z Teksasa ekipa odlazi u 'usiju. +a opte zaprepa%enje
tamo ugledaju oveka starog kao dve planine. !ostavljaju mu isto pi-
tanje(
# emu je tajna vae dugovenosti, starino*$
#-a doruak pijem ke,ir, za ruak pijem ke,ir i za veeru pi-
jem ke,ir. +a ovaj nain uspeo sam da doivim KGC godine.$
-adovoljna svojim otkri%em ;inisova ekipa je taman htela da
zakljui izvetaj kada je do njih doprla neverovatna in,ormacija o
postojanju oveka starog kao tri planine koji se nalazi u <osni. =o-
laskom na lice mesta zaista su preiveli ok. !red njima se naao
ovek koji je stajao pomau%i se sa dve take, a zaista je bio star kao
tri planine.
# emu je tajna vae dugovenosti, starino*$
#-a doruak pijem rakiju, za ruak pijem rakiju, a umesto ve-
ere obavezno seks.$
#7 koliko ima godina, starino*$
#=vadeset est$, ponosno %e <osanac.
Diste pobude. 8vom tehnikom jasno se stavlja na znanje da
strana koju zastupa manipulator nastupa iz najboljih i najiskrenijih
namera. 7nsinuacija je da suprotna strane nema takve (najasnije i naj-
iskrenije) namere. Tako, npr. dok se naa stranka bori za pronalaenje
asnog i potenog reenja u okviru miroljubive politike, druga stranka
smatra da je izlaz samo u ratu i prolivanju nedune krvi.
Pridruena krivica. 8vde se povezuje osoba, grupa ili ideja sa
drugom osobom, grupom ili idejom koja je krajnje neomiljena u cilj-
noj grupi. 7nsinuacija se sastoji u tome da se ne radi o sluajnoj ili
povrnoj vezi.
Blasine. -lonamerne glasine mogu tako&e biti potencijalno
e,ektni oblici insinuacija.
G:
z a m k e
)oto propaganda. ?otogra,ije, crtei i karikature mogu esto
da dovedu do potrebnih insinuacija (za suprotnu stranu) ak i pre nego
rei. )ombinacija rei, ,otogra,ije, crtea ili karikature moe biti
mnogo e,ektnija. ovom kontekstu posebno odabrane i sloene ,oto-
gra,ije mogu da imaju izuzetan e,ekat.
Blas. 'adio propagatori mogu vetim sugestijama da utiu
negativno na javno mnjenje, ne samo reima koje koriste ve% i nai-
nom na koje ih koriste. -naajne pauze, promene tona, zajedljiv izgo-
vor, mogu da budu daleko dovitljiviji nego pisana insinuacija.
Selektivni propusti ili name-taljke. 8vo je proces odabiranja
izme&u raznih injenica koje podravaju propagandni cilj. !rilikom
korienja ovoga, injenice su odabrane i prezentovane pojaanim
dejstvom i autentino%u sa take gledita propagandiste. To podra-
zumeva sve mogu%e dostupne materijale koji slue u korist propa-
gandnom cilju. =opisni ,aktor, izvo&enje doga&aja i cenzura, sve su
,orme selekcije. speh ili neuspeh zavisi od toga koliko je uspean
izvrilac u selekciji injenica ili # izvoda # i njihovoj prezentaciji kao
,aktora.
+ametaljke ukljuuju odabiranje i upotrebu injenica ili ne-
istinitih tvrdnji, loginih ili neloginih, sa ciljem da se do&e do naj-
goreg odnosno do najboljeg mogu%eg reenja za jednu ideju, program,
osobu ili produkt.
2judi su uglavnom ve% navikli na tradicionalne lagarije, ali
ipak oekuju da svaki na govornik tako dobro sloi svoje lai da bi na
najbolji mogu%i nain progurao svoju ponudu. /li isto tako insistiramo
da na govornik toliko dobro podupre tu la da se ak i alternativa
moe prihvatiti. 7z ovih kon,liktnih argumenata i dokaza mi znamo da
%e neki osetljivi kompromis iz svega toga proizi%i. +ae trite je, na
primer, preplavljeno dobrim propagandnim porukama za sredstva koja
vas u rekordnom roku osloba&aju vika kilograma. Tako jedan
ameriki proizvod, koji se ovde veto reklamira, moe da vas za samo
sedam dana oslobodi tri kilograma vika. -a deset dana, koriste%i taj
proizvod, skinu%ete pet kilograma, a za tri nedelje, ak, neverovatnih
deset kilograma. /ko se malo upustimo u ovaj problem zapita%emo se
da li sa takvim proizvodom uopte moemo da preivimo etvrtu
nedelju.
8pasnost od #monopolistike$ lagarije je dozvoliti da se pri-
hvati stav samo sa jedne take gledita, ili kako je to neko lepo rekao
GB
z a m k e
#8no to je stvarno nemoralno nije propaganda ve% monopol nad
njom$.
Poveavanje ugleda. -a vreme oruanog sukoba vode%i ka-
dar, ekonomski i socjialni sistemi i druge institucije koje ine naciju
izloene su stalnim napadima propagande. ?aktor obavetavanja ko-
risti se kao kontranapad da bi se istakli kvaliteti tih institucija, nji-
hovih koncepcija ili pojedinaca koji su izloeni napadu. )ao i mnoge
propagandne tehnike, kontranapad se koristi kao dodatak za druge
metode.
8vakva tehnika moe se koristiti i da bi se opisao neko kao
estit ili zao i da bi se dali jednostavni odgovori na komplikovane sta-
vove.
7nteligentni propagandista stvara svoj sluaj matovitim se-
lekcijama injenica. 'ad kontranapada u sluaju selektivnog stava
podeljen je u dve ,aze(
" prvo, propagandista bira samo povoljne injenice i pred-
stavlja ih tako da izazove eljene reakcije,
" drugo, propagandista upotrebljava injenice kao bazu za
zakljuke, trude%i se da navede publiku da prihvati zakljuke kao
prezentovane injenice.
Predstavljanje druge strane. +eke osobe u ciljnoj grupi veruju
da niko od zara%enih strana u celosti nije moralan. 4laganje u manjim
aspektima sa neprijateljskim stavovima moe preovladati cinizmom.
=rugi sluaj kori%enja protivnike strane ogleda se u tome da redu-
kuje uticaj propagande kojom se slue suprotni propagandisti u slua-
jevima kontranapada (odabrano isputanje).
Ca i lano predstavljanje. 2aganje je tvrdnja da je istina ono
to je suprotno injenici. +a primer, a,irmisanje moe biti la. +a-
menjena je za upotrebu analitiara neprijateljske propagande.
%pro-avanje. 8va tehnika u kojoj su mnogi ,aktori reduko-
vani tako da su (tano ili pogreno, dobro ili zlo, nekog dela ili disku-
sije) oigledni za sve. Tehnika (upro%avanje) daje jednostavna reenja
za kompleksne probleme. +agovetavaju%i jednostavna reenja kom-
pleksnim problemima, ova tehnika nudi pojednostavljeno tumaenje
doga&aja, ideja, koncepta ili linosti.
GC
z a m k e
pro%avanje se moe koristiti i da bi se zagospodarilo neo-
brazovanom ili obrazovanom publikom. 8vo je istinito zato to su
mnogi ljudi dobro obrazovani ili visokokvali,ikovani, obueni speci-
jalisti u odre&enim poljima, ali limitacija vremena i energije obino ih
primorava da se okrenu i prihvate upro%eno da bi razumeli, doveli u
vezu sa drugim delovima interesovanja. pro%avanje ima slede%e
karakteristike(
" 'azmilja za druge. +eki ljudi prihvataju in,ormacije koje
ne mogu da provere lino dokle god je izvor in,ormacija prihvatljiv za
njih ili je autoritet cenjen i iskusan. =rugi apsorbuju bez obzira na to
da li su proitali, videli ili uli sa vrlo malo rasu&ivanja. +eki ljudi su
suvie lenji ili apatini da bi razmiljali o problemu. 7ma i takvih koji
su neobrazovani te im odgovara upro%avanje.
" 4aetost. pro%avanje ostavlja utisak da se stie u sr
problema sa samo nekoliko rei. !rosean lan ciljne publike ne%e se
ni pitati da li postoji drugi odgovor datom problemu.
" !odie ego. +eki ljudi su voljni da veruju da je teko razu-
meti bilo ije drugo nastojanje, osim njihovog. +a primer, laik je
zadovoljan da uje #zakon je samo zdrav razum obuen u elegantan
govor$ ili # moderna umetnost je ustvari besciljni eksperiment glu-
posti$. Takva izlaganja pojaavaju ego lenje publike. To je ono u ta bi
oni voleli da veruju, zato to se plae da zakon i moderna umetnost
jesu iznad njihovog razumevanja. 3ednostavna objanjenja data su za
kompleksne situacije i probleme.
4tereotipnost je ,orma upro%avanja koja se koristi da odgo-
vara osobi, grupi, naciji ili doga&ajima u ve% gotovim kategorijama
koje ele da proizvedu eljene likove dobra i zla. 4tereotipnost stavlja
subjekat (oveka, naciju) ili doga&aj u jednostavan dijagram bez
ikakve istaknute individualne karakteristike.
Pro'a!andne te)nie oje 'ostaju jasne naon 'ro0ireno!
izla!anja
Promena tempa. !romena tempa je tehnika skretanja sa bor-
benog u miroljubivo, iz #vru%eg$ u #hladno$, ube&ivakog u pretnju,
sumornog u optimistiko, iz mate u stvarnost.
GE
z a m k e
?dugovlaenje. 8dugovlaenje je tehnika koja namerno zadr-
ava in,ormaciju dok ne postane neupotrebljiva, te tako smanjuje
snagu eljenog ishoda.
Promena mesta de-avanja. 8vom tehnikom propagandista
zamenjuje #mesto bitke$ sa drugim. Tu se pokuava promeniti sredite
nepovoljne situacije ili stanja prebacivanjem na drugo mesto, po mo-
gu%stvu kod rivala, tako da se neprijatelj okre%e odbrani.
Ponavljanje
7deja ili mesto se ponavlja u naporu da se izazove skoro auto-
matska reakcija ciljne grupe ili da se pojaa miljenje i dranje grupe.
8va tehnika je izuzetno dobra jer je ovek stvoren od navika i stvara
vetinu i vrednosti iz ponavljanja (kao hodanje, govor, kodeks asti
itd). 7deja ili mesto moe biti ponavljano mnogo puta u jednoj ili vie
poruka. +amera je ista u oba sluaja( da izmami neodlonu reakciju ili
da uvrsti miljenje ciljne grupe.
!osebno je znaajno ukoliko ciljna grupa nije upoznata sa
detaljima iznete pretnje. +epoznavanje detalja moe da se upotrebi da
bi se iznele snanije verzije pretnje ili pove%ao strah.
)ada je ponovaljanje u pitanju obratite panju kako se ova
propagandna tehnika koristi u amerikim ,ilmovima. !rimeti%e te da
se u svakom amerikom ,ilmu, najmanje jednom, pojavljuje ovakav ili
slian tekst(
ovo je mogu%e samo u /merici (kada su neke spektularne scene)N
ja sam ponosan to sam /merikanacN
ja nisam bilo ko, ja sam /merikanac, imam dom, redovnom pla%am
porez i glasam.
Stra, od promena. 2judi se boje promena, naroito iznenad-
nih, nametnutih promena nad kojima nemaju kontrolu. 8ni se boje da
%e im one oduzeti status, zdravlje, porodicu, prijatelje, kom,or, sigur-
nost, ivot ili delo. -ato se ovek koji je u mijoj rupi ustruava da je
napusti. 8n zna i on je naviknut na sigurnost koju ona prua. 8n se
boji da naputanjem svoje rupe moe da dovede sebe u ve%u opasnost.
-ato psiholoka borba mora da mu obezbedi sigurni i asni izlaz iz tog
kripca ili situacije.
7erorizam. !siholoki operator moe da proizvede bumerang
e,ekat na teror suparnike strane, prave%i ga nepodnoljivim za supar-
GF
z a m k e
niko javno mnjenje i druge koji vide rezultate divljatva. 8vo se
postie irenjem propagandnog materijala sa vizuelnom sadrinom u
nastanjenim delovima gradova i sela. 8vim bi trebalo da se izazove
distanciranje obinih ljudi od terorista. jedno bi ih podstaklo da po-
novo preispitaju ciljeve svoje borbe. 4lede%a serija propagandnog ma-
terijala treba da izazove negodovanje ak i otvoreno neslaganje sa
terorizmom kao metodom postizanja cilja.
!aljivo odabrane ,otogra,ije ili video zapise, posledicu iz-
vrenih teroristikih akcija, treba plasirati i u tre%e zemlje, ukljuuju%i
i nacije " grupe koje sponzoriu neprijatelja. =istribucija u neutralne
zemlje posebno je poeljna sa ciljem da se poljulja stav neutralne
strane o neprijatelju.
+eprijatelj %e moda pokuati da racionalizuje i opravda svoje
postupke (teroristike), ali rade%i to napravi%e nepovoljan e,ekat svo-
jih delovanja, zato to nikada ne moe da porekne opravdanost istini-
tih ,otogra,skih prezentacija njegovog delovanja. Tako %e svetsko jav-
no mnjenje ostati na strani rtve naroda.
8vakav propagandni materijal ne treba distribuirati na prija-
teljskoj teritoriji. To bi moglo da ima za posledicu strah prijateljske
zemlje da %e se ovakvi doga&aji proiriti i na njenu teritoriju, a to bi
oslabilo mogu%nost psiholokog operatora da izgradi pouzdanje u
dravu ili agenturu koju on predstavlja.
Osnovna na(ela 'ro'a!ande
+a kraju ovog dela potrebno je ista%i da ljudi koji nemaju vre-
mena ili strpljenja da ozbiljnije pristupe prouavanju propagande, po
skra%enom postupku se odluuju za kori%enje deset osnovnih naela
propagande.
1. Aavadi pa vladaj
Derovatno najstarija polika taktika poznata oveku. =okle
god su ljudi zauzeti medjusobnom borbom, ne%e saznati ko im je pravi
neprijatelj. ;ovor mrnje dragocen je za postizanje ovog cilja.
E. Bovorite ljudima -ta ele
8vo nikako ne treba pobrkati sa time da im se govori ono to
ele da uju.Treba im govoriti ta je to to oni zaista ele (a toga nisu
ni svesni) i zato ne mogu da ive bez toga.
GG
z a m k e
3. Fto je vea la+ to e vi-e ljudi poverovati u nju
4kovana od strane 3oze,a ;ebelsa, ova istina se stalno nanovo
potvrdjivala, naroito u ratnim vremenima.
. %vek se obraajte najmanjem zajednikom sadraocu
+e mogu se stalno varati svi ljudi.1edjutim ukoliko se moe
varati dovoljan broj ljudi dovoljno dugo vremena, sve moe da prodje.
Trik je u tome da se otkrije - emu se velika ve%ina nada i ega se
plai.
". %op-tavaj koliko god je mogue
=etalji nisu mnogo bitni. De%ina ljudi radije razmilja u naj-
prostijim mogu%im kategorijama " crno i belo, dobro i zlo, komunisti i
kapitalisti i sl.
$. ;oristi GstruneH re.erence
!oloaj i prisustvo u medijima je sve to vam je potrebno da
bi bili autoritet u bilo kojoj oblasti u modernom svetu. 2judi vole
slavne linosti.
&. %vek se pozivajte na 6autoritetH svog poloaja
)ada jednom uspostavite svoj autoritet, potrebno je da s vre-
mena na vreme podse%ate ljude na to. 8vo %e vaem cilju doneti i
kredibilitet.
2. #apakuj karte 6in.ormacijamaH
4tatistike i injenice odlino deluju, naroito kada ih prosean
ovek delimino razume i kada su izbaene sve protivrenosti.
J. 2ako je voditi zbunjene ljude
)ada ovek uje istinu, ne%e je shvatiti ako se dobro pomea
sa dezin,ormacijama, polu-istinama i laima.
1'. %krcajte 6obine ljudeH na 6pravi vozH
8vo naelo upu%uje da se ostvari pozitivan kontakt sa prose-
nim ljudima, a onda preko njih sa njihovim prijateljima, pa prijate-
ljima njihovih prijatelja itd.
GI
z a m k e
+a kraju majstori propagandnih igara savetuju - #ako ste pro-
bali sve propagandne metode i nita vam nije uspelo, zaigrajte na
poslednju kartu i upotrebite - 4T'/. Q
SUBLIMISANE PORUKE
1ilano (7talija), kraj osamdesetih godina. blizini ,udbalskog
stadiona 1ilana postavljen je ogromni reklamni pano sa porukom u-
vajte se deparo-a. potpisu ove dobronamerne poruke stajalo je ime
nekog udruenja gra&ana. 2okacija na kojoj je postavljen pano bila je
tako dobro izabrana da je ljudima koji idu na stadion bilo prosto ne-
mogu%e da ga ne vide. >, sada poinje pria. !olicija 1ilana, tite%i
interese gra&ana, odluuje da ukloni pano. 8vo je izgledalo totalno ne-
logino, zar ne* 1e&utim, nije tako. =a bismo shvatili postupke
milanske policije, moramo da znamo jo neto. !rvo, pano nije posta-
vilo nikakvo udruenje gra&ana ve% deparoi koji su sakrili svoj
identitet iza udruenja gra&ana. +a izgled jo ve%a neloginost, ali evo
o emu se radilo( cilj deparoa bio je da paljivo prate reakcije ljudi
koji su nailazili na reklamni pano. preko devedeset posto sluajeva -
odmah po proitanom upozorenju ljudi su nesvesno opipavali dep u
kome su drali novac. -a iskusnog deparoa bilo je dovoljno da uoi
u kom depu neko dri novac a zatim da krene za njim, pa kada ovaj
u&e u guvu - iskoristi svoj momenat i odepari ga.
+a jednom komadu papira napiite brojeve K : B C E. -atim
okrenite drugu stranu papira i na pole&ini napiite (ovo nije neophod-
no, ali daje odre&enu dozu dinamike i mistike) ime nekog vaeg
prijatelja, a zatim, recimo, tekst $zato si izabrao ba broj B$* Tako
pripremljen komad papira dajte vaem prijatelju i zamolite ga da
izabere neki broj od jedan do pet. )ada vam bude rekao da je izabrao
broj tri, recite mu da okrene drugu stranu papira. Dide%ete, bi%e vidno
iznena&en - kako ste mu #proitali misli$* preko devedeset posto
sluajeva ljudi se izme&u brojeva od K do E opredeljuju za broj B.
-ato* 8dgovor, moda, znate i sami. 7li drugi sluaj(
sede%em ili stoje%em poloaju podignite svoju desnu nogu
malo od poda a zatim tom nogom ponite da pravite ravnomerne kru-
gove u smeru kretanja kazaljke na asovniku. =ok vam se noga kre%e
pokuajte da na papiru napiete broj F. Dide%ete - desna noga se od-
mah sama, prosto, zaplete.
GJ
z a m k e
Slika 11 Fta prvo vidite= Cepu devojku ili runu staricuI
!odsvesne poruke su neto ime smo svi mi nesvesno bom-
bardovani tokom itavog dana - posredstvom asopisa, knjiga, tele-
vizije i muzike. 8ni koji najvie upotrebljavaju ovakve vrste poruka
ne obaziru se na tvr&enja nekih nevernika da je re o potpuno nee,i-
kasnim sredstvima. 7stina je drugaija. !odsvesne poruke vrlo su e,i-
kasne. +jihova e,ikasnost raste sa porastom vremena tokom kojeg
smo im izloeni. 4igurno je da niko ne%e umreti od raka zbog jedne
cigarete, ali u ivotnom veku puaa postoji verovatno%a da %e se rak
pojaviti. 7sto tako, ukoliko negde opazite poster sa podsvesnom poru-
kom, to ne znai da %ete momentalno poludeti, ali izloenost ovakvim
porukama moe drastino da utie na donoenje odluke.
!odsvesne poruke, u stvari, predstavljaju jedan oblik hipno-
tike indukcije. !ostoje razliiti naini, zasnovani na iskustvu psiho-
loga, pomo%u kojih se prenose poruke ovom metodom. +aje%e se
koriste slede%i(
- zvuci u pozadini koji su ispod granice ujnosti (subaudio-
bilni zvuci),
IL
z a m k e
- maskiranje rei izgovaranjem unazad,
- negativ likovi i likovi iz ogledala,
- simbolika i
- usa&ivanje.
/merici ve% postoji vie kompanija koje, rukovode%i se
svojim poslovnim interesima, koriste zvuke u pozadini sa snimljenih
kaseta ili @=- a. )ao opravdanje za emitovanje ovakvih zvukova na-
vodi se da je njihova svrha u odbijanju lopova, ali je plan zapravo
mnogo sloeniji. 8bino jedan monoton glas sporim ritmikim ponav-
lja rei izvr-i+ kupuj vi-e, spavaj, mi te gledamo.
-apovedne rei spavaj ili izvr-i upu%ene su direktno u pod-
svest. 7deja vodilja je da se otupi podsvesni mehanizam izvetavanja i
ukazivanja. !odsvest nije u stanju da radi nita drugo nego da proiz-
vodi ose%anja. Spavaj i izvr-i su rei koje se koriste da bi se stimuli-
sala ose%anja. Tako npr. u poslovnim kontaktima, da bi se osoba opus-
tila, potrebno je proizvesti emocije, i to ne bilo kakve. 8putene osobe
lake su za manipulaciju, odnosno za preputanje vetini prodavca da
ih navede da kupe i ono to nisu nameravali.
1askiranje pomo%u rei koje dobijaju znaaj tek kada se
izgovore unazad koristi se kako kod tampanih materijala tako i kod
reprodukovanja zvuka. +a primer rei slu-aj ili izvr-i mogu da budu
snimljene pod normalnom brzinom zvuka u obrnutom smeru. Tako %e
re seks postati skes.
!od hipnozom pacijenti su bili izloeni mogu%nosti da itaju
likove sa ogledala, da razaznaju naopako postavljene oblike, tu&e
rukopise i sl. ve%ini sluajeva bili su veoma uspeni. 7z ovakvih
eksperimenata istraivai su otkrili da podsvest radi skoro KLL puta
bre od svesti. 4etite se samo stare izreke( M9ovek koristi samo KL
procenata svoje svesnostiM. 1asovni mediji ine sve to je u njihovoj
mo%i da iskoriste ostalih JL procenata, a njihove namere esto nisu
dobre.
8 simbolici je do sada bilo mnogo rasprava me&u strunja-
cima, ali, kao i u mnogim ranijim sluajevima, ovde je mnogo vanije
ono to nije reeno nego ono to je reeno.
)ada idete ulicom i zagledate se u lica prolaznika vide%ete da
je jedan ljut, drugi radostan, itd. 1oda je sasvim obrnuto. 'adostan
ovek moe spontano (zatite radi) da ,ormira Qljutu ,acu$ pokuava-
IK
z a m k e
ju%i da pro&e pored prosjaka, a da izbegne sluanje prosjakovih jadi-
kovanja i eskivirao davanje Qsvog priloga$. 4imbolika je prisutna na
svim nivoima. !ojedine drave, ele%i da svima stave do znanja da su
zemlja radnika i seljaka, na svoj novac stavljaju odgovaraju%e simbo-
le. 8vo je vano jer stranac prvi utisak o zemlji u koju je doao upravo
i stie preko izgleda novca (izme&u ostalog). !iramida je simbol mo%i
i nije se sluajno nala na amerikom papirnom novcu.
ranoj ,azi usa&ivanja od KJEL. do kraja sedamdesetih
obino su umetnici veoma bledo postavljali rei na pozadini slika koje
su se kasnije tampale. dananje vreme kompjuteri rade ovo veoma
esto i automatizovano. )ao ilustraciju, zamislite da povlaite olovku
po paretu papira i da pri tom samo blago dodirujete papir. Trag koji
olovka ostavlja bi%e jedva vidljiv za oko. !onovite postupak i napiite
bledim slovima rei spavaj, seks ili izvr-i ili bilo ta drugo. koliko
ste rei napisali dovoljno blago, moete dodati papir prijatelju i, naj-
verovatnije, va prijatelj nikada ne%e primetiti ta je napisano. Tano
tako se postie usa&ivanje. dananje vreme kompjuteri i visoko-
kvalitetni tampai proizvode itave mozaike slova u pozadini kao to
su spavaj, izvr-i, seks, peder...
I:
z a m k e
Slika 1E ;ori-enje sublimisane poruke u reklamne svr,e
sa&ivanje je daleko naje%i tip podsvesnih poruka i sve je
prisutniji na tampanom materijalu u 4/=, )anadi i drugim razvi-
jenim zemljama.
)od tampanih materijala kao to su asopisi i novine rei
seks+ spavaj+ pokori se+ ,omii+ ubij+ ubij sebe+ stra,+ itd. utisnute su
(bledo ispisani) u pozadinu oglasa i slika. 'e seks svuda je prisutna i
pojavljuje se u mozaikom obliku nekoliko stotina puta na jednoj od
stranica tampe. 'ei spavaj i ,omii tako&e su esto prisutne, a
ispisuju se isprekidanim slovima.
IB
z a m k e
'ei ubij+ bol i stra, obino se inkorporiraju na ,otogra,ije
dece i odre&enih politikih lidera. Treba primetiti da podsvesno pro-
gramiranje nije toliko iroko primenjivano sve do sredine pedesetih.
3edno od ponu&enih reenja jeste da na ovaj nain manipula-
tori svesti podsvesno uspevaju da poveu decu sa reima ubij+ bol+
stra,.
Slika 13 %puena vam je sublisana poruka+ nadjite jeJ
+a izgled deluje nelogino, jer sa druge strane jo prisutnije
je utiskivanje rei SEKS, a to bi trebalo da podstakne seksualne aktiv-
nosti. 8dgovor je =/, ali radi se o mentalnoj aktivnosti. tiskivanjem
ove rei na nova kola oglaava uspeno pravi vezu izme&u svog
proizvoda i seksualnih aktivnosti. =rugim reima, ako elite seksualno
zadovoljstvo, kupite nova kola.
svojoj knjizi MTelevisionM (KJJI.) =ejvid 1akvin (=avid
1c Wueen) pie o sublimisanoj reklami. M1nogi ljudi i sami su isku-
sili da, dok gledaju televiziju, poele da piju tu ka,u, to hladno pi%e,
da probaju tu okoladu ili pue te cigarete (bilo da se radi o ,ilmu, TD
emisiji ili samim reklamama). 7 na taj nain, to smo manje svesni da
se u tim situacijama nama MmanipulieM, to je i poruka delotvornija.
pravo zbog toga i dalje ostaje zabranjena tehnika MsublimisanogM ili
IC
z a m k e
podsvesnog reklamiranja kao to je ubacivanje slika nekog proizvoda
koje se javljaju u svega nekoliko ,ilmskih okvirnih sliica, odnosno
koje traju manje od jedne osmine sekunde.M
4trunjaci za pravljenenje sublimisanih poruka istiu da je u
praksi utvr&eno da je vano da svaka sublimisana poruka ispunjava
najmanje tri osnovna uslova(
- da bude napisana u prvom licu jednine ili mnoine ( ja sam
lep+ ili mi smo lepi),
- da bude napisana iskljuivo u sadanjem vremenu (podsvest
,unkcionie u sadanjosti),
- treba praviti iskljuivo pozitivne sugestije. 8vde je vano da
pozitivne sugestije ne treba praviti negiranjem negativnih sugestije "
ja nisam bolestan ve% treba iskljuivo koristiti a,irmativne pozitivne
sugestije " ja sam zdrav.
SEKSUALNO ZLOSTAVLJANJE DECE
8dnos drutva prema seksualnom zlostavljanju dece, to se
naravno najvie odnosi na 4/=, uporno je i tvrdoglavo odbijanje da se
suoi sa injenicama. De%ina ljudi ne eli da uje nita o tome i pravi
se da tako neto ne postoji u njihovoj okolini. =anas je sve tee i tee
praviti se da ne postoji seksualno zlostavljanje dece.
9injenice govore da je na podruju 4/= najmanje jedno od
desetoro dece prolo kroz uas seksualnog iivljavanja, da postoji
industrija deije pornogra,ije vredna oko pet milijardi dolara, dece
koja se odvode i prodaju kao roblje itd. svim ovim navedenim
postupcima, znaajnu ulogu imaju odre&ene verske sekte.
Tokom EL-ih i FL-ih godina :L. veka glavna panja retkih
pro,esionalaca kao i strune literature usmerena je na #opasnost od
stranacaM. 4inonim za ovo predstavlja prljavi ikica u is,lekanom
kinom mantilu koji se mota oko dece. +a ovaj nain uspostavljena je
slika u drutvu da ako i postoji neko zlostavljanje onda to vre nastrani
stranci, ljudi nepoznati sredini u kojoj deca rastu. !ojavljuju se
niotkuda i nekanjeni nestaju. +a ovaj nain stvorena je slika o tome
da je drutvo u stvari zdravo i ispravno, a da sve ono nastrano dolazi
iz nekog nepoznatog pravca.
IE
z a m k e
7z tih vremena postoji poster koji je izdao ?<7, koji ilustruje
odnos drutva prema ovom problemu. +a posteru je prikazan ovek,
sa eirom navuenim na oi, koji se krije iza drveta, sa kesicom
bombona u rukama. 8n oigledno eka slatku malu devojicu koja se
vra%a ku%i iz kole. vrhu postera pie( #=eaci i devojice, zapam-
tite pravilaOM. dnu postera pie( #'adi vae zatite, zapamtite da
morate da odbijete poklone od stranaca i ne prihvatajte vonju sa
nepoznatimaOM +eosporna je injenica, me&utim, da osoba koja zlo-
stavlja decu moe da izgleda kao bilo koji pripadnik drutva i ak
moe da lii na nekoga iz nae neposredne okoline koga znamo i
volimo. !ostoji jo jedan mit koji je odavno opovrgnut u policijskoj
praksi, a to je da su rtve iskljuivo devojice.
!ostoji veliki problem u odnosu drutva prema kriminalnom
delu seksualnog zlostavljanja, u sluaju kada napada nije ba u pot-
punosti #loM i kada rtva nije u potpunosti dobra i slatka. !rimer za
ovo su ona maltretirana deca koja pokuavaju da se ponaaju kao
odrasli i odgovaraju na #panjuM koju su izazvali kod odraslih, na taj
nain to se esto vra%aju u napadaevu ku%u bez ikakve prisile. +or-
malnog oveka u svakom sluaju zbunjuje kada vidi da se rtve deije
pornogra,ije smekaju ili smeju. 1nogi pravnici insistiraju na inje-
nici (Qolakavaju%a okolnost$) da su deca prostitutke esto u stanju da
iniciraju kriminalno ponaanje kod svojih #muterijaM. 8vde treba na-
glasiti da, bez obzira na to ta neko o tome misli, kada odrasla osoba
ima seksualni odnos sa detetom dete je uvek rtva.
Aloupotreba dece u okviru porodice
toku GL-ih godina :L. veka, prvenstveno kao posledica
,eministikog pokreta, javnost u 4/= je prvi put saznala o seksualnoj
zloupotrebi dece. Tada se prvi put ulo da ve%inu dece seksualno
iskori%ava neko ko im je blizak i u srodstvu je sa njima otac, ouh,
stric, deda, stariji brat, pa ak i enski ro&aci. poetku, pa i danas,
postoji otpor sredine da se prihvati injenica da je osoba koja seksu-
alno iskori%ava decu iz iste sredine iz koje su i deca, jo uvek se
radije prihvata slika o prljavom perverznom strancu.
kasnim GL-im godinama :L. veka, u 4/=, seksualno isko-
ri%avanje dece postalo je gotovo poistove%eno sa incestom, a incest
poistove%en sa odnosima otac - %erka. 7ncest je, u stvari, seksualni
odnos izme&u dve osobe koje su u bliskim rodbinskim vezama, i ne
mogu da zasnuju brak. To znai da se ne radi samo o odrasloj osobi i
IF
z a m k e
detetu, i ovaj pojam incesta umnogome je iri od seksualnog iskori-
%avanja dece. 4eksualno iskori%avanje dece u okviru jedne porodice
(jedan vid incesta) moda je naje%i oblik seksualnog zlostavljanja
dece, ali je vano napomenuti da on nije jedini. 4edamdesete godine
donele su nov pristup i mali, ali vaan, pomak u odnosu drutva u
4/= prema ovom problemu.
IL-im godinama :L. veka ameriko drutvo suoilo se sa
problemom masovnog nestanka i otmice dece. 8no to se inilo kao
vrlo korisno u GL-im godinama predavanja deci i ukazivanja kako da
se odbrane, kao i predoavanje prava da kau +>, sa porastom masov-
nog nestanka dece kroz otmice, dobrovoljna bekstva, ukljuivanja u
sekte i sl. " u IL-im godinama :L. veka postalo je nedovoljno. 2judi
vie nisu hteli da sluaju predavanja niti su predavanja deci bila
delotvorna, oni su eleli da u kratkom vremenskom periodu, za pola
sata ili kra%e, naue kako da zatite svoju decu od otmice i kako da ih
zadre u svojim udobnim domovima. +a ovaj nain u svest drutva
ponovo se vratila izlizana slika o prljavom strancu. /meriko drutvo
poelo je da veruje da je ve%ina nestale dece oteta, a da su otimai
#pedo,iliM, nov izraz nastao u tim godinama, kojim su se oznaavali
ljudi koji seksualno zloupotrebljavaju decu. 4redstva javnog in,or-
misanja i odre&eni zakoni amerikog trita odigrali su znaajnu ulogu
i doveli do izvesnog stepena histerije, kada je re o problemu nestale
dece.
)ada su drutva pojedinih (posebno najrazvijenijih) zemalja
konano shvatila da je ovo problem pred kojim niko nema prava da
zatvara oi, panja javnog mnjenja skrenuta je i na speci,ian oblik
zlostavljanja dece " ritualna zlostavljanja dece.
-lostavljanja dece naje%e imaju svoje podgrupe(
" ritualna seksualna zlostavljanja,
" ,izika zlostavljanja,
" psihika zlostavljanja,
" ue%e u ritualnim aktivnostima.
Treba imati u vidu da ovo nije iskljuiva podela tako da
konkretan sluaj moe da ima elemente dve, tri, pa i sve etiri grupe.
'itualna seksualna zlostavljanja dece su situacije gde seksu-
alno zlostavljanje predstavlja deo nekog rituala koji se povezuje sa
odre&enom religijom, naje%e satanizmom, vetiarstvom ili slinim
kultskim praktikovanjem. -a razliku od #obinog seksualnog zlostav-
IG
z a m k e
ljanja$, ritualna imaju mnogo ve%i broj ,ormi. Tako&e je sve izraenije
,otogra,isanje ili video snimanje rituala.
?izika zlostavljanja naje%e podrazumevaju prisiljavanje na
uzimanje droge, udaranja, ne davanje hrane, odnosno prisiljavanje da
uzimaju telesne izluevine itd.
!sihika zlostavljanja naje%e predstavljaju pretnje ubist-
vom, pretnje ubistvom roditelja, ubistvom brata ili sestre, pretnje
odsustvom roditeljske ljubavi itd.
e%e u ritualnim aktivnostima podrazumeva navo&enje ili
prisiljavanje na ue%e u odre&enim kultnim ceremonijama, bez obzira
da li je ue%e u ,ormi rtve ili #obinog uesnika$
4eksualna zlostavljanja dece bila su samo jedna od negativnih
drutvenih pojava sve do dana kada su kliniki psiholozi otkrili ovu
pojavu kod takozvanih viestrukih linosti. +aime, utvr&eno je da u
velikom broju sluajeva (ak, navodno, GE posto) seksualno zlostav-
ljanje (posebno ritualno) u detinjstvu kasnije dovodi do stvaranja
viestrukih linosti.
8vaj podatak je odmah izazvao posebnu panju. 8,ormljene
su tajne strune grupe koje su imale zadatak da namerno #naprave
viestruku linost$. 3edan od takvih projekata je i projekat 1onarh.
!rojekat 1onarh je plan da se ritualno zlostavljane rtve ko-
riste u eksperimentima kontrole uma. 6rtve ove zavere uglavnog su
ene, odgojene u multigeneracijskim satanistikim porodicama. 'i-
tualnim seksualnim zlostavljanjima eksperimentatori su namerno iza-
zivali stvaranje dvostrukih, odnosno viestrukih linosti. 8vakve li-
nosti su dragocene za pijuniranje, rasturanje droge, prostituciju itd.
=obro razvijene dvostruke linosti nikada ne znaju ta im je ura&eno,
jer nisu ni svesne svoga stanja. 1o%ne linosti sklone seksualnim luta-
njima koriste svoje partnere iz monarhovih redova, jer time izbegavaju
kasnije nepoeljne situacije koje bi mogle dovesti do toga da budu
otkriveni ili pak ucenjivani.
II
z a m k e
NEPOSREDNE METODE KONTROLE SVESTI
METODE NAPREDNIH TEHNOLOGIJA
Dodatna znanja o -un*ionisanju ljudso! #oz!a i tela
1etode naprednih tehnologija nije mogu%e pravilno shvatiti
bez nekih dodatnih znanja o ,unkcionisanju ljudskog mozga i tela.
Dano je znati da postoji est prenosilaca nervnih nadraaja
koji jako utiu na mozak. To su( acetilholin, norepine,rin, dopamin,
noradrenalin, serotonin i ,enol,talein.
=o sada je u mnogobrojnim studijama dokazano da ljudsko
telo, ukoliko je bombardovano odre&enim ,rekvencijama mikrotalasa
" >+? (ekstremno niska ,rekvencija), proizvodi u ve%oj meri nego to
je uobiajeno prenosioce nervnih nadraaja. =rugim reima, ukoliko
se poremeti osetljiva prirodna ravnotea kod odre&ene osobe, ona %e u
vrlo kratkom roku postati labilna.
1ozak ima dva sistema( adrinergini i holinergini koji omo-
gu%uju ispravan nivo serotonina i acetilholina u mozgu. 8ni rade na
taj nain da kada je jedan ukljuen drugi se iskljuuje. 8ba sistema ne
bi trebalo da rade istovremeno.
8kruenje ljudskog tela je elektromagnetno polje. unutra-
njosti mozga nalazi se elektrino polje. 1ozak ima osobinu polariteta
koji je merljiv. 8vaj polaritet je iskljuen pri spavanju. +eki smatraju
da u tom stanju elektricitet protie unazad, kroz %elije koje su u vezi sa
hologra,skim tokom sna. !rilikom eksperimenata je prime%eno da je
elektromagnetno polje u mozgu nadraeno i u tom sluaju %e osoba ili
zaspati ili se probuditi, to je pak posledica jednostavne manipulacije
magnetnim polaritetom.
>ksperimenti sa onemogu%avanjem sna posebno su zaintere-
sovali armije mo%nih zemalja, jer spreavanjem neprijatelja da spava u
znaajnoj meri se slabi njegova borbena gotovost.
!oetna razmiljanja oslanjala su se na tadanja nauna
otkri%a u vezi sa ,rekvencijama rada ljudskog mozga i njihovom pove-
zano%u sa razliitim ,azama svesnosti.
Tako je ustanovljeno(
IJ
z a m k e
L"C .z (herca) je koma, dubok san, ekstremno stanje hipnoti-
sanosti,
C"I .z je san, stanje hipnoze. Talasi koje proizvodi ljudski
mozak u ovoj ,azi svesnosti zovu se teta talasi. -akljuak nekih nau-
nika je da u teta stanju dolazi do kreativnog pronicanja u proces
miljenja,
I"KB .z je polusan, stanje izme&u sna i jave. 8vi modani
talasi nazivaju se al,a talasi. ovom stanju misli su oputene i krea-
tivne,
KB"BL .z je stanje u kome obino odrasle osobe ,unkcioniu
u toku dana. 8vi talasi nazivaju se beta talasi,
BL"GL .z je poetak manije, tj. uzrujanosti, takozvani " gama
talasi,
GL"JL .z je stanje psihoze.
-atim je utvr&eno da postoje najmanje tri in,ormativna kanala
kod ljudskog bi%a, a to su(
" kardiovaskularni in,ormativni sistem koji ,unkcionie na
priblino BL,C .z,
" nervni in,ormativni sistem koji ,ukcionie na oko BLC .z,
" modani in,ormativni sistem koji ,unkcionie na oko BLCL
.z.
Tako&e je utvr&eno da je prosena rezonantna ,rekvencija tela
oko I: 1.z. +ije nikakva tajna da je ovo blizu sredine D.? TD-pod-
ruja.
4trunjacima iz ove oblasti poznato je da ukoliko ele da
tano otkriju i reprodukuju signal neke ,rekvencije prijemni kanal
mora da ima opseg od najmanje deset puta umnoene najvie emito-
vane ,rekvencije.
=a bi sve ovo bilo malo jasnije, uze%emo primer sluanja
radio-stanice.
)ada na naem radio-prijemniku izaberemo stanicu #+ostal-
gija$, znamo da smo izabrali kao nose%u ,rekvenciju od JL,: 1.z.
4tanica u tom momentu moe emitovati reklame, evergrin muziku itd.
pa ak i potpunu tiinu, ukoliko je prestala neka emisija, a jo nije
poela slede%a, ali nose%i talas %e i dalje postojati i uvek je na ,rekven-
JL
z a m k e
ciji od JL,: 1.z. 'azni programi koji se emituju iz #+ostalgije$ su
samo #modulacije$ te osnovne, nose%e ,rekvencije od JL,: 1.z.
7sto tako, ako ljudski mozak u svesnom (budnom) stanju ima
osnovnu ,rekvenciju od KG .z (analogno radio " di,uznom #nose%em$
talasu), sadrina naih misli moe da bude neka via ,rekvencija " BCL
.z (pomisao na neku dosadnu obavezu), BCLL .z (pomisao na nov-
anu zaradu), itd. kao i bilo koji umnoak ili delitelj, pa i #alikvot$
osnovne ,rekvencije od tih KG .z.
-a kontrolu svesti moe se koristiti itav niz opojnih medi-
kamenata. 1e&utim, za sada naje%e se koriste dve vrste " burun-
dange i 24=.
<urundanga se dobija od drveta, a boracio izdvajanjem deri-
vata skopolamina. )ada se burudanga koristi na pravi nain izaziva
takozvani zombi e,ekat. -ombi e,ekat je stanje paralisanosti u kome je
osoba u isto vreme i budna i u snu. 8vakvo stanje se postie kada
adrinergini i holinergini sistemi koji kontroliu nivoe serotonina i
acetilholina rade istovremeno. 7zazivanje stanja ekstremnog straha ima
za posledicu gubitak memorije u periodu kada je kontrolisani bio pod
dejstvom burundange. 8ve praznine u memoriji mogu lako da se
popune, u sluaju potrebe, sasvim novim (izmiljenim) se%anjima.
)ontrola svesti,koja se postie pomo%u >+? (ekstremno niske
,rekvencije) ili pomo%u mikrotalasne energije, u potpunosti je isti
proces kao i kada vibriranje jedne zvune viljuke izazove vibriranje
druge, bez ,izikog kontakta (u ta smo se imali prilike uveriti na
asovima ,izike).
4vako od nas ima svoje sopstveno elektromagnetno polje koje
je merljivo. 8vo polje se kre%e od :EL do :LL.LLL treptaja u sekundi i
razlikuje se od osobe do osobe. !oto svako od nas ima razliito elek-
tromagnetno polje, postoje problemi da ujemo misli drugog. potre-
bom specijalnih ure&aja (npr. kompjutera) i merenjem elektromagnet-
nog polja kod dve ili vie osoba postoji mogu%nost da se ovaj problem
rei. koliko se pomo%u ovih ure&aja elektromagnetna polja dve ili
vie osoba usklade, ispunjeni su uslovi da se me&usobno uju misli.
1isli su po prirodi bioelektrini talasi i oni se prenose sa jednog
izvora na drugi, iskljuivo na istoj ,rekvenciji. 8vo je ista pojava kao i
kod tonske viljuke, gde kontrolna viljuka oscilira bez ,izikog do-
dira na istoj ,rekvenciji kao i izvor.
JK
z a m k e
4tudenti muzike susreli su se sa pojavom tzv. e,ekta razlike.
'e je o tome da se svaki put kada se istovremeno odsviraju dve note
javlja tre%i zvuk koji nastaje kao razlika dve odsvirane note. /ko se
npr. odsviraju ton od :LL.LLL .z i ton od :LL.CCL .z istovremeno,
postoji razlika od CCL .z koja se uje kao savreni / ton. koliko se
emituje ton :LL.LLC .z nekome ko je na ,rekvenciji od :LL.LLL .z,
u%e se ton od C .z.
/ko sada pogledamo listu ,rekvencija naih modanih talasa,
primeti%emo da je ,rekvancija od C .z stanje nae svesti u dubokoj
hipnotisanosti. koliko se emituje bilo koji zvuk koji je vii od ::.LLL
.z, njega ljudsko uho ne%e registrovati. cilju kontrole svesti ili
elektronske telepatije, potrebno je emitovati signal na ultrazvunoj
,rekvenciji. 8vaj signal %e sluh apsorbovati i bi%e transmitovan direk-
tno u mozak preko osmog kranijalnog nerva u opsegu od C .z. =a bi
se postiglo najoptimalnije dejstvo, emitovanje se vri dok kontrolisani
spava i pokuava se sa ugradnjom posthipnotikih komandi, koje %e se
kasnije aktivirati pomo%u unapred pripremljenog signala. =rugi nain
da se ovo postigne jeste da se kontrolisanom emituje serija snimaka u
svesnom stanju u neprekidnom trajanju (:C sata), u opsegu G"I .z, i
na taj nain se tako&e utie na svest rtve.
potrebom magnetnog ence,alograma ili slinog ure&aja ta-
no se moe utvrditi ,ormula modanih talasa kod odre&ene osobe.
)lju itavog postupka sastoji se u tome to nije potrebno dekodirati
ove ,ormule jer se one mogu analogno emitovati i primati (signali se
ne moraju putem posebnih ure&aja pretvarati u zvune zapise, rei, da
bi bili auditivno razumljivi). !oruke se mogu emitovati analogno
prema kontrolisanom putem satelitske tehnologije ili predajnika na
zemlji. !rimenom najnovijih otkri%a u oblasti vibracija, e,ekat razlike
i ultrazvuna emitovanja mogu biti upereni prema kontrolisanom sa
izuzetnom precizno%u, tako da drugi, u neposrednoj blizini, ne%e biti
izloeni nikakvim dejstvima jer se njihove ,rekvencije razlikuju od
,rekvencije kontrolisanog prema kome je upu%en odgovaraju%i signal.
!rimera radi, na vaem TD-u ne moete da gledate TD /rt, ako je
,rekvencija podeena na prijem prvog programa 'T4-a.
)ori%enjem ovih znanja napravljan je najmanji prijemnik,
tako to je na zubni nerv stavljen si%uni kristal, ija je ,rekvencija ista
kao i ,rekvencija odre&ene radio stanice. 'upa u zubu je ispunjena
plombom koja pored zatite zuba ima i ,unkciju antene. =akle, plom-
J:
z a m k e
ba je antena, kristal obezbe&uje ujnost odre&ene ,rekvencije, a nerv je
provodnik signala do mozga.
Dizuelni e,ekti postiu se na slian nain kao i auditivni e,ek-
ti. 8vde je potrebno malo vie dodatne opreme, kao npr. trodimen-
zionalne naoare. 8vakva oprema ve% moe da se kupi i u slobodnoj
prodaji i zove se 1icro retinal displaA. 8vaj ure&aj radi na principu
laserskog snopa koji ,ormira sliku na pozadini korisnikove mrenjae.
)ada se vri kontrola svesti potrebno je saekati da kontrolisani zaspi.
-atim se obavlja sinhronizacija izme&u ,rekvencije rada modanih
talasa i ,rekvencije video zapisa poruke. )ontrolisanom se tada stav-
ljaju specijalne B= naoare i proces poinje. !oto se probudi kon-
trolisani nije ni svestan da je njegov um primio i sauvao odre&ene
poruke koje %e nesvesno odre&ivati njegovo kasnije ponaanje.
+a svim mogu%im nivoima postojanja u prirodi, poevi od
nivoa atoma, preko ljudskog sveta, do kosmikih makrosistema, ener-
getski sistemi se sastoje i javljaju po odre&enim pravilima. 8va geo-
metrijska pravila mogu se registrovati i pojavljuju se u istom obliku na
svim pomenutim nivoima. !oznavanje ovih pravila je vodi kroz
ljudsku svest i preko toga kroz itav univerzum. 8na se mogu proua-
vati kroz geometriju.
+auka kontrole svesti nije nova i ona je prenoena sa gene-
racije na generaciju kroz tajna drutva (kao zabranjeno znanje).
hinduizmu se koriste naela vibracija (koja su ve% pomenuta) radi
postizanja odre&enih ciljeva. Derovatno je deo italaca upoznat sa
mistinom zmijom uroboros, koja je progutala sopstveni rep. 8va
slika predstavlja alternativnu stvarnost i ujedno je najjai simbol ove
geometrije. )od naprednih hindu jogija uenici sede po najmanje
dvanaestoro u krugu radi me&usobnog uskla&ivanja modanih talasa i
satima ponavljaju jedan isti ton. )ada posle izvesnog vremena svako
pojedinano elektromagnetsko polje pone da vibrira na istoj ,rekven-
ciji, oni su u mogu%nosti da sinhronizovano u&u u svet snova kao
jedan. toj ,azi svesnosti u stanju su da ue kako da postanu telepate
i kako da utiu na svest drugih pomo%u snage volje. koliko postoji
znanje o geometriji kao nauci, onda vam je jasno da %e -emljino
elektromagnetno polje odgovarati na postavke geometrije i da postoje
odre&ene take na naoj planeti koje omogu%uju laki pristup ovim
silama. +a ovakvim takama postoje prastare oznake, kao to su
4tounhend (kamenje pore&ano u krug koje je kori%eno kao jedna
JB
z a m k e
vrsta svetilita) ili egipatske ili junoamerike piramide i na tim
mestima je kori%ena energija prirode.
+astajanje i nestajanje magnetskog polja uslovljava na bio-
loki ritam.
koliko paljivo razmislimo o naim ritmovima, jasno je da
smo na neki nain sinhronizovani sa ritmovima -emlje. sutini je
vrlo verovatno da je ivot na -emlji nastao kao rezultat promena koje
se deavaju u magnetskom energetskom polju. !rimeri za ovo su
kompleksni organski molekuli koji mogu da postoje u obliku ogledala
" tzv. levoruki i desnoruki molekuli. Derovatno je da je magnetizam
odigrao vanu ulogu u kreiranju prve =+) " u stvaranju prvobitnog
ivota.
!re :L. veka sva magnetna radijacija bila je prirodnog porek-
la. <ios,era je predstavljala okean mikropulsacija. 6ivot je bio u
harmoniji i sinhronizovan sa energetskim omotaima koji su tada jo
postojali. .iljadama godina oveanstvo se razvijalo u prisustvu ovih
organskih energetskih polja. -emlja je bila deo nas, a mi smo mogli da
osetimo njene pulsacije. 2judska tela i svest su bili sinhronizovani s
energetskim ciklusima naeg ivotnog okruenja. ;ravitacione prome-
ne koje su nastale zahvaljuju%i 1eseovom kretanju stvorile su :I-
dnevni ciklus. 1agnetske promene nastale na osnovu rotiranja -emlje
stvorile su :C-asovni ciklus. +a mozak bio je sinhronizovan sa rezo-
nantnom ,rekvencijom same planete, to je u stvari magnetni talas od
KL .z koji je posledica energije 4unca. 8va al,a talasna modana
,rekvencija je ona koja stvara ose%anje oputenosti, mira i harmonije.
4a poetkom elektronske revolucije naa okolina postala je
poligon za neprirodne elektromagnetske radijacije.
!renosi energije od FL .z ukrtaju se na svim stranama po
planeti, a radio-talasi zasuli su nas muzikom u naim domovima. !rvi
put u istoriji emitovanje koje je stvorio sam ovek nadjaalo je talase
niske ,rekvencije od KL .z sa kojima je ljudski mozak bio sinhronizo-
van od poetka vremena.
poslednjih BL godina hiljade dobro pripremljenih istraiva-
nja stalno potvr&uju da nisko,rekventna elektromagnetna radijacija
ima snane bioloke e,ekte na ljudski rod. =ve najvanije posledice su
pove%anje broja obolelih od stresa i raka. Tako&e su utvr&ene negativ-
ne promene modanog neurohemijskog sastava i genetski poreme%aji.
4tres postavlja pogodno tle za netoleranciju to je jedan od najvanijih
sociolokih problema sa kojima se svet suoava. +etolerancija naje-
JC
z a m k e
%e vodi direktno u nasilje.
2judska bi%a su primaoci i davaoci energije. +ae %elije poka-
zuju iste naine primanja i davanja energije kao i zemlja od koje je
dobijamo. )ristali imaju sposobnost da manipuliu energijom. 8ni
mogu da je preobrate, uskladite i kontroliu. 4vi ivi organizmi imaju
iste sposobnosti i to kako na mikro nivou tako i na makro nivou.
;odine KJJ:. naunici su otkrili mikroskopske magnetne kristale koji
se prostiru kroz ljudski mozak. 8va magnetska supstanca predstavljala
je kariku koja nedostaje. 8na predstavlja mogu%i odgovor kako je
komunikacija sa zemaljskom energijom mogu%a.
Kontrola u#a #etodo# na'redni) te)nolo!ija
)ontrola uma metodom naprednih tehnologija objedinjuje sve
tajne eksperimente i projekte kao to su 1) ultra, 1) delta, itd. od
sredine ovog veka pa do danas. !rethodni metodi uglavnom su nasto-
janja da se na ljudski mozak utie posredno, preko jednog ili preko
svih pet ljudskih ula (recimo !avlovljev eksperiment). 1etod napred-
nih tehnologija pokuava da skrati put. 1ozak se napada neposredno
elektromagnetskim talasima razliitih ,rekvencija, razliitih karak-
teristika i razliite snage, izazivaju%i promene u bioelektrinoj komu-
nikaciji izme&u %elija u kori velikog mozga.
-a razliku od drugih metoda, ovde objekat napada nisu samo
pojedinci ili grupe ve% kao objekat mogu da budu izabrani itavi naro-
di " nacije pa ak i celokupno stanovnitvo nae planete. 4trunjaci iz
ove oblasti bi%e veoma zadovoljni kada, recimo, njihov elektromag-
netni talas sa nose%im karakteristikama izazivanja panike #pogodi$
jednog od pet do deset ljudi. 8ni znaju da sporedni e,ekti moraju da
nadoknade ovu #nesavrenost ure&aja$. )ada kau #sporedni e,ekti$
smatraju da je, recimo, dvadeset ljudi u panici dovoljno da svoju
paniku indukuje na bar stotinu drugih.
)od metoda naprednih tehnologija posebno je vano da se tu
pojavljuju samo rtve (kontrolisani). )ontrolori (institucije koje raspo-
lau ovim najsuperiornijim tehnologijama) odbijaju da priznaju
postojanje bilo kakvog projekta ili eksperimenta ovakve vrste kao i
bilo kakvu direktnu umeanost u takvu vrstu aktivnosti. 1e&utim,
ukoliko su pritisnuti dokazima, predstavnici ovih institucija objasni%e
da projekti o kojima je re predstavljaju njihov napor da se otkrije lek
protiv nekih savremenih bolesti, da se sauva ekosistem nae planete i
JE
z a m k e
sve to je najhumanije u nauci, a u ,unkciji je dobrobiti celog ovean-
stva. =akle, kontrola uma metodom naprednih tehnologija zvanino
ne postoji.
Slika 1 Prikaz naina kontrole uma
!re nego to obratimo panju na sadraj pojedinih (karakteris-
tinih) projekata iz ove oblasti, potrebno je da znamo kako se do me-
toda naprednih tehnologija uopte dolo.
nekoliko poslednjih godina dolo je do velikog interesova-
nja za oblasti kao to su kontrola svesti, pra%enje psihe i poverljivih
eksperimenata na ljudima. 4vakako da je velika uloga amerike admi-
nistracije u ovim vrlo neobinim oblastima istraivanja.<ilo je pokua
JF
z a m k e
Slika 1" - 9ejstva neuroelektromagnetskog oruKja
ja da se dokae kako amerika dravna bezbednost (+4/) ima veoma
veliko interesovanje za ove oblasti i da izme&u njih postoji izvesna
veza. 7nteresovanje @7/-e za parapsihologiju izbilo je nekoliko puta u
javnost od KJGL. godine, ali je u jesen KJJE. godine dolo do novih
JG
z a m k e
saznanja o #pra%enju psiheM i tom prilikom najavljeni su projekti poz-
nati pod imenima #8gnjeni plamenM i #-vezdane kapijeM. !overljivi
eksperimenti na ljudima objavljeni su sa svim uasima koji su posto-
jali i to je objavila kancelarija za eksperimente ljudske radijacije, ime
je ukazano na EL-godinju zloupotrebu ljudskih prava u ime nauke, za
vreme hladnog rata.
nekim aspektima obavetajne slube su osmatrale meha-
nizme retkih sposobnosti, ak i ako su one bile sporadine i pokua-
vale da ih upotrebe za svoje ciljeve. 3edna od oblasti koja je posebno
prouavana jeste #opaanje na daljinu$. 8va oblast je s vremenom
postala jedna od znaajnijih istraivakih tema.
+eke rasprave o kontroli svesti koncentrisale su se na upo-
trebu droga i hipnoze da bi se uspostavila kontrola nad pojedincem i
da bi se modi,ikovalo njegovo ponaanje. 8be ove oblasti istraivanja
svesrdno je potpomogla @7/.
8vde se posebno istiu eksperimenti iji je krajnji cilj bio
stvaranje supermena. +aunici su shvatili da je ovek ,iziki daleko
snaniji i sposobniji nego to to zna. >ksperimenti su potvrdili da
ovek ne koristi ni deseti deo svoje stvarne ,izike snage. 1ozak je taj
koji stepen iskori%enosti ljudske snage ograniava na manje od dese-
tog dela. 'azlog je jasan. 1ozak uva telo od samopovre&ivanja
odnosno od samounitenja. nekim posebno stresnim i izrazito sti-
mulativnim situacijama dolazilo je do spontanog pomeranja ove gra-
nice ljudske snage. 4vakako ste uli za primer krhke majke koja je u
oajnikom pokuaju da izvadi svoje dete ispod auta podigla vozilo
ija je teina iznosila vie od K:LL. kilograma. Tako&e ste uli za
sluajeve iz rata kada kau za nekoga da mu metak ne moe nita.
=olazilo je do situacija kada neko ispali itav okvir metaka tekog
kalibra u protivnikog vojnika, a ovaj ne da stoji na nogama nego
nastavlja da aktivno uestvuje u bici. =elovanjem na mozak elek-
tromagnetskim talasima odre&enih ,rekvencija mogu%e je ukloniti tu
zatitu i tako omogu%iti oveku da dobije snagu desetorice normalnih
ljudi. !rvobitni eksperimenti su ra&eni upotrebom odre&enih medika-
menata i dovodili su do istih rezultata. 2judi eljni nadljudske snage
poslednjih godina odluuju se na korienje kombinacije anabolika
(recimo e,edrina) i kokaina koji im omogu%ava da za kratko vreme
postanu supermeni (bez obzira na izuzetnu tetnost po sopstveno
zdravlje). !o raspoloivim in,ormacijama pokuaji samoinicijativnog
uzimanja ove kombinacije medikamenata zabeleeni su i kod nas.
JI
z a m k e
svetu je situacija daleko ozbiljnija. !ored ostale opreme, specijalne
jedinice amerike policije za borbu protiv terorizma imaju i posebno
izra&ene mree za hvatanje ovakvih supermena kao i kategorije
ekstremno agresivnih ljudi obolelih od tekih zaraznih bolesti.
/ntropolozi, isto kao i terapeuti koji rade sa viestrukim po-
reme%ajima linosti, otkrili su vezu izme&u odre&enih trauma i para-
psiholokih sposobnosti.
/rhivi za parapsiholoka istraivanja prepuni su izvetaja u
kojima je opisano kako tragedije i nesre%e dovode do parapsiholokih
pojava svih mogu%ih vrsta. 9ak i izvetaji o anegdotama boraca u ratu
slue da se potkrepi veza izme&u traume, stresa i parapsihologije.
+aunici su KJ:I. godine otkrili #sredite nasiljaM u hipotala-
musu mozga. !ronali su da oblast hipotalamusa ivotinjskog mozga i
posle unitenja deluje, tako da ivotinja i dalje ostaje u prvobitnom
stanju besnila. skoro su naunici otili korak dalje u svojim istra-
ivanjima. mesto da unite ovu zonu hipotalamusa, uinili su sve to
treba da stimuliu neke od e,ekata nasilnog ponaanja. sledilo je
otkri%e tanke igle, u stvari elektroda koje mogu da budu ubaene u
bilo koji deo mozga bez izazivanja trajnih ote%enja. =aljim otkri%ima
se konstatovalo da ovi stimulatori mozga mogu da se poveu sa apa-
ratima koji onemogu%avaju da ivotinjski mozak bude prirodnim
putem stimulisan. )ada bi se ivotinjama dala mogu%nost izbora,
nesumnjivo je da bi one vie volele da stimuliu druge delove svoga
mozga, kao to su centri za zadovoljstvo, nego oni za nasilje ili bol.
7z ,ondova koje je priloila 'ok,elerova ,ondacija nastavljena
su istraivanja koja su dopunjena otkri%ima @7/-e u toku KJEL.
godine. Tako je dolo do vrenja eksperimenata na ljudima. 3edna od
najvanijih terapija nazvana je #deablonizovanjeM i opisana je kao
lomljenje postoje%ih ablona ponaanja, bilo kod normalnih, bilo kod
izo,renih linosti i to pomo%u intenzivnih elektrookova u kombi-
naciji sa drogama koje su stimulisale san. Tako su ljudi modi,ikovani
u vegetativno stanje kao biljke. !osebno je interesantno da su ovi ljudi
zadrali veoma malo se%anja iz prethodnog ivota, ali su se istrai-
vanja nastavljala.
/meriki psihijatar )ameron je koristio jo jednu tehniku na
pacijentima koju je nazvao psihiko upravljanje. -a vreme ovog dela
terapije on je bombardovao pacijenta ponavljanim verbalnim poru-
kama koje su imale emotivni naboj i bile uvredljive za svest. !acijenti
JJ
z a m k e
su bili prisiljeni da sluaju audio snimke tokom itave no%i dok su
drogirani leali u krevetima. !osle vie od dve nedelje on bi naterao
svoje pacijente da sluaju tzv. trake sa pozitivnim psihikim odredni-
cama, oigledno sa eljom da uvede nov ablon razmiljanja. )am-
eron je muio svoje pacijente na jo mnogo drugih naina.
Tako&e, od KJCL. do KJEL. godine, neurohirurg koji je radio
na 1ak ;il univerzitetu, pod imenom Dilder !en,ild, i njegove kolege
izveli su eksperimente stimulacije mozga za vreme neurohirurkih
operacija. 8no to su tom prilikom otkrili jeste da mozak njihovih
pacijenata moe da bude stimulisan tako to im se usadi novo se%anje
na prole doga&aje. =oktori su tako&e primetili da pacijentov mozak
moe da bude stimulisan i tako da dobija potpuno #nova ose%anjaM
prisnosti. !acijenti su posle operacije izjavljivali da su im ljudi i stvari
u operacionoj sali na neobian nain bili veoma bliski. +eki su ak
tvrdili da su osetili kako su sve ve% jednom videli, ili je to bio deo
nekog od prethodnih snova.
+europsihijatar .ose 1anuel 'odrigez =elgado KJFC. godine
postao je poznat po tome to je zaustavio razjarenog bika jednostav-
nim pritiskom na dugme crne kutije koju je drao u ruci. 8va #zau-
&uju%a predstavaM izvedena je upotrebom elektronskog sklopa koji je
stimulisao odre&ene sprave ugra&ene u mozak bika. 3o uvek je
pitanje rasprave da li je =elgado kontrolisao reakcije bika, ili je bik
bio zaustavljen bolom koji je osetio zahvaljuju%i stimulaciji sopstve-
nog mozga.
)ada je =elgado doao na 1edicinski ,akultet niverziteta
3ejl KJEL. godine, oprema pomo%u koje su se izvodile stimulacije
mozga bila je nezgrapna i veoma skupa. skoro, uz =elgadovu pomo%
i sredstva iz reda za nautika istraivanja, oprema je postala mnogo
manja i laka za upotrebu. =o KJGL. godine itava oprema za stimula-
ciju mozga mogla je biti inplantirana ispod koe i tu ostati do kraja
ivota pojedinca.
!rema nekim naunicima, jedan od =elgadovih eksperimena-
ta ukljuivao je mikrokompjutere, koji mogu biti ugra&eni ispod koe
da bi proizveli ili ponitili stimulaciju odre&enih neuronskih zavreta-
ka, bez ometanja ponaanja koje je u toku, pa bi na taj nain bilo
izvodljivo davanje svetlosti slepima, zvuka gluvima i upoznavanje sa
ulnim i drugim zadovoljstvima.
Sinteti(a tele'atija
KLL
z a m k e
!ostoje najmanje dva patenta koja se bave konceptom prenosa
zvuka, glasova ili drugih slunih ,enomena direktno u mozak i koji
zaobilaze uobiajeni proces sluanja koji se povezuje sa ulom
#sluhaM. 8va situacija nazvana je #sintetikom telepatijomM. /len ?rej
je KJFK. godine dokumentovao sposobnost ljudskog mozga da #ujeM
odre&ene mikrotalasne pulsacije. 3oze, 0arp i 1ark ;ruv KJGB. godine
uspeno su izveli eksperiment i tom prilikom rei su modulisane u
mikrotalasnu ,rekvenciju i ubaene direktno u ljudski mozak.
=r ;ilis !atrik ?lanagan je, izme&u ostalog, pronaao i neuro-
,on, to je u stvari radio-odailja koji u dodiru sa ljudskim telom
preko elektroda alje elektrine impulse kroz nervni sistem direktno u
mozak. !atent iji je prikaz dat ima oznaku . 4. B. BJB. :GJ, odobren
je KJFI. godine, pod nazivom #4prava za nadraaj nervnog sistemaM.
8vo otkri%e zasnovano je na ,enomenu da odre&eni elektro-
magnetski talasi indukuju odgovore u nervnim sistemima sisara. )od
ljudskih bi%a odgovor nastaje kada je deo ili celokupan nervni sistem
odre&ene osobe postavljen u polje elektromagnetskih talasa koji imaju
radio,rekvenciju iznad slunog opsega. )ada nervni sistem odre&ene
osobe do&e u kontakt sa modulovanim elektromagnetskim nosaem
talasa takve ,rekvencije, nervni sistem odgovara na modulaciju nose-
%ih talasa. +ervni sistem svake osobe je u najmanju ruku selektivan u
odnosu na ,rekvenciju na koju najvie reaguje.
8vaj pronalazak moe da bude kori%en kao sluno pomagalo,
pomagalo pri uenju govora kod osobe koja je ro&ena gluva, moe da
se koristi kao sredstvo za komunikaciju sa osobama koje se nalaze u
prostoru gde je visok stepen buke, a moe da poslui i kao sredstvo
koje omogu%ava da jedna osoba uje sluni signal koji druga iz
njegove neposredne okoline ne moe da uje, itd.
KLK
z a m k e
Slika 1$ Skica )lanaganovog patenta
!oslednja reenica usmerila je primenu neuro,ona na pokuaj
da se spasu ivoti amerikih vojnika za vreme rata u Dijetnamu. )ada
su uobiajena sredstva komunikacije, sa njihovim velikim nivoom
buke, bila kori%ena u tiini tunela, odavala su poloaj vojnika, to je
prouzrokovalo njihovu trenutnu smrt. +euro,on je omogu%avao ameri-
kim #okupatorskimM trupama komunikaciju i u situacijama kada su se
nalazili u nemogu%im akustinim uslovima.
!ojednostavljeni govorni oblik talasa emitovan direktno kroz
zemlju ili vodu kao talas pod pritiskom mogao je biti shva%en ili
direktno kroz medijum ili posle jednostavnog prilago&avanja. !ojed-
nostavljeni oblik talasa mogao je tako&e sa lako%om biti podvrgnut
skremblovanju da bi se osigurala sigurnost govorne komunikacije.
tom momentu 1inistartstvo odbrane 4/= izdalo je tajno
nare&enje u vezi sa ?lanaganovim pronalaskom i bilo mu je zabranje-
no da radi na njemu ili da govori o ovom pronalasku sa bilo kim u
slede%ih pet godina. +jemu nije poznato zato je ovako uinjeno i
kome je trebao da se ali zbog gubitka vremena i sredstava. 8n je
pretpostavljao da je do zabrane moglo da do&e iz vie razloga, a
naroito zato to je postojala mogu%nost za prenoenje tajnih poruka.
KL:
z a m k e
/len 9ak je nagovestio da se moda radilo o pogrenom shvatanju
#mogu%nosti komunikacije ispod vodeM odnosno kontakta sa pod-
mornicama.
!atrik ?lanagan je izjavio da ne veruje da njegov neuro,on
moe da bude kori%en da se postigne bilo kakav stepen #kontrole
svestiM kao to je to esto pominjano u vezi sa idejama #vetakeM ili
#sintetikeM telepatije. 8va situacija zahteva da osoba bude u stanju
hipnoze ili primorane bezbrinosti ili da ne postoji nikakva veza
izme&u dve polovine mozga pojedinca. +euro,on, naprotiv, ima e,ekte
na sinhronizaciju modanih talasa izme&u dve polovine mozga i on
dovodi modane hemis,ere u stanje koherentnosti vrlo bliske stanjima
zen meditacija i na taj nain omogu%ava stanje budnosti i sposobnosti
za superuenje.
!ostoji jo jedan zadivljuju%i pronalazak koji je skorijeg datu-
ma. +jegov pronalaza ?ilip 2. 4toklin nazvao ga je vrlo jednostavno
#sluni aparatM. 8n je podneo zahtev za registraciju patenta avgusta
KJIJ. godine, a broj patenta je . 4. XC. IEI. FK:.
objanjenju ovog patenta kae se(
M'e je o metodu i aparatu za stimulaciju sluha kod sisara
uvo&enjem mnotva mikrotalasa u oblast slunog aparata, kao to je to
prikazano i opisano. 3edan mikro,on se koristi da pretvori slune u
elektrine signale, koji se naizmenino analiziraju i obra&uju da bi se
obezbedila kontrola nad nastankom mnotva mikrotalasnih signala
razliitih ,rekvencija. 8vi multi,rekventivni talasi se tada primenjuju
na mozak i to na oblast slunog aparata.$
>ksperimenti koji su zatim vreni jasno su pokazali da
modani talasi zaista mogu da se ukljue na vetaki proizvedene >2?
(ekstremno niske ,rekvencije) u opsegu od F do KL .z. 7sto tako je
zakljueno da je za promenu raspoloenja kontrolisane osobe potrebno
vie transmisija u trajanju duem od KL sekundi.
KLB
z a m k e
Slika 1& - Skica Stoklinovog patenta
>ksperimenti, kao i patenti koji su iz njih nastali, esto su
ra&eni iz najhumanijih razloga, me&utim iz #vieg interesa$ najspekta-
kularnija otkri%a su objavljivana sa zadrkom. Dreme izme&u po-
jedinih naunih otkri%a i njihovog objavljivanja, naje%e je kori%eno
u vojne svrhe ili za ostvarivanje politike kontrole nad stanovnitvom.
Tako je dolo do toga da su pojedina nauna otkri%a ekala i vie od
KE godina da bi bila objavljena. me&uvremenu, na osnovu njih bi
ve% bili realizovani odre&eni tajni projekti. )ada bi podatak o sadrini
nekog od takvih projekata sluajno procurio u javnost, prosean ovek
bi pomislio da je re o naunoj ,antastici.
!rojekti elektromagnetne kontrole svesti o kojima %e sada biti
rei, naa su realnost, iako %e u pojedinim momentima delovati kao da
njihova sadrina prelazi granice zdravog razuma.
Mese(ev udar
1eseev udar je jedan od najstarijih i najdue aktuelnih
projekata. 'ad na ovom projektu zapoet je jo KJE:. godine. @ilj je
kontrola svesti i ponaanja, programiranje, nametanje uslova rada i
promena ponaanja.
8vo se postie elektronskom stimulacijom mozga #subjekta$
preko implantata u mozgu i zubima. 7mplantati se tajno ubacuju za
KLC
z a m k e
vreme hirurkih intervencija ili nasilno posle otmice koju su oteti
uglavnom proglaavali otmicom koju je izveo +28.
+28 otmice su, uopteno govore%i, veoma udni i komplek-
sni ,enomeni. 4kepticima, novinarima kao i ostaloj javnosti teko je
poverovati da otmice od strane nepoznatih sila postoje u naoj stvar-
nosti.
7zvetaje o vanzemaljcima koji ulaze u spava%e sobe kroz
zidove, levitiraju%i odnose rtve kroz zatvorene prozore u svemirske
letilice, malo ko moe tako lako da prihvati. 1e&utim, dobro upu%eni
istraivai su prikazali da +28 otmice ne mogu biti objanjene
psiholoki, kao halucinacije ili masovne obmane.
poslednjoj deceniji istraivanja otmica donela su i druga
objanjenja. Deliki deo onih koji su bili oteti od strane +28-a govore
o tome da su bili kidnapovani od strane vojnoobavetajnog osoblja
(172/<) i odvo&eni ili u bolnice ili u tajne podzemne vojne objekte.
172/< je skra%enica za 1ilitarA /bductions o, alleged ?8
abductees (vojna otmica navodno otetih od strane +28-a).
7straivai koji rade na tematici kontrole uma upu%uju na to
da sve prie u vezi sa +28-ima slue, da bi se zatakala postojanja
nezakonitih eksperimenata kontrole uma.
prilog ovoj teoriji ide i pojava crnih neobeleenih helikop-
tera koji su pre same otmice nadletali domove otetih. 1isteriozne
helikopterske aktivnosti pojavljuju se jo od FL-ih i GL-ih godina.
!rikazane su kao aktivnosti nad ivotinjama, a ne na takozvanim +28
rtvama. =r Tomas <ulard je poredio :GL +28 otmica koje su se
desile irom sveta u periodu od lIFI. do KJIC. tvrdio je da se ve%ina
dogodila u GL-im i ranim IL-im godinama. !o njegovim saznanjima
samo etvoro otetih videlo je helikoptere u blizini svojih domova.
1e&u ovim otmicama bila je i poznata otmica <eti /ndreson"2uka.
Dano je ista%i da se ovi sluajevi helikoptera uglavnom pojavljuju u
3unoj /merici, a jedan sluaj se desio u )anadi. <ilo je sluajeva
helikoptera u >ngleskoj u ranim GL-im godinama, ali ne u vezi sa
ivotinjama ili sa +28 otmicama.
.elikopterske aktivnosti vezane za +28 otmice imaju ten-
denciju rasta u odnosu na osamdesete godine i sada. Trenutno ima
dosta sluajeva u 1?8+ projektu gde su helikopteri vi&eni kako lete
iznad ku%a otetih, samo nekoliko sati pre nego to su, navodno, oni i
bili oteti od strane +28-a. +a svakom istraivanju u zapadnoj
KLE
z a m k e
/merici postoji bar tri sluaja helikoptera, kada su u pitanju otmice od
strane +28. 8vo deluje kao ,enomen koji se pojavljuje samo u
zapadnoj /merici, jer nijedan istraiva iz /ustralije, /,rike, >vrope
ili 4everne /merike nije primetio nikave aktivnosti helikoptera pre
+28 otmice.
)ada bismo poredili tipine +28 otmiarske scenarije, sa KL
dobro ispitanih rtava 172/<-a, primetili bismo razliku kod otmica
koje su navodno izvrili vanzemaljci i vojnoobavetajno osoblje.
172/<-ove otmice ukljuuju slede%e elemente( aktivnost crnih
nemarkiranih helikopteraN pojavljivanje udnih kombija i autobusa
ispred ku%a otetihN eksponiranje u dezorijentacionom elektromagnet-
nom poljuN drogiranje otetihN prevoz helikopterom, kombijem ili
autobusom do nepoznatih zgrada ili podzemnih vojnih objekata.
glavnom ima i psihikih posledica, kao sto su pospanost,
ponekad i munina posle kidnapovanja. !ostoji i razlika u pojavlji-
vanju otmiara. ve%ini sluajeva +28 otmica, bi%a dolaze kroz
zatvorene prozore, zidove, ili oteti ose%aju neije prisustvo u sobi.
De%ina otetih osetila je da je paralisana od strane mentalne sile koju
poseduju vanzemaljci. 172/<-ovim izvetajima oteti prijavljuju da
su im kidnaperi davali injekcije. Tako&e je interesantno da 172/<-
ove rtve prijavljuju da su bile pregledane od strane doktora " ljudi u
sobama pravugaonog oblika, a ne u sterilnim okruglim sobama koje su
opisane kao prostorije u kojima rade +28. 8pisane sobe, hodnici i
nametaj su slini zemaljskim bolnicama, laboratorijama ili istrai-
vakim centrima i nemaju nikakve veze sa +28-ovim.
4am pregled je vrlo slian onom kada su u pitanju +28
otmice( 172/<-ove rtve nisu paralisane ve% su vezane za stolove ili
ginekoloke stolice. !onekad oteti dobije da popije pi%e pre pregleda.
8vo je moda i tenost koja izaziva kontrast. 172/<-ovi doktori
uglavnom su obueni u bele mantile i pokazuju interesovanje za
implantate, to je ukljuivalo i ginekoloke preglede. nekim 172/<
sluajevima lekari su pretraivali rtve trae%i implantate ili su pak
sami stavljali neke vojne ure&aje.
/nalizom otmica utr&eno je da se one mogu podeliti u etiri
kategorije(
" otmice koje, navodno, stvarno izvode vanzemaljciN
" otmice koje izvodi tajno vojno osoblje pod maskom
vanzemaljaca ili bez maskeN
KLF
z a m k e
" otmice koje su izvedene koordiniranom akcijom vanze-
maljaca i tajnog vojnog osoblja i
" dvostruke otmice, prvo vanzemaljci pa onda tajno vojno
osoblje, u odvojenim akcijama.
4vaka od ove etiri kategorije otmica ima svoj posebni sce-
nario.
/ko za trenutak zanemarimo identitet otmiara, pa makar oni
bili i vanzemaljci, i panju usmerimo samo na otmice, koje, sude%i po
mnogobrojnim izvetajima, zaista postoje, moramo postaviti osnovno
pitanje( Aa-to ljude otimaju*
!o izjavama otetih, nad njima su uvek vreni razni medicinski
pregledi i eksperimenti, a esto su im ugra&ivani odre&eni implantati.
7z ovih izjava otetih moe se, dakle, zakljuiti da je glavni cilj ovih
otmica nezakonito vrenje eksperimenata nad ljudima. okviru ovih
eksperimenata naje%e se govori o implantatima.
8 zemaljskim implantatima za sada se zna slede%e(
vie od tri miliona ivotinja irom sveta uspeno je ugra&en
implantantni transmitor proizveden od strane ,irme =estron"?iring.
7mplantantni transmitor je pasivna radio-talasna identi,ikaciona plo-
ica koja je u konjunkciji sa kompatibilnim niskotalasnim radio-
signalom, koji se prenosi na pojedinani lini ita. +ajmanji implan-
tantni transmitor veliine je zrna graka ili pirina. 8dailja se
aktivira slanjem kratkih radio signala sa konjunktivnog itaa.
4lian bioip napravljen je i za ljude. +apravio ga je dr
=aniel 1an iz 4/=. 8n ima primat na patentu za samovo&enje jo od
KJIJ. godine, a moe se koristiti i na ljudima. 8n je stvorio implantat
za reavanje problema nestale dece. +jegov ure&aj je malo ve%i nego
onaj koji je napravio =estron. =r 1anov implantat se ne moe jed-
nostavno ubrizgati pricem ve% se mora izvriti manji operativni
zahvat. +ajbolje mesto da se implantat postavi jeste iza uha. =r 1an
navodi da se ure&aj napaja preko male baterije, koja moe da se puni
pomo%u aparata, a dri se blizu mesta gde je postavljen implantat.
Dlasti bi morale da upotrebe tri satelita, ili specijalno opremljene
helikoptere, kada bi htele da tano lociraju ili prate nekog kome je
ovakav elektronski ure&aj ugra&en.
/gencija koja je zainteresovana za pra%enje psiholokih
in,ormacija otetih od strane +28-a koristila bi biomedicinsku tele-
KLG
z a m k e
metriju. <iomedicinska telemetrija de,inisana je kao specijalna zona u
biomedicinskoj instrumentaciji i dozvoljava prenos psihikih in,orma-
cija, inae nedostupnih pri obinom monitorskom pra%enju. !renosni
ure&aj moe da bude implantiran u telo. 6ivotinje se ve% BL godina
prate preko monitora biotelemetrije.
potrebom telemetrijskog sistema za nadgledanja otetih i
vojska bi mogla da dobije psiholoke podatke kao sto su respiracija,
mii%ne aktivnosti i postojanje adrelnalina u krvi.
>ksperti za nacionalnu bezbednost kao to su dr 4tiven 1ec i
dr =ejms )jevit predvideli su u svom izvetaju #The 'evolution in
1ilitarA /,,airs and @on,lict 4hort o, Rar ,or the 4 /rmA Rar
@ollage$ da bi u bliskoj budu%nosti svaki /merikanac koji je u
opasnosti mogao biti opremljen napravom za lokaciju (7!2=). 8ni
predlau da se takav ure&aj usadi pod kou i to trajno, s tim to bi se
mogao ukljuivati i iskljuivati po potrebi (kada se prolazi pored
skenera na aerodromima itd). !redvi&anja ove vrste poklapaju se sa
planovima dr 3ose,a /. 1ajera, kompjuterskog strunjaka na 7nstitutu
nacionalne bezbednosti (+4/), koji je predlozio da se ovakvi ure&aji
usade i u tela amerikih kriminalaca.
Slika 12 - >mplanti
4ve ovo upu%uje na mogu%nost da su implantati bili stavljani
ljudima jo pre pedeset godina. 3edan poznati dokument kojim se
potvr&uje usa&ivanje elektronskog implantata u rtvu jeste sluaj
'oberta +eslunda. ;ospodin +eslund tvrdi da mu je implantat usa&en
KLI
z a m k e
prilikom jedne operacije u 4tokholmu, 0vedska. 8n kae da je oper-
aciju izveo dr )urt 0trand, koji mu je tom prilikom predmet ubacio
kroz desnu nozdrvu. 7nteresantno je i to da oteti od strane +28-a
tvrde da su im vanzemaljci, jo ranih FL-ih, ubacivali implantate kroz
nosne upljine u sinusne pregrade. Takvi zahvati ubacivanja predmeta
kroz nozdrve poznati su kod neurolokih operacija. 'obert je sada
istraiva u ;rupen organizaciji koja se bori protiv nelegalnih eksperi-
menata kontrole uma. ;rupen i druge organizacije kao to su
#?reedom o, Thought ?oundation$ (?ridam ov Tot ?ondejn) prikupile
su, navodno, dosta dokaza o tome, da je u toku tajni implantacioni
program. 8ve organizacije su u kontaktu sa mnogim rtvama po
celom svetu koje su doivele sline e,ekte, a koje nemaju nikakve
veze sa +28-ovim kidnapovanjima.
7zgleda da neki doivljaji rtava otetih od strane +28-a i
rtava kontrole uma mogu biti objanjeni pomo%u napredne virtualno
realistike tehnologije. =r )arla Tarner nazvala je ove doivljaje kao
virtualno realna scenarija (D'4). !ostoje takozvane rtve kontrole
uma koje tvrde da im je neko implantirao slike u mozak. /ko je neko
bio implantiran intraceleburalnim elektronskim ure&ajem, onda su
operatori u mogu%nosti da aktiviraju slike u mozgu rtve. vojnoj
publikaciji (tampana je u junu KJJF.) predlae se razvoj elektromag-
netnog energetskog izvora koji bi bio oblikovan i ,okusiran prema
ljudskom telu. 8vakav ure&aj omogu%avao bi nekome drugom da
upravlja slobodnom kontrakcijom mii%a, da kontrolie emocije i
reakcije, proizvodi san, prenosi sugestije, mea se, kako u kratku tako
i u dugotrajnu memoriju, proizvodi i istovremeno ukida iskustva.
Dojni strunjaci se slau da je koncept utisnute virtualne realnosti
doivljaja, izuzetno spekulativan i vrlo uzbudljiv u isto vreme. /ko je
takva tehnologija ve% napravljena u tajnosti, sve bi oko ovih udnih
otmica bilo odmah razjanjeno.
=r 3oze, 0arp i dr /len ?rej eksperimentisali su sa mikrotala-
sima, pokuavaju%i da prenesu govornu re direktno u audio korteks
preko pulsnog mikrotalasa. =r ?rejov rad na ovom polju datira jo iz
ranih ezdesetih. ?rej e,ekat je poznat kao mikrotalasno sluanje.
Takozvane rtve vanzemaljaca, odnosno rtve kontrole uma, prijavlji-
vale su da ponekad uju glasove u svojim glavama, iako medicinski
nalazi ukazuju da nije re o izo,renim linostima.
KLJ
z a m k e
Tim britanskih naunika ve% desetak godina razvija koncept
kompjuterskog ipa koji, kada se implantira u lobanju iza oka, moe
da belei svaku misao i nadraaj. 9ip je dobio ime #hvata dueM.
M8vo je kraj smrtiM, rekao je dr )ris Dinter, jedan od lanova
britanskog Telekom tima za vetaki ivot. 8n predvi&a da %e u roku
od BL godina biti mogu%e oiveti ivote drugih ljudi putanjem
njihovih iskustava na kompjuteru. # kombinaciji sa ovim in,ormaci-
jama i sa podacima o genima jedne osobe mo%i %emo ponovo da
sastavimo osobu " ,iziki, emocionalno i duhovno.$
<riti Telekom nije eleo da objavi koliko je novca uloeno u
ovaj projekat, ali dr Dinter je izjavio da je projekat #hvata due :L
:EM zaista ozbiljan. 8n je dalje priznao da postoje veoma duboki etiki
obziri. =r Dinter kae( #7mplantirani ip %e biti kao crna kutija kod
letelice i stvori%e komunikaciju koja se nalazi daleko iznad sadanjih
postavki.M Tako %e npr. policija biti u mogu%nosti da koristi ovaj ip da
oivi napad, silovanje ili ubistvo, sa stanovita rtve, i da tako bre i
e,ikasnije uhvati zloinca. !ostoja%e i mogu%nost da se na plejbek
puste mirisi, zvuci ili prizori sa godinjih odmora provedenih sa
prijateljima.
1e&utim, postoje i mogu%nosti zastrauju%ih primena koje
podrazumevaju prenoenja iskustva starije osobe na tek ro&enu bebu
pomo%u metode transplantacije ipa.
%enis i 'rojeti starije !enera*ije
!rvi ?eniks projekat zapoet je KJFJ. ,inalnom izvetaju za
projekat ?eniks 7, amerikom )ongresu je navodno predoeno da su
naunici prouavali elektromagnetske e,ekte na ljudskim bi%ima,
veruju%i da je mogu%e uticati na nain miljenja pomo%u elektromag-
netskih talasa. +aravno, kada je )ongres proitao izvetaj, odbio je
sredstva za ovaj projekat. 1e&utim, ono to je )ongres odbio " ubrzo
je prihvatio !entagon. >kipa strunjaka smestila se u vojnu bazu na
planini 1ontauk. >ksperimenti su poeli. 8hrabreni neoekivanim
rezultatima, projekat ?eniks K ubrzo je proiren i na ?eniks :. 8vi
projekti su imali tri ,aze.
!rva ,aza u projektu nazvana je ,aza mikrotalasne rerne.
+aime, eleli su da vide ta %e izlaz mikrotalasnog predajnika od vie
gigavata da uini ljudskom bi%u koje sedi ispred njega. !rimerak
(subjekt) su postavili na mesto koje su ,okusirali talasima. +aravno,
KKL
z a m k e
subjekt je bio skuvan. +e zna se koliko je #subjekata$ (ljudi) stradalo
u ovim eksperimentima, ali ipak #moralo se i%i dalje$.
!osle dosta truda uspeli su da shvate da je dovoljno da preus-
mere antenu, odnosno da zrake poalju ka subjektu preko odbijaju%eg
talasnog ogledala. 'ezultat je bio ,ascinantan. =obili su sposobnost
direktnog naina kontrole iz daljine pomo%u >2?-a (veoma niske
,rekvencije) koji je modulisao predajnik i na taj nain menjao nain
njegovog dejstva.
8vo je bio veliki uspeh. /merika vlada je odmah reagovala
tako to ih je (iz svojih tajnih arsenala), snabdela senzorima koji bi
#skupljali misli direktno iz subjektovog razuma$.
=obijeni sistem senzora instaliran je u stolicu. Tako je nastala
,amozna montauk stolica.
)ada u montauk stolicu sedne ovek, senzori instalirani oko
glave uspevali bi da #uhvate$ njegove misli. Tako kodirane misli #od-
vo&ene su$ u krej (vrhunski raunar koji koristi vojska i meteoroloka
sluba u 4/=) kompjuter koji je dekodirao digitalnu reprezentaciju
ljudskih misli. 8vo je pokretalo 7<1 kompjuter, koji je svoj izlaz
usmeravao u drugi kompjuter, pa u slede%i kompjuter, koji je od ovoga
generisao pulsne modulacije, sprovo&ene do antene. Tada su napravili
prvi #pojaiva misli$.
)ako ovo u stvari ,unkcionie. #hva%ena$ ljudska misao
koja je vie puta pojaana iskori%ena je kao nose%a ,rekvencija, zatim
je po elji kontrolora bila modulisana sa odre&enom porukom, a
potom emitovana. !rimera radi, programirali su kriminalne talase.
jednoj ,azi koja je trajala etiri asa, svake no%i, a eksperiment je
trajao punih nedelju dana, znaajno su pove%avali stopu kriminala.
8vo je dovodilo policiju do ludila. <ilo je zatim primera kada su
naterali bukvalno svu decu iz grada da se okupe na plai. =va ili tri
sata kasnije, sva deca su napustila plau odjednom, kao po komandi.
=rugi put, svi stanovnici grada odluili su da se odvezu do nacional-
nog parka. )ada su ih pitali zato, neki su im rekli da im se uinilo da
je to #dobra ideja$.
8vo je bila druga ,aza projekta 1ontauk. )ao ciljeve ovih
emisija imali su celokupnu populaciju, kao i pojedince. 4ubjekti
izloeni ovome doivljavali su slabljenje elektrine aktivnosti svog
mozga i sva njihova modana aktivnost bila je zaustavljana kada su
bili izloeni ,okusu ovakvih antena " predajnika. 8vo se ujedno moe
smatrati i prvom, potpuno operativnom #kontrolom uma$.
KKK
z a m k e
-asnovani na e,ektima postignutim sa stolicom, koja je po-
tiskivala sve svesne modane aktivnosti i koja je bila locirana pod
zemljom, prime%eno je da su se ovi e,ekti pojavili van sinhroniteta sa
realnim vremenom koje je proticalo. 4hvatili su da su bili u stanju da
iskrive vreme. 8vo je upravo poetak tre%e ,aze o kojoj se inae i
najmanje zna. 8no to se za sada samo naslu%uje jeste da su istrai-
vanja uperena u pravcu kreiranja nove virtualne stvarnosti.
4tvorena je potpuno nova generacija takozvanih delta-T
antena (skup antenskih sistema u obliku piramide), na ijem se vrhu
nalazi manja antena u obliku obrnute piramide.
!rojekat 1ontauk bio je otkriven KJIB. godine. 1nogi ues-
nici projekta su, pod pritiskom javnosti, odstranjeni (7TT" telekomuni-
kaciona kompanija, @7/ itd.), me&utim, amerika vlada ovaj projekat
nije napustila. !rema raspoloivim podacima, napustili su istraivanja
>2?-a (ekstremno niske ,rekvencije) i preli na D2? (veoma niske
,rekvencije) i .? (visoke ,rkvencije) koje koriste i danas. .? je u
opsegu od B do BL 1.z, .? je od BLL k.z do B 1.z, a D2? je od B
k.z do BLL k.z. koliko birate kroz ova ,rekventna podruja, u%ete
sve vrste pulsno modulisanih signala, koji zvue isto kao stari
montauk signali. 9u%ete, zatim, i neto to lii na video signal na ovim
talasima, ali ovi signali ne%e imati sinhronizacione signale koji se
koriste u TD emisijama, niti %e imati #bojene indikacije$ (to su delovi
kompleksnog video signala, koji odre&uje obojeni karakter video
emitovanja).
8d ovih projekata starije generacije moemo izdvojiti pro-
jekat 1)-ultra, 8rion i 1)-delta. !rojekti su nastali izme&u KJEB. i
KJFL. godine.
@ilj ovih projekata bio je programiranje ponaanja, odnosno
stvaranje takozvanog #sajborg$ mentaliteta, ,ormiranje stavova kod
celokupnog stanovnitva, unitavanje se%anja na in,ormacije kod
najpovodljivijih slubenika, obezbe&ivanje sigurnosti i odanosti.
>ksperimenti su vreni kombinovanom upotrebom droga, hip-
noze, elektrookova, elektronske stimulacije mozga i podeenim elek-
tromagnetnim programiranjem.
"ar' i 'rojeti novije !enera*ije
KK:
z a m k e
./'! je projekat novije generacije. 4ponzorisao ga je !enta-
gon KJJE. godine. -vanino je ustanovljen za ispitivanje prirode radio
komunikacija velikog dometa i nadgledanja kori%enjem osobine pro-
menljivosti jonos,ere (deo atmos,ere od BE do ELL milja iznad
zemlje).
Slika 14 5arp
8vaj projekat ukljuivao je razvoj tehnologija sistema odbra-
ne koji je kori%en u otkrivanju krstare%ih raketa kao i komunikaciju
sa podmornicama. 4ve ovo bila je zvanina verzija. +ezvanino je
ra&eno na novoj vrsti oru&a, koje je u stanju da otkriva ,abrike oruja
sakrivene duboko pod zemljom (iz ogromne daljine) i da po potrebi
menja vremenske uslove iznad neprijateljske teritorije.
3o KJJL. godine pojavile su se prve vesti o projektu iji je
cilj da se iskoriste osobine jonos,ere kako bi se poboljao sistem
komandovanja, kontrole i komunikacija u amerikoj armiji.
>ksperimentisali su #ubrizgavanjem$visoko,rekventnog ener-
getskog polja u jonos,eru da bi se proizvele ekstremno niske ,rekven-
cije. Dirtualne antene su kori%ene za dubinsko radioloko snimanje,
sakupljanjem i analiziranjem ekstremno nisko,rekventnih talasa re-
,lektovanih odozdo.
-agrevanjem delova gornje i donje jonos,ere stvarana su
virtualna soiva i ogledala koja su u stanju da re,lektuju najiri spektar
radio ,rekvencija daleko iznad horizonta, te da tako otkrivaju skrivene
#stelt$ krstare%e rakete ili avione.
KKB
z a m k e
!roizvodnjom ekstremno niskih ,rekventnih talasa u jonos,eri
moglo bi da do&e do komunikacije sa podmornicama na velikoj uda-
ljenosti i dubini. !ored ovih, osnovni ciljevi ./'!- a jo su i(
" 4tvaranje globalnog tita za unitavanje balistikih projek-
tila (pregrevanjem elektronski vo&enih sistema kori%enjem snanog
radioenergetskog polja),
" 'azlikovanje nuklearnih bojevih glava od takozvanih ma-
maca na osnovu analize sastavnih delova.
1o%nija verzija ./'!-a moe da stvori i globalni tit oko
zemlje. <ilo koji projektil ili bojeva glava bi na taj nain bila unitena
prilikom ulaska"prolaska kroz tit.
!ored ./'!-a u projekte novije generacije ubrajaju se(
7rident, KJIJ. (dravna bezbednost, 8+')
>lektonski navo&eno dejstvo na osobe ili stanovnitvo,
@iljna grupa( velike mase stanovnitva,
potreba( crni helikopteri koji lete u ,ormaciji po tri,
4naga( KLL kilovata,
4vrha( rukovo&enje velikim grupacijama i kontrola ponaa-
nja,
+aziv operacije( @rna trijadaN
*) media, KJJL. (@7/)
>lektronski navo&eno dejstvo u vie pravaca,
4redite operacije( @olorado,
@iljna grupa( stanovnitvo 4/=,
4naga( jedan gigavat,
!rimena( TD i radio komunikacija, #videodromM signali,
4vrha( programiranje i ukljuivanje eljenog ponaanja, po-
nitavanje psihikih sposobnosti nacije, pripremni procesi
za elektromagnetnu kontrolu masaN
;ula, KJJL. (@7/, dravna bezbednost)
>lektronsko programiranje i prenoenje sugestija na velike
razdaljine,
@iljna grupa( velike mase stanovnitva,
1etod( sistemi mobilnih tele,ona,
KKC
z a m k e
4vrha( programiranje kroz odgovore nervnih %elija i dei-
,rovanu in,ormaciju,
=ejstvo( nervna degeneracija, izmena =+),
+aziv operacije( 4vadbena zvonaN
" !rojekat #Dist zama,$, KJJGVKJJI. (@7/, dravna bezbed-
nost, 8+'),
>lektromagnetna rezonantska indukcija i kontrola irokih
masa stanovnitva,
4redite projekta( celokupna drava,
1ogu%nost( promena ponaanja kod stanovnitva,
4naga( nepoznata. Derovatno se emituje kroz ;R>+ mreu
ili kroz ,rekvenciju mobilnih tele,ona, koordinacija iz +<4-
a u )oloradu.
Projeat 'si)otroni
)ada je bivi 444' u pitanju, postoji mnogo dokaza da je
tehnologija za kontrolu svesti ispitivana u znaajnoj meri. +avodi se
primer naunika iz )ijeva koji tvrdi da je praktina primena #nove
vrste orujaM zasnovane na promenama ,rekvencija ljudskog tela
zapoeta jo KJFE. godine. !ominje se i ultrazvuni pitolj koji moe
da ubije manje ivotinje na razdaljini od EL metara.
'uski naunik 2akovski tvorac je teorije da je #%elijaM, osnov-
na jedinica organizma u svim ivim organizmima, nita drugo do
elektromagnetski rezonator sposoban da apsorbuje radijacije svih ,rek-
vencija. 2akovski tvrdi da su %elije #oscilatorna elektrina kolaM koja
imaju rezonancu prirodne ,rekvencije. !rouavaju%i orijentaciju u
prostoru i sline ,enomene, 2akovski je zakljuio da neke od polukri-
stalnih supstanci u okviru %elijskog jezgra mogu da imaju svojstva
elektrinog provodnika. !rouavanje ovakvih osobina on je nazvao
#radiobiologijomM. 8slanjaju%i se na 2akovskog, neovitalizam je doi-
veo veliki procvat. Dilhelm 'i objavio je svoje otkri%e bioloke
energije koju je nazvao orgone, koja koliko god da je bliska sa elek-
trinom energijom, toliko se i razlikuje od nje.
!ostoje i dokazi o istraivanjima elektromagnetske ,rekven-
cije sa ciljem da se proizvede oruje, ali ova istraivanja nisu dostupna
javnosti. 1oda se neki se%aju izvetaja =ekija /ndersona o mikro-
KKE
z a m k e
talasnom bombardovanju amerike ambasade u 1oskvi KJG:. godine.
)ao posledicu ovoga @7/ je razvila projekat !andora da bi utvrdila da
li postoje psihoaktivne posledice uzrokovane elektromagnetskom radi-
jacijom u ambasadi. 3avnosti u 4/=-u nisu saopteni poverljivi nalazi
iz ove studije, iako drugi izvori dokumentovano potvr&uju psihoak-
tivne posledice elektromagnetske radijacije. 8 ovome postoji i veliki
broj naunih i vojnih radova.
1e&u ovim istraivanjima treba izdvojiti istraivanje pot-
pukovnika Tomasa <erdena, autora nekoliko knjiga, me&u kojima su
znaajni naslovi o sovjetskom prouavanju elektromagnetskog oruja,
gde se tvrdi da je 444', na osnovu tajne tehnologije koju je Tesla
otkrio na poetku veka, stvorio odre&ena oruja i eksperimentalno ih
primenjivao u /vganistanu.
!rema nedovoljno proverenim podacima, projekat !sihotronik
vlasti biveg 444'-a poele su ranih FL-ih godina. !rvobitni cilj
projekta bio je stvaranje vetakog polja u kome su emitovani ometa-
ju%i visoko,rekventni radio talasi, kompjuterski skremblovani hipno-
tiki zvuci i talasi za #krivljenje svesti$. 7zdvojena su ogromna sred-
stva i tim naunika poeo je rad na kreiranju ure&aja novije generacije.
1e&utim, poetkom osamdesetih godina jedan mnogo je,tiniji pro-
jekat dao je senzacionalnije rezultate. +aime, u jednoj laboratoriji,
istraivanja ekstrasenzorskih sposobnosti 'usa 7vanova otkrila su da
je 7vanov u odre&enim momentima mogao svojim mislima da utie na
rad osetljivih instrumenata. skla&ivanjem ,rekvencije svojih
modanih aktivnosti sa ,rekvencijom rada osetljivih ure&aja, koji se
koriste npr. za radarska osmatranja, lansiranja raketa itd, 7vanov je
uspeo da na razdaljini od nekoliko kilometara blokira rad ovih
ure&aja. isto vreme, u jednoj drugoj laboratoriji u blizini 1oskve
gde su vrena ispitivanja psihokinetikih sposobnosti odre&enih ljudi,
dolo se do jo senzacionalnijeg uspeha. tom momentu jedan od
uesnika eksperimenata uspeo je da svojom psihokinetikom
energijom #oivi$ mrtvog oveka. +a etiri"pet metara ispred njega,
prema izjavama oevidaca, donet je i ostavljen le oveka kod koga je
smrt nastupila pre nepuna tri asa. )oriste%i iskljuivo svoju psihoki-
netiku energiju uesnik eksperimenta uspeo je da podigne mrtvaca i
#natera$ ga da hoda. 8vo je jo ,ascinantnije, kada se zna da je teina
#subjekta$ bila skoro IL kilograma.
Desti o ovim eksperimentima, koje su posle nekoliko godina
dole do amerike +4/, naterale su najodgovornije ljude da se
KKF
z a m k e
zapitaju " da li upornim insistiranjem na naprednim i skupim tehno-
logijama moda prave greku. +e ele%i da donesu ishitrenu procenu,
nastavili su rad na ve% postoje%im projektima ali su istovremeno dali
nalog da pone operacija prikupljanja in,ormacija o svim ljudima (na
svetu) koji imaju ovakve psihokinetike ili sline mogu%nosti.
SKRIVENE MOGUNOSTI LJUDSKOG UMA I OKULTNA
DELOVANJA
!od skrivenim mogu%nostima ljudskog uma naje%e se
podrazumevaju telepatija, vidovitost, predskazivanje i psihokineza.
!od okultnim delovanjem naje%e se podrazumevaju bacanje
ini (vraanje) i prokletstvo.
Drlo #nezgodna$ tema. =voumio sam se da li da ovo svrstam
u kategoriju #i ostale metode$ ili da jednostavno preskoim ovu temu.
!osebno zbog okultnog delovanja. !rilikom istraivanja ove osetljive
oblasti imao sam na raspolaganju stotine svemogu%ih magova. =o
ogromne ve%ine njih nije bilo teko do%i jer se oni svako jutro oe-
ljaju a zatim preko sredstava in,ormisanja organizuju pravi miting u
naim domovima. +ormalno, deo nas ne moe psihiki da izdri taj
pritisak pa uzme devizni novac i odmah krene na kontramiting u nji-
hove ordinacije. 1nogi od tih udotvoraca izjavljuju da mogu sve.
1ogu da lee sve postoje%e bolesti, ak mogu da vas blagovremeno
izlee od bolesti od koje jo niste oboleli. /li ta %ete (nemoj neko
sluajno da poruuje neto), situacija je takva. 1e&utim da ne bi po
sistemu #ne vidimo drvo od ume$ ova tema odmah bila stavljena ad
akta, odluio sam da posebnu panju posvetim onima do kojih je tee
do%i odnosno onih koji nikako ne ele da se pojavljuju u javnosti, a iza
sebe imaju dobre preporuke. prvim kontaktima sam shvatio da je
ova kategorija magova ube&ena da %e svoje mo%i izgubiti onog asa
kada se javno prikae ili kada izbaci cenovnik svojih usluga. 6ive i
rade po sistemu #daj ta da$ i #daj koliko moe$. / ta oni za uzvrat
stvarno mogu da urade*
8dgovor, pretpostavljate, nije lak, posebno zato to se radi o
oblasti koja je nepodobna za istraivanja u laboratorijskim uslovima i
u okviru postoje%ih znanja. 1agija je zato smetena u takozvanu zonu
KKG
z a m k e
sumraka pod kojom se u najoptijem smislu podrazumeva taka u
kojoj se sudaraju nauka i religija.
8vo ume%e rukovanja nepoznatim silama oduvek je ,asci-
niralo ljude, bez obzira na to da li su je zvali magija, santarija, vudu i
sl. 1e&utim, to je izgleda bila privilegija samo odabranih. 3aanjem
egzaktnih nauka magija je malo-pomalo gubila delove svog sadraja.
+auna otkri%a vezana npr. za elektricitet i kasnije za struju prosto su
#otrgla od plata magije$ neke od tih tada nepoznatih sila i omogu%ila
njihovu dostupnost svim ljudima.
De%ina nas imala je priliku da doivi situaciju kada na udan
nain jednostavno ne moe da se mimoi&e sa osobom koja dolazi iz
suprotnog smera, iako u hodniku ili na ulici ima dovoljno mesta da se
normalno mimoi&e KL ljudi. 8vakve pojave spontanog ulaenja u
emu kretanja drugih ljudi mogu biti i namerno izazvane. 0ta se tu, u
stvari, deava* 4trunjaci smatraju da se usled ponavljanja istih
ritmikih pokreta stvara neka nevidljiva psiholoka veza i dve osobe
nesvesno poinju da se ponaaju na isti nain. )ao hipnotisane idu
direktno jedna prema drugoj kao da samo kroz tu taku mogu da
pro&u. )ada do&u u neposrednu blizinu obe osobe %e pokuati da na&u
reenje na isti nain. 4krenu%e ulevo odnosno udesno ili obrnuto.
!osle nekoliko pokuaja napokon, kada obrate panju na nastalu
situaciju, uspe%e da se konano mimoi&u.
=akle, pre realizacije psiholokog uticaja jedne osobe na
drugu ili na vie osoba istovremeno, potrebno je da se uspostavi odre-
&ena veza (nose%a ,rekvencija) izme&u osobe koja utie i osobe na
koju se utie. Tek nakon uspostavljene veze alju se odre&ene poruke
odnosno slike koje osoba na koju se utie doivljava kao svoje.
8vakve vrste veza uspostavljaju se na inicijativu osobe koja eli da
utie na druge. !raktino ova veza moe da se uspostavi na dva nai-
na. prvom nisu potrebni nikakvi rituali i nikakva pomagala u ,izi-
kom smislu ve% samo misaona usredsre&enost na odre&enu osobu i
vizuelizacija. -a kasnije delovanje tako&e nisu potrebni nikakvi rituali
niti je potrebna nekakva ,izika veza niti predmeti iz ,izikog sveta.
8vakvi metodi spadaju u kategoriju skrivenih mogu%nosti ljudskog
uma. -a razliku od ovog metoda za uspostavljanje veze okultnog delo-
vanja neophodan je odre&eni ritual a uglavnom je potrebna i ,izika
veza. -a kasniji rad " delovanje neophodni su predmeti iz ,izikog
sveta. !od ,izikom vezom ovde se ne podrazumevaju samo ,iziki
kontakti ve% i kontakti preko delova ode%e, kosa, nokti i slino osobe
KKI
z a m k e
na koju se utie. 8dre&eni ritual je neizostavni deo ovog okultnog
metoda.
Tele'atija
)ada su u pitanju metodi skrivenih mogu%nosti ljudskog uma,
nas u kontekstu kontrole uma najvie zanima telepatija. 8vde odmah
moram da istaknem da na svetu postoji mali broj ljudi koji imaju ovaj
dar u pravom smislu te rei. Takozvani itai misli (ljudi skeneri)
prava su retkost, a interesovanje za njih je izuzetno. -bog ogranienog
broja subjekata ovde se ne moe govoriti o nekoj masovnijoj mogu%-
nosti kontrole. +jihove aktivnosti se obino usmeravaju na odre&enu
linost na koju treba u odgovaraju%em momentu da utiu da donese
odluku koja je u interesu kontrolora.
1nogim ljudima se deava da u pojedinim momentima mogu
da primaju odnosno alju telepatske poruke, ali tu se obino radi o
osobama koje su na neki nain u jaoj emotivnoj vezi ili se nalaze u
stresnoj situaciji.
Telepatija moe biti perceptivna i projektivna. +eki ljudi su
bolji primaoci dok su drugi bolji odailjai poruka. /ko vam se desi
da ponekad znate ko vas zove tele,onom (normalno, pre nego to
podignete slualicu) onda ste bolji prijemnik. 7straivanja su pokazala
da su telepatski momenti izraeniji izme&u blizanaca.
+a osnovu dostupnih saznanja, upad u tu&i um kori%enjem
telepatskog metoda mogao bi biti objanjen ovako. Dizuelizacijom
agresor (tu&eg uma) uspostavlja odre&enu vezu sa rtvom. !osred-
stvom tako uspostavljene nose%e ,rekvencije on alje odre&ene poruke
u podsvesni deo mozga rtve. !rimera radi, agresor alje u mozak
rtve poruku da pove%a pritisak i broj otkucaja srca. 1ozak rtve to
dei,ruje kao sopstvenu elju, odnosno komandu i dolazi da naglog
pove%anja pritiska koji moe da izazove modani udar ili da teko
oteti srce i druge vitalne organe. !oruke, odnosno naredbe agresora
ne moraju da idu u pravcu unitenja, odnosno samounitenja rtve.
8ne mogu da budu i sasvim druge prirode ak u nekim sluajevima
mogu biti pozitivno ocenjene kako sa stanovita agresora tako i sa
stanovita rtve.
svetskoj javnosti poznati su sluajevi angaovanja ljudi sa
ovakvim retkim sposobnostima kao psihikim braniocima odnosno
KKJ
z a m k e
napadaima koji za raun ahovskih velemajstora utiu na njihove
protivnike, odnosno brane ih od takvih neeljenih uticaja.
+a naim prostorima vreni su skromni eksperimenti istrai-
vanja telepatskih mogu%nosti pojedinih ljudi u laboratorijskim uslo-
vima. 4matra se da je najvie uspeha imala ekipa na ijem elu je bio
(sada pokojni) psihijatar )oji%.
Vra(anje
8d naje%e kori%enih okultnih metoda u kontroli uma izdva-
jamo vraanje.
=a li toga ima kod nas*
/ko prolazite pored manje prometnih i slabije osvetljenih ras-
krsnica obratite panju na razbijene ,lae ili odbaenu ode%u koju
ponekad moete videti na sredini raskrsnice.
koliko etate pored reke obratite panju na ljude koji etaju
kao i vi a onda naglo bace neki zaveljaj u vodu, odmah se okrenu i
odlaze prekidaju%i svoju etnju. 8bratite panju na ljude koji iz crkve
odnose po nekoliko ,laa #svete vode$...
0ta rade svi ti ljudi* 1islim da ste razumeli. z pomo% svojih
savetnika (magova) skidaju sa sebe crnu magiju. 8vde pitanje crne i
bele magije ve% postaje ,ilozo,sko. 0ta je crna a ta bela magija. /ko
vraara pomae nekom mladi%u da #vee devojku za sebe$, a ona je
ve% sre%no zaljubljena u drugog mladi%a, mislim da za ovog drugog to
sigurno ne%e biti bela magija Y a za prvog ako ne bela onda makar
jako svetla.
1nogi ljudi na udan nain i na udnim mestima pronalaze
razne zamotuljke. 8bino ispred ulaza u stan, ku%u ili dvorite. 9esto
iznenada otkrivaju da im na udan nain nedostaju sitni delovi sa
ode%e, a sigurni su da ode%u nigde nisu pokidali. !ravi strunjak
(mag) ima mogu%nost (sposobnost) da vas tano uputi na mesto na
kom je neto ostavljeno.
7lustracije radi, napravi%emo malu digresiju. !azite, pre vie
od sto godina ovek je shvatio da moe da stvori neku do tada
nepoznatu energiju. zeo je magnet i provodnik (icu). 4tavio je icu
u magnetno polje i ta je dobio* +ita. -atim je shvatio da je potrebno
da se provodnik kre%e u magnetnom polju (uveo je u igru ,aktor
kretanje) i tada je bukvalno sinulo, dobio je struju. =alji problem bio
K:L
z a m k e
je kako #uhvatiti$ struju. 9ovek je i to reio napravivi rotor sa kolek-
torom i etkicama. -atim se postavilo pitanje kako tu struju sprovesti
dalje sa to manje gubitaka, kako je pojaati, kako je to bolje iskoris-
titi i tako dalje. +a sva ova pitanja na&eni su odgovori. =akle, zaklju-
ak je, kada nekoliko ,izikih stvari dovedemo u odre&enu vezu i u
igru uvedemo kretanje dobijamo jednu od, do tada, nepoznatih ener-
gija " elektrinu struju. =anas, sto i neto godina kasnije ako imate
osnovna znanja iz ove oblasti moete na potoku pored vae ku%e ili
koristei esmu u kupatilu kao potoi%, napraviti mali izvor elektrine
energije. !rimeti%ete da ste vrlo slab mag u ovim ku%nim uslovima jer
struja koju na taj nain proizvedete jedva %e biti dovoljna da zasvetli
najmanja sijalica. 4a druge strane, veliki magovi mogu da naprave
hidroelektranu kao to je 5erdap, a snaga te struje moe da vas spri
zajedno sa komilikom. =a biste proizveli elektrinu energiju ve%e
snage morate da ispunite jo itav niz drugih uslova. )ako pregraditi
reku, kako ogromnu snagu prilagoditi za ku%nu upotrebu...*
0ta je sada sa magijom (neka druga nepoznata energija)* 4va-
ki deo ode%e koju nosimo, a posebno svaki deo naeg tela, kosa, nokti
osciluju na istoj ,rekvenciji kao i mi i imaju kompletnu in,ormaciju o
nama. 3edan od lepih primera za ovo je i hologram. )o god do&e u
posed delova nae kose on ima mogu%nost da ima in,ormaciju i vezu
sa nama. =a li %e on to umeti da iskoristi, zavisi od toga koliko zna.
(4etite se prvih koraka otkrivanja struje imali smo i magnet i icu ali "
nismo osmislili kretanje provodnika kroz magnetno polje " nismo
znali ta dalje). 4ada da vidimo kako radi pravi majstor za vradbine.
ze%emo primer vraanja pomo%u kose. 'ecimo da elite da nekoga
stavite pod va uticaj (struno se kae " veete za sebe) a na nekakav
nain ste uspeli da do&ete do najmanje jedne njegove vlasi (to vie to
bolje). Dlasi kose vae budu%e rtve dajete vrau. 8n uzima tanjir i u
njega stavlja so. 7znad tanjira uzima crni konac (ako je u pitanju crna
magija odnosno crveni ako je bela) i stavlja ga u poloaj paralelan sa
vlasima. -atim poinje vezivanje vorova. 4vaki vor ima svoju
svrhu. 3edan je za zdravlje, drugi za posao, tre%i za sre%u (nesre%u),
ljubav (mrnju) itd. z svaki vor vra mora da naglasi tanu svrhu
tog vora. Dezuju%i svaki vor vra izgovara potrebne rei. (!rime%u-
jete da sam izbegao da kaem koje su to rei i to iz dva razloga. !rvo,
jer bi se u suprotnom ova knjiga pretvorila u praktikum crne magije, a
drugo te #arobne$ rei ne znam ni ja). )ada se zavri vezivanje vo-
rova potrebno je da se tako napravljen zaveljaj probode sa dve igle sa
suprotnih strana, vrhova okrenutih ka unutra (ovo samo ako se vraa
K:K
z a m k e
na zlo). -ajedno sa iglama zamotuljak se uvalja u so opet uz
izgovaranje odre&enih rei. !o pravilu bi zatim sve to trebalo uvaljati
u rastopljeni vosak i dati naruiocu da odnese i stavi ispod praga stana
ili ku%e osobe kojoj je vradbina namenjena.
0ta se zatim deava* 8soba kojoj je namenjena vradbina po-
inje loe da se ose%a (ukoliko je vradbina ra&ena da se utie na
zdravlje). 8dlazi kod lekara, ali on ne uspeva da postavi dijagnozu.
koliko je vradbina ra&ena da se utie na posao tamo mu sve kre%e
naopako. !ostaje nervozan, pravi strane greke, dolazi u sukob sa
kolegama i svi vide da se sa njim neto deava.
8bino, kada uvraani ne uspe da dobije pomo% na konven-
cionalni nain on pokua da pomo% potrai i od strunjaka za ovakve
okultne bolesti. koliko ima sre%e da nai&e na pravog strunjaka on %e
odmah #videti$ gde je uzrok takve neeljene situacije odnosno stanja.
navedenom sluaju pravi strunjak iz ove oblasti mora%e da zna gde
je stavljena vradbina i uputi%e svog klijenta tano na precizno loci-
rano mesto. =alje (u naem primeru vradbine sa kosom), uvraana
osoba po uputstvima belog maga nalazi zamotuljak i odnosi ga belom
magu (vrau). 4trunjak takav zamotuljak odnosi na raskrsnicu i tu ga
spaljuje. 8statke poprska obajanom vodom, okre%e se i odlazi. 8baja-
nom vodom se zatim poprska cela ku%a, idu%i od praga pa nadalje i
crna magija (vradbina) je de,initivno skinuta. 8d tog momenta klijent
mora odmah da oseti naglu promenu na bolje.
Tehnike vraanja su prosto neiscrpne. >kser okrenut i ukucan
u prag naopako, delovi svinjske lobanje itd. 3edna od najdelotvornijih
metoda je i lutka od voska na koju se stavljaju ostaci noktiju, kose i
garderobe osobe kojoj se vraa. 8vde moram da naglasim da vudu
lutka nije samo specijalitet iz /,rike, kako mnogi smatraju, ve% se radi
o metodu koji je vekovima poznat i upranjavan na naim prostorima
(.omolje).
K::
z a m k e
Slika E' :udu
)ada je u pitanju kredibilitet vraeva, poetna istraivanja po-
kazuju da je ovo oblast u kojoj smo vrlo uspeni (otprilike kao u ko-
arci). 9ak najtee i najopasnije metode nisu nepoznate naim vrae-
vima. !rimer za to je i vraanje uz pomo% #nevidljivog pileta$. pu%e-
ni su me uveravali da u .omolju imamo jednu staricu koja #radi sa
nevidljivim piletom$. )ada sam konano uspeo da je lociram, oeljao
sam se i krenuo da je unakrsno ispitam. /ko neko sada pomisli da sam
kukavica " grei. 3ednostavno sam, na pola puta, odustao, jer mi se
uinilo nepristojno da isprepadam nezati%enu staricu.
/ to bih i iao kod nje kada i ja to isto umem da vam
objasnim. -amisli se jaje (kokoije). Tako zamiljeno jaje se stavi
ispod pazuha i tri nedelje eka da se izlee nevidljivo pile. 4ve vreme
mora da se vodi rauna o pokretima te ruke jer se ispod pazuha nalazi
jaje " to je bar jasno. 7ma tu jo nekih ,inesa, ali nisam siguran da sam
ba sve dobro zapamtio. )ada se konano izlee pile ono je spremno
za jedan zadatak dnevno. 1ogu%nosti pileta su neograniene. 8d
mogu%nosti da se neko smrtno zaljubi u vas do savrenog ubistva. !ile
moe da se alje na neogranienu razdaljinu. 1e&utim, vidite u emu
je zakoljica. !ile mora da ima posao svaki dan, ukoliko jedan dan
zaboravite da mu date posao ono se vra%a po vas, a onda vama nema
spasa.
!o miljenju mnogih istraivaa, u ovoj oblasti najverovatnije
na najviem nivou dolazi do sjedinjenja " poistove%ivanja metoda
skrivenih mogu%nosti ljudskog uma i okultnih delovanja.
K:B
z a m k e
K:C
z a m k e
SEKTE I DRUGE GRUPE U SLUBI
KONTROLE UMA
K:E
z a m k e
K:F
z a m k e
prethodnom delu imali ste prilike da se prvi put upoznate sa
glavnim i najvanijim metodama kontrole uma koje su kod nas siste-
matizovane. 1islim da ne moram da vam napominjem da je ovo
pionirski rad (ne mislim na uzrast autora).
4e%ate se da sam na poetku naglasio da svetska vlada nastoji
da uporedo sa pristankom drave lanice obezbedi i pristanak naroda
na odre&ene promene. !ritisak svetske vlade na nacionalne drave i
kontrola naroda od strane nacionalnih drava obino se tretiraju kao
politika kontrola. !ored ovog posrednog pritiska (preko unija i na-
cionalnih drava) na svetsku populaciju, svetska vlada raspolae
mehanizmima paralelnog pritiska na pojedine narode (van kori%enja
ustanovljenih institucija svetskog sistema). 8vi pritisci uglavnom se
vre preko verskih, humanitarnih i drugih organizacija i grupa. +apa-
daju%i na tradiciju, religiju, porodicu i druge opteprihva%ene drut-
vene vrednosti i stvaraju%i potpuno nov odnos prema njima, svetska
vlada nastoji da obinog oveka izbaci iz ravnotee i da ga zbuni.
kasnijoj ,azi stvaraju se uslovi da svaki #logian zakljuak$ bude u
korist svetske vlade.
)ontrolori odnosno svetska vlada ne mogu samo da napadaju.
8ni moraju da ponude i neke alternative. 3edna od ponu&enih alterna-
tiva postoje%oj tradiciji, religiji, porodici i drugim vrednostima jesu i
sekte i druge ne,ormalne grupe. )ako bi prodor ovih kontravrednosti
bio to snaniji kontrolori su se odluili da im dozvole kori%enje de-
lova #zabranjenih znanja$ o oveku, prirodi i svemiru. 8vakve veko-
vima uvane tajne ili strogo kontrolisana nauna otkri%a u startu daju
prednost onima koji ih poseduju jer nude odgovore koje klasine
religije nisu u stanju da daju.
)ako biste to tanije shvatili kako sekte i druge ne,ormalne
grupe primenjuju metode kontrole svesti, u startu %e biti de,inisani
neophodni pojmovi i sainjene odre&ene klasi,ikacije. -atim %e biti
obra&ene neke na optem nivou karakteristine grupe. 7stovremeno
bi%e posve%ena panja i nainima otklanjanja destruktivnih uticaja
sekti i drugih ne,ormalnih grupa koje u svom radu koriste metode
kontrole uma.
K:G
z a m k e
Pro!ra#iranje
!rogramiranje predstavlja skup, kombinaciju metoda kontrole
uma i drugih naunih saznanja. @ilj programiranja je ,ormiranje deli-
mino nove linosti ili potpuno nove linosti. !rogramirani je kon-
trolisan sa svim prate%im e,ektima novog ili delimino novog sistema
miljenja, vrednovanja i ponaanja po unapred strogo odre&enom kri-
terijumu. 8vde se, normalno, razlikuju pozitivna i negativna progra-
miranja.
8pta programiranja dece tokom kolovanja imaju osnovni
cilj " to kvalitetnije uklapanje u postoje%i drutveni sistem, usvajanje
pozitivnih vrednosti, razmiljanje u okviru porodice, tradicije i religije
kojoj pripadaju.
!od programiranjem u negativnom smislu podrazumeva se
nedobrovoljno, esto nasilno trans,ormisanje jedne linosti u skladu sa
eljama pojedinaca ili grupa.
7zgled konkretne novoo,ormljene linosti razlikova%e se od
sluaja do sluaja, a sve u skladu sa pro,ilom linosti koji je kon-
troloru potreban. !otrebni pro,ili su razliiti ali gotovo uvek, tako
o,ormljene linosti ne poseduju opteprihva%ene drutvene vrednosti i
standarde, a njihova razmijlanja nisu u okviru privrenosti porodici,
tradiciji, naciji, religiji i drugim pozitivnim vrednostima.
De'ro!ra#iranje
=eprogramiranje predstavlja proces nad programiranim lici-
ma ija je svrha da kontrolisanu osobu vrati u prvobitno stanje, u
stanje pre poetka procesa programiranja. 8vo stanje podrazumeva
povratak osobe svom prethodnom sistemu miljenja, vrednovanja i
ponaanja. 8 ovom procesu %e naknadno biti vie rei, me&utim bitno
je odmah napraviti razliku izme&u deprogramiranja i reprogramiranja.
Re'ro!ra#iranje
'eprogramiranje, za razliku od deprogramiranja, nema za cilj
vra%anje u poetno stanje ve% se kontrolisana linost jednostavno
ponovo programira, ali ovog puta trans,ormisanje linosti je u skladu
sa novim eljama pojedinaca ili grupa ili eljama drugih pojedinaca ili
grupa.
K:I
z a m k e
3ednostavno reeno, jedni kontrolori zamenjuju druge.
1na(enje re(i ult
Derske grupe, kao i pojedinci, veoma su uspene u pripisi-
vanju razliitih znaenja jednoj rei. -a ovo postoje mnogi primeri, ali
je najkompleksniji i najopasniji verski termin #kultM. 8tkrili smo da
ova re do sada ima najmanje osam znaenjaN neka su pozitivna, neka
negativna, ima i neutralnih, a neka su ak ekstremno negativna.
Pozitivna znaenja(
" u teolokom smislu termin se odnosi na oboavanje i
rituale, posve%enost odre&enoj osobi, ideji ili predmetu. 8vo je
istorijsko znaenje rei, ali se danas vrlo retko uje van verskih
krugova. 3edan lanak o kultu 1arije pojavio se u novinama u toku
papine posete /merici KJJJ. godine. 8vo znai da papa posve%uje
posebnu panju =evici 1ariji.
#eutralna znaenja(
" u sociolokom smislu re je o malim verskim grupama koje
su u stalnom stanju napetosti prema zvaninoj religiji. Tako npr.
hinduizam moe biti smatran kultom u 3unoj /merici, isto kao to
hri%anstvo moe biti smatrano kultom u 7ndijiN
" engleske novine #8bserverM koriste ovaj termin za bilo koju
manju versku zajednicu bez obzira na to ta je njen cilj ili uenjeN
" opta verska upotreba( re je o malim relativno skoro ,or-
miranim verskim organizacijama koje naje%e predvodi jedan jedini
harizmatini vo&a. )ult u ovom smislu moe da predstavlja novi ver-
ski pokret, koji je na putu da postane ira drutvena snaga. .ri%anska
vera onakva kakva je bila na svom poetku moe biti smatrana kultom
u kome uestvuje jedan mesija i K: do GL posve%enih sledbenika. 7sto
tako mormoni, koje je u H7H veku osnovao 3oze, 4mit i nekoliko nje-
govih sledbenika u 4/=, danas su narasli do vrlo znaajne socioloke
strukture.
#egativna znaenja(
" uglavnom se odnose na tzv. jeretike grupe, tj. na one grupe
koje prihvataju ve%i deo, ali ne i celokupnu hri%ansku doktrinu. Tako
npr. neke od ovih verskih grupacija prihvataju boanstvo 7susa, bez-
K:J
z a m k e
greno zae%e, sveto trojstvo, ali ne prihvataju druge osnovne premise
zvaninog hri%anstva. Teologija kultova je uvek nepotpuna, odnosno
kultovi, prema svojim unutranjim shvatanjima, biraju samo ono to
im odgovara. +a ovaj nain oni propovedaju jeres. /ko se ovo do sada
reeno prihvati sa datim obrazloenjem, onda su mormoni, uni,i-
kaciona crkva, jehovini svedoci " kultovi. +ajstarija poznata upotreba
rei kult pojavljuje se KJBI. godine u knjizi #.aos kultovaM, koju je
napisao 3. ). Dan <alen.
:rlo negativna znaenja=
" odnose se na one male i zle religiozne grupacije sa hariz-
matinim vo&om na elu. 8ne koriste tehniku #ispiranja mozga$ i
druge tehnike za kontrolu svesti. Deruju da je kraj sveta neizbean i
zato prikupljaju velike koliine oruja pripremaju%i se za velike ra-
tove. 9esto se za ovakve kultove koriste sinonimi, a to su religiozne
grupe koje kontroliu svest i kultovi sudnjeg dana. +ajstarija upotreba
ovih znaenja pojavljuje se KJFE. godine u knjizi Daltera 1artina
#)raljevstvo kultaM.
1na(enje re(i deno#ina*ija
=enominacija je re koja se odnosi na tano odre&enu versku
grupaciju koja obino postoji mnogo godina na irokim prostorima i
ima veliki broj lanova. 8na sjedinjuje grupu pojedinanih sekcija u
jedno administrativno telo. <aptistike crkve su dozvolile pojedinim
crkvama pod svojim okriljem da imaju razliita uverenja (primer za to
je 3una baptistika konvencija koja pod svojim okriljem odobrava
grupacije homoseksualaca).
1na(enje re(i seta
4ekta je mala verska grupa koja je izdanak priznate religije ili
denominacije. 8na ima mnogo zajednikih uverenja sa religijom iz
koje potie, ali isto tako ima i nove, mnogobrojne koncepte po kojima
se razlikuje od vere iz koje je nastala.
1noge religije su nastale kao sekte. Deoma poznat je primer
nazarena. To je bio pokret u okviru judeizma koji su kreirali .ristovi
apostoli posle njegovog pogubljenja, oko BB. godine nae ere.
Derovatno najpoznatije severnoamerika sekte, po ugledu na
prve hri%anske renegate jesu @rkva 7susa .rista, ili 4veci sudnjeg
KBL
z a m k e
dana, ili mormoni. +jihov osniva 3oze, 4mit dobio je poruke od
<oga i te poruke je opisao u onome to je nazvao #)njiga mormona$.
!o opteprihva%enim naelima, sekte i druge ne,ormalne gru-
pe mogu da se u najoptijem smislu svrstaju u etiri kategorije(
verske+ politike+ pro.itabilne i pseudoterapijske.
8va podela je napravljena pre vie od CL godina i bazirala se
na osnovnom pravcu aktivnosti odre&ene ne,ormalne grupe odnosno
sekte (ukoliko se grupa otcepila od neke ve% postoje%e religije,
politike partije i sl.).
7maju%i u vidu stepen kori%enja metoda kontrole uma kao i
stepen destruktivnosti odre&enih sekti i drugih ne,ormalnih grupa mo-
gu%e je govoriti o sektama i drugim grupama koje koriste metode
kontrole uma i one koje to ne rade. -atim, mogu%e je govoriti o sek-
tama i drugim ne,ormalnim grupama koje su destruktivne i o onima
koje to nisu, onima koje su opasne po svoje lanstvo i onima koje su
opasne po druge itd.
!oslednjih godina na inicijativu strunjaka koji rade sa sek-
tama i drugim ne,ormalnim grupama (savetnici za izlaz, deprogrameri,
psiholozi i drugi istraivai) sve prisutnija je i podela na= tajna dru-t-
va+ verske sekte+ politike organizacije+ pseudoterapijska dru-tva+ pro-
.itabilne organizacije+ nju ejd grupe+ teroristike organizacije i orga-
nizovani kriminal.
8vo je samo poetna sistematizacija. !rimera radi, verske
sekte i grupe se dalje naje%e dele na= biblijske+ satanistike+ neoisto-
ne+ kanalisane+ S(>-%)?+ teozo.ske, itd.
=a bismo znali o emu je ovde zapravo re, vie panje bi%e
posve%eno biblijskim, satanistikim, 4@7-?8 i verskim grupama
koje se bave kanalisanjem. 8bradi%emo i pseudoterapijske, nju ejd i
pro,itabilne grupe.
Treba imati u vidu da ovakva podela ne podrazumeva isklju-
ivost. +aime, jedna sekta ili grupa moe imati karakteristike dve pa i
vie drugih kategorija. !rimera radi, /1 sekta po svojima karak-
teristikama moe da pripada i verskim i politikim grupama. -atim,
organizacija .ezbolah moe pripadati kategoriji verskih, a istovre-
meno je i politika organizacija. ovom konkretnom primeru grupa
.ezbolah u svom radu primenjuje i terorizam, pa se o njoj moe go-
voriti i kao o teroristikoj organizaciji. =alje, ako uzmemo, na primer,
versku sektu 8T8, vide%emo, s obzirom na to da ona u svom radu
KBK
z a m k e
primenjuje posebne i tajne obrede inicijacije i iluminacije, da o njoj
moemo govoriti i kao o tajnom drutvu. 8no to ovde treba naglasiti
jeste to da se prilikom programiranja pripadnika svih ovih sekti i dru-
gih grupa koriste, u principu, isti metodi. Tako jedan deprogramer radi
sa pripadnicima verskih, politikih, teroristiki i svih drugih sekti i
grupa koje u svom radu koriste metode kontrole uma.
Estre#ne !ru'e o'asne 'o so'stveno (lanstvo
+e postoji objektivna i precizna lista znakova koji ukazuju na
opasnost i kojih bi se trebalo pridravati kada je re o verskim i
drugim grupacijama. 7sto tako veoma je teko odrediti stepen opas-
nosti u okvirima jedne grupe na zamiljenoj numerikoj skali, ili dati
prolaznu ili negativnu ocenu. 7pak, pojedinci i organizacije dali su
smernice za stvaranje opte ideje o stepenu manipulacije religioznih i
drugih grupacija.
najopasnijim verskim sektama i religoznim grupacijama
pojavljuju se masovna ubistva i samoubistva i slede%i zajedniki ini-
oci(
" Do&a grupe usmerava svoje propovedi na neminovnost kraja
sveta i to naje%e predvi&aju%i poslednju bitku, monumentalnih
razmera (tzv. /rmagedon). nekim sluajevima (kao kod 4olarnog
hrama i grupe 'ajske kapije) vo&a grupe propoveda grupno samo-
ubistvo u odre&eno vreme objanjavaju%i to potrebom da se lanovi na
taj nain prebace na jedno divno mesto i tako pobegnu od strahota
koje treba da se obrue na zemljuN
" 8d grupe se oekuje da odigra jednu vanu, elitnu ulogu
kada do&e do kraja svetaN
" ;rupe su predvo&ene harizmatinim mukim lideromN
" 2ider dominira nad svojim lanovima blisko kontroliu%i
njihovu psihu, seksualnost i emocijeN
" ;rupa ivi u izolaciji od ostatka drutvaN
" grupi postoji ekstremna paranojaN oni veruju da su u
opasnosti i da ih neko posmatra, a taj neko naje%e su vladini ljudi i
predstavnici drugih vlasti. 2judi #iz spoljanjeg svetaM su
satanizovani, in,ormacije i kontakti sa tim svetom su strogo
kontrolisani i zabranjeniN
KB:
z a m k e
" 'ukovodstvo grupe obino ima impresivan arsenal oruja i
sredstava koji mogu da budu upotrebljena za masovno unitenje.
nekim sluajevima mogu postojati odbrambene strukture u skladu sa
hri%anskom teologijom.
Gru'e o'asne 'o oolinu
+eke religijske grupacije su destruktivne, ali su opasnije za
neposrednu i dalju okolinu nego za sopstveno lanstvo. 8ni uglavnom
obra%aju panju na manjine kao to su ljudi razliite boje koe, homo-
seksualci, 3evreji, itd. 8ni, ipak, ne pozivaju na direktno i odmah iz-
vodljivo nasilje protiv ovih manjina, ali u nekim sluajevima navode
neke od svojim manje mentalno stabilnih lanova da napadaju ma-
njine. Tipini primeri za ovo su( #.ri%anski identitetM i #4vetska
crkva tvorcaM. 9lanovi ove dve sekte odgovorni su za mnoge napade i
poneko ubistvo.
+eke grupe preporuuju svojim lanovima da ne koriste me-
dicinsku negu za svoju decu ili za njih same. Tako npr. 3ehovini sve-
doci propovedaju svom lanstvu da odbijaju trans,uziju krvi. 9lanovi
@rkve hri%anske nauke propovedaju da njihovi lanovi izbegavaju
medicinsku pomo% i da isceljenje potrae molitvom.
%pozoravajui znaci koji ukazuju na potencijalno opasnu
grupu ili njenog vo/u(
" apsolutni autoritarizam bez ikakvog loginog znaaja,
" netolerancija prema pitanjima ili kritikim konstatacijama,
" nepostojanje bilo kakvog znaajnijeg izvora ,inansija koji bi
pokrivao budet, trokove i dr.,
" bezrazloan strah prema spoljnom svetu, pominjanje katas-
tro,e, demonskih zavera i progona,
" nepostojanje legitimnog naina da se ode. !ropoveda se da
su bivi sledbenici uvek bili u zabludi i da su napustili grupu zbog
veze sa &avolom,
" lanovi koji su uspeli da napuste grupu daju ekvivalentne
opise zlostavljanja i ispoljavaju iste obrasce udnog ponaanja,
" postojanje beleki, knjiga, novinskih lanaka ili TD emisija
koje dokumentuju zlostavljanja koja ini grupa ili njen lider,
" sledbenici ose%aju da nikada ne mogu da budu #dovoljno
dobriM,
KBB
z a m k e
" grupa ili njen vo&a uvek su u pravu i
" grupa ili njen vo&a imaju iskljuivo pravo da znaju #istinu
ili da primaju predskazanje, a ni jedan drugi nain saznanja, otkrivanja
ili uenja nije prihvatljiv niti pouzdan.
Anaci koji ukazuju na ljude ume-ane u rad potencijalno
opasne grupe ili vo/e(
" ekstremna zaslepljenost stavovima grupe ili njenog vo&e.
!osledica toga jeste eliminacija svega to moe da ima praktinu pri-
menu u svakodnevnom ivotu,
" gubitak ose%anja za razliku izme&u sopstvenog identiteta,
grupe, stavova vo&e i <oga. mesto ovoga sledbenikova svest ,unk-
cionie u totalnoj kon,uziji, koja postaje sve ve%a i vremenom linost
postaje sve zavisnija, opsednuta,
" bilo kakvo postavljanje pitanja ili iznoenje stavova o grupi
ili njenom vo&i karakterie se kao teak greh,
" ponaanje i iznoenje programiranih stavova u skladu sa
onim to je nametnuto u okviru rada grupe ili njenog vo&e,
" zavisnost od grupe ili njenog vo&e pri reavanju i najsitnijeg
problema, odluivanje ili zakljuivanje sa potpunim odsustvom zdra-
vog razuma. 8igledno nepostojanje sposobnosti za samostalno rasu-
&ivanje ili analiziranja situacije bez meanja grupe ili njenog vo&e,
" hiperaktivnost prema rasporedu sastavljenom u okvirima
grupe ili rasporedu koji je sastavio vo&a u kojem su zanemareni bilo
kakvi lini interesi ili ciljevi,
" dramatian gubitak spontanosti ili smisla za humor,
" izolacija od porodice, starih prijatelja, osim ukoliko oni ne
pokau interesovanje za demonstracije rada grupe ili njenog vo&e,
" bilo koji postupak, koji uini grupa ili njen vo&a, moe biti
opravdan bez obzira na njegovu tetnost ili pogubnost,
" sledbenici koji su napustili grupu u najboljem sluaju sma-
traju se negativcima ili &avolima pod loim uticajem. +jima se ne
moe verovati, a lini kontakti sa njima su potpuno zabranjeni.
Anaci koji ukazuju na bezopasne grupe i nji,ove vo/e(
" vo&a ili grupa koji nisu opasni odgovori%e na vaa pitanja
bez ikakvih agresivnih znakova i donoenja vrstih zakljuaka,
KBC
z a m k e
" vo&a ili bezopasna grupa prui%e vam in,ormacije koje se
tiu ,inansija i objasni%e vam ,inansijsku konstrukciju i obrazloiti
trokove. 8d ovakvih grupa i njihovih vo&a dobi%ete vie in,ormacija
nego to elite,
" radi se o demokratskim vo&ama ili grupama koje dele odgo-
vornost za odluke koje donose, ohrabruju%i svoje lanove da uestvuju
u vanim ivotnim pitanjima,
" kod ovakvih grupa moe da do&e do osporavanja stavova
bivih sledbenika, ali drugima ne%e biti zabranjeno da se vi&aju sa
takvom osobom. +jeni stavovi ne%e biti satanizovani,
" kod ovakvih grupa i njihovih vo&a ne vodi se arhiva u koju
se slau svi negativni stavovi izneseni u javnosti o njima,
" podstie se komunikacija sa porodicom, prijateljima i po-
kuava da se eliminie ose%anje straha i zaplaenosti,
" grupa i vo&e prepoznaju okvire preko kojih ne smeju da
pre&u u komunikaciji sa slabim i poreme%enim,
" grupa ili njihov vo&a podstica%e kritiko razmiljanje, inte-
gritet i ose%anje samopotovanja,
" kod ovih grupa i njihovih vo&a priznaju se propusti i greke
i prihvata se konstruktivna kritika i savet,
" kod ovih grupa i njihovih vo&a, grupa i vo&a nisu jedini
izvor znanja, ve% postoji raspoloenje da se poslua i neko drugi, ceni
se dijalog i slobodna razmena ideja.
Destrutivne sete
Termin sekta esto se koristi da se oznai grupa ija uverenja i
postupci nisu u skladu sa vae%om ideologijom u drutvu. 8ni
odravaju obrede u tajnosti i van domaaja javnog mnjenja i polau
mnogo na ekskluzivnost svoje grupe. )roz istoriju, sekte su bile ozna-
avane kao verski ekstremne, jeretike i drutveno devijantne. glav-
nom ih je ve%ina vode%ih snaga u drutvu odbacivala i proganjala.
poslednjih :L godina dolo je do znaajnog porasta u broju, veliini i
uticaju koji sekte vre, a sam pojam sekta doveo je do mnogih nespo-
razuma. javnosti je stvorena takva slika da je #sektaM podrazu-
mevala tune roditelje koje su deca odbacila u ime novih religija, zat-
varane i zlostavljane sledbenike, seksualno eksploatisane i slino.
KBE
z a m k e
9esto je misao o sekti podrazumevala harizmatinog vo&u koji vo&en
nadahnu%em pretvara sposobne ljude u poslune sledbenike posle ko-
ri%enja itavog niza uspenih metoda ispiranja mozga i kontrole
svesti. sutini, istraivanja su pokazala da zaista postoji veliki broj
dokaza koji ukazuje na to da su mnoge savremene sekte koristile me-
tode ija je upotreba imala za posledicu veoma tetne e,ekte, kako za
same lanove tako i za celokupno drutvo.
+aravno, najpoznatiji primer jeste tragedija koja se desila
lanovima sekte .rama naroda u novembru KJGI. godine kada je vie
od JLL sledbenika =ima =onsa izvrilo ritualno samoubistvo u
;vajani. 8vaj tragini incident skrenuo je panju javnosti na rad sekti
i podsktakao itav niz programa o sutini delovanja i rada sekti.
-abrinutost roditelja bila je podpuno neselektivna. +aravno
da nije svaka grupa ili udruenje sektaN a ni svaka sekta nije destruk-
tivna. sutini, u pluralistikom drutvu treba da postoji tolerancija,
podrka, pa ak i ohrabrivanje rada razliitih grupa sa razliitim ivot-
nim stilom, verom i ponaanjem. 8suditi neku grupu ili udruenje
samo zato to je drugaija bilo bi znak netolerancije, diskriminacije i
neprijateljstva. -bog svega ovoga treba dobro prouiti neku grupu pre
nego to se okvali,ikuje kao negativna, odnosno destruktivna.
=estruktivne sekte su one koje koriste ekstremne i neetike
tehnike manipulacije da bi pridobile i asimilovale lanove i da bi
izvrile kontrolu svesti svoga lanstva kao i kontrolu ose%anja i
ponaanja sa ciljem da se ispune naredbe vo&e.
Do&e ovakvih grupa esto se predstavljaju kao boanstva ili
kao da poseduju natprirodne sposobnosti. 8ni od svojih sledbenika
trae apsolutnu poslunost i saradnju, podstiu%i potpunu zavisnost.
4ledbenike dovode u poziciju da trae vo&stvo i to ne samo za rea-
vanje duhovnih problema ve% i beznaajnih ili znaajnih, ali u intim-
nom smislu (kao npr. koju pastu za zube da koristim, sa kim da sklo-
pim brak, za koga da glasam itd).
=estruktivne sekte svojim sledbenicima usa&uju verovanje da
jedino vo&a ili sekta imaju monopol na apsolutnu istinu i da jedino od
njih zavisi sre%a, ivotno ispunjenje, itd. 4akrivaju%i se iza ideje da
ire ljubav i mir u svetu oni esto zapravo svojim lanovima stvaraju
svest o #mi i oniM odnosima. +aje%i rezultat je paranoian stav o
svetu koji se nalazi izvan sekte, odnosno neobino ponaanje u kon-
taktiranju sa ljudima iz tog spoljnog sveta.
KBF
z a m k e
)od destruktivnih sekti linost je u potpunosti potinjena
kolektivnim grupnim interesima, ljudi se razliitim tehnikama dovode
u stanje da prilagode svoje osobenosti idealima grupe. 7ntimnost iz-
me&u lanova, a posebno intimnost sa onima koji ne pripadaju sekti
zabranjena je i pod kontrolom, to ima za posledicu smanjenje bilo
kakve komunikacije i postepen gubitak svakog ose%aja. 7 pored toga
to su seksualni odnosi u nekim ekstremnim sektama vrlo esti, a u
nekim potpuno zabranjeni, oni su u bilo kom od ova dva sluaja samo
sredstvo grupnog interesa, a nikako ne slue linom zadovoljstvu ili
ispunjenju.
-dravstveni radnici koji se bave mentalnom higijenom,
psiholozi i psihijatri, kao i roditelji i bivi lanovi ovakvih sekti esto
istiu drastine i destruktivne promene linosti koje su vi&ene u
mnogim sektama. )ao dodatak negativnim posledicama po lanstvo
moe da se pomene i odvajanje od porodice (npr. razvod, su&enje o
starateljstvu nad detetom ili tuba dece protiv roditelja).
Razlie iz#e.u destrutivni) i dru!i) seti
8snovno obeleje destruktivne sekte jeste( autoritatizam pira-
midalnog oblika, sa jednom osobom ili grupom osoba na vrhu koje
pokuavaju da uspostave apsolutnu kontrolu. )oriste se prevarama pri
regrutovanju novih lanova (ljudi nisu unapred upoznati sa delat-
nostima sekte, verovanjima i nikada im se ne kae ta se od njih
oekuje ukoliko postanu lanovi). Tako&e se koriste tehnike kontrole
svesti da bi se ljudi drali u stanju poslunosti i zavisnosti. =estruk-
tivne sekte pokuavaju da #klonirajuM ljude, prave%i od njih umanjene
verzije vo&e sekte, umesto da postanu potovane ljudske individual-
nosti, odnosno da budu kreativni i da izgra&uju sopstvenu volju. +e
moemo govoriti o destruktivnoj kategoriji sekte sve dok su ljudi u
stanju da na osnovu slobodne volje odluuju da li da se prikljue dok-
trini grupe ili ne. !ostoje jo neke destruktivne grupe koje imaju anti-
drutvenu delatnost, kao to su ))), nacisti ili beli rasisti koji otvo-
reno propovedaju mrnju, ali kojima ljudi pristupaju na osnovu slo-
bodne volje.
=estruktivni odnosi i destruktivna nastojanja na izmeni psiho-
logije linosti mogu da se odvijaju u okvirima malih grupa (jedna
osoba kontrolie druge osobe) ili u grupama koje postaju politike
KBG
z a m k e
sekte i imaju milione gra&ana za sledbenike. 8vakve grupe bave se
osnivanjem verskih i politikih organizacija.
&iblijse !ru'e
)oji su uzroci tako narastaju%e privlanosti raznih vidova
sekti, kultova, grupa i pokreta* =a li uzrok, sa jedne strane, lei u po-
trebi da se pripada odre&enoj grupaciji, a sa druge, u traganju za vei-
tim odgovorima* =a li su uzroci hladno%a, materijalizacija i roboti-
zacija naeg svakodnevnog ivota*
3edno je sigurno, ovek postaje najusamljenije bi%e na planeti,
posustao i izgubljen u traganju za svojom duhovno%u i unutranjim
svetlom, pristaje na trenutna reenja i svoje duhovno breme preputa
vetim manipulatorima. 7ako na samom poetku moda i nije siguran
u ispravnost grupe ili njenih ciljeva, ipak je linija manjeg otpora uvek
prihvatljivija. 4avremena zvanina crkva (hri%anstvo) ve% odavno se
ne bavi ovejom duom, ve% nametanjem iskljuivo strogih dogmi i
kanona i automatizacijom crkvenih obreda. ;de je ona .ristova top-
lina, sveprisutna ljubav, blagost i oprost* )o %e nas povesti ili vratiti
njegovim stazama*
potrazi za odgovorima na ova i jo mnoga druga pitanja,
ovek postaje lak plen. 3edna od psiholokih osnova jeste ve% apriori
simpatija prema biblijskim grupama. !ojedinac ne moe da uvidi ni-
kakvo zlo u grupi ljudi koja tumai i izuava najsvetiju knjigu svih
vremena " <ibliju. )ako bilo koja grupa ili pojedinci koji tragaju za
istinom u 4vetom pismu mogu da budu loi ili pak imaju neku zadnju
nameru* -a razliku od istonjakih meditativnih grupa, biblijske
grupe pruaju utehu u sopstvenom tumaenju i prilago&avanju religije
najblie zapadnom oveku " hri%anstvu. 4ami metodi regrutacije ne
razlikuju se mnogo, moda samo u injenici da je ovde re o, za po-
jedinca, poznatim i bliskim stvarima, a samim tim mnogo je tee ra-
zaznati opasnost koja vreba u mnogobrojnim ekstremnim sektama.
'egrut u poetku biva privuen toplinom 5ristovi, rei koje
se kroz vo&u iskazuju, ekstatinom atmos,erom kvazioboenih pripad-
nika, dokazima i mani,estacijama uda koje .rist vri kroz vo&u. 4ve
ovo je sasvim dovoljno da se poetnikova uverenja uvrste. +a
mnogobrojnim sastancima poetniku se, u okviru radnih grupa, tu-
mae i analiziraju sutinske dogme( sveta tajna+ raspee+ svetlost i
tama+ re+ sveti du,. 4ledi priprema za ponovno krtenje i ispovest "
KBI
z a m k e
ali ovog puta istinski. 9injenica da se sama organizacija sekte ili grupe
i njihovog vo&stva ne poklapa sa biblijskim uenjem za pojedinca je
nevidljiva, jer se raznim primerima, uvek iznova, dokazuje da je lidere
izabrao sam <og, a to zahteva beskompromisnu poslunost i slepu
vernost. Deze su prekinute sa svim neistomiljenicima van grupe, sa
porodicom i spoljnim svetom koji je produkt sila tame i gde vrebaju
svakojaka iskuenja. !ojedinac je u potpunosti zati%en u okrilju grupe
i vo&e. 1aterijalna dobra gube svaki znaaj jer su proizvod satane.
4ocijalno okruenje je nita drugo do razvrat, a sam ivot je pro-
laznost tela. 7 poslednji ostaci identiteta, sopstvenih misaonih procesa
i svesti pretoeni su u linost vo&e.
Kanalisanje
+eki od nas imali su priliku da provere mogu%nost komuni-
kacije sa duhovima uz pomo% ae ili tanjira oko kojih su ispisana
slova azbuke. +a konkretna pitanja duhovi su odgovarali pomeranjem
ae od slova do slova i tako su ,ormirane rei odgovori na postav-
ljena pitanja.
-a ovaj eksperiment (verovatno znate i sami) potrebno je naj-
manje dve osobe i sto sa dovoljnim brojem stolica. !rostorija treba da
bude osvetljena svetlo%u jedne sve%e koja se nalazi na stolu. !risutne
osobe stavljaju svoj kaiprst na dno ae koja je naopako okrenuta.
8ko ae su, obino na ve%em komadu papira ispisana slova i brojevi.
tako pripremljenim uslovima jedan od prisutnih, po imenu,
glasno poziva duha svog ro&aka ili prijatelja da im se pridrui. ko-
liko je duh saglasan on odgovara pokretanjem ae, odnosno priblia-
vanjem odre&enim slovima i brojevima. !o dobijenoj saglasnosti, za-
interesovana osoba poinje sa postavljanjem pitanja, a duh na isti
nain odgovara.
/ko ste nekada sami probali ovakav eksperiment, onda znate
kako sve to ,unkcionie, a ako niste, sigurno moete da proverite kod
vaih ro&aka i prijatelja.
zemljama -apadne >vrope i /merike este su TD emisije u
kojima uivo gostuju mediji. 8ni, na zahtev prisutnih pojedinaca iz
publike, stupaju u kontakt sa duhovima lanova njihove porodice ili
prijatelja i prenose poruke. /ko ste imali prilike da gledate takve emi-
sije videli ste da na konkretna pitanja duhovi izbegavaju da daju di-
rektne odgovore ve% se vie bave sutinom. +aime,identi,ikuju sutin-
KBJ
z a m k e
ski problem svojih ivih ro&aka i prijatelja i daju im savete kako da
prevazi&u postoje%e ivotne probleme.
!ored ove postoji i druga diskretnija varijanta. 1anja grupa
odabranih gostiju okuplja se oko medija u nekoj mirnoj i slabo osvet-
ljenoj prostoriji. +a zahtev nekog od gostiju da stupi u vezu sa odre-
&enim duhom, medijum zatvori oi. 4edi tako minut ili dva #udiu%i
snagu$ za kratkotrajno putovanje. 7znenada, neka druga linost ih pre-
uzima i neki potpuno strani glas progovori iz njega.
)analisanje je ,enomen kada, inae, obini ljudi dozvoljavaju
da ih preuzmu ili da na neki nain primaju poruke od drugih linosti i
da ih tom prilikom te druge linosti koriste kao kanal za komunika-
ciju. 8datle i potie naziv medijum ili kanal.
/ktivnost #kanalisanjaM, ako se shvati u irem smislu koji
podrazumeva zaokupljenost stanja duha uopte, moe da se prati od
najranijih vremena i civilizacija. !rihvatanje animizma (verovanje da
je duh prisutan u celokupnoj prirodi, ukljuuju%i i biljke, unutranjosti
predmeta i u godinjim dobima) ili oboavanje predaka omogu%ili su
da u primitivnim kulturama do&e do razvoja spiritizma. 9ak i na ovom
nivou u primitivnim kulturama postoje pokuaji duhovne kontrole
kroz amanizam (aktivnosti plemenskog vraa koji pokuava da stavi
pod svoju kontrolu prirodne sile, odnosno duh prirode). #)analisanjeM
nalazimo i u starim religijama >gipta, 7ndije i <liskog istoka, ali, ipak,
posveti%emo vie panje odnosu <iblije prema ovoj temi.
-apovesti date 1ojsiju posle egzodusa iz >gipta (oko KCLL.
godine pre n.e.) izriito zabranjuju komunikaciju sa #duhovnim
medijimaM ili pose%ivanje onih koji #istrauju smrtM. 4tarom zavetu
je predvi&ena smrtna kazna i za medijuma, a i za onoga koji je od
medijuma potraio savet. 7z tih razloga, prvi kralj 7zraela 4aul kanjen
je smrtnom kaznom. 4edam stotina godina posle gore sinajske, u vre-
me proroka 7sajije, zabrana je jo bila na snazi. 8nima koji trae
odgovore od #vraa i gataraM postavljeno je otro pitanje( #+e treba li
narod da pita <oga svojega* -ar da pitaju mrtve mjesto ivijeh*M
vreme nastanka +ovog zaveta opsednutost i kontrola duho-
vima postali su prihvatljiva realnost. .ristove aktivnosti na izgonu
#bijesnihM i #neistih duhomM esto se pominju u +ovom zavetu. .rist
je traio od svojih apostola da izgone demone i ovlastio je mnoge od
svojih uenika da to uine. 'anohri%anska crkva nastavila je sa prak-
som progona demona. -animljiv je doga&aj u vezi sa #kanalisanjemM,
KCL
z a m k e
a javlja se u esnaestoj glavi =jela svetijeh apostola. )ada je !avle
sreo robinju #koja imae duh poga&aki i vraaju%i donaae veliki
dobitak svojijem gospodarima$, apostol se okrenuo i rekao duhu(
#-apovjedam ti imenom 7susa .rista, izi&i iz nje. 7 izi&e u taj as.
# 8vde se krije zanimljiv odnos prema proroanstvu. 8no nije
prirodna osobina niti je robinja koristila prevare da bi donosila
bogatstvo gospodarima, jer kada je !avle isterao duha iz nje robinja je
izgubila sposobnost da stie bogatstva za gospodare. =a je ona imala
prirodan talenat ili da se sluila prevarom njene sposobnosti bi se
nastavile i posle izlaska duha iz nje. svakom sluaju ovo nije bila
osobina koju je gospod eleo u njenom ivotu i autoritetom .ristovim
ova mo% je neutralisana.
Dekovima je u okviru monoteistikih kultura komunikacija sa
duhovima obino bila ograniena na duhove boanskog porekla (<og,
.rist, jedan od an&ela itd.). 1uhamed je imao multipne odnose sa
arhan&elom ;avrilom, ije su poruke predstavljene u )uranu. sred-
njem veku mistici rimokatolike crkve esto su vi&ali .rista i =evicu
1ariju.
>manuel 4vedenborg (KFII"KGG:), briljantni metalurg, pro-
nalaza i naunik osamnaestog veka, napustio je svoju vrlo uspenu
karijeru i posvetio se spiritizmu. Tvrde%i da je u kontaktu sa an&elima
napisao je mnoge rasprave i komentare. 7mao je veliki uticaj na
stvaranje spiritistikih kultova me&u intelektualcima /merike i >vro-
pe u H7H veku.
1eri <ejker >di esto je pokuavala da razdvoji hri%ansku
nauku (iji je inae osniva) od spiritizma. 7pak, ona sama je nastupa-
la kao #kanalisanaM neposredno pre #otkri%aM hri%anske nauke, KIFF.
godine.
)analisanje je otpoelo u 4/= sredinom devetnaestog veka,
zajedno sa razvojem spiritizma, pokuajem da se komunicira sa duho-
vima umrlih.
7storiari, gotovo u isti glas, stavljaju poetak spiritistikog
pokreta u 4/= u KICI. godinu i to u mesto .ajdsvil, drava +jujork, i
ovaj poetak se dalje vezuje za imena sestara 1argaret i )ejt ?oks.
1argaret je imala KC, a )ejt KK godina kada su prvi put ule udne
zvuke i od tada po.1inje njihova burna spiritualistika karijera.
4estre su odrale bezbroj seansi u kojima su duhovi umrlih kucanjem i
prostim i,rama odgovarali na pitanja. !ostale su vrlo slavne. !oar
KCK
z a m k e
spiritizma irio se itavom >vropom i u 4/=, a naroito u >ngleskoj
gde je ak i kraljica Diktorija imala konsultacije sa nekoliko medijuma
u nadi da %e stupiti u vezu sa svojim pokojnim muem princom
/lbertom, umrlim KIFK. godine. ;odine KIEE. izdate su prve nacio-
nalne spiritistike novine u >ngleskoj, a KIFF. nacionalna kon,erencija
spiritista 4/=, odrana na 'od ajlendu, izdala je proglas u kome
nalae gra&anima da napuste sve hri%anske crkve i da se ukine bogo-
slovija. 4eanse su odravane u <eloj ku%i u 2inkolnovo vreme, a
poznati uesnici spiritistikih seansi bili su kanadski premijer )ing
1akenzi, britanski premijer Dilijam >. ;ledston, ser /rtur )onan =ojl
(pisac avantura 0erloka .olmsa), ser Dilijam )ruks, britanski naunik,
i mnogi drugi. !isac =ojl je ak smatrao da hri%anstvo treba
modi,ikovati i da je spiritualizam preokret u istoriji ljudske rase.
1anje je poznato da je /rtur )onan =ojl (/rthur @onan =oAle),
poznat kao #knjievni otacM 0erloka .olmsa, autor i knjige o spiri-
tizmu #/ historA o, 4piritualismM (7storija spiritizma), objavljene u
2ondonu, KJ:F. godine.
darac spiritizmu zadale su sestre ?oks, kada su javno priz-
nale da su decenijama varale svoju publiku. +eto kasnije one su opo-
vrgle svoje prethodno priznanje da je spiritizam prevara. Tada su
tvrdile da stvarno komuniciraju sa mrtvima.
Deliki udarac spiritualizmu u H7H veku zadao je i uveni
ma&ioniar .eri .udini koji je u svojoj autobiogra,iji objavljenoj
KJ:C. godine objasnio mnoge prevare i nain na koji su se obavljale,
to je bio proizvod njegovog tridesetogodinjeg istraivanja komuni-
kacije sa mrtvima.
4piritizam se odvijao u tri pravca( racionalistiki ogranak
(snano antihri%anski), prosean (umereno antihri%anski) i tre%i "
ekstremno religiozni ogranak. +ije sve tako negativno u istoriji spiri-
tualizma u H7H veku " on je, naime, dao podsticaj za znaajne studije
iz oblasti parapsihologije.
Teko je tano utvrditi kada je dolo do poetaka modernog
kanalisanja, ali autor smatra da bi to mogao biti trenutak kada je
pokojna =ejn 'oberts (umrla KJIC) poela da bude$kanal$ za set
materijal. =ejn, po zanimanju doma%ica i pisac, prvo se suoila sa
setom u jednom spontanom eksperimentu septembra KJFB. godine.
=ejn je izjavila( #?antastina lavina radikalnih i novih ideja sa
velikom snagom sruila se u moju glavuM. =ejn je transmitovala svoj
materijal vie od dvadeset godina sa zadivljuju%om dosledno%u i u
KC:
z a m k e
skladu sa ,ilozo,ijom novog doba (stvarnost se sastoji od nae svesti,
itd). =ejn 'oberts je prvi savremeni kanalizator koji je doiveo optu
prihva%enost tokom sedamdesetih godina i od tada se broj literature o
kanalisanju i ljudima koji se bave ovim umnoio do razmera nacio-
nalne katastro,e. 8snovna razlika izme&u spiritistikih seansi koje su
bile prethodnica kanalisanja i samog kanalisanja sastoji se u tome to
su se spiritisti koncentrisali na seanse u kojima nije postojao samo
e,ekat komunikacije sa duhom ili vie njih, ve% su bili vani i razni
drugi e,ekti( prigueno svetlo, levitacija, kretanje stola i aa i druge
#natprirodneM mani,estacije. 1oderni #kanalizatoriM sve to rade rade
uglavnom pod jakim jasnim svetlom na nekoj pozornici i jedina vi-
zuelna mani,estacija jeste trenutak kada neka strana linost ovlada
kanalizatorom. 8vo je verovatno stoga to danas niko ne ulazi u rizik
otkrivanja lakih i je,tinih prevara. =olo je i do znaajne promene u
samoj temi seansi. 4piritisti su, naime, teili da publici dokau da
postoji ivot posle smrti i da njihovi voljeni koji su umrli borave
sre%no i veselo na nekom drugom mestu ili dimenziji. !rilikom kanali-
sanja ,okus je suen na neto drugo( ovde se komunicira sa #viom
inteligencijomM koja nam se javlja da bi nas nauila istini i kako da
prevazi&emo realnost i postignemo samoispunjenja. !osledica je da
#kanalisanjeM praktino ima pet postavki= mi smo svi bogovi+ smrt ne
postoji+ stvarnost je proizvod na-e svesti+ napredak je na-e pravo i mi
moemo 6imati sve8 i mi moramo spasiti Aemlju od nuklearne ili
ekolo-ke katastro.e.
!oslednja taka je posebno zanimljiva za one koji imaju
kontakte sa +28-ima i koji telepatski komuniciraju sa #svemirskom
bra%omM (ovo je njihov termin). 8ni smatraju da %e zbog nuklearnih
proba do%i do smetnji u rotaciji -emlje, pa %e posledica biti neka vrsta
me&uplanetarne katastro,e. <ra%a iz svemira su tako&e vrlo zabrinuta
za ekologiju.
<ez obzira na navedene razlike, i kanalizatori i spiritisti su sa-
glasni u tome da je tradicionalni hri%anski koncept <oga pogrean i
laan i u vezi sa tim me&u njima nikad nije bilo dileme.
)analisanje je postalo jedna od glavnih osobenosti pokreta
novog doba potiskuju%i leenje travama, astrologiju itd. )ao integralni
deo nju ejd pokreta+ kanalisani se mnoe geometrijskom progresijom
u poslednjih petaestak godina.
!ra%enje ovog pokreta gotovo je nemogu% zadatak. +jegov
uticaj se iri na mnogo naina( preko radio i TD intervjua, privatnih
KCB
z a m k e
seansi kanalisanja, distribucije kaseta, iznajmljivanja i prodaje video
kaseta, kroz asopise, masovnim seminarima, kon,erencijama i obja-
vljivanjem bezbroj publikacija iz oblasti kanalisanja. -arada od svih
ovih aktivnosti je ogromna.
3edna od poznatijih #kanalisanihM osoba jeste 3. -. (=udi
-ebra) Ditez. 8na prenosi poruke 'amte, poznatog i kao #'amM, bi%a
koje je staro BE.LLL godina i koje je izme&u ostalog izmislilo vetinu
ratovanja. 7nteresantan je opis #'amaM koji je dao 1artin ;ardner(
#!olako je uvideo da je deo <oga kojeg mrzi. !osle FB izvantelesna
iskustva njegovo telo vibrira bre od svetla i on postaje celina sa
vetrom. +a planini 7ndus u Tibetu on se uzdigao do sedmog neba i
sjedinio se sa <ogom. 8n sada pripada #bratstvu nevidljivihM nadbi%a
koja nas vole i uju nae molitve. 8vo #nadbi%eM uinilo je #kanali-
sanuM 3. -. Ditez viestrukim milionerom, a ona je autorizovala prava
na #'amuM i tako pokuava da sprei nekog drugog da ga #'amM
#kanalieM.
!eni Tores i =e !ursel su dva najpoznatija rivala 3. -. Ditez.
!eni je #kanalM za 1a,ua, #visoko uzdignuto bi%e iz sedme dimenzije
koje je poslednji put vi&eno na -emlji kada se reinkarniralo u gubavca
u !ompeji u prvom veku n.e. #-animljivo je da 1a,u isto kao i 'am
govore engleski sa slovenskim akcentom. =e !ursel je kanal za
2azarisa, #grupno bi%eM koje je iznad vremena i prostora i koje se
nikada nije otelotvorilo u naoj dimenziji. 7nae, 2azaris ima govornu
manu.
<roj bi%a koja se kanaliu zaista je nemerljiv. Q4pirit speaks$
(;ovori duhova) je dvomeseni asopis koji izlazi u )ali,orniji i pred-
stavlja svojevrsni pregled poruka koje prenose #kanalisaniM. +eki od
redovnih priloga ukljuuju i poruke =ong .au 2ija (tibetanskog mo-
naha koji se poslednji put reinkarnirao pre :FLL godina), zatim ;abri-
jela (an&ela), !iblesa (kotskog lekara iz devetnaestog veka) i -ua
(bestelesno bi%e sa /l,a )entaurija).
+eke kanalisane osobe tvrde da predstavljaju razliite aspekte
ljudskog uma ili kolektivne svesti oveanstva. 7sto tako oni tvrde da
predstavljaju 4vetog duha, problematine utvare, duhove ivotinja i
biljaka (del,ina,drve%a ili cve%a), multipne linosti, stanovnike mitskih
kultura (/tlantide, 2emurianci) i idu ak dotle da prenose poruke
stranih kompjutera koji %e postojati u budu%nosti. 3edan deo kritiara
koji prate ovu oblast prosto ne moe da se otrgne utisku da je ozbiljno
ugroen razum celokupne amerike nacije.
KCC
z a m k e
Pro-itabilne !ru'e
!od poslovno-komercijalnim grupama gotovo uvek se pod-
razumeva sistem multi - level marketinga. !ristalice ovog naina pro-
daje svoj sistem nazivaju i marketing sistemom :K. veka. -a njega
tvrde da je najprogresivniji nain plasmana robe i usluga. 4utina
ovog marketinga svodi se na pokuaj da se zaobi&e klasini nain
prodaje.
)lasini nain podrazumeva ue%e niza posrednika izme&u
proizvo&aa i potroaa. /ko je ,abrika cena jednog proizvoda CL
dinara, kada se ugrade svi posrednici (i normalno takse) potroa taj
isti proizvod dobija za KLL dinara. 4istem multilevel marketinga
eliminie klasine posrednike i na taj nain zadrava za sebe razliku
od FL dinara. /ko, recimo, kupujete robu na ovaj nain umesto da je
platite KLL dinara ona %e vas kotati GL, dok %e preostalih BL dinara
zaraditi #dobavlja$, normalno pod uslovom da ste platili godinju
lanarinu. 1e&utim, ako niste zadovoljni ovom utedom nudi vam se
mogu%nost da se pridruite organizaciji i svojim aktivnim uestvo-
vanjem, ne samo da cenu proizvoda jo vie snizite, ve% vam se otva-
raju i mogu%nosti znaajne zarade.
)ao tipini predstavnici sistema multilevel marketinga na
naim prostorima pojavljuju se /mvej, .erba laj,, )irbi itd.
mnogim izvetajima prisutna je dilema( da li se ove organi-
zacije mogu svrstati me&u odre&ene sekte. 8dgovor naravno nije jed-
nostavan, ali se ipak sa dosta pouzdanosti moe tvrditi da zbog ko-
ri%enja metoda kontrole uma i psiholokih pritisaka ove organizacije
,unkcioniu na istim principima kao i mnoge druge destruktivne sekte
odnosno grupe. !rimera radi, razmotri%emo detaljnije sluaj amerike
,irme /mvej.
4nabdevai (distributeri) /mveja u 4/= ostvaruju pro,it pro-
dajom proizvoda koji se nalaze u katalozima ,irme. KJJI. godini
/mvej je ostvario obrt od EG milijardi dolara i te godine je oko tri
miliona ljudi uestvovalo u raznim akcijama ,irme.
/mvej postoji na amerikom tritu vie od CL godina. !ede-
setih godina ovog veka sinonim za organizaciju predstavljali su trgo-
vaki putnici koji tre od vrata do vrata i nude kozmetika sredstva i
sredstva za higijenu. 4redinom sedamdesetih organizacija je okupila
poslovne ljude sa eljom da se ameriko trite snabdeva na naje,i-
KCE
z a m k e
kasniji nain. =evedesetih nastaje sistem kupovine #iz ,oteljeM i do-
stava svega i svaega na ku%na vrata uz povoljne naine pla%anja.
4redinom KJJJ. godine naj%e%i slogan ,irme bio je da ona prua
jedinstvenu priliku poslovnim ljudima.
3edan od naje%ih vidova ostvarenja pro,ita u /mveju zas-
novan je na sasvim jednostavnoj prevari. +jihova uobiajena parola
#1i ne moemo da zaradimao dok vi ne zaraditeM predstavlja dobro-
dolicu novim snabdevaima i prodavcima. !revara se sastoji u tome
to sa ve%inom novih poslovnih partnera vode%i ljudi ,irme ostvaruju
pro,it gotovo u trenutku pristupanja novopridolih u okrilje /mveja.
koliko elite da se, na samom poetku, dosledno pridravate
pravila rada ,irme prvo morate da se snabdete knjigama, audio i video
kasetama i drugom slinom opremom. =rugim reima, ,irma /mvej
prodaje svojim novim saradnicima opremu pomo%u koje se stiu
znanja o osnovama poslovanja i pravilima ponaanja. +a pitanje " da
li je kupovina #opremeM neophodna " dobija se odgovor da nije, ali da
ta oprema predstavlja vaan inilac uspeha u poslovanju. +e pro&e
mnogo vremena pre nego to novopridoli lan poinje da kupuje
opremu ne pitaju%i za cenu ili njenu svrsishodnost. +aravno da
kupovina ove opreme nije bila niti jeste obavezna za svakog od tri
miliona lanova porodice /mveja, ali je osnova ostvarivanja pro,ita za
nekolicinu na vrhu piramide.
8vaj prvi korak ima svoj znaaj ne samo u pro,itnom smislu
za ,irmu, ve% predstavlja i prvi korak prema (u literaturi dobro
poznatoj) kontroli okruenja. )ontrola okruenja je nezaobilazan
proces u radu svih destruktivnih sekti i sastoji se od raznih grupnih
deavanja sa ciljem da se stvori ose%aj pripadnosti, psiholoki pritisak,
odvajanje od porodice i prijatelja i slino.
-apitajmo se, za trenutak, o emu je zapravo re, o emu go-
vore broure, video i audio kasete i druge knjige koje /mvej prodaje
svojim lanovima. De%ina je iz oblasti psihologije uspeha, odnosno
sadri uputstva kako treba raditi i ponaati se. +ema ni jednog primera
u kome se objanjava tehnika poslovanja, daje uputstvo za poslovni
uspeh ili kakvo ekonomsko objanjenje. +aveemo nekoliko indika-
tivnih naslova( #+e dozvolite da vam iko ukrade snoveM, #Tajna
ivljenja je tajna davanjaM, #1entalitet miloneraM, #)ako porodica
moe da sprei uspehM. /utor ovih broura je izvesni =ekster =eger
" dijamant.
KCF
z a m k e
4lede%a ,aza ne donosi direktnu materijalnu korist, ali je
vana za odre&ivanje kasnijeg statusa novog lana. 8va druga ,aza
sastoji se od razgovora novog lana sa nekim od dijamanata ili sma-
ragda, odnosno sa visoko kotiranim linostima u hierarhiji /mveja.
'azgovori mogu da budu grupni u vidu predavanja ili pojedinani.
toku predavanja dijamant ili smaragd ponavlja i istie vanost kupo-
vine opreme, patnje kroz koje je proao na poetku karijere i naravno
obe%ava nagradu u vidu statusa za svakog ko se pridrava pravila. /ko
su pravila doprinela statusnom i ,inansijskom uspehu svakog dija-
manta i smaragda tako %e isto biti i sa svim novim pripadnicima /m-
vej porodice koji se u potpunasti pokore. 8no to tom prilikom ne%e
izneti jeste injenica da je ve%ina dijamanta i smaragda stigla do svog
statusa pre vie od pet godina (nije poznato mnogo novih naimeno-
vanja u poslednje pola decenije) i da je dolo do mnogih promena u
drutvu i u samoj /mvej ,irmi u tom vremenskom razdoblju.
toku pojedinanih razgovora sa nekim iz vieg hijerarhij-
skog sloja ,irme, novopridoli dobija detaljne podatke o nainu rada,
pravima, obavezama i planiranju. Tom prilikom novopridoli iznosi
svoje snove i elje koji %e kasnije ako bude trebalo biti iskori%eni
protiv njega. 'azgovara se, naime, o lepom i udobnom ivotu, pose-
dovanju luksuznog automobila, ku%e ili stana, omogu%avanju najbo-
ljeg kolovanja za decu, naputanju posla od G do KE asova i slino.
koliko novi lan u kasnijem radu pone da pokazuje nezadovolja-
vuju%e rezultate ili ak razmila o naputanju /mveja suoi%e se sa
speci,inim nainom slamanja svesti u vidu neprestanog ponavljanja
pitanja( #=a li si ti stvarno eleo ona kola ili onu ku%u* =a li si
stvarno hteo da omogu%i detetu bolji ivot*# itd. !retpostavljeni tada,
zapravo, naziva pridolicu laovom postavljaju%i ga u sitaciju da ovaj
reaguje sa #+e, ja nisam laov, ja ho%u svojoj deci da obezbedim
budu%nostOM )onstrukcija ovakve situacije ima samo jedan cilj( ako
elite da ostvarite svoje snove vi prvo morate da se potinite /mveju,
a ukoliko to ne elite, kakva ste to linost kada ste se sami kleli u to
ranije. 1alo je ljudi koji u tim okolnostima mogu da imaju svest da
postoji jo mnogo naina da se ostvare snovi, osim pokoravanja zahte-
vima /mveja, jer paljivo odabrani #pretpostavljeniM stoji ispred vas i
obra&uje vas oprobanim metodama.
mnogim sektama postoji razra&ena metoda tumaenja ue-
nja sekte kao oprobane nauke. sluaju /mveja to se odnosi na
objanjenje da je nain poslovanja ,irme zasnovan na duboko proue-
KCG
z a m k e
nim naunim metodama. 'azlog ovakvih stavova je nametanje svesti
da nauni metodi na kojima je zasnovan rad ,irme donose uspeh
velikom broju ljudi, pa ako to ne ,unkcionie kod vas onda nije greka
u naunom metodu nego se vi ne trudite dovoljno. psihologiji se
ponekad ovaj metod naziva #okrivljivanje rtveM. =rugim reima(
nedovoljno uspena slamanja svesti idu u pravcu nametanja stava
#nije ni udo to nisi uspeo kada se ne pridrava tano i dosledno
nae naukeM, ili Qukoliko sistem za uspeh kod tebe ne ,unkcionie,
onda ti ne radi kako treba i ta treba.$
3edna od karakteristika po kojima je nain rada /mveja slian
radu u sektama jeste izmena jezika koji se koristi u okviru grupe.
+aime, u sektama dolazi, prvenstveno zbog ose%anja pripadnosti, do
,orsiranja izmena naina govora i nametanja novog naina izraa-
vanja. 'azlozi za ovo su mnogobrojni, a na ovom mestu potrebno je
ista%i samo neke( nova terminologija slui da zameni sloene misli i
ideje kratkim jednostavnim ,razama. Time se postie mnogo ve%a
mogu%nost manipulisanja pripadnikom sekte i gradi se nevidljivi zid
(pore&enje odoma%eno me&u strunjacima) izme&u lanova grupacije
i spoljnjeg sveta. svajanje #novog jezikaM ima taj e,ekat da sledbe-
nici zapravo ue kako da ne misle. !osle izvesnog vremena normalni
nain izraavanja i u asovima slobodnog vremena postaje prepun
/mvej termina i ,raza. )olege sa posla mogu da se razumeju, ali za
ostali neupu%en svet mnogo toga je potpuno nerazumljivo. 8vo daje
utisak pripadnosti nekoj elitnoj organizaciji i stvara se ose%aj da se
uestvuje u neem vanom i nesvakidanjem. !rimer( ponekad se
umesto odre&enog postupka koristi ime nekog dijamanta. Tako umesto
da se kae( #novog lana sam obuavaoM koristi se( izraz # ja sam ga
boortiraoM ili #sutra treba da boortiram onog novogM. 8vaj izraz je
nastao po imenu dijamanta <oa 0orta.
<o 0ort je autor niza edukativnih audio i video kaseta u
/mveju.
!ostoje mnogi primeri za odre&ivanje naina rada destruktiv-
nih sekti u okviru /mveja. 1oda je najindikativniji primer kako se
postavke destruktivnih sekti primenjuju na isto ekonomskim pita-
njima u /mveju. ovom izvetaju takva analiza bi zauzela previe
mesta.
2eoisto(ne !ru'e
4ekte, kultovi i drutva bazirani na istonim ,ilozo,skim i
KCI
z a m k e
religioznim principima osmiljeni su tako da su najpogodniji za priv-
laenje panje mladih ljudi. 1ladi im pristupaju delom iz nepozna-
vanja i privlanosti mistike orijenta kao mogu%eg reenja njihovih
problema koje zapadna civilizacija nije u stanju da prevazi&e, zbog
odlinog i jednostavnog marketinga, koji je dostupan svakom putem
svakodnevne tampe i mnogobrojnih asopisa. glavnom se
reklamiraju zdravi naini i pristupi reavanju problema koji mue
skoro svakog drugog oveka na ovoj planeti. 'eklamirani naini su(
meditacija, joga vebe, drugaije tumaenje prirodnih zakonitosti, a
sve sa ciljem da se pobolja pam%enje, smanji stres, lake ui, sre%nije
i punije ivi u skladu sa prirodom kao i da se uklone manje
zdravstvene tegobe.
)lju lei u tome to se sama drutva, poput recimo pokreta
Transcedentalne meditacije (T1 1aharii ideologija) ne predstavljaju
kao religija, ,ilozo,ija ili stil ivota nego kao Q vizije mogu%nosti#.
'egrut, privuen ovim neobavezuju%im a obe%avaju%im drut-
vom, zapoinje svoj, esto i bespovratni, put ka jednoj od manipula-
cija ljudskom sve%u.
+akon poetnih koraka upoznavanja sa lanovima, kurse-
vima, predavanjima raznih kreativnih radionica koje vode ljubazna i
nasmejana lica instruktora, zapoinje sistematska razgradnja linosti.
ve%ini sluajeva nakon prvih nekoliko nedelja blagostanja poinju
sugestije da se na neko vreme prekine sa itanjem tampe, gledanjem
televizije, pra%enjem radio programa ili tele,onskim pozivima. 8vi
zahtevi se opravdavaju time to %e ovaj period izolacije od socijalnog
okruenja pruiti maksimum blagostanja i mogu%nost breg uenja i
prosvetljenja. 3edan od osnovnih koncepta ovakvog zahteva jeste
rastere%enje od stresa, jer stres zamagljuje proces razmiljanja. 'egruti
ve% u ovoj ,azi poinju da prolaze kroz ose%anja eu,orije sa kratkim
periodima disocijacije, depersonalizacije, zbunjenosti, iritacije i prob-
lema sa pam%enjem. 8vo je i period kada veti instruktori poinju da
zahtevaju krajnju tajnost od svojih regruta. 'egrut se u ovim momen-
tima ose%a posebno i smatra sebe jednim od izabranih na putu ka
prosvetljenju. +eprimetno, on je prekinuo svaki kontakt sa svojim
prethodnim okruenjem poevi od porodice pa preko prijatelja do
svih socijalnih i kulturnih zbivanja. 4trah od odbacivanja grupe i elja
za dokazivanjem pripadnosti poslednja su barijera svesti koja je sru-
ena. 4ada zapoinje period beskrajnih ponavljanja i automatizacija
odre&enih vebi, apsolutna izolacija i polarizacija u odnosu na spoljni
KCJ
z a m k e
svet, jer jedino to okruenje je ono koje ima reenje za sve probleme.
;ledano na ovaj nain sve ovo deluje krajnje jednostavno, a u sutini
je re o procesu koji traje godinama, gde vo&e manipuliu injenicama
i ivotima, a u ime tako traene duhovnosti.
2ju ejd/ 'oret
8vaj pokret nije povezan u neku vrstu organizaciju (nema
hijerarhiju). 'azvija se kao nain ivota i verovanja i u najirem
smislu priprema ljude da prihvate zakone novog svetskog pokreta.
+ajvaniji istorijski preduslovi (osnove) nju ejd pokreta su(
Spiritizam (grana okultizma koja potvr&uje realnost nevidlji-
vog sveta i ljudske besmrtnosti kroz komunikaciju sa duama umrlih) i
druge paranormalne pojave( telepatija, astralna projekcija, prekogna-
cija, telekineza, hodanje po uarenom uglju itd.
#ova misao. 3edan od idejnih tvoraca nove misli je ?ranc
/nton 1esmer, otac hipnotizma. )od pacijenata je izazvao stanje
transa u kome su znaajno postajali podloni sugestiji. +aglo je po-
elo izuavanje #novih$ mogu%nosti energije mozga. +astala je nova
teorija po kojoj svako moe da ima ta god zaeli, pod uslovom da
stalno i samo na to misli.
7eozo.ija " kljunu ulogu je odigrala .elena !etrovna <labat-
ska, ujedinjuju%i zapadni okultizam i istoni misticizam i tako stvara-
ju%i teoriju #evolucije duha$.
Psi,oanaliza. 4igmund ?rojd i )arl 3ung (kao i okultisti) zak-
ljuuju da normalno stanje svesti oveka nije odraz istine i zato
nastoje da prodru u podsvest.
?rijentalna tradicija " dolazak misionara (gurua) sa 7stoka na
-apad, praktikovanje joge, itd.
1agija bela+ crna i ve-tiarstvo
8d KJLL. godine poinje serija naunih otkri%a koja daju pot-
poru istonom misticizmu. /jntajnova teorija daje potpuno nov prilaz
tumaenju prostora, vremena i njihovog odnosa prema energiji, gravi-
taciji i brzini svetlosti. )onano, uvo&enje kvantne ,izike, otkri%e
najsitnijih estica (struna) i antimaterije, potpuno zbunjuju crkvu. +ov
KEL
z a m k e
prilaz tumaenju nastanka i pojava u svemiru (osnovni zakon nepred-
vidljivosti, pulsiranje svemira, crne rupe, teorija velikog praska "
nastanka svemira, itd.) izgleda da je zbunio sve osim najodgovornijih
ljudi u Datikanu koji, iako ne uspevaju da za to prona&u objanjenje u
<ibliji, ,ormiraju svoje posebne naunoistraivake timove koji po-
inju da vre uurbano razna istraivanja iz tih oblasti. Datikanu se,
navodno, nalazi jedna od najopremljenijih laboratorija za svemirska
istraivanja.
-vanine " mo%ne crkve poinju da vre pritisak na drave
kako bi se zatakali podaci dobijeni svemirskim istraivanjima, a po-
daci o #susretima tre%e vrste$ (kontakti sa vanzemaljcima) odmah se
proglaavaju pojedinanim ili masovnim halucinacijama.
3edan deo manjih crkava doslovno tumae%i <ibliju ne uspeva
da otkrije osnov za najnovija otkri%a te poinje da ih poistove%uje sa
samim sotonom i njegovim delima. -a razliku od njih, pobornici is-
tonog misticizma slave svoju veliku pobedu jer je nauka napokon
dokazala ono to oni odavno #znaju$. 8vaj odnos izme&u nauke i reli-
gije moemo najbolje da sagledamo na primeru " eksperiment =el
pas.
;otovo sve grupe koje praktikuju istoni misticizam #uzurpi-
raju celokupnost i integritet <oga$ tvrde%i da se u svakom oveku
nalazi deo <oga, ak i u ivotinjama i biljkama. 4vi oni imaju duu
koja u asu smrti naputa telo i prema zaslugama (karmi) odlazi u
drugo telo " oveka, ivotinje ili biljke.
>ksperiment =el pas dokazao je, uz pomo% posebno prilago-
&enih detektora lai da biljka " svedok emotivno reaguje na osobu
koja je #povredila$ drugu biljku u istoj prostoriji.
>ksperimentatori su ili i dalje. 8sobe kod kojih je konstato-
vana smrt (prestanak ,unkcije mozga i srca) izloene su aparatima za
merenje tih aktivnosti. prvih nekoliko asova instrumenti su miro-
vali, a zatim su (nakon razliitih perioda, ali svi u roku od CJ sati) u
jednom momentu beleili izuzetno snano energetsko pranjenje. Tela
merena pre i posle toga bila su laka za oko :EL grama. =akle, po tu-
maenju istonog misticizma, ne samo da je dokazano postojanje due
ve% je odre&ena i neka od njenih dimenzija (teina).
!okret vrlo brzo ulazi i u politiku stavljaju%i u prvi plan
ekoloka pitanja " partije zelenih. 1e&utim, ni ministarstva odbrane
pojedinih zemalja ne kasne. Tako, u 4/=, rezultati vojnoistraivakih
KEK
z a m k e
projekata na meditaciji, bio,idbeku, psihikim ,enomenima i alterna-
tivnoj medicini, postaju poznati nakon KJIL. godine ,ormiranjem
!rvog zemaljskog bataljona, koji, navodno, sainjava (breinajld) in-
telektualno najsuperiornija grupa #misle%ih tenkova$, poznatih po
imenu 9elta .ors. !ripadnici ove jedinice su navodno postigli savren-
stvo u ratnikim vetinama koriste%i metode najnovijih naunih
otkri%a. !ojavu 9elta .orsa pratila je nevi&ena medijska propaganda.
8duevljenje celokupne amerike javnosti podstaklo je nov projekat
stvaranja ratnika monaha obuenih za psihiki rat (itaju misli, beste-
lesno se kre%u, prolaze kroz objekte itd).
Satanse !ru'e
8sniva modernog okultizma u koji spada i satanizam jeste
/lister )rauli. !ripisuju mu se i mnoga druga dostignu%a u ovim
oblastima. 'o&en je KIGE. godine u porodici veoma privrenih sled-
benika jedne puritanske hri%anske sekte. )asnije %e on objanjavati
svoje akcije kao protest protiv religije o kojoj je nauio sve u detinj-
stvu, a naroito u oblasti seksa. +jegova majka uporno ga je zvala
#-verM i ovo ime dobio je po #zveri FFFM koja se pominje u religijskim
tekstovima. 8vaj nadimak je na kraju potpuno usvojio.
)ao veoma obrazovan pesnik, planinar i pisac mnogih dela
koja podrazumevaju pornogra,iju i sadomazohizam, zapravo je pro-
naao sebe tek u oblasti okultizma. ;odine KJLL. uveden je u herme-
neutiki red #-latne zoreM. #-latna zoraM je britansko udruenje koje
se bavi magijom i okultizmom i teoretski sledi uenje svog osnivaa
gospo&e .elene <lavacki.
-a vreme boravka u )airu KJLC. godine objavio je knjigu u
kojoj saeto iznosi okultne tirade i nazvao je #)njiga zakonaM. ovoj
knjizi iznesene su mnoge tvrdnje koje %e kasnije postati osnovni ele-
menti crne magije i satanizma u :L. veku.
estvovao je u osnivanju mnogih redova kao to je red 8ri-
jentalnih templara, i sl. od kojih mnogi i danas postoje. Tajne uenja
nekih od ovih redova zahtevaju i kori%enje seksualne magije koju je
sam )rauli upranjavao sa prostitutkama, decom i mukarcima. Titulu
magusa stekao je KJKF. godine (vrlo visok in u oblasti okultizma) i to
za vreme rituala u kome je rtvovao abu i objavio svoj trijum, nad
7susom .ristom. !osle !rvog svetskog rata ustanovio je #manastirM na
4iciliji gde je upranjavao svoje dve omiljene aktivnosti( ritualni seks
KE:
z a m k e
i upotrebu droge. !ostojale su glasine o zlostavljanju dece u #manas-
tiruM, za ta su on i njegovi sledbenici optueni KJ::.godine. mro je
KJCF. godine, ali njegov uticaj na sledbenike #crne magijeM neshvat-
ljivo je veliki i danas.
.ipi kultura ezdesetih godina :L. veka stvorila je mnogo
naina mistinog i magijskog razmiljanja. +aravno da nisu svi ovi
pokreti imali za cilj mir, ljubav i mo% cve%a. !oznat je sluaj da je
prekomerno kori%ene 24=-a dovelo mlade ljude u lanstvo takvih
#porodicaM kao to je ona 9arlsa 1ensona. 1enson nije bio tradicio-
nalni satanista. De%i deo njegove #,ilozo,ijeM bilo je u sutini kopija
nekih poznatijih i priznatijih uenja, ali neki lanovi njegove #poro-
diceM verovali su da je on u isto vreme i .ristos i satana. 8vakvo
shvatanje zapravo je odjek jedne od osnovnih ideja grupe koja se
naziva #@rkva sudnjeg danaM i koja je imala mnogo uticaja na 1en-
sona.
;rupa je nastala od ranije grupe koja se nazivala #)ompul-
zivni analizatoriM i koja se pojavila u >ngleskoj KJFC. godine. 8va
grupa privukla je u svoje okrilje bogate i mlade ljude koji su imali
dobre poloaje u svetu biznisa, zabave, pa ak i u vladi. 8ni menjaju
svoje ime i sele se u 1eksiko KJFF. godine, ali poto je uragan unitio
njihovo sredite, mnogi lanovi sekte vratili su se u >nglesku, a potom
se preselili u 4/=. Tamo su nastavili da okupljaju lanstvo i to kako
bogate lanove drutva, tako i siromane.
?ilozo,ija grupe ui da su .rist i satana zapravo odbacili
svoju netrpeljivost i da u skoroj budu%nosti treba da ujedine snage sa
ciljem da do&e do kraja sveta. Tom prilikom .rist treba da sudi ljud-
skom rodu, a satana treba da bude izvritelj na tom sudu. 9lanovi
sekte mogu da izaberu da budu sledbenici 3ehove, 2uci,era ili satane. 7
pored toga to im je ostavljena mogu%nost da budu sledbenici .rista,
malo sledbenika sekte se opredelilo za ovu opciju. ;rupa je poznata
po izdavanju asopisa ispunjenih raznim prizorima smrti, nacistikim
simbolima i scenama u kojima lanovi sekte uestvuju u nasilju i sek-
sualnim perverzijama. )ao to je ve% reeno kasnih ezdesetih 9arls
1enson doao je u kontakt sa ,ilozo,ijom ove sekte, koja je na mnogo
naina uticala na njega.
!osle raspada hipi enklave, u jednom od okruga 4an ?ran-
ciska dolo je do itavog talasa brutalnih ubistava koja su imala zajed-
niku karakteristiku ritualnog rtvovanja. +eto kasnije istraivai su
otkrili da se slina ubistva deavaju i u drugim delovima zemlje.
KEB
z a m k e
junu KJGL. godine uhapeno je petoro lanova sekte i osumnjieno za
ubistvo uiteljice ije su telo izmasakrirali i vrili ljudoderske obrede
da bi umilostivili satanu. +eto kasnije, iste godine, policija u Dajo-
mingu zaustavila je jednog drvoseu zbog sumnje da je napravio sao-
bra%ajni prekraj i pri tom je prona&ena mala ljudska kost. +a pitanje
o emu se tu radi drvosea je odgovorio( #-nate, imam jedan problem,
ja sam ljudoderM. =rvosea je bio satanista i tvrdio je da pripada sekti
koja u svojim obredima pije ljudsku krv, a njegova rtva bio je soci-
jalni radnik iji je kaiprst drvosea nosio u svom depu.
0ezdesetih godina pojavljuju se tragovi satanista i u >vropi.
Delikoj <ritaniji mnoge crkve i groblja su oskrnavljeni, a na zidovima
su se pojavljivali gra,iti i dokazi o ritualnom rtvovanju ivotinja.
0vajcarskom gradi%u .elitonu KJFF. godine jedna religijska sekta
nala se pod istragom zbog smrti deteta. 8vo dete bilo je seksualno
zlostavljano i privezano za krst. #hramuM ove sekte prona&ene su
prostorije za muenje i crne sve%e.
/nton la Dej je BL. aprila KJFF. godine proglasio samog sebe
visokim svetenikom #@rkve sataneM sa seditem u 4an ?rancisku. 2a
Dej je radio prethodno kao krotitelj lavova u cirkusu, zabavlja na
karnevalima, policijski ,otogra, i kriminalistiki strunjak. +epos-
redno posle toga on je sa crvenom kapom i ogrtaem i kapuljaom
prisutan na mnogim satanistikim venanjima, krtenjima i sah-
ranama. 4voje obrede obavljao je ispred oltara na kome je leala naga
ena simboliu%i #zadovoljstvo mesaM. !rema njegovom uenju, sata-
nizam i crna magija nastali su kao oru&a slavljenja ega, odnosno poh-
lepe, ponosa, poude, mrnje i ljutine ili bilo kog drugog od sedam
smrtnih grehova. +jegovi sledbenici tvrde da su oni odgovor na hipo-
kriziju konvencionalne religije. !rema 2a Dejevoj Q4atanskoj <ibliji$,
satanizam smatra da je ovek samo jo jedna ivotinja, koja je pone-
kad bolja, ali e%e gora od onih bi%a koja hodaju na etiri noge.
!rema ovom uenju, ovek je uspeo da, zahvaljuju%i intelektualnoj
superiornosti, postane najgora od svih ivotinja. 7ako 2a Dej u javnosti
ne propagira nasilne postupke i javno se ne zalae za upotrebu droge i
alkohola, njegova Q4atanska <iblija$ doivela je BL izdanja i prodata
je u stotinama hiljada primeraka. 8va knjiga postala je udbenik
mnogim satanistima i uticala je na mnoge sekte. ;otovo u svim
istragama nasilnih postupaka satanistikih sekti prona&en je po jedan
primerak ove knjige. 3edan od optuenih za #rtvovanjeM slubenika
jedne ,irme KJIJ. godine izjavio je na sudu da mu je Q4atanska bib-
KEC
z a m k e
lija$ bila vodi za ono to treba da uradi. knjizi je opisano da
ubistvo #nevinog ljudskog bi%aM za vreme rituala osloba&a neophodnu
energiju za kompletan seksualni orgazam.
!oslednjih godina mnoge grupe koje tvrde da su u vezi sa 2a
Dejevom crkvom nalaze se pod okriljem /braksas zadubine. -ajed-
niko im je da su ,ilozo,ske postavke preuzele od #@rkve sataneM kao i
upranjavanje razliitih obreda, pri kojima se koriste simboli nacizma,
#kupanje u krviM i #akcije i%enjaM. +eki od pripadnika pojedinih
sekti pod /braksas okriljem javno su izneli svoju umeanost u rituale
vampirizma i krvi. 3edno od objanjenja izneseno u javnosti jeste da je
upotreba ljudske krvi u ritualima posledica shvatanja da ljudska krv
#,izioloki predstavlja veoma mo%an napitakM.
+aravno, da bi se spreilo istraivanje ove izjave u kasnijim
nastupima u javnosti pripadnici sekte tvrdili su da koriste samo krv
dobrovoljnih davalaca. !ojedini maloletni pripadnici izjavili su da su
,ascinirani /dol,om .itlerom i 9arlsom 1ensonom zato to je ljudska
rasa poela da se pretvara u stado ovaca i tom stadu su potrebni pravi
uzori kao to su dve navedene linosti.
De%ina strunjaka u ovoj oblasti deli sledbenike satanizma u
etiri kategorije(
K. 1aloletnici (tinejderi) koje satanizam privlai na jednom
relativno vetakom nivou kroz lako dostupne knjige, #hevi metalM
muziku, igre u kojima postoje ,antastine pojave i sl,
:. #!sihopatski satanistiM, obino usamljenici privueni najna-
silnijim oblicima satanizma koji predstavljaju #osveenjeM za njihovu
ve% postoje%u patologiju svesti,
B. #'eligiozni satanistiM, koji su ukljueni u dobro organizo-
vane i veoma poznate sekte, kao to su #@rkva sataneM i sl,
C. #4atanistiki kluboviM, veoma dobro osmiljena udruenja
koja mogu da budu umeana u kriminalne aktivnosti.
!ostoje razne prelazne grupe, kao i preplitanje izme&u ovih
kategorija, ali ovaj sistem klasi,ikacije veoma je koristan prilikom
odre&ivanja vrste sekte i stepena umeanosti.
7 pored izvesnih odstupanja i policija i zdravstveni radnici na
polju mentalne higijene slau se da je ve%ina maloletnika koja je
umeana u satanizam starosti izme&u J i KI godina. +adleni su sa-
glasni i u tome da povremeno eksperimentisanje i uestvovanje u sa-
KEE
z a m k e
tanistikim aktivnostima ne znai potpunu predanost satanizmu. +eki
od obreda u kojima maloletnici uestvuju ukljuuju muenje i rtvo-
vanje ivotinja, pijenje krvi, jedenje ivotinjskih organa, upotrebu
droge i samopovre&ivanje. 8ni tako&e mogu da budu umeani u van-
dalizam, kra&e, otmice i druge nelegalne aktivnosti. +aje%i pripad-
nici ove grupe jesu usamljeni problematini tinejderi sa niskim
nivoom samopouzdanja, koji svoje probleme pokuavaju da ree kroz
agresivno ponaanje i(ili) samoubilake tendencije. +aje%e potiu iz
porodica u kojima su roditelji razvedeni. De%ina njih je inteligentna,
kreativna i sposobna da veoma veto sakrije svoje prave probleme.
+eki od njih pripadaju tzv. uliarima i umeani su u upotrebu droga,
naje%e 24=-a. 8ni sluaju #hevi metalM muziku, imaju mnogo slo-
bodnog vremena, dosa&uju se, a mentalitet im je krajnje pobunjeniki.
8ni tako&e imaju snanu potrebu za vo&om koji %e usmeriti njihovu
energiju. 1nogi ispoljavaju hedonistiki i nihilistiki odnos prema
okolini. 9ini se da je psiholoki haos linosti mnogo vie izraen kod
maloletnika koji uestvuju u radu satanistikih sekti nego kod onih
koji se prikljuuju drugim sektama.
4atanistike sekte u kojima je ve%ina lanstva punoletna teko
da se ikada pojavljuju u javnosti i tee ka strogoj zatvorenosti i kon-
spiraciji. jednoj sociolokoj studiji, objavljenoj KJIC. godine, pisac
4kot istie da kod satanistikih sekti postoji izraen elitizam, tajnovi-
tost i verovanje u magine mo%i. De%ina ovih sekti najavljuje brzi kraj
oveanstva i sveta i obe%ava spasenje i preivljavanje za svoje la-
nove. 9lanovi ovakvih grupa su uglavnom mladi ljudi izme&u :L i BL
godina, prosene i natprosene inteligencije, koji se prikljuuju sekti
zbog elje za znanjem o magiji, koje %e ih dovesti u situaciju da imaju
mo% i kontrolu nad svojom okolinom. 4kot tvrdi da ovakve grupe
mogu da imaju vrstu strukturu, da razvijaju ose%aj pripadnosti,
zatitu od spoljnjeg sveta, dok rituali grupe u stvari predstavljaju
zatitu od okoline i osloba&aju lanove ,rustracije, agresije i pogrenih
,antazija. +eki lanovi satanistikih sekti, naravno, odrasli ljudi, pre-
putaju se hedonizmu i nastranim seksualnim obredima, umesto is-
prazne ,ilozo,ije pri emu se koriste droga, pornogra,ija, prostitucija i
trgovina #belim robljemM. +aravno, krajnost postupaka odraslih lano-
va sekte je rtvovanje ljudi i produkcija i distribucija ,ilmova u kojima
je prikazano stvarno ubistvo.
Taktika regrutovanja novih lanova za satanistiku sektu um-
nogome zavisi od toga da li je izabrana osoba umeana ili nije u ile-
galne aktivnosti. +eke satanistike sekte rade sasvim javno i javno se
KEF
z a m k e
oglaavaju i veoma su poznate u krugovima okultne subkulture. +a-
jbolji primer za ovo je #@rkva sataneM. 8ve javne satanistike crkve
negiraju bilo kakvo uestvovanje u kriminalnim nasilnim radnjama,
iako mnoge od njih propagiraju hedonistiki ivotni stil. +eke, pak,
tvrde da svoje lanove obuavaju i ue ih okultnim znanjima tvrde%i
da %e na taj nain sledbenici postati boanska bi%a sa natprirodnim
mo%ima.
4atanistike grupe mogu biti posmatrane i kao predstavnici
neopaganskih ili magijski orijentisanih sekti. !ri ovome treba naglasiti
da je #magijaM mo%na ali neutralna sila koja moe da se koristi u dobre
ili loe svrhe. 1noge osobe koje ubrajaju sebe u neopaganske sekte
koriste magiju samo za dobrotvorne svrhe zbog ube&enja da bilo
kakva upotreba magije u negativnom smislu moe da se okrene protiv
njih samih. =a li %e #magijaM biti kori%ena u dobre ili loe svrhe zavi-
si od samog propovednika ili sekte kojoj on pripada. Tako, npr. jedna
mlada ena, kada su je upitali zato je postala lan satanistike sekte,
odgovara da je to zato to su ona i njeni roditelji pose%ivali predavanja
jedne sekte u kojima su meditacija, astralna projekcija, levitacija i
mentalna telepatija bile glavne delatnosti. 8na i njeni roditelji nikada
nisu dali pozitivno ili negativno znaenje obredima u kojima su ues-
tvovali.
8igledno je da satanistiki kultovi koji upranjavaju nasilne
i kriminalne aktivnosti moraju veoma paljivo da regrutuju nove
lanove da bi izbegli izlaganje i osudu javnosti. +ije teko pretposta-
viti da ovakve sekte koriste razne manipulativne metode, pa ak i
primenu sile. 1noge od ovih sekti predstavljaju se u poetku kao spi-
ritistike grupe u kojima raznim metodama moete sami sebi pomo%i.
=ruge grupe iji je broj mnogo ve%i, obra%aju panju na osobe koje su
ve% pokazale interesovanje za drogu, seksualne perverzije i pornogra-
,iju. Tako&e su im interesantni oni koji prouavaju okultizam, nasilje i
sadomazohistike sklonosti. 8vakve osobe mogu se sa lako%om pro-
na%i me&u pripadnicima #hevi metalM rok drutva, zatim kod igraa
raznih elektronskih igara u kojima se nagra&uje nasilje i agresivnost.
9lanovi mogu biti vrbovani i me&u gledaocima #dokumentarnih ,il-
movaM u kojima se javlja smrt, zlostavljanje i krajnja nasilnost.
+eke vrste #hevi metalM muzike esto se nazivaju #metal smr-
tiM ili #crni metalM. 8va imena nastala su zahvaljuju%i stihovima koji
slave satanizam, okultizam, kao i anarhiju, nasilje, zlostavljanje ena i
dece, drogu, ubistva, samoubistva, itd. !ojedini strunjaci istiu da su
KEG
z a m k e
stihovi koji se javljaju u ovoj oblasti rok muzike posebno negativni i
da predstavljaju opasnu pretnju za psihiko zdravlje mladih ljudi.
1nogi maloletnici posmatraju rok zvezde kao heroje i poku-
avaju da se oblae kao oni, da usvoje njihovo ponaanje i ivotni stil.
sluaju #hevi metala$ ovo podrazumeva crnu ode%u i nakit sa sata-
nistikim simbolima i usvajanje arogantnog i hedonistikog odnosa
prema ivotu. 8vi klinci obino ne znaju nita o satanizmu i jedno-
stavno trae utehu za svoje ,rustracije i nain da se suprotstave odras-
lima. ;odine KJII. izvesni )ing je objavio istraivanje da je FL posto
zavisnika od droga hemijskog dejstva slualo #hevi metalM muziku i
bilo oboavalac neke od poznatih grupa iz #hevi metalM rok sveta.
+eki pripadnici satanistikih sekti regrutuju nove lanove upravo na
koncertima #hevi metalM rok grupa i u prodavnicama nosaa zvuka
gde se popularie ovakva muzika, kao i posredstvom oglasa u rok
magazinima. 9esto se na ovakvim mestima angauju maloletni lano-
vi za izvesne obrede, a ponekad se i nasilno primoravaju da uestvuju
u tim obredima. ponekim sluajevima maloletnici se zovu na urku
gde ih prisiljavaju na uzimanje droge i uestvovanje u seksualnim
orgijama koje se snimaju i ,otogra,iu. 8ni se zatim ucenjuju da bi
uestvovali u daljim aktivnostima, a video zapisi i ,otosi koriste se za
pornogra,sku distribuciju. 8vakve radnje su veoma teke za dokazi-
vanje.
S$I3 %I4U%O GRUPE 5Teorija zavere II6
8bino pitanje jesmo li sami vekovima zaokuplja matu
oveka. -vanine dravne institucije kao i nezavisni istraivai godi-
nama pokuavaju da na&u odgovor na ovo, na izgled, jednostavno pi-
tanje. -vanine dravne institucije su veoma krte u davanju bilo
kakvih podataka o rezultatima istraivanja koja se vre u ovoj oblasti.
-a razliku od njih sve je vie nezavisnih istraivaa koji rezultate
svojih istraivanja ele da podele sa to ve%im brojem ljudi. +eki
ovakve napore ocenjuju kao naunu ,antastiku, drugi misle da #tu ipak
ima neto$ dok tre%i, pak, veruju u svaku hipotezu kao da je notorna
injenica. +eke grupe tvrde da postoji zavera za preuzimanje vlasti
nad planetom -emljom od strane grupe koju pored iluminata (lidera
novog svetskog poretka) sainjavaju i predstavnici drugih planeta, te
da je dan #konane invazije$ sve izvesniji. +e uputaju%i se u analizu
ponu&enih in,ormacija, moe se zakljuiti da sve ove grupe, kao osno-
vu, koriste slede%e podatke.
KEI
z a m k e
7zme&u januara KJCG. i decembra KJE:. godine najmanje KF
tela +28 letilica spustilo se ili je doivelo havarije iznad -emlje.
8tkriveno je FE tela vanzemaljaca od kojih je jedan bio iv. 8d ovih
doga&aja KB se odigralo iznad /merike (jedan u /rizoni, KK u +ovom
1eksiku i jedan u +evadi), jedan iznad +orveke i dva iznad 1ek-
sika.
letelicama koje su se sruile KB.:.KJCI. i :E.B.KJCI. pro-
na&eno je KG tela vanzemaljaca. 1e&utim, jo neprijatnije otkri%e jeste
i veliki broj delova ljudskih tela koji su bili u ove dve letelice.
Danzemaljac koji je prona&en iv iznad 'osvela nazvan je
><>. ><> se KJEK. godine razboleo i niko nije uspeo da mu pomogne
da preivi.
!o nalogu predsednika Trumana C.KK.KJE:. godine osnovana
je +4/ (dravna bezbednost). !rvi cilj tek stvorene +4/ bio je da
dei,ruje komunikacije vanzemaljaca, upozna jezik i uspostavi dijalog.
=rugi cilj +4/ bio je nadgledanje svih komunikacija na -emlji, bez
obzira na izvor.
!redsednik Truman je tada, novodno, upozorio 4ovjetski
4avez na doga&aje i ozbiljno je poelo da se razmilja o vanzemalj-
cima kao mogu%oj pretnji za -emlju. 8vo se otprilike poklapalo sa
osnivanjem <ilderberga, te mnogi smatraju da je osnovni zadatak ove
grupe upravo i bio sainjavanje plana u sluaju invazije vanzemaljaca.
-a vreme prve godine njegovog ustolienja, KJEB, najmanje
jo KL lete%ih tanjira prona&eno je zajedno sa :F mrtvih i etiri iva
vanzemaljca. 8d KL, etiri su na&ena u /rizoni, dva u Teksasu, jedan u
+ovom 1eksiku, jedan u 2uizijani, jedan u 1ontani i jedan u junoj
/,rici. <ilo je hiljade pokazatelja.
/jzenhauer je znao da on mora da se suoi i savlada problem
sa vanzemaljcima. To nije mogao da uini ako razotkrije tajnu
)ongresu. 'ane KJEB. godine /jzenhauer se obratio svom prijatelju i
lanu 4aveta za odnose sa inostranstvom +elsonu 'ok,eleru.
/jzenhauer i 'ok,eler su poeli planiranje strukture o vanze-
maljskom " tajnom nadgledanju, to se pretvorilo u stvarnost u toku
jedne godine. 7deja za dvanaest velianstvenih " 13 K: " je ro&ena.
<aza u ?loridi uspeno je komunicirala sa vladom 4/=. 8va
grupa upozoravala je 4/= protiv trke u orbiti oko ekvatora i ponudila
je da pomogne 4/= duhovnim razvojem.
KEJ
z a m k e
Danzemaljci su zahtevali, kao glavni uslov, da se demontira i
uniti nae nuklearno oruje. 8dbili su da razmene tehnologije, tvrde%i
da smo mi spiritualno nemo%ni da rukovodimo tehnologijom koju ve%
posedujemo. 8vi predlozi su odbijeni s obrazloenjem da bi bilo glu-
po razoruati se u ,azi tako neizvesne budu%nosti. +ije bilo nikakvog
zapisa koji bi se mogao proitati. 1oda je to bila nesre%na odluka.
Tre%e sletanje u 1urok, sada >dvardova baza vojne avijacije,
desilo se KJEC. godine. <aza je bila zatvorena na tri dana i nikome nije
bilo dozvoljeno da ulazi niti da je napusti za to vreme. 7storijski
trenutak bio je isplaniran unapred. =etalji pakta bili su dogovoreni.
/jzenhauer je organizovao da bude u !alm 4pringsu na odmoru.
dogovoreni dan predsednik je doveden u bazu. 7zgovor dat novinarima
bio je da je u poseti zubaru. 4vedoci doga&aja su izjavili da su tri
+28-a preletela preko baze i spustila se.
!rotivavionska baterija bila je na ivoj obuci i preplaeni
operatori stvarno su pucali na lete%e tanjire dok su im preletali preko
glava. +a sre%u, promaili su i niko nije bio povre&en.
!redsednik /jzenhauer se sastao sa vanzemaljcima :L. ,eb-
ruara KJEC. i ,ormalni sporazum izme&u vanzemaljskog naroda i
4jedinjenih /merikih =rava bio je potpisan.
!o tvr&enju zagovornika postojanja zavere, -emlja je tada
dobila svog prvog vanzemaljskog ambasadora iz svemira. To je bio
talac koji je ostao prilikom prvog sputanja u pustinji. +jegovo ime i
titula bili su 4vemo%ni vaeni )ril. brzo posle ovog sastanka
predsednik /jzenhauer doiveo je srani udar.
8stala etvorica koja su prisustvovala ovom sastanku bili su
?renklin /len iz .erst novina, >dvin +orse sa <ruklinskog univer-
ziteta, =erald 2ajt, meta,iziki istraivaki tim, i katoliki biskup
1aklintri iz 2os /n&elesa. <azirano na njihovoj reakciji, odlueno je
da se javnosti ne sme nita re%i. )asnija istraivanja pokazala su da je
odluka bila ispravna.
3edno emotivno napisano pismo =eralda 2ajta opisuje to
hladnokrvno detaljno(
#=ragi moj !rijatelju, ja sam se upravo vratio iz 1uroka.
7zvetaj je taan razaraju%e taanO 3a sam bio na putu u drutu
?renklina /lena iz .erts novina i >dvina +orsea iz <ruklinskog
univerziteta (Trumanov ,inansijski savetnik) i sa biskupom 1aklintri-
jem iz 2os /n&elesa.
KFL
z a m k e
)ada nam je bilo dozvoljeno da u&emo u zabranjenu zonu
(posle est sati proveravanja svake sitnice, doga&aja i aspekta naeg
linog ivota) ja sam imao neverovatan ose%aj da je dolo do smaka
sveta i to sa ,anatinim realizmom. -ato to nikada do tada nisam
video toliko ljudi u kompletnom kolapsu i kon,uziji i to zato to se
njihov svet u potpunosti sruio i nestao.
-a vreme moje dvodevne posete video sam pet odvojenih i
jasnih tipova aviona koje su prouavali stunjaci vojne avijacije uz
asistenciju i dozvolu vanzemaljacaO
+emam rei da opiem svoje reakcije. +ajzad se dogodilo.
8vo je sada stvar za istoriju.
!redsednik /jzenhauer, kao to ti ve% sigurno zna, nedavno
je boravio u poseti !alm 4pringsu. be&en sam da %e on da ignorie
kon,likte sa raznim autoritetima i da %e se obratiti direktno ljudima
preko radija ili televizije, ako poloaj jo dugo bude bezizlazan. 7z
onoga to sam ja mogao da ujem, o,icijelno obra%anje narodu se ve%
priprema za sredinu maja.$
1i znamo da se takvo saoptenje nikada nije pojavilo. ;rupa
za %utanje je tada pobedila. 1i, tako&e, znamo da su jo dva broda, za
koja ne moemo na%i nikakve svedoke, sletela ili posle ona tri ili su
ve% bila u bazi kada su ta tri sletela.
Danzemaljski amblemi su bili poznati kao #Trilateralno
raspoznavanje$ i bili su postavljeni na letelici ili su ih vanzemaljci
nosili na uni,ormama. 8ba ova sluaja sputanja na -emlju ,ilmovana
su. ?ilmovi postoje i danas.
3edan od niza dokumenata na osnovu kojih 4ci- ?iV?8
grupe grade svoje teorije o vanzemaljskim entitetima i njihovom
ue%u u globalnoj svetskoj zaveri jeste i dokument iz KJE:. godine
koji se odnosi na postojanje grupe K: velianstvenih. =okument je
sluajno prona&en u jednoj koli i nosio je oznaku najvieg stepena
tajnosti. brzo nakon toga oglasio se glavni tab ?<7-ja sa nalazom da
je dokument ,abrikovan.
!revod originalnog dokumenta odeljenja ?<7 iz =alasa u
kome se od centrale trai analiza dokumenta pod nazivom #=vanaest
velianstvenih$(
Dvanaest veli(anstveni)
KFK
z a m k e
25. 10. 1988. godina
Dopis direktoru FBI
Predmet: Mogua neslagana u po!erli!im in"orma#iama
koa se ti$u
%pera#ie 12 !eli$anst!eni&
%!a komunika#ia e 'a!edena pod P%()*+,I(% u #elini.
- prilogu 'a Biro e i ko!erat koi sadr.i mogua po!erli!a
dokumenta.
/eptem0ra1 151 1988. godine %/I 2-nited /tates 3ir
For#e1 %""i#e o" /pe#ial In!estigation4 spe#ialni agent kontaktirao
e FBI u Dalasu sa prilo.enim dokumentima. 5!rdi da mu e
indi!idua u 6koli1 koa e od0ila da se predsta!i1 dala t!rdei da i&
e primila po6tom.
/tr. 2
P%()*+,I(%
D+ 758
Dalas e 'a0ele.io da e u posledni& nekoliko nedela
do6lo do lokalnog pu0li#iteta u !e'i sa %P)*38I,%M 12 ()+I93:;
/5():I< sa 0ar d!e poa!e na lokalno radio stani#i u tok6ou =
gde se diskuto!alo o %P)*38I,I 12 ()+I93:/5():I<1 o ludima
koi su 0ili ume6ani i o poku6au !lade da 'adr.i opera#iu u ta;
nosti. :epo'nato e da li e s!e o!o deo neke kampane
pu0li#iteta.
%d strane %/I;a1 napominu da %P)*38I,3 P+3(3 >:,I?31
koa se pomine u dokumentu na strani @1 postoi.
Dalas s&!ata da e na!odni dokument star !i6e od A5
godina1 ali ne 'na da li e o'naka po!erli!osti skinuta na propisan
na$in.
B3<5)( BI*%-
Ba&te!a se od Biroa da raspo'na da li e dokument o6
u!ek 'a!eden kao po!erli!. Dalas e 'adr.ati s!aku dalu istragu
u pri!remeno o0usta!i dok ne stignu dala upust!a i' FBI <C.
Pre!od originalnog dokumenta pod na'i!om DD!anaest
!eli$anst!eni&E
/5*%?% P%()*+,I(% F 12 ()+I93:/5():I<
/3M% B3 (ID)5I
P*)DM)5: %P)*38I,3 12 ()+I93:/5():I< = P*)+IMI:3*;
:I IB()G53,
P*)D/)D:I> = IB3B*3: 3,B):<3-)*
KF:
z a m k e
D%>-M):5 P*IP*)M+,): 18. :%()MB*3 1952.
P%D:%/I+38 IB()G53,3: 3DM. *%/8%) <. <I++):>%)5;
5)* 2M,;14
:apomena: %!a dokument e sa$inen samo 'a prelimi;
narni i'!e6ta. Morao 0i se ra'umeti kao u!od u i'!e6tae o kom;
pletno opera#ii kou emo poku6ati da sledimo.
.....
%P)*38I,3 12 ()+I93:/5():I< e /5*%?% P%()*+,I(3
istra.i!a$ko ra'!ona o0a!e6tana opera#ia koa e odgo!orna
direktno i edino predsedniku /edineni& 3meri$ki& Dr.a!a.
%pera#ie o!og proekta spro!ode se pod kontrolom ?rupe 12
!eli$anst!eni&1 koa e usposta!lena spe#ialnim po!erli!im
i'!r6nim nareHenem predsednika 5rumana1 2@. septem0ra 19@I.
godine1 a prema preporu#i dr (ena!era Bu6a i sekretara D.emsa
Forestala. 2Pogledati prilog4 9lano!i ?rupe 12 !eli$anst!eni&1 koi
su oda0rani su:
3dm. *os#oe <. <illenkoetter 2*osko <elenkoter41
Dr (anne!ar Bus& 2(ena!er Bu641
/e#. ,ames (. Forrestale 2D.ems Forestal41
;en. +athan ?. TSining (+atan Tvining),
?en. <oJt /. (anden0erg 2<ot (anden0erg41
Dr Datle! Bronk 2Datle! Bronk41
Dr ,erome <unseker 2D.erom <anseker41
Mr /idneJ K. /ouers 2/idni /ors41
Mr ?ordon ?raJ 2?ordon ?re41
Mr Donald Men'el 2Donald Men#el41
?en. *o0ert M. Montague 2*o0ert Montegu41
Dr +loJd (. Berkner 2+od Berkner4.
/mrt sekretara Forestala1 22. maa 19@9. godine1 osta!ila
e slo0odno mesto koe e 0ilo nepopuneno do 1. a!gusta 1950.
godine1 nakon $ega e general (alter B. /mit odreHen kao trana
'amena.
- dr.a!i (a6ington1 2@. una 19@I. godine1 #i!ilni pilot
letei i'nad >asked planina1 primetio e de!et leteli#a u o0liku
diska koe su se kretale u "orma#ii na !eliko !isini. Iako o!o nie
0io pr!i susret sa tak!om !rstom o0ekta1 ipak 0io e pr!i koi e e
i'a'!ao 6iroko intereso!ane a!ni& media. /ledilo e &ilade pri;
a!a o !iHenima sli$ni& o0ekata. Mnoge od ni& dola'ile su i' !o;
ni& i #i!ilni& i'!ora !isokog kredi0iliteta. %!i i'!e6tai re'ultirali su
u ne'a!isnom poku6au nekoli#ine ra'li$iti& segmenata !oske da
ut!rde !erodostonost i'!e6taa i namere o!i& o0ekata kada e u
pitanu na#ionalna 0e'0ednost. Ispitana e nekoli#ina o$e!ida#a i
do6lo e do nekoliko uspe6ni& poku6aa kori6ena !a'du&oplo!a
KFB
z a m k e
sa #ilem da se disko!i presretnu u letu. *eak#ia a!nog mnena
dosegla e ni!o sli$an &isterii.
-prkos o!im naporima1 malo e su6tinski& st!ari sa'nato
o leteim o0ektima s!e dok lokalni ran$er nie pria!io da se
edna od o!i& leteli#a sru6ila u dalekom regionu :o!og Meksika1
na oko 120 kilometara se!ero'apadno od !one !a'du&oplo!ne
0a'e *os!el 2sada (olker Fild4.
5anom opera#iom po$elo e I. ula 19@I. godine sakup;
lane ostataka olupine o!og o0ekta radi nau$nog prou$a!ana.
Ba !reme traana opera#ie1 seria i'!iHa$a otkrila e trago!e
$etiri $o!ekolika 0ia koa su se i'gleda katapultirala i' leteli#e
neposredno pre eksplodirana. %ni su pali na 'emlu na oko d!e
mile isto$no od mesta udara. /!a $etiri su 0ila mrt!a i u
odmaklom stadiumu raspadana1 delom i '0og le6inara i dekom;
po'iti!ni& elemenata koi su delo!ali oko nedelu dana pre nego
su pronaHeni. /pe#ialna nau$na ekipa pokupila e tela radi ispiti;
!ana. %lupine leteli#e odnesene su na nekoliko ra'li$iti& loka#ia.
8i!ilni i !oni o$e!i#i su diskredito!ani i no!i i'!e6tai su
posta!ili e"ekti!no pokrie1 o0a!luui da e u pitanu meteoro;
lo6ki istra.i!a$ki 0alon.
5ani analiti$ki napori koe su organi'o!ali general 5!ining
i dr Bu61 a postupaui po direktnom nareHenu predsednika1 re;
'ultirali su preliminarnim konsen'usom 219. septem0ra 19@I.
godine4 da e disk 0io na!i6e nalik kratkodometno i'!iHa$ko
leteli#i. %!a 'aklu$ak e 0a'iran na !eli$ini leteli#e i nedostatku
0ilo kak!e prepo'natli!e opreme. /li$nu anali'u $et!ori#e mrt!i&
putnika uradio e dr Bronks1 A0. no!em0ra 19@I. godine. ?rupa e
donela 'aklu$ak da1 0e' o0'ira na $o!ekoliki i'gled1 oni nisu
imali !e'e sa ra'!oem &omo sapiensa. )kipa dr Bronksa e
predlo.ila na'i! D(an'emalski 0iolo6ki entitetE = )B)s1 koi e se
primeni!ati 'a o!a 0ia do !remena kada se 0ude mogla dati i
de"initi!na odredni#a oko koe 0i se slo.ili.
/ o0'irom na to da e prakti$no pou'dano da o!e leteli#e
ne poti$u ni i' edne dr.a!e na planeti1 op6irne 6pekula#ie
usmerile su se na pitana odakle poti$u i kako su o!de dospele.
Mars ostae kao mogunost1 ipak mnogi nau$ni#i1 kao i
naistaknutii dr Men#el1 smatrau !ero!atniim da imamo posla sa
0iima poreklom i' kompletno druga$ieg solarnog sistema.
Broni primeri onoga 6to na i'gled predsta!la "ormu pisa;
na naHeni su na mestu udesa. :apori koi su ulo.eni da se
de6i"ruu ugla!nom su ne'ado!ola!aui 2!idi prilog )4. Poded;
nako neuspe6ni 0ili su i napori da se ut!rdi metodologia1 ili pri;
roda metoda transmisie i'!ora napaana. Istra.i!ana po o!o
linii su se iskompliko!ala '0og potpunog odsust!a 0ilo $ega 6to
KFC
z a m k e
0i se moglo identi"iko!ati kao krila ili propeleri1 ili drugi& kon!en;
#ionalni& metoda u'letana ili na!oHena1 kao i potpuno odsust!o
metalni& .i#a1 tu0a ili sli$ni& i prepo'natli!i& elektronski& kom;
ponenti.
Pretposta!ka e da e pogonska edini#a kompletno
uni6tena eksplo'iom kou e prou'roko!ao udes leteli#e.
Potre0a 'a toliko dodatni& in"orma#ia u !e'i sa leteli#om1
nenim karakteristikama1 per"ormansama i nenim namerama1
do!ela e do preu'imana #elog proekta od strane
!a'du&oplo!ni& snaga /3D. /a #ilem o$u!ana 0e'0ednosti1
!e'e i'meHu /I?:;a i 12 !eli$anst!eni& limitirane su na samo
d!e oso0e unutar o0a!e6tane di!i'ie !a'du&oplo!ne Mat
komande1 $ia e uloga 0ila da 6ale dale odreHene !rste
in"orma#ia kro' odreHene kanale. /I?: se ra'!io u proekat
?*-D?)1 de#em0ra 19@8. godine. %pera#ia se trenutno spro!odi
pod 6i"ro!anim imenom DBlue 0ookE 2Pla!a kniga41 sa !e'om
koa se odr.a!a posredst!om upra!e !a'du&oplo!ni& snaga koa i
dale pred!odi proekat.
Drugi o0ekat1 !ero!atno sli$nog porekla1 7. de#em0ra
1950. godine1 sudario se sa Bemlom !elikom 0r'inom u delu )l
Indio ?erero u o0lasti 5eksasa kod meksi$ke grani#e1 nakon duge
traektorie kro' atmos"eru. Istra.i!a$ka ekipa e do6la na li#e me;
sta1 a ono 6to e preostalo od o0ekta 0ilo e u potpunosti
i'gorelo. Material koi se mogao spasiti transporto!an e do 3)8
postroena u /andiu1 :o!i Meksiko1 na prou$a!ane.
Implika#ie o!og1 po pitanu na#ionalne 0e'0ednosti1 od
kontinuirane su !a.nosti koa se ogleda u tome da moti!i i
namere o!i& posetila#a ostau u potpunosti nepo'nate. Bna$a se
ogleda i u osmatra$ko akti!nosti o!i& leteli#a1 po$e!6i od maa i
nasta!laui se do eseni o!e godine koa e prou'roko!ala
'na$aan ;;;;; koi se sada ra'!ia ;;;;;mo.e 0iti nemino!nost. %!o
e ;;;;; kao i o$igledan meHunarodni i te&nolo6ki ;;;;; ra'matrane i
ultimati!na potre0a da se onemogui a!nom mnenu po s!aku
#enu. Potre0a da ?rupa 12 !eli$anst!eni& ostane u anonimnosti
;;;;; nametane 0e'0ednosne pre!enti!e tre0a da se nasta!i 0e'
prekida u no!o administra#ii. - isto !reme1 plan 'a
nepred!iHenu situa#iu M,9@9;0@PFI8 2/trogo po!erli!o1 samo 'a
$itane4 mora odr.a!ati kontinuiranu spremnost ukoliko 0ude
potre0e da se i'da a!no saop6tene 2!idi prilog4.
Pre!od originala odgo!ora direktora FBI odelenu FBI u
Dalasu:
P % ( ) * +, I (%
12. 02. 88.
Gale DI*)>5%* FBI
KFE
z a m k e
Prima FBI D3+3/ 2758; :)K4 *utinski
/kinuta o'naka po!erli!osti = 28. 08. 1991. godine
-n Predmet: Mogua neslagana u po!erli!im in"orma#i;
ama koa se ti$u opera#ie 12 !eli$anst!eni&L )spionage M 2Gpiu;
na.e M4L 00: Dalas
%!a komunika#ia e 'a!edena kao po!erli!a u #elosti.
%dnosi se na Dalas 3irtel datiran 25. okto0ra 1988.
godine
Pomenuti 3irtel 'a&te!ao e da FBI <C odredi da li e do;
kument prilo.en od gorepomenutog 3ir5el po!erli! ili ne.
-pra!a 'a spe#ialne istrage 3meri$ki& !a'du&oplo!ni&
snaga oglasila e A0. no!em0ra 1988. godine da e dokumenat
"a0riko!an.
>opie tog dokumenta su distri0uirane u nekoliko delo!a
/3D. Dokument e kompletno la.an.
Dalas tre0a da 'at!ori naslo!lenu istragu.
Pseudotera'ijse !ru'e
4vaka osoba ima naslednu sposobnost da kontrolie sopstvene
,izioloke procese na nivou koji je znatno vii od onoga koji mi obi-
no smatramo mogu%im.
=a bi leenje bilo uspeno, moraju da budu ukljueni telo, um
i duh.
+egativne emocije mogu da imaju nepovoljne psiholoke
posledice.
!ozitivne emocije mogu da imaju pozitivne ,izioloke posle-
dice.
2judski um poznaje puteve kojih nismo svesni a mogu da
budu odluuju%i u procesu izleenja. >ksperimenti ra&eni u jednoj
laboratoriji u Teksasu pokazali su da su odre&eni subjekti bili u mo-
gu%nosti da svojom voljom pove%aju ili smanje elektrine aktivnosti
koe drugih ljudi koji su smeteni u susednoj prostoriji. !ostoji i niz
eksperimenata koji dokazuju da ljudska misao moe da utie na
ljudske %elije.
3o u ranom detinjstvu naueni smo kako sve moemo da se
razbolimo. !rogramirani smo da, recimo, znamo da moemo da se
ukoimo ako dugo sedimo na promaji. +ai neuroni prihvataju ovakvo
KFF
z a m k e
programiranje kao instrukciju a esto i kao nare&enje kome se mo-
ramo povinovati. )ada gledamo ljude oko nas kako se razbolevaju
nesvesno zamiljamo da to moe i nama da se desi. 8vo je negativno
programiranje.
-a uspenu obuku neophodno je da se naui kako da se #u&e$
u al,a nivo. -atim se ui kako se poboljava koncentracija i memorija,
otklanjaju hronini ili iznenadni bolovi i kako da se kontroliu i
otklone neeljene navike.
daljem delu obuke pomo%u vebi vizuelizacije ui se kako
ovek da bude u stanju da u potpunosti oseti svoje telo a zatim da,
opet uz pomo% vizuelizacije, vri potrebne promene u ,unkciji odre-
&enih organa (u cilju izleenja). )ao najvii stepen obuke smatra se
mogu%nost da ovek moe da oseti i druge ljude, da otkrije njihove
zdravstvene probleme i da utie na njihovo izleenje.
=akle nae telo je sposobno da se samo lei. 8vaj prirodni
proces remetimo reaguju%i na doga&aje brigom i stresom. =a bismo
prestali sa ometanjem ovog prirodnog procesa moramo na spoljne
doga&aje da reagujemo oputeno, a moemo i sami da aktiviramo
isceliteljsku energiju zamiljaju%i pozitivne mentalne slike i izgovara-
ju%i pozitivne misli.
)lju ovog procesa je al,a nivo. <oravak na ovom nivou
znai da smo svesni doga&aja oko sebe, ali ne uestvujemo aktivno u
njima
Kao se dolazi u al-a nivo
!rvo se oputa telo. 8vo je proces usmeravanje panje na
razliite grupe mii%a. 8bino se poinje od vrha glave. !anja se
prvo usmerava na lice( elo, oi, vilica. -atim se oputaju vrat,
ramena, ruke, grudi, stomak, le&a i tako sve do nonih prstiju. @ilj ove
tehnike je da budemo svesni svih delova tela. 8bino pomae ako
prvo zategnemo mii%e celog tela a zatim ih ovim redosledom opu-
tamo. =isanje mora biti ravnomerno, sa zadravanjem vazduha u plu-
%ima brojanjem do etiri i isputanjem vazduha, zadravanjem praznih
plu%a i opet udisanjem brojanjem do etiri.
)ada se zavri ova ,aza prelazi se na oputanje uma. !ogled
se podie za dvadeset stepeni navie (kapci su zatvoreni). 8vo je
vano jer je utvr&eno da ovaj poloaj oiju izaziva al,a modani ritam
i prouzrokuje aktivnost desne hemis,ere mozga.
KFG
z a m k e
<rojanje unazad oputa (i obrnuto( brojanje unapred aktivira).
!oetnici poinju sa brojanjem od KLL pa unazad. kasnijim ,azama
ovaj period brojanja se smanjuje na EL, pa :E, KL i pet. proseku su
ljudi za etrdeset dana u stanju da dok izbroje do pet budu u al,a
stanju.
ovom periodu oputanja vano je da se stvaraju pozitivne
mentalne slike (zdravlje, lep izgled, itd). 1isao je energija. Teoretski,
ako precizno ,ormuliemo jednu misao"elju upotrebi%emo odgovara-
ju%u energiju. /ko sada tu istu misao"elju ponovimo dovoljno puta
energetski talas bi se pojaavao sve do take, odnosno koliine ener-
gije koja je dovoljna da se takva misao"elja materijalizuje. Dizueli-
zaciju eljene situacije pojaavaju mentalno izgovorene rei (,ormuli-
sane elje). 8no to je posebno vano u ovoj ,azi jeste da su slike i
rei jasno i precizno ,ormulisane. )ako bi se to pre realizovale misli i
mentalne rei moraju biti zamiljene i ponavljane na isti nain.
)ada se brojanjem (unazad) do&e do broja jedan, zapoinje se
obrnuti proces. <rojanjem od jedan do pet telo i um se ponovo
aktiviraju, ali ovog puta sa naredbom da prihvate novi program.
)od svih terapijskih grupa posebna panja se poklanja stresu.
tvr&eno je da stres najvie slabi imunoloki sistem. 4labljenje ovog
sistema kao posledicu moe da ima mnoge teke bolesti (rak, sida i
druge bolesti iz kategorije neizleivih). Tri glavna uzroka stresa su
krivica, veliki gubitak i rad i ivot u sredini koja vam nikako ne prija.
4ama zabrinutost je stres. =a bi ubrzali proces zamene tog starog
programa prvo morate da ga identi,ikujete. 8vom identi,ikacijom ra-
zumeju se i otklanjaju uzroci zdravstvenih problema. !rvo se mora
postaviti pitanje ta je uzrok odre&enom ,izikom oboljenju. =o odgo-
vora se dolazi tako to se um puta da luta. 'azmilja%ete o svemu i
svaemu. zrok skoro svakog stresa je u me&uljudskim odnosima.
)ada uspete da identi,ikujete odnos koji vas mui otkri%ete uzrok
stresa.
SEKTE I DRUGE NEORMALNE GRUPE KOJE
PRIMENJUJU TEHNIKE KONTROLE UMA
+a osnovu dosadanjih iskustava istraivaa u oblasti kon-
trole uma sainjena je lista sekti i drugih grupa za koje je navodno
neosporno utvr&eno da u svom radu koriste tehnike kontrole uma.
KFI
z a m k e
;rupe ija je aktivnost do sada zabeleena u 4' 3ugoslaviji posebno
su obeleene (crnim slovima). 4 obzirom na to da do sada nije zva-
nino ra&ena struna analiza aktivnosti ovih grupa, ne moe se katego-
rino tvrditi da svi ogranci ovih grupa u naoj zemlji u ovom momentu
koriste tehnike kontrole uma.
/mvej (A!"#$)
/nanda 1arga
/natmananda
A%! &' R&()* (A%! S+&' R&($*)
/vatar
<ren =ejvidiens (<ranch =avidians) " poznata kao Raco
=avidians i =avid )oresh
<raderho, )omjunitis (<ruderho, @ommunities)
B*,)# -./# (C+&0-1.' *2 G*-)
)onsernd )ristians (@oncerned @hristians) " tako&e poznata i
kao 1onte #)imM 1iller
@ooneAites
>arth 2iberation ?ront
>ckankar
?ormation
?orum
;arbage >aters " tako&e poznata i kao The <rethren i 3im
'oberts ;roup
H#1. K1&3+'# " tako&e poznata i kao 74)@8+ (7nternational
4ocietA o, )rishna @onsciousness) i 4Sami !rabhupada
Drata raja (.eavens ;ate)
.o,,man, Terri
.utterian <rethren >ast
7ndian ;urus
7nsight 4eminars
M.-)%'#1*-'# +1&34*5# /1(5# (I'4.1'#4&*'#0 C+%1/+.3 *2
C+1&34) (ICC) " tako&e poznata i kao )ip 1c)ean, /lpha 8mega,
@ampus /dvance, pside =oSn @lub, @ampus @hristian 1ovement,
KFJ
z a m k e
#.ope on @ampusM, #@hristian /dvanceM, 4tudents /dvocating
@hristianitA TodaA
J.+*5.'& 35.-*/& (J.+*5#+63 7&4'.33.3)
=im =ons i .ram naroda " tako&e poznata i kao
3onestoSn, the !eopleZs Temple
2andmark ?orum
2arouche
2ocal @hurch o, Ritness 2ee
M#+&(#1&
1illenium @ults
1other o, ;od
1ulti " 2evel 1arketing
+ational 2aS !artA
+o " +ame @hurch
O1-* T.!80& O1&.'4&3 (OTO)
R#)'..3+
S#4#'&3!
S/&.'4*0*9$
S&--+# :*9#
4ocietA o, <rothers
4oka ;akkai
T1#'3/.'-.'4#0 M.-&4#4&*'" tako&e poznata i kao 1aharishi
1ahesh Togi
?8 @ults
U'&2&/#4&*' C+%1/+ & R.5. S%' M$%'9 M**'
RaA 7nternational
Ritness 2eeZs 2ocal @hurch
Togi <hajan " tako&e poznata i kao B.8, .ealthA, .appA,
.olA 8rganization, 4ikh =arma
-en 1aster 'ama " tako&e poznata i kao ?rederick 2enz,
'ama
-onpoSer
KGL
z a m k e
7sto kao to se razlikuju verske grupe tako se razlikuju i
njihovi lanovi, posledice koje izazivaju i delovanje ovih posledica.
7pak, oni koji imaju iskustva u pruanju pomo%i bivim lanovima
sekti i kultova zapazili su odre&ena pravila u tipovima trauma, ote-
%enja i emotivnim i spoznajnim problemima. +ije, naime, proces ma-
nipulacije delovao podjednako na sve koji su bili podvrgnuti ovakvim
dejstvima, pa je za postupak uspenog oporavljanja neophodno pozna-
vanje svakodnevnih delovanja u okviru grupe u kojoj je rtva boravila,
kao i nain na koji je vren socioloki i psiholoki pritisak. +a osnovu
do sada reenog mogu%e je napraviti podelu na dve glavne grupe i to(
prva grupa u koju bi spadale one organizacije koje koriste disoci-
jativne tehnike, odnosno tehnike iji je cilj razdruivanje pojedinca i
njegovo odvajanje od zajednice kojoj je prvobitno pripadaoN i druga
grupa u koju spadaju organizacije koje koriste tehnike emotivnog
uzbu&enja. 8be grupe imaju za posledicu veoma opasna i negativna
psiholoka dejstva.
<ivi lanovi grupa koje prevashodno koriste disocijativne
tehnike, kao to su( meditiranje, trans, izazivanje vizija ili regresivne
terapije naje%e se susre%u sa slede%im posledicama(
" obamrlost, uznemirenost i tikoviN
" ansksioznost i napadi panikeN
" spoznajna nesposobnostN
" stanje asocijalnostiN
" zabrinutost zbog sadanjih posledica pogreno proivljenih
#prolih ivotaMN kori%enje bizarnih sadraja u pi%u i ishrani[
ovu prvu grupu spadaju istonjaki kultovi i tzv. udruenja
i sekte novog doba koje se bave #prethodnim ivotimaM (reinkarnaci-
jom).
<ivi lanovi koji su boravili u grupama koje koriste intenziv-
no emotivno uzbu&enje kao to su navo&enje na ose%aj krivice i
straha, podvrgavanje krutoj disciplini i rigoroznim kaznama, pretera-
noj kritici i optubama, naje%e se susre%u sa slede%im posledicama(
krivica, stid, samookrivljavanje, strah i paranoja, napadi panike, ne-
odlunost.
ovu grupu spadaju sekte zasnovane na tumaenju <iblije,
politike sekte, okultna udruenja i sekte koje se bave psihotretma-
nima.
KGK
z a m k e
7 pored toga to svakodnevni ivot u okvirima neke sekte tei
ka upranjavanju tehnika iz jedne ili druge grupe, vrlo esto se deava
da se koristi kombinacija navedenih tehnika. Tako nije nita udno ako
neke od sekti koje koriste meditaciju, trans i druge disocijativne
tehnike ubace u svoj rad elemente emotivnih kategorija i obrnuto.
+eke posledice po bive lanove mogu biti zajednike za obe
grupe, kao to su( usamljenost, nizak stepen samopotovanja, ,obine
konstrukcije i ,obinost u komunikaciji, strah od druenja i donoenja
odluka, nepoverenje u javne slube i organizacije, nepoverenje u mo-
gu%nost postojanja pravilnog izbora, problemi u stvaranju novog
sistema vrednosti u kome treba nastaviti ivot[
8poravak od posledica boravka u verskoj sekti mora da bude
zasnovan na strpljenju i metodinosti. )ada je jednom napustio sektu
pojedinac se susre%e sa izazovom ponovnog ulaska u drutvo koje je
jednom ve% odbacio. 4lobodno se moe konstatovati da je re o pro-
cesu izlaska iz odre&ene pseudolinosti koja je stvorena za vreme
boravka u sekti ili, kako se to esto istie u literaturi, re je o napu-
tanju sintetikog identiteta i ponovnog sjedinjavanja sa svojom prvo-
bitnom lino%u.
-ajedniko za sve religijske grupe jeste da one trae od svog
lanstva da usvoji odre&ena uverenja. +jihov cilj je prilago&avanje po-
naanja pojedinca striktno regulisanim pravilima. Treba obratiti panju
na to da kod razliitih sekti dolazi do velikih oscilacija u nivou za-
hteva i u stepenu kontrole koje postiu nad svojim lanstvom(
" u grupu #niske kontroleM mogu da se svrstaju unitaristika
univerzalna udruenja, kod kojih se od lanstva ne trai da veruju i
slede tano utvr&ene postavke. 9lanovi se podstiu da samostalno kri-
tiki preispitaju sve izvore sopstvene duhovnostiN uloga grupe je da im
pomogne u razvoju sopstvenog etikog i religijskog stavaN
" ve%ina od K:LL religioznih organizacija u 4evernoj /merici
ima mnogo ve%e za\hteve nego to to imaju unitaristika univerzalna
udruenja i ne moemo ih sve svrstati u grupe koje kontroliu svestN
" korak dalje od prethodnih grupa otili su #'imokatoliki
manastiriM koji izriito zahtevaju od svojih lanova da se dre strogog
rasporeda spavanja, rada, molitvi, da dre esto dijetu, da ive u siro-
matvu, celibatu, da nemaju sposobnost donoenja nikakvih odluka,
itdN
KG:
z a m k e
" slede%i stepen ine sekte koje su naje%e male, lokalnog
znaaja i u relativno skorije vreme osnovane hri%anske grupe koje
imaju izuzetno visoke zahteve od svog lanstva, a naje%e ih pred-
vodi jedna harizmatina osobaN
" krajnji ekstrem predstavljaju destruktivne sekte koje toliko
savreno kontroliu svoje lanstvo da veoma esto dolazi do masovnih
ritualnih samoubistava, a u nekim sluajevima od lanstva se zahteva
ubijanje koje lanovi bezrezervno izvravaju.
Metode oje oriste sete za 7ontrolu svesti8
)oriste se sve tehnike koje koriste i verske grupacije sa
#niskim zahtevimaM( trai se od lanova da prihvate sistem vrednosti i
uverenja, odre&ene norme ponaanja, od njih se oekuje da ive izolo-
vano, itd.
1e&utim, sekte koje vre #kontrolu svestiM ovome su prido-
dale mnoge druge metode i dovele ih do ]savrenstva] kao to je(
" pristup lanova in,ormacijama iz spoljanjeg sveta je u
potpunosti preseenN
" njihove misli, uverenja i emocije su kontrolisane pomo%u
stresa tj. dugim satima rada sa malo ili nimalo slobodnog vremenaN
" drastinim smanjenjem spavanjaN
" zahtevanjem beskrajnog ponavljanja molitviN
" vebama autohipnozeN
" razvijanjem ose%anja straha i paranoje da bi se spoljni svet
predstavio kao velika opasnostN
" zabranom komentarisanja rada vo&e ili politike sekte.
+jihovo ponaanje kontrolie se na slede%i nain(
" javnim poniavanjem i zlostavljanjemN
" zahtevanjem line ispovesti i priznanja kriviceN
" izolacijom od spoljnog sveta ukljuuju%i ,amiliju i druge
voljene osobe.
9lanovi nisu ,iziki spreeni da napuste grupu, oni se, dakle,
ne dre kao zatvorenici. 8ni mogu da odu u bilo kom trenutku, me&u-
KGB
z a m k e
tim, na njih se vri veliki pritisak da ostanu. 8ni su svesni da ukoliko
odu mogu da izgube svu socijalnu i emotivnu podrku zajednice, kao i
da budu podvrgnuti javnom poniavanju. +eke od grupa propovedaju
da %e <og lino da ih kazni i napusti ukoliko odu iz grupe.
+eka od uenja se pozivaju na to da %e oni umreti u arma-
gedonskom ratu ukoliko ih grupa ne bude titila.
8ve grupe sa visokim zahtevima tvrde, me&utim, da imaju
veoma veliki broj lanova. =o ovoga dolazi zato to su lanovi u po-
etku privueni ose%anjem ljubavi i podrke. 4 vremenom oni otkri-
vaju sve manje pozitivnih stvari u svakodnevnom ivotu sekte i
nekada je naputaju posle nekoliko dana, nedelja, meseci ili godina.
Kontrola svesti u seta#a
dosadanjoj istoriji niko nije bio podvrgnut proceduri kon-
trole svesti a da je bio svestan toga ili da je poverovao da se nad njim
obavlja takav proces. 8ni nad kojima je vrena kontrola svesti bili su
ube&eni da se njima jednostavno #pokazalo svetlo$ ili da im je svest
izmenjena na neki neobian nain.
4ama tehnika kontrole svesti oslanja se na kompaktna medi-
cinska dostignu%a.
!ostoje mnogi primeri ,unkcionisanja tehnike kontrole svesti i
ispiranja mozga. svim totalitarnim drutvima i organizacijama dola-
zilo je i dolazi%e do njihove primene. +ajpoznatiji su primeri inkvizi-
cije u 0paniji, krstakih ratova, nacistikih logora, zarobljenika u kas-
nijim ratovima ili manipulacija ljudima koji su postali zarobljenici
teroristikih organizacija. +a ovom mestu posveti%emo vie panje
metodi kontrole svesti koje primenjuju neke hri%anske organizacije.
+avedeni primer je indikativan za rad mnogih sekti i verskih organi-
zacija. gotovo svim gradovima u svetu svakodnevno se obavljaju
verski obredi u kojima uestvuju desetine hiljada sledbenika.
4am scenario verskih obreda uglavnom izgleda ovako(
prvoj ,azi obreda, u kome %e se sledbenici sekte ili organi-
zacije pripremiti na doivljavanje #uda$, puta se muzika iji su
e,ekti mnogo puta proveren. 8va oputaju%a muzika ima ritam od CL
do G: udara u minutu, to je priblino ,rekvenciji optimalnog rada
ljudskog srca. 8va muzika traja%e za sve vreme okupljanja vernika,
kao i u pripremnoj ,azi, pred samu propoved. 1uzika je gotovo uvek
KGC
z a m k e
ista za svaki obred ili ima istu ,rekvenciju da bi se lake pamtila i bila
prihva%ena.
+akon uvodne muzike nastupa pomo%nik svetenika koji
svojim tihim i ravnomernim (unapred pripremljenim) glasom i govo-
rom mora da izgovori izme&u CE i FL rei u minutu. @ilj ovoga govora
jeste da se vernici dovedu u stanje blage hipnotike oputenosti. 8va
tehnika veoma je slina onoj koju primenjuju uspeni advokati kada
pokuavaju da nametnu neki od svojih stavova lanovima porote.
)ada se na ovakav nain vernici dovedu u al,a stanje (stanje
svesti izme&u sna i jave) od njih se trai da daju novane priloge, to
prati ritam sugestivne poruke (CE rei) #=aj <ogu$, to ve%ina vernika
bez pogovora i ini.
+akon ovoga izlazi svetenik koji pojaava tenziju priaju%i o
demonima i predstoje%oj armagedonskoj bici, odlasku u pakao i
slino.
+a njega se nadovezuju svedoci koji potvr&uju njegove na-
vode i iznose dokaze o tome kako su bili bogalji, a sada mogu da
hodaju ili su imali artritis koji je nestao i slino. 8vo je psiholoka
manipulacija koja uspeno deluje. )ada ljudi uju veliki broj sluajeva
udesnog isceljenja, ve%ina onih koji imaju probleme poinje da
veruje da je spas na dohvat ruke. tom trenutku prostorijom ruko-
vode strah, krivica, veliko uzbu&enje iekivanja.
!sihijatri, psiholozi i socijalni radnici koji se bave lanovima
verskih sekti napravili su spisak promena u ponaanju koje su nazvali
sindromom kultne indoktriniranosti. 8ve promene, izme&u ostalog,
podrazumevaju(
" iznenadnu drastinu promenu u sistemu vrednosti pojedinca
koja ide toliko daleko da dolazi do naputanja kolovanja ili karijereN
" smanjenje prilagodljivosti i popustljivostiN
" smanjenje i suavanje ose%anja, ose%anje ljubavi je gotovo
zabranjeno, a pojedinac postaje ravnoduan i beivotanN
" vra%anje u ponaanju na nivo deteta, sledbenik postaje
zavisan od vo&e sekte i prihvata bez pogovora njegove odlukeN
" ,izike promene( odnose se na gubitak teine, dezorijentisa-
nost i nezainteresovanost u odnosu na lini izgled i opti utisakN
" mogu%e patoloke simptome.
KGE
z a m k e
!odrazumevaju se i izmenjena stanja svesti.
4avetnik za izlaz 'ik 'os sastavio je jednu veoma korisnu
listu prema kojoj se odre&uje da li je neko od vaih lanova porodice
ili prijatelja umean u delatnosti destruktivne sekte zasnovane na
<ibliji(
" izolovanost od svakoga i svaega osim od onoga to je pod
kontrolom grupeN
" stav da je svako izvan odre&ene grupe na neki nain negati-
van i zaoN svako mora da bude lanN proizvoljni komentari o veri se
uopte ne toleriuN ne postoji ni najmanja dozvola za kompromis u
konverzacijiN
" sve to je izvan grupe je zlo, pripada &avolu i ima negativno
znaenjeN
" veoma esto se upranjavaju obredi i molitveN osoba se na-
lazi pod izuzetnom tenzijom i stresom, to moe imati za posledicu
nepravilnu ishranu, hroninu depresiju i bolestN
" halucinacije, tj. vizije poruka od <ogaN
" stalni razgovori o grupi, njenim vo&ama i doktriniN
" veoma esto isticanje vrlina grupeN
" odbijanje da se uestvuje u konverzaciji koja moe da do-
vede u pitanje shvatanja grupe iVili autoriteta vo&eN bilo kakav kritiki
stav moe biti ocenjen kao satanistiki ili destruktivanN
" gotovo potpuna kontrola vremena odre&ene osobeN sekta u
potpunosti kontrolie vreme grupeN ovo se ogleda kroz posve%ivanje
prouavanju <iblije, krstakih ratova, odlazaka na molitve, slube i na
stalne aktivnosti sekteN veoma malo vremena ostaje za porodicu, pri-
jatelje i druge aktivnostiN grupa u potpunosti obeshrabruje svako pi-
tanje koje se odnosi na vo&e ili doktrinuN svaka sumnja moe biti
oznaena kao napad &avola na svest sledbenika, kao izdajaN
" stalno i uporno obrazlaganje svojih ube&enja svima i to
esto ratobornim i ekstremnim tonom.
/ko sumnjate da je neko od lanova vae porodice ili prija-
telja umean u rad destruktivne sekte, morate preduzeti odlune, ali
oprezne, korake. +e smete da paniite. +e smete se estoko protiviti.
7zbegavajte kon,rontaciju. +e pitajte ih da li su oni lanovi sekte.
!ostavite sebe u poziciju da ste #regrutovaniM i pokuajte da izvuete
KGF
z a m k e
to je vie in,ormacija mogu%e. !ostavljajte pitanja u prijateljskom
tonu i insistirajte na dobijanju preciznih odgovora. +emojte se zado-
voljiti optim mestima i dobro poznatim de,inicijama. 'aspitajte se o
literaturi, ali izbegavajte da se sre%ete sa starijim lanovima ili lide-
rima bez dobre pripreme za takav sastanak. /utor poznaje mnoge
strunjake koji su se zbog sopstvene nepripremljenosti zaglavili u
konverzaciji. koliko je sekta priznata i poznata njeni lanovi %e imati
veoma mnogo in,ormacija da vam daju, a sve te in,ormacije bi%e
potkrepljene #injenicamaM. !rilikom razgovora bilo bi veoma dobro
da se izvesna predznanja steknu u kontaktu sa nekadanjim lanovima
sekte. =estruktivne sekte diskredituju bive lanove koji zauzmu
kritiki stav, izmiljaju%i razne prie o njima sa ciljem da doprinesu
sumnji u njihov zdrav razum. koliko imate pred sobom takav sluaj,
koristite svoj zdravi razum da biste procenili objektivnost injenica i
stekli pravilan zakljuak.
Savetovali0te za izlaz
4avetovalite za izlaz je dobrovoljan, intenzivan, vremenski
ogranien i obrazovni proces koji posebno insistira na saradnji i
razmeni in,ormacija sa lanovima eksploatatorskih i manipulativnih
grupa koje se uobiajeno nazivaju sekte. 4avetovalite za izlaz se
razlikuje od deprogramiranja u tome to je savetovalite dobrovoljan
proces, dok se deprogramiranje naje%e povezuje sa otporom pripad-
nika odre&ene sekte.
1nogi strunjaci za izlaz kada objanjavaju svoje usluge,
vole da koriste izraz #savetnik za in,ormacije o sektamaM.
#4avetovanje za izlazM je najpodesniji termin kada je re o
dobrovoljnim procesima sa ciljem da se pomogne pripadnicima sekti
da preispitaju svoju privrenost nekoj grupi (sekti). =o #savetovanjaM
naje%e dolazi na podstrek roditelja pripadnika sekte.
4avetovanje za izlaz tretira se kao porodina stvar pa je neop-
hodno aktivno ue%e, pored savetnika za izlaz, lana sekte i njegove
porodice. prvoj ,azi, uz strunu pomo% savetnika porodica nastoji da
odobrovolji lana sekte da zajedno preispitaju in,ormacije koje mogu
pomo%i lanovima porodice da bolje shvate injenino stanje i tako
e,ikasnije uestvuju u prevazilaenju problema.
koliko se pripadnik sekte saglasi, to u ve%ini sluajeva nije
problem, #savetnikM mora da provede izvesno vreme (jedan ili vie
KGG
z a m k e
dana) u razgovoru o sekti i psihikoj manipulaciji, na preispitivanju
raznih pisanih tekstova, na gledanju i komentarisanju video zapisa i
naroito na ukazivanju vanosti razgovora o in,ormacijama koje su on
i lanovi porodice zajedniki razmotrili.
!rilikom kontakata savetnici ne kriju svoje poglede na rad
sekte ali vode rauna da ne vre nikakav pritisak ili da manipuliu
lanom sekte. 8dluka o tome kako %e se odnositi prema novim in,or-
macijama iskljuivo je stvar pripadnika sekte. 4avetniki kodeks
nalae savetniku da se odnosi sa potovanjem prema odlukama lana
sekte bez obzira na to da li je lan sekte odluio da nastavi rad sa
savetnikom ili da ga napusti.
!ored toga to postoje razliiti pristupi #savetovanja za izlazM,
svi smatraju da savetovalita zapravo predstavljaju odgovor na potrebe
porodice ili njihovog lana i najvanije je pri tome da oni pomau
lanu sekte da do&e do in,ormacija koje ni on ni njegova porodica nisu
imali. +ajvaniji cilj je da se kod lana sekte obnove postupci samo-
stalnog donoenja sudova i da se na osnovu podataka ponovo izgradi
slika o sopstvenoj linosti. =akle, cilj nikako nije vriti pritisak da se
napusti sekta.
8vde je jasno da je klijent savetnika za izlaz, u ovoj ,azi,
zapravo porodica lana sekte a ne on sam. -ahtevi porodice najkra%e
se mogu de,inisati kao(
" elja za aktivnim ue%em u prevazilaenju problema lana
porodice,
" utvr&ivanje in,ormacija koje su do tada bile nepoznate kako
za porodicu tako i za lana sekte,
" procenjivanje prirode, snage i stepena destruktivnosti u po-
naanju lana sekte i procenjivanje promena koje su nastale u njegovoj
linosti,
" odre&ivanje naina mogu%e pomo%i u cilju ponovnog ukla-
panja lana sekte u svakodnevni ivot,
" donoenje i primena te odluke.
=akle, porodica je klijent sve do trenutka dok u dogovoru sa
savetnikom lan sekte dobrovoljno ne pristane da dolazi u #savetova-
lite za izlazM. 8d tog trenutka #savetnik za izlazM postaje odgovoran
prema lanu sekte.
KGI
z a m k e
prvim razgovorima sa lanom sekte i njegovom porodicom
savetnici pokuavaju da dobiju to preciznije odgovore na slede%a
pitanja(
" kako se sekta zove*
" koje i kakve in,ormacije porodica ima o toj sekti*
" kakva je priroda sadanjeg odnosa izme&u lana sekte i
lanova njegove porodice*
" da li postoje neobini naini ponaanja ili medicinske ili
line promene koje brinu porodicu kada je u pitanju njen lan koji je u
sekti, kao to je npr. veoma retko vi&enje, slabo angaovanje u kol-
skim ili radnim obavezama, gubitak smisla za humor i iskazivanje
ose%anja, promene linih navika, drastine promene u spoljnom izgle-
du*
" koje akcije je porodica do sada preduzela da bi vratili lana
porodice u prethodno stanje, to se odnosi naroito na konsultacije sa
ekspertima za mentalno zdravlje, da li su pose%ivali neke grupne
terapije, itali materijale iz ove oblasti*
" ta moete da istaknete kao znaajno u odnosu lana porodi-
ce koji je u sekti sa drugim lanovima porodice, prijateljima, autori-
tetima, pretpostavljenima, i sl*
" koje su okolnosti prethodile odlasku lana porodice u sektu
i kakvo je bilo njegovo ili njeno psiholoko stanje*
" koliko duboko je #zabrazdioM u aktivnosti sekte*
" kakav je njegov ili njen poloaj u sekti*
" kakva je priroda i stepen kontakata izme&u lanova poro-
dice i njihovog pripadnika koji je u sekti*
" da li porodica ima bilo kakve odnose i dodirne take sa
nekim drugim lanovima sekte, a naroito da li ima veze sa vo&om*
" kakva je sutina i do kog stepena idu nastojanja sekte da
onemogu%e komunikaciju sa lanom porodice*
" kako se lanovi porodice odnose prema pripadniku sekte*
!ri ovome je najvanije razmotriti pitanje i odgovor na to do
kakvih je promena dolo od kada se lan porodice pridruio sekti. +a
ovo posebno treba obratiti panju zato to je najverovatnije promena u
ponaanju biveg lana porodice, a sadanjeg pripadnika sekte, u
potpunom neskladu sa etikim i moralnim postavkama ve%ine lanova
porodice.
KGJ
z a m k e
!oto prikupe traene podatke, savetnici za izlaz iznose in,or-
macije kojima raspolau o konkretnoj sekti. -ajedno sa lanom sekte
analiziraju aktivnosti sekte pokuavaju%i da uoe sve momente, gde se
oigledno vidi raskorak izme&u proklamovanih i stvarnih ciljeva sekte
odnosno njenog vo&e. !osebno je vano da savetnik za izlaz bude spo-
soban da brzo uspostavi blizak odnos sa pripadnikom sekte, jer %e u
suprotnom osoba jednostavno napustiti savetovanje.
naoj zemlji jo nisu otvorena savetovalita za izlaz, pa su
ljudi kojima je potrebna pomo% ovakve vrste upu%eni na socijalne
radnike odnosno psihologe koji neto vie znaju o ovoj problematici.
De'ro!ra#iranje
1etod deprogramiranja je veoma sloen proces. 2jude treba
naterati da ponovo misle. +ajkra%e reeno, to se postie na taj nain
to im se postavljaju izazovna pitanja, pitanja na koja oni nisu progra-
mirani da odgovore. -nai, najvaniji deo procesa jeste razgovor. +a
prvi pogled deluje vrlo lako i jednostavno, me&utim " moram da vas
podsetim da je re izuzetno snano oruje i pazite kako je koristite.
4etite se koliko ste puta zbog samo jedne jedine rei, recimo, vaeg
prijatelja proveli ostatak dana neraspoloeni ili obratno. 3edna dobro
odabrana re kao i nain na koji je izgovorena i vreme kada je izgovo-
rena moe da vam ili pokvari ili ulepa itav dan. 1orate priznati da
vam se do sada deavalo da vam neko sigurnim glasom izgovori neku
nesuvislu konstataciju a zatim je vie puta ponovi. 4igurnost kojom je
izgovorena moe da vas natera da jo jednom preispitate svoj stav po
tom pitanju, iako znate da je re o notornoj gluposti.
!re poetka samog procesa deprogramiranja trebalo bi pro-
veriti, uz pomo% odgovaraju%ih zdravstvenih radnika, da li je u kon-
kretnom sluaju zaista re o poreme%aju miljenja ili o poreme%aju
linosti.
-atim je potrebno prikupiti sve materijale koji se odnose na tu
versku ili drugu grupu. !osebno je vano da se proue naini delo-
vanja te grupe, nain razmiljanja, ponaanja lanova i novoprihva-
%ene vrednosti (kakva vrsta programa je upotrebljena prema kontro-
lisanom i kakav je e,ekat postignut u konkretnom sluaju) kao i da se
obezbedi to vie dokaza koji kompromituju tu destruktivnu versku
grupu.
KIL
z a m k e
koliko su ljudi kojima je pomo% potrebna ,inansijski mo%-
niji, oni su u mogu%nosti da za ove poslove angauju i pro,esionalca iz
inostranstva, jer u naoj zemlji zanimanje deprogramer jo nije usta-
novljeno. !o raspoloivim podacima dnevnica jednog deprogramera je
oko K.LLL 4/= dolara, plus svi trokovi (put, trokovi boravka itd). 4
obzirom na to da je za jedno proseno deprogramiranje potrebno G"KL
dana, mogu%e je lako, orijentaciono izraunati koliki bi iznos za
intervenciju ovakve vrste bio potreban.
2judi koji sebi ne mogu da priute, zbog slabijeg materijalnog
stanja, angaovanje pro,esionalca iz inostranstva, prinu&eni su da
intervenciju ovakve vrste izvedu sami ili uz pomo% svojih ro&aka ili
prijatelja.
koliko je sluaj ovakve prirode, posebno je vaan izbor
deprogramera. +ajvanije je da deprogramer bude psiho,iziki jaka
osoba, da ima natprosena znanja iz psihologije, da je unapred pri-
premljen za razgovor i da je u mogu%nosti da izdvoji potrebnih G" KL
dana boravka u izolaciji zajedno sa lanom destruktivne grupe. .lad-
nokrvnost i strpljivost deprogramera su tako&e izuzetno vane odlike.
)ada se kae psiho,iziki snana osoba misli se na osobu koja
je u stanju da izdri svaki radni tempo koji se smatra potrebnim. Tu se
podrazumeva, da, ukoliko lan destruktivne grupe ne eli da spava ve%
eli da razgovor nastavi iz no%i u no%, deprogramer mora da bude u
stanju ne samo da ga prati ve% i da mu ne dozvoli predah ukoliko se
oceni da je to potrebno. =eprogramer je savremeni egzorcist, koji
struno otklanja zlo sa pacijenta na osnovu svog znanja i steenog
iskustva.
!rethodna pripremljenost za razgovor podrazumeva da je de-
programer ve% prouio sve odgovore koje pripadnik destruktivne
grupe zna napamet, a ti odgovori su mu usa&eni za vreme boravka u
grupi, zatim da je smislio pitanja na koje bivi lanovi nisu spremni da
odgovore pa tako dolazi do ,rustriraju%e situacije (prethodno su pri-
premljeni da u okviru sekte imaji sve odgovore). 8va ,rustracija do-
vodi do toga da oni poinju da postavljaju pitanja i otvaraju se polako
za bilo kakva nova saznanja. )ada njihov razum stigne do odre&ene
take, oni mogu da shvate sve lai za koje su programirani da ih
bezrezervno prihvate i tada svest ponovo uspostavlja prvobitnu ,unk-
ciju.
KIK
z a m k e
=eprogramer mora da ima unapred pripremljen kompromitu-
ju%i materijal, odnosno materijal koji na posredan ili neposredan nain
opovrgava idealnu linost lidera kulta ili grupe i istorijski znaajnih
ciljeva za koje se grupa svom estinom zalae. !od ovim se podrazu-
mevaju razni video materijali, razni lanci iz novina, sudske odluke
vezane za pripadnike grupe ili lidera, miljenja istaknutih naunih
radnika, svedoenja bivih lanova, itd.
+ajbolji rezultati postiu se kada se proces deprogramiranja
vodi u odgovaraju%im uslovima izolacije. 8ptimalno je odabrati mesto
ili prostorije do kojih ne dopire buka iz spoljanje sredine, bez tele-
,ona (u prostoriji gde se radi), znai, na sve mogu%e naine treba one-
mogu%iti skretanje panje ispitanika na nevane, ali uznemiravaju%e
detalje. )ada se proces zapone ne sme se prekidati jer bi to u ve%ini
sluajeva dovelo do kontrae,ekta (negativno ojaanje pripadnika de-
struktivne grupe). !auzu treba omogu%iti ako se vidi da je zaista po-
trebna (ukoliko do&e do znaajnije psiho,izike iscrpljenosti), a ne
radi omogu%avanja konsultacija sa liderom ili drugim lanovima. !o-
jedini lanovi porodice kojima su pripadnici grupe ranije bili privreni
moraju da budu u neposrednoj blizini i stalno dostupni u sluaju potre-
be.
.ladnokrvnost i strpljivost je posebno vana odlika depro-
gramera jer u toku rada bivi pripadnici sekte esto mogu ili da samo
tupo gledaju ili nastoje da isprovociraju sagovornika pokuavaju%i da
mu dokau da je upravo on taj koji je u zabludi, da on ne razume ta
su to ljubav, sre%a i uzvieni cilj i da, ako iskreno to eli da sazna,
treba da se pridrui grupi.
=eprogramer ispred sebe treba da oekuje osobu punu blaen-
stva i samoproklamovane radosti. ovom stanju svesti oni su potpuno
ravnoduni na bol i patnje lanova svoje porodice i prijatelja. !o us-
peno okonanom procesu oekuje se da do&e do promene itave li-
nosti( nestaje tup izraz lica, bezizraajan pogled, nezainteresovan mo-
dalitet glasa, ponovo se pojavljuju pozitivna ose%anja.
!onaanje biveg lana sekte postaje drastino izmenjeno. 8n
se vra%a iz stanja slinog transu i njegova sposobnost da sam misli i
donosi odluke jasno se odraava na njegovom izgledu.
=avanje in,ormacija o sutini sekte i ukazivanje lanovima
destruktivne grupe na to kako im je oduzeta sposobnost donoenja
sopstvenih odluka trebalo bi da ih natera da ponovo misle i ose%aju.
KI:
z a m k e
1iljenje je za njih izuzetno bolno zato to im je nametnuto shvatanje
da je razum satana, a miljenje i znanja van uenja sekte su delo
&avola.
'azgovor sa njima naje%e lii na razgovor izme&u #gluvog i
nemog$, ponavlja%e iste stavove ili %e se stalno vra%ati na poetak.
8ni polaze od programiranog stava da onaj ko ne misli kao oni ili je
lud ili je opasan kriminalac, zato je vrlo vano da deprogramer istraje
u tom razgovoru na dva koloseka i da uporno%u i znanjem, vreme-
nom i linom motivacijom uspe da isprovocira pripadnika grupe da se
usudi da makar za momenat dozvoli sagovorniku da iznese suprotno
mi-ljenje i da o tome razmisli. 4 obzirom na nain na koji su ti pripad-
nici grupe programirani morate biti sigurni da ovaj momenat predstav-
lja izuzetnu hrabrost, ma kako to delovalo smeno. !ripadnik grupe
programiran je da onog momenta kada ak i u mislima dozvoli sebi da
bar malo zastane i dozvoli sagovorniku da kae neto protiv lidera
njegove grupe ili uenja grupe, a da mu se ne suprotstavi, oekuje
istog momenta odmazdu viih sila da ode u pakao ili da se desi neto
hiljadu puta gore za njega.
)ada taj prvi momenat pro&e, pripadnik grupe ima ose%aj kao
da je uinio izuzetno hrabar poduhvat (sasluao suprotno miljenje).
8nda uvi&a da, uprkos svim oekivanjima, nije dolo do momentalne
strane kazne zbog ispoljene teke krivice. 8se%aj line hrabrosti
izazvan pribliavanjem zabranjenoj granici koja deli grupu od ostatka
stranog sveta, bez obzira na predoenu uasnu kaznu (do koje nor-
malno nije ni dolo), polako poinje da podstie pripadnika grupe da
doivi jo hrabrija iskustva. ovim momentima pripadnik grupe misli
da ima inicijativu, ali je to zapravo momenat kada poinje da je gubi.
tom trenutku njegov razum poinje da reaguje. !osebno je
vano da se taj trenutak oseti i da se razgovor po svaku cenu zadri na
toj temi. <ez obzira na to da li je re o <ogu, satani ili o naputanju
porodice, nikako ne smete da dozvolite da umesto odgovora pripadnik
verske grupe nastavi sa napamet nauenim laima u ,ormi recitacije.
)ada jednom uspemo da razum proradi, moramo da ga odr-
imo u takvim stanju sve dok sama osoba ponovo ne stekne naviku
razmiljanja i donoenja odluka.
Treba imati u vidu da je nedobrovoljno deprogramiranje izu-
zetno osetljivo pitanje i vrlo riskantno sa pravnog aspekta. +asilnu
KIB
z a m k e
intervenciju trebalo bi koristiti samo u krajnjoj nudi kada svi drugi
pokuaji propadnu.
<ivi lanovi sekti esto se ale na itav niz psiholokih prob-
lema posle konanog naputanja sekte. Derovatno je naje%i problem
depresija koja nastaje i traje nekoliko meseci posle naputanja religi-
ozne komune. zrok je suoavanje sa injenicim da su zapravo bili
podvrgnuti metodama kontrole svesti, odnosno da je ono to se inilo
kao idealan ivot bilo nametnuto stanje apsolutne poslunosti. +ajbolji
lek za ovo su me&usobna druenja bivih lanova sekti, prilikom kojih
oni me&usobno uspevaju da povrate izgubljeno samopotovanje, a
zatim da tano de,iniu svoj problem. 4vest da je nad njima izvreno
psiholoko nasilje iako je u poetku izuzetno bolna, pomae da se
de,initivno raskrsti sa prethodno nametnutim zabludama. -a ljude koji
ne znaju ta je kontrola uma ovo moe da bude uasavaju%e iskustvo.
!omo% im treba pruati u smeru objanjenja i demisti,ikacije procesa
kontrole uma.
ovom periodu, s obzirom na to da su stari autoriteti srueni,
ose%a se potreba za novim autoritetima. 8vim licima treba ponuditi
tradicionalne autoritete u okviru porodice, novih (starih) prijatelja i
opte prihva%enih drutvenih vrednosti.
+akon izvesnog perioda (a predstavlja vrlo znaajan problem)
pojavljuje se takozvano lutanje, kada bivi lan poinje da razmilja o
vremenu kada je bio u sekti a to mu nesvesno name%e ose%aj kao da je
jo uvek njen lan, a ne sad ve% renegat. !ojavljuju se iznenadni na-
padi grie savesti i straha zbog ose%anja izdaje duhovnog vo&e.
+eprijatni doga&aji (npr. gubitak posla ili neka od optih nesre%a)
tumae se kao kazna natprirodnog porekla ili volja biveg vo&e.
2utanje je jedna prirodna posledica procesa kontrole svesti
kojoj je prethodno lan bio podvrgnut. =o lutanja dolazi na osnovu
nekog podsticaja iz svakodnevnog ivota (recimo vest o udesu aviona,
civilnim rtvama rata, itd). 8vakvi podsticaju dovode do toga da se
svest vra%a u dane provedene u sekti, odnosno u ono vreme kada su
odgovori na sva pitanja unapred bili dati i kada su sve emotivne nesi-
gurnosti bile potisnute. 7zlaz iz ove situacije je suoavanje sa suti-
nom, odnosno sa tanom identi,ikacijom podsticaja i davanjem racio-
nalnog objanjenja za doga&aj (pad aviona uslovljen tehnikom neis-
pravno%u aviona, itd).
KIC
z a m k e
/socijacije imaju posebno vano mesto u periodu lutanja. !ri-
mera radi, kod bivih pripadnika .ara )rine esto se javlja sluaj da
na bilo koji pomen pojma koji ima veze sa 7ndijom dolazi do
povezivanja sa danima provedenim u sekti. Tako %e bezazlene rei kao
to su kari (zain) ili rada (titula) dovesti do se%anja na itav niz
postupaka koji su nastali kao posledica kontrole razuma. +aje%i
savet strunjaka je da se bivi lan suoi sa problemom na taj nain
to %e u potpunosti shvatiti kako je do asocijacije dolo. =rugim re-
ima, potrebno je da uvidi da npr. do ratnih katastro,a nije dolo
zahvaljuju%i odnosima u sekti ve% da za njih postoji itav niz racional-
nih istorijskih i sociolokih objanjenja. (4aobra%ajne nesre%e nisu
kanjavanje onih koji ne pripadaju sekti, itd). 4vest %e uvek nastojati
da se vrati u vreme ,unkcionisanja u aktivnostima grupe. <ilo koje
vreme provedeno pod uticajam metoda kontrole uma ima%e posledice,
ali uz napor volje mogu%e je razumnim objanjenjima otrgnuti se iz
stanja lutanja. =rugim reima, ovo je postupak sa kojim se susre%e i
ve%ina ljudi koji nikada nisu pripadali ni jednoj sekti, dakle re je o
procesu kada se u trenucima kriznih situacija obini ljudi okre%u ne-
racionalnim objanjenjima za pojave koje ih plae i uznemiravaju, ili
kada dolazi do kompulzivnog uzimanja hrane, alkohola ili droge.
1etode za izlaz kod ovih sluajeva su razliite i potpadaju pod oblast
prouavanja bolesti zavisnosti.
!eriod lebdenja treba shvatiti kao normalnu ,azu koja ima
ogranieno vreme trajanja, ali u ve%ini sluajeva povremeno se javlja i
mnogo godina posle naputanja sekte.
=o deliminog deprogramiranja moe do%i i spontano (sluaj-
no). 8vakve situacije su daleko re&e a sutina je ista( programirani je
na neki nain nateran da ponovo misli. 7zdvoji%u jedan primer(
<alkan, sredinom devedesetih godina. Die zemalja oekuje
bombaki napad na svoja diplomatsko konzularna predstavnitva.
sivoj zgradi policije nalazi se mogu%i terorista. !ogled mu je tup i
bezizraajan. +a svako pitanje, pa i ono #da li je gladan$, odgovara ci-
tatima iz svetih knjiga. Tri dana kasnije, struna ekipa zakljuuje( po-
treban nivo komunikacije sa njim nije mogu%e uskoro ostvariti. 8pera-
tivcima u sivoj zgradi, kao #pojaanje$, u pomo% stie i nervoza. Dre-
me leti, a mnogih odgovora nema. ?ormalno, ine se vanredni napori
da se do&e do potrebnih saznanja. 4utinski, dva iscrpljena operativca
i mogu%i terorista koji tek ponekad diskretno odaje znake umora. +i
operativci ni terorista ne znaju ta vie da rade. 8va prva dvojica tupo
KIE
z a m k e
razmenjuju poglede. jednom momentu onaj vii diskretno saoptava
niem( #>j, od ovoga nema nita, pa hajde malo da ga zezamo.$ +ii
se naglo budi. -na da poinje ispitivanje kori%enjem nepoznate i ne-
priznate metode takozvanih idiotskih pitanja, to ga posebno zabavlja.
#-nai priznaje da si spreman da sa sto kila eksploziva
sedne u kamion i zaleti se na ambasadu, normalno, kada za to do&e
vreme.$
#=a$, odgovara terorista.
#/ha, tu smo te ekali$, obojica operativaca ko po komandi
skau, #uhvatili smo te da lae.$
#3a ne laem, za sveti cilj sam spreman da dam ivot.$
#2ae, lae$,veselo %e obojica. #4ve stvari smo ti pregledali
i utvrdili da ti nema vozaku dozvolu. To je strano. 9ovee, pa ti
nema poloen vozaki ispit, a priprema se da kamion i sebe navede
na ambasadu.$ =rugi nastavlja( #!a im bi krenuo zaustavila bi te
saobra%ajna policija i iskljuila iz saobra%aja. +as si naao da lae.$
Terorista, u glavi, grozniavo pretrauje svoju banku pripremljenih
odgovora. +apokon je naao neto to mu se u prvi momenat uinilo
kao dobro(
#/ko ne moe na taj nain ima i drugih naina da se umre za
sveti cilj.$
#)ako* <iciklom*$ opet %e onaj vii.
#/ko treba moe i bicikl da se iskoristi$, odgovara terorista.
8bojica opet skoe od sre%e. #8pet lae. 8pet smo te uhva-
tili da lae.$
#3a ne laem$, nervozno %e ispitivani.
#2ae, lae.$ #;ledaj, ti ima oko JL kila, eksploziv oko
KLL, ukupno KJL kila, pa koji %e bicikl da izdri taj teret. / sada
izraunaj, koliko uzbrdica ima od mesta gde bi preuzeo eksploziv do
ambasade. 0ta se zakljuuje* -akljuuje se da lae.$
glavi osumnjienog haos( #0ta pitaju ovi ljudi, jesam li ja
lud. =a li su oni normalni. Derovatno da jesu im rade ovde.$ 8i
poinju polako da mu dobijaju izraz. !oinje da pokazuje jasne znake
nervoze pokuavaju%i da dokae da je njegov cilj uzvien i da on
nikako ne lae, ali ovi ga izgleda u opte ne razumeju. 8nda, u jednom
momentu iz njega, diskretno, progovara prvi put on.
KIF
z a m k e
#!a ako ne mogu ni tako, uzeo bih kolica, ili bih sve to
opasao oko sebe.$
#4to kila bi opasao oko sebe i tako trao po gradu, pa koga ti
lae*$ spremno %e onaj vii. +ii ustade i napravi pokrete kao da eli
da iza&e iz sobe a zatim %e razoarano(
# ivotu nisam priao sa ve%im laovom, a ti*$ upita vieg.
Taman je vii zaustio da kae neto kada terorista skoi i isprei se
ispred nieg ne dozvoljavaju%i mu da iza&e.
# 3a ne laem, dreknu mu u lice.$
+ekoliko trenutaka su se sva trojica nemo gledala, a onda se
terorista prvi nasmeio. 8perativci nisu mogli vie da izdre i prasnuli
su u smeh. +ekoliko trenutaka kasnije pridruio im se i on. +apad
smeha je bio nezadriv za svu trojicu. <riu%i suze od smeha terorista
je uspeo da dobaci.
#)akvim idiotima sam ja naao da se pravdam.$
+iko nije odgovarao na ovu uvredu jer je to bio znak da je
ovek konano poeo normalno da razmilja. +apokon, razgovor je
dobio oekivani tok.
(8vde prime%ujete da nema sistema vru%e"hladno, jedan
dobar, jedan lo. 8ba operativca se ponaaju isto da bi dobili na masi,
ubrzanju i snazi tvrdnje. !ostavljena pitanja moraju da budu to
nebuloznija, a ispitivai beskonano ozbiljni.z sve to, neophodno je
da ispitivai uivaju to ve%i autoritet. >to, sada sam vam, eksklu-
zivno, odao tajnu metodu takozvanog #idiotskog ispitivanja$. 1islim
da je ovo dovoljno da u%utkam lektora koji mi kao papagaj ponavlja(
gde je ovde senzacionalizam, gde je ekskluzivnost, pilule za spavanje
su odavno izmiljene i mnogo su jevtinije od tvoje knjige, itd).
SEKTE U KOJIMA SU UBISTVA UOBIAJENA POJAVA
D/i# D/ons i "ra# naroda
=im =ons smatrao je sebe reinkarnacijom i .rista i 2enji-
na. 9esto je imao vizije nuklearnog unitenja u kojem bi jedino grado-
vi kija u )ali,orniji i <elo 8rizonte u <razilu bili spaseni. 7maju%i
ovo na umu, on je poduavao ljude iz svog hrama da ostanu u kiji da
ekaju na sudnji dan.
)ada se umorio od ekanja tre%eg svetskog rata premestio je
KIG
z a m k e
svoju crkvu u 4an ?rancisko gde je primio veliki broj humanitarnih
nagrada i postao predsednih gradske ve%nice. 8vde je prvi put poeo
da upranjava ritual nazvan #bele no%iM u kome je spremao svoje
sledbenike za akt revolucionarnog samoubistva u znak protesta protiv
rasizma i ,aizma.
Slika E1 9im 9ons
)ada su KJGG. godine stvari poele da dobijaju ire razmere
on je morao da preseli svoju crkvu u ;vajanu u 3unoj /merici. Tamo
je stvorio svoju komunu iz snova koju je nazvao =ounstaun i pri tom
je potpuno izgubio razum. 4tanje njegove nirvane uskoro se pretvorilo
u no%nu moru iz koje je on znao samo za jedan izlaz.
novembru KJGI. godine kongresmen 2eo 'ajan iz 4an
?ranciska otiao je u misiju sa ciljem da ispita injenice o optubama
da u =ounstaunu postoji ozbiljno ugroavanje ljudskih prava. !osle
samo jednog dana boravka u komuni u dungli, jedan od lanova je
pokuao da ubije 'ajana. !ovreda nije bila znaajna, ali je 'ajan
odluio da napusti hram zajedno sa KI drugih lanova koji su izrazili
elju da se vrate u 4/=. 9lanovi sekte im to nisu dozvolili. bili su
'ajana, tri novinara i jednog od lanova koji je eleo da napusti sektu.
3edanaestoro drugih je ranjeno.
+ekoliko asova kasnije vo&a grupe naredio je svojim sledbe-
nicima da popiju #koktel$ koji se sastojao od cijanida pomeanog sa
,lavorejdom (pi%e sa ukusom gro&a). 4vih JLL sledbenika je umrlo.
=eca su nastradala prva, a bebe su ubijene na taj nain to im je otrov
ubrizgan u usta pomo%u priceva. -atim su sledili odrasli. +aravno,
neki su morali da budu otrovani i na silu. +eke su iz vatrenog oruja
ubili lanovi obezbe&enja sekte. )ako je ritual samoubistva napredo-
KII
z a m k e
vao, ostalo je nejasno da li je u toj guvi =im izvrio samoubistvo iz
vatrenog oruja ili ga je ubio neko drugi.
Slika EE - Slika tela umrli, sledbenika ove sekte
+ekoliko meseci posle masovne smrti drugi lanovi .rama
naroda, koji su na neki nain preiveli novembar KJGI. godine, tako&e
su izvrili samoubistvo, pri emu je jedna majka zaklala svoje troje
dece. ;odinu dana kasnije bivi lanovi .rama naroda 6an i /l 1ils i
njihova %erka 2inda, koji su govorili o svojim iskustvima za vreme
boravka u sekti, ubijeni su u svom domu u )ali,orniji. 8ni su bili
me&u najglasnijim kritiarima sekte .rama naroda i esto su bili u
strahu za svoju sigurnost.
)ada su tela iz 3une /merike stigla nazad u 4/= mnoga
nisu mogla biti identi,ikovana. 1noga groblja i sline ustanove odbile
su da prue utoite telima ovih nesre%nih ljudi, pa je CLJ leeva
sahranjeno KJGJ. u masovnoj grobnici u 8uklendu, dok su druge rtve
kremirane ili sahranjene u porodinim grobnicama.
;rad =ounstaun je u potpunosti nestao zato to su ostatke
razvukli domoroci, a ono to je preostalo unitio je poar poetkom
KJIL. !ostoji verovanje da je =im bio povezan sa @7/-om i da je
masakr u =ounstaunu u sutini bio eksperiment kontrole svesti.
koliko je ovo tano " to je bio potpun uspeh.
Poret za obnovu deset bo/iji) za'ovesti
Die od ILL lanova jednog hri%anskog kulta, me&u kojima
je bilo i dece, izvrilo je kolektivno ubistvo samospaljivanjem u jednoj
KIJ
z a m k e
crkvi u gandi, veruju%i da se blii kraj sveta. Dernici opskurnog #!o-
kreta za obnovu deset boijih zapovestiM, uglavnom bivi katolici,
rasprodali su svoju imovinu, obukli se u istovetne bele, zelene i crne
odore i poveli su svoju decu u crkvu u ugandskom gradi%u )anungu.
-akljuali su vrata, zatarabili prozore, nekoliko sati proveli pevaju%i,
da bi se potom polili benzinom i zapalili crkvu.
M4vedoci kau da su uli nekoliko vrisaka, ali je sve veoma
brzo bilo gotovoM, izjavio je za 'ojters policijski portparol.
Tokom pretraivanja zgarita mogli su da se uoe ugljenisani
leevi usred ostataka zgrade. 'ojtersov izveta je na licu mesta izbro-
jao KK deijih leeva, ali je dodao kako bi ispod gomile tela moglo da
ih bude mnogo vie.
2okalni mediji su pisali da je ova ekstremistika sekta " jedna
od onih koje su verovale u skori smak sveta, a koje su se u poslednje
vreme pojavile u gandi, " KJJG. bila registrovana kao nevladina
organizacija, ali da je postojala i pre toga. !olicija je saoptila da je u
vatri smrt nalo verovatno svih :BE lanova sekte, ali da je isto tako
verovatno da je me&u rtvama bilo i novih, neregistrovanih lanova.
)onaan broj rtava teko je proceniti zato to su mnoga tela unitena
do te mere da je identi,ikacija nemogu%a, ali bi on svakako mogao da
bude vii od ILL ljudi.
Do&e kulta, me&u kojima je bio i bivi opozicioni politiar
=oze, )ibvoters, te dva svetenika iskljuena iz katolike crkve, pro-
povedale su da %e :.LLL. uslediti kraj sveta. 0tampa navodi da je sekta
bila pod istragom lokalnih vlasti od KJJI. zbog zlostavljanja i mo-
gu%eg kidnapovanja dece, jedne osnovne kole sa BLL &aka, kojom su
rukovodili pripadnici kulta.
Indone/ansi lov*i na ve0ti*e
8d septembra KJJI. vie od KEB osobe ubijeno je na istonoj
3avi. 8vi ljudi su bili rtve ubica u crnom koji stavljaju maske na lice
u stilu nindi. 8ve rtve su uglavnom muslimanski verski radnici, crni
magovi i drugi ljudi koji su bili optueni da imaju veze sa veticama.
bice u crnom su napadale ljude za koje su mislili da imaju
veze sa veticama i magijom. +o%u su im presecali vratove, a u nekim
sluajevima masakrirana tela su bila obeena na drve%e ili izbacivana
na ulicu. !onekad su tela bila iseena na sitne delove da bi kasnije ti
delovi bili ubacivani u damije.
KJL
z a m k e
0okiran ovim zagonetnim ubistvima indoneanski ministar
pravde je predloio zabranu upranjavanja crne magije. !o uzoru na
scene iz ,ilmova i prie o progonu vetica u 4alemu, dolo je do toga
da je rulja napadala i ubijala osumnjiene da se bave crnom magijom.
!olicija je uhapsila vie od KLL osumnjienih, ali je pri tome objavila
da nema pravih motiva za njihov progon.
1inistar pravde 1uladi objavio je da svako ko otvoreno tvrdi
da treba ubiti ili povrediti nekog drugog pomo%u crne magije treba da
bude kanjen. #To bi bio jedan od naina da se rei problem veticaM,
dodao je 1uladi.
7 pored zabrane osvete koja je izreena od strane komandanta
indoneanskih oruanih snaga ipak je dolo do itave poplave ubistava
pri emu su napadani svi oni za koje se mislilo da pripadaju organi-
zaciji koja se bori protiv vetica.
Dejvid Kore0
)ada su vlasti :I. ,ebruara KJJB. godine pokuale da u&u u
davidijansko sredite na prilaziu gradi%u Dako u Teksasu, =ejvid
)ore i njegovi sledbenici odgovorili su pucnjima iz vatrenog oruja i
pri tom ubili etiri ,ederalna agenta. )ore koji je prethodno bio neus-
peli roker, postao je prorok, a slavu je stekao za vreme opsade svog
hrama koja je trajala EK dan.
voje obe%anje da %e napraviti apokalipsu za sve one koji se sa
njim nalaze u hramu on je ispunio KJ. aprila KJJB. godine. )ada su
agenti ?<7, pod vo&stvom <oba 'iksa, pokuali jedan napad u hramu
je izbio poar u kome je nastradalo IF osoba. Dlada je posle ovoga
dala izjavu u kojoj tvrdi da je )ore izazvao plamen i da je do smrti
dolo zahvaljuju%i tome to je itav hram prethodno bio pretvoren u
vatrenu zamku. !ostoje skeptiari koji tvrde da su ,ederalni agenti i
general =enet 'eno u potpunosti odgovorni za smrt )orea i njego-
vih sledbenika.
Tvrdi se tako&e da su Debster .jubel, Dins ?oster i .ilari
)linton rukovodili celom operacijom opsade Dakoa iz <ele ku%e. -a-
nimljivo je da je direktor ?<7 4ensom smenjen posle ovog incidenta.
7sto tako je zapanjuju%a injenica da je advokat sekte =egarin bio
,akultetski kolega sa pomenutim 4ensom.
Seta Solarno! )ra#a
KJK
z a m k e
)ako se kraj milenijuma pribliava, apokaliptini kultovi su
priznali GC rtve u tri bizarna ritualna masovna samoubistva. -au&u-
ju%e je da je ve%ina lanova sekte bila izuzetno visokog obrazovanja i
predstavljali su uspene ljude u svojim strukama. 8vaj red nastavlja
tradiciju Ditezova hrama, tajne srednjovekovne organizacije koju su
osnovali ,rancuski krstai u 3erusalimu.
.ram je postao poznat u javnosti E. oktobra KJJC. godine
kada su EB osobe izvrile sinhronizovano samoubistvo na razliitim
lokacijama u 0vajcarskoj i )anadi. =va poznata lidera grupe 2ukju-
red, <elgijanac, doktor homeopatije, i 3oze, di 1ambro, veoma bogat
poslovan ovek, bili su me&u prona&enim leevima u 0vajcarskoj.
+ije poznato ko je bio lider ove sekte. ?rancuska policija tvrdi da je
novi vo&a, moda, 1ajkl Tabanica, vajcarski dirigent u ,ilharmoniji.
=irigent je u javnosti odbio da prizna lanstvo u bilo kakvoj sekti.
+jegova supruga je KJJC. godine izvrila ritualno samoubistvo u
jednom vajcarskom selu.
7zgleda da kult pridaje veliki znaaj 4uncu. 4misao ritualnog
samoubistva je da lanovi sekte odlaze u novi svet na zvezdu 4irijus.
=a bi krenuli na ovakvo putovanje potrebno je rtvovanje. 1e&u
rtvama je bilo i nekoliko dece ustreljeno u glavu, udavljeno crnim
plastinim kesama ili otrovano. oprotajnom pismu naveli su da su
oni #napustili zemlju da bi pronali novu dimenziju istine i apsolut-
nosti, daleko od hipokrizije ovog svetaM.
KJ:
z a m k e
Slika E3 - Simbol sekte Solarnog ,rama
=rugo masovno samoubistvo desilo se :B. decembra KJJE.
godine na jednoj udaljenoj visoravni u ,rancuskim /lpima. !olicija je
pronala KF leeva postavljenih u obliku zvezde pri emu su im
stopala bila okrenuta prema pepelu vatre. )ao i prilikom rituala iz
KJJC. godine svi su umrli zbog posledica davljenja, prostrelnih rana ili
trovanja.
+edelju dana pre otkrivanja ovih tela, vajcarske i ,rancuske
vlasti su oekivale najgore jer su doli do saznanja da je KF lanova
sekte nestalo iz svojih domova. +eki od njih ostavili su iza sebe ru-
kom napisane poruke u kojima nagovetavaju svoje namere o izvre-
nju masovnog samoubistva. 3edna od ovakvih poruka kae( #4mrt ne
postoji, to je ista iluzija, moda %emo mi u naem unutranjem ivotu
prona%i jedni druge zauvekM.
3o pet tela je :B. marta KJJG. prona&eno u spaljenoj ku%i iji
je vlasnik bila =idije )veze, lan reda u )vebeku u )anadi. Tela etiri
lana sekte, =idije, njen mu i jo jedan par prona&ena su u krevetu na
spratu postavljena tako da se ini da su imali nameru da ,ormiraju
krst. =idijeina majka je prona&ena mrtva na so,i u prizemlju sa
plastinom kesom na glavi. -a razliku od prethodnih samoubistava u
kojima su odrasli ubijali sopstvenu decu, troje maloletne dece ovog
KJB
z a m k e
para koji je pripadao sekti bilo je phote&eno.
Ka'ija raja
Trideset devet lanova )apije raja izvrilo je :F. marta KJJF.
godine masovno samoubistvo. mrlo je KI mukaraca i :K ena u sta-
rosnom dobu od :F do G: godine. 4vi su bili obueni u moderne crne
pantalone prevelike koulje i potpuno nove crne #najki$ patike. 8vo
oblaenje potpuno je u neskladu sa svim prethodno izvedenim masov-
nim ubistvima. !osle anonimne prijave dva policajca su otila na ran
koji se nalazi severno od 4an =ijega. 4va tela bila su okrenuta na le&a
i delovalo je kao da spavaju.
jednom drugom sluaju, lanovi sekte )apija raja umrli su
u vremenu od tri dana. 4mrt je nastupila kao proslava u vidu posled-
njeg obroka na planeti -emlji, KE lanova kulta umrlo je prvog dana,
KE drugog dana, a preostali su umrli tre%eg dana.
)ada bi jedna postava lanova sekte uzela otrov, koji se sasto-
jao od smrtonosne doze ,enobarbiturata pomeanog sa pudingom, legli
bi, a drugi lanovi sekte bi im ubrzavali umiranje stavljaju%i im kese
preko glave. !re nego to su poslednjih dvoje izvrili samoubistvo
oistili su prostoriju i ostavili su sve u savrenom redu. 7zgleda da su
eleli da budu od koristi ak i posle smrti, jer su sva tela imala neku
vrstu identi,ikacije. 9udno je, na neki nain, to je svako od njih imao
novanicu od pet dolara i neto sitnia u depovima i upakovane ko,e-
re ispod kreveta.
<oni 2u Trustdejl je suosniva sekte. mro je od raka KJIE.
godine. poetku sekta je patila od tzv. #+28 kultaM i to je trajalo
tokom KJGE. godine. 1aral .. /plvajt, muziki pedagog i operski
peva, upoznao je izvesnu medicinsku sestru koja je radila u psihija-
trijskoj klinici gde je navedeni peva pokuavao da se izlei od homo-
seksualnih nagona. 8vo se smatra za prelomni trenutak u istoriji sekte.
+ekoliko godina kasnije zajedno sa sedam drugih lanova sekte on je
izvrio kastraciju uveravaju%i sve oko sebe da se samo oslobodio do-
sadnih nagona.
poetku su Trusdejl i /plvajt postali poznati kao #=vojeM.
8ni su radili putuju%i itavom zemljom pod razliitim matovitim
imenima( #8n i njena sektaM, #<o i !ipM, #Ti i =oM, #7ndividualna
metamor,oza ljudskogM,... da bi na kraju sami sebe nazvali #)apija
rajaM. jednom trenutku uspeli su da okupe vie od :LL lanova. +a
KJC
z a m k e
skupovima koje su drali na javnim mestima obe%avali su sledbeni-
cima blaenstvo i vonju u +28-ima. !rema njima je snimljen ak i
,ilm koji se zvao #1isteriozno dvojeM. )apija raja i njen ogranak za
biznis koji se naziva vi-i izvor postojali su kao posebna sekta zasno-
vana na hri%anstvu i u,ologiji. svojoj poslednjoj ,azi oni su bili po-
nosni na to to su se samo,inansirali pravljenjem veb sajtova po vrlo
niskim cenama. +a jednom od njihovih veb sajtova koji je preneo i
magazin Tajms objavljena je najcitiranija samoubilaka poruka u isto-
riji. ovoj poruci oni tvrde da je samoubistvo pogreno za svakoga
ko nije lan sekte ali da je to vrlo prihvatljiv nain za lanove sekte
koji ele da se uzdignu do vieg nivoa ivota.
9judi roodili iz on!a
0est plemenskih poglavica za koje policija i seljaci veruju da
poseduju mistine sposobnosti da se pretvore u krokodile uhapeni su
zbog ubistva BB osobe. 3edan od osumnjienih, poglavica sela <uma u
provinciji <andundu oko BBL milja udaljenog od glavnog grada
)inase, priznao je ubistvo i ne samo to ve% i da je pojeo pet osoba.
hapene su identi,ikovali njihovi saplemenici koji su za njih
izjavili da pripadaju povla%enima sposobnim da se trans,ormiu u
krokodile.
!olicija je izvrila hapenje na osnovu prijave ribara koji je
jedva pobegao od napada. !o njegovoj izjavi napao ga je ovek udo-
vite, sa ljudskim nogama, licem i rukama, dok je sve ostalo bilo
krokodilsko.
:a#bola seta
8vu mistinu sektu ini vie od BLL mukaraca i ena koji
ive u oblasti junog dela 4ijera 2eonea. 8snovani su u novembru
KJJF. godine.
M+ismo sigurni koliko su tano ljudi pobili lanovi sekte koji
nedvosmisleno imaju natprirodne sposobnostiM, izjavio je !a 4antigije
1uraju )ava, FL-godinji stanovnik ovog kraja. 7zvetaji tvrde da je
najmanje BL nevinih ljudi umrlo u rukama lanova sekte. Deruje se da
jambolci imaju sposobnost da se pretvore u slepe mieve, make, pse i
druga bi%a pre nego to izvre pokolje po selima. !ojedini stanovnici
ovih oblasti izjavili su da je prizor tako trans,ormisanog lana sekte
KJE
z a m k e
neto od ega se rtva jednostavno paralie. !rema tvr&enju jedne
uhapene lanice sekte, koja ima :E godina, ova sekta ima politike
ciljeve( da se zbaci vlada, uprava policije i lokalnih lovaca koji se
nazivaju kamajors( #8vo ne%emo initi samo uz pomo% sile oruja ve%
i pomo%u sile mrakaM.
/nalitiari veruju da je kon,likt izme&u jambolaca i kamajo-
rasa bitka oko prevlasti koja umnogome slabi nacionalnu vojsku. =a
sve bude sloenije, obe grupe tvrde da imaju mistine mo%i.
$rva ja!njeta !os'odnje!
8va sekta predvo&ena je poligamistom i mormonskim patri-
jarhom >rvilom le <aronom. 8vde se radi o grupi ubica (od kojih su
mnogi njegove ene ili deca) koja je do sada usmrtila najmanje :L
ljudi uglavnom suparnikih poligamista. 8vi zloini traju vie od :L
godina. 2e <aron je umro u zatvoru KJIK. godine, ali ubistva su na-
stavljena mnogo godina posle njegove smrti.
+jegov naslednik /ron le <aron postao je visoki svetenik
sekte posle oeve smrti. 7 on je ubrzo doao u sukob sa zakonom.
)ada su 1ark 9inovet i njegov brat =vejn odluili da napuste
crkvu jednostavno su ubijeni u .justonu, a neto kasnije jo jedan lan
sekte ubijen je u =alasu. bijena je tako&e i jedna devojica zato to
je bila svedok pokolja. !rema nekim spisima, bilo ko, ko pokua da
napusti sektu treba da bude ubijen pre nego to vernici nasele <oije
carstvo na zemlji. 7zgleda da se @rkva jagnjeta gospodnjeg ovoga i
pridrava.
Adol-o de "esus Konstan*o i Sara Aldrete
)onstanco je kubansko " ameriki biseksualac i vo&a sekte a
ujedno je i muki model. 'ukovodio je grupom vercera droge u
1atamorosu u 1eksiku. 8n i 4ara /ldrete, njegova koleginica iz stu-
dentskih dana, bili su uspeni u trgovini drogama za ritualno prino-
enje suparnika kao rtve. -a vreme rtvovanja )onstanco je propove-
dao da treba biti nevidljiv za neprijatelje. )onstanco je voleo da nosi
ogrlice od kimenih prljenova.
8tkriveni su posle ubistva 1arka )ilroja, studenta koji je bio
na proletnjem odmoru. 1arka su odveli na ran poznat pod imenom
Q'an sveta 3elena$, gde je bila baza grupe. )ada je policija poela ot-
KJF
z a m k e
kopavanja na ranu prona&en je veliki broj unakaenih i izmasakrira-
nih tela. !re ovoga niko se nije mnogo brinuo zbog nestanka dilera
drogom jer su svi pretpostavljali da su nestale osobe rtve rata me&u
dilerima. )ada su tela u 1atamarosu prona&ena )onstanco i /ldreta
su se skrivali u jednom apartmanu u 1eksiko 4itiju. !olicija je otkrila
skrovite i opkolila apartman. !osle kratke razmene vatre )onstanco
je naredio drugom lanu sekte da ubije njega i njegovog ljubavnika.
)ada je policija upala u apartman ovaj par je ve% bio mrtav.
;oo Asa)ara i Au#
8va apokaliptina sekta i njen harizmatini slepi vo&a osum-
njieni su da su pustili gas sarin u pet tokijskih metro stanica ujutro
:L. marta KJJE. godine usmrtivi pri tom K: osoba (jedna je umrla
posle napada). 8vom prilikom oko EELL ljudi je tee obolelo. 8va re-
ligiozna sekta tako&e je osumnjiena za slian napad otrovnim gasom
u junu KJJC. godine u 1acumotou, gradi%u severno od Tokija a ovom
prilikom ubijeno je sedam ljudi i ranjeno KCC. 8sumnjieni su i za
itavu seriju ubistava protivnika sekte i pripremu za zbacivanje japan-
ske vlade. 4ve ovo radili su u ime #dobre karmeM.
/sahara opravdava neselektivna masovna ubistva verskim
uverenjem #poaM. 8vo je termin tibetanskih budista i odnosi se na
reinkarnaciju u vii oblik postojanja. !rema nastranoj teoriji vo&e ove
sekte pojedinac moe da bude spasen jedino ubistvom. ;odinama je
/sahura razvijao religioznu doktrinu, koja je meavina novog doba,
hipija, budizma i misticizma. 8n je ak preduzeo i hodoa%e da bi
video jednog od strunjaka za tumaenje +ostradamusa u lionskoj
gradskoj biblioteci.
+a jednom prijemu koji su pripremili sledbenici novog doba
/sahura je govorio o preuzimanju dominacije nasiljem, nazivaju%i to
svojim najvanijim poduavanjem. !rema njemu #poaM ubistva oslo-
ba&aju rtve svakidanjeg ivota i akumuliranja #loe karmeM. 7z
ovoga sledi da je ono to mi nazivamo hladnokrvnim ubistvom u okvi-
rima ove sekte cenjeno kao #prelepa poaM, a mudri ljudi treba da uvide
da i ubica i ubijeni treba da dobiju zasluena priznanja. vi&aju%i da
je njegova sekta umeana u sve vidove pravnih poteko%a, 0oko je
KJJC. godine naredio svojim uenicima da otponu masovnu proiz-
vodnju smrtonosnog nervnog gasa i da provere mo% ovog gasa na uli-
cama 1acumotoa. 8vo je bio prvi korak u kasnijem pohodu protiv
policije i japanske vlade. +a vrhuncu svoje mo%i KJJE. godine /1
KJG
z a m k e
je posedovao oko BL nekretnina u 3apanu kao i itavo poslovno car-
stvo koje je kontrolisalo restorane, kompjuterske i druge tehnoloke
,irme. )apital ove mree je procenjen izme&u :L miliona i milijarde
dolara. )ae se da oni imaju oko KL.LLL sledbenika u 3apanu i oko
CL.LLL u drugim dravama od ega oko BL.LLL u 'usiji. /sahara nije
poznat po skromnosti i on zahteva od sledbenika da se prema njemu
odnose kao prema ivoj inkarnaciji <oga. 8n im dozvoljava da, ne za
malu cenu, piju vodu u kojoj se on kupao i da na taj nain oiste svoju
duu. Tako&e je prodavao i dlake kose i kapljice krvi. @ena za jednu
kap je oko I.LLL dolara, kao deo za uvodni ritual. <ivi lanovi ove
sekte svedoili su na sudu da su pla%ali :.CLL dolara za intravenoznu
injekciju nepoznate sadrine.
8vaj slepi vizionar je prvog dana su&enja rekao jedino( #+e-
mam ta da kaemM. )asnije je zaspao i jedan od njegovih advokata je
morao da ga probudi.
$rva ljubavi
.arizmatini crni vo&a 3ahveh <en 3ahveh predvodi sektu
@rkva ljubavi. -ajedno sa svojih KF sledbenika optuen je da je uest-
vovao u pokolju najmanje KC lica. .ram ljubavi je crna izraelska sekta
koja veruje da su crnci izgubljeno pleme 7zraeljevo i da su 3evreji i
belci &avoli. +jihov vo&a <en 3ahveh ro&en je pod imenom .alon
1iel. 8n i est njegovih drugova osu&eni su KJJ:. godine zbog zave-
re i izdavanja nare&enja za ubistva etrnaestoro belaca. +jegovo ime
na hebrejskom znai 4in <oga, a stekao je viemilionsko poslovno
carstvo u 1ajamiju i to ubistvima, paljenjima i drugim kriminalnim
aktivnostima. 7pak, uspeo je nekako da postane lan trgovake komore
1ajamija, a esto mu je i gradonaelnik 1ajamija ukazivao ast.
enje @rkve ljubavi propoveda da su ameriki crnci zapravo
pravi, istinski, 3evreji koji ive u zemlji #belih &avolaM.
Slika E - Cogo novina (rkve ljubavi
1nogi prethodno skriveni detalji o radu ove sekta potiu od
'oberta 'ozijera, uhapenog KJIF. zbog sumnje da je uestvovao u
KJI
z a m k e
etiri ubistva. 8n je, zapravo, optuen da je poinio etiri ubistva po
nare&enjima sekte. 'ozijer je priznao sedam ubistava i osu&en je na ::
godine robije, ali je posle deset godina oslobo&en KJJF. !uten je na
slobodu zbog svedoenja protiv 3ahveha i najbliih saradnika. 'ozijer
je postao svedok pod zatitom ,ederalnih vlasti i pod izmenjenim iden-
titetom preselio se u )ali,orniju.
Ti)uana reli!iozni ritual
!rilikom verskog obreda u Tihuani KB. decembra KJJL. godi-
ne umrlo je K: ljudi. +ikada nije jasno utvr&eno da li se radilo o samo-
ubistvu. Dlasti su iznele pretpostavku da je smrt moda bila i sluajna.
'eeno je, naime, da je neka vrsta industrijskog alkohola pomeana sa
vo%nim punom, koji su lanovi sekte koristili prilikom verskog obre-
da, izazvala njihovu smrt. =a li je uzet namerno ili sluajno ostaje
nerazjanjenjo.
arls Menson i nje!ova -a#ilija
9arls 1enson je nekrunisani kralj amerikih manijaka i kao
takav doiveo je veliku slavu. julu i avgustu KJFJ. godine 9arls i
njegova porodica izvrili su itav niz ubistava. !rvo ubistvo koje su
poinili izvedeno je poto je 9arls napustio karijeru neuspenog ,olk
pevaa. -bog neuspeha na estradi doiveo je mnogo razoarenja.
!ostao je opsednut terorom i, kao to se kasnije pokazalo, ve%ina nje-
govih ubistava nema veze sa sudnjim danom i satanizmom, ve% je,
izgleda, po sredi bila osveta prema muzikoj industriji koja ga je od-
bacila.
!rva rtva bio je ;ari .inman bogati budistiki muziar koji
se povremeno ak i druio sa lanovima 9arlsove porodice. 9lanovi
porodice 4uzan /tkins i jo nekoliko osoba otili su da ga posete. 1u-
ili su ga nekoliko sati me&utim nisu uspeli da saznaju gde krije no-
vac. pomo% su pozvani 9arls i jo jedan lan da do&u i da pokuaju
da prisile .inmana na saradnju. !oto je on to ponovo odbio 1enson
je naredio <obiju( #bij ga, od njega nema nikakve koristi. # <obi ga
je ubio i kasnije na zidu krvlju napisao #politiko praseMN na taj nain
je pokuao da skrene panju sa ,amilije i usmeri istragu prema @rnim
panterima. 4lede%e rtve bile su poznati glumci i glumice u ekskluziv-
nom predgra&u 2os /n&elesa. !rilikom ovog zloina kori%eni su raz-
ni noevi i druga oruja. Tom prilikom iskasapljeni su 4tiv !arent,
KJJ
z a m k e
/bigejl ?olger, Dojcik ?rikovski, =ej 4ebring i 0eron Tejt koja je
bila u poodmakloj trudno%i. )ada se masakr zavrio, Teks je naredio
4uzan da se vrati i napie neto to %e okirati svet. !ekirom natop-
ljenim krvlju iskasapljene Tejt ona je na vratima napisala #4vinjaM.
8na je tako&e imala ideju da izvadi nero&eno dete iz Tejt i odnese ga
9arlsu. 4re%om, nijedan od njenih nastranih planova nije ostvaren.
Slika E" Darls <enson
1asakr u ku%i 0eron Tejt bio je previe okantan, a posle
njega ve% slede%e no%i sam 9arls se prikljuio svom hipi odredu smrti,
da bi im pokazao zapravo kako se to radi. pali su u ku%u vlasnika
lanca samoposluga 2eno 2a <janka i njegove ene, ubili bespomo%ni
par i njihovom krvlju ispisali razne poruke po zidovima.
!oslednji zloin porodica je izvela neposredno pred hapenje
na jednom ranu. -animljivo je da su uhapeni gotovo sluajno.
svojim nastojanjima da se priblie #svim ivotinjamaM i od njih naue
kako da ive oni su esto boravili u pustinji gde su izvodili prave ratne
igre. 8ve njihove no%ne zabave privukle su panju lokalnih vlasti pa
su zbog toga privedeni na razgovor. Tom prilikom 4uzan se izbrbljala
jednoj od osoba koje su se nalazile u %eliji i njihova kula od karata
tada je poela da se rui.
Posada na'asnia
ranim IL-im 'obin ;i osnovao je satanistiku sektu za
koju se sumnja da je uestvovala u nestanku KI ena sa ulica 9ikaga.
!oznati kao !osada napasnika, ;i i njegova banda vozili su se
:LL
z a m k e
unaokolo u jednom kombiju trae%i prostitutke da bi ih rtvovali u
;iovom stanu. klanjali su grudi rtava i jeli ih dok je 'obin itao
delove <iblije.
hapeni su KJI:. zbog masakra nad maloletnom prostitut-
kom. )ao i svi #dobri satanistiM poeli su uglas da optuuju jedan dru-
goga.
:oun!3San! 5besrajni /ivot6
8ktobra KJJI. godine est lanova sekte i njihov vo&a prona-
&eni su spaljeni u jednom kombiju to je verovatno bilo posledica
nekakvog samounitavaju%eg rituala. )asnije je utvr&eno da su oni
lanovi 3oung"sang crkve koja je aktivna u 3unoj )oreji.
Ujedinjena brazilsa *rva 'enta!ra#a
+ovembra KJJI. godine brazilska policija objavila je da je
est lanova jedinjenje brazilske crkve pentagrama duboko u dungli
/mazona pretuklo do smrti estoro ljudi me&u kojima i troje dece.
-loin je izveden sa ciljem da se obezbedi mesto u raju posle unita-
vanja neprijatelja <oga.
Mesi(e ubi*e ve0ti*a
+ovembra KJJF. godine itava porodica, ukljuuju%i i etvoro
dece, prona&ena je mrtva na oko KBL kilometara severoistono od
1eksiko 4itija. +jihove ubice optuile su porodicu da pripada poro-
dici vetica. hapeni su bra%a ?lorenco, )onstantino 9ipava 1akvis-
tloi /mador /tilano. 8va trojka tvrdi da su rtve bile vetice odgo-
vorne za smrt ?lorencieve ene i dve %erke.
Sibirsa satanisti(a seta
martu KJJG. godine ruska policija saoptila je da je u poteri
za satanistikom sektom u zapadnom 4ibiru. !retpostavlja se da je ova
sekta nastala u gradu Tjumenu, KCLL milja istono od 1oskve gde je
pet ljudi prona&eno obeeno. poetku se pretpostavljalo da je re o
samoubistvu. )asnije je dolo do otkri%a kabalistikih simbola me&u
stvarima jednog od ubijenih mladi%a. 8vo je navelo vlasti da pokrenu
iru istragu i do&u do zakljuka da je re o satanistikoj sekti.
:LK
z a m k e
ion 'orodi*a
+ovembra KJJC. godine junoamerika grupa ljudodera osu-
&ena je na smrt zbog ubistva petoro ljudi. Do&a grupe )im naredio je
da se otmu bogati ljudi i trai novac od njihovih porodica. 1rnja ove
grupe prema bogatima dovela ih je do toga da sistematski ubijaju naj-
bolje muterije jedne od prodavnica u 4eulu. 3edan od lanova sekte
priznao je da je sakatio rtve i da je jeo njihovo meso.
D/e-ri 9und!ren
)ao lan 'eorganizovane crkve 7susa .rista 2undgren je
eznuo za totalnom kontrolom nad svojim sledbenicima. 9esto je tu-
kao neposlunu decu motkama, vebao svoje sledbenike za rat i
masturbirao dok su gole devojke igrale oko njega. @rkvu je KJIG.
godine preselio u unutranjost 8haja. Tu je trebalo da se sastanu sa
;ospodom u poslednjim danima planete -emlje. 2undgren je uobra-
zio da je <og kivan na lanove sekte zbog #ljudskih grehovaM, pa je
zbog toga reeno da se ;ospodu prinesu rtve. )asnije je pobijena
porodica /veri i to iz kolta kalibra CE. =ve godine kasnije dolo je do
raspada sekte. 2ari )it =onson prijavio je BK. decembra KJIJ. godine
vlastima ubistva u )anzas 4itiju koje je sekta prethodno poinila.
)asnije su otkriveni leevi porodice /veri i druge rtve.
Oultni #aloletni ubi*a iz Kentaija
?ebruara KJJI. godine etiri tinejdera i dve druge mla&e oso-
be iz istonog )entakija proglaene su krivima zbog ubistva jednog
para i njihove estogodinje %erke. 8vom prilikom dvogodinji sin
!eter preiveo je ranu od metka koji mu je proao kroz oko. =anas
!eter ivi sa svojim ro&acima u 0vedskoj. 8vu grupu su sainjavali(
=ejson <lejk <rint (KE godina), +ataa )ornet (KJ godina), )ristal
4turdil (KI godina), )aren .ovel (KI godina), =in 1ulins (:L go-
dina) i =o 'izner (:K godina). hapeni su u /rizoni dok su se vozili
u kombiju svojih rtava dva dana posle pokolja. ;rupa je vra%ena sa
meksike granice zato to su dvoje od njih bili maloletni. Do&a grupe
bila je )ornet koja je svom prvom braniocu izjavila da je %erka satane.
7straiteljima su saoptili da su dva dana pre ubistva lanovi sekte
odrali jedan bizaran ritual koji se sastojao u saka%enju i pijenju krvi.
)ornet je izjavila da je htela da ide kroz razliite drave i ubija ljude
:L:
z a m k e
kao to je videla u jednom ,ilmu. 7mala je :L posekotina na desnoj i
oko EL na levoj ruci u trenutku hapenja. 7zgleda da je ona mogla da
komunicira sa satanom jedino kada je krvarila.
Troja iz za'adno! Me#-isa
=amjan Dejn >hols, =ejson <oldvin i =esi 2ojd 1iskili, tri
tinejdera iz zapadnog 1em,isa u /rkanzasu okirali su javnost posle
trostrukog ubistva i pokuaja da ispeku leeve prilikom nekakvog
satanistikog rituala.Tri bespomo%na osmogodinjaka otila su E. maja
KJJB. godine malo izvan grada svojim biciklima i vie nikada nisu
vi&eni ivi. 4lede%eg poslepodneva njihova tela su otkrivena u jednom
umarku. =eaci su bili vezani, pretueni, nagi, a na jednom od njih
bilo je tragova seksualnog zlostavljanja. +edeljama lokalna policija
nije imala nikakvog traga. !rema nekim teorijama, poinilac ovog
zloina bio je kamiondija ili autostoper. )asnije se utvrdilo da su
ubice tri navedena mladi%a koji su osnovali svoju satanistiku grupu.
1otivi za ubistvo nisu ba najjasniji.
"ose Au!usto do Santos
Dudu svetenik optuen je da je pljakao grobove i prinosio
ljudske rtve poto je kod njega prona&eno KF lobanja i drugih ljud-
skih kostiju. =o 4antos je potpao pod istragu zbog prinoenja malog
deteta kao rtve i jedne starije osobe u speci,inom a,robrazilijanskom
verskom obredu. =o 4antos, star CL godina, izvodio je ove obrede e-
le%i da odobrovolji &avola. !o itavoj ku%i imao je slike 2uci,era,
satane ...
Va#'irsa seta iz Kentaija
+ovembra KJJF. godine etiri tinejdera i jedan punoletni
lan sekte, koji sebe opisuju kao #)lan vampira iz )entakijaM, uhap-
eni su zbog ubistva branog para. poetku su vlasti bile u strahu da
je %erka ubijenih tako&e stradala. 1e&utim ubrzo je utvr&eno da su
ubice zapravo njeni prijatelji te je i njena aktivnost stavljena pod sum-
nju. )asnije se, me&utim, ispostavilo da ona ipak nije znala za ubistvo
svojih roditelja, sve dok nije sela u kola sa svojim drugovima i oslobo-
&ena je sumnje. #7zgleda da su oni stvarno voleli da piju krv. 4ekli su
jedan drugome ruke i isisavali krv. 9esto su pili krv malih ivotinja.
:LB
z a m k e
-adivljuju%e je da su oni stvarno verovali da su vampiriM, izjavio je
detektiv koji je vodio ovaj sluaj. ^erka ubijenih esto je govorila
svojim prijateljima da je bila demon u prolim ivotima i da moe da
komunicira sa duhovima prilikom rituala ispijanja krvi.
Satanisti iz vajo#in0e doline
0aun 1ark -arcu,ski (KF godina) i 4tenli 3. 0uzupski (KF go-
dina) srednjokolci prona&eni su KJJF. godine mrtvi u blizini jednog
predgra&a u !ensilvaniji. 8bojica su stradali od pucnjeva iz vatrenog
oruja. 'ane na njihovim glavama bile su posledice satanistikog
pakta. 7nteresovanje ova dva tinejdera za satanizam zapoelo je samo
B"C nedelje pre ubistva. -a ovo kratko vreme na oigled roditelja,
uitelja i prijatelja njihove linosti su se dramatino izmenile. !olicija
je pronala KBL dokaza na mestu dvostrukog samoubistva me&u ko-
jima i lulu za marihuanu, alkohol i muzike kasete sa sadrajem sa-
tanistike hevi-metal grupe koja se zove #)rvna grupa 8 negativna M.
Rusi satanisti
9lanovi satanistike sekte u 'usiji optueni su KJ. ,ebruara
KJJI. godine za ubistvo. 9lanovi sekte po starosti izme&u :L i IL go-
dina izvedeni su pred sud u gradu =onskoju. Do&a sekte 3elena )uzi
na, IL godina, osu&ena je na pet godina zatvora. +jen najstariji sin
osu&en je na KL godina.
Kri#si satanisti
8ktobra KJJG. godine grupa mladih starosti izme&u KF i KG
godina osumnjiena je zbog izvo&enja satanistikih obreda. gradu
4im,eropolju policija ih je privela i nakon istrage optueni su za ubis-
tvo jedne mlade ene prona&ene na gradskom groblju kao i vandalsko
unitavanje grobova i dr. septembru kada je jedan od ovih lanova
uhapen priznao je da oboava satanu vie godina. !riznao je da je
KJJG. godine oskrnavio dva groba i odneo lobanje i kosti zbog izvo-
&enja magijskih rituala. Tako&e je uzimao i metalne tanjire sa nad-
grobnih spomenika i od njih pravio ritualne noeve.
San 9uis Obis'o satanisti
:LC
z a m k e
1lada >lzi 1arija !aler (KE godina) prinesena je kao rtva
satani. +ju su ubila tri maloletna deaka 'oder )ejsi (KG godina),
=ejkob =elat (KF godina) i =oze, ?iorela (KE godina). 8vi deaci
su oteli >lzi i odveli je do jedne plantae eukaliptusa koja se nalazila
etiri stotine metara od njene ku%e. Tu su je drogirali, silovali i na
kraju ubili misle%i da pri tom prinose rtvu.
1abrinuti )ri0,ani
8ktobra KJJI. godine vie od EL lanova verske sekte iz =en-
vera, koji su se nazvali -abrinuti hri%ani, nestalo je, ostavljaju%i mo-
gu%nost da se radi o masovnom samoubistvu. Do&a grupe CL-godinji
1onti )im 1iler predoio je svoje miljenje da %e apokalipsa po-
goditi =enver i izneo svoju nameru da umre na ulicama 3erusalima
decembra KJJJ. 8n je smatrao da %e ponovo uskrsnuti posle tri dana.
1ark 'odman, denverski policajac i strunjak za sekte, primio je
#itavu lavinu pozivaM u kojima su ga lanovi porodica obavetavali o
udnom ponaanju lanova sekte. !osle nestanka ovih lanova poela
su naga&anja da se radi o dogovorenom samoubistvu koje treba da se
odigra na kraju milenijuma. 3edna od lanica sekte pozvala je svoju
sestru i to iz Teksasa. 4estra je izjavila da je lanica sekte dobro, da za
sada ne%e da izvri samoubistvo, da ne%e da kae ta radi i da postav-
lja previe pitanja. !oslednja vest koja se ula o lanovima -abrinutih
hri%ana govori da se oni nalaze u 'a,ini u ;rkoj. Die se o njima
nita ne zna.
S'asova *rva
'e je o kali,ornijskoj potencijalnoj samoubilakoj sekti, koja
je stvorena po uzoru na sektu 'ajske kapije. 4pasova crkva je osno-
vana na Tajvanu :C. decembra KJJG. godine. !anju javnosti privukli
su prvi put kada je jedna ena na Tajvanu izjavila da su njenu %erku
oteli lanovi ove sekte. !rilikom osloba&anja devojice iz crkve, vlasti
su saznale da se grupa sprema za odlazak u ;arland, Teksas, gde se
oekuje dolazak .rista u lete%em tanjiru. Tom prilikom .rist bi tre-
balo da ih pokupi u svoju letelicu. =o sada je ve% oko KCL sledbenika
crkve obuenih u belo i sa crnim kaubojskim eirima stiglo u ;arland
gde ekaju .ristov dolazak. 7ako lanovi sekte negiraju masovno sa-
moubistvo, vo&e grupe .on-1ing 9en predlau svom lanstvu da iz-
:LE
z a m k e
vri samoubistvo kako bi njihova tela mogla lake da budu smetena u
lete%i tanjir.
:LF
z a m k e
POLITIKA KONTROLA
:LG
z a m k e
:LI
z a m k e
8blast o kojoj %e sada biti rei rei izaziva razliite reakcije,
od krajnje zabrinutosti do potpune nezainteresovanosti.
!rema miljenju autora, ovo je problem kome treba ozbiljno
pri%i. !osebno je vano da, zbog prisustva zloupotrebe vojne, ekonom-
ske i tehnoloke superiornosti jedne drave, organizacije, grupe ili
pojedinca, ovo nije samo na problem ve% i problem svih stanovnika
ove planete. !oetak prave odbrane jeste ,ormiranje svesti o ovim ne-
gativnim pojavama, a mnoge institucije i pojedinci ve% se bave ovom
problematikom.
8rgan >vropskog parlamenta " ;eneralna uprava za istrai-
vanja, podneo je F. januara KJJI. godine >vropskom parlamentu radni
dokument " izvetaj br. !> KFFCJJ iji je radni naslov *azvoj
te,nologija politike kontrole.
>vropskom parlamentu skrenuta je panja na brojne zaklju-
ke, kako nezavisnih istraivaa i instituta, tako i zvaninih organa >-.
-akljuci ukazuju na to da nove tehnologije politike kontrole prete da
se otrgnu, ako to ve% nisu, demokratskim postavkama >vrope. =a bi
se politika kontrola svela na zakonske i humane granice, >vropskom
parlamentu predloeno je da posebno razmotri(
" ulogu i ,unkciju tehnologija politike kontroleN
" postoje%e trendove i inovacije i
" posledice irenja ovih tehnologija.
@ilj ovog predloga jeste da se >vropski parlament upozna sa
najnovijim dostignu%ima tehnologije politike kontrole, i da se identi-
,ikuje, analizira i opie sadanje stanje u oblasti primene najdelot-
vornijih sredstava. 4trune slube >vropskog parlamenta predoile su
najnovije trendove kako u >vropi tako i irom sveta, a njihov izvetaj
se zavrava preporukama kako razviti strategiju odupiranja politikoj
kontroli u budu%nosti.
!od novim tehnologijama politike kontrole strune slube
>- uglavnom podrazumevaju dostignu%a u tehnologiji nadgledanja
:LJ
z a m k e
dostignu%a u oblasti oruja za kontrolu masa i tehnologije kontrole
zatvorenika.
Te)nolo!ija nad!ledanja < nadziranja
Tehnologija nadgledanja - nadziranja, jedna je od oblasti koja
se najbre razvija u domenu politike kontrole. !okriva veoma irok
spektar proizvoda i sredstava i uglavnom se odnosi na digitalnu teh-
nologiju i automatizaciju. isto vreme ona otkriva odnos prema in-
,ormacijama i njihovoj upotrebi. policijskoj praksi javlja se slinost
sa politikim rasporedom posmatranja. mesto da se bavi istragom
poinjenih zloina (odnosno ve% preduzetih aktivnosti) policija sve
vie prati odre&ene socijalne slojeve i #kritine$ slojeve drutva pre
nego to je poinjen bilo koji zloin " krivino delo. 8vaj oblik polici-
jskog rada zasnovan je na vojnim modelima prikupljanja na izgled
neupotrebljivih in,ormacija koje kasnije bivaju analizirane i selekto-
vane. okviru sistema kao to je 1emeks mogu%e je za kratko vreme
napraviti pouzdanu sliku bilo koje osobe uz pomo% elektronskog pris-
tupa svim podacima, novanim transakcijama ili podacima o motor-
nom vozilu, itd. De%ina stanovnitva nije obuhva%ena ovim postupkom
ve% se on primenjuje samo prema odre&enoj grupaciji stanovnitva,
koja je, naravno, paljivo pra%ena. 8vakvi oblici vetake obavetajne
slube zahtevaju neprestana nova procenjivanja. 8pasnost od ovakvih
poduhvata sastoji se u tome to se njihova masovna in,rastruktura
menja u skladu sa politikim kontekstom.
/utomatski itai otisaka prstiju ve% su u upotrebi u mnogim
dravama i o njima se dosta zna. poslednje vreme dolo je do raz-
voja sredstava koja mnogo preciznije i pouzdanije odre&uju identitet.
+abroja%emo neke od njih(
(ellmark 9iagnostics (Delika <ritanija " D<), 4elmark dijag-
nostiks, iitava genetski kod.
<asti.. SecuritL SLstems, (D<) 1asti, sjekuriti sistems, iden-
ti,ikuje osobu po mirisu.
5agen (L. (om, (D<), .ejgen si. kom, i @Ledenti.L >nc,
(4/=), /jdenti,aj ink, identi,ikuju linost na osnovu kapilara mren-
jae.
M@M 7ec,nologL (D<), />/ tehnologija " utvr&uje identitet
na osnovu potpisa.
:KL
z a m k e
Die od KLJ ,irmi u >vropi poznato je po proizvodnji biomet-
rikih sistema koji iitavaju =+) kod. /merika vojna industrija
razvila je sistem Passive <illimeter Nave >maging (!esiv milimetr
vejv imiding) " koji omogu%ava skeniranje ljudi sa razdaljine do e-
tiri metra i pouzdano utvr&ivanje da li se kod kontrolisane osobe
nalazi oruje, droga, zlato itd. Darijacije ovog skeniranja kroz ode%u
ukljuuju i izlaganje kontrolisane osobe elektromagnetskim vibraci-
jama niskog intenziteta.
Tehnologija pra%enja podrazumeva sprave ili sisteme koji
omogu%avaju posmatranje, prismotru i pristup pokretima pojedinaca,
njihovoj imovini i drugim vrednostima. De%ina ove tehnologije koristi
se za pra%enje aktivnosti disidenata, aktivista organizacije za ljudska
prava, novinara, studentskih vo&a, predstavnika nacionalnih manjina,
vo&a radnikih sindikata i politikih protivnika (opozicije). Deliki deo
tehnologije pra%enja usmeren je na razvoj razliitih sprava kao to su(
dvogledi za no%na osmatranja, parabolini mikro,oni koji mogu da
prate konverzaciju sa udaljenosti ve%e od kilometar, laserske sprave za
prislukivanje koje mogu da prislukuju bilo koju konverzaciju iza
zatvorenog prozora ukoliko se nalazi u liniji pogleda, kamere koje
mogu da snime stotine slika u sekundi (pomo%u kojih se mogu identi-
,ikovati uesnici masovnih demonstracija) i automatski sistem za
identi,ikaciju vozila koji moe da prati automobile na bilo kojoj koti
pomo%u in,ormativnog geogra,skog sistema mapa.
8ve nove tehnologije prvobitno su upotrebljavane za potrebe
odbrane i obavetajne slube, ali su posle hladnog rata brzo ukljuene
u snage reda i bezbednosti kao i u privatne sektore. 8vo je jedna od
oblasti tehnolokog napretka gde nije uskla&eno primenjivanje dostig-
nu%a sa sve ve%om zloupotrebom. 4ve do KJFL. godine ve%ina prislu-
kivanja i pra%enja zasnivala se na velikim trokovima i niskoj tehnolo-
giji. To najbolje ilustruje injenica da je za pra%enje jednog osumnji-
enog, koji se kre%e sa jednog mesta na drugo, bilo potrebno est ljudi,
u timovima po dva, koji su radili u tri smene po osam sati. 4vi ovi ma-
terijali i kontakti morali su da se kucaju na pisa%oj maini i da idu na
naporno upore&ivanje podataka. 9ak je i elektronska prismotra zahte-
vala naporan i teak rad. Tako je, na primer, istononemaka policija
angaovala pola miliona dounika, a KL.LLL slubenika bilo je angao-
vano samo da slua i prevodi tele,onske pozive gra&ana.
!oetkom IL-ih godina u upotrebu su uli novi oblici elek-
tronskog pra%enja i ve%ina je nala primenu u automatizaciji prisluki-
:KK
z a m k e
vanja komunikacija. 8va opcija privedena je kraju u 4/= u JL-im go-
dinama :L. veka zahvaljuju%i pove%anom budetu na kraju hladnog
rata i zahvaljuju%i tome to su odbrambene i obavetajne agencije do-
bile nove zadatke da bi opravdale dodeljena sredstva. 8vo je dovelo
do toga da su antinarkotike i antiteroristike operacije doivele do
tada nevi&en uspeh. KJJB. godini 1inistarstvo odbrane 4/= i 1ini-
starstvo pravde potpisali su saglasnost za izvo&enje #operacija koje
nisu ratne a pojaavaju snage zakonaM. 8vo je podrazumevalo zajed-
niki razvoj i zajedniku upotrebu tehnologije. !rema =ejvidu <ani-
saru, redukcija sredstava za vojsku koja je zapoela IL-ih godina do-
vela je do toga da su proizvo&ai kompjutera i tehnologije plasirali
proizvode na nova trita " u 4/= i inostranstvu. +aravno ovde se
radilo u opremi prvobitno namenjenoj u vojne svrhe. ?irme kao to su
> 4istem, >lektronski data sistem i Teksas 7nstrument prodaju na-
predne kompjuterske sisteme i opremu za pra%enje u dravi i u lokal-
nim upravama koje koriste za pojaavanje svoje bezbednosti, graninu
kontrolu i trgovaku administraciju. #8no o emu je istononemaka
tajna policija 0tazi jedino mogla da sanja rapidno postaje stvarnost u
tzv. slobodnom svetuM.
Tokom poslednjih godina dolo je do znaajnih promena u
sistemu za vizuelno pra%enje. +aravno, policijski i obavetajni slube-
nici i dalje ,otogra,iu demonstrante i pojedince koji su im zanimljivi.
+arastaju%i proces drastinog minimalizovanja dimenzija opreme
doveo je do toga da je opremu za pra%enje postalo praktino nemo-
gu%e otkriti i time je otvoren prostor za zloupotrebu. -loupotrebu vre
i pojedinci i ,irme, a i zvanine slube.
8dnos prema @@TD kamerama (koje mogu da snime stotine
,otogra,ija u sekundi) i njihovoj mrei veoma se razlikuje u >vropskoj
uniji, gde su s jedne strane =anska u kojoj takve kamere zakon zabra-
njuje, a s druge strane je Delika <ritanija, gde postoji nekoliko @@TD
mrea. <ilo kako bilo, sadanji poloaj i zakonski status ovakvih sis-
tema, tamo gde oni postoje, trebalo bi da bude ujednaen u odnosu na
principe zatite podataka. =rugim reima( na @@TD sisteme trebalo bi
primenjivati zakonske odredbe koje se odnose na principe zatite po-
dataka.
'evolucija u pra%enju i posmatranju u okviru urbanih sredina
dosegnu%e novu generaciju kontrole kada se primeni pouzdan sistem
za prepoznavanje ,izionomije. 8vo %e verovatno u poetku biti uve-
deno u mestima koja su nepokretna, kao to su carinska kontrola, si-
:K:
z a m k e
gurnosni ulazi i izlazi, itd. +a njima %e se proveriti mogu%nost potpu-
nog identi,ikovanja ,izionomije. 7nterna studija predvi&a da %e na
samom poetku :K. veka identi,ikovanje ,izionomije pomo%u @@TD
postati stvarnost i da %e drave koje imaju @@TD in,rastrukturu uvesti
ovakvu tehnologiju kao prirodan nastavak razvoja ove tehnologije. 0ta
vie, amerika ,irma Q4o,tver i 4istem$ predstavila je u 2ondonu sis-
tem koji moe da skenira masu naroda i upore&uje ,izionomije sa
bazom podataka likova koji se uvaju u pokretnom kompjuteru. +ala-
zimo se na poetku revolucije algoritmikog pra%enja, to je veoma
e,ektna analiza podataka preko kompleksa algoritama koji omogu%a-
vaju automatsko prepoznavanje i pra%enje.
4lian sistem za identi,ikaciju vozila ve% je razvijen i moe da
identi,ikuje registarske tablice i da na osnovu toga prati vozilo koris-
te%i kompjuterizovani geogra,ski in,ormacioni sistem. 8vakvi sistemi
su ve% sada izbaeni na trite, kao to je npr. talon sistem koji je uve-
den KJJC. godine. Talon sistem proizvodi ,irma 'akal iz Delike <ri-
tanije i cena mu je :.LLL ,unti po radnoj jedinici. 8vaj sistem je prila-
go&en prepoznavanju registarskih brojeva na tablicama vozila i zasno-
van je na neutralnoj tehnolokoj mrei koja je razvijena u kembrid-
skom +eurodinamiksu. 8vaj sistem moe da se koristi i danju i no%u.
!rvobitno je kori%en za osmatranje saobra%aja, ali je njegova ,unkcija
poslednjih godina prilago&ena za potrebe slube bezbednosti i najvie
se primenjuje u okviru #elinog prstenaM oko 2ondona. 8vaj sistem
omogu%uje beleenje svih podataka o vozilima koja ulaze ili izlaze iz
postavljenog obrua odre&enog dana.
Dano je da se uspostave jasne vodilje i naini rada za ovakve
tehnoloke novitete jer ovaj napredak digitalne revolucije omogu%uje
da se, primenom do sada nevi&enih tehnologija analizira, prepoznaje i
uva sve to je u vezi sa poznavanjem vizuelnih likova. De% sada sis-
temi koji se bave pra%enjem saobra%aja i koji imaju vienamensku
primenu kao to je #Tra,ik masterM, umnogome pomau pri analizi
pra%enja celokupne nacije. !otrebno je da se ovi sistemi zakonski
reguliu na osnovu istih postavki kao to su principi pra%enja i regis-
trovanja zvunih podataka, i da se svedu pod pravila lana KE. >vrop-
skog -akona o zatiti pojedinaca i upotrebi linih podataka.
8vakvi sistemi za pra%enje i posmatranje i njihova upotreba
otvaraju potpuno nova pitanja. )amere koje su se koristile na trgu
Tjenanmenu za vreme demonstracija prodate su )ini kao napredni
sistemi za kontrolu saobra%aja, a prodao ih je 4imens. !osle masakra
:KB
z a m k e
studenata na ovom trgu KJIJ. godine usledio je pravi #lov na uesnike
protestaM, u kome su vlastima pomagale ,otogra,ije uesnika, sai-
njene uz pomo% takvih sistema. 0kotski sistem za posmatranje, upot-
punjen kamerama Qpelko$ (4/=), kori%en je da bi se u potpunosti
zabeleila sva deavanja oko studentskog protesta. 8vi likovi zabe-
leeni kroz sistem emitovani su preko kineske nacionalne televizije i
nudila se nagrada za bilo kakvo obavetenje o osobama snimnjenim na
trgu Tjenanmena. !osledica je bila da su skoro svi protestanti i njihove
vo&e identi,ikovani. 8vaj sluaj jo jednom ukazuje da su demokrat-
ski odnosi u drutvu gde se ovo primenjuje veoma vana pretpostavka
da se sistemi za kontrolu saobra%aja ne bi koristili u svrhu proganjanja
protivnika reima. sadanjem trenutku doli smo do situacije da
neke strane kompanije izvoze opremu za kontrolu saobra%aja u 2jasu
na Tibetu, iako ovo mesto nema nikakav sistem saobra%aja.
4istem za pra%enje zatvorenika koji se nalaze u ku%nom prit-
voru KJJL. godine uveden je u upotrebu (4/=). 'azlog za razvijanje
ovog sistema jeste prebukiranost zatvora i on pouzdano ukazuje kada
je zatvorenik napustio mesto boravka i u kom pravcu se kre%e.
4atelitsko pra%enje D7! linosti, vozila i sl. u poetku se vri-
lo posredstvom vojnog ;!4 sistema ali je sada dostupno i u komer-
cijalne svrhe.
0irok spektar opreme za prislukivanje koristi se za beleenje
razgovora i da bi se dobio uvid u telekomunikacijski saobra%aj. !os-
lednjih godina otkriveno je da su u mnogim dravama sredstva za
prislukivanje ugra&ivana u telekomunikacione sisteme i to od samog
poetka razvoja ovih sistema. (tako npr. sistem H bio je veoma mnogo
kori%en u 'usiji i )ini) =rugog ,ebruara KJJG. godine #4andej tele-
gra,$ je objavio lanak u kome je potanko objanjen sistem prisluki-
vanja tele,onskih razgovora. -ahvaljuju%i dostignu%ima digitalne teh-
nologije i njenim primenama prislukivanje je postalo jednostavno.
)ao to korisnici mobilne tele,onije mogu na displeju da vide ko ih
zove i u koje vreme, tako se i kod velikih sistema razgovori belee i
kompjuterski obra&uju.
+ajnovija digitalna tehnologija omogu%ava nekim zemljama
(u prvom redu 4/= i Delika <ritanija) da se ukljue i prislukuju bilo
iji tele,on ako je prikopan na digitalnu centralu. )ada je u pitanju
mobilna tele,onija, nova tehnologija omogu%uje neopaeno ukljui-
vanje tele,ona (u pitanju su mobilni tele,oni novije generacije takoz-
vani #duo banderi$) i prislukivanje razgovora koji se vode u nepos-
rednoj blizini aparata.
:KC
z a m k e
Deoma irok spektar buba i sprava za prislukivanje koristi se
u itavom svetu za beleenje razgovora i posmatranje telekomunikaci-
jskog saobra%aja. !oslednjih godina dolo je do velike upotrebe nele-
galnih i legalnih naina prislukivanja komunikacija i #ugra&ivanje
bubaM je uobiajeno u mnogim evropskim dravama. 7 pored iroke
primene postavljanje #bubaM je tehnologija koja pripada prolosti.
=anas je pouzdanije i jednostavnije pratiti sve aktivnosti mobilne tele-
,onije u odre&enoj oblasti pomo%u prilago&enog laptop kompjutera.
8vakav laptop u stanju je da pretrauje i belei sve zanimljive podatke
u vezi sa naznaenim brojevima.
7nterna studija ura&ena za potrebe >vropskog parlamenta
obra&uje u detalje globalne sisteme za prislukivanje koji kontroliu
tele,one, i-mejl i ,aks poruke gra&ana, politiara, vo&a sindikata i sl.
!oslednjih godina dolo je do politizacije pri odre&ivanju meta pris-
lukivanja. mesto da budu u slubi istraivanja zloina i kriminala,
predstavnici zakona neprestano prate odre&ene socijalne slojeve i pri-
padnike odre&enih rasa koje je vladaju%i reim obeleio i to mnogo
pre nego to je bilo kakav kriminalni akt poinjen. 8vaj oblik policij-
skog nadzora zasnovan je na vojnim modelima posmatranja velikog
kvantiteta podataka iz domena lako dostupnih obavetajnih in,orma-
cija.
Slika E$ Bra.iki prikaz .unkcionisanja @salon
:KE
z a m k e
izvetaju za lanove parlamenta >vropske unije navodi se
koji i kakvi delovi se ugra&uju u mobilne tele,one radi prislukivanja i
koje policije i obavetajne slube imaju pristup ovakvim napravama.
Slika E& Postrojenje <enOit, ,ill 0:. !ritani.ja1
:KF
z a m k e
/ktivni ameriki pijunski sateliti
S#4.0&4 B1 O1;&4# P1*&<5*=#> N#!.'#
napre&eni ).-
KK
B
:LL
milja
2ockheed
1artin
0pijunske ,otogra,ije sa
rezolucijom od E ina
2a@rosse
radarsko
osmatranje
:
:LL-
CLL
milja
2ockheed
1artin
0pijunske ,otogra,ije sa
rezolucijom od B do KL
stopa
8rionVDorteU B
::, BLL
milja
T'R
+adgledanje
telekomunikacionih
sistema
Truba :
:LL-
::, BLL
milja
<oeing
+adgledanje mobilne
tele,onije
!arsae B
FLL
milja
T'R
+adgledanje kretanja na
okeanu
4atelitski data
sistemi
:
:LL-
::, BLL
milja
.ughes
+adgledanje baza
podataka
!odrka
odbrambenom
sistemu
C_
::, BLL
milja
T'RV/er
ojet
'ano raketno
uzbunjivanje
!odrka
odbrambenom
meteorolokom
programu
:
ELL
milja
2ockheed
1artin
1eteorologija,
detektovanje nuklearnih
eksplozija
>vropi, sva i-mejl, tele,onska i ,aks komunikacija rutinski
se proverava, a proverava to je zau&uju%e, +4/ (=ravna bezbed-
nost 4/=). )ontrola telekomunikacija se obavlja na taj nain to se
in,ormacije sa evropskog kopna prikupljaju u amerikom strategij-
skom centru u 2ondonu, a zatim se satelitski alju u ?ort 1ejd u 1eri-
lendu i tamo podvrgavaju daljoj obradi. 8vaj sistem je prvi put otkri-
ven KJGL. godine, a otkrila ga je grupa britanskih istraivaa. 8vi
istraivai koristili su sasvim legalna sredstva, ali ih je uhapsila bri-
tanska tajna sluba. sledilo je su&enje koje je predstavljalo prekret-
:KG
z a m k e
nicu za razumevanje tehnologije, politike kontrole i kako pojedini
istraivai mogu dopreti do tajnih in,ormacija preko legalnih sred-
stava. !otrebno je navesti da postoji Q>alon sistem$ koji je zajedniki
u D< i 4/=, a do njegovog razvoja dolo je za vreme hladnog rata.
8vaj sistem namenjen je prvenstveno za pijuniranje civilnih ciljeva
kao to su odre&eni poslovni krugovi, vlade i drugi civilni ciljevi.
-asnovan je na pijuniranju kvantiteta komunikacija, a veliki broj po-
dataka se ,iltrira preko upotrebe vetake inteligencije pomo%u sred-
stava kao to su #1emeks$. #1emeks$, naime, moe sa velikim uspe-
hom da obra&uje podatke na osnovu kljunih rei. 9etiri nacije dele
rezultate sa 4/=, a to su( <ritanija, )anada, +ovi -eland, /ustralija.
4vaki od ovih pet centara dostavlja podatke svojim #saveznicima$ u
ovom poslu, a saradnja se obavlja oko analize kljunih rei, ,raza,
ljudi, mesta koje treba pratiti, itd. 7 pored toga to se mnogo in,orma-
cija registruje o potencijalnim i aktivnim teroristima, odnosno o aktiv-
nostima koje mogu biti opasnost za neke od ovih pet zemalja, veliki
deo sredstava se koristi u industrijskoj i ekonomskoj pijunai. !oseb-
na panja obra%ena je na pra%enje i prislukivanje svih zemalja koje
uestvuju u ;/TT pregovorima.
0to se tie upotrebe >alona na teritoriji 4/=, njegova zlo-
upotreba nastaje od samog poetka kori%enja, odnosno od osnivanja
+4/ za vreme predsednikovanja .arija Trumana.
P1*).(#4 .!1*(
!rojekat 0emrok nastao je KJCE. godine da bi se obuhvatile
sve telegra,ske in,ormacije koje izlaze sa teritorije 4/= i ulaze na
teritoriju 4/=.
sprezi potpune saradnje amerikih ,irmi '@/, 7TT i Dest-
ern junion, +4/ je uspela da dnevno dobija mikro,ilmove na kojima
su beleeni podaci o svim dolaze%im, odlaze%im i tranzitnim telegra-
,ima. 8vaj sistem se dramatino izmenio kada su na telekomunikacije
poela da se primenjuju kompjuterska dostignu%a. .arvest je bio u
stanju da trai odre&ene kljune rei, lokacije, poiljaoce ili adrese.
!rojekt 0emrok postao je toliko uspean da su +4/ i @7/
KJFF. godine uspostavile ,irmu na donjem 1enhetnu (gde se inae na-
laze poslovni prostori telegra,skih kompanija) pod tajnim imenom 2!
1>=2>T. trenutku kada je projekat 0emrok bio na svom vrhuncu,
:KI
z a m k e
nekih KEL.LLL poruka meseno bilo je tampano i analizirano. /nalizu
su naravno vrili +4/ agenti.
=irektor +4/ 2u /len zaustavio je projekat 0emrok u maju
KJGE. godine kada su snani kritiari, pripadnici amerikog )ongresa,
poeli javno da raskrinkavaju tajne ovog programa. 4vedoenja na
sasluanjima koja su dali predstavnici razliitih ,irmi i svedoenja
samog direktora ?renka 9ra doveli su do toga da )ongres donese
zakljuak da je projekat 0>1'8) #verovatno najve%i vladin projekat
uperen protiv privatnosti /merikanacaM.
Projeat Minaret
4lino projektu 0emrok, projekat 1inaret ukljuivao je u svoj
rad stvaranje #lista za posmatranjeM. 4vaka od obavetajnih agencija,
ukljuuju%i i ?<7, uestvovala je u stvaranju ovih lista na osnovu tzv.
#subverzivnih doma%ih aktivnostiM. +a ovim listama nalazila su se
imena kao to su( 1artin 2uter )ing, 1alkolm H., =ejn ?onda,
=oan <aez i dr <endamin 4pok.
!oto odlukom vieg suda iz KJG:. godine (tom prilikom do-
nesena je presuda pod kojom se podrazumeva da #predsednik moe da
deluje u skladu sa zatitom drave od nezakonitih i subverzivnih ak-
tivnosti, stvorenih sa ciljem zbacivanja vladeM) nije ukljueno ovla-
%enje za elektronsko posmatranje i prislukivanje amerikih organi-
zacija, projekat 1inaret se naao pod velikim pritiskom javnosti. 3avni
tuilac >liot !etersen zatvorio je projekat 1inaret im su aktivnosti
podrazumevane pod ovim projektom obelodanjene 1inistarstvu prav-
de i to uprkos tome to je ?<7 bio aktivno umean sa +4/ i drugim
obavetajnim agencijama pri stvaranju lista za prislukivanje.
'ade%i izme&u KJFG. i KJGB. godine projekat 1inaret obuhva-
tio je preko E.J:E stranaca i K.FJL organizacija i /merikanaca u
okviru svojih tzv. lista za prislukivanje. 7 pored pokuaja da se
zataka umeanost +4/ u projekat 1inaret direktor +4/ 2u /len
svedoio je pred 8bavetajnim komitetom senata KJGE. godine i tom
prilikom istakao da je +4/ izdala vie od B.JLL izvetaja u vezi sa
amerikim dravljanima sa lista za prislukivanje.)ao dodatak ovome,
+4/ odeljenje za 4lubu obezbe&enja (unutranja kontrola) sastavilo
je izvetaje o najmanje GE.LLL amerikih dravljana u razmaku od
KJE:. do KJGC. godine.
:KJ
z a m k e
P1*).(#4 H#*3
=ok je +4/ bila zauzeta pra%enjem gra&ana 4/= kroz
projekte 0emrok i 1inaret, @7/ se za to vreme zabavila pijuniranjem
doma%eg terena uspostavljanjem operacije .aos. !redsednik 2indon
=onson odobrio je stvaranje doma%e operativne divizije (=8=)
(divizija za doma%e operacije), iji je cilj bio da #uvebava centralizo-
vanu odgovornost za usmeravanje, podrku i koordinaciju tajnih
operativnih aktivnosti na teritoriji 4/=M.
)ada je predsednik =onson naredio @7/-inom direktoru
=onu 1akonu da upotrebi =8= za analizu narastaju%ih studentskih
protesta protiv politike u Dijetnamu, stvorene su dve nove jedinice za
pra%enje antiratnih protestanata i organizacija( projekat 8tpor ('esis-
tance), koji je sara&ivao sa slubenicima univerziteta, obezbe&enjem
studentskih domova i lokalnom policijom sa ciljem identi,ikacije anti-
ratnih aktivista i politikih disidenataN i drugi projekat pod imenom
1erimek koji je osmatrao sve demonstracije u oblasti Daingtona.
Dosti!nu,a u oblasti oru/ja za ontrolu #asa
8va dostignu%a predstavljaju razvoj druge generacije takoz-
vanih manje smrtonosnih oruja koja su nastala u nuklearnim labora-
torijama u 4/=.
'e je o razvoju najnovijih oruja za kontrolu masa, posebno
speci,inih hemijskih, kinetikih i elektrinih, koja utiu na ponaanje
i imaju biomedicinske i politike e,ekte. 7zvetaji koji su do sada uka-
zivali da je uvo&enje ovakvih tehnologija sigurno i bezopasno ponovo
su analizirani i tom prilikom zakljueno je suprotno. ovom izvetaju
su detaljnije pokrivene oblasti koje se bave @4 i 8@ gasnim spreje-
vima, upotrebom gumenih i plastinih metaka, upotrebom vienamen-
skih oklopnih vozila. /nalizirana je upotreba tehnologija kanjavanja
koja moe da se pretvori u svoju suprotnost i zbog svoje preterane
agresivnosti da destabilizuje politiku situaciju. 7zvetaj u ovom
odeljku zakljuuje da je primena oruja iz takozvane druge generacije
posledica tajnih istraivanja u laboratorijama irom 4/=. +jihova
upotreba krajnje je problematina. 8vde se predlae ,ormiranje neza-
visne evro-amerike komisije koja bi kontrolisala upotrebu ovih oru-
ja kao i oruja na ijim se projektima tek radi.
::L
z a m k e
Razvoj te)nolo!ija ontrole zatvorenia
+auna i tehnoloka sredstva koriste se da bi se postigao to
bolji e,ekat u ispitivanjima a da se ne ostave tragovi. +a ovaj nain se
razvijaju tehnologije muenja i njihova primena u >vropi i 4/=.
!roao je milenijum istraivanja i razvoja okrutnih i nehu-
manih naina saznavanja in,ormacija od uhapenih rtava. 8no to se
promenilo u najnovije vreme u odnosu na dugaku istoriju muenja i
ispitivanja jeste brzina kojom se slamaju zatvorenici koji se opiru.
8vo je omogu%eno prihvatanjem i uvo&enjem savrenijih metoda,
zasnovanih na naunom muenju i ispitivanju. poslednje vreme po-
javila se potreba za tzv. nevidljivim nainima muenja koje ostavlja
sasvim malo tragova postupka ili uopte ne ostavlja tragove. !otreba
za ovakvim metodama nastala je zbog razvoja velikog broja humani-
tarno-pravnih organizacija kao to je /mnesti interneenel koje mogu
da proglase neku vladu vladom zemlje u kojoj se sprovode muenja i
krenja ljudskih prava. !rema podacima /mnesti interneenela, pos-
toje tendencije muenja pri istraivanju osumnjienih za krivina dela,
ali i osoba iz #nepovoljnih$ socijalnih grupacija, kao to su emigranti,
ili pripadnici rasnih i nacionalnih manjina. sadanjem vremenu ,e-
nomen muenja se predstavlja kao svetska epidemija. !ojedini iz-
vetaji otkrivaju da vie od KEL drava primenjuje muenje, nehumane
ili degradiraju%e postupke. 8vo je zau&uju%i podatak pogotovo kada
se zna da je KLF drava potpisalo i rati,ikovalo ugovor poznat kao
)onvencija protiv muenja.
+astanak modernih tehnika muenja povezuje se sa delat-
nostima ruskog +)D=, koji je koristilo razne ulne nadraaje i
razliite nivoe brutalnosti.
>len <amber, direktor britanske medicinske ,ondacije za po-
mo% rtvama muenja, opisala je elektrook palice kao najuniverzal-
niji moderni alat za muenje. +edavna istraivanja ukazuju na to da je
elektrook jedna od naje%e kori%enih metoda. koliko se paljivije
proue izvetaji /mnesti interneenela vide%e se da su elektrookovi
najrasprostranjeniji u svim represivnim dravama. !ostoje mnogi pri-
meri, ali zau&uje je da se ova metoda primenjuje u ;rkoj, )ini,
/ustriji, 4audijskoj /rabiji i dr. +edavno je /mnesti interneenel ob-
javio izvetaj u kome je navedeno EL drava u kojima se koristi me-
toda muenja elektrookovima i to od KJJL. godine na ovamo.
::K
z a m k e
!rema onome to se moe doznati od proizvo&aa sprava za
elektrookove, njihov razvoj poinje od IL-ih godina i zasnovan je na
biomedicinskim istraivanjima. +a tritu se pojavljuje nekoliko vari-
jacija koje ukljuuju u opremu i drae za ruke, elektronske ipke,
elektrine mree i elektri,icirane sisteme kao to su odre&ene vrste
tastera. 8ru&a za elektrookove rade na principu kalemske indukcije,
gde se iz kalema prenosi energija u spravu i proizvodi visokovoltane
i niskoamperske okove, koji deluju na mii%nu kontrolu rtve. !ored
neizdrivog bola i trenutne paralisanosti, ova oru&a imaju i znaajno
psiholoko dejstvo, zbog displeja na kojima se pojavljuje plava svet-
lost koja pokazuje na koji nain se muenje odvija.
Delikoj <ritaniji objavljena je KJJL. godine studija koja se
bavi posledicama muenja elektrookovima. +apravljen je pregled
mogu%ih ote%enja i utvr&ena je skala povreda koje elektrookovi
mogu naneti ljudskom organizmu. tvr&eno je da izlaganje elektro-
oku u trajanju od pola sekunde prestravi i paralizuje rtvu. Trajanje
od dve sekunde u potpunosti onemogu%ava rtvu da stoji, a ukoliko je
rtva izloena trajanju oka od tri do pet sekundi, potpuno gubi kon-
trolu nad skeletnim mii%ima usled ega se potpuno paralizuje. 8vi
e,ekti traju izme&u E i KE minuta. izvetaju se tako&e navodi da su
moderna elektrook oruja koja pulsiraju mnogo delotvornija, zbog
dva reda magnituda. !ortabl elektrook sprave proizvode se od sredine
IL-ih godina :L. veka za muenje zatvorenika i njihovo podvrgavanje
kontroli. 6rtve se podvrgavaju naponu od CL do KLL kD preko metal-
nih okova.
=akle da zakljuimo, zvanini organi >- su utvrdili naine
primene tehnologije politike kontrole i ulogu te tehnologije u razvoju
i primeni politike mo%i. Tako&e su utvrdili na osnovu kojih postavki
,unkcionie politika kontrola i kako je omogu%avaju savremeni za-
koni modernih drava.
vo&enje i primena vojnih sredstava u policijsku opremu,
razvoj kontrolnih sistema irom sveta odnosno globalno nadziranje
doga&aja u svetu (koje delimino kontroliu vanevropske agenture)
nikada nije bilo predmet prave parlamentarne rasprave i u >vropskom
parlamentu nikada nisu doneti zakljuci o ulozi, ,unkciji i potrebi
ograniavanja ovakvih aktivnosti. ;eneralna uprava za istraivanja
upozorava da je dolo vreme da se preduzmu konkretne mere i da se
zapone proces oivljanja demokratske kontrole ovakvih sistema. =a
bi se >vropa odbranila od pretnji ljudskim pravima i da ne bi zapala u
:::
z a m k e
ruke tirana, >vropska zajednica treba, to pre, da da adekvatan poli-
tiki odgovor.
8bjektivnosti radi, moramo re%i da ljudi koji razmiljaju o bo-
ljem sutra ne postoje samo u >vropi. /merika je poslednjih godina
suoena sa nizom organizacija, grupa i pojedinaca " nezavisnih istra-
ivaa koji se trude da amerikoj i svetskoj javnosti razotkriju skri-
vene planove nove svetske vlade i ue%e njihovih institucija u toj
zaveri. 3edan od takvih primera je sigurno i =on 4ent )lir >kvai koji
je pred sudom u Daingtonu pokrenuo proces protiv +acionalne agen-
cije za bezbednost (+4/) i protiv baze 1ejd (@ivilna akcija J:-LCCJ).
prijavi =on je izneo sva prikupljena saznanja o strukturi +4/-e,
aktivnosti nacionalne bezbednosti u pogledu zakonom zati%enih teh-
nologija, i tajnih operacija koje se bave nadgledanjem individue.
+ave%emo samo neke od nedozvoljenih aktivnosti +4/ o kojima tek
treba da se izjasni sud.
Ativnosti 2SA unutar SAD
?bave-tajni rad na komunikacijama 0(?<>#71
!otpuno pokrivanje svih elektronskih komunikacija unutar
4/= i irom sveta da bi se obezbedila nacinalna sigurnost. +4/ i baza
1ejd u 1erilendu imaju najnaprednije kompjutere na svetu jo od
ranih FL-ih godina. Tehnologija +4/ je razvijana i primenjivana u
tajnosti od privatnih korporacija, akademija i javnog mnjenja.
?bave-tajni rad na slanju signala 0S>(#771
8bavetajni rad na signalima u okviru +4/ odnosi se na de-
kodiranje >1? talasa u ovekovom okruenju a radi beinog nadzora
kompjutera gra&ana i pra%enja odre&enih osoba uz pomo% elektro-
statikih osobina tela. +aime, signali koje emituje obavetajna sluba
zasnivaju se na injenici da svaka stvar iz naeg okruenja koja u sebi
ima elektrini protok poseduje i magnetno polje koje emituje >1?
talase.8deljenje za odbranu +4/ stvorilo je i razvilo digitalnu opremu
koja moe da analizira sve, bez obzira da li je organskog porekla ili
stvorene od oveka, odnosno sve predmete koji poseduju elektroaktiv-
nost.
+4/ ima podatke o svim gra&anima 4/=-a. !osebna panja
posve%uje se onim gra&anima koji mogu biti od znaaja za nekog od
preko EL.LLL +4/ agenata u granicama 4/=. 8vi agenti imaju ovla-
::B
z a m k e
%enja da pijuniraju sve i svakog. +4/ ima neprestani antiteroristiki
nadzor koji se bavi i drugim aktivnostima. 8va mrea za nadziranje
gra&anstva dri se u potpunoj tajnosti.
!ra%enje pojedinaca u 4/=-u primenjuje se u +4/ preko
elektronske mree za nadziranje. 8va mrea poznata kao =817+T
(=omestic 7ntelligence) pokriva celokupnu teritoriju 4/= i u njen rad
je ukljueno desetine hiljada slubenika +4/ koji prate istovremeno
milione ljudi. )ompjuter +4/ napravljen je tako da minimalizuje ope-
rativne trokove. 4lubenici +4/ koji rade na ovim poslovima su u
svojoj zajednici obino predstavljeni pod lanim identitetom kao
socijalni radnici, pravnici i poslovni ljudi.
!ojedini gra&ani 4/=-a esto bivaju meta nadzora a prate ih
slubenici +4/ koji nezavisno deluju.
4lubenici +4/ mogu da kontroliu ivote miliona ljudi ko-
riste%i ure&aje koji slue za obavetajni rad i pra%enje poslovnih
tokova. 8peracije koje slubenici nezavisno preuzimaju po pravilu idu
daleko preko granica zakona. +ije teko pretpostaviti da dui vremen-
ski period kontrole i sabotiranja poslova desetine hiljada ljudi nije u
skladu ni sa jednim poznatim zakonom. +4/ obavetajne aktivnosti u
4/= omogu%uju slubenicima da indirektno ubijaju gra&ane ove zem-
lje preko tajnih operacija psiholoke kontrole a ove operacije imaju za
posledicu direktno ugroavanje mentalnog zdravlja i uzrokuju smrt.
@lektronska mrea za nadzor #SM na teritoriji SM9
3o od ranih FL-ih godina najmo%niji svetski kompjuteri nala-
ze se u +4/ bazi 1ejd. sadanjem trenutku +4/ poseduje kom-
pjutere nano-tehnologije koji su daleko ispred postoje%e kompjuterske
tehnologije. +4/ pokriva sve in,ormacije u 4/= preko upotrebe ovih
naprednih kompjutera. +4/ kompjuteri koriste vetaku inteligenciju
za skeniranje svih komunikacija, bez obzira na medij, u potrazi za
kljunim reima koje mogu privu%i panju +4/ agenata, odnosno
kriptologista. )ompjuteri +4/ prate sve komunikacije u trenutku
emitovanja i na drugom kraju po prijemu. 8vakvo potpuno pokrivanje
teritorije 4/= je rezultat 47;7+T misije +4/. 1rea elektronskog
nadzora zasnovana je na celularnim postrojenjima koja mogu da se
koriste za posmatranje itavog >1? spektruma. 8va oprema je razvi-
jena i primenjivana u strogoj tajnosti, kao i sva slina elektronska
postrojenja u 4/=.
::C
z a m k e
!eino signalno praenje kompjutera
+4/ ima uvid u sve !@ i druge kompjutere koji su prodati u
4/=. To je integralni deo rada unutranje obavetajne slube.
9etektovanje ljudskog @<) polja radi nadzora
+4/ je u stanju da kontaktira preko odre&enog signala bilo
koju osobu u dravi i od tog trenutka kompjuteri %e pratiti tu osobu :C
sata dnevno. 4lubenici +4/ mogu preko ovog sistema da odaberu i
prate bilo koga u 4/=.
Primena #SM signalnog obave-tajnog rada putem @<) talasa na
modanu stimulaciju
+4/ kompjuteri su u stanju da neprestano prate sa velike
udaljenosti elktroaktivnosti mozga odre&ene osobe. 8vaj program je u
svom prapoetku nazvan 1) 2T'/ i nastao je poetkom EL-ih
godina. dananjoj ,azi ovog programa +4/ poseduje podatke i de-
kodirane individualne mape mozga desetine hiljada ljudi u cilju na-
cionalne sigurnosti. =ostignu%a ovog programa koriste se i u vojne
svrhe radi uspostavljanja veze izme&u mozga i kompjutera, npr. kod
borbenih aviona. cilju elektronskog nadzora elektroaktivnosti u cen-
tru za govor mozga mogu biti prevedene u odre&ene verbalne kon-
strukcije osobe pod nadzorom.
<ez ikakvog kontakta sa osobom pod nadzorom, '+1 pro-
gram (daljinsko posmatranje neurona) moe da prui sliku elektro-
aktivnosti na osnovu vizuelnih sklopova u mozgu posmatrane osobe i
da prikae slike iz mozga osobe pod nadzorom na video monitoru.
4lubenici +4/ mogu, drugim reima, da vide ono to vide oi osobe
pod nadzorom. Tako&e moe da se oitava i vizuelna memorija. '+1
zapravo moe da poalje odre&ene predstave direktno u vizuelni cen-
tar zaobilaze%i oi i optike nerve. 8vo se koristi kada je osoba pod
nadzorom u '>1 ,azi spavanja u cilju programiranja mozga.
<ogunosti operativaca #SM u primenjivanju *#<-a
3o od KJCL. godine u 4/= razvijana je obavetajna signalna
mrea. 4lino prethodno reenom, zvuk moe da se poalje u sluni
centar mozga osobe pod nadzorom (zaobilaze%i ui), tako da se u
mozgu javljaju odre&eni zvuci " ideje.
!reko '+1-a moe se uticati na percepciju osobe pod nadzo-
rom, njegovo raspoloenje i motoriku. ;ovorni i sluni kontakt je
postao poslednja re u komunikacionim sistemima obavetajne slube.
::E
z a m k e
'+1 omogu%ava potpunu audio-vizuelnu vezu izme&u mozgova dve
osobe i vezu izme&u mozga i kompjutera.
#SM obave-tajna te,nologija pomou elektronski, modani, signala
+4/ 47;7+T program moe sa velike daljine da detektuje,
identi,ikuje i prati bioelektrino polje odre&ene osobe.
>1? modana stimulacija je modana stimulacija pomo%u
elektromagnetskih talasa i njen rad je zasnovan na slanju elektromag-
netskih signala radi usa&ivanja odre&enih deavanja u mozgu, tj. ,or-
miranja zvunih i vizuelnih obrazaca. !omo%u >1? modane stimu-
lacije moe se tako&e izmeniti stanje mozga odre&ene osobe i uticati
na njegovu motoriku.
::F
z a m k e
NAINI DA SE SUPROTSTAVITE
NEELJENIM UTICAJIMA
::G
z a m k e
::I
z a m k e
7straivai iz oblasti kontrole uma smatraju, kada su u pitanju
ispiranje mozga i metode naprednih tehnologija, da je mogu%e razviti
odbrambeni sistem ogranienog karaktera. 1e&utim kada su u pitanju
klasine " svakodnevne manipulativne tehnike razvijanje pravog od-
brambenog sistema mnogo je lake i uspenije. kratko, njihovi saveti
se svode na slede%e(
1oramo biti svesni da na svetu ima puno ljudi kojima je stal-
no zanimanje (pro,esija) da nas ube&uju da kaemo d` njihovim zahte-
vima, predlozima, reklamama i naredbama.
)aite slobodno( napravio sam greku, ao mi je, pogreio
sam... i nauio sam neto iz te greke.
<udite spremni na generalne perspektive koje drugi upotreb-
ljavaju da uoblie problem ili situaciju, jer prihvataju%i njihov ablon
dajete im mogu%nost prednosti. <udite spremni da ustuknete i od-
bacite celokupan ablon i predloite svoj aspekt pre nego to se
upustite u konkretnu raspravu.
<udite spremni da na kratkim stazama izgubite novac, napre-
dovanje, trud, radije nego da svesno pogreno odaberete i da vas to
dri prikovanim. !rihvatite greke i probajte da nauite neto iz njih,
da ih ne biste ponavljali.
vek izbegavajte da uradite nesigurne akcije, pogotovu ako
neko zahteva da se to uradi odmahN iza&ite iz te situacije, uzmite vre-
mena da razmislite, ujte drugo miljenje, nikada ne urite da pot-
piete.
7nsistirajte na razumljivom objanjenju, bez dvostrukog smis-
laN ne dozvolite agentima za promene da od vas prave glupakaN loa
objanjenja su znak obmane ili manjak adekvatnog znanja navodno
in,ormisanog.
<udite senzitivni i oprezni ak i u situacijama koje, na prvi
pogled, to ne zahtevaju( uloge prijateljstva, uni,ormi, simbola autori-
teta, znakova, naslova, grupnog pritiska, pravila, tajnih slogana, oba-
veza i odanosti.
::J
z a m k e
<udite naroito obazrivi u odnosima gost " doma%in koji su
napravljeni da se vi ose%ate i ponaate kao gost, jer tu se kompromi-
tuje vaa sloboda za izbor i akciju.
+e verujte lakom reenju u kompleksnim linim, socijalnim i
politikim problemima.
4etite se da ne postoji instant, neobavezuju%a ljubav neznan-
caN ljubav, prijateljstvo moraju se graditi kroz vreme i obino zahte-
vaju reciprocitet, pregovore i deljenje " neki rad i obaveze i sa vae
strane.
7zbegavajte situacije koje su vam totalno nepoznate i u kojima
imate malo kontrole nad svojom slobodomN odmah proverite limite
vae autonomijeN proverite psihike i ,izike izlaze.
!ohlepa i ego " naduvano laskanje odve%e manipulatore kon-
trole uma daleko, ali samo ako vi dozvolite sebi da budete povedeni
tim motivimaN odbijte njihov mamac tako to %ete uzeti u obzir samo
najiskrenije miljenje, od osobe koju poznajete, a koja je sigurna u
sebe.
!repoznajte vae simptome krivice i krivice koju drugi po-
kuavaju da na vas indukujuN nikada ne radite zbog motiva krivice.
Toleriite krivicu kao deo vase ljudske prirode.
<udite svesni ta radite u datoj situaciji, ne dozvolite da navi-
ka i standarne procedure nametnu vau blagu reakciju kada bi ona
trebala da bude drugaija.
+ije obavezno da odravate stalnost u vaim odlukama u
razliitim situacijamaN moete i da se promenite a da ne budete u
lanim standardima da ste pouzdani i da ostanete u statusu kvo.
+elegitimni autoritet mora uvek da bude odbaen, odbijen i
eksponiran.
+ije dovoljno samo neslaganje, ili da ste emocionalno potre-
seni operacijom nepravde ili u pravilima igre kako ste ih vi razumeli
vi morate biti spremni na otvorenu kritiku i akciju.
+e dozvolite sebi da vam se, pod uticajem spoljnih ,aktora,
razviju ekstremne emocije jer onda vi ne kontroliete njih nego one
vas.
:BL
z a m k e
+auiti da se prozru programirane reakcije na autoritet, prvi
je korak ka prevazilaenju socijalnog i psiholokog procesa koji nam
daje prolazan ose%aj zastraenosti u odre&enoj situaciji.
Treba biti veoma oprezan u odluivanju ta i kada treba neto
dobiti, kao i prilikom prepoznavanja da li je neko eksponiran ili su to
njegove tipine reakcije. 'azdvajanje pripovedaa od prakse, obe%anja
od stvarnosti, razlikovanje namere od posledice jeste sr otpora " iz
oiglednog razloga to je vrlo lako pogreiti u etiketi stvari koje je
opisuju, ili da se bavimo simbolima i konceptima umesto ljudima i
njihovim ponaanjem.
)renje pravila nije samo veba u socijalnim sredinama ve% je
i preispitivanje mogu%nosti da se povremeno povueno nazad i pos-
matramo situaciju i iz nekih drugih perspektiva.
7sto tako, pametno je da prepoznate koliko ste vi slobodni da
izaberete kada su u pitanju opcije koje su vam date. Testirajte limite
tih opcija tako to %ete izabrati va odgovor (nijedan od navedenih ili
potpuno drugaiji od onoga koji oni trae).
8dvojenost od svih spoljnih veza, ili bilo kog drutvenog
kontakta, pove%ava stepen nemo%i u nama samima.
=a bismo spreili apsolutnu uzurpaciju bilo kog sistema,
grupe ili pojedinca, moramo zadrati interesovanje i izvan sistema "
grupe.
)ada do&emo u situaciju da smo primorani da donesemo
teke odluke (odluke pra%ene unutranjim kon,liktima), pre svega
treba da pokuamo da se izdvojimo iz sredine u kojoj ili o kojoj treba
da donesemo odluku. -a ovu izdvojenost posebno je vana i izdvoje-
nost u ,izikom smislu (odlazak u neki drugi grad, sasvim novu sre-
dinu). potpuno novom okruenju (odnosno sa takve distance) poku-
ajmo da ceo problem sagledamo i iz drugog ugla (drugaiji pristup
problemu), pa tek onda pristupimo zavrnoj ,azi donoenja odluke.
:BK
z a m k e
UMESTO POGOVORA
!re nego to ponete da donosite bilo kakve zakljuke, pred-
laem da iza&ete iz vaih domova, iz svakodnevnih obaveza i raz-
miljanja i pogledate oko sebe. 0ta vidite* =obro, nemojte odmah da
me ispravljate, znam da zavisi u ta gledamo. /ko smo van grada oko
nas su obra&ene njive, vo%njaci i bate koji ulivaju nekakvu tajan-
stvenu mirno%u, sigurnost i snagu. /ko ste, recimo, u gradu, uzmimo,
na primer <eograd, proetajte kroz )nez 1ihailovu ulicu. !ogledajte
malo ljude oko sebe i zapitajte se( da li na ovom svetu postoje lepe
devojke i ene od naih* 8vo nije ala. +otorna je injenica da je
strancima a i naim starijim gra&anima potrebna dozvola kardiologa
za izlazak u )nez 1ihailovu. / i mi mukarci, po poverljivim in,or-
macijama iz belog sveta, spadamo u vrlo traene. !rosto ne znam ta
pre da istaknem. >vo, na primer, intelekt. 1nogi, u svetskim raz-
merama poznati, ljudi koje istorija svrstava u ljude ispred svog vreme-
na imali su taj retki dar da neke stvari predvide, ak i da daju idejna
reenja kao 2eonardo da Dini. (4vakako da je ovo jedan od primera
umova kojima se treba diviti). / sada uzmimo za na primer +ikolu
Teslu. ;ovore%i o Tesli ne moemo re%i da je to bio ovek ispred svog
vremena, jer je +ikola Tesla ovek koji je i ispred naeg vremena. +e
samo da je mnoge stvari predvideo i dao idejna reenja ve% je znaajni
deo i realizovao. /utoritativni izvori tvrde da je, izme&u ostalog,
upravo on bio ovek koji je praktino reio niz problema vezanih za
teleportaciju (u pitanju su bili sitniji predmeti veliine upaljaa). -bog
toga, KJC:. godine, poveren mu je projekat amerike mornarice poznat
kao #?iladel,ijski eksperiment$. 8nima koji osporavaju vrednosti
Tesle, tvrde%i da je on #lampa$ koji je radio sa obinim zastarelim ka-
todnim cevima a da je sada era mikroipova, kao i onima koji uma-
njuju vrednost celog ?iladel,ijskog eksperimenta, predlaem da pre
bilo kakvog komentara ispitaju sve tragove. 4matram da je sa moje
strane dovoljno da im ukaem da se brod #>ldrid$ na kome se vrio
:B:
z a m k e
eksperiment nalazi u ;rkoj i da sada nosi naziv 2ion (2av). koliko
potencionalni savesni istraivai budu imali problema sa grkim voj-
nim vlastima (jer 2ion sada ima status #penzionisanog$ ratnog broda
grkih pomorskih snaga), neka se slobodno pozovu na mene. !retpos-
tavljam da %e posle toga masovno isticati oajniku molbu da im vie
ne pomaem. 8no to zapravo elim da istaknem jeste injenica da je
Tesla odbio da nastavi rad na ovom projektu onog momenta kada je
shvatio da se eksperiment ne odnosi samo na stvari nego i na ljude.
+ije popustio u svojoj odluci ni kada su mu pretili, ni kada su mu
nudili otvoren budet za dalje eksperimente"jednostavno, ivot makar
i jednog nedunog oveka je bio iznad svega. )ako jedan moj prijatelj
iz !odgorice kae( pokazao im je ta je ojstvo, a onda se vratio da se
igra sa munjama i gromovima.
zmimo sada jedan drugi primer. 'at. !reciznije agresiju
jedne imperije.
=a pokuamo da sagledamo celu situaciju iz drugog ugla.
+eposredno pre agresije +/T8-a na nau zemlju odran je
niz razgovora sa naim predstavnicima koji su se sastojali od ispiti-
vanja (ta mislimo, kako mislimo, itd), rasprava, pretnji, indoktrinacija
i itavog niza drugih naina pritisaka. @ilj ovog bio je da se slomije
sistem vrednosti i da se podstakne alternativni. !regovaraa bi zato
slobodno mogli da nazovemo ispitivaem prema kome rtva, u ovom
sluaju 4'3, usmerava svoju odbojnost. 7spitiva je svestan injenice
da izaziva odbojnost ali rauna da %e u kasnijem stadijumu izazvati
ose%aj zavisnosti pa ak i zatraiti pomo% za reavanje unutranjih
kon,likata rtve.
+eprestano ponavljane pretnje uz odgovaraju%u demonstra-
ciju sile imalo je za cilj da stvori ose%aj straha od ,izikog muenja,
odnosno povre&ivanja. 7stovremeno, sistem izolacije (ograniavanjem
i obeshrabrivanjem putovanja regulisanim viznim reimima) ve% je
,unkcionisao sinhronizovano sa sistemom kontrole komunikacija.
4ankcije nisu nita drugo do primena iznurivanja. zemlju je ipak
mogla da u&e odre&ena vrsta robe ali po proceduri koja bi esto takvu
robu stavljala van upotrebe. /gresivnom propagandom stimulisana je
kritika i samokritika. 4amokritika ispoljava svoje e,ekte injenicom da
nije zloin za oveka da ne bude u pravu, ali se neadekvatnim pona-
anjem smatra " da bude tvrdoglav i da odbija da ui.
:BB
z a m k e
)onano, od marta KJJJ. godine, postoje%a situacija je #obo-
ga%ena$ neprestanim bombardovanjem paljivo odabranih civilnih i
vojnih ciljeva sa svrhom izazivanja ose%aja nepredvidivosti agresora.
8n moe sve, potpisane ratne konvencije se ne odnose na njega.
1ostove sa hiljadama civila na njima treba bombardovati, bio je stav
najtvr&eg jezgra agresora, kako bi se svima stavilo do znanja da ak i
ne pokuavaju da predvide slede%i potez agresora, jer on %e uraditi
upravo ono to za nas nije samo nepredvidivo nego i nezamislivo
(uprkos zdravom razumu, moralu i vojnikoj asti).
=akle, ta je ovakvo besomuno bombardovanje, uz kori%e-
nje svih drugih navedenih pritisaka, imalo za cilj. ;ledano kroz razne
,aze taj cilj bi mogao biti de,inisan i kao(
%or#iranje svesti da je us'ostavljena ontrola+
%spostavljanje svesti o kompletnoj zavisnosti od sistema kon-
trole+
Slamanje pret,odno steenog naina pona-anja koje je pra-
eno unutra-njim kon.liktom (posledica svesti o kontroli i prihvatanju
zavisnog poloaja).
#u/enje pri,vatljivog re-enja problema kao prvi korak u
smanjivanju unutra-njeg kon.likta (odricanje dela teritorija, odnosno
stavljanje delova svojih teritorija pod kontrolu agresora),
*eintegracija vrednosti i poistoveivanje sa sistemom kon-
trole (to bi trebalo da predstavlja zavrnu ,azu u promeni ponaanja
kontrolisanog sistema).
7maju%i u vidu sve ovo (i niz drugih pokazatelja), moemo
zakljuiti da je, gledano iz drugog ugla, agresija na 4'3 klasian pri-
mer kori%enja metoda ispiranja mozga upotpunjen delovima nekih
drugih metoda kontrole uma.
=a li je +/T8 uspeo u tome* 8dgovor znate i sami. 8ni koji
ne znaju neka se oeljaju pa pravac u )nez 1ihailovu (normalno,
znate, sa itko potpisanim i uredno overenim odobrenjem kardiologa).
1alo uplaeniji ljudi %e pomisliti pa jo nije sve gotovo.
-avrna ,aza " reintegracija vrednosti i poistove%ivanje sa sistemom
kontrole " jo nije okonana. =a vas odmah uteim. !anici nema me-
sta, sve je pod kontrolom. 8va zavrna ,aza kontrole uma na naim
prostorima ne%e biti realizovana. be&en sam da ni toliko eljena to-
:BC
z a m k e
talna kontrola umova svih stanovnika nae planete tako&e nikada ne%e
mo%i da bude sprovedena.
=a bih malo objasnio ovu svoju tvrdnju, prinu&en sam da se
pozovem na neka od takozvanih zabranjenih znanja.
-akon suprotnosti i kretanje su dva pranaela postojanja.
Aakon suprotnosti. Deiti sukob dobra i zla, plus i minus, vru-
%e i hladno, binarni sistem, gore i dole, mi i oni, gubitnik i dobitnik.
!od pretpostavkom da moemo da uklonimo zlo u apsolutnom smislu,
jasno je da bismo unitili i dobro, ako ukinemo hladno vie ne%e pos-
tojati ni vru%e. =akle, jasno je da u osnovi svega ,unkcionie zakon
suprotnosti kao krucijalni zakon (jedva sam uspeo da se setim ovog
izraza).
Tako, ako koliina zla (ili dobra) pre&e takozvanu kritinu
masu, po zakonu suprotnosti, u sreditu te kritine mase zla stvara se
dobro i obrnuto. Tako ukupna masa (dobra i zla) ostaje u veitoj rav-
notei. 4vedoci ste doga&aja iz ivota kada izrazito jake ljubavi (rekao
bih patoloke) prelaze u mrnju i obrnuto. -ato se uvajte ekstremnih
emocija, jer, kako kae 5or&e 1arjanovi%, od ljubavi do mrnje samo
korak nas deli...
;retanje. =a li postoji neto na ovoj planeti i poznatom delu
svemira a da se ne kre%e, bilo u apsolutnom, bilo u relativnom smislu.
!romenom brzine menja se struktura materije, menja se sve.
-akon kretanja obezbe&uje da nita ne traje veno u neprome-
njenom obliku, odnosno obimu. +ijedan ablon, uverenje, sistem vla-
davine, ovek, stvar, ivot... ne mogu da traju veno. =a bi bilo ta od
ovoga trajalo to due mora da se menja (kre%e). +ajve%e civilizacije u
istoriji ljudskog roda nestajale su. +ajve%e imperije propadale su kada
su bile na vrhuncu mo%i (dostigle kritinu masu). /ko za ovo traimo
krivca moemo ga na%i u prva dva zakona (pranaela).
3asno je da ni kategorije kao to su prostor i vreme ne mogu
da umanje znaaj ova dva pranaela postojanja. 1oramo priznati da je
klasina nauka dala svoj znaajni doprinos u istraivanju ovih zakona.
1e&utim, tre%e pranaelo je jo uvek apsolutno nedokuivo. Dreni su
vanredni napori da se bilo ta blie sazna o njemu, ali od svog posto-
janja pa do danas ovek nije uspeo ni malo da se pomeri sa poetne
pozicije. !riznaju%i svoju nemo% klasine religije su ovo pranaelo
de,inisale kao <oiju volju. 4ada, nadam se, poga&ate o emu je re.
'e je o primarnoj tajni " zakonu nepredvidivosti.
:BE
z a m k e
4vedoci smo mnogih doga&aja koji prkose zdravom razumu.
9ovek pao iz aviona i ostao iv. 6ena pala sa dvadeset sedmog sprata i
ostala iva. +eki to nazivaju jednostavno " sre%a. =a li je to samo
sre%a ili predodre&enost*
4tabilna, situirana i sre%na porodica. 8tac, majka, troje muke
dece i niz bliskih ro&aka. -a samo G" I godina umiru ili ginu svi. +eki
to jednostavno nazivaju " nesre%om. =a li je to samo nesre%a ili pre-
dodre&enost*
?aktor nepredvidivosti posebno je #iao na ivce$ totalitarnim
sistemima i totalitarnim vladarima. Tako najtotalitarniji sistemi nastoje
da stave pod kontrolu (da predvide i unapred reguliu) sve mogu%e
situacije, a ako shvate da je to neizvodivo onda ine oajnike
pokuaje da neke situacije jednostavno ukinu.
nacistikoj nemakoj .itler je, reen da pitanje 3evreja de-
,initivno stavi ad akta, od svojih strunih tabova zatraio analizu svih
dotadanjih pokuaja reavanja jevrejskog pitanja. !roueni su svi
kori%eni metodi, navodno su identi,ikovane sve slabosti i vrline i kao
rezultat toga stvoren je tajni projekat pod nazivom #)onano reenje$.
=a li je konano reenje zaista konano videli ste i sami. !odse%am
vas samo da je prvi korak ovog konanog reenja bio obeleavanje
3evreja (traka oko ruke) odnosno renikom dananje tehnologije "
mikroipovanje 3evreja.
4ovjetskom 4avezu, u doba 4taljina, stvoren je politiki
koncept po kome je aktuelni sistem savren. tako savrenom sis-
temu jednostavno ne mogu da postoje duevni bolesnici. 2jude je mo-
gu%e deliti samo na potene i lojalne i na kriminalce. oajnikoj
elji da predvidi sve, postoje%i sistem svrstava duevne bolesnike u
ovu drugu kategoriju, a zatim ih stavlja u nadlenost 1inistarstva unu-
tranjih poslova, konkretno prave kriminalistike policije. 8va ne-
pravda je ispravljena tek u doba ;orbaova.
>nver .oda je shvatio da pitanje religije u /lbaniji ne moe
da dri pod punom kontrolom i onda odluuje da religiju jednostavno
ukine. Derski objekti su pretvoreni u magacine a vernici su, kao u
doba poetka hri%anstva, proterani u katakombe. +i njegov pokuaj
da sve predvidi nije dao oekivane rezultate.
=akle, koliko god se znalo o oveku i njegovom nainu raz-
miljanja i ponaanja i na osnovu toga se kreirala situacija u kojoj
postoji samo jedno jedino racionalno reenje, uvek postoji mogu%nost
:BF
z a m k e
da ovek postupi uprkos zdravom razumu, odnosno da donese odluku
koja je u njegovom sluaju iracionalna ak i u direktnoj suprotnosti sa
njegovim linim interesima. ?aktor nepredvidivosti se uvek pojavljuje
kada ga najmanje oekujete.
Totalitarni vladari u svojoj razigranosti esto su pokuavali i
pokuava%e da uzmu ingerencije nad svima drugima zaboravljaju%i da
ovu planetu i svet na njoj nisu stvorili oni i njihovi zakoni.
+emogu%e je uvesti apsolutnu kontrolu umova svih stanov-
nika nae planete. 8dre&enog broja da. 1e&utim nas treba da zabri-
njava ba taj " odre&eni " broj. 1oda ste to ba vi. +emojte se pre-
terano uljuljkivati sa( meni tako neto ne moe da se desi, jer, budite
sigurni " ba vama moe sve da se desi.
+a ovom svetu ne postoji ovek koji ne moe biti psihiki
slomljen i nateran da uini neto to pre toga nikada ne bi uradio. 9u-
vajte se zamki.
:BG
z a m k e
.
:BI
z a m k e
:BJ
z a m k e
VERSKE GRUPE U BEOGRADU I
REPUBLICI SRBIJI
- Beogradu e trenutno akti!no A9 !erski& grupa.
:a!eNi 0ro 22@4 ustano!len e od 1980. godine
pa do sada.
Mani 0ro !erski& grupa 274 ustano!len e od
19@5. do 1980. godine.
Pre 19@5. godine 0ilo e akti!no de!et !erski&
grupa.
8entri delo!ana na!eNeg 0roa sekti nala'e se u
/3D ; 2A1 'atim u O!a#arsko ; Petiri1 u :emaPko ; tri1
itd.
-kupan 0ro Plano!a u Beogradu pro#enue se
na !iQe od 12.0001 a u *epu0li#i /r0ii na !iQe od
150.000. %d tog 0roa namaso!nii su: <riQ;Nanska
ad!entistiPka #rk!a i /lo!aPki e!angelisti Pii se 0ro
Plano!a pro#enue na oko 1A5.0001 dok s!i ostali imau
oko 15.000 Plano!a.
Bro ni&o!i& o0ekata na teritorii Beograda pro;
#enue se na oko 501 a na teritorii *epu0like /r0ie na
oko @00.
Bro strani& misionara koi godiQne1u proseku1
poseNuu Beograd pro#enue se na oko 150 do 200.
:a!eNi deo !erski& grupa koe su o"ormlene u
ra'do0lu od 1980. godine pa do danas inspirisane su
nu edR 2no!o do0a4 pokretom i u "unk#ii su no!og
s!etskog poretka. *eligio'no tuma;Pene no!og
s!etskog poretka dato e u delu koi se odnosi na
akti!nost <riQNanske ad!entistiPke #rk!e.
:CL
z a m k e
Interesantno e da su1 u ok!iru nu edR pokreta1 u
naQo 'emli s!e prisutnii ra'ni o0li#i satani'ma. /atani;
'am e1 kao i druge grupe nu edR pokreta1 pr!u s!ou
akti!nost 'a0eleRio u *epu0li#i /lo!enii1'atim u *epu0;
li#i <r!atsko1 pa preko (o!odine konaPno nala'i s!oe
mesto u Beogradu i #entralno /r0ii. Mnoge od o!i&
grupa su i dale pod akim uti#aem s!oi& mati#a u /lo;
!enii i <r!atsko.
8*>(3 I/-/3 <*I/53 D/()5383 P%/+)D:,I< D3:3E
2Mormonska #rk!a4
P*3<*IOS3:/>3 B3,)D:I83 D-:I()*B3+:I TI(%5E
B3P3D:%P*3(%/+3(:3 8*>(3 2ranie /tarokatoliPka
#rk!a4
%O% *3DT:IO
*)D MI/5IU:) *-T) ; %*D% *%/3) MI/5I83)
/35<I3 /3I B3B3
/353:I/5I
-:I()*BI5)5/>I >*/53O>I *35 B3 <*I/53 283MP-/
8*-/3D) F%* 8<*I/54
%*D% 5)MP+I %*I):5I/ ; *)D %*I,):53+:I< 5)MP+3*3
; ?:%/5IU>3 >35%+IU>3 8*>(3 ; /()5I ?*3+
I:5)*:38I%:3+:3 O>%+3 B+35:%? *-TI:%? >*/53 ;
*%B):>*%,8)*I
-:IFI>38I%:3 8*>(3 2-:IFI835I%: 8<-*8<4
B)+3 ?:%/5IU>3 8*>(3 ; )?3
<*I/5%(3 D-<%(:3 8*>(3 ; P):5)>%/5I
/3()B B3P5I/5IU>I< 8*>3(3 - /*BI,I I /*,
<*I/5%(3 8*>(3 M3+% >*O5):,)
B3,)D:I83 /)DM%? D3:3 3D():5I/53 D*)F%*M:I
P%>*)5E
/3()B B3 5*3:/8):D):53+:- M)DI538I,- /*BI,) ; 5M
*)F%*M/>I P%>*)5 3D():5I/53 D/)DMI D3:E
:CK
z a m k e
/+%(3U>3 )(3:?)+I/5IU>3 8*>(3
<*I/5%(3 8*>(3 ,)(3:D,)%/>) B*3S)
,)<%(I:I /()D%8I
(3IO:3(/>3 ()*/>3 B3,)D:I83 D()D3E 2<3*I >*IO:34
<*I/5%(3 8*>(3
:%(%3P%/5%+/>3 8*>(3
/3I 8):53* B3 -:I()*B3+:I D-<%(:I *3B(%, I
%B*3B%(3:,)
D*-O5(% B3 %U-(3:,) D*)(:) >-+5-*) I 5*3DI8I,)
5IB)53; DT%>U):
P*%5)/53:5/>3 ()*/>3 B3,)D:I83
:3B3*):I
/+%B%D:3 8*>(3
-D*-T):,) B3 IB-U3(3:,) I P*IM):- P-53 P%5P-:)
D-<%(:) /3M%*)3+IB38I,) /I/5)M%M DP*3>/3
I/5*3,:) M%+I5()E
8*>(3 B%TI,3 28<-*8< %F ?%D4
<*IOS3:/>3 3D():5I/5IU>3 8*>(3
B%TI,3 D)83 28<I+D): %F ?%D4
*)U TI(%53 2K%*D %F +IF)4
M)V-:3*%D:3 <*I/5%(3 8*>(3
/->I% M3<I>3*I
8*>(3 />-PO5I:) B%T,) 23//)MB+I)/ %F ?%D4
O*I UI:M%,
3:?+I>3:/>3 8*>(3 /()5) M)*I 25<) 3:?+I83:
8<3P+3I:8W %F /):5 M3*W I: B)+?*3D)4
Mormonska Crkva (crkva Isusa Hrista
svetaca poslednjih dana)
Mormonska #rk!a e osno!ana 18A0. godine u
8elos!ilu1 drRa!a :uork1 /3D. %sni!aP e DRo'e"
/mit1roXen 1805.godine1a u0ien 2linPo!an 188@4. Po
:C:
z a m k e
predanima mormona1 DRo'e" /mit e nalog 'a osni!ane
#rk!e do0io liPno od Isusa <rista. - to !reme postoeNa
#rk!a 2koa e u!ek imala monopol nad in"orma#iama4 u
'naPano meri i'menila e Bi0liu1 prilagoXa!auNi
autentiPni tekst s!oim potre0ama. >ao dopunu tako
i'menene Bi0lie1 <rist e preko /mita ponudio
Po!ePanst!u in"orma#ie koe su istrgnute i'
autentiPne Bi0lie. In"orma#ie koe nadopunuu Bi0liu
date su u t'!. EMormonsko kni'iE1 Pii teksto!i1 pored
teksto!a i' Bi0lie1 Pine osno!u uPena mormona.
/ediQte #rk!e Isusa <rista s!eta#a posledni&
dana nala'i se u /olt +ek /itiu1 drRa!a ,uta ; /3D.
8rk!a trenutno ima 9 miliona !ernika1 a s!oe #rk!e ima
u skoro s!im 'emlama s!eta. Du&o!ni !oXa o!e #rk!e e
)'ra 5a"i Benson1 inaPe edan od misionara !lade /3D i'
do0a predsednika D!ata 3'en&auera.
%rgani'a#iona struktura !lasti u mormonsko
#rk!i nasliko!itie se moRe prika'ati u o0liku piramide
2u '!aniPno meri podseNa na organi'a#ionu strukturu
kod masona4.
Dno piramide saPina!au o0iPni Plano!i koi
mogu da 0udu Plano!i Aronovog svetog reda ili Plano!i
Melhisadekovog svetog reda. %0iPnim Plano!ima
ruko!ode Qe"o!i ogranka koi morau da 0udu Plano!i
Mel&isadeko!og s!etog reda. Oe"o!ima ogranaka u radu
pomaRu po d!oi#a sa!etnika. I'nad Qe"o!a ogranaka
nala'e se Qe"o!i misia koi kao i pret&odni imau po d!a
sa!etnika. %ni su s!i odgo!orni predsedniQt!u 0iskupia
2predsedniQt!o ima tri Plana4. 5ako dola'imo do sre;
diQta piramide kou saPina!a /a!et sedamdesetori#e
koi e podelen u d!a k!oruma. Pr!i k!orum saPina!au
uti#ani mormoni koi ne podleRu rei'0ornosti 2"unk#ie
su im dodelene doRi!otno4.
Drugi k!orum saPina!au uti#ani mormoni koi
podleRu rei'0ornosti s!aki& pet godina 2postau Qe"o!i
misia1 ili Qe"o!i organi'a#ia1 ili o0iPni Plano!i4.
/a!etom sedamdesetori#e ruko!odi predsedniQt!o koe
saPina!a sedam mormona.
:CB
z a m k e
?orni deo piramide saPina!a k!orum (elike
d!anaestori#e 2d!anaest nauti#anii& mormona4. -
o!om trenutku u k!orumu (elike d!anaestori#e nala'e
se iskluPi!o drRa!lani /3D1 ugla!nom i'u'etni
struPna#i u o0lastima nauke i kulture.
:a samom !r&u piramide nala'e se predsednik
#rk!e )'ra 5a"i Benson sa s!oa d!a sa!etnika
?ordonom B. <imleem i 5omasom /. Monsonom. U!r;
stinu organi'a#ie dae snaRna &ierar&iska dis#iplina1
nareXena se i'!rQa!au 0e' pogo!ora er se smatra da
dola'e od samoga Boga.
%rgani'a#ia mormona "inansira se na tri naPina1
a inaPe e reP o "inansiski !rlo ako organi'a#ii. Ula;
narina u i'nosu od 10 pro#enata od ukupnog pri&oda
u'ima se od s!i& Plano!a 0e' o0'ira na poloRa u struk;
turi !lasti #rk!e. Drugi i'!or "inansirana su do0ro!olni
prilo'i i pokloni1 dok treNi i'!or pri&oda saPina!au pri;
&odi od ak#ia i !rednosni& papira koe organi'a#ia ku;
pue na slo0odnom trRiQtu kao i pri&odi od "irmi Pii e
!lasnik #rk!a.
Tene ne mogu da 0udu Plano!i niednog s!etog
reda. MeXutim1 u sen#i s!akog ogranka delue Rensko
potporno druQt!o. MnogoRenst!o e 'a0raneno 1888.
godine1 meXutim1 neupuNeni ne pra!e ra'liku i'meXu
mormona i mormona re"ormatora. Mormoni re"ormatori
su sekta koa nema !e'e sa mormonskom #rk!om i oni
odo0ra!au poligamiu.
(erski o0redi se !rQe u #rk!ama i &ramo!ima. -
#rk!e ima pra!o pristupa s!aki Plan1 Pak i 'natiRelni#i
i' drugi& #rk!eni& organi'a#ia. MeXutim1 ula'ak u &ra;
mo!e odo0ra!a se samo pro!erenim Plano!ima nakon
pose0nog rituala i polagana 'aklet!e o Pu!anu tani&
sa'nana koa se stiPu u &ramu.
5u se ugla!nom do0ia odgo!or na pitane kako
su nastali Ri!ot i s!et1 'atim1 i'nosi se tani BoRii plan
spasena s!eta1 itd. :akon sti#ana osno!ni& tani& sa';
nana1 tak!im Plano!ima se odo0ra!a uPeQNe u tanim
o0redima kao Qto su: krQtene mrt!i& 2krQtene roXaka i
:CC
z a m k e
priatela koi su umrli41 sklapane !ePnog 0raka 20rak i
posle smrti41 itd. MeXu osno!nim proklamo!anim #ile;
!ima mormonske #rk!e istiPu se sledeNi: pomagane
Plano!ima da se upo'nau sa Bogom i nego!im
plano!ima i #ile!imaL uPene i usa!rQa!ane ideala
&riQNanst!a kako 0i neni Plano!i1 a i drugi1 0ili u stanu
da po0olQau naPin Ri!otaL poduPa!ane s!oi&
Plano!a da poQtuu !last i da se pridrRa!au i 0rane
'akone 'emle u koo Ri!e.
- ,ugosla!ii 2preXaQno4 akti!nost mormona ot;
poPela e po!ratkom >reQimira SosiNa sa studia i'
/3D.:akon raspada /F*, mormonska #rk!a e i'!rQila
s!ou reorgani'a#iu tako da e od @.2.1992. godine
legali'o!ala s!ou akti!nost na naQim no!o"ormiranim
prostorima.
/ediQte 'aedni#e ; #rk!e nala'i se u Beogradu u
uli#i MiloQa Po#er#a 0r. 27. %0ekat ; kuNa e !lasniQt!o
mormonske #rk!e. Predsednik #rk!e e Dragomir /a!iN
i' Beograda. - aprilu 199A. godine #rk!a e podelena
na d!e "iliale: pr!o "iliali pripada Beograd1 a drugo
"iliali Bemun i :o!i Beograd. +ider "iliale II e uedno i
predsednik #rk!e1 dok e lider "iliale I Borko Bora#.
PoPetkom 199@. godine osno!ana e i #rk!a u
:o!om /adu Pie e sediQte u PuQkino!o uli#i 0r. 5a. -
/*, se trenutno nala'i oko 100 Plano!a o!e #rk!e od
koi& e u Beogradu A01 :o!om /adu 201 a ostali su i'
unutraQnosti. - Beogradu e 0ora!ilo 1@ misionara i s!i
su 0ili drRa!lani /3D. - :o!om /adu e 0ora!ilo Qest
misionara i oni su takoXe 0ili drRa!lani /3D.
:eposredno uoPi :35% agresie na /*, s!i su na;
pustili naQu 'emlu na osno!u nared0e predsednika
#rk!ene misie 3ustrie ; ug (ondra DRona 2drRa!lanin
3ustrie4.
Do 15.12.1999. godine nisu do0ili odo0rene 'a
po!ratak u /*, '0og1 na!odno1 moguNeg antiameriPkog
raspoloRena naroda.
- mormonsko #rk!i se ra'likuu d!e !rste misio;
nara. Pr!u grupu saPina!au starii1 pro!ereni i !rlo
:CE
z a m k e
iskusni Plano!i koi se ra'meQtau na ni!oima misia.
Drugu grupu saPina!au mladi misionari1 odnosno mi;
sionari koi su 'a!rQili srednu Qkolu a potom su osno!na
'nana stekli u misionarskom #entru u gradu Pro!u1
drRa!a ,uta ; /3D. Priprema u misionarskom #entru trae
tri mese#a1 a potom se mladi misionari upuNuu u sediQ;
ta misia odakle se rasporeXuu po ogran#ima.
%granak mormona u /*, pripada misii Pie e
sediQte u BePu. Misia pokri!a pored ogranka u ,ugo;
sla!ii i ogranke u 3ustrii1 /lo!enii1 <r!atsko i 3l0anii.
Do ula 199A. godine Qe" misie 0io e )lder *e0er1 a
'amenio ga e /!en /!ensen1 drRa!lanin /3D1 inaPe po
'animanu &irurg i' >ali"ornie. Du&o!ni #entar 'a )!;
ropu nala'i se u Frank"urtu 2tu e edini &ram mormona
u )!ropi41 mada Ne uskoro 0iti ot!oren i &ram u Bernu ;
O!a#arska.
Prahri{}anska Zajednica !niver"alni
#ivot
%!a pra&riQNanska 'aedni#a nastala e 19I5. go;
dine u (ur'0urgu ; Ba!arska ; :emaPka. %sni!aP 'a;
edni#e e :emi#a ?a0riela (itek1 ro;Xena 19AA. godine
u 3u'0urgu ; :emaPka. ?a0riela e 0ila potpuno
prosePna :emi#a koa e sa s!oom porodi#om 2suprug i
edno dete4 Ri!ela u (ur'0urgu. /mrt make1 'a kou e
0ila i'u'etno emoti!no !e'ana1 naterala e ?a0rielu da
ra'miQla o suQtini i smislu Ri!ota. PoPela e da se
po!laPi u se0e. Pet godina kasnie kro' nu e Dprogo;
!orioE <rist. Baedni#a e u0r'o postala i'u'etno snaRna
i danas ima s!oe #entre na pet kontinenata1 a 1@0
radio;stani#a na s!etu prenosi 2preko ?a0riele4
<risto!e o0a!e. /uQtina o!og uPena e sadrRana u
uPenu o 10 BoRi& 'apo!esti 2i'!orno <risto!o uPene41
o <risto!o 0esedi na Maslino!o gori1 o 'akonu o
reinkarna#ii i karmi kao i o 'akonu o odgo!ornosti
2s!ako odgo!ara 'a s!oe gre&e4. Bakon o reinkarna#ii
nala'io se u autentiPno Bi0lii1ali ga e #ar >onstantin
512. godine ukinuo.
:CF
z a m k e
MeXu pr!im <risto!im o0a!ama 2koe su dola'ile
preko ?a0riele4 0ila e o0a!a o nastoanu mraPni& sila
da po s!aku #enu 'a!rQe rad na st!aranu Ddemonske
drRa!eE odnosno Dno!og s!etskog poretkaE. - idene
t!or#e Dno!og s!etskog poretka ; demonske drRa!eE
<rist e 2preko ?a0riele4 uka'ao na nekoliko s!etski&
#entara moNi meXu koima su naistaknutii neki krugo!i
(atikana i iluminati. Interesantno e da su u Ba!arsko
nastali i ink!i'i#ia i iluminati1 a i D-ni!er'alni Ri!otE koi
se 0ori proti! ni&. B0og tak!i& sta!o!a ?a0riela e
u0r'o doQla u direktan suko0 sa nemaPkim !lastima i
papom. Posledni& godina katoliPka i protestantska #rk;
!a u :emaPko 2a i drugde4 nastoe na s!e moguNe
naPine da DeliminiQuE ?a0rielu. :e ula'eNi u identitet
Di'!ora podatakaE1 mora se pri'nati da ?a0riela i nena
'aedni#a spadau u i'u'etno o0a!eQtene organi'a#ie.
Uesto su poda#i o postoanu tani& proekata u /3D 0ili
o0a!li!ani 2a postoane tak!i& proekata
dokumento!ano4 upra!o preko Duni!er'alnog Ri!otaE.
,edan od tak!i& 0io e i tani proekat genetskog
inReneringa D/t!arane deteta 0e' duQeE. Pro#enue se
da1 ukoliko o!a organi'a#ia nasta!i da se Qiri o!om
0r'inom1 u0r'o moRe da poprimi karakteristike pokreta.
D-ni!er'alni Ri!otE nema P!rstu &ierar&iu i s!e
'aedni#e se po potre0i direktno o0raNau #entrali u
(ur'0urgu.
/ediQte D-ni!er'alnog Ri!otaE 2'aedni#e u naQo
'emli4 nala'i se u Beogradu u uli#i /olunsko 0r. 19. )k;
sponirani lider e Petar BoQko!iN. Baedni#a u Beogradu
ima oko @0 Plano!a1 u :o!om /adu oko 201 u /om0oru
101 u >ikindi pet1 itd. %rgani'a#ia nema Planst!o u pra;
!om smislu rePi1 er oPigledno nastoi da preraste u
pokret.
Zapadnopravoslavna crkva (ranije
$tarokatoli%ka Crkva)
?la!no sediQte o!e 'aedni#e nala'i se u
Beogradu u uli#i DrinPiNe!o 0r. 1. +ider e I!an
Di!lako! ; ar&iepiskop. % o0ektu u DrinPiNe!o uli#i
:CG
z a m k e
0rinu mona&ina Maria ; 5ere'ia /amarPia i DuQko
,oksimo!iN. Pored o0ekata u Beogradu Bapadno;
pra!osla!na #rk!a ima s!o o0ekat u Petro!aradinu1
-li#a (ase /taiNa A@a1 a eksponirani lider 'a Petro;
!aradin e Branisla! TorR. %!a 'aedni#a ima oko 1500
Plano!a na teritorii /*,. I!an Di!lako! e pre dolaska u
o!u 'aedni#u radio u PatriarQii u periodu od 1977. do
1978. godine.
/tarokatoliPka #rk!a e osno!ana 18I5. godine
od!aanem od rimokatoliPke #rk!e. /ediQte o e u
O!a#arsko. - >rale!ini ,ugosla!ii 'aedni#a e
osno!ana 1925. godine1 pr!i 0iskup 0io e Marko >aloX
era a posledni Milan Do0ro!ola#. ?odine 1985. dola'i
do promene imena starokatoliPke #rk!e u 'apadnopra;
!osla!nu #rk!u. %d istoPnopra!osla!ne #rk!e ra'likue
se samo u liturgii.
Bapadnopra!osla!na 'aedni#a sluRi liturgiu /!e;
tog ,o!ana Blatoustog i /arum liturgiu koa e nastala u
( !eku u /ol'0eriu. %!a !erska 'aedni#a ima s!oe
Plano!e u /3D1 *umunii1 )nglesko. :a!iQi organ e
/!eti sinod1 sa sediQtem u Mil"ordu ; :u DRersi1 /3D.
/!eti sinod saPina!au tri ar&iepiskopa. D!oi#a su i'
/3D a edan i' )!rope ; I!an Di!lako!. /ekretar /!etog
sinoda e 'aduRen 'a koordina#iu rada #ele 'aedni#e1
trenutno tu duRnost o0a!la +o0ue i' :u DRersia 2po
na#ionalnosti Italian4. /!eti sinod e edini o!laQNen da
posta!la i ra'reQa!a ar&iepiskope i
episkope.Bapadnopra!osla!na #rk!a ne pri'nae papu i
u nekoliko na!rata su neni ar&iepiskopi i episkopi
stupali u kontakt sa /rpskom pra!osla!nom #rk!om
ispituuNi moguNnost 'a neku !rstu uedinena pri
Pemu 0i I!an Di!lako! tre0alo da do0ie ednu od
na!iQi& "unk#ia u tak!o Duedineno #rk!iE.
/rpska pra!osla!na #rk!a od0ia s!aku diskusiu
o uedinenu smatrauNi I!ana Di!lako!a s!oim Dsek;
taQemE.
&{o 'ad(ni{
:CI
z a m k e
%Qo *adRniQ e indiski guru koi e u s!om
uPenu o0edinio &indui'am1 'en;0udi'am i &riQ;Nansku
gnostiku. Po'nat e po s!oim te&nikama medita#ia i
relaksa#ia. /la!u na Bapadu stekao e u!oXenem Ddina;
miPke medita#ieE 2meditant se sluRi telom4. ,edna od
nego!i& napo'natii& te&nika e Y'mae!o
disaneE1i'u'etno snaRno i &aotiPno disane koe do!odi
do transa.
Prema raspoloRi!im poda#ima1 predsta!nik o!e
sekte 'a /*, e /lo0odan (uPko!iN koi e stalno nasta;
nen u Baru1 *epu0lika 8rna ?ora. Do sada e !iQe puta
0ora!io u Beogradu i organi'o!ao preda!ana.
'ed Misti%ne 'u(e ) &rdo 'osae Misticae
(&'M)
/ekta %rdo *osae Misti#ae nastala e kraem
19I8. godine na osno!u uPena %5%;a i 3listera >rolia.
*ed smatra da postoeNe organi'a#ie i redo!i %5%;a
nisu s!ou akti!nost uskladili sa 'a&te!om D'!e'dano;lu;
narni& kulto!aE. *itual %*M sastoi se od 1A opera#ia i
ima spolni i unutraQni aspekt. /polni aspekt Pine pok;
loni#i D#r!ene 'mieE ; uni!er'alne gnostiPke du&o!ne
#rk!e ; i tu se poduPa!au tane seksualne magie. -nu;
traQni aspekt Pini prela' i'meXu reda ruRokrstaQa ka
redu 'latne ruRe. Ulano!i o!og reda pod s!oim
sim0olom D#r!ena ruRaE podra'ume!au moN. *uRa se
sim0oliPno pret!ara u maP i Pisti 2u0ia4 onoga kome
e namenena.
>ao i Plano!i %5%;a1 i oni imau s!oe pose0ne
'akone. Interesantna su uputst!a data Plano!ima u
'akonu D+i0er 3l (el +egisE1 Pu!enom tekstu 3listera
>roulia: na!ode se taPke ; 10. :e okle!aZ Pokreni seZ
-0iZ MuPiZL 1@. Bar nie 'apisano[ MuPi i u0iaZL 8. 3ko
to neNeQ sam da uradiQ1 mi Nemo to da uPinimo 'a
te0e i prisiliNemo te da uXeQ u sakralno s!etiliQte.
- mani"estu D#r!ene ruReE1 koi e na!odno dikti;
rao ne!idli!i mastor *ant&al1 28. A. 1980. godine1 kaRe
se: D%n este1 %n 'na1 %n nareXue. (eru u :ega i !ideN
:CJ
z a m k e
eQ Ri!ot. -0i se0i srodne1 raspori s!ou maku1 uguQi
s!oga o#a ako on u :ega ne !erue.E Ulano!i o!og reda
sposo0ni su 'a 0rutalna u0ist!a i samou0ist!a.
:ekoliko godina uoPi i'0iana rata u 0i!Qo /F*,
e!identirani su pokuQai usposta!lana ogranka o!og
reda u *epu0li#i /r0ii. - to !reme red e !eN o"ormlen
u *epu0li#i /lo!enii. *ed DmistiPne ruReE u *epu0li#i
/r0ii nastoao e da o"ormi Peter 3malieti 2drRa!lanin
*epu0like /lo!enie4. Po i'0ianu suko0a Peter se !ratio
u *epu0liku /lo!eniu. Ba sada nisu po'nati re'ultati
nego!og rada na naQo teritorii.
$athia $ai *a+a
%!a !erska 'aedni#a delue na naQim prostorima
od 198I. godine. /ediQte organi'a#ie e u Beogradu u
uli#i 1@. okto0ra 0r. 12 u >ie!u ; >neRe!#u. Predsednik
'aedni#e e (esna >rmpotiN i' Beograda. - /*, o!a 'a;
edni#a ima trenutno oko AI Plano!a od koi& se 25
nala'i u Beogradu1 a 12 u :o!om /adu. /at&ia /ai Ba0a
'aedni#a ima tri krila: du&o!no1 edukati!no i se!a krilo.
+ider du&o!nog krila u Beogradu e %lga MiloQe;
!iN. - ok!iru o!og krila anali'irau se du&o!ne pesme i
molit!e koe su u prin#ipu upuNene /ai Ba0i i <ristu1
'atim se uPi te&nika medita#ie u ok!iru koe se1 i'go;
!aranem mantri1 i'a'i!au po'iti!ne !i0ra#ie1 itd.
+ider edukati!nog krila e Paulina Parapid. -
ok!iru o!og krila uPi se o ispra!nom Ri!otu Pii su
temel mir1 lu0a!1 nenasile1 pra!da1 ispra!an Ri!ot1 itd.
PoQtuu se s!e religie i sekte i pokuQa!a se ni&o!o o0;
edinene er e Bog samo edan.
- ok!iru se!a organi'ue se &umanitarna pomoN
u &rani1 odeNi i sl.
/!e 'aedni#e /ai Ba0e u s!etu okuplene su u
/at&ia /ai se!a #entar. /ai Ba0a ima s!oe pristali#e u
9I 'emala s!eta. 8entar se nala'i u BraQanti ; :ilam u
Indii 2gde i Ri!i /ai Ba0a4. 8entar 'a )!ropu nala'i se u
Milanu1 lider e Petro Marena. :e postoi P!rsta &ier;
:EL
z a m k e
ar&ia i'meXu organi'a#ia1 ali u prin#ipu se Plano!i
naQe organi'a#ie i' /*, o0raNau #entrali u Indii1 a pos;
redst!om #entrale 'a )!ropu.
/ai Ba0a e !rlo interesantna liPnost.:emu e
na!odno odreXeno da Ri!i tri Ri!ota. - pret&odnom
Ri!otu '!ao se Oirdi Ba0a1 u o!om Ri!otu Ri!eNe do s!oe
97. godine 2sada ima 78 godina4L osam godina posle
smrti rodiNe se kao Prema Ba0a i imaNe lik Isusa <rista.
/led0eni#i /ai Ba0e !eruu da e upra!o on i'a0ran od
Boga da u sledeNem Ri!otu uedini #elo Po!ePanst!o.
Finansirane o!e organi'a#ie !rlo e neasno. %sno!ne
organi'a#ie se samo"inansirau1a do0iau minimalnu
pomoN od drugi& "inansiski snaRnii& organi'a#ia.
/amom /ai Ba0i nie potre0na materialna pomoN er e
o0daren sposo0noQNu materiali'a#ie. :a!odno e
ne0roeno puta doka'ao ekipama ra'ni& struPnaka da
e u stanu da materiali'ue ra'ne !rednosti1 &ranu i sl.
:ego! pra& po'nat pod imenom D!i0utiE 0io e meta
intereso!ana mnogi& drRa!ni& institu#ia. Posle spro;
!edeni& la0oratoriski& anali'a na!odno e ut!rXeno 2u
nekoliko ne'a!isni& instituta4 da postoe samo d!e
moguNnosti: ili da pra& potiPe sa nekog dela 'emline
kugle koi oQ nie po'nat nau#i1 ili e nego!o poreklo i'
s!emira.
:akon i'!rQeni& "i'iPko;&emiski& la0oratoriski&
ispiti!ana primenom metoda in"ra#r!ene
spektrometrie i rendgeno"luoros#entne spektrometrie
u edno la0oratorii u Beogradu dato e miQlene da
Dpra& predsta!la diatomesku ili in"u'orisku 'emlu1t.
smesu oksida gde sili#ium;dioksid Pini oko 8I
pro#enata ukupne mase1 a ostalo su oksidi g!oRXa1
aluminiuma1 kal#iuma1 #inka1 mangana1 itd.
-potre0la!a se u industrii eksplo'i!a1 0oa1 guma1
QeNera kao i u proi'!odni !oNni& soko!aE.
$atanisti
*eligio'ni osno! sa!remenog satani'ma dao e
3lister >rouli. :a osno!u nego!og uPena 3nton +e!i
:EK
z a m k e
osno!ao e 197I. godine DsatanskuE #rk!u u /an
Fran#isku i !eQto koristeNi pr!i amandman usta!a /3D
uspeo da e registrue kao religiu. 3nton +e!i e u s!oo
akti!nosti poQao od sledeNeg ra'miQlana: D>ada
Po!ek gleda s!e nesreNe na o!om s!etu i pita klasiPnu
#rk!u;'aQto se to deQa!a1 odgo!or e ; to e BoRia
!ola.E I' o!oga se 'akluPue da e BoRia !ola ; i u0ia;
ne i masakrirane i sl.
?odine 19I5.puko!nik !oske /3D MiPel 3k!ino
u ok!iru satanske #rk!e osno!ao e D5emple o" /etE ;
s!eti &ram 2/et e dre!ni egipatski 0og imanentan kultu
'la4. ,edan od osni!aPa satanske #rk!e ; Paul (alentin ;
napustio e #rk!u i osno!ao s!ou sektu DKorld Kide
8&ur#& o" /atan +i0eratorE 1985. godine Pii e gla!ni
#il 0io uniQtene &riQNanst!a.
/ataniste moRemo uslo!no podeliti u tri kategori;
e: diletante u satani'mu1 satanske kultiste i okultne sa;
taniste.
Diletanti u satani'mu su ugla!nom tinedReri koi
su proPitali satanske knige ili sliPnu literaturu i
osno!ali mane grupe u nameri da i oni malo prouPe
#rnu magiu. /akuplau se na gro0lima i sliPnim pustim
mestima. (rQe o0rede ; rituale Rrt!o!ana Ri!otina
spali!anem ili klanem1 a potom o0red nasta!lau
igranem oko Rrt!e. (andali'am e usmeren prema
&riQNanskim o0ektima i sliPnom. :ie retka poa!a da
piu kr! Rrt!o!ane Ri!otine. Ponekad se tinedReri toliko
'anesu u o!ak!im #rnomagiskim igrama da su Pesti
sluPae!i samou0ista!a sa porukom Dodla'im 2idem
kuNi4 kod sataneE.
/atanski kultisti su daleko o'0ilnii i opasnii. %d
pr!e kategorie se ra'likuu po tome Qto smatrau da su
oni i'!an 'akona. 8il im e da po!reXuu druge1 u0iau i
!rQe ra'na kri!iPna dela. MeXu naaPe sekte o!e
kategorie spadau s!akako DMenson #ultE i
D/Jm0ionese +i0eration FrontE. Po'nato e da e 19I0.
godine Menson na 0rutalan naPin u0io Oeron 5et1 a da
s!oe pristali#e ima i danas. /ekta D/Jm0ionese +i0era;
:E:
z a m k e
tion FrontE uspe!ala e da u toliko meri programira
s!est neki& s!oi& Plano!a da e 'a0eleRen sluPa
mlade 3merikanke 2Pati <erst4 koa e prepo'nala se0e
na !ideo tra#i kako plaPka 0anku tek kada e u&apQena
i DdeprogramiranaE.
% treNo kategorii se namane 'na er pred;
sta!la nataniu kategoriu nas!irepii& seriski& u0i#a.
%!o kategorii pripisuu se i seriska okultna
'losta!lana de#e1 Qto e u /3D i drugim ra'!ienim
'emlama Pesta poa!a.
5!rdi se da e satani'am kao pokret 2ili religia4
nastao 'a&!aluuNi katoliPkim monasima koi su
eksperimentisali sa D#rnom misomE ; misa u koo se s!i
pokreti1 rePi i radne i'!ode u kontrasmeru u odnosu na
o"i#ielan.
+udski mo'ak podelen e na d!e &emis"ere. -t;
!rXeno e da le!a polo!ina o0u&!ata ra#ionalne i anali;
tiPke "unk#ie ner!nog sistema1 dok e desna sediQte
pods!esni& i intuiti!ni& akti!nosti i Dodgo!ornaE e 'a
umetniPke sposo0nosti. - detinst!u e e!identiran po;
aPan rad desne polo!ine mo'ga1 dok e u 'relom do0u
i'raRenii rad le!e polo!ine.
Iako delue nai!no1 odreXeni pra!#i u mu'i#i su
tesno po!e'ani sa satanskim pokretom. 5u se ugla!nom
misli na delo!e D&e!i metalE i D&ard rokE mu'ike.%!o se
misli '0og toga Qto se odreXenom mu'ikom prenose po;
ruke i sugestie koi& sluQala# nie s!estan1 a !remenom
mogu u 'naPano meri da utiPu na nego!o ponaQane.
% o!ome se ukratko moRe reNi sledeNe:
Danas se u mu'iPkim studiima snimau poedini
instrumenti i glaso!i od!oeni edni od drugi& da 0i se
na krau sinteti'o!ali1 odnosno spoili u ednu #elinu.
,edan kanal od te 2@;kanalne trake tom prilikom
namesti se da se okreNe u suprotnom smeru od
normalnog kretana trake i tako se snimi odreXena
poruka ; sugestia. :a ta naPin do0ia se tako'!ani
D0a#k\ard maskingE ; odnosno skri!ena poruka una'ad.
Primera radi: u'mimo da edan od 2@ kanala emitue
:EB
z a m k e
poruku Dunau&iram im'uE. 5a skri!ena poruka dospe!a
preko desne polo!ine mo'ga u s!est sluQao#a1 tu 0i!a
deQi"ro!ana kao Du'mi mari&uanuE. +e!a polo!ina
mo'ga1 Dra'umE1 ne moRe da se usproti!i o!o ne;
gati!no poru#i er ne moRe da e prepo'na. UeQNa
sluQanost po!eNa!a sugesti!nost poruke.
I' sami& imena aktuelni& metal;rok grupa !idi se
Qta oni Rele s!oom mu'ikom da postignu. Primeri:
grupa D>I//E 2>ings in satans ser!i#e4 ; krale!i u
satansko sluR0i1 38FD8 23nti#&rist F Deat& to 8&rist4;
anti&rist ; smrt <ristu1 /atans &ost ; satanski o0redi1 itd.
Istraga okolnosti pod koima e mladiN i' /u0oti#e
i'!rQio samou0ist!o 2raXena pre pet godina4 poka'ala e
da e Pesto odla'io na kon#erte satanistiPki& grupa koi
su se odrRa!ali u BudimpeQti. Mu'iPka kaseta kou e
tamo kupio i kasnie naPeQNe sluQao data e na eksper;
ti'u mu'iPkom struPnaka /lo0odanu Marko!iNu.
Mu'iPko;te&niPka anali'a audio materiala:
>aseta grupe Blasp&emt;Fallen 3ngel o" doom
1. >aseta e traana 2 puta po 19 min. 57 sek.
2. Presnimak e raXen u kuNnim uslo!ima1 koriQN
enem na!ero!atnie d!ostrukog kaseto"ona1 i te&niPki
e !eoma loQeg k!aliteta1 er e ni!o modula#ie snimka
ispod nominalnog ni!oa 'a komer#ialne kasete gde se
ugla!nom koristi standard ;10d0;re" 0 d0 peak. -
odnosu na o!a standard1 ni!o modula#ie snimka e niRi
u proseku 'a A de#i0ela i to sa nepodeQenim odnosima
i'medu trago!a1 tako da e le!i kanal niRi 'a oQ 2 de#i;
0ela. - postupku umnoRa!ana takode e koriQNen i
dol0J B sJstem reduk#ie Quma1 Pii k!alitet nie uedna;
Pen1 a i gla!a 'a 0risane na snimaP;kom kaseto"onu
nie podeQena1 tako da se Pue i pogreQno podeQen 0as
os#ilator. >ao oQ edan doka' da kaseta nie industriski
umnoRena moRe da posluRi i Pineni#a da na edno
strani kasete postoi samo oko 7 minuta snimlene
mu'ike1 a ostatak e pra'an. >uNiQte kasete e na!ero;
!atnie dalekoistoPkog porekla 2<ong >ong ili 5a!an41 a
sama traka e niskog k!aliteta i loQi& me&aniPki&
:EC
z a m k e
oso0ina1 pripada tako'!anom Ferro standardu i po
nekim indika#iama 0a'iranim na liPnom iskust!u pako;
!ana e u kuNiQta u 5ursko pod "irmom *aks1 Pii
proi'!odi postoe na ugoslo!enskom trRiQtu
2kriumParenog porekla4 i ne 'ado!ola!au uo0iPaene
standarde. -mnoRa!ane e i'!rQeno normalnom ili
na!iQe d!ostrukom 0r'inom presnima!ana sa1 !ero;
!atno1 piratskog mastera 2kompakt diska4 s o0'irom na
!isok Qum osno!e koi ne moRe 0iti poreklom samo od
loQe trake ili kaseto"ona 'a umnoRa!ane. Frek!entna
karakteristika e priliPno suRena i ima !eliki pad od
preko 7 d0Fo#t i'nad 8 k<'. 3'imut gla!e kaseto"ona 'a
snimane e takode nepodeQen i pomeren u odnosu na
standard.
Mu'iPki:
- danaQnem o0ilu !rsta i podgrupa rok i pop
mu'ike1 teQko e dati taPnu de"ini#iu stila snimlene
mu'ike1 ali se moRe reNi da mu'ika pripada ugla!nom
edno od pod!rsta t'!. &e!i metal mu'ike koa se
o0iPno na'i!a YtreQ metalEili Yded metalE. *eP e o
mu'i#i !eoma agresi!nog tipa1 liQeno uo0iPaene
"orme pesme1 sa dosta suRenom &armonskom i
melodiskom strukturom1 a i'!oXaPki sasta! se sastoi i'
standardne rok posta!e od d!e gitare1 0as gitare i
0u0ne!a sa udaralkama1 o0ogaNen ponekim
insturmentom sa kla!iaturom elektroakustiPkog ili
elektronskog tipa 2&ammond organ1 sJntesiser41 u'
dodatne e"ekte proi'!edene u studiu1 naroPito kada e
reP o digitalnom pro#eso!anu glasa1 gde e e!identna
primena osim standardni& e#&o delaJ pro#esora1 i pri;
mena ure;Xaa pod na'i!om &armoniser originalnog
proi'!odaPa )!entide #lo#k\orks /3D koi e u o!om
sluPau koriQNen ugla!nom 'a pro#eso!ane glasa da 0i
se do0ila karakteristiPna 0oa 2pomerane intona#ie u
realnom !remenu 'a okta!u niRe ili neki drugi mu'iPki
inter!al radi karakteristiP;nog e"ekta natprirodnog ili
!an'emalskog utiska4 koi e o0ilato iskoriQNen u !okal;
nim deoni#ama. ,oQ edna karakteristika e prisutna u
reali'a#ii materiala na kaseti: reP e o naknadno
:EE
z a m k e
montaRi snimlenog materiala koa e i'!edena sas!ima
sigurno u studiu u kome e originalni material snimlen1
i to namerno na sas!im nelogiPan naPin u odnosu na
mu'iPku strukturu materiala1 prilikom Pega su neki
ods!irani delo!i premontirani i skraNi!ani a na ni&o!o
mesto u0a#i!ani e"ekti ugla!nom do0ieni puQtanem
unatrag originalno snimlenog ili kolaRiranog drugog
mu'iPkog materiala sa teRnom da se do0ie
misterio'an ili natprirodan utisak sa sim0oliP;nom
potkom1 dauNi nam utisak ]Xa!olskog]1]mistiPnog] ili
]!eQtiPieg] pri'!uka. >oriQNena e analogia sa liko;
!nim sim0olimaL naopako posta!len krst ^ naopako1
unatraQke puQten #rk!eni &or ili nego! elektronski
analog1 ili: nara#ia propo!ednika u #rk!i ^ elektronski1
kro' &armoni'er propuQten parlato !okalnog soliste. Oto
se psi&oloQkog dest!a mu'ike na korisnike 2slu;Qao#e4
tiPe1 po'nati su neki nauPni rado!i u koima se t!rdi da
i'lagane !isokom '!uPnom ni!ou sluQana mu'ike sa
sliPnom ritmiPkom motoriPkom1 a na momente
namerno neorgani'o!anom1 podlogom de"initi!no moRe
da utiPe na po!eNane ni!oa adrenalina u kr!i naroPito
kod psi&iPki la0ilnieg1 ili pod uti#aem &emiski& stimu;
lansa la0ilnieg sluQao#a ; Qto indirektno moRe da
i'a'o!e stana po!eNane agresi!nosti ili sklonosti ka
neuo0iPaenim akti!nostima. Oto se direktne !er0alne
poruke tiPe1 '0og nera'umli!osti 2namerne4 teksta1ne
moRe se naNi niQta konkretno1 osim neki& nasluNeni& ili
tako protumaPeni& engleski& rePi1 na primer nekoliko
puta pono!oleno: kill1 kill t&e angel1 deat&1 destroJ1 put
on t&e "ire 2u pre!odu suk#esi!no:u0i1 u0i anXela1 smrt1
uniQti1 sagori4.
:e postoe #ele rePeni#e na ra'umli!om ni!ou i'
koi& se moRe i'!uNi poruka u koo 0i 0ilo rePi o po'i!u
na konkretna uniQta!ana1 destruk#iu ili nasilno pona;
Qane prema konkretnim o0ektima ili li#ima1 ali na ni;
!ou opQte pri&!aNeni& i uo0iPaeni& audio;!i'uelni&
sim0ola1 aso#iati!na usmerenost e priliPno asna1 ali
pomalo 'amaskirana teRnom ka originalnosti i
:EF
z a m k e
0ekst!om od o0iPnog1od esta0liQmenta i od uo0iPa;
eni& normi Ri!lena i kolotePine.
- posledne !reme s!e e PeQNa i manipula#ia
!ideo spoto!ima i "ilmo!ima. - 0ioskopu1 pred ludskim
oPima prola'e 2@ slike u edno sekundi. (eQti
sasta!laPi u0a#ili su i ednu sliku koa reklamira Dkoka;
koluE. Iako tu sliku gledao#i ne primeNuu1 oko I5
pro#enata gledala#a osetilo e neodoli!u ReX 'a Dkoka=
kolomE.
Po'nato e da e pri Ministarts!u od0rane /3D os;
no!ana pose0na edini#a koa DdrRi na !e'iE lidere o!ak;
!i& sekti i po potre0i i& koristi 'a spe#ialna dest!a. Pri;
padni#i o!ak!i& sekti na!odno su !rQili ritualne masakre
nad #i!ilnim stano!niQt!om u +atinsko 3meri#i 2s!e u
"unk#ii etniPkog PiQNena terena4 er su pro"esionalni
!oni#i tako neQto od0iali.
Bna se da i u naQo 'emli postoe mane sa;
tanske grupe. %ne su do raspada 0i!Qe /F*, 0ile !e'ane
'a satansku #rk!u koa se nala'ila u %sieku.
/!oe!remeno se kao lider 0eogradski& satanista
eksponirao /atan Panonski odnosno I!i#a Uulak1 star
i'meXu A5 i @5 godina1 sa pre0i!aliQtem u Bagre0u.
!niver"itetski krsta{ki rat "a hrista )
Campus Crusade ,or Christ
%sni!aP o!e sekte e dr Bil Brat1 drRa!lanin
/3D. /ekta e osno!ana 1951. godine na -ni!er'itetu u
+os 3nXelesu. *eP e o !rlo agresi!no e!angelistiPko
grupi koa !r0ue mlade na uni!er'itetima. *eP lidera
0ila e 'akon i delue kako na intelekt tako i na emo#ie
Plano!a1 stoga se sa pra!om moRe reNi da e o!o kultna
organi'a#ia. - saradni sa sektom 8ampus 8rusade "or
8&rist delue i 5&e 8reat 8ommission 3rmJ ; ekstremna
kon'er!ati!na taktiPka edini#a koa u o!om trenutku
ima 7.000 plaNenika u /3D i stotine &ilada
do0ro!ola#a u 1A1 'emli Qirom s!eta. Dr Bil e po'nati
0i'nismen1 ali e i ekspert 'a te&niku marketinga.
*imokatoliPka #rk!a !idi pose0nu opasnost od o!e
:EG
z a m k e
sekte er se1 na!odno1 neno Planst!o u!eNa!a na Qtetu
katoliPke #rk!e1 a i "inansiski e s!e aPa.
%!a sekta e 'aedno sa oQ nekim "unda;
mentalistiPkim protestantskim sektama1 kao Qto su deo
0aptista1 e!angelisti1 ad!entisti1 metodisti1 no!oapostoli
i druge1 osno!ala s!ou 'aedni#u Pie se sediQte nala'i
u mestu %rlando1 u drRa!i Floridi ; /3D. +ider 'aedni#e
e takoXe dr Bil Brat.
Ulano!i sekte 8ampus 8rusade "or 8&rist deluu i
u /*, od 1991. godine pod imenom -druRene 'a ra'!o
tumaPena Bi0lie i &riQNanske misli ; D:o!i Ri!otE. /e;
diQte im e u Beogradu1 u /imino uli#i 0r. 8. Bgrada e
!lasniQt!o Pentekostne #rk!e 2<ram /!ete 5roi#e4.
Predsednik udruRena e ?ordana MiletiN i' Beo;
grada. D:o!i Ri!otE 'a sada ima oko A0 Plano!a.
Predsednik i oQ d!a oda0rana Plana imau plaNene
"unk#ie. -druRene se na!odno i'drRa!a samo od
do0ro!olni& priloga i ponekad od i'da!aPke delatnosti.
MeXutim1 postoe indi#ie da su do sada no!a# redo!no
do0iali od Plano!a 8ampus 8rusade "or 8&rist1 Bolta
Mura i Daniela 3kersa. %0oi#a su drRa!lani /3D1 a u
/*, Pesto 0ora!e u s!ost!u D0i'nismenaE.
Pored Bolta i Daniela koi se u Beogradu nala'e
kao ne'!aniPni predsta!ni#i dr Bila Brata1 u /*, po!re;
meno 0ora!i i ?ul0ranson +i Peni1 drRa!lanka /3D.
&rdo -empli &rientis ) 'ed &rijentalnih
-emplara ) .nosti%ka /atoli%ka Crkva )
0cclesiae .nosticae Catolicae (0.C) ) $veti
.ral
%rdo 5empli %rientis e #rnomagiska seksualna
religio'na sekta. Ulano!i polaRu !rlo strogo 'aklet!e ta;
nosti pa se stoga %5% moRe smatrati i tanim
0ratst!om. %sno!ni 'akon %5%;a e: DUini kako ti e
!ola i neka ti to 0ude edini 'akon.E ,edan od
na'naPanii& lidera %5%;a 0io e 3lister >rouli koi e
se0e na'!ao D!elika di!la '!erE i u'eo kao s!o 'nak ;
:EI
z a m k e
'nak satane D777E. /!u misteriu s!eta 3lister e sa0rao
u samo edno rePi Da0rakada0raE. Pra!i #il %5%;a
moRe 0iti s&!aNen samo od ni&o!i& na!iQi& ini#iata
2!r&o!ni& lidera4. 5renutni lider o!e organi'a#ie u s!etu
e >enet ?rant. 8entrale se nala'e u O!a#arsko1
:emaPko1 )nglesko i /3D. I'!esno e da Plano!i o!e
religio'ne organi'a#ie prouPa!au okultna 'nana1 ogu
i druge grane tani& mudrosti. - s!oim ritualima
usmera!au seksualnu energiu radi posti'ana #ile!a
2materiali'a#ie Rela4.
-' o!e seksualno;magiske o0rede neop&odni su
i o0redi Rrt!o!ana. 5u se radi ugla!nom o Rrt!o!anu
mani& Ri!otina koe pret&odno tre0a da 0udu krQtene
na propisan naPin.
- Beogradu i /*, delue religio'ni ogranak %rdo
5empli %rientis 2%5%4 ; po'nat kao ?nostiPka katoliPka
#rk!a ; )?8. - naQo a!nosti poa!lue se kao
udruRene graXana D/!eti gralE.
Gnosti~ka katoli~ka crkva e religio'na grupa
%5%;a. /matra da e &riQNanst!o proQlost1 i da e
podednako !aRno du&o!no u'di'ane1 kao i D"i'iPkoE t.
'emalsko 'ado!olst!o. %ni su edini koi na!odno to
mogu da o0edine kro' seksualni odnos i'meXu
Ds!eQtenika i s!eQteni#eE1 normalno1 u' prisust!o
DuPenikaE i u' o0red Rrt!o!ana. Ulanst!o u o!o sekti
poPine o0redom krQtena koim poten#ialni Plan
postiRe Pudo Dinkarna#ieE.
/ediQte )?8;a i %5%;a nala'i se u :uorku. -
o!o organi'a#ii postoi P!rsta &ierar&iaL Planst!o e
organi'o!anao po kampo!ima1 oa'ama i loRama. - /*,
trenutno postoe Petiri kampa i edna oa'a1 i to: DionJs
kamp ; (rQa#1 gla!ni s!eQtenik e Telko Petro!iN1 <oor
kamp ;5rstenik1 Qe" (ladi#a *akiN1 +u_or kamp I18 ; :iQ1
Qe" Milan Dimitrie!iN1 <ruma#&is MI kamp Pie e
sediQte u Beogradu 2lideri su ,asmina Bogdano!iN i ?o;
ran DorXe!iN4.
:EJ
z a m k e
Slika 28 - Grb verske grupacije OTO
?odine 199A. i' 0eogradskog kampa se od!oila
"rak#ia PanPe!o1 na Piem Pelu se nala'i D. *istiN koi
e 0io na#ionalni sekretar kampa u Beogradu.
Pan oa'a se nala'i u (rQ#u1 a lider e Milan (uko;
sa!le!iN.
Pored na!edni& organi'a#ia )?8 ima i s!oe
ogranke u PriQtini i -0u. - PriQtini e akti!an /aQa /pa;
siN1a u -0u 3leksandar Miato!iN. Do sada e po'nato
oko 20 Plano!a )?8;a u /*,1 meXutim1 smatra se da i&
ima mnogo !iQe. Ulano!i )?8;a i' /*, odrRa!au kon;
takte sa Plano!ima )?8;a u /lo!enii. Ulano!i )?8;a u
/lo!enii s!rstani su u tri kampa i ednu oa'u i ednu
loRu. +ider Da0rakada0raE loRe u +u0lani e %li!er +e;
gradiP i' >ontie!e uli#e 0r. 21FI.
- <r!atsko se takoXe nala'e Petiri kampa i edna
oa'a1 a u Federa#ii BI< deluu d!a kampa i edna oa'a.
Ulano!e )?8;a Pine ugla!nom mladi ludi Relni
Dokultnog 'nanaE. *adi sti#ana potpunie 0e'0ednosne
pro#ene1 na!eQNemo samo d!e taPke i' rituala
Dsti#ana tane /!etog gralaE ; odri#ana od s!i& do0ara:
DIQPupa maku i' s!og sr#a i pluni u li#e s!oga
o#a. :eka t!oa noga 'ga'i stomak t!oe Rene i neka
0e0a na nenim grudima postane plen pasa i leQinara
2taPka 104. ,er ako to ne uradiQ ti s!oom !olom1 tada N
emo to uPiniti mi uprkos t!oo !oli. 5ako NeQ steNi
sakrament grala u kapeli ?nosisa 2taPka 224.E
:FL
z a m k e
>ada lideri poedini& ogranaka pismeno kontakti;
rau1 to Pine u' pomoN ra'ni& 'nako!a tako da sadrRina
pisma 'a neupuNenog Pitao#a ostae neasna.
Slika 29 - Grb organiacije Sveti Gral koja predstavlja
ogranak OTO-a u !ugoslaviji
:FK
z a m k e
Slika "#
:F:
z a m k e
Slika "$ % Si&boli OTO-a
:FB
z a m k e
Slika "2 - 'ovelja o kr(tenju
:FC
z a m k e
Slika "" - Si&bol )oenkrojcera
Internacionalna {kola Zlatno1 'u(ino1
/rsta2 'o"enkrojceri
%rgani'a#ia ro'enkro#era nastala e kraem M(
!eka u :emaPko. /!oe postoane a!nosti su otkrili
171@. godine knigom DFamaE. %sni!aP o!og reda e
:ema# >ristian *o'enkro# koi e na!odno ini#iran od
strane muslimanski& mudra#a 'a !reme s!og 0ora!ka
na Istoku.
/im0ol o!og religio'nog tanog 0ratst!a sastoi se
od #r!ene ruRe koa se nala'i u sredini #r!enog krsta.
Bratst!o !uPe korene i' ra'ni& tani& sekti1 ukluPuuNi
persiske mago!e i indiske 0ramane. 5!rdi se da adepti
ro'enkro#era poseduu Dtotalna 'nanaE i da su edini u
stanu da i'mene s!et u progresi!nom smislu. 3l&emia i
ostala tana 'nana su na!odno ni&o!o naaPe oruRe.
Iako su od0a#ili atei'am1 u s!o istorii su 0ili antikleri;
kalno nastroeni i u ni&o!im redo!ima su nala'ili uto;
PiQte mnogi ludi ne'ado!olni uPenem #rk!e. 5esno su
:FE
z a m k e
0ili po!e'ani sa mnogim masonskim loRama1 a ni&o!i
Plano!i su ugla!nom imali na!iQe stepene. ,edna od
!odeNi& liPnosti ro'enkro#era 0io e i (in (eskot koi e
1891. godine postao treNi !r&o!ni mag1 a 188I.
osno!ao e red D'latne 'oreE 2edno od pr!i& ro'enk;
ro#erski& druQta!a4.
>oren uPena reda D'latne 'oreE e >a0ala. :a ro;
'enkro#ere e !eliki uti#a imao 3lister >rouli i %rdo
5empli %rientis1 a 1988. godine "ormiran e ka0alistiPki
red ro'enkro#era u Pari'u na Piem Pelu e 0io )li"as
+e!i.
?odine 1915. u /3D osno!an e Pu!eni 3mor#
23n#ient MJsti#al %reder *osae 8ru#is;stari mistiPni red
ro'enkro#era4. %sni!aP o!og ro'enkro#erskog druQt!a
0io e +uis /penser ; al&emiPar kome e na!odno poQlo
'a rukom da pret!ori #ink u 'lato u' pomoN spiritistiPke
energie. 3M%*8 e nastao pod snaRnim uti#aem
3listera >roulia i %rdo templi orientisa. - /3D trenutno
ima oko I0.000 Plano!a o!e organi'a#ie.
*o'enkro#eri deluu na naQim prostorima od
1992. godine pod na'i!om Interna#ionalna Qkola
'latnog ruRinog krsta. I'ra' D'latniE e dodat da 0i se
o!o udruRene ra'liko!alo od ni'a Qarlatanski&
udruRena koa postoe u s!etu. Interna#ionalna Qkola
'latnog ruRinog krsta ima oko A0 s!oi& Plano!a u
/*,.+ideri organi'a#ie su (esna PapiN i Mirosla!
Miato!iN i' Beograda. /astanke odrRa!au po stano!ima
a preda!ana su organi'o!ali u nekoliko na!rata u
prostoriama Bi0lioteke grada Beograda i /tudentskog
kulturnog #entra. :aQ ogranak ro'enkro#era osno!an e
pod pokro!itelst!om #entrale u Bilt&o!enu u <olandii.
Interna#ionalnu upra!u Pini 12 mastora 2mago!a4.
)!ropski #entri organi'a#ie nala'e se pored sediQta i u
<olandii1 :emaPko1 3ustrii i O!a#arsko. %0ekti
sastaana ro'enkro#era na'i!au se &ramo!i. :aQi
ro'enkro#eri su u &ierar&iskom kontaktu sa #entrom u
3ustrii. 3ustriski #entar se nala'i u 'amku Ota"eld kod
mesta Opital u 0li'ini >lagen"urta. Ulano!i naQe
organi'a#ie ro'enkro#era lako do0iau !i'e 'a odla'ak
:FF
z a m k e
u e!ropske #entre samo na osno!u pisama ; garan#ie
lokalni& loRa. Pored pomoNi oko i'da!ana !i'a strane
loRe dau i dota#ie 'a puto!ana i smeQta naQi& dele;
ga#ia. Interesantno e da se preda!ana pa Pak i
skupQtina u 3ustrii po potre0i drRe na naQem e'iku.
-PeniPke stepene ro'enkro#era odo0ra!a upra!a na
predlog lokalne podruRni#e 2do Qestog stepena41 a !iQi
stepeni su iskluPi!o u nadleRnosti interna#ionalne
upra!e.
%sno!a uPena poPi!a na Bi0lii. Bago!ara se
edinst!ena religia. IstiPe se nemeQane Du realan
Ri!otE 2politika i sl.41 sluQau 0ogumilsku i katarsku
mu'iku.
/ediQte im se nala'i u Beogradu1 uli#a /traRilo;
!ska 91 a poQtu primau preko poQtanskog pregratka
A2F1I kod PoQte 11118 Beograd A21 pod imenom
+e#torium *osi# *u#ianum.
Po raspoloRi!im poda#ima na seminaru odrRanom
11. 10. 1999. godine1 u !eliko sali *uskog doma 2-li#a
narodnog "ronta AA41 o0radi!ali su teme:Istina i 'a0;
luda1 /amospo'naa i spo'naa s!eta1 D!a prirodna
poretka1 reinkarna#ia1 "undamentalni preokret1
mikrokosmos i makrokosmos1 Istinska molit!a
trans"igura#ia13l&emiski pro#es1 trans"igura#ia1 /ile
o0mane ; spiriti'am1 >osmiPki preokret1 -ni!er'alno
uPene1 itd.
:FG
z a m k e
Slika "* - Osniva~ +ni,ikacione crkve Sun Ming Mun
!ni,ikaciona crkva (!ni,ication Church)
:FI
z a m k e
5o e !rlo snaRna1 skoro militantna sekta1 Pii se
0ro pristali#a pro#enue na nekoliko miliona. :a!iQe i&
ima u /3D. +ider i osni!aP uni"ika#ione #rk!e e >orea#
/un Ming Mun. Interesantno e da e Mun kao mladiN
sakuplao 'nana do koi& su doQli apanski Dprograma;
tori kamika'aE. -Pest!o!ao e u kinesko re!olu#ii na
strani komunista1 meXutim1 kasnie e promenio stranu i
sada e na!atrenii 0ora# proti! komuni'ma u s!etu. Ba
!reme >oreskog rata !rQio e eksperimente na mo'go;
!ima 'aro0lenika. Po 'a!rQetku rata odla'i u /3D1 gde
postae edan od moNnii& ludi. - /3D;u e P!rst
oslona# mnogi& ameriPki& politiPara. MeXutim1 nie
'aposta!io ni )!ropu1 po'nato e da e edan od na;
'naPanii& pristali#a i "inansiera "ran#uskog ekstrem;
nog desniPara +e Pena.
5aktiku os!aana s!eta ra'radio e sredinom I0;
i& godina. /uQtinu e i'nosio s!oim sled0eni#ima na
'at!orenim sastan#ima1 a to se s!odilo na sledeNe: ne
sme se od!oiti politika od religie er e to na!odno
samo #il satane. 3ko se uspe u manipula#ii sa samo
sedam drRa!a1 moRe se 'agospodariti s!etom. >luPni&
sedam drRa!a su: /3D1 )ngleska1 Fran#uska1 :emaPka1
Italia1 >orea i ,apan.
-edinene na#ie1 o!ak!e kak!e esu1 misli se na
19I7. godinu1 morau da se uniQte snagom Muno!i&
sled0enika er one predsta!lau e'gro komuni'ma1 'ato
se morau st!oriti no!e -edinene na#ie.3ko meXu s!o;
im Plano!ima Mun otkrie senatore i kongresmene koi
se 'alaRu dosledno 'a na!edene #ile!e1 postupiNe rigo;
ro'no prema nima. - po'adini o!e no!e politike morau
da stoe pro"esori1 er su 'a os!aane s!eta potre0ni
ludi od nauke i to na politiPkom1 kulturnom i ekonom;
skom polu. -' pomoN 2Muno!e4 Ds!etske pro"esorske
aso#ia#ieE uni"ika#iona #rk!a Ne imati lude i' s!i&
nauPni& struktura. - skoro 0uduNnosti pred!iXa se
moguNnost uti#aa na politike s!i& 'emala u s!etu1 ali
da 0i to 0ilo i pot!rXeno tre0a ot!oriti uni!er'itete u
sedam kluPni& 'emala u s!etu.
:FJ
z a m k e
Mun e pouPa!ao s!oe sled0enike da u a!nim
nastupima ni sluPano ne koriste politiPku terminologiu
!eN da poten#irau potpuno ignorisane politike i da s!e
rade er su moti!isani &umanoQNu i 0rigom 'a 'dra!le i
0e'0ednost ludi u s!etu. ,a!no nikada ne tre0a reNi da
e krani #il -ni"ika#ione #rk!e Dpo0eda nad komunis;
tiPkom ideologiomE !eN da e -ni"ika#iona #rk!a Dsedi;
nena teoloQka doktrinaE.
/redinom 1988. godine Mun e dao nalog s!oim
pristali#ama da se ukluPe u rad organi'a#ia koe !eN
postoe u ni&o!im 'emlama kao Qto su: PKP3 ; Pro;
"esorska akademia 'a s!etski mir1 I88 ; Baedni#a s!et;
ski& #rka!a1 itd. %!im organi'a#iama tre0a pomoNi da
prido0iu Qto !iQe 'naPani& ludi i' D&riQNanski& kru;
go!a1 patriotski orientisani& kon'er!ati!a#a1 pen'ioni;
sanog !onog oso0la i ratni& !eteranaE. Muno!a #rk!a
e u0r'o i'rasla u !rlo moNnu 2politiPu i ekonomsku4 or;
gani'a#iu. - 1982. godini Mun e 0io edan od
na'naPanii& "inansiera predsedniPke kampane
*onalda *egana. >ako *egan nie odrRao neka o0e;Na;
na data Munu on e kasnie1 kad mu se 'a pomoN
o0ratio DRordR BuQ1od nega traRio da 0udu ispuneni
uslo!i ; koe e *egan o0eNao ; pa Ne ga podrRati.
Puko!nik Pak e Muno!a desna ruka i smatra se da on
direktno ruko!odi armiom sled0enika koi dne!no rade i
po 17 Paso!a 2ugla!nom prose1 prodau #!eNe i sl.4a
kompletna 'arada ide -ni"ika#iono #rk!i.
?odine 1989. u /F*, e osno!an ogranak Pro"e;
sorske akademie 'a s!etski mir ; ugoslo!enska sek;
#ia.Predsednik ugoslo!enske sek#ie e akademik +u;
0iQa *akiN koi e Muna upo'nao 'a !reme odrRa!ana
/kupQtine s!etski& religia u /eulu ; >orea. ,ugoslo!en;
ska sek#ia Pro"esorske akademie 'a s!etski mir ;
,/P3/M e ne!ladina organi'a#ia.
:GL
z a m k e
Slika "- - .ogo 'ro,erske akade&ije a &ir
?la!no sediQte Pro"esorske akademie 'a s!etski
mir e u /3D u :uorku. Predsednik e drRa!lanin /3D1
?ordon 3nderson. %rgani'a#ia ima ogranke;sek#ie u
!iQe od 100 'emala s!eta1 a 1989. godine osno!an e
ogranak i u 0i!Qo /F*,. 5adaQne e'gro Pro"esorske
akademie 'a s!etski mir Pinilo e oko @0 po'nati& pro;
"esora i nauPni& radnika i' /F*,. *aspadom 0i!Qe /F*,1
u sadaQno /*, st!orena e no!a sek#ia Pro"esorske
akademie koa trenutno ima oko 10 Plano!a1 takoXe
ugledni& pro"esora i nauPni& radnika. /ediQte sek#ie e
u Beogradu u prostoriama -ni!er'itetsko;kliniPkog
#entra. ?eneralni sekretar ugoslo!enske sek#ie 0io e
austriski drRa!lanin Maer *udol"1 po 'animanu
pro"esor sla!istike. I'0or Maera na mesto generalnog
sekretara nie sluPaan !eN e uslo!len opQtom odlu;
kom #entrale i' :uorka "ormulisanom u smislu
Dpreporuke poedinim sek#iamaE da na mesta gene;
ralnog sekretara posta!lau lude i' inostranst!a koi
do0ro po'nau e'ik 'emle u koo su imeno!ini. -
sluPau nepostupana po preporu#i1 #entrala ne
dosta!la nikak!a no!Pana sredst!a sek#ii. Maero!a
"unk#ia 2akti!nost4 e praNena i' #entrale u :uorku.
Pre dolaska u Beograd Maer e kao student 0ora!io u
+u0lani.
Pored akti!nosti u Pro"esorsko akademii 'a s!et;
ski mir ; u ugoslo!ensko sek#ii1 akademik +u0iQa
*akiN i nego!a supruga su radili na proektima istraRi;
!ana rada mo'ga u la0oratorii -ni!er'itetskog
kliniPkog #entra u Beogradu. )kipa akademika *akiNa
:GK
z a m k e
e !rQila eksperimente na sitnim Ri!otinama 2pa#o!i1
maPke1 psi i sl.4.
Prema raspoloRi!im poda#ima1nared0om /un
Ming Muna1 -ni"ika#iona #rk!a e '!aniPno prestala da
postoi i trans"ormisala se u PorodiPnu "edera#iu 'a mir
u s!etu i Federa#iu Rena 'a mir u s!etu.
PorodiPna "edera#ia 'a mir u s!etu e 1998. go;
dine registro!ana u /*, kao udruRene gradana sa
sediQtem u Beogradu u ?orniPe!sko uli#i 0r. 12. Pred;
sednik e /lo0odan *anXelo!iN i' Beograda.
Federa#ia Rena 'a mir u s!etu takode e
registro!ana kao udruRene graXana sa sediQtem na isto
adresi. DuRnost predsednika o0a!lala e 2do poPetka
:35% agresie na /*,4 drRa!lanka ,uRne >oree +i Uong
<i.
- periodu 1997;1998. 'a0eleRena e poaPana
akti!nost s!e tri grupe. BnaPano e po!eNan 0ro
dola'aka drRa!lana ,apana i ,uRne >oree Pia se
akti!nost s!odila na misionarski rad i ot!arane #entara
'a o0uku rada na raPunarima i da!ana Paso!a
engleskog e'ika.
- tom periodu e i po!eNan 0ro sklapana
meQo!iti& 0rako!a i'medu o!e kategorie strani&
drRa!lana i drRa!lana /*,.
Pro#enue se da u o!om momentu ima oko A0
Plano!a o!i& grupa u /*,.
*eligio'ni aspekt Muno!og uPena nakraNe se
moRe de"inisati o!ako:
DIsus <rist e sa!rQena oso0a. MeXutim1 nego!o
delo e nedo!rQeno er e raspet pre sklapana 0raka1
odnosno i'a se0e nie osta!io potomst!o. Bog e kasnie
ispra!io tu greQku i 'adatak koi e imao Isus <rist
po!erio e Munu. Mun e inkarna#ia samoga Boga. Bato
e predodreXen da 'agospodari s!etom. /!oim sled0eni;
#ima 'a0ranue da misle er on misli 'a ni&1 a oni tre0a
samo neprekidno da rade 'a nega. <riQNani se mole u
ime %#a1 /ina i /!etoga Du&a1 Muno!i sled0eni#i se
:G:
z a m k e
mole u ime istinitog roditela 2a to e Moun4. Bi0liu
koriste samo onoliko koliko im e potre0na da o0asne
prin#ipe DI(I:) a potom e smatrau nepotre0nomE.
Slika "/ - Grupna vencanja
:GB
z a m k e
Slika "0 - Grupna vencanja
*ela 1nosti%ka crkva ) 0.3
Do raspada 0i!Qe /F*, sediQte o!e 'aedni#e 0ilo
e u >opru. /ada e u Beogradu1 -li#a kne'a MiloQa 0r.
:GC
z a m k e
@5. +ider 'aedni#e1 odnosno nen patriar& e Ti!orad
Mi&alo!iN ; /la!inski 2po 'animanu psi&olog41 i'
Beograda1 'amenik patriar&a e Milan ?ligorie!iN. %!a
'aedni#a u /*, ima oko 50 Plano!a. -Pene 0ele
gnostiPke #rk!e nastalo e i' uPena Bi0lie1 >nige
'akona i >nige mudrosti 23listera >roulia4 kao i i' uPe;
na Uarlsa Bernera o inten'i!nom pros!etlenu. -Pene
e nastalo 1970. godine u /3D. /matra se da e osni!aP
Uarls Berner. ?odine 19I8. Ti!orada Mi&alo!iNa e
rukopoloRio !eliki patriar& Mi;Qel Bertiks u Uikagu.Po
po!ratku Mi&alo!iN osni!a !ersku 'aedni#u u /F*, Pia
e registra#ia i'!rQena u /lo!enii1 a statut 'aedni#e
donet e 1987. godine u <rpel#ima.
Ulanst!o o!e organi'a#ie u /*, Pine ugla!nom
Plano!i nekadaQneg udruRena psi&otroniPara 2udruRe;
ne graXana koe se 0a!ilo alternati!nim dis#iplinama1
okulti'mom1 e'oteriom1 &ermeniuti'mom i misti#i';
mom4 koe se raspalo 1980. godine. (erske 'aedni#e su
potpuno ne'a!isne i samostalne u s!om radu. %sno!ni
!erski o0redi su: ritual istine 2inten'i!nog pros!etlena41
ritual preporoXena1 ritual os!eNi!ana s!etim du;
&om.*itual istine se radi u paro!ima. Posle kratke medi;
ta#ie edan Plan saopQta!a s!e Qto mu e padalo na
pamet dok e meditirao a onda se 'amenuu uloge i
paro!i. %!a te&nika na!odno pomaRe u oslo0aXanu od
stresa1 "o0ia kao i od loQi& na!ika. /ama te&nika
medita#ie podseNa na 'en medita#iu kou primenuu
!r&unski sportisti u ,apanu. Posle pr!e inten'i!e
pros!etlena nekoli#ini uPesnika su poPela da se
uka'uu pri!iXena proQlog Ri!ota i sliPno. -Pesni#i su
tada poPeli DspontanoE da o0laPe ritualnu odeNu od
0elog pamuka. >ao i Plano!i %5%;a teRe da se stope sa
kosmiPkom inteligen#iom 3I(3B koa e progo!orila1
na!odno1 kro' 3listera >roulia.
/ o0'irom na to da se uPene o!e 'aedni#e
oslana delom i na 3listera >roulia1 odnosno %5%1 i na
magisku organi'a#iu DBlatna 'oraE1 koom ruko!odi
!elika 0ela loRa 2skup !eliki& 0estelesni& mastora41
Ti!orad Mi&alo!iN e do0io nadimak DBeli MagE. %!o e
:GE
z a m k e
'aintereso!alo no!inara Milo!ana BrkiNa pa e 198@.
godine po'!ao Mi&alo!iNa na ra'go!or. /matrauNi da
no!inar BrkiN namera!a da populariQe o!u !ersku
'aedni#u Mi&alo!iN e strpli!o o0aQna!ao suQtinu
gnostiPki& 2i'!orni&4 'nana u!rsti!Qi tu i 0elomagiske
prin#ipe. BrkiN e1 po miQlenu /la!inskog1 u na#rnem
s!etlu prika'ao o!u 'aedni#u tako da e u narednom
periodu Planst!o o!e 'aedni#e moralo da doka'ue
a!nosti da nie reP o druQt!eno ili 0e'0ednosno
opasno organi'a#ii.
Bela gnostiPka #rk!a nie u milosti pra!osla!ne
#rk!e. Ulano!i )?3 o!o o0aQna!au nedo!olnom in"or;
misanoQNu pra!osla!ni& s!eQtenika koi ne !ide
i'u'etnu sliPnost i'meXu uPena )?3 i gnostiPkog
pra!#a u pra!osla!no #rk!i odnosno pra!osla!no;
monaQkog reda Pii monasi 0ora!e u <ilandaru.
I'!ori "inansirana su Planarina i 'arada od pu0;
lika#ia kniga. PodseNamo da e Ti!orad Mi&alo!iN;/la;
!inski edan od natiraRnii& pisa#a i' o!e o0lasti.Do
sada e o0a!io !iQe kniga koe su se proda!ale kao
0estseleri1 kao Qto su: Y>luPe!i psi&iPke magieE1
Y5rening indiski& "akira i ogiaE1 YPsi&onauti unutraQni&
s!eto!aE1 itd. :ego! posledni proekat po'nat e pod
imenom D)skali0urE. 5o e metod koim se 'a kratko
!reme Po!ek oslo0aXa 0riga 2negati!ni& emo#ia4 i
'amenue i& oseNanem 0laRenst!a. Po i'a!i
Mi&alo!iNa o!o e sa!rQeni sistem koi reQa!a apsolutno
s!e pro0leme Po!eka i nema e"ikasnieg na s!etu.
%!ome 0aQ ne ide u prilog Mi&alo!iNe!a i'a!a da
namera!a da pokrene no! proekat Deskali0ur IIE1 koi 0i
tre0alo da 0ude DoQ sa!rQeniiE 2s!est o pro0lemu1
!i'ueli'a#ie1 premeQtane pro0lema4. Milan ?ligorie!iN1
na0liRi Mi&alo!iNe! saradnik1 i'dao e skriptu o !udu
magii i edan e od retki& ludi kod nas koi prati o!u
o0last.
?odine 199I. doQlo e do ra'like u miQlenima i';
medu patriar&a Ti!orada Mi&alo!iNa i nego!og 'ame;
nika Milana ?ligorie!iNa u spro!oXenu !erski& o0reda
patriar&a. *e'ultat toga e na!odno od!aane ?ligori;
:GF
z a m k e
e!iNa koi e sa so0om Ypo!eoEde!et Plano!a s
namerom da osnue no!u !ersku 'aedni#u. Po miQlenu
upuNeni&1 o!a ra'dor unutar 'aedni#e na!ero!atnie
!odi ka nenom gaQenu.
Hristova duhovna crkva ) Pentekosti
/ediQte o!e 'aedni#e nala'i se u Beogradu u
uli#i /imino 0r. 81 u prostoriama <rama /!ete 5roi#e.
/!e pentekostalne #rk!e okuplene su u /a!e'
pentekostalni& #rka!a Pii e predsednik /lo0odan 3nX
eliN. /ediQte /a!e'a e u Beogradu1 -li#a BoRe
,anko!iNa 0r.I@. /ekretar /a!e'a e +a'ar /toQiN. *eP
e o 'naPano !ersko 'aedni#i Pii se 0ro Plano!a
pro#enue na oko A.000 od koi& se @00 nala'i u
Beogradu. /a!e' ima na teritorii /*, 50 s!oi& o0ekata
2#rka!a4. Pentekostal#i su nastali kraem MIM !eka u
/3D a potom se ni&o!o uPene prenelo u )!ropu.:a
naQim prostorima poa!luu se 199A. godine i ni&o!a
akti!nost e 'a0eleRena pr!o na prostorima *epu0like
/lo!enie. (eN 19A5. godine poa!lue se edna grupa u
Bemunu1 a u0r'o im se pridruRuu i neki Plano!i i'
Beograda. I'0ianem rata 19@1. godine i usposta!la;
nem grani#e na /a!i1 Plano!i i' Beograda osni!au 'a;
edni#u '0og nemoguNnosti prelaska grani#e.
:GG
z a m k e
Slika "8 - Si&bol pentekostalne crkve
%d 19@5. godine Plano!i o!e 'aedni#e okuplau
se u i'namlenim prostorima (oske spasa1 potom u
uli#i Dimitria 5u#o!iNa1 a 1952. godine dola'i do
ras#epa er e !eNi deo !ernika pri&!atio no!o uPene
po kome e 0ilo o0a!e'no pono!o krQtene s!i& Plano!a
potapanem1 'agnuri!anem u !odu. 5ako e iste godine
o0a!leno maso!no krQtene !ernika u Duna!u. Deo
!ernika koi nie pri&!atio o!u no!inu nasta!io e s!o
rad kao i do tada pod imenom <risto!a #rk!a ; malo
krQtene.
-' pomoN #rk!e i' Fran#uske 195I. godine
pentekostalna #rk!a u Beogradu kupue s!o pr!i
o0ekat u uli#i +ole *i0ara1 a 1992. godine os!e;Nen e
pedeseti o0ekat o!e #rk!e. 5o e <ram /!ete 5roi#e u
Beogradu u /imino uli#i 0ro 8. %0ekat e podignut u'
pomoN sredsta!a koa su do0iena i' inostranst!a1 a meX
u na!eNim daroda!#ima istiPe se /mirna #rk!a i'
?ete0orga ; O!edska.
Pentekostalna #rk!a e nadna#ionalna !erska 'a;
edni#a. Ime e do0ila po i'li!u s!etoga du&a koi se odi;
grao na 50. dan Isuso!og uskrsnuNa. Pentekoste na
grPkom 'naPi ; pedeset. %!o e i'u'etno ak pokret u
*umunii i smatra se da tamo 0roi oko pola miliona Pla;
no!a1 a 'a !reme predsednika :ikolaea UauQeskua1
pentekostalna #rk!a u Beogradu odigrala e i'u'etno
'naPanu ulogu u pre0a#i!anu rumunski& i'0egli#a na
Bapad.
:a!iQi organ pentekostalni& 'aedni#a u s!etu e
kon"eren#ia.Predsednik kon"eren#ie e trenutno O!a;
#ara# ,ako! >o"i.>on"eren#iu saPina!au od0ori konti;
nenata. %d0or )!rope Pine predsta!ni#i s!i& 'emala u
koima su osno!ane o!e !erske 'aedni#e.
:a!odno ne postoi P!rsta &ierar&ia u smislu
posta!lena i ra'reQa!ana stareQina poedini& #rka!a
!eN samo 0ratska saradna. MeXutim1 ta D0ratska sarad;
naE moRe nekad da 0ude toliko 'naPana da1 ukoliko se
imuNnim #rk!ama ne dopadne lider neke 'aedni#e1 one
:GI
z a m k e
mogu da ukinu s!aku pomoN i i'oluu tu 'aedni#u te e
na ta naPin naterau da promeni stareQinu.
- ok!iru o!e 'aedni#e delue i &umanitarna or;
gani'a#ia <le0 Ri!ota koa e osno!ana u saradni sa
0aptistiPkom #rk!om u Beogradu. Baedni#a <le0 Ri!ota
e do sada do0iala u !iQe na!rata &umanitarnu pomoN
od &umanitarne organi'a#ie DDarkasE i' <olandie.
Slika "9 - Si&bol hu&anitarne organiacije 1leb 2ivota
Baedni#a e u saradni sa du&o!nom #rk!om
D:ogopraniE1 <risto!om #rk!om slo0odne 0raNe1 0aptis;
tima1slo!aPkim e!angelistima i sliPnim 'aedni#ama
osno!ala -druRene e!anXeoski& s!eQtenika i !ernika
/r0ie. Pentekostalna #rk!a e materialno !eoma aka i
neni s!eQteni#i nisu !olonteri !eN su plaNeni 'a s!o
posao.
$ave" +aptisti%kih crkava u $r+iji i $'4
%d 1992. godine 0aptisti su u *epu0li#i /r0ii i
/*, ra'!rstani u d!a sa!e'a: /a!e' 0aptistiPki& #rka!a
u *epu0li#i /r0ii1 po'nat kao /e!erni sa!e' i /a!e'
e!anXeoski& &riQNana ; 0aptista /* ,ugosla!ie.
/e!erni sa!e' saPina!au: Pr!a &riQNanska
0aptistiPka #rk!a koa se nala'i u uli#i /lo0odanke
Danke /a!iN 0r. AA1 Pii e lider 3leksandar Bir!aQ1
Druga &riQNanska 0aptistiPka #rk!a ; /!eto 5rost!o
koa se nala'i u uli#i /tra&iniNa 0ana 91 Pii e lider
Mili!o Maksimo!iN. Predsednik /e!ernog sa!e'a e
:GJ
z a m k e
,o!an (laQiN1 pro"esor engleskog e'ika.Predseda!auNi
skupQtini /e!ernog sa!e'a e 3!ram Dega1 nastanen u
(rQ#u.
/e!erni sa!e' ima I2 o0ekta 2#rka!a u *epu0li#i
/r0ii4 i 12A0 Plano!a. %d I2 o0ekta koliko i& ukupno
ima1 oko 95 posto o0ekata se nala'i u (o!odini1 dok
preostali& pet posto saPina!au o0ekti u Beogradu. %d
12A0 Plano!a 80 posto su /lo!a#i1 a 15 posto su
pripadni#i drugi& na#ionalni& manina1 a samo pet posto
Pine /r0i. %!de e i'raReno delo!ane &r!atske
na#ionalne manine koa uporno nastoi da 0aptiste u
/*, pod!ede pod kontrolu &r!atski& 0aptista. B0og
o!oga e1 i'meXu ostalog1i doQlo do podele na d!a
sa!e'a.
,uRni sa!e' saPina!au tri 0aptistiPke #rk!e od;
nosno #rk!e e!anXeoski& &riQNana ; 0aptista. /ediQte
,uRnog sa!e'a e u (rnaPko Bani1 a lider e /imo *aliN.
+ider 5reNe 0aptistiPke #rk!e u Beogradu e Da!id
Bodit. 8rk!a se nala'i u Malom Mokrom +ugu1
/medere!ski put 11 prila' 0r. Ia. Pre dolaska u o!u
#rk!u Da!id e radio u Pr!o &riQNansko ; 0aptistiPko
#rk!i 2koa e sada pripala /e!ernom sa!e'u4. - !reme
ras#epa lider 5reNe #rk!e 0io e +u0omir +uPko!iN1 koi
'0og starosti nie mogao da nasta!i dali rad. ,uRni
sa!e' ima 10 s!oi& o0ekata u /*, i 0roi oko @50
Plano!a1 od toga 90 posto su /r0i1 dok preostali& 10
posto Pine pripadni#i na#ionalni& manina1 meXu koima
su na0ronii Makedon#i.
- ok!iru /e!ernog sa!e'a akti!ne su sledeNe
organi'a#ie:
a4 Al,a i o&ega ; 8entar 'a du&o!ni Ri!ot
&riQNanske 0aptistiPke #rk!e1 koi e u st!ari1 udruRene
koe se 0a!i i'da!aPkom i propagandnom delatnoQNu.
Prostorie #entra su u Beogradu1 u Igmansko uli#i 0r. 7.
*uko!odila# 3l"om i omegom e s!eQtenik Dane (ido!iN1
koi e 'a!rQio 5eoloQki "akultet u %sieku.
:IL
z a m k e
04 3ajednica evan4eoskih u~enika i studenata e
udruRene pri #rk!i u Piem se ruko!odst!u takoXe nala'i
Dane (ido!iN.
#4 1leb 2ivota ; &riQPansko &umanitarno udru;
Rene koe su organi'o!ale 0aptistiPka i pentekostalna
#rk!a. Prostorie se nala'e takoXe u Igmansko 0r. 71 a
ruko!odila# e ,asmina 5oQiN1 Pia se kan#elaria nala'i u
Beogradu1 u -l.Prote Matee @1. Maga#inski prostor na;
la'i se u prostoriama Pr!e 0aptistiPke #rk!e u
Beorgadu u uli#i /lo0odanke /a!iN 0r. AA.
d4 Tabita e1 takoXe1 &umanitarna organi'a#ia sa
sediQtem u :o!om /adu1 a ruko!odila# e Branka 8rne#.
e4 .jubi svoga bli2njega e takoXe &umanitarna or;
gani'a#ia ,uRnog sa!e'a sa sediQtem u :iQu1 a
ruko!odila# e Ueda *ale!iN1 s!eQtenik 0aptistiPke
#rk!e u :iQu.
3dapta#iu prostoria organi'a#ie <le0 Ri!ota "i;
nansirali su donatori i' :emaPke ; organi'a#ia <il"e "ur
0ruder 2PomoN 'a 0rata4 i Foreign mission 0oard o" t&e
sout&ern 0aptist #on!ention i' /3D.
%d 199@. do 1998. godine udruRene <le0 Ri!ota
prikupilo e i podelilo so#ialno ugroRenim li#ima i i'0eg;
li#ama na teritorii /*, pomoN u !rednosti od !iQe mili;
ona nemaPki& maraka. Donatori su &riQNanske &uma;
nitarne organi'a#ie i lokalne #rk!e i' /3D1 (elike Bri;
tanie1 O!a#arske1 :emaPke1 O!edske i <olandie.
- s!etu postoi 52 !rste 0aptista. -gla!nom su
s!rstani u sa!e'e1ali ima i autoke"alni& #rka!a. %0a
naQa sa!e'a su Plano!i )!ropske 0aptistiPke "edera#ie
2)BF4. /ediQte o!og sa!e'a e u :emaPko1 a sekretar e
>arl <an# (alter. Iako u edno 'emli moRe da postoi
samo edan sa!e'1 )BF pri'nae o0a naQa sa!e'a i
preNutno prela'i preko ni&o!e na#ionalne pod!oenosti1
a u posledni& nekoliko mese#i inten'i!no pokuQa!a da
doXe do integra#ie ,uRnog i /e!ernog sa!e'a. MeXutim1
'a sada ,uRni sa!e' to od0ia.I'meXu o!a d!a sa!e'a
postoi Dna#ionali'am niskog inten'itetaE Qto 'naPi da
edni drugima pra!e sitne smi#ali#e pose0no kada e u
:IK
z a m k e
pitanu primane pomoNi i' inostranst!a1 dok im e
teoloQka saradna na 'a!idnom ni!ou. Do maa 199A.
godine misionar 'aduRen 'a nekadaQnu /F*, pastor
(iliam Beri Oil 2drRa!lanin /3D4 0ora!io e u Beogradu1
kada se po nalogu #entrale '0og opasnosti od
0om0ardo!ana Beograda preselio u +u0lanu1 odakle
lakQe moRe da delue. Oil e misionar ,uRne 0aptistiPke
kon"eren#ie 20roi oko 15 miliona Plano!a u /3D4 a
ni&o! Plan e i predsednik >linton.
%d 19871 u s!ost!u teoloQkog sa!etnika u Beo;
gradu 0ora!i >arden DRon DRo'e"1 drRa!lanin /3D1 koi
/*, nie napuQtao ni 'a !reme :35% agresie.
Baptisti su maso!na !erska 'aedni#a i u s!etu i&
ima !iQe od 70 miliona. 3ko se raPuna i 0ro porodi#a i
simpati'era #i"ra e 'natno !eNa i kreNe se preko 120
miliona. :a prostorima 0i!Qe /F*, 0ilo e registro!ano
oko @.000 Plano!a1 a sadaQni 0ro 2na teritorii /*,4
pro#enue se na oko 2.000. :a!iQe Plano!a 'aedni#e
ima u /3D Pii e 0ro oko A0 miliona1 'atim na
prostorima 0i!Qeg ///*;a1 itd. Interesantno e da e
/talin osetio opasnost od Plano!a o!e 'aedni#e pa i&
e s!oe!remeno proterao u /i0ir i 'a0ranio im rad. MeX
utim1 i'gleda da su se i u /i0iru odliPno snaQli1 tako da
e danas1 i pored s!ega1 ni&o! 0ro u /i0iru i *usii
!eliki. %!a !erska 'aedni#a nastala e kraem M(I !eka
od ana0aptista 2d!a puta krQteni41 na prostorima
Bapadne )!rope 2<olandia ; )ngleska4.
<ierar&ia u 'aedni#i u P!rstom smislu ne pos;
toi. /!e lokalne #rk!e su samostalne i1 kako 0aptisti
!ole da naglase1 od!oene od drRa!e. Istoriski gledano1
'aslugom ana0aptista #rk!a se od!oila od drRa!e.
Baedni#a se "inansira i' do0ro!olni& priloga1'atim
prodaom s!oi& kniga i literature1 a na'naPania
pomoN se do0ia od 'aedni#a koe su "inansiski !eoma
ake kao Qto su 'aedni#e /3D1 )ngleske1 :emaPke1
<olandie1 itd. Baptisti smeu da piu alko&ol1 ali ne i da
se opiau1 dok im e puQene 'a0raneno. *a'!od 0raka
nie do'!olen1 a u !osku idu1 ali ne nose oruRe.
:I:
z a m k e
Hristova Crkva Malo /r{tenje
%!o e edinst!ena !erska 'aedni#a u s!etu.
%sno!ana e 190@. godine u BeQki 2/rem41 a osni!aP e
:ema# >ni#. Pr!i stareQina 0eogradske 'aedni#e 0io e
/te!an Oirer. /ediQte se nala'i u Beogradu. ?la!ni
s!eQtenik o!e 'aedni#e e DuQan 3nXeliN1 i' Beograda1
a nego! 'amenik e /te!an /terRin.
<risto!a #rk!a Dmalog krQtenaE ima oko 100
Plano!a u /*, od koi& se I0 nala'i u Beogradu. %!o e
siromaQna !erska 'aedni#a i i' ne e 2ot#eplenem4
nastala <risto!a du&o!na #rk!a pentekosti.
,edina ra'lika meXu nima e u tome Qto kod <ris;
to!e du&o!ne #rk!e pentekosti postoi o0a!e'a
pono!nog krQtena potapanem u !odu. <risto!a #rk!a
malog krQtena smatra da nema potre0e 'a tim i da e
do!olno to Qto e neko nekad 0io krQten. %!aka! Dt!rdE
sta! <risto!e #rk!e malog krQtena u !e'i sa od0ianem
pono!nog krQtena naiQao e na negati!ne odeke kod
pentekostala#a u )!ropi i s!etu1 te i& '0og toga niko
nie pri'nao.
- sluPau da neko li#e i'ra'i Relu da 0ude
krQteno 2misli se iskluPi!o na li#e koe do sada nie
krQteno41 #eremonia se ne o0a!la urananem u !odu
!eN samo prskanem !odom. Pripadni#i o!e 'aedni#e
nemau pose0nu odeNu1 ikone i relik!ie a Pine e
ugla!nom starii ludi. /!eQtena li#a nisu plaNena 'a
s!o rad1 !eN rade !olonterski.
Zajednica sedmo1 dana adventista
'e,ormni pokret
/ediQte o!e 'aedni#e e u Beogradu u uli#i
?rPiNa Milenka 0r.72. Pored o!og o0ekta1 'aedni#a
ima s!o o0ekat i u /u0oti#i. :a teritorii /*, 'aedni#a
ima A0 Plano!a1 a u Beogradu i& e samo 10. -gla!nom
'aedni#u Pine Plano!i starii od @0 godina. Predsednik
'aedni#e na ni!ou /*, e 0ugarski drRa!lanin 3nton
:IB
z a m k e
I!ano! /ala!io!. /ekretar 'aedni#e e /a!o D.
?logo!a#.
3d!entisti su osno!ani 18@@. godine u /3D. (eN
naredni& godina po i'0ianu ?raXanskog rata u /3D1
traRili su da 0udu oslo0oXeni od uPeQNa u ratu er su
Releli da ispoQtuu BoRiu 'apo!est D:e u0iE. - Pr!om
s!etskom ratu ad!entisti su uPest!o!ali u ratnim suko;
0ima na ra'nim stranama. *e"ormatori su nastali 191@.
godine u )!ropi ot#eplenem od ad!entista. -
:emaPko 'a !reme <itlera od0ili su da idu u rat1 pa su
'0og toga 0ili od!oXeni u kon#entra#ione logore. Pored
o!e ra'like i'meXu ad!entista i re"ormatora1 re"ormatori
su !egetarian#i1 dok se ad!entistima to samo
preporuPue1 ali im nie striktno naloReno. 5eoloQke
ra'like su ne'natne.
:IC
z a m k e
Slika *# -
*e"ormski pokret ad!entista sedmog dana i
Baedni#e sedmog dana ad!entista !rlo su sliPne
!erske 'aedni#e 2do 1951.godine to e 0ila edna
'aedni#a41 a onda e na ini#iati!u :ikoliNa1 koi e tada
0io sekretar generalne kon"eren#ie1 doQlo do ras#epa.
:IE
z a m k e
Posledni& godina Pine se napori da se o!e 'aed;
ni#e pono!o uedine.
(r&o!ni organ Baedni#e sedmog dana ad!en;
tista Dre"ormski pokretE este generalna kon"eren#ia
Pie e sediQte u :emaPko1 a predsednik e >olum0ia#
<enri 3ndreada. Ulanst!o e organi'o!ano po 'emlama
i uniama. :a s!aki& 250 Plano!a 0ira se po edan
delegat koi predsta!la Planst!o u ?eneralno
kon"eren#ii. Baedni#a u /*, pripada 0alkansko unii
Pie e sediQte u /o"ii1 0roi 1.000 Plano!a. Predsednik
0alkanske unie e Bugarin :adan BoPe!1koi sa oQ tri
delegata predsta!la uniu u ?eneralno kon"eren#ii. -
nadleRnosti ?eneralne kon"eren#ie e i posta!lane
stareQina1predsednika #rk!e. 5ako e ?eneralna
kon"eren#ia pro#enila da se posledni& godina u
'naPano meri osuo 0ro Plano!a o!e 'aedni#e u /*,
te e imeno!ala Bugarina 3ntona I!ano!a /ala!io!a 'a
predsednika i uputila ga u /*, da konsolidue #rk!u i da
radi na uedinenu sa *e"ormskim pokretom sedmog
dana. 3nton e po 'animanu 'u0ote&niPar i 'a!rQio e
misionarsku Qkolu u :emaPko. Do sada e o0a!lao
poslo!e misionara u Bugarsko1 a 0io e i delegat ispred
0alkanske unie u )!ropi. :ego! 0ora!ak u /*, "inansira
?eneralna kon"eren#ia.
Predsednik upra!nog od0ora ; Dragan /tanko!iN
; osno!ao e 199I. godine s!ou "rak#iu negirauNi
pra!o da se predsednik posta!la odlukom i' inostran;
st!a. 3ktuelni predsednik ; 3nton i sekretar /a!o ?logo;
!a# su1 na!odno1 nastoali da prido0iu stare Plano!e da
0i im prepisali s!oe nepokretnosti.
$ave" "a transcendentalnu meditaciju
$r+ije
/ediQte o!og udruRena graXana nala'i se u uli#i
Ti!oina +ukiNa;(aara 0r.@91 na :o!om Beogradu.
/a!e' 'a 5M ima i s!ou salu 'a !eR0e koa se nala'i u
Mursko uli#i 0ro 1@. Predsednik udruRena na ni!ou
*epu0like /r0ie e Milia Petro!iN i' :. Beograda. Pred;
:IF
z a m k e
sednik udruRena na ni!ou Beograda e Branko UiPiN i'
Beograda. -druRene trenutno 0roi oko A00 stalni& Pla;
no!a1 od toga e oko 150 i' Beograda. -druRene ima
oko 25 podruRni#a na teritorii /r0ie1 od toga su
registro!ane podruRni#e u Mladeno!#u1 Brenaninu1
/u0oti#i1 >rague!#u i :iQu. -druRena 5M registro!ana
su do sada u oko 1A0 drRa!a s!eta kao &umano;
so#ialne organi'a#ie1 a raPuna se da trenutno u s!etu
ima !iQe miliona praktikanata o!e te&nike.
%sni!aP 5M e indiski matematiPar i &emi;Par
Ma&ariQi Ma&eQi ,ogi. Ma&ariQie! uPitel e 0io Pu!eni
indiski mudra# Bra&manande /aras (ati ; po'nat kao
guru De! koi e @0 godina pro!eo u edno peNini Ri!eNi
potpuno od!oen od s!eta. ?odine 195I. Ma&ariQi e
dao potpuno no! pristup uPenu !eda ; dre!na indiska
suQtinska 'nana. 5e&niku kou e tada spro!odio na'!ao
e trans#endentalnom medita#iom er e ut!rdio da u
stanu potpune mentalne tiQine paRna prela'i 2trans;
#endentira4 u uo0iPaene ni!oe miQlena. Prelaskom
Ma&ariQia i' Indie u /3D a potom i u )!ropu o!a
te&nika e do0ila popularnost kao retko koa druga.
:aatrakti!nie u samo te&ni#i e 0ilo to Qto Dne tre0a
raditi niQtaE da 0i se postigla potpuna relaksa#ia i
otklonio stres. *e'ultate koe su posti'ali tadaQni
indiski ogii !eR0ama od po nekoliko godina
Ma&ariQie!i uPeni#i posti'ali su 'a nekoliko mese#i.
Slika *$ - .ogo savea
-0r'o po osni!anu 5M te&nike Ma&ariQi osni!a i
drugi 2!iQi ni!o4 koi na'i!a sit&i te&nika. Po dre!nim 0u;
distiPkim teksto!ima postoi osam !eliki& sit&ia 2moNi41
od koi& e s!akako naatrakti!nii ; le!itirane. %!a
te&nika se od!ia u tri "a'e. Praktikanti 5M u naQo
'emli uspeQno su sa!ladali pr!u "a'u. %!e d!e te&nike
:IG
z a m k e
i'a'!ale su i'u'etnu paRnu mnogi& nauPnika i do sada
e o0a!leno !iQe od 500 nauPni& rado!a na o!u temu.
Pro#enue se da u o!om trenutku oko 170 ne'a!isni&
uni!er'iteta i la0oratoria ispitue praktiPnu primenu
o!e te&nike. Po strani nisu ostali ni "i'iPari er e1
na!odno1 ut!rXeno da o!e d!e te&nike imau ako
uporiQte u analognom tumaPenu k!antne "i'ike1 od;
nosno delu koi go!ori o Petiri primarne sile koe deluu
u atomskom e'gru 2elektriPna1 sla0a nuklearna1 aka
nuklearna i sila gra!ita#ie4.
- >ama'u u *usko Federa#ii osno!an e uni!er;
'itet 'a 5M. %d pre petnaest godina na ni!ou !lada
otpoPela e ra'mena nauPnika i'meXu /3D i tadaQneg
///*;a. (odeNe pro"esore na uni!er'itetu u >ama'u
Pine struPna#i i' :a#ionalnog instituta 'a istraRi!ane
mo'ga u *usko Federa#ii. ,edan od ni& e i pro"esor
+u0imo!1 poPasni Plan naQe akademie nauka koi e
Pest gost naQe 'emle. - naQo 'emli e raXeno !iQe
eksperimenata u koima e na!odno pot!rXeno po'iti!no
delo!ane o!e te&nike.
Primera radi: na klini#i u :o!om /adu dr /lo0o;
dan 3ra#ki e radio eksperimente u !e'i sa primenom
o!e te&nike na regula#iu kr!nog pritiska. *e'ultati su1
na!odno1 0ili i'u'etni. (elike korpora#ie kao Qto su
3BM1 5oota1 /oni1 >seroks i druge1 u!ele su 5M kao
o0a!e'u 'a s!oe radnike 2relaksa#ia trae 2 _ 20 min u
toku radnog !remena4. Bnana o te&nikama se prenose
posredst!om uPitela1 a tePae!i 'a uPitele odrRa!au
se naPeQNe u Italii1 *usii1 <olandii i O!a#arsko.
/ediQte o!e organi'a#ie 'a )!ropu nala'i se u <olandii.
Maa 199A. godine Beograd su posetila Petiri pro"esora
Ma&ariQie!og !edskog uni!er'iteta i' :u Del&ia i to:
-ma >ant Ma&apiatr1 :irumpa De!i Ma&apiatr1 ?ur Data
Oarm i /ar!eQ >umar Oarm. %ni su odrRali preda!ana i'
o0lasti Ma&ariQie!og edinst!enog pola delo!ana1 5M;
a i 5M3 sit&i programa.
,edna od pose0no interesantni& te&nika este
Dst!arane grupe 'a !laduE. Badatak Dgrupe 'a !laduE
este podrQka !ladama s!oi& 'emala da sprePe rat i
:II
z a m k e
nasile. 5e&nika se s!odi na 'aedniPku madita#iu !eNe
grupe ludi na ednom mestu. Primera radi1 'a prestanak
rata 2pro#ena !rQena 'a !reme rata4 i ukidane sank#ia
na!odno 0ilo 0i do!olno 500 do0ro!ola#a koi 0i mediti;
rali d!a puta dne!no po 20 minuta u periodu od A0
dana. *e'ultat induko!ane energie nastupio 0i
nakasnie 'a tri mese#a. %!a te&nika praktiPno e
ispro0ana u 'ali!skom ratu. :aime1 u' saglasnost
i'raelske !lade o!a tenika e1 na!odno1 primenena kao
metod 'aQtite od iraPki& proektila.
Praktikanti 5M;a osno!ali su i politiPku stranku1
Partiu prirodnog 'akona.
'e,ormski pokret adventista $edmi dan
/ediQte o!e !erske 'aedni#e e u Beogradu1 -l.
Mora!ska 0r.81 a lideri su Milorad Milenko!iN i' -mke i
?a0riel Popek i' /lankamena.
Propagandu !odi odgo!orni urednik Branko Bosa;
na#1 a na tetitorii /*, imau A0 o0ekata. Bro Plano!a
o!e 'aedni#e u s!etu se pro#enue na oko 25.000. :a;
!iQe i& ima u *umunii i Bra'ilu a potom u /3D1 itd. -
/*, se nala'i oko 7.000 Plano!a o!e 'aedni#e1 od toga
i& u Beogradu ima oko @0. 8entri delo!ana osim
(o!odine1 gde i& ima na!iQe1 nala'e se u s!im !eNim
grado!ima #entralne /r0ie i u Podgori#i.
*e"ormski pokret ad!entistaDsedmog danaE n;
astao e '!aniPno 1925. godine u istoPno )!ropi ; *u;
munii ot#eplenem od ad!entistiPke #rk!e. /uko0
i'meXu pripadnika ad!entistiPke #rk!e i ednog dela
Planst!a 2koi su kasnie se0e na'!ali re"ormski pokret4
nastao e oQ 'a !reme I /!etskog rata kada e namani
deo Planst!a Di'!orno tumaPeNi Bi0liuE od0io da
u'me oruRe u ruke i 0ori se1 iako e na!odno tadaQne
ruko!odst!o ad!entistiPke #rk!e to od s!oi& Plano!a
'a&te!alo. *e"ormski pokret ad!entista sedmog dana
ima s!ou #entralu koa se na'i!a ?eneralna kon"eren;
#ia i nala'i se u (irdRinii u /3D. ?eneralnu kon"eren#iu
:IJ
z a m k e
saPina!au !eNe 'aedni#e1 ugla!nom na ni!ou
teritoria drRa!a. -nie se dele na d!a ili !iQe pola.
,edno pole predsta!la ednu lokalnu skupQtinu odnosno
#rk!u1 odnosno u teritorialnom smislu ednu opQtinu ili
mane mesto. *uko!odst!o unie podleRe rei'0ornosti i
to 2u naQo 'emli4 s!ake d!e godine. *ei'0ornost na
ni!ou lokalni& #rk!a!a e ednom godiQne. Prilikom
promene lidera unie o0a!e'no e prisust!o misionara
koe delegira ?eneralna kon"eren#ia i' (irdRinie. -
naQu 'emlu su do sada dola'ili ugla!nom misionari i'
/3D1 *umunie1 :emaPke i Bra'ila. %!a 'aedni#a se
"inansira i' sredsta!a o0a!e'ne Planarine 2o!o su
ugla!nom sim0oliPna sredst!a41 'atim i' do0ro!olni&
priloga1 a u prin#ipu1 'a krupnie podu&!ate moRe da se
raPuna na "inanasisku pomoN ?eneralne kon"eren#ie1
mada tak!u pomoN do sada naQa 'aedni#a nie
do0iala.
%sno!no uPene *e"ormskog pokreta ad!entista
sedmog dana poklapa se sa uPenem ad!entistiPke
#rk!e.MeXutim1 Plano!i re"ormskog pokreta1 'a ra'liku
od ad!entistiPke #rk!e1 ne do'!ola!au Dnikak!o kom;
0ino!aneE i strogo se pridrRa!au naPina Ri!ota koi e
propisan u Bi0lii.
/!eQteni#i re"ormskog pokreta nemau pose0nu
!ersku odeNu1 ikone i !erske relik!ie. Ba0raneni su po;
ro#i kao Qto su alko&ol1 droga1 puQene. /eks e
do'!olen samo u 0raku. *a'!od nie do'!olen. :e
u0iau Ri!otine. (egeterian#i su na !ersko i
'dra!st!eno osno!i. Pored 0ilne &rane1 smeu da edu
aa i piu mleko. - !osku &oNe da idu1 ali od0iau da
nose oruRe.
/u0otom im e 'a0raneno da rade 0ilo Qta osim
da misle i ra'go!arau o Bogu. Ulan o!e 'aedni#e
postae se o0redom krQtena koe se i'!odi
'agnuri!anem kandidata u tekuNu !odu. Ba krQtene
se traRi minimum starosti koa se od strane s!eQtenika
o!e 'aedni#e pro#enue na oko 15 godina. %0red
krQtena ima pra!o da o0a!la samo oda0rano li#e koe
:JL
z a m k e
se na'i!a rukopoloReni propo!ednik.%!a !erska
'aedni#a okupla pripadnike s!i& na#ia1 rasa i !era.
$lova%ka evan1elisti%ka crkva
/ediQte o!e !erske 'aedni#e nala'i se u :o!om
/adu 2sediQte 'a /*,41 u >aradRiNe!o uli#i 0r. 2. +ider na
ni!ou /*, e dr 3ndre Beredi ; episkop. /lo!aPka
e!angelistiPka #rk!a ima tri seniorata 2ogranka4 i to:
0aPki1 0anatski i sremski. :a teritorii /*, ima oko
55.000 Plano!a odnosno oko I5 posto /lo!aka su
Plano!i o!e !erske 'aedni#e.
/ediQte 'aedni#e na teritorii Beograda e u
Bole!#ima1 -li#a marQala 5ita 0r. 122. Baedni#a ima tri
o0ekta. Pored o0ekta 2sediQta4 u Bole!#ima posedue i
o0ekat u Do0ano!#ima1 u -grino!aPko uli#i1 i o0ekat
u 3Qani. /tareQina 'aedni#e 'a teritoriu Beograda e
,o!an (inko!iN ; u Bole!#ima. :a o!o teritorii Ri!i oko
2@50 Plano!a o!e 'aedni#e. :a!iQe i& e u Bole!#ima
oko 2.0001 'atim u Do0ano!#ima oko A00 i u 3Qani oko
150.
,o!an (inko!iN e 'a!rQio 5eoloQki "akultet u Bra;
tisla!i.>oordina#iono telo slo!aPki& e!angelistiPki&
#rka!a nala'i se u Tene!i ; O!a#arska1 a s!e 'aedno su
ukluPene i u /!etski luteranski sa!e'.
/!eQteni#i o!e 'aedni#e imau pose0nu ode;Nu i
mani 0ro relik!ia.
Ulano!i o!e 'aedni#e nala'e se na naQim prosto;
rima oQ od M(II !eka. D!a ni&o!a nastaria o0ekta
2#rk!e4 sa'idana su 1II7. godine1 o0ekat u Pa'o!i1 i
1I55. godine1 o0ekat u BaPkom Petro!#u.
Baedni#a se "inansira i' do0ro!olni& priloga1ali
s!aki Plan plaNa odreXenu sumu godiQne1 tako'!ani pa;
ro&ial1 od o0raXi!ana 'emliQta koe e u posedu 'aed;
ni#e.
Pored o!i& redo!ni& pri&oda 'aedni#a moRe da
:JK
z a m k e
raPuna i na pomoN i' inostranst!a 2i' Tene!e41 ali
samo kada su u pitanu 'naPanii proekti 2i'gradna
#rka!a i sl.4.
Ulanst!o o!e 'aedni#e e ednona#ionalno1 odno;
sno Pine ga iskluPi!o /lo!a#i. - posledni& nekoliko
godina o!u !ersku 'aedni#u poseNi!ali su misionari i'
O!edske1 Danske i :or!eQke.
Hristova crkva jevan5eoske +ra}e
:astala e 1950. godine ot#eplenem od <risto!e
#rk!e slo0odne 0raNe. /ediQte 'aedni#e e u Beogradu1
u uli#i Pop /toano!o 25. *uko!odila# e Uedo Be#1
nastanen u PanPe!u. Ulano!i od0ora su Duro Bano!iN
i' Bemuna i >osta 3postolo!iN. %!o e u0edli!o
namana !erska 'aedni#a u 'emli1 0roi 10 Plano!a1
nema nikaka! propagandni material. 5umaPe Bi0liu na
s!o naPin. Ulano!i su srpske na#ionalnosti1 ne pri;
padau intelektualnim krugo!ima.
4ehovini svedoci
?la!no sediQte o!e !erske 'aedni#e 2na ni!ou
/*,4 e u Beogradu1 u uli#i Milorada Mitro!iNa 0r. @.
Predsednik 'aedni#e na ni!ou /*, e 3ndrea Peko!iN ;
Beograd1 a 'amenik e Damir Poro0iN ; stareQina skup;
Qtine ,/ 'a Bemun.
,e&o!ini s!edo#i su edna od 'naPani& !erski&
organi'a#ia u /3D. Prema trenutnim pro#enama na
teritorii /3D se nala'i oko milion Plano!a o!e 'aedni#e
koi s!ou akti!nost spro!ode u oko I.000 o0ekata. Bro
Plano!a u s!etu se pro#enue na oko pet miliona. - /*,
ima oko 2.000 pristali#a o!e !erske 'aedni#e. %d toga
oko 1.000 Plano!a se nala'i u Beogradu. -kupno raspo;
laRu sa A0 o0ekata od koi& se u Beogradu nala'e tri.
,edan o0ekat e u gla!nom sediQtu u uli#i Milorada Mi;
tro!iNa1 drugi o0ekat se nala'i u Bemunu1 u uli#i *adoa
DakiNa 0ro 71.
:J:
z a m k e
Ulanst!o e organi'o!ano po DskupQtinamaE. -
/*, ima 51 skupQtina1 a samo u Beogradu 1A. /!oe
o0ekte na'i!au krale!skim d!oranama 2er e <rist
ni&o! kral4.
/kupQtinu1 odnosno !ersku opQtinu1 0irau gla!ni
od0ori 'aedni#e. ?la!ni od0or 'aedni#e saPina!au tri1
a nekad i !iQe stareQina. /tareQinama e direktno podreX
eno Planst!o.
?la!no sediQte o!e organi'a#ie 2#entrala4 u
s!etu nala'i se u Bruklinu ; drRa!a :uork ; /3D. :o
potPinena podruRni#a 'a )!ropu nala'i se u mestu
/elters u 0li'ini Frank"urta ; :emaPka.
,e&o!ini s!edo#i su nastali ot#eplenem od pro;
testantske #rk!e sredinom MIM !eka. 3kti!nost neni&
Plano!a prenela se i na naQe prostore i'meXu I i II
s!etskog rata. %d 1957. godine '!aniPno e pri'nata
!erska 'aedni#a u /F*,.
,e&o!a 2u i'!ornom 'naPenu ; ona koi este4 e
Bog. Isus <rist e nego! sin i uedno posrednik i'meXu
Boga i ludi. %!a 'aedni#a nema nikak!e !erske
pra'nike i o0rede. :e !eruu u 'agro0ni Ri!ot1 ali Dpou';
dano 'nauE da 'asluRni !askrsa!au. Prema ni&o!om
uPenu1 telo i duQa su neod!oi!i odnosno smrNu
"i'iPkog tela umire i du&. ,e&o!a odluPue o podo0nosti
konkretne oso0e te ako e podo0na !askrsa!a e u
identiPnom o0liku. Pripadni#i o!e 'aedni#e ne nose
nikak!u pose0nu gardero0u. :i&o!e >*3+,)(/>)
D(%*3:) nisu ukraQene relik!iama niti nekim
sim0olima. *itual krQtena e ednosta!an samo se traRi
minimum s!esti o kome se i'aQna!a stareQina. De#a
ispod 1@ godina se retko krQta!au osim ako roditeli
nisu Plano!i o!e 'aedni#e. %sno!a uPena e Bi0lia.
/matrau da s!aki Po!ek mora da 0ude odgo!oran i
pred Bogom i pred drRa!om. - tom smislu maksimalno
!ode raPuna o poQto!anu 'akona drRa!e u koo Ri!e a
ne Rele da se ogreQe ni o medunarodne propise.
Baedni#a nema P!rsto opredelene prema
sluRenu !onog roka. 5o osta!lau Planst!u na odluku.
:JB
z a m k e
/meu da se Rene i udau ali samo ednom. 2Tenama e
'a0raneno da 0udu u upra!nom od0oru.4 ,edan od
'naPanii& gre&o!a e Pak i D"lert oPimaE i'meXu d!oe
koi nisu u 0raku. %gorPeni su proti!ni#i a0ortusa1 a
'aQtita proti! 'aPeNa e do'!olena.
Slika *2 - !edan od obrasaca koje koriste !ehovini
svedoci u S) !ugoslaviji
Interesantno e napomenuti da se pored 0o;Rii&
'akona e&o!ini s!edo#i pridrRa!au i neki& tako'!ani& ;
ludski& 'akona kao Qto su: 'a0raneno puQene1 alko;
&olno piNe1'a0raneno da!ane i u'imane tuXe kr!i kao i
'a0rana u'imana i koriQNena !atrenog oruRa.
%!a !erska 'aedni#a se "inansira iskluPi!o i'
do0ro!olni& priloga. /!i Plano!i rade na s!oim radnim
mestima a posao u 'aedni#i o0a!lau !olonterski. MeX
utim1 onima koima e to neop&odno '0og o0ima
utroQenog !remena mogu da se dodele ne'natna
sredst!a.
Ulano!i mogu da 0udu s!i 0e' o0'ira na rasu1 pol
i e!entualnu pret&odnu !eru. /matrau da e /P8 lu0o;
morna na ni& er u posledne !reme mnogi pra!osla!#i
napuQtau /P8 i prela'e u o!u 'aedni#u.
:JC
z a m k e
Postoe tri ni!oa propo!edana. %0a!iteli1 pioniri
i spe#ialni pioniri. %0a!iteli su 'aduReni da propo!e;
dau s!ou !eru u s!akom momentu i prili#i gde god se
naXu. Pioniri morau da ispune 0onus od namane 70
Paso!a sluR0e na terenu 2rad u paro!ima sa unapred
odreXenim planom teritorie kou morau da pokriu4. %
i'!rQenim o0ilas#ima piQu sluR0ene 0eleQke i dosta!;
lau stareQini. /pe#ialni pioniri su pro"esional#i koi
mogu da do0iau nadoknadu 'a s!o rad i imau pra!o
na godiQni odmor. %0a!e'e spe#ialni& pionira su da
ispune 0onus od minimum 1@0 Paso!a sluR0e na
terenu.
Ulano!i o!e 'aedni#e su pripadni#i s!i& na;
#ionalnosti koe Ri!e na naQim prostorima.
,edan od stareQina o!e 'aedni#e u :iQu i +es;
ko!#u e drRa!lanin :emaPke (alter O&el koi u /*, Ri!i
od 19@5. godine.
- Beogradu 0ora!i u s!ost!u misionara i misio;
nar i' >anade ; Daniel DRen Pol :i'a sa suprugom <e;
len.
:JE
z a m k e
Slika *" - !edan od obrasaca koje koriste !ehovini
svedoci u S) !ugoslaviji
:JF
z a m k e
Slika ** - !edan od obrasaca koje koriste !ehovini
svedoci u S) !ugoslaviji
:JG
z a m k e
Slika *- - 'lan obilska terena
6ai{navska verska "ajednica 6eda (Hari
/ri{na)
:JI
z a m k e
Ime o!e organi'a#ie u'eto e '0og religio'no "ilo;
'o"skog uPena koe se oslana na !ede ; odnosno s!ete
knige Bra&mina u Indii. - suQ;tini ono se s!odi na 'ala;
gane 'a apsolutno edinst!o s!i& Ri!i& 0iNa na s!etu i
edno e od napopularnii& uPena u Indii. /led0eni#i
o!i& religio'no;"ilo'o"ski& sistema u s!etu su po'nati
pod imenom <ari >riQna. <ari >riQnu e osno!ao India#
B&kti!edanta /!ami Pra0&upada 1977. godine u /3D.
Bro Plano!a o!e !erske 'aedni#e u s!etu raPuna se
na !iQe miliona. 5renutno e ni&o!a akti!nost na!iQe
i'raRena na prostorima 0i!Qeg ///*;a1 naroPito u pra;
!osla!nim repu0likama.
Slika */ - !edan od si&bola 1ari 5ri(ne
Baedni#a u Beogradu osno!ana e 1985. godine.
5adaQne sediQte 0ilo o e u BorPi u uli#i I!ana
Milutino!iNa 0r. I2. /ediQte e 'atim pre0aPeno u S
ustendilsku uli#u. - o!om trenutku o!a !erska 'aedni#a
nema s!oe sediQte. :i&o!i Plano!i sastau se s!ake
druge su0ote u e!resko sinagogi u Bemunu.
Pored Milana 3rsenie!iNa1 osni!aPi <ari >riQne
na naQim prostorima su Maa 5akaP i DorXe 5akaP.
<ram o!e !erske 'aedni#e nekoliko godina se nala'io
u Sustendilsko uli#i 0r. 1I. /astoao se od osam
spa!aNi& so0a i edne 'aedniPke prostorie Pia e
po!rQina oko 200 metara k!adratni&. - &ramu e
neprekidno 0ora!ilo u proseku oko A0 Plano!a.
199@.godine u /*, 'aedni#a e imala oko 200 Plano!a.
Bro simpati'era pro#eni!an e na nekoliko &ilada. Po
miQlenu Plano!a o!e 'aedni#e1 'aedni#a se skoro
raspala pod negati!nim pritiskom a!nosti.3ktuelni
predsednik Bo0an I!e'iN nala'i se u /koplu gde
:JJ
z a m k e
pokuQa!a da oRi!i rad 'aedni#e. /ekretar :enad
MiuQko!iN nala'i se u Beogradu. Pro#enue se da tre;
nutno ima na!iQe trideset Plano!a o!e 'aedni#e
Slika *0 - !edan od si&bola 1ari 5ri(ne
/!i #entri <ari >riQne u s!etu su ne'a!isni.
/aradna se ost!arue na do0ro!olno osno!i poedini&
#entara. MeXutim1 akti!nost poedini& #entara Dne;
nametli!o usklaXuuE poedini gurui. 8entar <ari >riQne
u /*, poseNue drRa!lanin :emaPke Peterson 5orsten1
poreklom O!eXanin1 Pie e umetniPko ime /aNinanda
:as!ami. 2Pod tim imenom e po'nat kao pristali#a <ari
>riQne4.
Finansirane o!e 'aedni#e u /*, sliPno e "inan;
siranu drugi& #entara. 5u e ugla!nom reP o do0ro!ol;
nim prilo'ima1'atim i'da!anu 2pre!oXenu i Qtampanu4
kniga u koima se o0aQna!au ra'ni aspekti indiski&
religia i "ilo'o"ia. MeXu i'!orima pri&oda 0ili su s!akako
i pri&odi od odrRani& ko#erata grupe :itananda;grupe
kou su saPina!ali Plano!i <ari >riQne.
:itananda e imala 'apaRene uspe&e. - toku
198@. godine grupa e uspela da okupi oko @.000 poseti;
la#a u d!orani #entra /a!a. Maa 2diplomirani "ilo'o"4 e
pe!ala Renski !okal1 a DorXe e udarao u 0u0ne!e. /a;
radnu na mu'iPkom i du&o!nom ni!ou imali su sa 0ro;
nim mu'iParima.
BLL
z a m k e
/ o0'irom na to da e grupa :itananda oRi;
!la!ala staru indisku mu'iku u koo su tono!i oda0rani
tako da ni&o!a re'ultirauNa "rek!en#a i'a'i!a
opuQtenost kod sluQala#a 2do!oXene u al"a stane41
mu'ika o!e grupe e postala predmet intereso!ana
neki& naQi& '!aniPni& psi&oterapeuta. 5ako e1 na
primer1 'a0eleRen nastup o!e grupe u duQe!no 0olni#i
YDr +a'a +a'are!iNE 2pod nad'orom neuropsi&iatra
BelogrliNa41gde su na!odno postignuti 'naPani
re'ultati1 odnosno1 uspe& se sastoao u tome Qto e
postignuto stane da duQe!ni 0olesni#i 0udu potpuno
mirni oko edan Pas ; koliko e i traao nastup grupe.
Ulano!i <ari >riQne su apolitiPni. Praktikuu stil
Ri!ota podreXen ni&o!om 0ogu ; >riQni. (eruu u rein;
karna#iu i 'akon karme 2loQa i do0ra dela Po!eka odreX
uu kasnii o0lik reinkarna#ie4. /eks e do'!olen samo u
0raku i to iskluPi!o radi potomst!a.%!o od0ia !eliki
deo simpati'era da postanu strogi Plano!i1 ali u isto
!reme delue kao DspasE 'a mnoge tinedRere koi su
doRi!eli pr!a nepo!olna iskust!a. Po ni&o!om uPenu
duQa postoi u s!im 0iNima1 pa e stoga strogo
'a0raneno da se ede meso 2Ri!otina1 ri0a1 pti#a i
s!ega Ri!og4. Bilke takoXe imau duQu 2emo#ie41 ali e
Plano!ima <ari >riQne do'!oleno da i& edu u'
pret&odni !erski o0red Pia se suQtina s!odi na to da i&
oni 'apra!o ne edu !eN i& Rrt!uu >riQni.
:e piu1ne puQe1 ne uRi!au drogu1 ukratko1 odr;
Ra!au !isoke etiPke standarde. Poroke i s!e ono loQe u
se0i eliminiQu s!akodne!nim praktiko!anem medita#ie
2na poPetku ednom1 a kasnie i po !iQe puta na dan4
koa se sastoi u pona!lanu mantre i po nekoliko &ilada
puta u toku edne medita#ie.
Hristova crkva
/ediQte <risto!e #rk!e e u Beogradu u uli#i /tra;
&iniNa 0ana 0r. 9FI(. Prostorie su !lasniQt!o *e"orma;
torske #rk!e1 a edan deo e i'dat u 'akup <risto!o
#rk!i. )ksponirani lider e ?oran Baru0i#a1 YInternational
BLK
z a m k e
s#&oolE1 Beograd. Pored Baru0i#e upra!ni od0or
saPina!au i d!a ameriPka drRa!lanina: DRekson ?eri
+in1 po 'animanu e #rk!eni radnik. /tudirao e na Filo;
'o"skom "akultetu u Beogradu. DRekson 0i nakon
0ora!ka u /*, tre0alo da ode u misiu u Mosk!u.
Makspaden 3l0ert *as e takoXe #rk!eni radnik1 a
nei'!esno e gde Ne 0iti upuNen po okonPanu misie u
/*,.
<risto!a #rk!a e edna od 'naPanii& !erski& 'a;
edni#a u 3meri#i. Bro ni&o!i& !ernika e1 prema po;
da#ima i' 19IA. godine1 oko 2.@00.000 2poda#i se
odnose na /3D4 i ima ukupno 7.000 s!oi& o0ekata. -
Beogradu o!a 'aedni#a ima trenutno oko 50 s!oi&
pristali#a1 a u #elo /r0ii oko 70.
<risto!a #rk!a e osno!ana u )!ropi kraem M(III
!eka. :ena akti!nost se u0r'o proQirila na /3D1 gde e
trenutno naaPe uporiQte o!e 'aedni#e u s!etu. Intere;
santno e da nie nastala ot#eplenem od drugi& !eN
postoeNi& &riQNanski& 'aedni#a1 !eN kao pokuQa da se
o0edini rimokatoliPka1 pra!osla!na i protestanska
#rk!a. <risto!a #rk!a smatra da su su!iQne podele u
&riQNanst!u koe e donela tradi#ia i da te podele ne
predsta!lau suQtinski deo !ere. >ao osno!u s!og
uPena o!a #rk!a koristi iskluPi!o Bi0liu1 'a ra'liku od
!eNine drugi& #rka!a koe pored Bi0lie koriste i druge
knige i predana kao i'!ore s!oga !ero!ana. 5!rde da
e u poPetku &riQNanst!o 0ilo ednosta!no1 ali da mu se
s !remenom toliko odu'imalo i doda!alo da e sada pos;
talo !eoma teQko ra'liko!ati Qta e i'!orno1 a Qta
dodato. Bato smatrau da e potre0no da se !rate i'!oru
i da o0no!e pr!o0itno &riQNanst!o ; i u uPenu i u
praksi.
/led0eni#i <risto!e #rk!e nemau #rk!e u pra!om
smislu rePi. :i&o!i o0ekti gde se okuplau o0iPne su
sale 'a sastanke u koima nema ikona i ostali& !erski&
relik!ia.:e nose pose0nu odoru. >ada se o0raNau 0ogu
ne krste se. Ba ritual krQtena kaRu da e nepotre0an i
da u prin#ipu s!ako ko e krQten moRe da krsti onoga ko
BL:
z a m k e
nie ali se 'a to traRi minimum s!esti 2kao i kod
Mormona4 pa e stoga 'a0raneno krQtene de#e.
3kti!nost Plano!a o!e #rk!e u *. /r0ii 'apoPela
e pre oko 10 godina1odnosno dolaskom ameriPkog
misionara DReksona ?eri +in 2,38>/%: ?3*W +W::41'a
koga uedno moRemo reNi i da e edan od osni!aPa o!e
#rk!e u naQo 'emli. Do sada e u Beogradu 0ora!ilo 12
misionara ; ameriPki& drRa!lana.
<risto!a #rk!a nema strogu &ierar&iu !eN su s!e
'aedni#e ne'a!isne i saradna e isklu;Pi!o na
do0ro!olno osno!i. /tareQine 'aedni#e ini#irau
struPno;konsultati!ne skupo!e na s!ake Petiri godine
koi se po pra!ilu odrRa!au u )!ropi. 3kti!nost i s!ou
usklaXenu opredelenost prema 0ronim pitanima
Plano!i o!i& #rka!a stiPu na 'aedniPkom uni!er'itetu
koi se nala'i u /3D.
<risto!a #rk!a se primarno "inansira do0ro!ol;
nim prilo'ima1 a 'naPana sredst!a stiPu se i naplaNi;
!anem Qkolarina na uni!er'itetu.Poedine 'aedni#e su
sas!im samostalne u pogledu odluPi!ana o "inan;
siranu s!oi& misionara u ni&o!im misiama po s!etu.
5ako DReksona i Makspadena "inansirau ni&o!e
matiPne 'aedni#e i' 5eksasa.
Pristali#e o!e #rk!e su i' s!i& sloe!a1 mada ipak
preo!laXuu intelektual#i. 8rk!a e nadna#ionalna a
spremna e da pri&!ati i lude drugi& !era. MeXu Plano;
!ima o!e #rk!e u Beogradu ima i pra!osla!a#a i katolika
i muslimana 2i' naQe 0i!Qe repu0like41 a u posledne
!reme medu Plano!ima se nala'i edan 3"rikana#1
'atim Palestina# kao i Irana# koi pripada Baratustri
2edna od nastarii& !erski& 'aedni#a ; pre <rista4.
7ovoapostolska crkva
/ediQte o!e !erske 'aedni#e nala'i se u
Beogradu1 u uli#i 5odora Dukina 0r. @I;a. )ksponirani
lider e Boran BoRiN i' Beograda. Pored o0ekta u ulu#i
BLB
z a m k e
5odora Dukina :o!oapostolska #rk!a ima i s!o o0ekat
2#rk!u4 u mestu BoXani kod BaPke Palanke.
:o!oapostolska #rk!a e nastala 187A. godine u
)nglesko1 od!aanem od 8rk!e Isusa <rista. -0r'o se
neno uPene proQirilo na #eo s!et. %sni!aP #rk!e e Fri;
dri& (il&elm O!ar#. /adaQni lider e O!a#ara# *i&ard Fer.
8entrala o!e !erske 'aedni#e nala'i se u O!a#arsko.
Prema poslednim in"orma#iama u s!etu ima oko Petiri
miliona Plano!a o!e #rk!e. :a0ronii su u Bam0ii1 gde
se raPuna da i& ima skoro d!a miliona.
:o!oapostolska #rk!a e osno!ana u /r0ii pre 10
godina. %sni!aP e Marinko OoQa ; drRa!lanin <r!atske1
oRenen 3ustriankom >ristom1 po 'animanu e autome;
&aniPar. Marinko e doQao i' Bagre0a po nalogu
#entrale i' O!a#arske. /redinom 1990. godine1 posle
uspeQno o0a!lenog posla1 !ratio se u Bagre01 a 'a
s!eQtenika e i'a0ran Boran BoRiN.
- Beogradu trenutno ima oko 70 Plano!a o!e 'a;
edni#e1 a u *epu0li#i /r0ii ukupno oko 200. - 8rno
?ori i& 'a sada nema. >ao gosti o!e 'aedni#e Pesto do;
la'e misionari i' skoro s!i& delo!a Bapadne )!rope. Pos;
ledni su 0ili 2.2.199A. godine 3postol Bot i <o0ert
*i#kert i' :emaPke. Do!eo i& e s!eQtenik ?eorgie!ski
i' /kopla.
%!o e interna#ionalna #rk!a. %sno!ali su do
sada s!oe 'aedni#e u 1I0 'emala1 a osno!ni #il este
uedinene s!i& !era u ednu;&riQ;Nansku. :emau
pose0nu gardero0u1 niti #rk!ene relik!ie. :i&o! edini
'nak e krst koi i'rana i' !ode ; a i' nega sun#e. %d
drugi& 'aedni#a se ra'likuu po s!oim o0redima: sveto
kr(-tenje1 sveta ve~era i sveto ape~a6enje. %d toga e
nainteresantnie s!eto krQtene koe e Dsasta!ni deoE
du&o!nog preporoda i potre0ni preduslo! 'a primane
s!etog du&a1 Qto e 'apra!o sa!e' i'meXu Po!eka i
Boga.
%sim !erski& 'akona1 pristali#e o!e 'aedni#e
nemau neke druge pose0ne 'akone tako da im e
do'!oleno da piu 2u normalnim koliPinama41 puQe1
BLC
z a m k e
Rene se i ra'!ode1 Pak e do'!olen i a0ortus u odreX
enim sluPae!ima 2npr. kada e neposredno ugroRen
Ri!ot make4. /mrt e normalna poa!a kao i roXene te
se sa&rane na'i!au Dpogre0nim s!ePanostimaE.
%rgani'a#iona struktura e 'asno!ana na strogo
&ierar&ii. %sno!na !erska 'aedni#a e opQtina. ?la!no
!oXene s!i& no!oapostolski& opQtina e u nadleRnosti
!eleapostola. %pQtine se organi'uu u sre'o!e i podsre;
'o!e koe pred!ode sreski apostoli. (iQe podsre'o!a
moRe da se sta!i pod upra!u ednog episkopa koi
pomaRe apostolu u nego!om radu unutar apostolskog
sre'a.
B!ana u o!o 'aedni#i su sledeNa: !eleapostol1
pomoNnik !eleapostola1 sreski apostol1 apostol1 episkop1
sreski stareQina1 pastir1 opQ;tinski e!anXelista1s!eQtenik1
Xakon i pod;Xakon.
:o!oapostolska #rk!a se "inansira i' do0ro!olni&
priloga a na'naPania sredst!a se do0iau i' #entrale
u O!a#arsko. %datle e i do0ien no!a# 'a i'gradnu ;
kupo!inu ni&o!i& o0ekata. I'gleda da no!a# 'a o!u
#rk!u ne predsta!la pro0lem.5ako1prema i'a!i Borana
BoRiNa1 'a s!aki odla'ak u #rk!u u BoXanima on u'ima
rent a kar na raPun s!oe #rk!e koa1 uostalom1 snosi i
s!e druge troQko!e.
%d propagandnog materiala na'astuplenii e
Pasopis D:aQa "amiliaE koi se Qtampa u <r!atsko i
:emaPko na &r!atskom e'iku. ?la!na literatura DPi;
tana i odgo!ori o no!oapostolskom !ero!anuE Qtampa
se Nirili#om u Frank"urtu1 a i'da!aP e meXunarodni
apostolski sa!e' u 8iri&u.
Misionar Marinko OoQa e i' /r0ie1 po nalogu
s!oe #entrale1 otiQao na 'adatak u /lo!eniu1 te se
oPekue da se sliPna opQtina osnue i tamo.
$ai centar "a univer"alni duhovni ra"voj i
o+ra"ovanje
BLE
z a m k e
-druRene /ai #entar 'a uni!er'alni du&o!ni ra';
!o i o0ra'o!ane nastalo e od dela Plano!a -druRena
'a graniPna podruPa nauke i ekologie ; :ikola 5esla.
PoPelo e sa radom 1991. godine. /ediQte udruRena e
u MB 8!etni trg1 -li#a Dure /alaa 0r. 9. Predsednik
udruRena e Mladenka Mato!iN. -druRene 0roi oko I0
stalni& Plano!a1 a u stanu e da okupi mnogo !eNi 0ro
simpati'era.
:a ednim !iQestranaPkim i'0orima o!a #entar
e pod na'i!om ,ugoslo!enski #entar 'a uni!er'alni du;
&o!ni ra'!o i o0ra'o!ane stupio u koali#iu sa PedagoQ;
kom strankom ,ugosla!ie1 :arodnom so#ialistiPkom
strankom i Demokratskom 'aedni#om !o!oXanski& MaX
ara ; 'a otadR0inu1 st!ori!Qi Demokratski 0lok.
/ai #entar u0r'o e raskinuo koali#iu sa Demok;
ratskim 0lokom er su na!odno preostale partie tog 0lo;
ka u pr!i plan sta!ile 0or0u 'a !last.
%sno!ni proklamo!ani #ile!i #entra su:
; usposta!lane du&o!nog edinst!a s!i& ugoslo;
!enski& naroda i s!i& naroda s!eta1
; i'gradna druQt!eni& odnosa na prin#ipima
lu0a!i1 mira1 ra'ume!ana i poQto!ana1
; pri0liRa!ane du&o!ne nauke Po!eku1
; oPu!ane 'dra!e planete Bemle i usposta!;
lane i odrRa!ane 'dra!la 'a s!e o0like Ri!ota na no1
; i'gradna ra'!ienog druQt!a na s!im ni!oima
postoana1
; proglaQa!ane Beograda Dgradom mira i
lu0a!iE a ,ugosla!ie D'onom mira u koo se 'a0ranue
upotre0a oruRa1 nasila i 'loupotre0e s!i& !rstaE.
-kratko1 o!o e pokret 'a ekologiu ali ne samo u
"i'iPkom !eN i u du&o!nom smislu 2ekologia uma i
s!esti4.
8entar negue du&o!nu politiku i iskluPi!o sa ti&
programski& osno!a uPest!ue u politiPkom Ri!otu
naQe 'emle. PrireXue ra'ne mani"esta#ie 'a Dan
BLF
z a m k e
planete Bemle. Ini#iatori su Pesti& !iQestranaPki&
skupo!a pod parolom DBa mir1 demokratiu i
,ugosla!iuE. :a osno!u dugoroPnog proekta du&o!nog
o0ra'o!ana planirau i'gradnu du&o!nog uni!er'iteta
na uQNu /a!e u Duna!. BalaRu se 'a ukidane proi'!od;
ne oruRa. ,a!nosti se Pesto o0raNau saopQtenima u
koima se proklamo!ani #ile!i sta!lau u kontekst aktu;
elni& dogaXaa i sa asnom porukom da Dako ReliQ graditi
mir1 postigni ga pr!o u se0iE.
Mladenka Mato!iN e !iQe godina 0ila predsednik
,ugoslo!enskog udruRena radieste'ista i 0ioenergetiPa;
ra. %na e 'atim s!ou akti!nost usmerila na i'uPa!ane
graniPni& podruPa nauke. Do sada su na no !rQeni
eksperimenti od strane nekoliko naQi& lekara
2neuropsi&iatar ,o!ano!iN i dr4. 8il eksperimenta 0io e
Ddoka'i!ane moguNnosti !olne i'mene rada
elektromagnetni& talasa mo'gaE. :esumni!o e da e
!eliki uti#a na Plano!e o!og #entra imao /ai Ba0a1 'ato
ispred imena #entra stoi i /ai.
>ako 0i pomogla graXanima da ne ra'miQlau o
ratu i 0om0ardo!anu Beograda 2er akti!nim ra'miQla;
nem oni 'aista mogu da do!edu rat u Beograd4 i da
saPu!au s!oe 'dra!le i po'iti!ne emo#ie1 Mladenka e
usposta!ila Ds!o energetski kanal lu0a!i i 'dra!laE. >o
Reli da se prikluPi u moguNnosti e s!ako !ePe od 21
Pas 2pa u naredni& 20 min4. Do!olno e samo da se
opusti u s!om domu i i'rekne Relu da se prikluPi na
kanal Dlu0a!i i 'dra!laE. :a!odno su mnogi na o!a
naPin po0olQali s!oe 'dra!st!eno i emoti!no stane.
%rgani'a#ia se "inansira i' doprinosa koi su
ugla!nom ed!a do!olni da pokriu troQko!e u'imana u
'akup o0ekata i Qtampana materiala. :astoi da se
po!eRe sa sliPnim organi'a#iama u s!etu.
8ru{tvo "a o%uvanje drevne kulture i
tradicije -i+eta 8(ok%en
%!o e mala 'aedni#a. /ediQte mu se nala'i u
Beogradu1 Beleni !ena# 1. %rgani'a#ia 0roi ukupno 10
BLG
z a m k e
Plano!a1 pored Telke BaiN;,o!ano!iN nauti#anii Plan
e /la!i#a (oglar i' Beograda.
%!o druQt!o se 0a!i i'uPa!anem ti0etanskog e;
'ika 2Telka e pre!odila# 'a o!a e'ik41dre!nog ti0etan;
skog slikarst!a1 pra!lenem dr!eni& ti0etanski& pred;
metaL praktikuu ti0etansku ogu ; antra oga 2oga
&ladni& predela41 a u ok!iru ti0etanskog 0udi'ma 0a!e
se i'uPa!anem dre!ne medi#ine i astrologie.
(eliki uti#a na o!u 'aedni#u ima :3M><3I
:%*B- *I:P%S) ; pro"esor na Institutu 'a %rientalistiku
-ni!er'iteta u :apulu. - posledni& desetak godina
nastale su2pr!o u Italii4 DB%>U): >%M-:) gde se na;
!iQe praktikue ti0etanska oga1 medi#ina i astrologia.
8il uPena e sa!rQenst!o. /matrau da ludsko 0iNe
saPina!au tri u'aamno po!e'ana sklopa: telo1 glas i
Ri!otna energia i um. Prilikom integra#ie1 a 'atim i
opuQtana o!i& akti!nosti1 Po!ek mora da otkrie s!oe
Dpr!o0itno stane Piste s!estiE.
Protestantska verska "ajednica
Iako e '!aniPno registro!ana u ,ako!u1 u (o!oX
ansko uli#i 0r. 1271 o!a !erska 'aedni#a praktiPno ne
postoi. ,edini preostali Plan e osamdesetogodiQna sta;
ri#a.
7a"areni
Baedni#a e osno!ana 182A. godine u O!a;
#arsko. Preko 3ustrie1 MaXarske i (o!odine proQirila se
u /r0iu1 u pr!o polo!ini MIM !eka. %sno!ne
karakteristike o!e 'aedni#e 0i se ogledale u sledeNem:
u osno!i su "undamentalisti1 ali 0e' agresi!ne
propagande. :e u'imau oruRe 2'0og Pega su 0ili
proganani kod nas i u drugim 'emlama41 od0iau da
polaRu 'aklet!u 2!onu41 er se oni 'aklinu samo 0ogu.
:astoe da 0udu mane prisutni u s!eto!nom Ri!otu.
Ba0raneno im e sluQane radia i gledane tele!i'ie.
:i&o!i o0ekti ; molit!eni domo!i su 0e' ikona i drugi&
BLI
z a m k e
relik!ia. Ba krQtene traRe minimum s!esti 21@ godina
Ri!ota4. %0red krQtena e DurananemE kao i kod
0aptista. Ispo!edane gre&a o0a!la se pred s!im
Plano!ima 'aedni#e. %0redima mogu da prisust!uu
samo na'areni ; 'a druge e to tana.
/ediQte na'arenske #rk!e na ni!ou /*, nala'i se
u :o!om /adu u uli#i (alentina (odnika 0r. 12.
/tareQina e >arlo <ru0ik ; nastanen u :o!om /adu.
:a'areni su na0ronii u /remu1 Barani1 Banatu i
BaPko. Pro#enue se da i& u /*, ima ukupno @15
&ilada. - s!om !lasniQt!u imau 80 o0ekata od koi& se
u Beogradu nala'e tri i to: u DuQino uli#i 0r. 21
/!etosa!sko 17 i u Bemunu u uli#i dr MuQi#kog 0r. 2.
Bro Plano!a u Beogradu pro#enue se na oko 200.
?odine 19@5. na'areni 2u tadaQno F:*,4 su se
podelili na d!e grupe1 na one koi su glasali 'a no!u
drRa!u i na one koi nisu 2er e ne pri'nau4. Predsta!nik
o!e druge strue e 'aedni#a u Bemunu u uli#i dr
MuQi#kog 0r. @. %0e 'aedni#e imau s!oe stareQine i
potpuno su od!oene.
/!aka 'aedni#a u s!etu e autoke"alna. Ba;
edniPka tela postoe samo na ni!ou 'emle 2drRa!e4.
Baedni#om na ni!ou /*, ruko!odi telo od 19 Xakona
2stareQina4. Ispod Xakona se nala'e sluge 2s!aki
molit!eni dom ima tri sluge4 i na krau !erni#i. /!i rade
do0ro!olno i niedna "unk#ia nie plaNena. Do sada nisu
primali misionare i' inostranst!a.
Iako t!rde da su s!i na'areni ; BoRie sluge i pot;
puno ra!nopra!ni1 'apaRena e P!rsta &ierar&iska
dis#iplina. Ba kontakt sa a!noQNu odgo!oran e 2ispred
19 Xakona4 >arlo <ru0ik.
$lo+odna crkva
:astala e anuara 19I8. godine u Beogradu ot;
#eplenem od BoRe #rk!e i' (inko!a#a. /ediQte se
nala'i u Beogradu1 u uli#i Dimitria 5u#o!iNa 0r. 55.
/tareQina #rk!e e DuQan Petro!iN. - /*, #rk!a ima
s!oa d!a o0ekta1 u /u0oti#i i Beogradu. -kupno ima
BLJ
z a m k e
oko I0 Plano!a. %d toga se oko 50 nala'i u Beogradu1 a
20 u /u0oti#i.
%!o e edinst!ena !erska 'aedni#a u s!etu.
/araXue sa sliPnim 2slo0odnim4 !erskim 'aedni#ama
kao Qto su <risto!a du&o!na #rk!a nogoprani 2u Padini
kod >o!aPi#e41 8rk!om <esen )"er kod -lma1 na Piem
Pelu se nala'i Fri# <ol#!art1 sa misionarem o!e #rk!e
koi e sta#ioniran u 3ustrii 2BeP4 ; *udiem Fredlom1
'atim sa mnogim li0eralnim #rk!ama i' /3D.
%sno!ne karakteristike o!e !erske 'aedni#e su:
; !eruu samo u ednog 0oga i <rista kao posred;
nika 2nemau s!eto trost!o4L
; !eruu u pakao1 ali ne u smislu mesta gde se
muPe duQe umrli&. DuQa ne dola'i u dete od Boga !eN
od 0ioloQkog o#aL
; ne toleriQu &ierar&iu !eN se 'alaRu 'a
samostalnost ; autonomnost #rk!eL
; ne dau uPenike u teoloQke Qkole. -0eXeni su
da su Xa!o i sotona ludska 0iNa a samo demoni
du&o!na.
Prilikom ot#eplena od BoRe #rk!e imali su pro0;
lema u !e'i sa o0ektom u /trumiPko 0r. 57. %0ekat e1
naime1 u'et na kredit koi su otplaNi!ali !erni#i i' Beo;
grada1 a o0ekat se !odio kao !lasniQt!o BoRie #rk!e i'
(inko!a#a.
:astup ; kon#ert #rk!e *eP Ri!ota 2Kord o" li"e41
sredinom 199A. godine u Beogradu1 iskoristili su 'a
s!ou propagandu podrRa!auNi DPudesna
o'dra!lenaE;koa e demonstrirao Kord o" li"e.
!dru(enje "a i"u%avanje i primenu puta
potpune duhovne samoreali"acije
sistemom praksa istrajne molitve
%!o udruRene nastalo e i' ,ugoslo!enskog udru;
Rena 'a radieste'iu i 0ioenergiu.
BKL
z a m k e
/ediQte o!e organi'a#ie nala'i se u Beogradu u
uli#i %mladinski& 0rigada 0r.71 :o!i Beograd. Predsed;
nik e +ilana >o!aPe!iN1 sekretar (eri#a /elako!iN. %s;
ni!aP i na!ero!atnie du&o!ni !oXa ,o!i#a Petro!iN e
diplomirani politikolog i ekolog. /a :e!enom +esko!a# i
stranim ulagaPima osno!ao e "irmu ; predu'eNe 'a
ekoloQ;ki inRenering1 proekto!ane i konsalting. Predu;
'eNe delue u ok!iru +i"e design #entra koi se takoXe
nala'i u %mladinski& 0rigada 0r. 7. 3kti!nost o!og
predu'eNa s!odi se na i'gradnu eko#entra1 odnosno
#entra 2stam0eni& i drugi& o0ekata4 gde su eliminisani
s!i o0li#i Qtetnog 'raPena 2'raPena geopatoloQki&
'ona1 'raPena elektriP;ne energie1 kosmiPka 'ra;
Pena1 itd.4.
-druRene trenutno ima oko 50 Plano!a 2u Beo;
gradu4. Bro Plano!a !an Beograda e 'anemarli!.
8il akti!nosti e posti'ane mira opuQtenosti i
sreNe1 put lu0a!i i sa!rQenst!a i apsolutna slo0oda i
apsolutna odgo!ornost pred s!ima 2i pred 0ogom i pred
ludima4. 8ile!i se ost!aruu metodom relaksa#ie1 kon;
#entra#ie i !i'ueli'a#ie. >oriste s!oe molit!e koe pred;
sta!lau esen#ialni o0lik s!i& drugi& molit!i. :emau
mantru u klasiPnom smislu 2Qi"ra data od gurua4.
%0last intereso!ana e !rlo Qiroka1 naQire
rePeno smisao Ri!ota uopQte i smisao postoana
poedin#a. I'!ori uPena su s!e tradi#ionalne i
alternati!ne metode i uPena. :a0roaNemo neke od
konkretni& s"era intereso!ana: &iromantia1 astrologia1
&romoterapia1 akupresura1 'raPene kristala1 itd. /
o0'irom na to da se Plano!i o!e organi'a#ie trude da
na s!e o!o gledau isklu;Pi!o sa nauPne strane 2u tom
smislu angaRuu napo'natie struPnake i' ra'ni&
o0lasti41 moRemo reNi da im e kao u'or "ormirana
posluRila /aentologia 2moNna pseudo&riQNanska grupa
koa negue kulturu1 ideologiu1 "ilo'o"iu i teologiu4.
Crkva +o(ija (Church &, .od)
BKK
z a m k e
/ediQte 8rk!e 0oRie ; gla!no stareQinst!o
/a!e'ne *epu0like ,ugosla!ie ; nala'i se u Beogradu1 u
uli#i /trumiPko 0r.55. ?la!ni stareQina o!e #rk!e e
Mialo 3ndreiN i' >arano!a#a. /ekretar #rk!e e (elko
Bogdano!iN i' Oidski& Bano!a#a. +okalnu 8rk!u 0oRiu u
Beogradu predsta!la pastor /te!an >opPok.
- Beogradu #rk!a ima oko 50 s!oi& Plano!a1
dok u /*, 2ugla!nom u /r0ii4 oko A00. - Beogradu
postoi samo edan o0ekat1 dok u /*, ima oko 20 ;
ugla!nom u na#ionalno meQo!itim sredinama ; (o;
!odina.
/ediQte o!i& !erski& 'aedni#a 'a )!ropu nala'i
se u mestu %0ersulm u 0li'ini Otutgarta ; :emaPka. MeX
unarodno sediQte nala'i se u /3D u mestu >li!lend ;
drRa!a 5enesi.
8rk!a 0oRia e osno!ana 1887. godine u
>li!lendu ; drRa!a 5enesi1 /3D. :astala e re"ormom
0aptistiPke #rk!e1 pa im e i uPene sliPno. ,edna od
gla!ni& ra'lika este !ero!ane u Dkr;Qtene du&om
s!etimE1 nakon Pega e Doda0rani PlanE 2normalno
posle do!olno molit!i4 sposo0an da isterue Xa!ole1 lePi
i Pini sliPna Puda.
I'meXu I i II s!etskog rata na naQim prostorima
s!ou akti!nost e 0eleRila 1ristova duhovna crkva-
nogoprani. %d!aanem ednog dela Planst!a od te
#rk!e postala e 8rk!a 0oRia koa se prikluPila Interna;
#ionalno #rk!i 0oRio 1978. godine. Iste godine 8rk!a
0oRia e ustano!lena u Beogradu i (inko!#ima1 s tim
Qto e u (inko!#ima 0ilo sediQte gla!nog stareQinst!a.
?odine 19I8. od!aa se grupa s DuQkom Petro!iNem na
Pelu i osni!a s!ou /lo0odnu #rk!u.
?odine 1992. 8rk!a 0oRia se od!aa od #entrale
u (inko!#ima i sediQte gla!nog od0ora se premeQta na
teritoriu /a!e'ne *epu0like ,ugosla!ie.
8rk!a se ugla!nom "inansira do0ro!olnim prilo;
'ima i do0ro!olnim Ddese#imaE.Prisutna e i pomoN
srodni& #rka!a i' inostranst!a. /aradnu sa #entrima 'a
)!ropu i s!et ost!aruu posredst!om misionara.
BK:
z a m k e
?odiQne o!u #rk!u poseNue desetak misionara koi
ostau po nekoliko dana.
- Beograd dola'i misionar s!etske misie i' /3D ;
?ari Oa#!el. ?ari ima preporuke s!oe #rk!e 'a rad sa
mladima u #rk!i 2mu'ika1 ra'mena iskusta!a1 itd.4.
>arakteristiPni !erski o0redi su:
; delene s!ete !ePere 2priPesti4 sa sluR;0om
nogoprana1
; prinoQene male de#e ?ospodu1
; krQtene odrasli& u !odi1
; molit!a 'a 0olesne Plano!e sa poma'anem
ulem1 itd.
Hri{}anska adventisti%ka crkva
/ediQte gla!nog od0ora nala'i se u Beogradu u
uli#i BoRidara 3dRie 0r. @. Predsednik gla!nog od0ora e
magistar ,o!an +oren#in. <riQNanska ad!entistiPka
#rk!a e 0ila podelena na Petiri upra!ne o0lasti:
Slika *8
; ,ugoistoPna upra!na o0last1 sediQte u
Beogradu u uli#i BoRidara 3dRie 0r. @1
; /e!erna upra!na o0last1 sediQte u :o!om /adu.
Predsednik /erge MaletiN1 nastanen u :o!om /adu1 u
uli#i Papa Pa!la 0r. 12.
; ,uRna upra!na o0last1 sediQte u :iQu1 u uli#i I.
ula 21. Predsednik *adule BaQiN1
BKB
z a m k e
; ,ugo'apadna upra!na o0last Pie sediQte e i'
/arae!a premeQteno u Beograd1 odnosno od i'0iana
suko0a u Bosni upra!u nad o!om o0lasti preu'eo e
?la!ni od0or u Beogradu.
<*IOS3:/>3 3D():5I/5IU>3 8*>(3 ima s!oi& 5
o0ekata na teritorii Beograda1 od koi& e edan "akultet
sa internatom 2na Bano!om Brdu41 gde e smeQteno oko
50 studenata. :a teritorii /*, ima oko 50 o0ekata
2na!iQe u (o!odini4. Prema poslednim pro#enama o!a
!erska 'aedni#a ima oko 7.000 Plano!a u Beogradu i
oko 80.000 u /*,.
/!etsko sediQte <38;a1 odnosno generalna kon;
"eren#ia1 nala'i se u (aQingtonu;/3D. :a nenom Pelu
nala'i se *o0ert Folken0erg. ?eneralnu kon"eren#iu
Pini 12 di!i'ia odnosno odelena. <38 u /*, pripada
transe!ropskom odelenu Pie se sediQte nala'i u
+ondonu. :a nenom Pelu e <olanXanin ,an Polsen.
- ok!iru <38;a delue &umanitarna organi'a#ia
3D*3;3d!entistiPki do0ro!olni rad. :eno sediQte e ta;
koXe u BoRidara 3dRie 0r.@ u Beogradu. Direktor e Milan
OuQuliN.
<38 ima i s!ou i'da!aPku delatnost koom ruko;
!odi pro"esor Bdra!ko OorXan1 koi e isto!remeno i
gla!ni i odgo!orni urednik Pasopisa DBna#i !remenaE.
<38 e nastala 2na Qirim prostorima4 oko 1900.
godine. Pre Drugog s!etskog rata nie mogla da 0ude
registro!ana kao !erska 'aedni#a !eN kao do0rot!orno
druQt!o.
BKC
z a m k e
Slika *9 - Si&bol A7)8
- ok!iru #rk!e osno!an e i teoloQki "akultet koi
se nala'i u uli#i Bore Marko!iN 0r. 11. u Beogradu.
?odine 1998. rumunska ad!entistiPka #rk!a uputila e u
Beograd na Qkolo!ane drRa!lanina *umunie Marina
Bo0irne#i. :akon 'a!rQenog teoloQkog "akulteta pred!i;
deno e da ostane u /*, u s!ost!u s!eQtenika na po;
druPu gde Ri!i rumunska na#ionalna manina.
Po uPenu ad!entista tri nePista du&a apokalipse
2mogu se otkriti samo paRli!im prouPa!anem 0i0liski&
spisa1 pose0no >nige proroka Danila i %tkro!ena4 iden;
ti"iko!ani su kao (atikan1 protestanti'am i spiriti'am.
%!de e pose0no !aRno napomenuti da pod spiriti'mom
ad!entisti podra'ume!au nu edR pokret 2pokret no!o
do0a4.
Posle +u#i"ero!e po0une na ne0u1 treNina
ne0eske !oske e preQla na nego!u stranu. *at sa
ne0a preneo se na 'emlu. +u#i"er postae sotona i laRno
se predsta!lauNi kao kne' o!oga s!eta1 na!odi 3dama
i )!u na gre&. %d tada pa do danas trae 0or0a i'meXu
BKE
z a m k e
do0ra i 'la. MeXutim1 to ne moRe !ePno da trae i kako
se Bemla pri0liRa!a s!ome krau1 s!e sile 'la se
uedinuu i pripremau 'a konaPnu 0itku. Uas konaPne
armagedonske 0itke samo Qto nie ku#nuo. :u edR po;
kret se uedinio sa 'na#ima i Pudesima i pred!oXen
sotonom nastoaNe da ukloni sa li#a 'emle s!e koi
od0iu da pri&!ate no!i s!etski poredak.
/ama armagedonska 0itka u poPetku Ne i'gle;
dati kao sotonina po0eda 2po0eda no!og s!etskog
poretka4 meXutim1tada Ne se poa!iti Isus i 0oRii narod
0iNe spasen. Pod pomom 0oRii narod ad!entisti po;
dra'ume!au &riQNansku #rk!u neokalanu od uti#aa
(atikana1 protestanti'ma i nu edR pokreta. Mrt!i s!e#i
!askrsa!au i 'aedno sa pra!im &riQNanima penu se u
0oRii grad.
%ni koi Rele da preRi!e armagedonsku 0itku i odu
u 0oRii grad morau da uPine s!e kako 0i Isus postao
gospodar ni&o!og Ri!ota.- tom smislu do!olno e da i&
0og !oli 2Qto e oPigledno1 er da i& ne !oli ne 0i '0og
ni& Rrt!o!ao s!og edinog sina Isusa41 'atim da dopuste
s!etom du&u da i& !odi pokaanu 2od!aane od gre&a i
Ralene '0og poPineni& greQaka41 da pri'nau s!oe
gre&e samo 0ogu a ne 0ilo kom drugom ludskom 0iNu i
na krau da po'o!u Isusa u s!o Ri!ot.
/!e o!o mora da 0ude spontano1 a ne nametnu;
to. Batim1 s!aki Po!ek mora da od!oi do!olno !re;
mena i pos!eti ga s!om Isusu. BoRia namera prilikom
da!ana su0ote nie 0ila odmor !eN ra'!o du0okog i
tranog odnosa i'meXu Po!eka i 0oga. /otona e naterao
#rk!u u srednem !eku da su0otu preinaPi u nedelu
kako 0i osla0ila P!rsta !e'a i'meXu ludi i 0oga.
3d!entisti sluRe !osku sa oruRem1 iako su u prin;
#ipu ne0or#i. :emau kipo!e i ikone.
*o(ija deca ) Children &, .od
BoRia de#a su osno!ana u /3D 19I0. godine. %s;
ni!aP i sadaQni lider De!id Mo'is Berg i'0a;Pen e i'
BKF
z a m k e
0aptistiPke #rk!e kao ekstremista 19I8. godine. Ime
sekte e 'ameneno u FamilJ o" lo!e 2Porodi#a lu0a!i41
ali e posledni& godina opet aktuelno ime ; De#a 0oRa.
PoPetna akti!nost o!e sekte 'a0eleRena e u
uRnim delo!ima /3D. Postali su u0r'o po'nati po
spe#i"iPnom naPinu regruto!ana no!i& Plano!a.
:aime1 Renski Plano!i sekte !r0o!ali su no!e Plano!e
2muQkar#e4 "lertuuNi sa nima i nudeNi im druge
Dseksualne uslugeE1 '0og Pega su i do0ili 2Renski
Plano!i4 nadimak Dprostitutke 'a IsusaE.
Pored Bi0lie koriste i Moo!a pisma 2Mo e popu;
larni na'i! ni&o!og lidera De!ida Berga4. %!a uputst!a
imau !eNi 'naPa od Bi0lie1 er se u nima dau konkret;
ne instruk#ie 'a praktiPno postupane po Bi0lii. Pisma
su !rlo duga i na;PeQNe seksualno orientisana. - nima
Mo podstiPe seksualne akti!nosti s!oi& Plano!a
o&ra0ruuNi i& Pak i na 0iseksualnost.
:o!i Plano!i postau potpisi!anem Dre!olu#io;
narnog ugo!oraE koim postau D!lasniQt!o BoRie
de#eE.Ulano!i se nikada ne osta!lau sami 2namane
d!oe mora u!ek da i& 0ude4.
Ba0raneni su negati!ni komentari.-poriQta na;
PeQNe traRe po srednim Qkolama. /tanuu u 'akup;
lenim kuNama ugla!nom na peri"erii grado!a. /!aki
Plan ima rana# u kome su s!e nego!e st!ari i s!i su
u!ek spremni 'a De!akua#iu pod u'0unomE.
- *epu0li#i /r0ii ni&o!a akti!nost pr!i put e
'a0eleRena 1985. godine1 kada su u Beograd doputo!ali
misionari BoRie de#e i' /3D ; Makdonald >enet Brus i
nego!a supruga Makdonald 3gnes. - kampu D>oQut;
nakE sastali su se sa ameriPkim drRa!laninom Polom
BaloQem koi e1 prema naQim sa'nanima1 'aduRen 'a
'emle IstoPne )!rope. Misionari BoRie de#e su tom pri;
likom pokuQali da 'ado0iu no!e Plano!e meXu rumun;
skim i al0anskim i'0egli#ama koi su o troQku (>I 0ili
smeQteni u kampu D>oQutnakE.
3kti!nost o!e sekte pono!o e e!identirana u
toku 1992. godine kada su u Beograd pono!o doQli
BKG
z a m k e
misionari BoRie de#e. 5om prilikom uspeli su da
'a!r0uu Petiri de!oke i' Beograda i da i& od!edu u
MaXarsku odakle e tre0alo da i& posle Qest mese#i
pre0a#e u Italiu ; PeruXu na D!iQi kursE.
Prema nepro!erenim poda#ima1 0ro naQi& drRa!;
lana koi su 'a!r0o!ani od strane BoRie de#e 'natno e
!eNi 2oko stotinu4.
%!a sekta odrRa!a kontakte sa sliPnom "un;
damentalnom e!angelistiPkom grupom :o!i Ri!ot koa
e takoXe akti!na u Beogradu.
'e% (ivota ) 9ord &, :i,e
*eP Ri!ota e !erska 'aedni#a koa pripada grupi
"undamentalni& e!angelistiPki& #rka!a. /ediQte o!e
'aedni#e 'a s!et e u O!edsko u gradu -psali. +ider 'a
)!ropu e -l" )kman koi e uedno i osni!aP i direktor
0i0liskog #entra *eP Ri!ota i pastor istoimene #rk!e u
-psali. Baedni#a e osno!ana kraem sedamdeseti&
godina o!og !eka u O!edsko.
*eP Ri!ota e "inansiski !rlo snaRna organi'a#ia
sa i'u'etno agresi!nom propagandom.Moto o!e organi;
'a#ie e: mu'ika1 igra1 !esele1 !eliki &or i o'dra!lene.
I'u'etno do0rom mu'ikom 2koa e s!oe korene naQla u
#rnaPkim du&o!nim pesmama4 ; sa!remenom o0radom
pesama o <ristu1 o!a !erska 'aedni#a nastoi da okupi
Qto !eNi 0ro mladi&. Ba o!u 'aedni#u ne postoi 0olest1
!eN e to samo odra' nedo!olne !ere u 0oga. /toga im
se tre0a prikluPiti i poaPati akti!nost okrenutu ka
<ristu. 8eremonie Pudesnog o'dra!lena su o0iPno
spektakularno organi'o!ane 2sugesti!ne 0esede
propo!ednika pomeQane s mu'ikom i &orskim
pe!anem4 te Plano!i o!e 'aedni#e stiPu utisak da su
neQto pose0no ; i'nad o0iPni& ludi. :a promo#ii
?ospel "esti!ala u Beogradu1 20.8.199A. godine
kulmina#iu !ePeri predsta!lalo e i DPudesno i'lePe;
neE prisutni&. ?la!ni propo!ednik po'!ao e <rista i
'amolio da i'lePi prisutne 0olesnike o'naPuuNi i&
dodirom ruke. >onkretni re'ultati o!og DPudesnog
BKI
z a m k e
i'lePenaE ostali su nam nepo'nati1er e samo edan od
prisutni& posetila#a a!no i'a!io da e Qest mese#i
0ora!io na ratiQtu i da se !ratio sa akim 0olo!ima u
nogama i gla!i. Posle molit!e propo!ednika 0olo!i su
nestali.
- naQo 'emli organi'a#ia se pr!i put poa!lue
199A. godine kada se isto!remeno organi'ue ?ospel
"esti!al u :o!om /adu i Beogradu. %rgani'atori o!og
"esti!ala i uedno promoteri *ePi Ri!ota 0ili su -l"
)kman i Beukt (edelman ; direktor 'a IstoPnu )!ropu1
sa ni&o!e1 i 3leksandar Mitro!iN1 *ado!an Bogdano!iN i
Paulina Uer"el 2s!i i' :o!og /ada41 sa naQe strane.
Baedni#a e isto!remeno ustano!lena u Beo;
gradu i :o!om /adu. :a Pelu se nala'i 3leksandar
Mitro!iN i' :o!og /ada. - Beogradu imau oko 200
Plano!a1 a u *epu0li#i /r0ii oko 500. - Beogradu se
sastan#i odrRa!au u i'namlenim prostoriama.
%sni!aPki skup e odrRan u prostoriama /portskog
#entra 5aQmadan. Prilikom gosto!ana predsednika -l"a
i direktora 'a IstoPnu )!ropu (edelmana angaRuu se
telo&raniteli koi tako !eQto o0a!lau s!o posao da se
moRe 'akluPiti da se ne radi samo o o0iPnim !erni#ima
!eN o ; pro"esional#ima.
*eP Ri!ota odrRa!a kontakte sa -druRenem
e!anXeoski& s!eQtenika i !ernika /r0ie koe saPina!au
<risto!a du&o!na #rk!a ; pentekosti1 <risto!a #rk!a slo;
0odne 0raNe1 0aptisti1 /lo!aPki e!angelisti1 8rk!a 0oRia
i sliPne mane !erske 'aedni#e.
Me5unarodna Hristova crkva
Medunarodnu &risto!u #rk!u su l9I9. god. osno;
!ali 0raPni par1drRa!lani /3D1?empel *o0ert i Pat sa
sediQtem u Bostonu. %sno!na naPela o!e #rk!e
'asni!au se na striktnom poQto!anu 0i0liski& kanona.
- Beogradu su pokuQali da ot!ore #rk!u poPetkom
1998. posla!Qi Qest strani& drRa!lana kao misionare.
/tareQina #rk!e u Beogradu1 koa e prilikom osni!ana
do0ila ime Beogradska &risto!a #rk!a 2po tom sistemu
BKJ
z a m k e
s!aka od o!i& #rka!a u 'a!isnosti gde se ot!ara do0ia
pre"iks grada ispred imena <risto!a #rk!a41 0io e drRa!;
lanin /3D Fenton DRems Makl1 ali e gla!ni ini#iator
ot!arana o!e #rk!e drRa!lanin /*, DuQan Beli#a i'
Beograda. Beli#a e postao Plan o!e #rk!e tokom s!og
studirana u 3meri#i. 5renutno u s!etu imau A22
ogranka u 1A@ 'emle. Imau !iQe od 170.000 Plano!a u
s!etu1 a u kak!o su ekspan'ii go!ori podatak da su u
posledne Petiri godine ud!ostruPili 0ro Plano!a. :aro;
Pitu paRnu su o0ratili na *usiu i 'emle na a"riPkom
kontinentu.
- skladu sa Bi0liom s!i Plano!i plaNau mi;
nimum 10 pro#enata od s!oe 'arade s!oo lokalno
#rk!i i od tog no!#a se plaNau troQko!i Ri!ota misionara
koi rade po ra'nim 'emlama na !r0o!anu no!i& Pla;
no!a. Misionari su naPeQNe !olonteri1 dok e stareQina
#rk!e plaNeno li#e.
%0rede odrRa!au 0e' ikak!i& o0eleRa1 s!e;Qtena
li#a su u &ramo!ima ili na 0ilo kom mestu gde mogu da
skupe !ernike.%sim krsta u &ramo!ima nemau nikak!a
o0eleRa. %d drugi& #rka!a se ra'likuu samo po tome
Qto t!rde da edino oni postupau striktno po Bi0lii. %!a
#rk!a nie uspela da se registrue u /*, '0og neposto;
ana 'akona o !erama1 pa su '0og toga i'!rQili regis;
tra#iu &umanitarnog udruRena kod /a!e'nog ministar;
st!a pra!de pod na'i!om :ada s!eta ; ,ugosla!ia 2<ope
\orld \ide Wugosla!ia4 sa sediQtem u Beogradu1 u uli#i
>olu0arsko 0r.20;3. %!o udruRene e "unk#ionisalo s!e
do poPetka :35% agresie na /*, kada su s!i stran#i
napustili /*, kao i predsednik :ade s!eta ; ,ugosla!ia
DuQan Beli#a.
$ukio Mahikari
Ma&ikari e du&o!na organi'a#ia koa e u /*,
registro!ana kao !erska 'aedni#a. %sno!ao u e 1959.
godine drRa!lanin ,apana >otama %kada u 5okiu. Ma;
&ikari ima Qirom s!eta oko 100 gla!ni& #entara od koi&
e !eNina u ekonomski ra'!ienim 'emlama 2/3D1 >ana;
B:L
z a m k e
da1 ,apan1 ,uRna >orea1 3ustralia i 'emle )!ropske
unie4. ?la!ni #entar Ma&ikaria 'a )!ropu i 3"riku nala'i
se u +uksem0urgu1 dok e 'a /*,1 B,*M1 <r!atsku i Bi<
regionalni #entar u Pado!i u Italii. 8entar 'a grupu i'
/*, nala'i se u Beogradu u uli#i *aka *uRiNa 0r. 8@. -
Beogradu ima 18 Plano!a ma&ikaria1 u Be'danu
sedam1 +esko!#u tri1 (ale!u d!a1 i edan u (ladiPinom
<anu.
>oordinator grupe e Branisla!a MiQiN i' Beogra;
da. (oda grupe i' B,*M e 3nki#a /a!iN1 'aposlena u
Makedonskom teatru u /koplu1 a !oXa grupe 'a <r!at;
sku i Bi< e :aXa %mrePen i' (elike ?ori#e1 -l. kne'a
Domogoa 0r. A1. -Pene ma&ikaria 'asni!a se na di;
rektnom per#ipiranu YBoRanske istinite s!etlostiE u #ilu
proPiQNa!ana s!ega st!orenog i s!i& duQa. Du&o!ne
!oXe i' ,apana 0a!e se ra'aQna!anem s!eti& teksto!a
danaQni& religia1 pokuQa!auNi da osno!ne 0oRanske
prin#ipe protumaPe na s!o naPin er smatrau da su od
o0iPnog s!eta skri!ane misteriama postoeNi& religia.
/!i Plano!i ma&ikaria po&adau trodne!ni ini#ia#iski
kurs 2kenQu41 u nekom od gla!ni& #entara u s!etu nakon
Pega primau 0oRanski pri!e'ak 2omitama4 Pime su
osposo0leni 'a predau 0oRanske istinite s!etlosti
2ma&ikari no !a'a4./led0eni#i ma&ikaria smatrau da e
omitama priemnik s!etlosti kou im Qale 0og /u1a da
su ni&o!a tela samo posredni#i prilikom dale distri0u;
#ie s!etlosti./am ritual predae s!etlosti sliPan e radu
0ioenergetiPara er se s!etlost predae 0e' "i'iPkog
dodira. Pored du&o!nog proPiQNena Plano!i ma&ikaria
!eruu da u' o!u 0oRansku s!etlost mogu da i'lePe
ra'na o0olena usmera!auNi e na odredene taPke na
telu.
Crkva skup{tine +o(ije ) 3ssem+lies &, .od
%!a #rk!a e osno!ana 1952. godine a osni!aPi
su o 0ili drRa!lani /*, /lo0odan i 3steria Bodi koa e
drRa!lanin Fran#uske. Do po!ratka i' Fran#uske o!a
0raPni par e pripadao na'arenima. Do 195@. "unk#ioni;
B:K
z a m k e
sali su u ok!iru pentekostne #rk!e1 a dopunom statuta i
registra#iom kod /I(;a1 %dsek 'a !erske poslo!e1
poPine da radi kao ne'a!isna #rk!a. :akon smrti
/lo0odana1 3steria se udae 'a Budimira ,akiNa sa koim
nasta!la da !odi #rk!u u -l.Maksima ?orkog 0r. 191 na
istim naPelima kao i pentekostna #rk!a. Pre !iQe godina
Budimir i 3steria su se odselili u Otip gde su osno!ali
no!u 8rk!u skup;Qtine BoRe. - periodu kada nie 0ilo
Budimira i 3sterie #rk!a nie "unk#ionisala s!e do l997.
god. kada su e akti!irali Mane i DuQanka >oruga1
drRa!lani 3ustralie srpskog porekla. Mane e na
preporuku pro'!iteria o!e #rk!e u 3ustralii posta!len
'a pastora u Beogradu. 8entrala o!e #rk!e nala'i se u
/pring"ildu ; Misuri u /3D1 a nom ruko!odi !r&o!ni
pro'!iteri koi se 0ira na s!ake d!e godine na
skupQtinama od sedam Plano!a. %!a pro'!iteri ima
pra!o da rukopolaRe no!e pastore koi pre toga morau
da 'a!rQe tri godine 0i0liske Qkole i da imau radni staR
u #rk!i. +okalne #rk!e imau autonomiu da i'medu !iQe
kandidata koe predloRi pro'!iteri i'a0eru s!og pastora.
5akode i one imau od0or koi se 0ira na godinu dana i
ima neparan 0ro Plano!a u koi o0a!e'no ula'e pastor i
nego! 'amenik1 a 0ro Plano!a od0ora 'a!isi od
!eliPine #rk!e.
/ediQte e u -l. Prote Matee 0r. @@ u1 a sluR0a se
odrRa!a u /8 YOumi#eE1 -staniPka 0r. 125F1. Finansirau
se i' priloga !ernika koi& u Beogradu i PanPe!u ima
oko 100 i od pomoNi pentekostni& #rk!i i' #elog s!eta.
- ok!iru o!e #rk!e "unk#ioniQe i &umanitarno
udruRene graXana YMilosrdni /amaraninE koe e regis;
tro!ano kod /a!e'nog ministarst!a pra!de 199I. i ima
sediQte u prostoriama #rk!e. Predsednik e Mane >oru;
ga. %!o udruRene e do sada u !iQe na!rata donosilo
&umanitarnu pomoN u /*,.
B::
z a m k e
Slika -# - Otisak pe~ata ove organiacije
;ri <inmoj
%!a #entar do0io e na'i! po Indusu Ori Uinmou
?oseu1 po'natom du&o!nom uPitelu1 "ilo'o"u1 pis#u1
mu'iParu1 slikaru i sportisti. Ori Uinmo !odi medita#iu
'a mir u -edinenim na#iama u :uorku. - /3D Ri!i od
197@. godine. %ko se0e okupla lude s!i& !erski&
pripadnosti. %rgani'ator e kon#erata 'a mir1 i'loR0i1
preda!ana i' "ilo'o"ie i medita#ia Qirom s!eta i organi;
'ator e po'nati& maratona 'a mir u s!etu. Pr!u trku 'a
mir Ori Uinmo e organi'o!ao 198I. godine i od tada se
o!a trka odrRa!a s!ake druge godine. -Pesni#i trke
nose 0aklu mira.
/ediQte o!og #entra nala'i se u Beogradu u uli#i
#ara DuQana 0r. I. Predsednik e dr /tela Okre0lin1 po
'animanu lekar ; pediatar. /tela e uedno i Plan meXu;
narodnog miro!nog komiteta Ori Uinmo #entra.
- Beogradu ima oko I5 Plano!a o!e grupe1 u
:iQu oko 501 :o!om /adu oko 20 i nekoliko u /u0oti#i.
Prema statutu1 #entar se "inansira od do0ro;
!olni& priloga1 pri&oda od prodae kniga1 kaseta i slika1
B:B
z a m k e
od sportski& i drugi& prired0i1 kao i od poklona i
'a!eQtana.
Ulano!i o!og #entra se 0a!e:
; integralnom ogom 2rad na s!im delo!ima 0iNa1
medita#ia1 kontempla#ia4L
; &ata ogom 2samo "i'iPke !eR0e4L
; 0i&arskom Qkolom oge 2!rsta satananda oge4L
; nidra ogom 2!rsta s!esnog sna1 imau sliPan
program kao 0i&arska Qkola4L
; &olistiPkom ogom 2osni!aP Uarls Berner4.
3n1likanska crkva $vete Meri (-he
3n1lican Chaplainc= &, $ent Mar= In
*el1rade)
3kti!nost o!e #rk!e pr!i put e 'a0eleRena u Beo;
gradu sredinom 2.000.godine. 8rk!u pred!odi s!eQtenik
P&ilip Karner 2Filip (orner4 i' (elike Britanie. /ediQte o
e u (iQegradsko uli#i 0r. 2A 2prostorie >aritasa4. Ba
sada se ne 'na 0ro Plano!a.
PoPe#i rada anglikanske #rk!e !e'uu se 'a 59I.
godinu1 kada e Papa ?rgur (eliki poslao /!. 3!gustina
da donese e!anXele narodima )ngleske. /!e do
!remena <enria (III1 3nglikanska #rk!a e podrRa!ala
papu. +ut na papu Qto nie &teo da mu do'!oli ra'!od
0raka sa suprugom koa nie mogla da mu rodi sina1
<enri (III se od!oio od rimske #rk!e i se0e proglasio
pogla!arom #rk!e na 'emli.
Ba !reme !lada!ine >rali#e (iktorie 219AI;
19014'!aniPno e osno!ana anglikanska !erska
'aedni#a. %na se deklariQe kao s!etska porodi#a s!i&
#rka!a koe pri'nau 0iskupa kanter0eriskog kao
gla!nog 0iskupa. 3kti!nost anglikana#a prisutna e u
goto!o s!im 'emlama s!eta. 8il o!e 'aedni#e e da
sluRi potre0ama naroda u )nglesko. - tom smislu
pokuQa!a da ost!ari do0re kontakte i sa pra!osla!nom
#rk!om i sa rimskom katoliPkom #rk!om. Isto!remeno
B:C
z a m k e
smatrau da e ni&o!o delo!ane pomoN u
pre!a'ilaRenu ra'lika i'meXu o!e d!e #rk!e. 3nglikan#i
istiPu da ni&o!a #rk!a nie ni katoliPka1 ni protestant;
ska1 ali da ima karakteristike o0e.
B:E
z a m k e
B:F
z a m k e
PRILOG
B:G
z a m k e
B:I
z a m k e
8pustite se. sresredite pogled na C take u sredini slike.
-adrite pogled na slici BL sekund. -amurite, nakon nekoliko sekund
pojavi%e vam se slika.
B:J
z a m k e
BBL
z a m k e
BBK
z a m k e
BB:
z a m k e
BBB
z a m k e
BBC
z a m k e
BBE
z a m k e
BBF
z a m k e
/utopsija navodnog vanzemaljca.
BBG
z a m k e
/utopsija navodnog vanzemaljca.
0ema ure&aja za beino delovanje na rad srca
BBI
z a m k e
4trunjaci koji se bave energijom zraenja crtea tvrde da je slika
MnapunjenaM pozitivnom energijom. koliko stavite dlan iznad ovog
crtea treba da osetite pozitivnu energiju.
BBJ
z a m k e
+iko od nas pa ni ovaj nesre%ni ovek nikad ne bi mogao da pomisli
da se neto ovako ba njemu moae dogoditi
BCL
z a m k e
7 ovaj ovek nikada nije pretpostavio da %e zvriti na elektrinoj
stolici
/utentini snimci saobra%ajne nesre%e na kome se moe videti neto
to podsce%a na duh poginulog vozaa
BCK
z a m k e
BC:
z a m k e
INDEKS
K: velianstvenih............................................... .................KFK, KF:, KFB, KFE, KFF
B.8.............................................................................................. .....................KGL
/bigejl ?olger....................................................................................... .............:LL
/braham 2inkoln..................................................................................... ............CK
/braksas...................................................................................... ......................KEE
/@V=@.................................................................................................. .............:EC
/dam Dajshaupt...................................................................................... .............KF
/=1. '84@8> .. .722>+)8>TT>' (13-K)..................................... ..........KFB
/dol,o de .esus )onstanco.................................................................... ...........KJF
/>/ tehnologija............................................................................................... ..:KL
/>@................................................................................................... ................KFE
/7D/-............................................................................................ ...................:GE
/jdenti,aj............................................................................................ ...............:KL
/jzenhauer...................................................................... ...................KEJ, KFL, KFK
/l 1ils..................................................................................................... ..........KIJ
/len 9ak.............................................................................................. ..............KLB
/len ?rej.................................................................................. ..................KLK, KLJ
/lister )rauli................................................................................. ....................KE:
/mador /tilano.............................................................................................. ....:LK
/mnesti interneenel................................................................................. .........::K
/nanda 1arga............................................................................................... .....KFJ
/natmananda................................................................................... ..................KFJ
/nton 7vanov 4alaviov.................................................................................. .....:IC
/nton la Dej..................................................................................... ..................KEC
/nton 2evi............................................................................................ .............:EK
/rmagedon........................................................................................................ .KB:
/ron le <aron.................................................................................................. ...KJF
/rtasastra............................................................................................... ..............EB
/tlantide...................................................................................... ......................KCC
/um....................................................................................... ....................KFJ, KJG
/um 4hin 'ikAo.......................................................................... ......................KFJ
/vatar............................................................................................................. ....KFJ
/veri.............................................................................................. ....................:L:
bajer...................................................................................................... ...............BF
<antu................................................................................................................. ...BJ
<endamin 4pok................................................................................. ...............:KJ
<ernar <aruh.................................................................................................. ......KG
<eukt Dedelmajn.................................................................................... ............BKJ
<il <rajt.................................................................................................... ..:EG, :EI
<ilderberzi....................................................................................... ....................KG
<ilthoven.......................................................................................................... ..:FF
<lasphemt-?allen............................................................................... ................:EC
<oa 0orta..................................................................................... ......................KCI
BCB
z a m k e
<oba 'iksa................................................................................................. ........KJK
bog.............................................................................. .......................:E:, BKF, B:K
<og............................................................ ....EE, KBJ, KCK, KGC, :L:, :EL, :G:, :JB
<oni 2u Trustdejl............................................................................... ................KJC
<oija deca..................................................................................................... ....BKF
<oja deca.................................................................................................... ......KFJ
<rahmanande 4aras Dati.................................................................................. ...:IG
<ranch =avidians...................................................................................... .........KFJ
<riti Telekom.......................................................................................... ..........KKL
<ruderho, @ommunities............................................................................. ........KFJ
<urundanga.................................................................................................. ........JK
burundange................................................................................... .......................JK
@ampus /dvance................................................................................................ KFJ
@ampus @hristian 1ovement................................................................... ..........KFJ
@@TD................................................................................................... ......:K:, :KB
@ellmark =iagnostics.............................................................................. ...........:KL
@elosvilu................................................................................................ ............:C:
@?'.................................................................................................. ........KF, KG, KI
@7/............................... ....K:, KB, KG, JG, JI, JJ, KK:, KKC, KKE, KKF, KIJ, :KI, ::L
@icerona....................................................................................................... ........BJ
@oncerned @hristians........................................................................ .................KFJ
@ooneAites.................................................................................... .....................KFJ
@rkva skuptine boije........................................................................ ...............B:K
=alas /irtel........................................................................................ ................KFF
=amjan Dejn >hols.......................................................................................... ...:LB
=aniel 1an................................................................................... .....................KLG
=anijel =en !ol................................................................................... .............:JE
=anijela /kersa........................................................................................ ..........:EI
=atlev <ronk............................................................................................... .......KFB
=avid <odit.................................................................................................. ......:IL
=avid )oresh...................................................................................... ...............KFJ
=avidove zvezde........................................................................................ ..........EE
=egarin......................................................................................... .....................KJK
=ejvid 1ozis <erg............................................................................... ..............BKF
=ejvidu <anisaru................................................................................................ :K:
=ekster =eger................................................................................................. ..KCF
=el pas................................................................................................ ...............KEK
dr <ronks..................................................................................... ......................KFC
=ej 4ebring................................................................................ ......................:LL
=ejkob =elat............................................................................................. ......:LE
=ejms )jevit.................................................................................. ..................KLI
=ejmsa ?orestala................................................................................... ...........KFB
=ejn ?onda.............................................................................................. .........:KJ
=ejn 'oberts..................................................................................................... KC:
=ejson <lejk <rint....................................................................................... .....:L:
=ejson <oldvin............................................................................................... ..:LB
=ekija /ndersona........................................................................... ..................KKE
BCC
z a m k e
=enet 'eno.................................................................................................. .....KJK
=erald 2ajt.................................................................................... ...................KFL
=e !ursel................................................................................... .....................KCC
=esi 2ojd 1iskili....................................................................... ......................:LB
=ima =onsa............................................................................................ ........KBF
=o 'izner............................................................................................ .............:L:
=on =. 'ok,eler..................................................................................... ............KG
=ord <u................................................................................... .....................:GL
=oze, ?iorela................................................................................................. ...:LE
=oze, )ibvoters............................................................................. ..................KJL
>ventide clockSorks 4/=............................................................... ..................:EE
?reedom o, Thought ?oundation............................................................... .........KLJ
;eri 2in............................................................................................... .......BL:, BLB
;ilis !atrik ?lanagan.................................................................................... ......KLK
.elene <lavacki.................................................................................... .............KE:
74)@8+...................................................................................... ......................KFJ
7TT............................................................................................ .................KK:, :KI
3. ). Dan <alen................................................................................................ ...KBL
3. !. 1organ................................................................................... ......................KG
3. -. (=udi -ebra) Ditez.............................................................................. ......KCC
3akov )o,i..................................................................................................... .....:GI
3an !olsen...................................................................................... ....................BKC
3ehovini svedoci........................... .............CI, CJ, EL, KBB, :J:, :JB, :JC, :JF, :JG
3>.8D7+7 4D>=8@7...................................................................... .................:C:
3ejl.................................................................................................................... ..KLL
3elena )uzina.......................................................................................... ...........:LC
3im 'oberts ;roup............................................................................ .................KFJ
3onestoSn................................................................................... .......................KGL
3ose,a /. 1ajera............................................................................................... ..KLI
3oze, di 1ambro.............................................................................. ..................KJ:
3oze, 0arp............................................................................................. ......KLK, KLJ
3oze, 4mit.................................................................................................. .K:J, KBK
3uta.................................................................................................... .........:CB, :CF
)abala...................................................................................................... ..........:FF
ka,etin.................................................................................................... ..............BF
)ali,ornije.................................................................................................. ........:CF
)ali,orniji................................................................................... ........KCC, KIG, KIJ
kamajors......................................................................................................... ....KJF
)ameron..................................................................................................... ..JJ, KLL
)analisanje.................................................................... .............KBJ, KCL, KCK, KCB
kapija........................................................................................... ......................KJL
)apija raja..................................................................................................... .....KJC
)arden =bon =boze,........................................................................................ ...:I:
)aren .ovel.............................................................................................. .........:L:
)arl .ajnc Dalter........................................................................ .......................:IK
)arl 3ung........................................................................................................ ....KEL
)arl D. 4anders................................................................................................... ..KK
BCE
z a m k e
)arla Tarner..................................................................................... ..................KLJ
)arlo .rubik.......................................................................................... ............BLJ
)autilija............................................................................................. ..................EB
)enet ;rant.................................................................................................. ......:EJ
1illenium @ults................................................................................ .................KGL
!atrik ?lanagan............................................................................... ...................KLB
poa................................................................................................. ....................KJG
Truman......................................................................................................... ......KEJ
Trumana......................................................................... ....................KEJ, KFB, :KI
l, >kman......................................................................................... .........BKI, BKJ
ma )ant 1ahapiatr.................................................................................... ......:II
uni,ikaciona crkva........................................................................... ...........KBL, :FJ
pside =oSn @lub...................................................................................... .......KFJ
rbana D777................................................................................................... .......EB
uroboros.................................................................................................. .............JB
Dacingtonu............................................................................................ .............BKC
Dajomingu.................................................................................................. ........KEC
Dalter <. 4mit................................................................................................ .....KFB
Daltera 1artina................................................................................................. ..KBL
Datikan.................................................................................................. .............BKE
Datikanu............................................................................................... ..............KEK
veb................................................................................................. ....................KJE
Debster .jubel................................................................................................. ...KJK
Delika <ritanija............................................................................... ....:KL, :K:, :KC
Denaver <u......................................................................................... ..............KFB
Destern junion.................................................................................. ..................:KI
Dijetnamu.......................................................................................... .........KL:, ::L
Dilder !en,ild.......................................................................................... ...........KLL
Dilhelm 'i......................................................................................... ...............KKE
Dilijam <eri dil..................................................................................... ..............:I:
Dilijam >. ;ledston.................................................................................... ........KC:
Dins ?oster........................................................................................... ..............KJK
D7!................................................................................................................ .....:KC
virtualno realna scenarija (D'4)...................................................... ..................KLJ
D)7....................................................................................................... .............BKG
Dojcik ?rikovski........................................................................................ .........:LL
vojna otmica navodno otetih od strane +28-a...................................... .............KLE
Dolker ?ild..................................................................................... ....................KFC
Dondra =bona......................................................................................... ............:CE
vudu................................................................................................ ....KKI, K::, :GF
Raco =avidians............................................................................. ....................KFJ
RaA 7nternational.................................................................................... ...........KGL
Togi <hajan........................................................................................................ KGL
-bignjev <einski......................................................................... .....................KI
zen............................................................................................ ..........KLB, :CJ, :GE
-en 1aster 'ama.................................................................................... ...........KGL
-onpoSer................................................................................................. ..........KGL
BCF
z a m k e
-ua.............................................................................................. .....................KCC
9arls 1enson.......................................................................... ...................KEB, KJJ
9arlsa 1ensona............................................................................................. .....KEB
0emrok............................................................................... ................:KI, :KJ, ::L
0eron Tejt..................................................................................... ..............:LL, :E:
0oko /sahara................................................................................. ....................KJG
0pital......................................................................................................... .........:FF
0ri 9inmoj..................................................................................................... .....B:B
0taj,eld....................................................................................................... ........:FF
BCG
z a m k e
/ 3 D * T 3 ,
UMESTO PREDGOVORA................................................................?
Do0ar dan............................................................... ..........5
Ilu'ia Monte >risto.......................................................... ..7
9o!ek sa uga........................................... ........................I
Dong <a.................................................................. .........8
Iluminati........................................................................ ..15
8F* ............................................................... .................17
Bilder0er'i....................................................................... 1I
5rilateralna komisia ...................................... .................18
METODI KONTROLE SVESTI.....................................................@A
!84'>=+7 1>T8=7 )8+T'82> 4D>4T7...............................:B
5S> #M? 0>SP>*M#3@ <?ABM1................................................E3
Ispiti!ane.................................................. .....................25
Fi'i$ko mu$ene i stra& od mu$ena............................ ....25
I'ola#ia........................................................................ ...25
>ontrola komunika#ie........................................ .............27
Primena i'nuri!ana.............................. ..........................27
>ontrola &rane1 pia ili du!ana............................... .........2I
>ritika i samokritika................................ ........................2I
/#enario..................................................................... .....28
)2/479+> 1/+7!2/T7D+> T>.+7)> ( )1T)..................B:
Deklarisani priateli.................................. ......................A@
>ompetentnost................................... ............................A5
)mo#ionalna kon"u'ia........................... .........................A5
Igre i'0ora................................................................... ....A5
:@F7>#M B?:?*#>F7:M..........................................................32
P*?PMBM#9M............................................................................"'
%ruHa propagande............................................. .............5A
>riteriumi 'a selek#iu media......................................... 5I
>omunika#ia li#em u li#e................................... .............58
5ele!i'ia...................................................... ...................59
Propagandne te&nike koe ne tra.e doka'i!ana.............70
Propagandne te&nike koe su ra'umli!e samo u' dodatna
o0a6nena ........................................ ............................79
Propagandne te&nike koe postau asne nakon pro6irenog
i'lagana.................................................. .......................I5
%sno!na na$ela propagande....................................... ....II
S%!C><>SM#@ P?*%;@...........................................................&4
4>)4/2+8 -284T/D23/+3> =>@>.....................................IE
BCI
z a m k e
+>!84'>=+> 1>T8=> )8+T'82> 4D>4T7........................IJ
<@7?9@ #MP*@9#>5 7@5#?C?B>3M .................................24
Dodatna 'nana o "unk#ionisanu ludskog mo'ga i tela. .89
>ontrola uma metodom napredni& te&nologia................95
/inteti$ka telepatia................................. .....................100
Mese$e! udar................................................................ 10@
Feniks i proekti starie genera#ie................... ..............110
<arp i proekti no!ie genera#ie.................................. ..112
Proekat psi&otronik............................. .........................115
S;*>:@#@ <?B%P#?S7> C3%9S;?B %<M > ?;%C7#M
9@C?:M#3M..............................................................................11&
5elepatia........................................... ...........................119
(ra$ane....................................................................... .120
SEKTE I DRUGE GRUPE U SLUBI ........................................?@B
KONTROLE UMA..........................................................................?@B
Programirane........................................ .......................128
Deprogramirane................................................. ..........128
*eprogramirane .................................... ......................128
Bna$ene re$i kult.............................. ...........................129
Bna$ene re$i denomina#ia.................. ........................1A0
Bna$ene re$i sekta................................................ .......1A0
)kstremne grupe opasne po sopst!eno $lanst!o..........1A2
?rupe opasne po okolinu.................. ...........................1AA
Destrukti!ne sekte .............................................. .........1A5
*a'like i'meHu destrukti!ni& i drugi& sekti...................1AI
Bi0liske grupe...................................... ........................1A8
>analisane........................................ ...........................1A9
Pro"ita0ilne grupe......................................................... .1@5
:eoisto$ne grupe.................................................. ........1@8
:u ed. pokret......................................................... .....150
/atanske grupe................................................. ............152
/8I= FIF-F% ?*-P) 25eoria 'a!ere II4............................158
D!anaest !eli$anst!eni&................................ ...............171
Pseudoterapiske grupe........................................... ......177
>ako se dola'i u al"a ni!o.................................... ..........17I
4>)T> 7 =';> +>?8'1/2+> ;'!> )83> !'71>+33
T>.+7)> )8+T'82> 1/....................................................KFI
Metode koe koriste sekte 'a Dkontrolu s!esti]..............1IA
>ontrola s!esti u sektama............................... ..............1I@
/a!eto!ali6te 'a i'la' ........................................ ...........1II
Deprogramirane................................................. ..........180
S@;7@ % ;?3><M S% %!>S7:M %?!>DM3@#M P?3M:M ....12&
D.im D.ons i <ram naroda ........................................ ...18I
BCJ
z a m k e
Pokret 'a o0no!u deset 0o.ii& 'apo!esti......................189
Indone.anski lo!#i na !e6ti#e ................................ .......190
De!id >ore6 ...................................................... ...........191
/ekta /olarnog &rama ............................................. .....191
>apia raa ............................................................ ........19@
+udi krokodili i' konga ...................................... ...........195
,am0ola sekta ....................................... .......................195
8rk!a agneta gospodneg ...................................... ....197
3dol"o de <esus >onstan#o i /ara 3ldrete ....................197
Goko 3sa&ara i 3um .................................. ..................19I
8rk!a lu0a!i.................................................... .............198
5i&uana religio'ni ritual ......................................... .......199
9arls Menson i nego!a "amilia ........................... .........199
Posada napasnika ................................ ........................200
,oung=sang 20eskrani .i!ot4........................................201
-edinena 0ra'ilska #rk!a pentagrama........................201
Meksi$ke u0i#e !e6ti#a................................................ ..201
/i0irska satanisti$ka sekta............................ ................201
9ion porodi#a..................................................... ...........202
D.e"ri +undgren ................................. ..........................202
%kultni maloletni u0i#a i' >entakia ............................. .202
5roka i' 'apadnog Mem"isa..........................................20A
<ose 3ugusto do /antos......................... ......................20A
(ampirska sekta i' >entakia .............................. ..........20A
/atanisti i' !aomin6ke doline................... ....................20@
*uski satanisti ...................................................... ........20@
>rimski satanisti.......................................................... ..20@
/an +uis %0ispo satanisti ..................... ........................20@
Ba0rinuti &ri6ani............................................... ...........205
/paso!a #rk!a............................................................. ..205
POLITIKA KONTROLA............................................................@AC
5e&nologia nadgledana ; nad'irana...........................210
Dostignua u o0lasti oru.a 'a kontrolu masa...............220
*a'!o te&nologia kontrole 'at!orenika........................221
3kti!nosti :/3 unutar /3D............................................ 22A
NAINI DA SE SUPROTSTAVITE NEELJENIM UTICAJIMA
............................................................................................................@@C
1>4T8 !8;8D8'/...............................................................:B:
D>'4)> ;'!> <>8;'/= 7 '>!<27@7 4'<737.........:CL
Mormonska 8rk!a 2#rk!a Isusa <rista Ds!eta#a posledni&
danaE4........................................................................ ...2@2
Pra&riQNanska Baedni#a Y-ni!er'alni Ti!otE...............2@7
BEL
z a m k e
Bapadnopra!osla!na #rk!a 2ranie /tarokatoliPka 8rk!a4
................................................................. ....................2@I
%Qo *adRniQ................................................................ ..2@8
*ed MistiPne *uRe ; %rdo *osae Misti#ae 2%*M4 ..........2@9
/at&ia /ai Ba0a .................................................... ........250
/atanisti ................................................................ ......251
-ni!er'itetski krstaQki rat 'a &rista ; 8ampus 8rusade "or
8&rist .......................................................... .................25I
%rdo 5empli %rientis ; *ed %rientalni& 5emplara ;
?nostiPka >atoliPka 8rk!a ; )##lesiae ?nosti#ae 8atoli#ae
2)?84 ; /!eti ?ral.............................................. ............258
Interna#ionalna Qkola Blatnog *uRinog >rsta1 *o'enkro#eri
................................................................. ....................275
-ni"ika#iona #rk!a 2-ni"i#ation 8&ur#&4................... .....278
Bela gnostiPka #rk!a ; )?3 ....................................... ..2I@
<risto!a du&o!na #rk!a ; Pentekosti.............................2II
/a!e' 0aptistiPki& #rka!a u /r0ii i /*, ........................2I9
<risto!a 8rk!a DMalo >rQteneE ................................. ...28A
Baedni#a sedmog dana ad!entista D*e"ormni pokretE. 28A
/a!e' 'a trans#endentalnu medita#iu /r0ie ...............287
*e"ormski pokret ad!entista D/edmi danE ...................289
/lo!aPka e!angelistiPka #rk!a ......................... ..........291
<risto!a #rk!a e!anXeoske 0raNe.................................292
,e&o!ini s!edo#i ...................................... ....................292
(aiQna!ska !erska 'aedni#a D(edaE 2<ari >riQna4.........298
<risto!a #rk!a........................................................ .......A01
:o!oapostolska #rk!a ................................ ..................A0A
/ai #entar 'a uni!er'alni du&o!ni ra'!o i o0ra'o!ane A05
DruQt!o 'a oPu!ane dre!ne kulture i tradi#ie 5i0eta
YDRokPenE.................................................. ..................A0I
Protestantska !erska 'aedni#a....................... ..............A08
:a'areni........................................... ............................A08
/lo0odna #rk!a........................................ .....................A09
-druRene 'a i'uPa!ane i primenu puta potpune du&o!ne
samoreali'a#ie sistemom Dpraksa istrane molit!eE.....A10
8rk!a 0oRia 28&ur#& %" ?od4........................ ...............A11
<riQNanska ad!entistiPka #rk!a.................................. .A1A
BoRia de#a ; 8&ildren %" ?od................................ .......A17
*eP Ri!ota ; Kord %" +i"e......................... .....................A18
MeXunarodna <risto!a #rk!a................. ........................A19
/ukio Ma&ikari............................................................... A20
8rk!a skupQtine 0oRie ; 3ssem0lies %" ?od..................A21
Ori Uinmo.................................................................. ....A2A
3nglikanska #rk!a /!ete Meri 25&e 3ngli#an 8&aplain#J %"
/ent MarJ In Belgrade4...................... ...........................A2@
PRILOG............................................................................................D@C
BEK
z a m k e
INDEKS............................................................................................DED
BE: