ALTRUIZAM, EMOCIONALNA EMPATIJA I

SAMOPOTOVANJE KOD STUDENATA

HUMANISTIKOG
I NEHUMANISTIKOG USMJERENJA
http://www.besplatniseminarskiradovi.com
.
SADRAJ
UVOD ------------------------------------------------------------------------------------------- 1
Denc|e prosoc|anog ponaan|a atruzma -------------------------------------- 1
Teor|e razvo|a atruzma --------------------------------------------------------------- 2
Pshoanatck prstup ------------------------------------------------------------------- 4
Prstup u okvru teor|a soc|anog ucen|a -------------------------------------------- 4
Kogntvno-razvo|n prstup ------------------------------------------------------------ 5
Denran|e empat|e --------------------------------------------------------------------- 5
Razvo| empat|e -------------------------------------------------------------------------- 6
Samopotovan|e -------------------------------------------------------------------------- 7
Ut|eca| na razvo| samopotovan|a ---------------------------------------------------- 8
Povezanost atruzma, emoconane empat|e samopotovan|a ------------------
10
CIL| I PROBLEMI ---------------------------------------------------------------------------- 12
HIPOTEZE ------------------------------------------------------------------------------------- 12
METODOLOGI|A ---------------------------------------------------------------------------- 13
Sudonc --------------------------------------------------------------------------------- 13
Prbor ------------------------------------------------------------------------------------- 13
Postupak --------------------------------------------------------------------------------- 14
REZULTATI ----------------------------------------------------------------------------------- 15
Deskrptvna statstka ------------------------------------------------------------------ 15
M|ere atruzma ------------------------------------------------------------------------- 15
M|ere emoconane empat|e ---------------------------------------------------------- 16
M|ere samopotovan|a ----------------------------------------------------------------- 16
Povezanost zmecu var|ab atruzma, emoconane empat|e
samopotovan|a ------------------------------------------------------------------------- 16
Razke zmecu var|ab atruzma, emoconane empat|e
samopotovan|a kod studenata ovsno spou stud|skom usm|eren|u ----------
18
Predvcan|e atruzma na teme|u stupn|a emoconane empat|e,
samopotovan|a, spoa stud|skog usm|eren|a ------------------------------------- 19
RASPRAVA ------------------------------------------------------------------------------------ 21
ZAKL|UcAK ---------------------------------------------------------------------------------- 26
LITERATURA --------------------------------------------------------------------------------- 27
Naslov: Atruzam, emoconana empat|a samopotovan|e kod studenata
humanstckog
nehumanstckog usm|eren|a
Title: Atrusm, emotona empathy and sef-esteem among students of
humantcs and
economc studes
Saetak
U na|rem smsu, prosoc|ano ponaan|e se denra kao vo|no,
ntenconano
ponaan|e ko|e ma poztvne pos|edce za druge. Atruzam podrazum|eva
stnsk nesebcno
ponaan|e, dok empat|a uk|ucu|e d|e|en|e percpranh emoc|a drugh
osoba.
Samopotovan|e |e zapravo samoevauac|a ko|om po|ednac odrzava stav
prhvacan|a
neprhvacan|a sebe. C| strazvan|a bo |e utvrdt kakav |e odnos zmecu
atruzma,
emoconane empat|e samopotovan|a kod studenata razcth stud|skh
usm|eren|a.U
svrhu sagedavan|a tog probema, u strazvan|u su kortene tr skae (Skaa
atruzma, Skaa
emoconane empat|e Coopersmthov uptnk samopotovan|a). U
strazvan|u |e
sud|eovao 229 sptanka, 108 studenata Fozofskog fakuteta 121 student
Ekonomskog
fakuteta. Utvrceno |e da posto| statstck znaca|na povezanost var|ab
atruzma,
emoconane empat|e samopotovan|a. Osm toga, provedena |e
|ednostavna anaza
var|ance, ko|a |e pokazaa da student Fozofskog fakuteta ma|u vecu raznu
atruzma, te
da zene, bez obzra na stud|sko usm|eren|e, ma|u vece rezutate na
prm|en|enm skaama
atruzma emoconane empat|e. Takocer |e utvrceno da su empat|a, spo
stud|sko
usm|eren|e dobr predktor atruzma, dok samopotovan|e n|e, kod
studenata Fozofskog
Ekonomskog fakuteta.
Summary
In the wdest meanng, prosoca behavor s dened as an ntentona
behavor that has
postve ehect on others. Atrusm mpes reay non-sesh behavor. On the
other hand,
empathy ncudes sharng perceved emotons of other persons. Sef-esteem
s dened as sefevauaton
that mantans our atttude of acceptng or not acceptng ourseves. The am
of ths
research was to estabsh the connecton between atrusm, emotona
empathy and sefesteem
among students of dherent study orentaton. Three types of scaes were
used n ths
research: Scae of Atrusm, Scae of Emotona Empathy and Coopersmth's
Ouestonnare of
Sef-esteem. In ths research, there were tota of 229 examnees, 108
students of Facuty of
Phosophy, and 121 students of Facuty of Economcs. It was demostrated
that there s
statstca sgncant connecton between atrusm, emotona empathy and
sef-esteem.
Besdes that, a smpe anayss was conducted, whch reveaed that students
of Phosophy
have hgher eve of atrusm, and that femae students, no matter whch
study orentaton they
have chosen, have hgher resuts on apped scaes of atrusm and emotona
empathy. And, at
the end, ganed resuts demonstrated that the empathy, sex and study
orentaton are good
predctors of atrusm, whe the sef-esteem s not such good predctor,
among students of
Facuty of Phosophy and Facuty of Economcs.
Kljucne rijeci: atruzam, emoconana empat|a, samopotovan|e, stud|sko
usm|eren|e
Key words: atrusm, emotona empathy, sef-esteem, ed of study
UVOD
Istrazvan|a poztvnh obka soc|anog ponaan|a reatvno su nov|eg
datuma u pshoog|.
Vec nteres za ovo podruc|e zapoceo |e nakon sustavnh strazvan|a Latanea
Dareya (1970)
o reagran|u opazaca u stuac|ama kad se netko drug naaz u opasnost te
nakon prvh
pokua|a ntegrac|e razcth de|a nza empr|skh naaza u ovom podruc|u
(Krebs, 1970;
Macauey Berkowtz, 1970, sve prema Raboteg-Sarc, 1993). Prosoc|ano
ponaan|e posta|e
|edno od na|cece strazvanh podruc|a u soc|ano| pshoog| u ostam
drutvenm
znanostma, osobto u perodu do osamdeseth godna 20.sto|eca. Ako se
uzme u obzr
praktcno teor|sko znacen|e strazvan|a atruzma n|e nmao cudno to |e
to podruc|e
zazvao tok nteres. Name, suca|ev octo nesebcnog ponaan|a nsu se
mog |ednostavno
ob|asnt prevadava|ucm teor|skm shvacan|ma prema ko|ma |e |udsko
ponaan|e
usm|ereno zadovo|en|u vastth potreba, zb|egavan|u bo neugode te
st|ecan|u nagrada. S
druge strane, suradn|a, pomagan|e drugma scn obc ponaan|a
predstav|a|u |edan od
na|vazn|h c|eva soc|azac|e. Takv obc ponaan|a nasto|e se potcat rad
odrzavan|a
skadnh nterpersonanh odnosa harmoncnog funkconran|a drutvenh
grupa (Humprey,
1997).
Istrazvan|a prosoc|anog ponaan|a razv|aa su se u razctm sm|erovma. U
pocetku se
nasto|ao otkrt razcte eksternane determnante, t|. okonske uv|ete ko|
potcu
po|av|van|e prosoc|anog ponaan|a (Raboteg-Sarc, 1993). Kasn|e se |av|a
sve vec
nteres za ob|an|en|em nternanh determnant motvac|ske strukture
prosoc|anog
ponaan|a, a u nov|e vr|eme sve su cec pokua| ntegrac|e razcth
prstupa. Istrazvan|a
se razku|u po tome kako proucava|u prosoc|ano ponaan|e: kao genetsku
predspozc|u,
crtu cnost, stuac|sk nducrano stan|e kao rezutat kombnac|e ovh
cmbenka. Razke
u metodookm teor|skm prstupma |ednm su d|eom uv|etovane tme
to se sptu|e
kompeksan fenomen ko| obuhvaca nz speccnh obka ponaan|a, a u
osnov ko|h mogu
bt razct motv (Wson, 2005). Stoga se nasto|e pobze denrat razct
obc
prosoc|anog ponaan|a.
DEFINICIJE PROSOCIJALNOG PONAANJA I ALTRUIZMA
U na|rem smsu, prosoc|ano ponaan|e se denra kao vo|no, nam|erno
ponaan|e
ko|e ma poztvne pos|edce za druge (Esenberg&Mer, 1987, prema
Raboteg-Sarc,
1993).
Atruzam |e poseban obk pomazuceg ponaan|a ko|e |e nesebcno. Doke
god netko
vo|no prosoc|ano d|eu|e, t|. n|e na to prs|en, moze se tvrdt da ta osoba
nam|erava
pomoc drugome. Mecutm, razoz zbog ko|h netko pomaze drugma mogu
bt razct:
stnska brga za drugu osobu pak ze|a da se ostvare vastt nteres,
ocekvan|e da ce
osoba ko|o| se pomaze uzvratt scno. Atruzam podrazum|eva stnsku,
beznteresnu
nakonost prema drugma. Da b se prosoc|ano ponaan|e smatrao
atrustcnm, treba uzet
u obzr ne samo pos|edce, nego motve ponaan|a (Wson, 2005). Razcte
denc|e
atruzma ugavnom se sazu u tome da |e atrustcno ponaan|e poseban
obk pomazuceg
ponaan|a da se razku|e od prosoc|anog ponaan|a u rem smsu.
Da b se neko drutveno ponaan|e smatrao atrustcnm mora|u bt
zadovo|en s|edec
uv|et: 1) da |e ponaan|e vo|no zapoceto, t|. sobodno od prse, 2) da |e
poduzeto s
nam|erom pobo|an|a odrzan|a dobrobt drugh 3) da sk|ucu|e
ocekvan|e mater|anh
drutvenh nagrada zb|egavan|e eksternh averzvnh podraza|a kazn
(Esenberg&Mer, 1987, prema Raboteg-Sarc, 1993).
TEORIJE RAZVOJA ALTRUIZMA
Prema Sharabany Bar-Ta (1981) razcta teor|ska ob|an|en|a razvo|a
atrustcnog
ponaan|a razva su se u skopu 4 razcta teor|ska prstupa: evouc|skog,
pshoanatckog,
prstupa u okvru teor|a soc|anog ucen|a kogntvno-razvo|nog prstupa
(Raboteg-Sarc,
1993).
Evolucijska objanjenja altruizma
Booz na|cece korste termn atruzam da b opsa hero|sko,
samountava|uce
ponaan|e usm|ereno ka dobrobt drugh. U uzem smsu, atrustcno |e ono
ponaan|e ko|e
da|e vecu ansu genetsko| struktur drugh na utrb genetske strukture
atrusta, c|a |e
mogucnost prezv|avan|a man|a |e reprodukc|a sman|ena (Wson, 2005).
Postav|a se
ptan|e kako se mogo razvt takvo ponaan|e u procesu prrodne seekc|e.
Na ovo ptan|e
tradconana Darwnova teor|a ne da|e adekvatan odgovor. Nov| evouc|sk
prstup
obuhvaca|u dva ra gedta o razvo|u atruzma: socobooko
socokuturano.
Socobooko gedte pretpostav|a da se atrustcno ponaan|e razv|a kroz
socobooku evouc|u, t|. kroz seektvnu kumuac|u ponaan|a preko
transms|e gena.
Prema Hamtonu, soc|ano ponaan|e osobe se odv|a u sm|eru
maksmzran|a ans da ce
gen scn genma te osobe prezv|et u na|vecem bro|u. Stoga |e atruzam u
prvom redu
usm|eren na potomke, zatm na srodnke na kra|u na vece drutvene grupe
(Wson, 2005).
Anazra|uc atrustcno ponaan|e prema strancma, Trvers (1971) uvod
po|am recprocnog
atruzma, prema ko|em |e prrodna seekc|a favorzraa atrustcno
ponaan|e |er ono u
duzem perodu ma poztvne pos|edce za atruste, t|. uv|ek posto| ansa da
ce ona| kome
se pomogo nekad u buducnost uzvratt na st nacn (Wson, 2005).
Socokuturano gedte pretpostav|a da |e soc|ana evouc|a kroz d|eovan|e
kuture
potsnua ndvduane sebcne tendenc|e seekconrane t|ekom booke
evouc|e. Prema
Campbeu (1978) osobne drutvene okone, kao to su morane norme
prava
organzran|a drutva, seekconrae su se t|ekom godna s obzrom na
n|hovu korst za
drutvo (Raboteg-Sarc, 1993). Cohen (1978) smatra da nema urocenog
zvora atruzma. U
koko| m|er ce se atruzam razvt ovs o prrod evouc| socokuturanog
sstema ko|
d|eu|e na motvac|u ponaan|e |ud (Raboteg-Sarc, 1998).
Ukratko, evouc|sk prstup nagaava adaptvnu vr|ednost atruzma
stabne
dspozc|e u |udskm bcma ko|e dovode do toga da se ponaa|u atrustcno.
Socobooko
gedte pretpostav|a genetsku osnovu atrustcnog ponaan|a, dok
socokuturano nagaava
drutvenu strukturu norme ko|e su se razve kroz generac|e, a ko|e d|eu|u
u sm|eru
oakavan|a ucen|a atrustcnog ponaan|a. Oba gedta nagaava|u
adaptvnu funkc|u
atruzma, vaznost atruzma za prezv|avan|e.
Potekoca |e u tome to evouc|sk prstup zanemaru|e ndvduane razke,
ne
ob|an|ava kako gen okona odrecu|u osobne cnost u ontogenetskom
razvo|u zato se
ponaan|e skazu|e u odrecenom kontekstu. Evouc|ska ob|an|en|a ne
govore n o
motvac|sko| osnov ponaan|a n o sv|esnm nam|erama c|evma, o cemu
govore
pshooke teor|e. Mecutm, to ne znac da se takv razct prstup sk|ucu|u.
Psihoanalitiki pist!p alt!i"#!
Prema tradconano| pshoanatcko| ko, atruzam se razv|a kroz razvo|
strukture
cnost, t|. super ega. Kroz proces dentkac|e s rodte|ma d|ete
nternazra prosoc|ane
tendenc|e ko|e posta|u do super-ega. Prema Freudovom shvacan|u, |udsko|
prrod |e
uroceno da |e okrenuta seb usm|erena prema dozv|avan|u zadovo|stva, te
se mora
soc|azrat uz stroge prtske. Atruzam se |av|a kao pos|edca
prevadavan|a super-ega
nad dom u konktnm stuac|ama.
Neofreudovc ego pshooz ma|u optmstcn|e gedte o |udsko| prrod, t|.
pokuava|u ob|asnt kako poztvn ut|eca| u razvo|u cnost mogu reducrat
snagu sebcnh
motva dovest do nternazac|e nesebcnh vr|ednost. Razvo| atruzma
dovode u vezu s
prevadavan|em stupn|eva soco-emoconanog razvo|a. Poztvno ponaan|e
se razv|a kao
pos|edca odnosa zmecu d|eteta ma|ke usp|enog r|eavan|a konkata u
ranm fazama
razvo|a.
Pshoanatck prstup |e hostck prstup proucavan|u cnost ko| stce
kontnutet
cnost od d|etn|stva do odrase dob, a man|e okonske uv|ete razke
mecu |udma.
Nagaava|u se nterne nterpretac|e ranog skustva d|ece kao determnante
razvo|a atruzma.
No, d|eovan|e okone se takocer uzma u obzr, osobto nterakc|a s
rodte|ma.
Pist!p alt!i"#! ! ok$i! t%oi&a so'i&alno( !%n&a
Teor|e soc|anog ucen|a anazra|u razvo| soc|anog ponaan|a u termnma
nacea
ucen|a, te razmatra|u uv|ete ko| posp|eu|u nhbra|u ucen|e. Teoretcar
soc|anog ucen|a
smatra|u da se soc|ano ponaan|e uc opaza|uc mtra|uc druge
(Pennngton, 1996).
Da b se unapr|edo prosoc|ano ponaan|e, korste su se razcte tehnke,
uk|ucu|uc
potkrep|en|e. No, atrustcno ponaan|e se |av|a u odsutstvu nagrada cesto
uz negatvne
pos|edce. Teor|e potkrep|en|a pokuae su demonstrrat da, ako speccne
nagrade ne
s|ede uv|ek atrustcno ponaan|e, takvo ponaan|e |o uv|ek moze bt
funkc|a
potkrep|en|a. Tako se st|ecan|e atrustcne reakc|e ob|an|ava npr. razvo|em
samonagracu|uch mehanzama, t|. sub|ektvnm pos|edcama atrustcnog
ponaan|a u vdu
afekata kognc|a (Pennngton, 1996).
Prstup u okvru teor|a soc|anog ucen|a razmatra atrustcno ponaan|e kao
nauceno u
nterakc| s drutvenom okonom, te |e u veco| m|er usm|eren na uv|ete ko|
povecava|u
v|ero|atnost po|av|van|a atrustcnog ponaan|a, te na postupke efekte ko|e
|e ako opazat.
Buduc da se pokazaa veka var|ac|a ponaan|a z stuac|e u stuac|u,
nagaava se
ugavnom nestabna prroda atruzma. Ipak, ndvduane razke se uzma|u
ndrektno u
obzr, t|. pretpostav|a se odrecena konzstentnost u ponaan|u kao rezutat
razcth
kumuatvnh skustava t|ekom procesa soc|azac|e.
Kognitivno-razvojni ristu altruizmu
Kogntvno-razvo|n prstup kao vazan faktor u razvo|u atruzma stce
kvatatvne
prom|ene u kogntvnom, soc|anom moranom razvo|u (Raboteg-Sarc,
1993). Ova| prstup
pretpostav|a da posto|e opce strukture u osnov kogntvnh funkc|a u
razctm domenama.
Te strukture se kvatatvno m|en|a|u te prom|ene su rezutat procesa
maturac|e nterakc|e
s okonom. No, uoga okone drugh |ud n|e u obkovan|u ponaan|a, vec
ona predstav|a
potca| za raznovrsna skustva t|ekom ko|h po|ednac aktvno transformra
podraza|e z
okone.
U okvru ovog prstupa motvac|a za prosoc|ano ponaan|e anazra se
ugavnom u
kogntvnm termnma, s obzrom na rasucvan|e o postupcma pomagan|a
drugma.
Motvac|ske tendenc|e po|ednca razna kogntvnog razvo|a su reatvno
stabne z
stuac|e u stuac|u, a |e ponaan|e pod ut|eca|em razcth zaht|eva
stuac|e. Kogntvnorazvo|ne
teor|e ne odrecu|u pobze mehanzme ko| dovode do ponaan|a. Premda
stcu da
se kod razcth osoba razvo| moze odv|at razctom brznom, us|ed
d|eovan|a speccnh
skustava, ove su teor|e pona|pr|e usm|erene na utvrcvan|e konzstentnost
ponaan|a na
odrecenom razvo|nom nvou, dake na scnost, a ne na razke mecu
po|edncma.
!E"#N#$%N&E E'(%T#&E
Po|am empat|a |e reatvno nov|eg por|eka, ako se o scnm procesma u
pshoog|
govoro ran|e, samo ne pod tm nazvom. Termn |e prv upotr|ebo
Ttchener 1909. g.
korstec ga u rem znacen|u, t|. kao kogntvnu sposobnost razum|evan|a
unutarn|eg stan|a
druge osobe kao odrecenu vrstu soc|ano-kogntvnh veza (Raboteg-Sarc,
1993). Kasn|e
termn empat|a sve ve korste knck soc|an pshooz. U kncko|
pshoog|
empat|a se tretra kao proces ko| suz komunkac|skm funkc|ama u terap|.
U okvru
razvo|ne soc|ane pshoog|e, denc|e empat|e se razku|u s obzrom na to
to strazvac
podrazum|eva|u pod tm po|mom kako razku|u empat|u od scnh procesa.
Da b se tocn|e denraa empat|a, vazno |e raz|asnt kakva |e uoga
kognc|e u
empat|. Kogntvn aspekt empat|e uk|ucu|e razum|evan|e, poznavan|e
stan|a sv|est
uv|eta druge osobe sv|est o tome kako neto to se dogaca drugo| osob
moze d|eovat na
n|u. Mnog ko| nagaava|u ova| aspekt smatra|u da |e kogntvna empat|a
preduv|et za
afektvnu empat|u (Stephan & Fnay, 1999)
$azvoj ematije
Razvo|ne razne empat|e odgovara|u stad|ma kogntvnog razvo|a (Raboteg-
Sarc,
1993).
1) Gobana empat|a karakterstcna |e za d|ecu u 1. godn zvota. D|eca se
cesto
ponaa|u kao da se ono to se dogaca drugma dogaca n|ma, |er nsu
sposobna
razkovat sebe druge kao odvo|ene zcke enttete.
2) Egocentrcna empat|a |av|a se nakon 1. godne zvota, na drugo| razn
kogntvnog
razvo|a. D|ete potpuno shvaca sebe druge osobe kao razcte zcke
ob|ekte. U
stan|u |e dozv|avat empat|u, a da stovremeno razum|e da |e druga osoba,
a ne ono
samo, u nevo|. No, |o uv|ek ne razku|e dobro unutarn|a stan|a drugh od
vastth.
3) Empat|a za os|eca|e drugh |av|a se s pocetkom preuzman|a uoge
drugog, zmecu 2.
3. godne zvota. Buduc da posta|e sv|esno da druge osobe ma|u vastte
os|eca|e
ko| su razct od n|egovh, d|ete prkadn|e odgovara na znakove ko|
ukazu|u na
os|eca|e drugh. S razvo|em govora, d|ete |e u stan|u empatzrat sa sve
sozen|m
emoconanm stan|ma.
4) Empat|a za nec|e zvotne uv|ete pocn|e se |av|at u kasnom d|etn|stvu.
D|ete
posta|e sv|esno da druge osobe dozv|ava|u zadovo|stva neugodu ne samo
u
neposrednm stuac|ama, nego u rm zvotnm okonostma skustvma.
Empatck
zazvan afekt kombnra|u se s mentanm predodzbama opceg stan|a
drugh.
Na svm razctm raznama razvo|a empat|e, dozv|a| empatcke nevo|e
ma
v|ero|atno za|edncku afektvnu srz. O kognc| ovs kako ce osoba dozv|et
nazvat
emoconano uzbucen|e. Prema Hohmanu (1981), afektvne kogntvne
komponente
empat|e se kombnra|u da b zazvae kvatatvno razct dozv|a| (Raboteg-
Sarc,
1993).
Hohman (1981) takocer smatra da dozv|avan|e empatckog uzbucen|a moze
bt u osnov
egostcne atrustcne motvac|e za pomagan|em drugma. Mecutm, bez
obzra na neke
egostcne eemente, empat|a ma odrecene osobne ko|e |e |asno odrecu|u
kao atrustcn
motv: zazva |e nevo|a drugh, a ne vastta, gavn c| akc|e |e pomoc
drugma, a ne seb,
potenc|ano zadovo|stvo aktera ovs o n|egovom d|eovan|u u svrhu
reducran|a nevo|e
drugog.
S%')()*T)+%N&E
Samopotovan|e |e evauatvn aspekt samopoman|a ko| |e u pshoog|u
uveo Wam
|ames (Vasta, Hath Mer, 1998). |ames |e po|am o seb samopoman|e
d|eo na
egzstenc|an po|am o seb |a kao sub|ekt, empr|sk po|am o seb
|a kao ob|ekt.
|a kao sub|ekt se odnos na os|eca| osobnog dentteta sv|est o vasttom
posto|an|u, dok
se |a kao ob|ekt odnos na opazan|e svo|h osobnh ob|ez|a kao to su
zged, soc|an
status, osobne cnost, ntegenc|a td. Osm toga, |ames |e razkovao
deskrptvn
evauatvn aspekt samopoman|a, samoops samopotovan|e. No, ne sazu
se sv autor s
tom pod|eom, nek smatra|u da |e samopotovan|e komponenta ko|a se grad
na sveukupnom
samopoman|u te |e nadrecena drugm kategor|ama samopoman|a.
Samopotovan|e razn autor razcto denra|u opsu|u, ovsno o teor|skom
poaztu,
kortenm m|ernm nstrumentma, nacnu strazvan|a, sptancma s.
Coopersmth (1967) navod da pod tm termnom podrazum|ava evauac|u
ko|om
po|ednac odrazava stav ne/prhvacan|a sebe, to ukazu|e na stupan|
uv|eren|a po|ednca u
vastte sposobnost, vaznost, usp|enost vr|ednost (Novkovc, 2003).
Istrazu|uc faktore
ko| ut|ecu na samopotovan|e, utvrdo |e da su d|eca ko|a skazu|u vsoko
samopotovan|e
u|edno asertvn|a, kreatvn|a nezavsn|a od d|ece s nskm
samopotovan|em. Isptanc s
vsokm samopotovan|em otporn| su na ut|eca|e okone ko| nsu u skadu s
n|hovm
vasttm opazan|ma, eksbn| su matovt|, te probeme r|eava|u na
orgnan|e nacne
od po|ednaca s nskm samopotovan|em. Sub|ektvna proc|ena
samopotovan|a povezana |e,
dake, s razctm manfestac|ama ponaan|a po|ednaca.
Osobe vsokog samopotovan|a su bo|eg zckog pshckog zdrav|a,
otporn|e su na
stres, zadovo|n|e su svo|m posom, koom osobnm zvotom, uv|eren|e su
da ce n|hov
napor dovest do usp|eha, cece panra|u, sud|eu|u u raspravama, suracu|u
s drugma,
kompetentn| su u ko, na posu u razctm soc|anm stuac|ama, bo|e su
raspoozen
man|e depresvn, spremn| su suprotstavt se drugma ake podnose
krtku, proc|en|u|u se
sretn|ma zadovo|n|ma od vecne. S druge strane, osobe nzeg
samopotovan|a mogu
mst da nt drug |ud nema|u vsoko m|en|e o n|ma, zbog cega se
os|eca|u odbacenma
r|etko se oducu|u na ncran|e soc|anh kontakata. Man| bro| soc|anh
kontakata dovod
do man|eg bro| prka za stvaran|e dub|h nterpersonanh veza od ko|h
osoba moze
ocekvat soc|anu podrku. Prema tome, nsko samopotovan|e ut|ece na
vecnu kvatetu
soc|ane mreze osobe, a pos|edca toga |e os|eca| usam|enost.
,tjecaji na razvoj samootovanja
Ne posto| strazvan|e ko|e b pokazao da se racamo s stm potenc|aom za
razvo|
samopotovan|a, a |e sgurno da se vec negd|e kra|em predkoske dob vd
da neka d|eca
pokazu|u nedostatak v|ere u sebe. Na razvo| samopoman|a, pa tako na
n|egov evauatvn
aspekt (samopotovan|e) ut|ecu kogntvn afektvn proces kao stvarne /
zam|ene
nterakc|e sa znaca|nm drugma. Prrodu th nterakc|a odrecu|u ndvduane
karakterstke
osoba u nterakc|, a okon uv|et u ko|ma se nterakc|a odv|a. Ovsno o
razc
z|ednacenost u statusu snaz sudonka u nterakc|, nterakc|a moze bt
smetrcna
asmetrcna (Pastor, 2004). Asmetrcne nterakc|e se ostvaru|u mecu
osobama c| se status
snaga znaca|no razku|u (npr. d|eca-odras). U smetrcno| nterakc| posto|
drektn
recproctet osobe ko|e sud|eu|u u n|o| stog su statusa snage (npr.
vrn|ac).
Znaca|n drug su na|cece osobe ko|e su tope brzne prema d|etetu,
pokazu|u nteres za
d|ete, ohrabru|u ga podrzava|u, te razumno kontrora|u. To su obcno
rodte|, ucte|,
rocac, pr|ate| vrn|ac. S nekma od th znaca|nh drugh mad ostvaru|u
asmetrcnu, a s
nekma smetrcnu nterakc|u, no ob|e vrste su reevantne za razvo|
evauatvnh aspekata
samopoman|a kod d|ece adoescenata, te za generano samopotovan|e.
Na|znaca|n| drug su svakako rodte|, a vec na samom pocetku zvota
ma|ka, nek
drug prmarn skrbnk, pocn|e ut|ecat na razvo| samopotovan|a. Ako ma|ka
( skrbnk)
postupa dobro u prvm m|esecma d|etetova zvota, d|ete ko|e sebe |o ne
moze razkovat od
n|e dozv|ava da |e ono dobro. Ako ma|ka ( skrbnk) pak oe postupa,
d|ete dozv|ava
da |e ono oe. Tako prmtvno konstrurano samopoman|e tra|at ce sve dok
d|ete ne bude
razkovao |a od ne |a.
Postzan|e neke v|etne u d|ece stvara os|eca| postgnuca ko| potkrep|u|e
razvo|
samopotovan|a. Istovremeno, d|ete razv|a m|en|e o seb na teme|u
kontakta s drugm
|udma. Zato |e rodte|sko sud|eovan|e vazno u razvo|u zdrave
samopercepc|e.
Uvazavan|e cnost d|eteta n|egovog m|en|a, ravnopravan razgovor,
nenamet|v
sav|et, dos|ednost rodte|a, n|hovo mecusobno sagan|e um|erenost u
kontro
omogucava|u razvo| vsokog samopotovan|a. Ako se krtkama, kaznama
cak
odbacvan|em d|eteta podrzava|u po|acava|u os|eca| krvce, d|ete strahom
seb oduzma
mogucnost da postgne usp|ehe ko| b mu pomog vratt samopotovan|e.
Samopotovan|e |e pos|edca odnosa zmecu postgnutog usp|eha
ocekvan|a (Pastor,
2004). Ako se pred d|ete postav|a|u preveka ocekvan|a, posto| mogucnost
da ce n|egovo
samopotovan|e bt nsko, |er na|v|ero|atn|e nece moc ostvart ono to se za
n|ega
zamso. Ako su pak ocekvan|a prenska, d|ete se nece ze|et trudt
ostvart svo|e
potenc|ae.
Sto d|eca bva|u star|a, sve ve vremena provode u nterakc|ama s
vrn|acma. Te se
nterakc|e odv|a|u u formanm neformanm d|ec|m grupama u ko|ma
d|eca zauzma|u
odrecen soc|an status. Postgnut status u grup (popuarnost, odbacenost,
prhvacenost)
posebno |e znaca|an u osnovnokosko| dob ko|u karakterzra tezn|a za
druzen|em
prhvacenocu u grup. Zadovo|en|e ovh tezn| donos d|ec ugodan os|eca|
vr|ednost,
samopouzdan|a adekvatnost, a to su sve komponente samopotovan|a.
Rana adoescenc|a |e prcno krzno razdob|e u zvotu koko |e za
pragodbu btna
soc|ana podrka (na|ve rodte|a) vsoka razna samopoman|a, toko |e
potrebna
ravnoteza u ut|eca|ma odrash vrn|aka (Pastor, 2004). I vazn zvotn
dogaca| mogu mat
vek ut|eca| na samopotovan|e. No, n|e nuzno da ce poztvan zvotn
dogaca| uv|ek
rezutrat porastom samopotovan|a kao nt da ce negatvan dogaca| ut|ecat
na pad
samopotovan|a. To ve ovs o nterpretac| od strane osobe ko|a ga |e
dozv|ea, nego o
samom shodu dogaca|a.
Na teme|u nza strazvan|a (|ames, 1890, Rosenberg, 1965, Coopersmth,
1967),
utvrceno |e da k|ucnu uogu u razvo|u samopotovan|a ma atmosfera u
rodte|skom domu
neposredna soc|ana okona (prema Fpovc, 2002). U na|ran|o| dob d|eca
prhvaca|u
m|en|a ko|a o n|ma ma|u za n|h znaca|n odras nternazra|u h kao
svo|a vastta.
Rodte|sk odnos prema d|etetu ko| |e brzan, topao, pun |ubav
prhvacan|a, te dos|edan
pravedan, ko|m se uvazava|u prava m|en|a d|eteta, rezutra tme da
d|ete nternazra
poztvnu sku o seb kao os|eca| kompetentnost. Opcento se smatra da se
os|eca|
samopotovan|a |av|a t|ekom trece godne zvota, kao os|eca| ponosa kada
d|ete postze
stvar na svo| vastt nacn.
Ukoko rodte| ne omoguce d|etetu strazvan|e okone u tom perodu, tada
se um|esto
samopotovan|a mogu |avt os|eca| srama |utn|e. U dob od cetr do pet
godna
samopotovan|e poprma kompettvn karakter, a odobravan|e od strane
vrn|aka posta|e
vazan zraz armac|e samopotovan|a.
Prema Masow|evo| teor| motvac|e (1954), potrebe motv po|ednca su
h|erarh|sk
organzran na pet razna, tako da, kada se zadovo|e potrebe na nzo| razn,
po|av|u|e se
potreba za zadovo|en|em onh sa ve razne (prema Fpovc, 2002). Na
cetvrto| razn
naaz se potreba za samopotovan|em sasto| se od dv|e komponente:
potrebom za
kompetentnocu (ze|a da se bude adekvatan, ze|a za postgnucem, moc,
nezavsnocu,
sobodom) potrebom za prestzem (ze|a za prznan|ma, prepoznavan|em,
ugedom,
statusom, vaznocu). Zadovo|en|e ovh potreba donos ugodan os|eca|
samopouzdan|a,
vr|ednost, snage kompetentnost.
Masow (1954) nagaava ze|u za kompetentnocu kao |ednu od sredn|h
komponent
samopotovan|a, te stce opasnost za cnost po|ednca ukoko zgracu|e
samopotovan|e
samo na teme|u potovan|a od strane drugh. Buduc da |e potreba za
kompetentnocu
unutarn| cmbenk samopotovan|a, dok |e potreba za prestzem van|sk
cmbenk
samopotovan|a, po|ednac b se, za postzan|e vsokog samopotovan|a,
trebao usm|ert na
zadovo|en|e potrebe za kompetentnocu (kao unutarn|eg cmbenka), |er ce
mu to, u vecn
suca|eva, osgurat vsoko samopotovan|e.
()+E-%N)ST %.T$,#-'%/ E')0#)N%.NE E'(%T#&E # S%')()*T)+%N&%
Posto| nz teor|a razvo|a atruzma razcth prstupa ob|an|en|u
prosoc|anog
ponaan|a, te se prema svm tm teor|ama modema, moze ocekvat
poztvna povezanost
zmecu empat|e prosoc|anog ponaan|a, ako empat|a ne mora bt
konzstentno povezana
s prosoc|anm ponaan|em. Na|btn|a cn|enca ko|a to potkrep|u|e |e da se
pod
prosoc|anm ponaan|em podrazum|eva rok raspon ponaan|a, a vecna
teor|a ko|e
predazu da |e empat|a med|ator prosoc|anog ponaan|a predvca |acu vezu
za ono
ponaan|e ko|e |e atrustck motvrano (Raboteg-Sarc, 1993).
Sto se tce povezanost samopotovan|a sa atruzmom (kao m|erom
prosoc|aonog
ponaan|a) empat|om, moze se ogcno zak|uct da mecu n|ma
na|v|ero|atn|e nema
povezanost. No, ovo strazvan|e |e provedeno da b se vd|eo posto| pak
neka povezanost
samopotovan|a sa m|erama prosoc|anog ponaan|a emoconanom
empat|om.
Razm|an|e da |ud ko| ma|u vsoko samopotovan|e ve sud|eu|u u
nterakc|ama s
drugma (ve komuncra|u, provode ve vremena u drutvu s.), moze
navest na pomsao
da takv |ud ma|u ve prke d|eovat atrustcno, to samm tme povac
za sobom
mogucnost donoen|a zak|ucka da su |ud sa vom raznom samopotovan|a
atrustcn|.
Kada se uzme u obzr povezanost atruzma empat|e (ko|a |e poztvna),
moze se zak|uct
da su samopotovan|e empat|a takocer u poztvno| koreac|.
Stoga |e c| ovog strazvan|a bo utvrdt |e navedena pretpostavka tocna
n|e, t|.
utvrdt posto| , ako posto| kakva |e, povezanost atruzma, emoconane
empat|e
samopotovan|a kod studenata razcth stud|skh usm|eren|a (humanstckog

nehumanstckog).
Teor|a podudaran|a cnost posa |ohna Hoanda (1975) |e teme|ena na
predodzb
podudaran|a karakterstka po|ednca n|egove n|ezne radne okone.
Hoand predstav|a est
tpova cnost predaze da zadovo|stvo skonost naputan|a posa ovse o
stupn|u koko
po|ednc usp|eno ukapa|u svo|e cnost s okonom n|hovog profesonanog
zanman|a.
Hoand dentcra est tpova cnost te predaze da sagan|e tpa cnost
radne okone
odrecu|e zadovo|stvo na posu stopu otkaza. Th est tpova cnost su
s|edec: reastcn,
strazu|uc, drutven, konvenconan, poduzetnck, um|etnck. U svo|o| teor|
tvrd da |e
zadovo|stvo na|vece stope otkaza na|man|e kad se cnost zanman|e
podudara|u.
Drutven po|ednc b treba bt u drutvenm posovma, konvenconan
|ud u
konvenconanm posovma tako da|e.
Prema Hoandovm RIASEC kodovma, student Fozofskog fakuteta b
ugavnom ma
drutven tp cnost, dok b student Ekonomskog fakuteta ma ve zrazen
poduzetnck tp
cnost. Iz tog razoga |e racena usporedba studenata th fakuteta, s
pretpostavkom da ce
drutven| |ud ko| preferra|u aktvnost ko|e uk|ucu|u pomagan|e drugma,
te su pun
razum|evan|a, mat vu raznu empat|e atruzma od poduzetnckh |ud,
c|e su
karakterstke domnantnost, energcnost, ut|ecan|e na druge.
Ova| ce rad pokuat ob|asnt navedene, te eventuano dobvene,
povezanost atruzma,
empat|e samopotovan|a, razke zmecu studenata razcth stud|skh
usm|eren|a u tm
var|abama.
CILJ I PROBLEMI
C| ovog strazvan|a bo |e utvrdt kakav |e odnos zmecu atruzma,
emoconane
empat|e samopotovan|a kod studenata razcth stud|skh usm|eren|a,
humanstckog
nehumanstckog.
(roblemi istraivanja:
1. Utvrdt posto| povezanost var|ab atruzma, emoconane empat|e
samopotovan|a kod studenata Fozofskog Ekonomskog fakuteta.
2. Utvrdt posto|e razke u atruzmu, emoconano| empat|
samopotovan|u
zmecu studenata ovsno o spou usm|eren|u stud|a.
3. Utvrdt u ko|o| m|er se razna atruzma moze predvd|et na teme|u
stupn|a
emoconane empat|e, samopotovan|a, spoa stud|skog usm|eren|a
studenata.
HIPOTEZE
1. Pretpostav|a se da posto| poztvna povezanost emoconanh aspekata
empat|e,
atruzma samopotovan|a kod studenata Fozofskog Ekonomskog
fakuteta.
2. Pretpostav|a se da ce student studentce Fozofskog fakuteta mat
znaca|no vec
stupan| atruzma emoconane empat|e od studenata studentca
Ekonomskog
fakuteta, kao da ce n|hov rezutat na uptnku samopotovan|a bt
pod|ednak.
3. Pretpostav|a se da ce osobe s vecm stupn|em samopotovan|a
emoconane empat|e
mat vu raznu atruzma.
METODOLOGIJA
Sudionici
U strazvan|u |e sud|eovao 229 sudonka, studenata druge godne
Fozofskog
Ekonomskog fakuteta u Zagrebu. Ukupno |e bo 119 zenskh 110 mukh
sudonka,
pros|ecne dob 20,9 godna. Istrazvan|u |e prstupo 108 studenata s
Fozofskog fakuteta
121 student s Ekonomskog fakuteta.
(ribor
Instrument korten u strazvan|u su b Skaa atruzma (Lackovc-Grgn,
Prorokovc,
cubea, Penezc, 2002), Skaa emoconane empat|e (Lackovc-Grgn sur.,
2002)
Coopersmthov uptnk samopotovan|a (Lackovc-Grgn sur., 2002).
Premnarna verz|a Skae atruzma naprav|ena |e prm|en|ena na uzorku
od 94
ucenka trech razreda usm|erenog obrazovan|a. Prethodno |e provedeno
pot-strazvan|e u
ko|emu su student pshoog|e opsva stuac|e z svakodnevnog zvota kada
su nekome
pomog ucn neku usugu, bez da su za to traz neto za uzvrat. Na
teme|u odgovora
sptanka sastav|eno |e 20 tvrdn| ko|e opsu|u svakodnevno prosoc|ano
ponaan|e, a nakon
anaze cestca odbacene su tr tvrdn|e ko|e nsu korerae s ukupnm
rezutatom. Anaza
cestca konacne verz|e Skae atruzma od 17 tvrdn| pokazaa |e na ovom
uzorku
zadovo|ava|ucu pouzdanost tpa unutarn|e konzstenc|e (Cronbach c = 0,84)
(Lackovc-
Grgn sur., 2002). Nacn odgovaran|a sptanka bo |e na Lckertovo| ska od
1 do 5 (gd|e 1
znac nkada, a 5vro cesto) zaokruzt |edan bro| ko| n|ega/n|u na|bo|e
opsu|e. Ukupn
raspon bodova za svakog sptanka se dob|e |ednostavnm zbra|an|em svh
odgovora tog
sptanka, to znac da teoretsk raspon bodova moze varrat od 17 do 85.
Skaa emoconane empat|e m|er tendenc|u cuvstvenog reagran|a zazvanu
emoconanm stan|em drugh osoba. Skaa sadrz 19 tvrdn| ko|e opsu|u
emoconane
dozv|a|e ko| su sukadn cuvstvenom stan|u drugh te os|eca|e smpat|e
prema onma ko|
su u nevo|. Na|vec moguc rezutat |e 95 bodova, a vec rezutat na ska
znac vecu
tendenc|u dozv|avan|a emoconane empat|e (Lackovc-Grgn sur., 2002).
Nacn
odgovaran|a |e, sto kao u Ska atruzma, zaokruzt ko| bro| na ska od 1
(uopce se ne
odnos na mene) do 5 (u potpunost se odnos na mene) na|bo|e opsu|e
osobu ko|a ga
r|eava. Rezutat na ska formra|u se kao suma rezutata na svako| po|edno|
cestc, to
znac da |e mnmaan bro| bodova 19, a maksmaan 95.
Coopersmthov uptnk samopotovan|a vro |e cesto korten u sptvan|ma
d|ece
adoescenata u reac| s pooza|em u grup, rodte|skm odgo|nm
postupcma, stresom zbog
boest s. Verz|a uptnka SEI z 1967. godne sasto| se od 58 tvrdn| (50
tvrdn| m|er
razcte aspekte samopoman|a, a 8 tvrdn| su Skaa az). Skracena verz|a
ma 25 tvrdn|.
Skracvan|e n|e ut|ecao na pouzdanost skae, pa se tako pouzdanost duze
krace verz|e
krecu u vr|ednostma od ,77 do ,79 (Cronbach c). Pouzdanost test-retest
koec|enta
stabnost vece su u star|e nego u mace d|ece (Lackovc-Grgn sur.,
2002). Uptnk se
sasto| od 25 tvrdn| na ko|e sptank odgovara poztvno negatvno (odnos
se ta tvrdn|a
na n|ega/n|u ne). Ukupn rezutat svakog sptanka |e zbro| n|egovh
poztvnh odgovora
(poztvn odgovor su ukoko |e sptank odgovoro tocno na tvrdn|e 2, 5,
7, 13, te ukoko
|e odgovoro netocno na sve ostae tvrdn|e). Raspon rezutata na ovom
uptnku |e od 0
bodova do 25 bodova.
(ostuak
M|eren|e |e provedeno grupno, po stud|skm usm|eren|ma. Zbog ukdan|a
d|eovan|a
sstematskog faktora redos|eda spun|avan|a uptnka, testov su b
posozen u 3 forme
razctm redos|edom (forma A: 1. Skaa atruzma, 2. Skaa emoconane
empat|e, 3.
Coopersmthov uptnk samopotovan|a; forma B: 1. Skaa emoconane
empat|e, 2.
Coopersmthov uptnk samopotovan|a, 3. Skaa atruzma; forma C: 1.
Coopersmthov
uptnk samopotovan|a, 2. Skaa atruzma, 3. Skaa emoconane empat|e).
Sudoncma |e receno da |e sud|eovan|e u strazvan|u dobrovo|no, a
student
pshoog|e su za sud|eovan|e dob 1 ekspermentan sat. Istrazvan|e se
provodo t|ekom
nastave (neposredno pr|e nakon nekog predavan|a). Pr|e same provedbe
strazvan|a,
sudoncma |e receno da sud|eu|u u strazvan|u o povezanost atruzma,
emoconane
empat|e samopotovan|a. Kako |e bo prm|en|vano nekoko skaa, za
svaku |e skau
napsana deta|na uputa, ko|u ekspermentator n|e posebno verbano
nagaavao, vec |e
zamoo sudonke da |e paz|vo procta|u. Nagaeno |e kako |e strazvan|e
anonmno da ce
se rezutat korstt sk|ucvo u strazvacke svrhe. Isptvan|e |e u pros|eku
tra|ao 30 mnuta.
Po zavretku |e sudoncma ukratko ob|an|en c| strazvan|a, ko|e su
pretpostavke, to se
oceku|e po ko|o| teor|sko| osnov.
REZULTATI
DESKRIPTIVNA STATISTIKA
'jere altruizma
Rezutat sptanka na ska atruzma prkazan su u Tabc 1 Tabc 2.
Pros|ecan
rezutat na Ska atruzma c|eog uzorka sptanka znos M=60.6, uz
SD=8.11.Na|man|
rezutat znos 30, a na|vec 85, to znac da su sudonc ovog strazvan|a
postg
znadpros|ecne rezutate na Ska atruzma.
Tablica 1
Rezutat 229 sptanka (mukh zenskh), studenata druge godne Fozofskog
Ekonomskog
fakuteta na Ska atruzma, Ska emoconane empat|e Coopersmthovom uptnku
samopotovan|a
FF - z FF - m EF - z EF - m
M SD M SD M SD M SD
Atruzam 65.6 5.26 58.6 6.96 61.7 7.05 56.5 9.68
Empat|a 77.3 8.00 71.4 10.86 76.3 9.01 67.6 10.70
Samopotovan|e 19.4 3.85 18.9 4.54 20.00 3.28 19.9 4.73
Tablica 2
Ukupn rezutat 229 sptanka (mukh zenskh), studenata druge godne
Fozofskog Ekonomskog
fakuteta na Ska atruzma, Ska emoconane empat|e Coopersmthovom uptnku
samopotovan|a
FF - uk EF - uk Zensk - ukupno Muk - ukupno Tota
M SD M SD M SD M SD M SD
ALT 62.1 7.06 59.3 8.75 63.5 6.55 57.5 8.50 60.6 8.11
EMP 74.4 9.89 72.1 10.72 76.7 8.54 69.4 10.88 73.2 10.38
SAM 19.1 4.19 19.9 4.01 19.7 3.55 19.4 4.65 19.6 4.11
'jere emocionalne ematije
Rezutat sptanka na Ska emoconane empat|e prkazan su takocer u
Tabc 1
Tabc 2. Pros|ecan rezutat na Ska emoconane empat|e c|eog uzorka
sptanka znos
M=73.2, uz SD=10.38. Na|man| rezutat znos 31, a na|vec 95, te nam to
pokazu|e da su
sptanc postg znadpros|ecne rezutate na Ska emoconane empat|e.
'jere samootovanja
I rezutat sptanka na Coopersmthovom uptnku samopotovan|a prkazan
su u
Tabc 1 Tabc 2. Pros|ecan rezutat na Coopersmthovom uptnku
samopotovan|a c|eog
uzorka sptanka znos M=19.6, uz SD=4.11. Na|man| rezutat znos 7, a
na|vec 25.
Naveden podac ukazu|u na znadpros|ecne rezutate sptanka na
Coopersmthovom
uptnku samopotovan|a.
Rezutat deskrptvne statstke pokazu|u da su sudonc provedenog
strazvan|a postg
znadpros|ecne rezutate na prm|en|enm skaama atruzma, emoconane
empat|e uptnku
samopotovan|a.
(ovezanost izmecu varijabli altruizma/ emocionalne ematije i
samootovanja
U svrhu sptvan|a posto|an|a povezanost var|ab atruzma, emoconane
empat|e
samopotovan|a, zracunat su Pearsonov koec|ent koreac|e, ko| se mogu
vd|et u
Tabc 3. Rezutat svh sudonka strazvan|a na Ska emoconane empat|e
znaca|no
korera|u sa rezutatma na Ska atruzma sa rezutatma na Ska
samopotovan|a.
Pearsonov koec|ent koreac|e zracunat na rezutatma svh sudonka na
Ska
emoconane empat|e Coopersmthovom uptnku samopotovan|a znos r =
-.17 uz
znaca|nost od .01. Ta| podatak ukazu|e na posto|an|e znaca|ne negatvne
povezanost
emoconane empat|e samopotovan|a, zbog cega se moze zak|uct da
empatcn|
po|ednc ma|u man|u raznu samopotovan|a od neempatcnh po|ednaca.
Pearsonov koec|ent koreac|e ko| ukazu|e na povezanost rezutata na Ska
atruzma
Ska emoconane empat|e znos r = .37 uz znaca|nost od .001. Naveden
podatak ukazu|e
na posto|an|e znaca|ne poztvne povezanost atruzma emoconane
empat|e. Zbog toga se
moze zak|uct da su empatcn| po|ednc u|edno atrustcn|, te da su te
dv|e osobne
mecusobno poztvno povezane.
Tablica 3
Koreac|e rezutata na skaama atruzma, emoconane empat|e samopotovan|a
kod studenata
druge godne Fozofskog Ekonomskog fakuteta (N=229
samopotovan|e atruzam empat|a
samopotovan|e - .047 -.17**
atruzam - .37***
** p = .01
*** p = .001
Tablica 4
Koreac|e rezutata na skaama atruzma, emoconane empat|e samopotovan|a
odvo|eno za
studente Fozofskog fakuteta (gorn| do tabce) Ekonomskog fakuteta (don| do
tabce)
samopotovan|e atruzam empat|a
samopotovan|e - .09 -.18*
atruzam .05 - .31**
empat|a -.15 .39** -
* p = .05
** p = .01
Tablica 5
Koreac|e rezutata na skaama atruzma, emoconane empat|e samopotovan|a
odvo|eno za muke
sudonke (gorn| do tabce) zenske sudonke (don| do tabce) strazvan|a
samopotovan|e atruzam empat|a
samopotovan|e - .14 -.19*
atruzam .12 - .23**
empat|a -.21* .36*** -
* p = .05
** p = .01
*** p = .001
Anazra|uc Tabcu 4, moze se zak|uct da su kod studenata Fozofskog
fakuteta
koreac|e zmecu var|ab atruzma emoconane empat|e statstck
znaca|ne uz
znaca|nost od .01(r = .31), dok |e koreac|a n|hovh rezutata na Ska
emoconane empat|e
Coopersmthovom uptnku samopotovan|a negatvna statstck znaca|na
uz
znaca|nost .05 (r = -.18). Kod studenata Ekonomskog fakuteta statstck |e
znaca|na
koreac|a samo zmecu var|ab atruzma emoconane empat|e uz
znaca|nost .01 znos
r = .39.
U Tabc 5 su prkazane koreac|e rezutata, posebno mukh, posebno
zenskh sudonka
provedenog strazvan|a, na skaama atruzma, emoconane empat|e
samopotovan|a.
Dobven podac ukazu|u na s|edece: kod mukh sudonka (bez obzra na
stud|sko
usm|eren|e) koreac|e zmecu var|ab atruzma emoconane empat|e su
statstck
znaca|ne uz znaca|nost od .01(r = .23), dok |e koreac|a n|hovh rezutata na
Ska
emoconane empat|e Coopersmthovom uptnku samopotovan|a
negatvna statstck
znaca|na uz znaca|nost .05 (r = -.19). Kod zenskh sudonka takocer |e
statstck znaca|na
koreac|a zmecu var|ab atruzma emoconane empat|e uz znaca|nost .
001 znos
r = .36, te koreac|a zmecu var|ab emoconane empat|e
samopotovan|a, ko|a |e
negatvna znos r = -.21 (p = .05).
$azlike u altruizmu/ emocionalnoj ematiji i samootovanju kod studenata
razlicitog sola i
studijskog usmjerenja
U svrhu trazen|a odgovora na ptan|e posto|e razke u atruzmu,
emoconano| empat|
samopotovan|u zmecu studenata ovsno o spou usm|eren|u stud|a
provedena |e
|ednostavna anaza var|ance prkazana u Tabc 6.
Tablica 6
|ednostavna anaza var|ance na rezutatma sptanka (N=229), studenata
Fozofskog Ekonomskog
fakuteta, na Ska atruzma, Ska emoconane empat|e Coopersmthovom
uptnku
samopotovan|a, s obzrom na spo, stud|sko usm|eren|e te n|hovu nterakc|u
ALTRUIZAM EMPATI|A SAMOPOS TOVAN|E
F p F p F p
Spo 38.65 .001 32.1 .001 0.34 .588
Stud| 8.96 .003 3.59 .059 2.33 .128
Spostud| 0.845 .359 1.17 .280 0.18 .671
Rezutat pokazu|u da |e za raznu atruzma spo vro znaca|an, |er se moze
vd|et da
zensk sptanc, bez obzra na stud|sko usm|eren|e, postzu znaca|no ve
rezutate na Ska
atruzma od n|hovh mukh koega (Mz=63.5, Mm=57.5).
Kada se uzme u obzr stud|sko usm|eren|e sptanka, moze se prm|ett da |e
ono
znaca|no te da ut|ece na postgnute rezutate na Ska atruzma. Student
Fozofskog fakuteta
su na prm|en|eno| ska postg bo|e rezutate (Mh=62.1) od studenata
Ekonomskog
fakuteta (Mef=59.3).
Rezutat na Ska empat|e pokazu|u da |e tu takocer spo vro znaca|an, te
da zensk
sptanc, sto kao na Ska atruzma, postzu ve rezutate (Mz=76.7,
Mm=69.4).
No, stud|sko usm|eren|e n|e znaca|no povezano sa stupn|em empat|e
sptanka, te nas
to navod na zak|ucak da, bez obzra ko| fakutet studra, sptanc su
pod|ednako
empatcn. Na teme|u fakuteta ko| sptanc studra|u ne moze se
zak|ucvat o n|hovom
stupn|u empat|e, |er se n|hov rezutat (rezutat studenata Fozofskog
Ekonomskog
fakuteta) ne razku|u toko da b b statstck znaca|n.
Var|aba samopotovan|a, kako se vd z Tabce 6, |e u potpunost zasebna
var|aba
ko|a se ne moze ob|asnt nt spoom, nt stud|skm usm|eren|em, nt
povezanocu s
atruzmom emoconanom empat|om (vd Tabcu 4).
Isto tako, nterakc|a spoa stud|skog usm|eren|a n|e statstck znaca|na, to
navod na
zak|ucak da ne posto| statstck znaca|na razka zmecu studentca
Fozofskog
Ekonomskog fakuteta, kao da ne posto| statstck znaca|na razka zmecu
mukh
studenata Fozofskog Ekonomskog fakuteta u m|erama atruzma,
emoconane empat|e
samopotovan|a.
(redvicanje altruizma na temelju stunja emocionalne ematije/
samootovanja/ sola i
studijskog usmjerenja
U svrhu utvrcvan|a mogucnost predkc|e atruzma na teme|u emoconane
empat|e,
samopotovan|a, spoa stud|skog usm|eren|a, provedena |e nearna
regres|ska anaza,
ko|a ob|an|ava u koko| se m|er razna atruzma moze predvd|et na
teme|u navedenh
predktora.
Koec|ent mutpe koreac|e znos R=.39 ob|an|ava nearnu povezanost
krter|ske
var|abe atruzma s predktorma navedenma u Tabc 7. Postotak
za|edncke var|ance
krter|a predktora znos R=.15, to znac da navedene var|abe
(atruzam, emoconana
empat|a, samopotovan|e, spo, stud|sko usm|eren|e) d|ee 15% za|edncke
var|ance.
Iz podataka navedenh u Tabc 7 se moze zak|uct da se razna atruzma ne
moze
predvd|et na teme|u stupn|a samopotovan|a (c = .114; p = .068), a |e
stupan| emoconane
empat|e, s druge strane, vro dobar predktor za predvcan|e razne atruzma
(c = .391; p = .001).
Spo |e takocer dobar predktor razne atruzma (c = .371, p = .001), kao
stud| ko|eg su
sptanc odabra (c = - .176; p = .007).
Izracunat beta koec|ent ukazu|u na to da su emoconana empat|a, spo
stud|sko
usm|eren|e dobr predktor razne atruzma, dok samopotovan|e n|e.
Tablica 7
Lnearna regres|ska anaza - c koec|ent
Standardzran
koec|ent beta
t p
Samopotovan|e .114 1.832 .068
Emoconana empat|a .391 6.294 .001
Spo .371 6.012 .001
Stud| - .176 - 2.698 .007
RASPRAVA
Kako pokazu|u rezutat provedenog strazvan|a, zmecu emoconane
empat|e s |edne
atruzma samopotovan|a s druge strane, posto| statstck znaca|na
koreac|a. Povezanost
zmecu emoconane empat|e samopotovan|a znos r = -.17 uz znaca|nost
od .01. Ta
povezanost |e statstck znaca|na negatvna, to upucu|e na mogucnost
donoen|a zak|ucka
da empatcn| po|ednc u|edno ma|u nzu raznu samopotovan|a, kao da
po|ednc ko| su
postg vsok rezutat na Coopersmthovom uptnku samopotovan|a ma|u
nz stupan|
emoconane empat|e.
Povezanost emoconane empat|e atruzma znos r = .37 uz znaca|nost od .
001. Ta|
podatak upucu|e na to da su atruzam emoconane empat|a dv|e
mecusobno povezane
var|ebe, te da su atrustcn po|ednc u|edno empatcn, spremn pomagat
drugma
stovremeno h razum|et.
Povezanost atruzma, emoconane empat|e samopotovan|a |e sptvana
kod
studenata razcth stud|skh usm|eren|a, posebno kod studenata Fozofskog
fakuteta
posebno kod studenata Ekonomskog fakuteta. Te anaze su pokazae da
kod studenata
Fozofskog fakuteta kod studenata Ekonomskog fakuteta posto| statstck
znaca|na
povezanost var|ab atruzma emoconane empat|e (rh = .31, p = .01; ref
= .39, p = .01).
No, samo |e kod studenata Fozofskog fakuteta nacena statstck znaca|na,
ako negatvna,
povezanost emoconane empat|e samopotovan|a (r = -.18, p = .05).
Racena |e anaza ko|om se sptao posto|an|e povezanost var|ab
atruzma,
emoconane empat|e samopotovan|a kod sudonka ovsno o spou (dake,
kod mukh
kod zenskh sptanka). Dobven podac su pokaza da kod studenata kod
studentca
posto| statstck znaca|na povezanost var|ab atruzma emoconane
empat|e (rz = .36, p
= .001, rm = .23, p = .01). Takocer se uvd|eo da posto| statstck znaca|na,
ako negatvna,
povezanost samopotovan|a emoconane empat|e kod ob|e grupe
sptanka (ovsno o
spou). Ta povezanost za zenske sptanke znos r = -.21, p = .05, a za muke
sptanke
znos r = -.19, p = .05.
U skadu s dobvenm podacma u ovom strazvan|u su nek zak|ucc ran|e
provedenh
strazvan|a. Tako su Esenberg Mer (1987) naprav scrpan preged od
preko stotnu
strazvan|a u ko|ma |e sptvan odnos zmecu empat|e prosoc|anog
ponaan|a (prema
Raboteg-Sarc, 1993). Preged strazvan|a organzran |e s obzrom na to ko|a
se metoda za
m|eren|e empat|e korsta gd|e |e bo moguce, kortena |e meta-anaza.
Autor zak|ucu|u
da su rezutat cesto nekonzstentn, d|eom zbog toga to su kortene
razcte m|ere
empat|e us|ed toga to razcte emoconane reakc|e ko|e se nazva|u
empat|om, mogu
bt u man|o| veco| m|er povezane s ponaan|em.
Za razku od ostah m|era (m|ere empat|e zvedene z ska prca), uptnc
sadrze mnoge
tvrdn|e ko|e odrazava|u ndvduane odgovore u nzu stuac|a, te su takve
m|ere stabn|e
pouzdan|e (Raboteg-Sarc, 1993). Nt u |ednom strazvan|u n|e nacen
negatvan odnos
zmecu empat|e prosoc|anog ponaan|a. Zbog toga se moze zak|uct da,
bez obzra na to
to su uptnc za m|eren|e empat|e razct po sadrza|u, rezutat ugavnom
pokazu|u
poztvan odnos zmecu ovh pokazate|a razcth m|era prosoc|anog
ponaan|a.
U c|u dobvan|a podataka razku|u se student u razn atruzma,
emoconane
empat|e samopotovan|a s obzrom na spo stud|sko usm|eren|e,
provedena |e |ednostavna
anaza var|ance c| rezutat potvrcu|u postav|enu hpotezu. Kod studenata
razcth
stud|skh usm|eren|a posto| statstck znaca|na razka u rezutatma na Ska
atruzma, u
korst studenata Fozofskog fakuteta (F=8.96, p=.003). Kada se uzme u obzr
spo sptanka,
tada se pronaaz statstck znaca|na razka u rezutatma na Ska atruzma
(F=38.65,
p=.001) na Ska emoconane empat|e (F=32.1, p=.001), u korst zenskh
sptanka.
Meta anaze strazvan|a u ko|ma se razctm metodama sptvaa empat|a
pokazu|u
da su u strazvan|ma ko|a su korsta uptnke za m|eren|e empat|e
dobvene veke spone
razke u korst zena (Raboteg-Sarc, 1993). Na m|erama tpa samoskaza o
ekspermentano
nducranom stan|u empat|e naaze se um|erene razke, dok na zookm
m|erama
opazan|ma neverbanh reakc|a sptanka nsu nacene razke u
emoconano| empat| s
obzrom na spo sptanka. Moguce |e, dake, da su dobvene spone razke u
empat|
artefakt m|eren|a. Name, na m|erama tpa samoskaza sptanc mogu
odgovarat u skadu sa
stereotpma o uoz spoa, t|. na soc|ano poze|an nacn.
U Davsovom strazvan|u (1983) te nekm drugm strazvan|ma (npr. |ose,
1989) |e
dobveno da zene postzu vece rezutate na Ska empat|e od mukaraca
(Karno sur.,
1998). Druga strazvan|a su takocer, na rokom rasponu m|ernh
nstrumenata empat|e,
pokazaa da su rezutat zenskh sptanka vec od rezutata mukh
sptanka. U meta-anaz
16 strazvan|a, Esenberg Lennon (1983) su zv|est da posto| statstck
znaca|na razka
zmecu rezutata zenskh mukh sptanka, te |e u kasn|m anazama ta
razka (u korst
zenskh sptanka) pronacena u 11 od 13 promatranh strazvan|a (Karno
sur., 1998). Ta|
naaz |e vro znaca|an |er su se strazvan|a razkovaa u dob sptanka
prm|en|enm
m|ernm nstrumentma kortenma za proc|en|van|e empat|e, no bez obzra
na navedene
razke u strazvan|ma, u gotovo svma |e naceno da su zene empatcn|e od
mukaraca.
Lennon Esenberg (1987) su predoz da se takve razke mogu nterpretrat
na dva
nacna (Karno sur., 1998). Prvo, buduc da mukarc zene zna|u za
stereotp da su zene
emoconan|e brzn|e od mukarca, mozda su u strazvan|ma na ptan|a
odgovara
potvrcu|uc ta| stereotp. Drugo, mozda se spone razke u empat| |av|a|u
zbog razctog
nacna soc|azac|e vezane uz emoc|e. D|evo|cce su odga|ane po prncpu
brge, da budu
empatcne prema drugm |udma, razum|eva|uc n|hova stan|a, osobne
cnost,
raspoozen|a, dok su d|ecac odga|an da potu|u prncp pravde. No, Lennon
Esenberg
(1987) zak|ucu|u da, usprkos octo| razcto| emoconano| soc|azac|
d|ecaka d|evo|cca,
vecna strazvan|a bhevorane empat|e ne pokazu|e |asne ut|eca|e spoa na
dobvene
rezutate (Karno sur., 1998).
Karno sur. (1998) su prove strazvan|e ko|m su pokua ob|asnt |e spo
(muk,
zensk) rodna uoga (maskunost, femnnost) k|ucna za empat|u
po|ednca. Rezutat su
pokaza da, ako su empat|a femnnost poztvno povezan, empat|a
maskunost nsu
negatvno povezan. Anazom var|ance |e dobveno da su spo femnnost
povezan s
empat|om, dok maskunost n|e n u kakvo| vez s empat|om.Dake, d|ecac
ma|u nzu
raznu empat|e od d|evo|cca, po|ednc ko| su postg vsoke rezutate na
Ska femnnost
(bez obzra na spo) ma|u vecu raznu empat|e od po|ednaca ko| su postg
nsk rezutat na
Ska femnnost. To znac da spo rodna uoga doprnose razn empat|e.
No, kada |e
sptvan reatvn doprnos spoa naspram rodne uoge (kovar|anca), gavn
efekt spoa ve
n|e bo znaca|an. Dake, ono to odrecu|e raznu empat|e |e rodna uoga, a
ne spo sam po
seb.
Schwabe Stapes (1991) su u svom strazvan|u do do zak|ucka da
mukarc
posvecu|u ve vaznost soc|ano| usporedb nego to to rade zene (Van
Houtte, 2005).
Mukarc grade svo|e samopotovan|e na svom pooza|u u grup (gd|e se
naaze u
h|erarh|sko| |estvc). On razv|a|u svo|e samopotovan|e na cn|enc da su
bo| od drugh.
Suprotno tome, zensko samopotovan|e |e usm|ereno ve nterpersonano.
One povezu|u
svo|e samopotovan|e s mecusobnom ovsnocu s drugma, te tme prda|u
vecu vaznost
tucm reakc|ama na n|hovo ponaan|e. D|evo|ke ce cece, u uptncma
samopotovan|a,
nagast da m samopotovan|e raste kada su vo|ene, om|ene u drutvu,
dok ce d|ecac
cece nagast da m samopotovan|e raste s porastom usp|enost.
No, zensko muko samopotovan|e n|e samo odreceno razctm stvarma,
vec se
mukarc zene, od adoescenc|e, razku|u u vsn samopotovan|a.
D|evo|ke zene
opcento ma|u nze samopotovan|e od mukaraca. Do tog zak|ucka su do
Apert-
Gs&Conne (1989), Bock&Robns (1993), Brutsaert (1987),
Harper&Marsha (1991),
Kng, Hyde, Showers&Buswe (1999), Rosenberg&Smmons (1975), Tomor,
Zaar&Pesncar (2000) u svo|m strazvan|ma (prema Van Houtte, 2005).
Iz navedenh strazvan|a mozemo zak|uct da su zvor mukog zenskog
samopotovan|a razct, te da posto| |o |edna razka zmecu mukaraca
zena vezana uz
samopotovan|e, a to |e n|egova vsna.
U ovom strazvan|u nsu dobven takv rezutat, nego su sudonc
provedenog
strazvan|a, bez obzra na spo stud|sko usm|eren|e, postg pod|ednake
rezutate na
Coopersmthovom uptnku samopotovan|a. Posto| mogucnost da su zvor
zenskog
mukog samopotovan|a razct, a buduc da se to n|e sptvao ovm
strazvan|em, moze
se samo zak|uct da spone razke u vsn samopotovan|a ovm
strazvan|em nsu
potvrcene.
Lnearna regres|ska anaza |e pokazaa da |e stupan| emoconane empat|e
dobar
predktor za predvcan|e razne atruzma (c = .391; p = .001), no ona se ne
moze predvd|et
na teme|u stupn|a samopotovan|a (c = .114; p = .068). Tme se d|eomcno
potvrdo
predvcan|e da ce sptanc s vecm stupn|em emoconane empat|e
samopotovan|a mat
vecu raznu atruzma. To |e, dake, samo d|eomcno tocno, to znac da ce
sptanc s vecm
stupn|em emoconane empat|e mat vecu raznu atruzma, neovsno o
stupn|u
samopotovan|a.
Spo |e takocer dobar predktor razne atruzma (c = .371, p = .001), kao
stud| ko|eg su
sptanc odabra (c = - .176; p = .007). Naveden podac ob|an|ava|u da |e
spo kao
predktor atruzma zapravo vro dobar, |er |e dobveno da su zene
atrustcn|e od mukaraca,
bez obzra na n|hovo stud|sko usm|eren|e. To znac da se moze zak|uct da
su zene
opcento atrustcn|e od mukaraca.
Takocer, geda|uc z druge perspektve, uzev u obzr stud|sko usm|eren|e
sptanka,
rezutat provedenog strazvan|a pokazu|u da su student Fozofskog
fakuteta atrustcn|
od studenata Ekonomskog fakuteta. Kada se mao razms, to |e za
ocekvat, |er student
Fozofskog fakuteta (sm|er pshoog|a socoog|a) na|cece upsu|u te
sm|erove prema
svo|m osobnama cnost, za ko|e oceku|emo da su drutvenost, pr|ate|stvo,
kooperatvnost,
skonost pomagan|u drugma. Ekonomsk fakutet na|v|ero|atn|e c|en neke
druge
karakterstke svo|h studenata, te samm tme mozemo zak|uct da se na ta|
fakutet upsu|u
student ko| su skon| samostanom radu, bez puno ut|eca|a drugh |ud
bez razv|an|a
komunkac|skh v|etna prosoc|anog ponaan|a.
Dobven podac su u skadu s Hoandovom teor|om podudaran|a cnost
posa (1975),
|er ta teor|a pretpostav|a da |ud bra|u zanman|a s obzrom na neke svo|e
osobne cnost.
To znac da ce drutven| |ud, ko| su skon| pomagan|u drugma, pr|ate|sk,
kooperatvn
pun razum|evan|a brat takvo zanman|e ko|e ce se podudarat s tm
osobnama cnost
(student Fozofskog fakuteta).
S druge strane, poduzetnck tpov cnost (student Ekonomskog fakuteta)
ce brat
zanman|a u ko|ma posto|e prke ut|ecat na druge, te u ko|ma ce doc do
zraza|a n|hova
samopouzdanost, ambcoznost, energcnost domnantnost, a ne empat|a
pomagan|e
drugma u nevo|, te razct drug obc prosoc|anog ponaan|a.
ZAKLJUcAK
C| ovog strazvan|a bo |e utvrdt kakav |e odnos zmecu atruzma,
emoconane
empat|e samopotovan|a kod studenata razcth stud|skh usm|eren|a
(humanstckog
nehumanstckog).
Koreac|ska anaza |e pokazaa da posto| statstck znaca|na povezanost
var|ab
atruzma, emoconane empat|e samopotovan|a kao to se
pretpostav|ao. Dobven
rezutat pokazu|u da posto| negatvna povezanost var|ab emoconane
empat|e
samopotovan|a kod studenata Fozofskog fakuteta, te da posto| poztvna
povezanost
var|ab emoconane empat|e atruzma kod studenata oba stud|ska
usm|eren|a.
Provedena anaza ko|om su se dobe razke u razn atruzma, emoconane
empat|e
samopotovan|a kod sptanka ovsno o stud|skom usm|eren|u |e pokazaa da
posto|
statstck znaca|na razka zmecu studenata Fozofskog Ekonomskog
fakuteta u razn
atruzma, to u korst studenata Fozofskog fakuteta. Provedena |e anaza
ko|om su se
dobe razke u navedenm var|abama ovsno o spou sptanka, te |e ta
anaza pokazaa da
posto|e statstck znaca|ne razke u raznama atruzma emoconane
empat|e zmecu
zenskh mukh sptanka, u korst zenskh sudonka strazvan|a.
Regres|ska anaza rezutata pokazaa |e da se rezutat na Ska atruzma u
na|veco|
m|er mogu ob|asnt emoconanom empat|om, te da se nmao ne mogu
ob|asnt stupn|em
samopotovan|a. Octo |e veca tendenc|a dozv|avan|a emoconane
empat|e povezana s
cecm praktcran|em atrustcnog ponaan|a. Spo stud|sko usm|eren|e su
takocer dobr
predktor razne atruzma, no emoconana empat|a |e pak n|en na|bo|
predktor.
Rezutat ovog strazvan|a su pokaza da se sptanc ko| ma|u razv|en|u
sposobnost
dozv|avan|a emoconane empat|e ponaa|u ve atrustcno u nzu
svakodnevnh zvotnh
stuac|a, neovsno o n|hovom stupn|u samopotovan|a. Takocer |e pokazano
da su zensk
sptanc atrustcn| empatcn| od mukh sudonka provedenog
strazvan|a, te da
student Fozofskog fakuteta ma|u razv|en|u osobnu atruzma od
studenata Ekonomskog
fakuteta.
LITERATURA
Fpovc, A. (2002). Samopotovan|e percepc|a kompetentnost darovte
d|ece. Dpomsk
rad. Zagreb: Ods|ek za pshoog|u Fozofskog fakuteta u Zagrebu.
Hohman, M. L. (1981). Is atrusm a part of human nature? |ourna of
Personaty and Soca
Psychoogy, vo 40, str. 121.
http://hrnt.|hu.edu/cmp/HoandTypes.cfm?SMSESSION=NO
Humprey, N. (1997). Varetes of atrusm-and the common ground betweem
them. Soca
Research.
http://www.ndartces.com/p/artces/mcm2267/scn2cv64/ac19652887
|erkovc, V. (2005). Prvrzenost pshooka pragodba studenata. Dpomsk
rad. Zagreb:
Ods|ek za pshoog|u Fozofskog fakuteta u Zagrebu.
Karno, R., Gabay, R., Ochon, Y. & Harar, Y. (1998). Is gender or gender-roe
orentaton a
better predctor of empathy n adoescence. Sex Roes:A |ourna of Research.
http://www.ndartces.com/p/artces/mcm2294/scn1-2cv39/ac21136460
Lackovc-Grgn, K., Prorokovc, A., cubea, V. & Penezc, Z. (2002). Zbrka
pshoog|skh
skaa uptnka. Zadar: Sveucte u Sptu-Fozofsk fakutet u Zadru.
Novkovc, G. (2003). Odrednce provocen|a d|ete kod adoescentca.
Dpomsk rad. Zagreb:
Ods|ek za pshoog|u Fozofskog fakuteta u Zagrebu.
Pastor, I. (2004). Samopotovan|e d|ece s obzrom na spo, dob m|esto
stanovan|a.
Dpomsk rad. Zagreb: Ods|ek za pshoog|u Fozofskog fakuteta u Zagrebu.
Pennngton, D.C. (1996). Osnove soc|ane pshoog|e. |astrebarsko:Nakada
Sap.
Raboteg-Sarc, Z. (1993). Empat|a, morano rasucvan|e razct obc
prosoc|anog
ponaan|a. Dsertac|a. Zagreb:Sveucte u Zagrebu-Fozofsk fakutet.
Stephan, W.G. & Fnay, K. (1999). The roe of empathy n mprovng
ntergroup reatons.
|ourna of Soca Issues.
http://www.ndartces.com/p/artces/mcm0341/sc4c55/ac62521565
Van Houtte, M. (2005). Goba sef-esteem n technca/vocatona versus
genera secondary
schoo tracks:a matter of gender?. Sex Roes:A |ourna of Research.
http://www.ndartces.com/p/artces/mcm2294/sc9-10c53/acn16084046
Vasta, R., Hath, M.M., Mer, A. (1998). D|ec|a pshoog|a.
|astrebarsko:Nakada Sap.
Wson, E.O. (2005). Kn seecton as the key to atrusm:ts rse and fa. Soca
Research.
http://www.ndartces.com/p/artces/mcm2267/sc1c72/acn13807655
http://besplatniseminarskiradovi.com