12 pravila za srećan život Džordana

Pitersona:"Sredi najpre svoju kuću,

pre nego što počneš da kritikuješ
svet!"(VIDEO)
Džordan Piterson je kanadski profesor kliničke psihologije na Univerzitetu Toronta. U
proteklih godinu dana stekao je ogromnu publiku svojim predavanjima koja su svima
dostupna na njegovom Youtube kanalu, kao i brojnim gostovanjima 

Teme njegovih predavanja su veoma raznolike. S jedne strane, najviše su ga proslavile

oštre kritike postmodernizma i političke korektnosti. S druge strane, to su saveti omladini
kako da preuzmu odgovornost za svoje živote i kako da se nose s mnogim, sve bržim
političkim i kulturološkim promenama. Trenutno važi za najvećeg borca za pravo slobode
govora u Kanadi.
 
Na njegov rad, način razmišljanja i shvatanje sveta najveći uticaj
imaju Dostojevski i Karl Jung. Objašnjavajući ljudsko ponašanje, nešto poput Junga,
Piterson se koristi mitovima i religijom, smatrajući da se tu nalaze temelji filozofije
današnje zapadne kulture.
 
Kada govori o mladim ljudima 21. veka, Jordan Peterson je donekle iznenađen koliko
su osnovne vrednosti uzdrmane, kad je on postao poznat zahvaljujući frazama
poput Sredi svoju sobu i Govori istinu.

 
Preko dvadeset godina takođe radi kao psihoterapeut i iz ogromnog iskustva izvukao je
mnoge pouke. Tako je nastala knjiga 12 pravila za život. U knjizi Džordan Piterson
govori o vrlo poznatim problemima, ali na jedinstven i ponekad nenamerno duhovit
način.

12 pravila za život
1. Stoj uspravno i zabaci ramena.
Kao posledica kompleksnosti našeg nervnog sistema, nekada je prosto lakše početi od
nekog jednostavnijeg, ali sličnog, kao što je nervni sistem jastoga.
Istraživanjem hijerarhije dominacije kod jastoga zaključeno je da je količina
izlučenog serotonina usko i proporcionalno povezana sa visinom položaja u društvu.
 
U ogromnoj većini slučajeva, ovi podaci su isti kod ljudi.
 
Kada stojimo uspravno i zabačenih ramena — lučimo veću količinu serotonina, što
direktno utiče na našu odlučnost i doslednost pri postizanju naših ciljeva.
Naravno, poenta nije sasvim jednostavna koliko i pravilo i konkretan primer. Pouka ovog
poglavlja je svakako dublja. Ako imaš sliku osobe koja želiš da postaneš — ponašaj se
kao ta osoba. Radi ono što te čini jačim.

2. Tretiraj sebe kao da si osoba do koje ti je stalo.

Ako neko zna naše mane, greške i gluposti, to smo mi sami. Posledica tog znanja je
podsvesno umanjena briga prema sebi. Džordan Peterson kaže u šali da poznaje ljude koji
bi brže kupili lek svom psu nego sebi.
 
Dakle drugo pravilo je obrtanje onog vrlo poznatog čini drugima što želiš
sebi. Poboljšanje sebe nije samo pravo, već obaveza koja može imati ogroman uticaj,
kako na pojedinca, tako i na društvo.
 
Kroz život svi imaju ogromne poteškoće, koliko god delovale pojedinačno i
neponovljivo. Jordan Peterson uz ovo pravilo voli da doda pouku iz biblije — Voli
grešnika, ali mrzi greh.

Ajnštajnov recept za sreću: Svako jutro sebi postavite ovo

pitanje - Ako je odgovor DA, na pravom ste putu!
3. Sprijatelji se sa ljudima koji ti žele sve najbolje.

Jeste li nekad imali dobru vest koju ste podelili sa prijateljem, a kao odgovor niste
dobili Bravo! ili Super! već priču o tome kako se tom prijatelju nekad desilo nešto
dobro? Ili jos apsurdnije — Kako se nekad nekome koga poznaje desilo nešto dobro?
 
Ako je razmišljanje Džordana Petersona ispravno, takav prijatelj nije dobar.
Dobar prijatelj podržava napredak koji vodi ka cilju koji pokušavate da postignete.
Podržavanjem poroka i ostalog samodestruktivnog ponašanja se bave loši prijatelji koji
svojim nihilizmom ili prosto neuspehom, žele i ljude oko sebe da povuku ka dole.
 
Zaključak, dobar prijatelj je onaj koji se iskreno raduje tvom uspehu.

4. Poredi se sa sobom od juče, a ne sa nekim drugim od danas.

U životu sretnemo neverovatan broj ljudi i veoma su velike šanse da je svaki pojedinac u
nečemu bolji od nas. Poređenje sa drugim ljudima nije produktivno i vodi ka
ogorčenosti.
 
Treba pronaći ideal koji će imati ulogu sudije naših dela u životu. Svakog dana treba da
se zapitamo Šta mogu danas da uradim, čime ću postati bolji nego što sam juče bio?
 
Tvoj život je na više hiljada načina drugačiji od bilo kojeg tuđeg. Prosto, ako želiš da
budeš veoma bogat, ne trudi se da budeš Bil Gejts, već zamisli sebe bogatog i teži svakog
dana ka tome.
 
Džordan Piterson takođe savetuje da cilj treba podeliti na više manjih ciljeva, tako da
mogu biti dostignuti relativno lako, a da ipak budu dovoljno veliki da pružaju
potrebno zadovoljstvo. Poput deteta koje počinje sa bauljanjem, pa korak ili dva, sve
dok ne počne da hoda normalno.

5. Ne dozvoli deci da rade nešto što će te naterati da ti se ne sviđaju.

Ovaj savet za roditelje zvuči daleko čudnije nego što zapravo jeste. Iz ličnog iskustva,
kao iz iskustva stečenog psihoterapijom, Džordan Piterson smatra da je vrlo naivno
reći Ne može da se desi da mi se ne sviđa moje dete!
 
Neke od najstrašnijih mrguda slatko dete može da razneži, ali naravno ne ako uvek bez
prestanka vrišti. Ono što je pametno uraditi, jeste da učite dete da se ponaša pristojno i
da privlači pažnju društva na dobar način. Takav način socijalizacije će mu otvoriti
mnoga vrata u životu i svakako će uticati pozitivno na razvoj njegove ličnosti.
Zašto neki ljudi imaju više sreće u životu od drugih? Ovih
13 stavki to objašnjava!
6. Sredi svoju kuću pre nego što počneš da kritikuješ svet

Džordan Piterson smatra prebacivanje sopstvene krivice na kolektivnu krivicu

društva stvara ozlojeđenost prema svetu i zaustavlja pravi, lični napredak.
 
Postavi sebi temelj, sopstvenu podlogu na kojoj ćeš da stojiš — U suprotnom, neko dugi
će to uraditi umesto tebe. Napredak do sopstvenih ciljeva nije magija, to je
unapređivanje sebe.

7. Teži ka nečemu značajnom (A ne isključivo korisnom)

Kada neko kaže da je svrha života biti srećan, blago rečeno, autor ove knjige ima
izuzetno neslaganje s tim. On smatra da je takvo razmišljanje fundamentalno pogrešno i
najradije to objašnjava muzikom — Vesela melodija koju čujete čekajući na telefonu ili u
liftu nikako ne može biti bolja od tragične sonate Betovena. Shodno tome, tražite
dubinu i značaj, a ne puku površnu sreću.

8. Govori istinu — Ili bar ne laži

Želiš da budeš bolji čovek? Počni od pretpostavke da većinu stvari koje govoriš nisi ti
izmislio, niti si siguran da veruješ u njih. Govori istinu i posmatraj kako počinješ da se
osećaš jače i stabilnije. Većina ljudi svesno govori laži radi prostog konformizma.
 
Makar bio prost, neobrazovan ili pristrasan, formuliši ispravno reči i govori istinu.
Dordan Piterson veruje da samo na ovaj način čovek može da se razvija ispravno
kao jaka ličnost. Ako ti to deluje teško, bar prekini da govoriš stvari za koje znaš da
su laži. Laži su očigledne i čine te slabim.

9. Pretpostavi da osoba sa kojom razgovaraš zna nešto što ti ne znaš

Ovo je jasno — Najbolja odlika jednog intelektualca svakako nije sveobuhvatno

obrazovanje, već stalna želja da uči još. Jordan Peterson postavlja pitanje: Želiš li da
budeš u pravu ili da naučiš nešto novo?
Zaista slušaj šta ljudi govore, nemoj samo da čekaš da iskažeš svoj stav. Raduj se
konstruktivnoj kritici, jer ne želiš da pobediš u svađi, želiš da rešiš i popraviš problem.
Uostalom, nije li putovanje lepše i korisnije od večnog mirovanja u kući.

10.Govori precizno

Ideja slobode govora prema Pitersonu ima veoma dubok značaj. Za njega i mnoge

mislioce pre njega, da bismo postali svesni nečega, to nešto mora da ima naziv. Mora da
ima reč koja je određena samo za tu stvar. Tada pojam izlazi iz haosa i postaje nešto
jasno, koliko god užasno i strašno bilo.
 
Odlično ovu pojavu poredi sa likom iz serije romana Hari Poter — Voldemort, čije ime
se ne sme izgovoriti. Onaj ko probije barijeru govora, taj će savladati najstrašnija
čudovišta.
 
Dakle u lošem, teškom odnosu sa nekim, tu teškoću osećamo fiziološki sve dok je ne
imenujemo. Kada svoj problem definišeš, uglavnom ga automatski i rešavaš.

11.Ne zamaraj decu kada voze skejtbord

Još jedno poglavlje posvećeno roditeljima i generalno — odraslima. Džordan Piterson je

jednom prilikom malo ozbiljnije posmatrao decu kako voze skejtbord i bio je
izbezumljen rizicima kojima se ona ižlažu. Kada je škola odlučila da prepravi
gelendere i stepenice tako da onemogući dalje skejtbordovanje, autor ove knjige se tome
protivio.
 
Motivacija za takvu, pomalo smešnu borbu za jednog profesora na univerzitetu je vrlo
zanimljiva. Naime, on to opasno ponašanje, mada shvata da je nekad samo posledica
gluposti, gleda kao spontan proces razvijanja ličnosti jednog deteta.
 
Zabranjivanjem određenih aktivnosti deci, usporavate ili u potpunosti zaustavljate
razvijanje ličnosti i sasvim sigurno rizikujete da ih pretvorite u plašljive i slabašne
osobe.

12.Pomazi mačku kada je vidiš na ulici

Bez brige, pravilo važi i za ljubitelje pasa. A ono govori svakako o dobrobiti
iskorišćavanja pozitivnih sitnica u sred loših situacija. Vidiš priliku za prijatnu interakciju
sa nekim — prosto je iskoristi.
 
Pored toga, kako pisac kaže, ovo najemotivnije poglavlje govori o mukama ljudske
duše i kako se boriti sa tim tragedijama za um, poput depresije.
Velike i duboke probleme ne treba rešavati odjednom, tražeći savršeno rešenje koje sve
vraća u stanje mira. To prosto ne funkcioniše tako. Ako su životne okolnosti grube i
bolne, ne planiraj daleko u budućnost, planiraj u roku od dva minuta. Teški problemi se
rešavaju sitnim koracima.
 
Kako autor kaže, grupi za koju je pisao pravila, on sam pripada i zauvek će pripadati.