MIINE LOE

MIII GORNJEG UDA

Spadaju:

miii ramena
miii nadlakta
miii podlakta
miii ake

MIII RAMENA
Povezuju gornji okrajak
humerusa sa kostima
ramenog pojasa

Spadaju:
m. deltoideus
m. supraspinatus
m. infraspinatus
m. teres minor
m. teres major
m. subscapularis

- Omoguavaju pokrete u
art. humeri
U funkcionalnom smislu u miie
ramena ubrajamo:

KOSTOHUMERALNE MIIE
(m. pectoralis major, m. pectoralis
minor, m. subclavius, m. serratus
anterior)

SPINOHUMERALNE MIIE
(m. trapezius, m. latissimus dorsi,
m. rhomboideus, m. levator
scapulae)

- Uestvuju u pokretima i zgloba
ramena i spojeva ramenog pojasa
- zajedno sa miiima ramena
ograniavaju pazunu jamu

M. DELTOIDEUS
M. deltoideus ima tri
funkcionalna dela: prednji,
srednji (najjai) i zadnji

Dejstvo:
srednji (akromialni) deo -
snaan odvodilac ruke do
horizontale
(abdukcija u zglobu ramena)

prednji (klavikularni) deo
podie ruku napred, uvre je
(fleksija, unutranja rotacija)

zadnji (skapularni) deo -
podie ruku put nazad, izvre
je
(ekstenzija, spoljanja rotacija)

M. DELTOIDEUS
Povrede najee nastaju
usled preoptereenja
miia pri ponavljanim
pokretima podizanja ruke
iznad glave

Najee u bacakim
sportovima, plivanju
(posebno u lenom i
baterflaj stilu), tenisu,
gimnastici, pri dizanju
tegova

Bol se javlja pri oblaenju
jakne, podizanju ruke
iznad glave, pri abdukciji
M. SUPRASPINATUS
Dejstvo:
pomoni odvodilac ruke
(podue je put upolje i
napred)
zapoinje abdukciju
(prvih 20 ak stepeni)!!!
statika kontrakcija
spreava sputanje caput
humeri niz cavitas
glenoidalis

M. SUPRASPINATUS
Mali, slab mii
Povreda miia mogua
tokom plivanja, dizanja
tereta, noenja kofera,
prilikom pada na aku
kada je ruka ispruena
napred

esta kod masera zbog
izvoenja krunih
masanih pokreta put
upolje

Sportisti ee imaju
istegnue tetive, kod
starijih ea ruptura
M. INFRASPINATUS
Dejstvo:
obre ruku upolje
(spoljanja rotacija u
zglobu ramena)
pomoni abduktor
(samo gornji deo
miia)

M. INFRASPINATUS
Slab mii
Povrede ovog miia
mogu nastati kod
tenisera, u bacakim
sportovima

Nastaje postepeno

Mogua i pri
svakodnevnim
aktivnostima: pri
oblaenju, bacanju stvari
na zadnje sedite auta
M. TERES MINOR
Dejstvo:
izvre ruku
(spoljanja rotacija u
zglobu ramena)
zatee zadnji deo
zglobne ahure

M. TERES MINOR
Slab mii

Do povreda m. teres minor,
kao i ostalih miia koji ine
rotatorni prsten mogu dovesti:
nedovoljno zagrevanje, loa
tehnika bacanja, dizanje
tereta, pad na savijenu ruku,
pokreti guranja, vuenja

Sreu se u tenisu, bacakim
sportovima, plivanju (prsni
stil), veslanju (kajak), dizanju
tegova

M. TERES MAJOR
Dejstvo:
privodilac i uvrta ruke
(adukcija i unutranja
rotacija u zglobu ramena)
ekstenzija iz fleksije

- regulie veliinu ugla
izmeu klavikule i skapule
M. TERES MAJOR

Ovaj mii je posebno aktivan
prilikom plivanja, penjanja, u
tenisu, pri izvoenju gimnastikih
vebi, veslanju, podizanju i
sputanju tela (sklekovi)

Vaan za dnevne aktivnosti:
postavljanje ruku iza lea,
oblaenje pantalona
Povrede se deavaju i prilikom
cepanja drva, kod kamiondija
(loa tehnika motanja volana,
naroito u velikim kamionima)

Mehanizam povreivanja :
nedovoljno zagrevanje, loa
tehnika, repetitivna ponavljanja
pokreta velikih amplituda
M. SUBSCAPULARIS
Dejstvo:
glavni uvrta ruke
(unutranja rotacija u zglobu ramena)

Kod osoba mlaih od 40 godina
najee se povreuje m.
subscapularis, kada su u pitanju
povrede ramena

Uestvuje u svakodnevnim
aktivnostima: otvaranju tegli,
eljanju, oblaenju pulovera, grljenju,
podizanju tereta, tapanju ak i u
otvaranju vrata

Omoguava bacanje lopte, zahvaljujui
njemu se servira i zavrava forhend

Povredu izaziva njegova
preoptereenost, nedovoljno
zagrevanje; bol se esto javlja tek
nekoliko dana posle povrede
Povreuje se pri dizanju tereta,
uzimanju torbe sa zadnjeg sedita kola


MIII NADLAKTA
Podeljeni humerusom i
meumiinim pregradama na:
prednju i
zadnju grupu

Prednju grupu ine:
m. biceps brachii
m. coracobrachialis
m. brachialis

Zadnja grupa:
m. triceps brachii

M. BICEPS BRACHII
Dejstvo:
dvozglobni mii
- u zglobu lakta:
pregibanje i izvrtanje
podlakta
(fleksija i supinacija)
- u zglobu ramena:
podizanje ruke put
napred i upolje
(fleksija i abdukcija)
M. BICEPS BRACHII
Usled jake ponavljane
kontrakcije moe doi do
rupture zavrne tetive
Vei rizik od ove povrede
imaju dizai tegova,
bodibilderi, fiziki radnici;
uglavnom kod starijih od
35 godina

Ponavljani pokreti
obavljani iznad visine
glave tokom dueg
vremenskog perioda
mogu doprineti oteenju
tetive duge glave (tenis,
plivanje, bacaki sportovi)
M. CORACOBRACHIALIS
Dejstvo:
jednozglobni mii
podie nadlakat napred i
unutra; postavlja je ispred tela
(fleksija i adukcija)
statika kontrakcija fiksira
caput humeri uz labrum
glenoidale; prebacuje teret sa
humerusa na skapulu

Mehanizam povrede ovog
miia je slian kao kod m.
biceps brachii: jaki repetitivni
snani pokreti sa optereenjem
Mogue povrede kod
bodibildera, dizaa tegova, u
tenisu, u hokeju, amerikom
fudbalu


M. BRACHIALIS
Dejstvo:
jednozglobni mii
pregiba podlakat
(fleksija u zglobu lakta)
najjai fleksor lakta, njegovim
dejstvom se lakat povlai put
nazad

Vaan za stabilnost lakta,
direktni antagonista m. triceps
brachii; posebno vano za
izvoenje bacanja i u tenisu,
skvou

Ukljuen u pokrete guranja,
vuenja i dizanja tereta


M. TRICEPS BRACHII
Dejstvo:
snani oprua podlakta
(ekstenzija u zglobu
lakta)
caput longum povlai
ruku nazad i unutra
(ekstenzija i unutranja
rotacija u zglobu ramena)


M. TRICEPS BRACHII
Pucanje tricepsa je povezano
sa preoptereenjem zgloba
lakta

ee kod mukaraca i to onih
koji se bave dizanjem tegova,
amerikim fudbalom, tenisom,
hokejem, bacaa koplja i diska,
u manjoj meri kod boksera i
gimnastiara

ea kod onih koji koriste
kortikosteroide i anabolike
steroide

Pad na ispruenu ruku moe
izazvati pucanje tetive
MIII PODLAKTA
Obrazuju tri
funkcionalne loe:

prednju (8 miia)
spoljanju (4 miia)
zadnju (8 miia)
MIII PREDNJE GRUPE
PODLAKTA
Spadaju:

m. pronator teres
m. flexor carpi radialis
m. palmaris longus
m. flexor carpi ulnaris
m. flexor digitorum
superficialis
m. flexor digitorum
profundus
m. flexor pollicis longus
m. pronator quadratus

DEJSTVO MIIA PREDNJE LOE
PODLAKTA
m. pronator teres - pregiba i odvodilac ake (palmarna fleksija i radijalna abdukcija ake)
pomoni uvrta i pomoni pregiba podlakta (pronacija i fleksija u zglobu lakta)

m. flexor carpi radialis - pregiba i odvodilac ake (palmarna fleksija i radijalna abdukcija
ake) pomoni uvrta i pomoni pregiba podlakta (pronacija i fleksija u zglobu lakta)

m. palmaris longus - pregiba ake (palmarna fleksija), pri ekstenziji ake i prstiju zatee
dlansku aponeurozu

m. flexor carpi ulnaris - pregiba i privodilac ake (palmarna fleksija i ulnarna abdukcija)
pomoni pregiba podlakta (fleksija u zglobu lakta)

m. flexor digitorum superficialis - pregiba srednjih lanaka prstiju od 2. do 5. prsta,
proksimalnih lanaka kao i ake (fleksija prstiju i palmarna fleksija)

m. flexor digitorum profundus - pregiba distalnih lanaka prstiju od 2. do 5. prsta, srednjih,
proksimalnih lanaka kao i ake (fleksija prstiju i palmarna fleksija)

m. flexor pollicis longus - pregiba prvo krajnji lanak, zatim proksimalni lanak palca,
omoguava opoziciju palca (fleksija palca, opozicija), pregiba ake

m. pronator quadratus - uvre donju polovinu podlaktice (pronacija podlakta)



SPOLJNA LOA PODLAKTA
Spadaju:

m. brachioradialis
m. extensor carpi
radialis longus
m. extensor carpi
radialis brevis
m. supinator

DEJSTVO MIIA SPOLJNE LOE
PODLAKTA
m. brachioradialis - pregibanje podlakta kada je podlakat u srednjem
poloaju, izmeu pronacije i supinacije (fleksija u zglobu), uvre podlakat
pri fleksiji (pomoni pronator), izvre pri ekstenziji (pomoni supinator),
ekstenzor po tipu ekscentrine kontrakcije (npr. kucanje ekiem)
- tei da dri podlakat u srednjem poloaju

m. extensor carpi radialis longus - povlai aku nazad i upolje (dorzalna
fleksija, radijalna abdukcija u zglobu ake), pomoni pregiba podlakta
(pomoni fleksor lakta), pomoni pronator u fleksiji, pomoni supinator u
ekstenziji u zglobu lakta
- pri pokretu radijalne abdukcije m. flexor carpi radialis i m. extensor carpi
radialis longus su sinergisti

m. extensor carpi radialis brevis - povlai aku nazad (dorzalna fleksija
u zglobu ake)
- esta povreda istegnue poetnih pripoja oba radijalna miia praeno
zapaljenjem - TENISKI LAKAT - bol zrai ka dorzalnoj strani ake

m. supinator - glavni izvrta podlakta (supinator)


ZADNJA LOA PODLAKTA
Spadaju:

povrni sloj:
m. extensor digitorum
m. extensor digiti minimi
m. extensor carpi ulnaris
m. anconeus

duboki sloj:
m. abductor pollicis longus
m. extensor pollicis brevis
m. extensor pollicis longus
m. extensor indicis



DEJSTVO MIIA ZADNJE LOE
PODLAKTA
m. extensor digitorum - oprua prstiju od 2. do 5. prsta i ake
(ekstenzija prstiju 2. do 5. i dorzalna fleksija ake), pri ekstenziji iri
prste
- daje polovinu snage dorzalne fleksije ake
pomoni oprua (ekstenzor) podlakta
m. extensor digiti minimi - oprua malog prsta i ake
(ekstenzija malog prsta i dorzalna fleksija ake), pomoni oprua
(ekstenzor) podlakta
m. extensor carpi ulnaris - povlai aku nazad i unutra, (dorzalna
fleksija, ulnarna abdukcija u zglobu ake), pomoni oprua
(ekstenzor) podlakta
- pri pokretu ulnarne abdukcije m. flexor carpi ulnaris i m. extensor
carpi ulnaris su sinergisti
m. anconeus - oprua podlakat, (ekstenzija u zglobu lakta)

DEJSTVO MIIA ZADNJE LOE
PODLAKTA
m. abductor pollicis longus - odvodi, oprua palac u
karpometakarpalnom zglobu i odvodi aku (abdukcija, ekstenzija palca,
radijalna abdukcija ake)

m. extensor pollicis brevis - isto dejstvo kao m. abductor pollicis
longus, oprua proksimalni lanak palca (ekstenzija palca)

m. extensor pollicis longus - oprua palac povlaei distalni lanak
(ekstenzija palca), odvodi i oprua aku, naroito kada je prisutan
otpor pri pokretu (radijalna abdukcija, dorzalna fleksija ake)

m. extensor indicis - oprua i slabo privodi kaiprst (ekstenzija i
adukcija kaiprsta)


Miii podlakta se relativno esto povreuju
prilikom intenzivnih vebanja koja ukljuuju ovaj
deo tela, ali i prilikom saobraajnih nesrea i na
radnom mestu gde se obavljaju pokreti ake
mali amplituda (npr. dugotrajno kucanje)

Povrede mogu nastati u tenisu, bacakim
sportovima, pri kuglanju, noenju velikih tereta

Rizik povreivanja raste kada je osoba umorna,
kada se veba po hladnom vremenu ili npr. dugo
svira klavir

MIII AKE
Mali miii, grupisani
su u tri loe: spoljnu,
srednju i unutranju

Miii spoljne i
unutranje loe
obrazuju dva
uzvienja dlana: u
korenu palca (thenar)
i u korenu malog
prsta (hypothenar)
MIII VRATA
Podeljeni su vratnim delom kimenog
stuba na prednje i zadnje

Zadnji miii vrata: gornji delovi lenih
miia

Prednji miii vrata:
rasporeeni u dva sloja povrni i duboki

svaki od slojeva se deli na medijalnu
(blie kimenom stubu) i lateralnu grupu

M. STERNOCLEIDOMASTOIDEUS -
pregiba vrat (obostrano dejstvo)
(antefleksija vrata),
bono pregiba vrat i obre glavu na
suprotnu stranu (jednostrano dejstvo)
(laterofleksija, torzija vrata)
zadnji delovi miia slabi retrofleksori
vrata
Miii grudnog koa se dele
na:
povrne i duboke
Povrni (kostohumeralni)
miii:
m. pectoralis major
m. pectoralis minor
m. subclavius
m. serratus anterior

Duboki miii:
mm. intercostales externi et
imterni
m. transversus thoracis
MIII GRUDNOG KOA
M. PECTORALIS MAJOR
Dejstvo:

privodi ruku, uvre je,
postavlja je ispred grudnog
koa
(adukcija, unutranja rotacija
u zglobu ramena, elevacija u
sternoklavikularnom zglobu)
prethodno podignutu ruku
snano obara nadole i napred
donji snopovi povlae rame
nadole i napred (elevacija,
retrakcija u
sternoklavikularnom zglobu)
pri plivanju podignutu ruku
ustranu povlai put napred
zgib, penjanje uz drvo sa
m. latissimus dorsi podie ceo
trup
pomoni respiratorni mii

POVREDE M. PECTORALIS
MAJOR
Povrede se deavaju
gotovo iskljuivo
mukarcima zbog manje
elastinosti miia i veeg
optereenja !!!

Karakteristine za dizanje
tegova (bench press), ali
se sreu i u amerikom
fudbalu, koarci, boksu,
skijanju na vodi, rvanju
DEJSTVO MIIA GRUDNOG
KOA
m. pectoralis minor - povlai rame napred i nadole (retrakcija i
elevacija u sternoklavikularnom zglobu), uestvuje u pokretima
guranja i udaranja, pomoni repiratorni mii

m. subclavius - obara spoljanji okrajak klavikule, aktivna veza art.
sternoclavicularis

m. serratus anterior - povlai lopaticu napred (gornji i srednji deo
miia), obre je upolje (donji deo miia), podie ruku iznad
horizontale (depresija u sternoklavikularnom zglobu)
pomoni respiratorni mii
- uestvuje u pokretima guranja, udaranja, zabadanja
mm. intercostales externi et imterni, m. transversus thoracis,
diaphragma respiratorni miii


MIII TRBUHA
Snani, pljosnati
miii koji povezuju
grudni ko i gornju
ivicu karlice

Dele se na:
prednje - bone i
zadnje miie
PREDNJE - BONA I ZADNJA
LOA MIIA TRBUHA
Prednje bona loa:
m. rectus abdominis
m. pyramidalis
m. obliquus externus
abdominis
m. obliquus internus
abdominis
m. transversus
abdominis

Jedini mii zadnje
loe:
m. quadratus lumborum

DEJSTVO MIIA TRBUHA
ANTEFLEXIO - pregibanje trupa put napred
- dve take oslonca preponska simfiza i vrh sternuma
uestvuju: m. rectus abdominis, obostrano mm. obliqui
externi et interni (kose miine vijuge)

LATEROFLEXIO bono pregibanje trupa
uestvuju: m. obliquus externus et internus abdominis na
strani na koju se telo savija (deo miinog lanca izmeu
trochanter major i baze lobanje), m. quadratus lumborum

TORSIO m. obliquus internus abdominis i m. quadratus
lumborum na strani na koju se telo uvija, m. obliquus
externus abdominis na suprotnoj strani
DEJSTVO MIIA TRBUHA
M. quadratus lumborum obostranom
kontrakcijom doprinosi retrofleksiji trupa;
Ovaj mii je esto skraen i bolan kod osoba
koje dugo sede i kod kojih je oslabljen m.
erector spinae (kancelarijski poslovi, dugotrajna
vonja automobilom, avionom)

M. transversus abdominis poveava svojom
kontrakcijom intraabdominalni pritisak (trbuna
presa) i time omoguava pranjenje sadraja
trbunih organa (defekacija, povraanje,
poroaj); uestvuje u respiraciji
POVREDE TRBUNIH MIIA
Istegnua i rupture trbunih
miia su najee posledica
preoptereenja, ali i due
neaktivnosti, trudnoe
U tenisu je to esta povreda zbog
prekomerne torzije trupa prilikom
serviranja, kao i usled prejakog
istezanja, naroito kada duva
vetar
Povredu mogu jo izazvati:
dizanje, guranje, vuenje tekog
tereta, iznenadna torzija trupa,
vebe prelaska iz leeeg u sedei
poloaj, produeno kaljanje,
kijanje
Sportovi u kojima je povean rizik
od povreivanja: dizanje tegova,
skok s motkom, klizanje, hokej,
plivanje prsnim stilom, fudbal,
odbojka
Prevencija povreivanja: dobro
zagrevanje, istezanje pre vebanja
MIII LEA
Povrni miii lea su
rasporeeni u tri sloja

U povrnom sloju su:
m. trapezius, m.
latissimus dorsi
u srednjem:
m. levator scapulae, m.
rhomboideus
i u dubokom:
m. serratus posterior
superior, m. serratus
posterior inferior
M.TRAPEZIUS
Dejstvo:

povlai ramena nazad ka
kimenom stubu,
podie ramena (gornji
snopovi),
obara ramena (donji
snopovi)
donji snopovi podiu trup
ka fiksiranom ramenu
gornji snopovi
obostranom kontrakcijom
vre retrofleksiju vrata
pregiba vrat ka fiksiranom
ramenu (jednostrana
kontrakcija laterofleksija
vrata)


POVREDE M. TRAPEZIUS
Povrede gornjeg dela m. trapezius
a su este ne samo tokom
sportskih aktivnosti, ve su
povezane i sa loim dranjem tela,
stresom i kancelarijskim poslovima
(npr. dranje telefonske slualice
izmeu uha i ramena, rad za
kompjuterom)

Poslovi koji ukljuuju odravanje
jedne pozicije tela u duem
vremenskom periodu (npr. neki
poslovi u fabrikoj hali), ali i
spavanje u jednoj poziciji na boku
ili leima tokom cele noi

Sportske aktivnosti: nagli pokreti
vrata i gornjeg dela lea, dizanje
tegova, vonja bicikla
Saobraajne nesree, sviranje
violine, klavira
M. LATISSIMUS DORSI
Trouglast mii, po
povrini koju zauzima,
najvei je u naem telu

Gornjim delom se
podvlai ispod m.
trapezius

Funkcionalno je vezan
za art. humeri
M. LATISSIMUS DORSI
Dejstvo:
privodi i uvre nadlakticu
(adukcija i unutranja rotacija
u zglobu ramena)
- akcija ovog miia je posebno
snana ako je ruka podignuta
u stranu ili napred (udarac
sekirom)
- ruke i oba m. latissimus dorsi
grade kinetiki lanac koji kod
visa ima oblik zamke , dri
oveje telo ili ga podie
prilikom kontrakcije; uestvuje
i m. pectoralis major
- pomoni respiratorni mii,
uestvuje u snanom
ekspirijumu (kalju, kijanju)
POVREDE M. LATISSIMUS
DORSI
Povrede m. latissimus
dorsi su vezane najee
za primenu jake sile
istezanja na opruenu
ruku, za bacanje lopte
iznad glave

U literaturi su navedene
povrede ovog miia u
rukometu, plivanju,
skijanju na vodi, golfu,
bejzbolu, penjanju,
odbojci, gimnastici
DEJSTVO OSTALIH MIIA LEA
m. levator scapulae - povlai lopaticu nagore i napred;
ramena fiksirana jednostrana kontrakcija vodi ka
laterofleksiji vrata; obostrana kontrakcija dorzifleksija
vrata

m. rhomboideus - povlai lopaticu navie i unutra, ka
kimenom stubu
antagonista m. serratus anterior; zajedno obrazuju
miinu vijugu koja dri lopaticu priljubljenu uz zadnji zid
grudnog koa

m. serratus posterior superior, m. serratus posterior
inferior - slabi respiratorni miii



DUBOKI MIII LEA
Pruaju se u vidu dve
uzdune miine mase
pored processus spinosus
od baze lobanje do
karlinog prstena

Najjai u slabinskom
regionu, zatim se
istanjuju idui navie pa
ojaavaju opet u vratnom
delu to omoguava
raznovrsnost i preciznost
pokreta glave i vrata

Dele se na povrne i
duboke

POVRNI SLOJ DUBOKIH
MIIA LEA
Dejstvo:

M. erector spinae
obostrana kontrakcija
oprua ceo kimeni stub i
glavu (retrofleksija)
jednostrana kontrakcija
bono pregibanje kimenog
stuba (laterofleksija) i obre ga
na svoju stranu (torzija)

M. splenius
obostrana kontrakcija
oprua vrat (retrofleksija)
jednostrana kontrakcija
bono pregibanje vrata
(laterofleksija) i obre ga na
svoju stranu (torzija)

MIII DONJEG UDA
Dele se na:

miie bedra
miie buta
miie
potkolenice
miie stopala

U funkcionalnom
pogledu obrazuju
proksimalni i distalni
sistem
Proksimalni sistem
miii bedra i buta
Distalni sistem miii
potkolenice i stopala

Sistemi su povezani
preko zgloba kolena i
omoguavaju da noga
slui kao organ za
oslonac i kretanje
MIII BEDRA
Bedreni miii povezuju
gornji okrajak butne
kosti sa kostima
karlinog pojasa i
lumbalnim delom
kimenog stuba

Os coxae ih deli na
unutranje i spoljanje
miie bedra
M. ILIOPSOAS
Jedini mii unutranje grupe

Dejstvo:
glavni pregiba noge pri
hodu (fleksija u zglobu
kuka), izvre nogu pri
fleksiji(spoljanja rotacija),
pregiba karlicu i lumbalni
deo kimenog stuba ka
fiksiranoj nozi
obostrana kontrakcija
die telo iz leeeg u sedei
stav

SPOLJANJA GRUPA
BEDRENIH MIIA
Miii su rasporeeni u tri
sloja:
povrni
m. gluteus maximus
m. tensor fasciae
latae

srednji
m. gluteus medius

duboki
m. gluteus minimus
pelvitrohanterini
miii
M. GLUTEUS MAXIMUS
Dejstvo:
glavni ekstenzor i
spoljanji rotator u
zglobu kuka
oprua nogu i obre je
upolje (glavni ekstenzor i
spoljanji rotator u
zglobu kuka)
Gornji snopovi su
odvodioci (abdukcija u
zglobu kuka), a donji
privodioci (adukcija)
- kada je noga fiksirana
uspravlja karlicu i trup i
okree ih na suprotnu
stranu
- obostrana kontrakcija
podie telo iz sedeeg u
uspravni poloaj
- penjanje uz stepenice,
skok osigurava zglob
kuka u ekstenziji,
spreava padanje karlice
i trupa napred

DEJSTVO BEDRENIH MIIA
m. tensor fasciae latae - pregiba but (fleksija u zglobu kuka),
naginje karlicu napred, fiksira zglob kolena u ekstenziji

m. gluteus medius, m. gluteus minimus - odvodi nogu (glavni
abduktor u zglobu kuka), naginje karlicu upolje ka fiksiranoj nozi;
prednji snopovi uvrtai buta (unutranja rotacija); zadnji snopovi
izvrtai u zglobu kuka (spoljanja rotacija)

pelvitrohanterini miii - Spoljanji rotatori u zglobu kuka
- Kada je kuk postavljen u poloaj fleksije, ovi miii su u stanju da
izvedu pokret odvoenja noge (abdukcija u zglobu kuka); npr.
tokom puzanja, pri izlasku iz automobila, prelazak sa stolice na
stolicu bez ustajanja, pomae nam da stabilizujemo karlicu tokom
stajanja u autobusu dok je u pokretu
- stabilizuju karlicu kada stojimo na jednoj nozi i tokom hoda


POVREDE BEDRENIH MIIA
Javljaju se usled preoptereenosti tokom sportskih aktivnosti,
prevelikog istezanja ali i u svakodnevnom ivotu; zbog stalnog
hodanja po ravnom asfaltu esto smo nepripremljeni za boravak u
prirodi koji zahteva odranje ravnotee: povrede se zato javljaju
prilikom hodanja po pesku, tokom ski vikenda, pri penjanju uzbrdo,
pri padovima

U sportu su istegnua i druge povrede m. gluteus maximus a ee
zastupljene kod atletiara: trkaa, pri skoku u dalj, kod preponaa, u
fudbalu, koarci, kod dizaa tegova, aktivnosti po hladnom vremenu

M. piriformis najee povreuju trkai pogotovu kada tre nizbrdo,
dizai tegova, tokom dugog sedenja na tvrdoj podlozi prekrtenih
nogu (kancelarijski poslovi, vozai), teniseri (zbog uvrtanja trupa pri
servisu)
MIII BUTA
Dele se na:
miie prednje grupe
miie unutranje grupe
miie zadnje grupe

Sve ih obavija snana
fascija (fascia lata)
MIII PREDNJE GRUPE
Ovoj loi pripadaju:
m. quadriceps femoris
- glave miia:
m. rectus femoris
m. vastus lateralis
m. vastus medialis
m. vastus intermedius

m. sartorius

M. QUADRICEPS FEMORIS
Dejstvo:
snani oprua potkolenice
(ekstenzija u zglobu kolena)

m. rectus femoris pregiba nogu
(fleksija u zglobu kuka)
m. vastus lateralis sa m. gluteus
maximus obrazuje miinu vijugu
koja oprua nogu (ekstenzija u
zglobovima kuka i kolena) i
fiksira ih u ekstenziji

- podie telo iz sedeeg u stojei
poloaj
M. SARTORIUS
Terzijski mii je potkoan,
u obliku duge trake

Dejstvo:
Pregiba kuk i potkolenicu
(fleksija u zglobu kuka i
kolena)
Privodi i uvre potkolenicu
(adukcija i unutranja
rotacija u zglobu kuka)
POVREDE MIIA PREDNJE
GRUPE
Povrede m. quadriceps femoris nastaju usled ponavljanja
ili iznenadnog izvoenja snanih pokreta tokom sprinta,
skokova (SKAKAKO KOLENO), udaraca lopte nogom
(fudbal) naroito ako nije bilo kvalitetnog zagrevanja

Sportovi: koarka, ameriki fudbal, ragbi, skok u dalj,
preskakanje prepona, dizanje tegova

Povrede m. sartorius - a se osim u navedenim
sportovima sreu i kod plesaa, gimnastiara
MIII UNUTRANJE
GRUPE
Spadaju:

m. pectineus
m. adductor longus
m. adductor brevis
m. adductor magnus
m. gracilis
DEJSTVO MIIA
UNUTRANJE GRUPE
Dejstvo:

snani privodioci buta
(adukcija u zglobu kuka)
prednji delovi miia pregibai
(fleksori u zglobu kuka)
zadnji delovi miia opruai
(ekstenzori u zglobu kuka)
- pomoni spoljanji rotatori u
zglobu kuka
m. adductor magnus ekstenzija i
unutranja rotacija u zglobu kuka
m. gracilis fleksija i unutranja
rotacija u zglobu kolena
POVREDE MIIA
UNUTRANJE GRUPE
Povrede aduktora nastaju najee tokom
iskoraka u stranu, pokreta uvrtanja, nagle
promene pravca kretanja, prevelikog
istezanja, onda npr. kada igra eli da utne
loptu a protivniki igra takoe to eli, ali da
to izvede u suprotnom smeru (nasilna
abdukcija pri adukciji)

Javljaju se u fudbalu, atletici (sprint,
preskakanje prepona), gimnastici, koarci,
tenisu, hokeju, klizanju na ledu, amerikom
fudbalu, prilikom jahanja konja, karateu
MIII ZADNJE GRUPE
Povezuju sedalnu kvrgu
(tuber ischiadicum) sa
gornjim okrajcima tibije i
fibule

Ovoj grupi pripadaju:

m. biceps femoris
m. semimembranosus
m. semitendinosus


DEJSTVO MIIA ZADNJE
GRUPE
Dejstvo:

pregibaju potkolenicu, opruaju but
(fleksija u zglobu kolena, ekstenzija
u zglobu kuka)
- nemogue je izvoenje oba pokreta
istom amplitudom istovremeno
- Miii zadnje loe se maksimalno
isteu i spreavaju fleksiju u zglobu
kuka veu od 90 stepeni ako su
kolena u ekstenziji
- M. semitendinosus i m.
semimembranosus unutranja
rotacija u zglobu kolena
- M. biceps femoris spoljanja
rotacija u zglobu kolena
POVREDE MIIA ZADNJE
GRUPE
S obzirom da kontroliu pokrete
potiskivanja, guranja trupa put
napred povrede se deavaju
tokom tranja, skokova, penjanja

Pri ekscentrinoj kontrakciji
ponaaju se kao konice pokreta
pri tranju nizbrdo, pri
doskoku, brzom zaustavljanju
posle sprinta, pri izvoenju
unjeva, u fudbalu, tenisu

Najee se povreuje m. biceps
femoris (najvie se istee tokom
sprinta)
MIII POTKOLENICE
Miii potkolenice se prema
poloaju koji zauzimaju u
odnosu na kosti potkolenice
dele na:
prednje
spoljanje i
zadnje

Uglavnom se pripajaju na
kostima potkolenice i
zavravaju na kostima stopala

Omoguavaju pokrete stopala,
uestvuju u formiranju
svodova i ine da stopalo bude
elastini oslonac telu

MIII PREDNJE GRUPE
Ovoj grupi pripadaju:

m. tibialis anterior
m. extensor
digitorum longus
m. extensor hallucis
longus

DEJSTVO MIIA PREDNJE
GRUPE
m. tibialis anterior - dorzalna fleksija, inverzija stopala;
stopalo fiksirano povlai potkolenicu napred i unutra

m. extensor digitorum longus - oprua prste, vri
dorzalnu fleksiju i everziju stopala

m. extensor hallucis longus - oprua palac, vri dorzalnu
fleksiju i inverziju stopala

MIII SPOLJNE GRUPE
Spadaju:

m. peroneus longus
m. peroneus brevis

Dejstvo:
pregibaju stopalo i izvru ga
(plantarna fleksija i everzija
stopala)

- tokom stajanja na jednoj nozi
spreavaju pomeranje
potkolenice put napred i
unutra i padanje tela


MIII ZADNJE GRUPE
Rasporeeni su u dva sloja:
povrni i
duboki

Povrni sloj:
m. triceps surae
m. plantaris

Duboki sloj:
m. popliteus
m. flexor digitorum longus
m. flexor hallucis longus
m. tibialis posterior

M. TRICEPS SURAE
Dejstvo:

podie celo telo na prste (najjai
plantarni fleksor stopala)
- neophodan za hod, tranje,
skakanje
- vri inverziju stopala
m. gastrocnemius pregiba
potkolenicu (fleksija u zglobu
kolena); kada je zategnut
spreava prekomernu dorzalnu
fleksiju stopala i padanje tela
napred
m. soleus povlai potkolenicu
nazad kada je stopalo fiksirano
- venska pumpa

DEJSTVO DUBOKOG SLOJA
ZADNJE LOE POTKOLENICE
m. popliteus - slab uvrta kolena (unutranja rotacija u zglobu
kolena)

m. flexor digitorum longus - pregiba prste (fleksija prstiju), vri
plantarnu fleksiju i inverziju stopala, priljubljuje prste uz podlogu

m. flexor hallucis longus - pregiba palac (fleksija palca), plantarna
fleksija

m. tibialis posterior - plantarna fleksija i inverzija stopala

- m.tibialis anterior i m. peroneus longus svojim zatezanjem
poveavaju popreni i uzduni svod stopala


POVREDE MIIA POTKOLENICE
Povrede m. triceps surae najee nastaju zbog
nedovoljnog zagrevanja, naglog pokreta, kombinacije
ekstenzije kolena i dorzalne fleksije stopala, nagle
promene pravca kretanja, sprinta ali i noenja
neodgovarajue obue
Karakteristine za tranje uzbrdo, sprint, skok u dalj,
preskakanje prepona, penjanje, odbojku, fudbal,
koarku, ameriki fudbal, ragbi, tenis (naroito
rekreativni TENISKA NOGA)
Povrede m. tibialis anterior su karakteristine za tranje
uzbrdo i nizbrdo, po neravnom terenu, brz hod, za fudbal
Peronealni miii se obino povreuju prilikom brzog i
naglog menjanja pravca (fudbal, koarka, odbojka), pri
hodu i tranju po neravnoj povrini

MIII STOPALA
Dele se na:
dorzalne i
plantarne

Plantarni miii
brojniji, bolje razvijeni

Deluju kao aktivne
veze svodova stopala