SPREGNUTE PLOE

Spregnuta ploa na profilisanom limu

Armatura
Beton izveden na
licu mesta
PROFILISANI LIM
Ovravanjem betona
ostvaruje se spregnuto
dejstvo izmeu betona i
elinog profilisanog
lima.
Istorijat
o1930 SAD lim se koristi kao oplata
o1950 Profilisani lim poinje da se
koristi kao zategnuta armatura
oProfilisani lim ima ulogu zategnute
armature

Upotreba spregnutih ploa

Javni objekti
Garae
Poslovni objekti
Rekonstrukcija i sanacija

Prednosti primene
Manja sopstvena teina
Profilisani lim kao radna platforma
Profilisani lim kao oplata
Profilisani lim kao element za ukruenje
Adaptibilnost
Ujednaen kvalitet
Brzina izvoenja

Oplata
Element
ukruenja
Radna platforma
Spregnta ploa
Proraun prema SRPS EN 1994-1-1
Spregnute meuspratne ploe koje nose samo u pravcu
rebara
Koriste se limovi sa malim razmakom rebara b
r
/b
s
<0,6
U objektima zgradarstva sa preteno statikim
optereenjem, ukljuujui i industrijske objekte kod kojih
meuspratne konstrukcije mogu biti izloene pokretnom
optereenju
U sluaju korisnog optereenja dinamikog karaktera
dodatne analize i dokazi podunog smiueg spoja
Naini sprezanja

Mehaniko sprezanje (udubljenja i sipupenja) Ankerovanjem na kraju
Sprezanje trenjem (oblik rebra zaseen) Ankerovanje deformacijom rebra
Geometrijske
karakteristike
Konstruktivno oblikovanje
o Ukupna debljina spregnute ploe h >80 mm
o Debljina betona iznad profilisanog lima hc>40 mm.
o Ploa spregnuta sa gredom ili kada ploa ima ulogu krute
dijafragme: h >90 mm i hc>50 mm
oOdnos l/h<32 za ploe statikog sistema prost grede
o Minimalna koliina armature u oba pravca 80mm
2
/m i
postavlja se u visini betona iznad profilisanog lima hc
o Maksimalno rastojanje ipki armature min (350 mm ; 2h)
Uloga armature u ploi
oDa se ostvari raspodela linijskog ili
koincentrisanog optereenja
oNosivost na dejstno poara
oLokalna armatura oko otvora u ploi
oArmatura u gornjoj zoni na mestima negativnih
vrednosti momenata savijanja kod kontinualnih
ploa
o Za kontrolu prslina u betonu usled skupljanja
betona
Maksimalni prenik agregata
oMaksimalni nominalni prenik zrna agregata ne
sme da prekorai sledee minimalne dimenzije
konstrukcije
Uslovi oslanjanja spregnute ploe
Oslanjanje na elik i beton
l
bc
=75 mm ; l
bs
=50 mm
Oslanjanje spregnute ploa na druge materijale
l
bc
=100 mm ; l
bs
=75 mm

Profilisani lim
oelini profilisani lim minimalno f
yp
= 24,0 kN/cm
2

oDebljina lima od 0,7 do 2,00 mm
oirina uvale (rebra) b
O
> 50 mm

Profilisani lim kao oplata
Optereenje profilisanig lima u toku
izvoenja
oSopstvena teina i teina betonske mase
oOptereenje od radne snage i opreme za betoniranje,
ukljuujui lokalna nagomilavanja betona, kao i udarne i
vibracijske sile koje se mogu javiti za vreme graenja
o Optereenja od uskladitenog materijala
o Efekat "ulegnua" (poveanje debljine betona usled
ugiba lima) mora se uzeti u obzir pri dokazu nosivosti
kada je ugib profilisanog lima vei od h/10
oEfekat ulenua se uzima kao dodatna masa sveeg
betona na celoj povrini ploe debljine 0,7
Profilisani elini lim koristi kao oplata za sve beton, i
lim moe biti oslonjen na privremenim osloncima
(poduprt) ili nepoduprt
(a)Poloaj optereenja u toku graenja na povrini
3 m x 3 m inteziteta 1,5 kN/m
2
(b)Poloaj jednakopodeljenog optereenja za vreme
graenja 0,75 kN/m
2

(c)Sopstvena teina betona
Popreni preseci klase 4
Primenom elastine analize
Proraunski moment nosivosti profilisanog lima





Maksimalni dozvoljeni ugib profilisanog lima
o
s,max
= min (20mm , L/180)
Weff Efektivni elastini otporni moment poprenog preseka prema
SRPS EN 1993-1-3
fyp,d Proraunska granica razvlaenja profilisanog lima
Ganino stanje nosivosti i upotrebljivosti

19
Profilisani lim kao element za stabilizaciju konstrukcije
20
- Nosivost na savijanje M
Rd
(I-I)
- Nosivost na poduno smicanje izmeu profilisanog lima i betona,
na duini smicanja L
s
, V
l,Rd
(II-II) ;
- Nosivost na vertikalno smicanje V
v,Rd
(III-III)
- Nosivost na smicanje od probijanja ploe usled koncentrisanih optereenja V
p,Rd
.
Granina nosivost spregnute ploe
Efektivna irina ploe

( )
f c p m
h h b b + + = 2
Efektivna irina mora biti manja od irine ploe
za ploe sa jednim rasponom i krajnja
polja kontinualnih ploa



za unutranja polja kontinualnih ploa



za vertikalno smicanje



gde je:
L
p
rastojanje od teita optereenja
do najblieg oslonca
L raspon.
|
|
.
|

\
|
+ =
L
L
L b b
p
p m em
1 2
|
|
.
|

\
|
+ =
L
L
L b b
p
p m em
1 33 , 1
|
|
.
|

\
|
+ =
L
L
L b b
p
p m ev
1
23
o odreuje se prema teoriji plastinosti
o usvajaju se iste pretpostavke kao kod prorauna
nosivosti na savijanje preseka spregnute grede
o profilisani lim napregnut do svoje proraunske
granice razvlaenja fyp,d.
U sluaju pozitivnog momenta savijana:
- Plastina neutralna osa u betonskom delu preseka
- Plastia neutralna osa u delu ploe na mestu profilisanog
lima

Nosivost na savijanje spregnute ploe
Nosivost na savijanje MRd
+

Plastina neutralna osa u betonskoj ploi
oN
cf
aksijalna sila u potpuno plastifikovanom betonu
oN
p
aksijalna sila u plastifikovanom elinom profilisanom
limu
oA
p
efektivna povrina poprenog preseka zategnutog
profilisanog elinog lima (zanemaruje se irina
udubljenja i ispupenja lima)
od
p
rastojanje od gornje ivice ploe do teita efektivne
povrine poprenog preseka profilisanog elinog lima
ob irina razmatranog dela poprenog preseka ploe
ox
pl
poloaj plastine neutralne ose u odnosu na ivicu
betona (x=xpl)

Nosivost na savijanje M
Rd

+

Plastina neutralna osa u profilisanom limu

Zanemarivanjem betona u rebrima profilisanog lima
M
pa
proraunski moment pune plastinosti za efektivni
popreni presek profilisanog elinog lima
h

ukupna debljina ploe
M
pr
edukovani moment pune plastinosti profilisanog lima
e rastojanje od teita efektivne povrine profilisanog
lima do donje ivice
e
p
rastojanje plastine neutralne ose efektivne povrine
profilisanog elinog lima do donje ivice.

Nosivost na savijanje M
Rd
-
Plastina neutralna osa u profilisanom limu

Nosivost spregnute ploe na poduno
smicanje
oRazlikuju se dva mogua sluaja
Ploe ankerovane na kraju
Ploe nisu ankerovane na kraju
oMetode prorauna
m-k metoda za ploe koje nisu ankerovane na
kraju (ploe sa mehanikim sprezanjem ili
sprezanjem trenjem)
Metoda parcijalnog smiieg spoja (svi
sluajevi), primenjuje se iskljuivo kada je
ponaanje spoja duktilno

Ponaanje podunog smiueg spoja
Ako je optereenje pri lomu minimum 10% vee od
optereenja pri kojem dolazi do prokizavanja krajeva
spoja betona i profilisanog lima vee od 0,1 mm
ponaanje ploe se moe karakterisati kao duktilno.
m-k Metoda
Nosivost na poduno smicanje spregnute ploe:



gde su:
m, k empirijski koeficijenti koji se odreuju ispitivanjem
u saglasnosti sa Prilogom B SPRS EN 1994-1-1,
L
s
duina smicanja definisana u zavisnosti od
dispozicije optereenja

vs
=1,25,
A
p
nominalna povrina poprenog preseka
profilisanog lima,

Ed
s
p
vs
p
Rd l
V k
L b
A m d b
V >
|
|
.
|

\
|
+ =

,
m-k Metoda Empirijski koefisijenti
prema SRPS EN 1994-1-1 Prilog B

Metoda parcijalnog smiueg spoja
Moe se koristiti i za ploe koje su ankerovane na kraju






cf x Rd u c
N L b N s =
,
t
( )
d yp pe
c
p p pl
f A
N
e e e x h z
,
5 , 0 + =
Plastina
neutralna osa
Osa profilisanog
lima
U svakom poprenom preseku spregnute
ploe mora biti zadovoljen uslov
M
Ed

Rd

t
u,Rd
proraunska vrstoa pri smicanju dobijena
ispitivanjem ploe
L
x
rastojanje od poprenog preseka koji se razmatra do
najblieg oslonca
b irina razmatranog dela poprenog preseka ploe


Dokaz nosivosti smiueg spoja
M
Ed

Rd

Ankerovanje ploe na kraju raspona

Sila Nc se uveava za nosivost modnika
Ankerovanje profilisanog lima na kraju
Ankerovanje profilisanog lima mogu je:
- Zavarenim modanicima
- Armaturom
Ukoliko se za ankerovanje na kraju koristi modanik sa glavom
zavaren za elini nosa kroz profilisani lim, za njegovu
proraunsku nosivost treba uzeti manju od sledeih vrednosti:
P
Rd
nosivost na smicanje

P
pb,Rd
nosivost na pritisku po omotau rupe profilisanog lima

Nosivost profilisanog lima na pritisak po
omotau rupe

d yp d Rd pb
f t d k P
, 0 ,
=
0 , 6 / 1 s + =
do
d a k

d
do
prenik krunog
prstenastog ava
d
do
=1,1d
Duina smiueg spoja








o U sluaju kontinualnih spregnutih ploa moe se razmatrati
ekvivalentna prosto oslonjena ploa sa jednim poljem, za iji raspon
treba uzeti:
o 0.8L za unutranja polja
o 0,9L za krajnja polja

L
s
=/4
L
s
=a
Nosivost spregnute ploe na vertikano
smicanje

Nosivost spregnute ploe na
vertikalno smicanje V
v,Rd
i
nosivost na proboj V
p,Rd

spregnute ploe optereene
koncentrisanom silom,
odreuje se prema SRPS EN
1992-1-1,

Kritini obim Cp prikazan je na
slici

Nosivost spregnute ploe na vertikano
smicanje



Minimalna vrednost nosivosti na smicanje
k
1
=0,15
C
Rd,c
=0,18 /
c
V
min
=0,035 k
3/2
f
ck

1/2
( ) | | d b k f k C V
cp ck c Rd c Rd 0
3 / 1
, ,
1 100 o + =
| | d b k V V
cp c Rd 0 min ,
1 o + =
f
ck
Karakteristina vrstoa betona pri pritisku [MPa]
f
cdt
Pproraunska vrstoa betona na zatezanje [MPa];

d [mm]


povrina zategnute armature


cp
Napon usled prethodnog naprezanja
0 , 2
200
1 s + =
d
k
d b
A
o
sl
i
=
Nosivost na proboj
Nepoduprte ploe armirane sa armaturom ne manje
povrine od 0,2% povrine betona iznad profilisanog lima
odnosno (0,4% za poduprte ploe) imaju potrebu nosivost
na proboj za optereenje:

Koncentrisanom silom inteziteta 5,0 kN
Jednakopodeljenim optereenjem inteziteta 7,5 kN/m
2

Granino stanje upotrebljivosti

h
p
h
c
h
bci
d
p
x
p
p p
A
n
x b
d A
n
x b
x
+

=
2
2
|
|
.
|

\
|

= 1
2
1
n A
d b
b
A n
x
p
p p
( )
ap p p eff
I x d A
n
x b
I + +

=
2
3
3
Granino stanje upotrebljivosti
Za kontinualne ploe raunate kao prosto oslonjene,
povrina poprenog preseka armature za spreavanje
prslina iznad rebara ne sme biti manja od 0,2% povrine
poprenog preseka betona iznad rebara, za nepoduprte
konstrukcije (0,4% za poduprte konstukcije)
Proraun ugiba se moe izostaviti ako su zadovoljena oba
sledea uslova:
Ako su odnos raspoana i visine spregnute ploe u granicama
definisanim u EN 1992-1-1
Ako ispitivanjem odreeno optereenje pri poetnom proklizavanju
(definisano kao optereenje koje izaziva proklizavanje na kraju od
0,5 mm) prekorauje proraunsko eksploataciono optereenje
pomnoeno sa 1,2
Otpornost na dejstvo poara
u
1
u
3
u
2
u
3
u2
u
1

3 2 1
1 1 1 1
u u u
+ + =

Standardno vreme trajanja poara

[minuta]
Temperatura armature
[C]
60 C
s

810 350 1175 s = u ( ) 3 , 3 s

90 C
s

880 350 1285 s = u ( ) 6 , 3 s

120 C
s

930 350 1370 s = u ( ) 8 , 3 s

180 C
s

1000 350 1490 s = u ( ) 0 , 4 s

240 C
s

1050 350 1575 s = u ( ) 2 , 4 s

Otvori u spregnutoj ploi
Otvori u spregnutoj ploi se smeju praviti bez ojaanja
zone ploe oko otvora ako je prenik otvora manji od
min(150mm; h)
Formiranje otvora u spregnutoj ploi

Konstruktivni detalji
Konstruktivni detalji
Konstruktivni detalji