OFELIJA / ARTUR REMBO

Na mirnom crnom valu gde zvezde sanjaju

Bela Ofelija poput velikog krina
Leluja velovima koji uranjaju...
Odjek hajke stie iz uma, iz daljina.
Ve vekovima !una Ofelija tako
"lovi, sa#last #ela, rekom to crna te$e.
Ve vekovima krotka ludost njena lako
%omori svoju romansu u lahor, u ve$e.
Vetar velove vije, grudi joj celiva,
voda ljuljuka velove, spletene, #ele&
Na ramenu joj drhte, pla$u rese iva,
Nad $elom koje sanja trske se nadnele.
'zdiu oko nje lokvanji koji venu&
(atkada u jovi zaspaloj #udi gnezda
)z kojih mali drhtaj prhne u trenu*
+ !ajanstvena pesma sa zlatnih pada zvezda.
))
Bleda Ofelijo, Lepa poput snegova,
-a, !i umre, dete, odnele su te vode.
+ Vetrovi to se rue s norvekih #regova
.aptali su ti re$i opore slo#ode&
!o dah jedan to ti guste svijao kose
/udne nosae zvuke tvom dahu to sanja&
0luao ti je srce pev prirode, to se
1avi uzdahom noi i tualjkom granja.
!o ti glas lugih mora, grcaj nedogledan
0lomi detinju grud, a pre#laga je #ila&
!o u aprilsko jutro lep #ledi vitez jedan,
1adni ludak, nemo sede do tvog krila.
%aj, Lju#av, 0lo#oda, Ludo, kakva snivanja,
Na toj si vatri #ila ko sneg to se topi&
%e$ ti vizija stesni u svoja z#ivanja
+ 0a stravom se #eskraj u plavom oku stopi.
)))
2 pesnik kae da preko zvezdane pruge
-olazi nou, trai cvee to si #rala,
) da vide na vodi velove tvoje duge&
Ofelija plovi, veliki krin vrh vala.