OSIGURANJE

Uslovi osiguranja predstavljaju skup klauzula kojima se podrobno ureuju odnosi izmeu osiguranika i
osiguravaa. Oni su sastavni deo ugovora o osiguranju i kada se otvara nova osiguravajua kompanija ne moe se
dobiti dozvola za rad bez miljenja ovlaenog aktuara (aktuar odreuje uslove i tarife).
Postoje opti i posebni uslovi.
Opti se donose unapred i osiguranik i privata ili odbija u potpunosti! dok se o posebnim uslovima uesni"i u
ugovoru sporazumevaju i uz nji idu dodatne klauzule.
Tarife osiguranja su "enovnik premije osiguranja.
#arifiranje je zasnovano na vrednovanju rizika i obuvata razvrstavanje rizika u pojedine grupe. #arifna grupa je
osnov za utvrivanje premijske stope. Polazi od razreda opasnosti kome pripada predmet osiguranja i odgovara
meri izloenosti rizi"ima.
Pojam osiguranja
Osiguranje je institu"ija koja ekonomski obezbeuje zainteresovana li"a od nastali teta do koji dolazi nastankom
osiguranog sluaja.
Funkcije osiguranja$ primarna i sekundarna.
Primarna funk"ija je zatita imovine i li"a! dok su sekundarna finansijska i so"ijalno.
Portfelj osiguranja je sve to jedna osiguravaju"a kompanija osigura na odreenoj teritoriji.
Gustina osiguranja je premija po stanovniku jedne zemlje. %ajvea je u &vaj"arskoj i 'apanu (oko (.))) *)! dok je
u +rbiji svega ,- *.
efinicija osiguranja
Osiguranje obezbeuje ekonomsku zatitu osigurani"ima! pravnim i fizikim li"imaod tetni dejstava i poremeaja
do koji dolazi nastankom osiguranog sluaja ili ostvarenjem osiguranog rizika.
!e"ani#am osiguranja ima elemente osiguranja i teniku organiza"iju.
Elementi osiguranja su ./0/1! P.23/'4 i &#2#4.
Te"ni$ka organi#acija osiguranja je zasnovana na naunoj bazi na teoriji verovatnoe i zakonu veliki brojeva.
%jen zadatak je da ostvari ravnoteu osiguravajueg fonda.
Ri#ik je osnovni inila" i pretpostavka osiguranja! mogunost nastanka tete i obaveza osiguravaa da isplati tetu u
skladu sa polisom osiguranja. 5a bi rizik postojao i bio validan mora biti mogu! neizvestan! sluajan! u budunosti
i doputen.
P!% 6 maksimalna mogua teta
7.))).))).)))din 6 premija se izraunava u promilima
Po&ela ri#ika
8&to vei rizik! vea je i premija9. Postoje dve vrste rizika$ objektivni i subjektivni.
Objektivni su oni na koje ovek ne moe da utie i nemaju nikakve veze sa njegovim delovanjem i ponaanjem.
+ubjektivni rizi"i zavise od ovekovog ponaanja! od njegove nepanje ili nemara.
Premija osiguranja je "ena osiguranja i "ena rizika. 5eli se na funk"ionalnu premiju i reijski dodatak! a
funk"ionalna premija na teniki dodatak i sredstva za preventivu.
#eniki dodatak (premija) je sutina premije i slui za isplatu tete (:);).
+redstva za preventivu slue da spree nastajanje neki nepredvidivi sluajeva koji e zazvati tetu (<;)
.eijski dodatak slui za sprovoenje osiguranja i podmirenje trokova (7:;).
Po&ela osiguranja
= sa aspekta predmeta$ osiguranje imovine i li"a
= prema nainu nastanka$ obavezno i dobrovoljno
7
Obavezno osiguranje sadri$
= osiguranje od auto odgovornosti za tete uinjene treim li"ima
= osiguranje putnika u prevozu
= osiguranje korisnika vazduoplova za tetu priinjenu treim li"ima
= osiguranje depozita kod banaka i drugi fin. /nstitu"ija
= prema mestu ispoljavanja rizika$ pomorsko! kopneno! vazduno
= prema broju osigurani li"a$ pojedinano i zajedniko
= prema svojstvima osiguranika$ osiguranje pravni i fiziki li"a
= prema nainu izraavanja rizika$ osiguranje! saosiguranje (zajedniko osiguranje gde vie osiguravaa uestvuje
u isplati tete) i reosiguranje (osiguranje osiguranja).
Polisa osiguranja je najvaniji dokument u osiguranju. #o je isprava kojom se potvruje da je sklopljen ugovor o
osiguranju. Ona predstvalja formu ostvarenja ugovora.
2lementi polisa su ugovorne strane! predmet osiguranja! rizik! trajanje osiguranja! svota! bonus i malus.
%ist 'okri(a pretodi polisi! povremeno je zamenjuje. Potpisuje ga osigurava! a korist imaju obe ugovorne strane.
Te"ni$ki re#ultat predstavlja odnos izmeu likvidni teta i tenike premije! a izraen je u pro"etima. 3oe biti
pozitivan ili negativan.
#. > ?&@ #P A 7));
#.7 > <)@7)) A 7)); > <); pozitivan
#.< > 7))@<) A 7)); > -)); negativan
Prati se sa vie aspekata i najee se iskazuje po granama osiguranja. Bitan je i za osiguranika i osiguravaa koji!
dugorono posmatrano! ne moe da posluje sa negativnim #..
4ko je #. pozitivan primenjuje se kategorija koja se naziva )ONUS! to znai vraanje odreenog dela premije za
ostvaren jednogodinji ili viegodinji #.. %jime se nagrauje osiguranik za korektnost u poslu i slui kao
psioloka mera.
C sluaju negativnog #.a! primenjuje se kategorija nazvana !A%US! koja znai doplatak na premiju osiguranja i
zaraunava se onim osigurani"ima koji su u proteklom periodu imali veliki broj teta.
Osigurani slu$aj je nezavistan! budui i neizvestan i neizvestan dogadjaj od volje ugovaraa osiguranja i
predstavlja logiku postojanja osiguranja. %astupajem osiguranog sluaja osigurava isplauje nakanadu koja je
ugovorena u polisi i ona se zove suma osiguranja ili osigurana suma.
Fran*i#a je iznos koji se u sluaju nastanka tetnog dogaaja odbija u odreenim ;. Cglavnom se ostavlja na volju
osiguranika i predstavlja uee osiguranika u teti.
5eli se na...
Ska&enca je datum poetka novog ili prestanka starog osiguranja. Prate je paljivo i osigurava i osiguranik.
Ra#voj osiguranja
0akon o osiguranju iz <))(. godine doneo je$
= pootrio je uslove za osnivanje osiguravajue komapnije tako to je poveao "ezus
= razdvojio sve grane osiguranja na ivotna i neivotna
= zatitio interese ak"ionara
= uveo novine u posredovanje i zastupanje u osiguranju
= uveo novi nain nadzora u osiguravajuim kuama.
C +ivotna osiguranja spadaju$ osiguranje ivota! rentno osiguranje! dopunsko osig. uz osig. ivota! dobrovoljno
penziono osiguranje i sl.
<
C ne+ivotna osiguranja spadaju$ osig. od posledi"a nesrenog sluaja ili nezgode! dobrovoljno i dopunsko
zdravstveno osig.! osig. motorni vozila! osig. imovine od poara i drugi opasnosti! ostala osiguranja imovine!
osig. od odgovornosti zbog upotrebe motorni vozila i osiguranje od opte odgovornosti za tetu.
Osiguranje imovine,
5eli se na osiguranje industrije i osiguranje "ivila.
Osiguranje industrije obuvata 7( kategorija$
7. Osiguranje maina od loma i neki drugi opasnosti! #D!
<. Osiguranje objekata u izgradnji! #E!
D. Osiguranje objekata u montai! #:!
(. Osiguranje od opasnosti prekida rada usled poara i neki drugi opasnosti! #F!
-. Osiguranje odgovornosti iz delatnosti!
,. Osiguranje filmski preduzea! #7<!
E. Osiguranje raunara! pro"esora i slini ureaja! #7E!
:. Osiguranje uskladitenja robe u ladnjaama!
F. Osiguranje imovine u jamama rudnika sa podzemnom eksploata"ijom! #7,!
7). Osiguranje graevinski objekata i opreme na ugovorenu vrednost!
77. Osiguranje zalia na flotantnoj osnovi od opasnosti poara i drugi opasnosti!
7<. Osiguranje imovine elektroprivredni preduzea!
7D. Osiguranje imovine sa promenljivom sumom osigranja!
7(. Garan"ijsko osiguranje.
Osiguranje ma*ina o& loma,
Osnovne osigurane opasnosti su$ poar! udar groma! eksplozija! oluja! grad! manifesta"ije i demonstra"ije! izlivanje
vode! odronjavanje! sleganje tla! lavine! itd. 5opunske su$ poplave! buji"e! klizanje tla! odgovornost iz
delatnosti!itd.
-oma+no osiguranje,
Potie od fran"uske rei oma to znai zastoj! prekid.
0akljuuje se kao dopunsko osiguranje kod istog osiguravaa gde su ve osigurana novana neobrtna sredstva. 4ko
prestane da vai ugovor o osnovnom poarnom osiguranju! prestaje i dopunsko omano.
Predmet osiguranja je imovinski interes osiguranika kao to je profit! bruto doodak i fiksni trokovi poslovanja.
Osigurane opasnosti$ poar! eksplozija. &tete u omanom osiguranju je iznos dootka koji osiguranik izgubio u
toku prekida rada. /splauje se najvie 7< mese"i od nastanka osiguranog sluaja! a ako je prekid rada trajao D dana
ili krae! osigurava nije duan da isplati tetu. Obavezno je uee osiguranika u teti od 7);.
Osiguranje o& o&govornosti i# &elatnosti,
Predmet ovog osiguranja je zakonska odgovornost osiguranika za prouzrokovanu tetu u sluaju smrti! povrede tela
ili zdravlja! ili oteena ili unitena stvar treeg li"a.
Ovim osiguranjem je pokrivena odgovornost za tetu ako je ona nastala iz delatnosti osiguranika ili iz pravnog
odnosa. 1od ovog osiguranja! osigurava odgovara za tetu samo ako oteeno li"e zateva njegovu naknadu.
Pojavljuju se D uesnika u osiguranju$ osigurava! osiguranik i oteeni. C pitanju je osiguranje od graanske
odgovornosti.
Osiguranje civila (privaen naziv u praksi da bi se razlikovao od osiguranja imovine). Obuvata$
= Osiguranje od poara i neki drugi opasnosti ("ivil industrije!#7)!
= Osiguranje od opasnosti! provalne krae i razbojnitva! #(!
= Osiguranje stakla od loma! #- (u ; se rauna premija)!
= Osiguranje sportski! umetniki i sl. priredbi za sluaj atmosfersko padavina! #7-!
= Osiguranje stvari i izlagaa na sajmovima!
= Osiguranje domainstva!
= Osiguranje H#P.
Osiguranje 'oljo'rivre&e,
5eli se na < vrste$ osiguranje biljne proizvodnje i osiguranje ivotinja.
D
Osiguranje biljne proizvodnje se odnosi na useve i plodove. Predmet osiguranja su seme! plod i stabljika kod
korenastog i krtolastog bilja! konoplje! lana! duvana! vonjaka i vinograda! uma starosti do est godina! itd.
Osigurane opasnosti mogu biti$ osnovne (grad! grom! poar)! dopunske (mraz! oluja! poplava). Grad je najopasniji!
u obzir se uzima gustina i veliina leda! i godinje ima oko 7-) dana sa gradom. 3raz je temperatura ispod )I J! u
obzir se uzima samo kasni proleni i rani jesenji mraz. Oluja je nepogoda za koju se uzima granina brzina vetra od
7E!< m@s i vie i ima je isto oko 7-) dana godinje. Grom je direktan udar u stablo ili posredno preko i"a kojim
moe izazvati poar i unitenje stabla.
Osiguranje motorni" vo#ila,
Postoje < vrste osiguranja$ kasko (koje je dobrovoljno) i osiguranje od odgovornosti (koje je obavezno).
1asko (2+P.= trup broda). Podrazumeva osiguranje samog vozila u iji sastav ulaze i osiguranje rezervni delova!
pribora! alata i slino. /ma < vrste kasko osiguranja$
= Potpuni! obuvaene su saobraajne nezgode (prevrnua! iskliznua! sudar! udar)! obest trei li"a! demonstra"ije!
prevara! utaja! kraa! trokovi vue! itd.!
= 5elimini! lom stakla! poar! udar groma i sl.
1od nastanka delimine tete kasko osigurano vozilo i dalje ostaje osigurano! a u sluaju kompletne tete
osiguranje prestaje po isplati tete. Osnovi"a za obraun premije osiguranja je dogovorena suma osiguranja koja u
momentu zakljuivanja ne moe biti vea od -); novonabavne "ene! to znai da ni teta ne moe biti vea od
novonabavne "ene. 1asko osiguranje moe da se ugovori za putnika! teretna! vuna! prikljuna! motorna! inska
vozila..
Garantni fon& je na nivou osiguravajue organiza"ije! ine ga sredstva obrazovana doprinosom osiguranja i
ostvareni regresni zateva od li"a koja su nainila tete a nisu zakljuila ugovor o obaveznom osiguranju.
+redstva garantnog fonda koriste se za naknadu tete prouzrokovane$
= upotrebom motorni vozila! vazduoplova za koje nije bio zakljuen ugovor o obaveznom osiguranju.
= zbog smrti! povrede tela! naruavanja zdravlja prouzrokovani upotrebom nepoznatog motornog vozila.
= upotrebom vozila za koje je zakljuen ugovo o osiguranju! ali je osiguravajue drutvo otilo u steaj.
.elena karta je meunarodna karta osiguranja. Ovu kartu moraju imati sva vozila koja prelaze grani"u! bilo da se u
zemlju ulazi tim vozilom ili vozilo stie auto=vozom. Ona je dokaz da postoji osiguravajue pokrie od rizika
autoodgovornosti koje vai za zemlju u koju se putuje! prema propisima te zemlje.Ckoliko se teta naini! a vozilo
nema zelenu kartu! teta se nadoknauje iz Garantnog fonda.
/rste *teta. Postoje dve vrste teta$ materijalne i nematerijalne.
3aterijalne tete se dogaaju na stvarima usled upotrebe automobila kao opasne stvari. %astaju na vozilu! stvarima
u vozilu i izvan njega.
%ematerijalne tete s moralne tete. /splauju se po odgovornosti! ree su i iznos naknade je vii. Kine povredu
lini prava oveka! integriteta! psiike ravnotee. #u se ubrajaju$ naknade za pretrpljeni fiziki bol! naruenost!
pretrpljen stra! smanjene opte sposobnosti! duevni bol itd.
Osiguranje trans'orta
+pada meu najsloenija osiguranja! jer je u pitanju osig. prevozni sredstava! rob! osig. od odgovornosti vozara i
dr. 5eli se na$
= kasko 6 osig. prevoznog sredstva (pomorsko! reno! avionsko..)
= kargo 6 osig. robe u prevozu
= osig. od odgovornosti.
1od transportnog osiguranja dolazi do izraaja razlikovanje izmeu nastanka ugovori vremena noenja rizika. 0ato
postoje ( tipa ovog osiguranja$ ugovor na vreme! putovanje! prema vrednosti robe i koliine robe.
Ponuda osiguranja sadri$ predmet osig.! vrednost predmeta! sumu osiguranja! osigurani rizik! trajanje osig.!
premija! franiza i sl.
Postoji nekoliko vrsta 'olisa$ generalna! pojedinana! uvozna! izvozna! pomorska! kopnena! devizna! dinarska!
valutna! nevalutna itd.
(
%%OJ0S SG 'olisa nastala je u 7E. veku. Cz dopune i izmene! prisutna je i danas u pomorskom transportu. 5aje
niz pravila i normi po kome se sprovodi "elo osig. pomorstva u svetu. Po njoj se osiguravaju rizi"i na robi i
prevoznom sredstvu! tj. 1asko i kargo osiguranje.
Ona pokriva dve vrste rizika$
= osnovne rizike (sudar! udar! prevrnue! nasukanje..)
= dopunske rizike ( eksplozija! dodir sa spoljnim predmetom..)
Osiguranje kre&ita
1reditno osiguranje je ono kojim se obezbeuje potraivanje banaka prema njenom duniku. Poverila" ima pravo
na naknadu tete po uslovima ugovora o osiguranju tj. 4ko ne ostvari svoje pravo prema duniku.
Postoje D osiguranja! po sadrini i formi$ kreditno osiguranje u uem smislu 6 delkreder osig.! kau"ijsko osig. i
osiguranje poverenja.
52?=J.252.2 osiguranje je takvo osig. kod kog se ugovor sklapa samo izmeu poverio"a i osiguravaa. #o
znai da je osigurava u ugovornom odnosu sa poverio"em! dok je dunik izuzet iz ugovora i esto ne zna da je
osiguranje zakljueno. Ovo osig. se primenjuje i na domae i na ino=kredite.
14CJ/'+1O (garan"ijsko) osiguranje 6 kod njega se osiguranje sklapa na raun tree osobe kao osiguranika.
%aime! ugovor sklapa dunik sa osiguravaem u korist svog poverio"a. Ovo osiguranje se sklapa u sluajevima
kada duni"i ele da zadobiju poverenje svoji poverio"a.
O+/G. POL2.2%'4 se sklapa u onim sluajevima kada jedno li"e poverava drugom svoju imovinu ili nova"! s tim
da je to drugo li"e duno da je uva i vrati je neoteenu. 3ogu ga sklopiti poverio"i ili li"a kojima je imovina
poverena! ali u oba sluaja osiguranik je poverila".
Osiguranje lica
Predmet ovog osiguranja su ivot i zdravlje tj. telesni integritet osiguranika. .izik koji je njime obuvaen
ostvaruje se na linost osiguranika i ne moe se ostvariti kroz materijalnu vrednost. Poto ljudski ivot nema
vrednost koja se moe pro"eniti! onda osiguranje li"a nema obeteujui karakter.
Jilj osiguranja li"a nije naknada tete prouzrokovana osiguranim sluajem ve isplata korisniku osiguranja li"a
unapred odreenu osig. sumu tj. njen deo! kada se ostvari osigurani sluaj.
Postoje dve vrste osig. li"a koje se javljaju u nizu razliiti oblika! a to su$
= osiguranje od posledi"a nesrenog sluaja!
= osiguranje ivota.
Pojam nesre(nog slu$aja je svaki iznenadni i od volje osiguranika nezavisan dogaaj koji! delujui spolja! i naglo
na telo osiguranika! ima za posledi"u smrt! potpuni ili delimini invaliditet! naruenje zdravlja koje zateva
lekarsku pomo.
Od posledi"a nezgode obuvataju se sledei rizi"i$
a) za sluaj smrti usled nezgode!
b) usled bolesti!
") za sluaj trajnog gubitka opte radne sposobnosti (invaliditet)
d) prolazne nesposonosti za rad (dnevna naknada)
e) za sluaj naruenja zdravlja koje zateva lekarsku pomo (trokovi leenja).
Osiguranje +ivota je kombina"ija osiguranja od osiguranja rizika i tednje. Cgovori su viegodinji. 5a bi se
ostvarila potpuna ekvivalentnost premije! potrebno je da se tedni deo premije! zajedno sa kamatom! tokom trajanja
osiguranja akumulira u tzv. MO%5 34#234#/K12 .202.L2.
Fon& matemati$ke re#erve je stanje sredstava koja su potrebna da se ispune budue obaveze osiguravaa
(osigurane sume) umanjene za vrednost budui obaveza ugovaraa.
Osiguranje ivota pored zdravstvene zatite ima i "ilj akumuliranja kapitala.
..............................................................................................................
%ajea pitanja na ispitu$
7. 5efini"ija osiguranja
<. Polisa osiguranja
D. .izik osiguranja
(. 3eanizam osiguranja
-
-. Podela osigurenja
,. #eniki rezultat
E. Osnovna i dopunska osiguranja u poljoprivredi
:. Lrste polisa osiguranja u transportu
F. &ta je del="redere osiguranje
,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,
efinicija osiguranja
Osiguranje obezbeuje ekonomsku zatitu osigurani"ima! pravnim i fizikim li"imaod tetni dejstava i poremeaja
do koji dolazi nastankom osiguranog sluaja ili ostvarenjem osiguranog rizika.
............................................................................................................
Polisa osiguranja je najvaniji dokument u osiguranju. #o je isprava kojom se potvruje da je sklopljen ugovor o
osiguranju. Ona predstvalja formu ostvarenja ugovora.
2lementi polisa su ugovorne strane! predmet osiguranja! rizik! trajanje osiguranja! svota! bonus i malus.
,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,
Ri#ik je osnovni inila" i pretpostavka osiguranja! mogunost nastanka tete i obaveza osiguravaa da isplati tetu u
skladu sa polisom osiguranja. 5a bi rizik postojao i bio validan mora biti mogu! neizvestan! sluajan! u budunosti
i doputen.
P!% 6 maksimalna mogua teta
7.))).))).)))din 6 premija se izraunava u promilima
Po&ela ri#ika
8&to vei rizik! vea je i premija9. Postoje dve vrste rizika$ objektivni i subjektivni.
Objektivni su oni na koje ovek ne moe da utie i nemaju nikakve veze sa njegovim delovanjem i ponaanjem.
+ubjektivni rizi"i zavise od ovekovog ponaanja! od njegove nepanje ili nemara.
,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,
!e"ani#am osiguranja ima elemente osiguranja i teniku organiza"iju.
...........................................................................................................
Po&ela osiguranja
= sa aspekta predmeta$ osiguranje imovine i li"a
= prema nainu nastanka$ obavezno i dobrovoljno
Obavezno osiguranje sadri$
= osiguranje od auto odgovornosti za tete uinjene treim li"ima
= osiguranje putnika u prevozu
= osiguranje korisnika vazduoplova za tetu priinjenu treim li"ima
= osiguranje depozita kod banaka i drugi fin. /nstitu"ija
= prema mestu ispoljavanja rizika$ pomorsko! kopneno! vazduno
= prema broju osigurani li"a$ pojedinano i zajedniko
= prema svojstvima osiguranika$ osiguranje pravni i fiziki li"a
= prema nainu izraavanja rizika$ osiguranje! saosiguranje (zajedniko osiguranje gde vie osiguravaa uestvuje
u isplati tete) i reosiguranje (osiguranje osiguranja).
............................................................................................................
Te"ni$ki re#ultat predstavlja odnos izmeu likvidni teta i tenike premije! a izraen je u pro"etima. 3oe biti
pozitivan ili negativan.
#. > ?&@ #P A 7));
#.7 > <)@7)) A 7)); > <); pozitivan
#.< > 7))@<) A 7)); > -)); negativan
Prati se sa vie aspekata i najee se iskazuje po granama osiguranja. Bitan je i za osiguranika i osiguravaa koji!
dugorono posmatrano! ne moe da posluje sa negativnim #..
,
4ko je #. pozitivan primenjuje se kategorija koja se naziva )ONUS! to znai vraanje odreenog dela premije za
ostvaren jednogodinji ili viegodinji #.. %jime se nagrauje osiguranik za korektnost u poslu i slui kao
psioloka mera.
C sluaju negativnog #.a! primenjuje se kategorija nazvana !A%US! koja znai doplatak na premiju osiguranja i
zaraunava se onim osigurani"ima koji su u proteklom periodu imali veliki broj teta.
..............................................................................................................
Osiguranje 'oljo'rivre&e,
5eli se na < vrste$ osiguranje biljne proizvodnje i osiguranje ivotinja.
Osiguranje biljne proizvodnje se odnosi na useve i plodove. Predmet osiguranja su seme! plod i stabljika kod
korenastog i krtolastog bilja! konoplje! lana! duvana! vonjaka i vinograda! uma starosti do est godina! itd.
Osigurane opasnosti mogu biti$ osnovne (grad! grom! poar)! dopunske (mraz! oluja! poplava). Grad je najopasniji!
u obzir se uzima gustina i veliina leda! i godinje ima oko 7-) dana sa gradom. 3raz je temperatura ispod )I J! u
obzir se uzima samo kasni proleni i rani jesenji mraz. Oluja je nepogoda za koju se uzima granina brzina vetra od
7E!< m@s i vie i ima je isto oko 7-) dana godinje. Grom je direktan udar u stablo ili posredno preko i"a kojim
moe izazvati poar i unitenje stabla.
.............................................................................................................
Osiguranje trans'orta
+pada meu najsloenija osiguranja! jer je u pitanju osig. prevozni sredstava! rob! osig. od odgovornosti vozara i
dr. 5eli se na$
= kasko 6 osig. prevoznog sredstva (pomorsko! reno! avionsko..)
= kargo 6 osig. robe u prevozu
= osig. od odgovornosti.
1od transportnog osiguranja dolazi do izraaja razlikovanje izmeu nastanka ugovori vremena noenja rizika. 0ato
postoje ( tipa ovog osiguranja$ ugovor na vreme! putovanje! prema vrednosti robe i koliine robe.
Ponuda osiguranja sadri$ predmet osig.! vrednost predmeta! sumu osiguranja! osigurani rizik! trajanje osig.!
premija! franiza i sl.
Postoji nekoliko vrsta 'olisa$ generalna! pojedinana! uvozna! izvozna! pomorska! kopnena! devizna! dinarska!
valutna! nevalutna itd.
%%OJ0S SG 'olisa nastala je u 7E. veku. Cz dopune i izmene! prisutna je i danas u pomorskom transportu. 5aje
niz pravila i normi po kome se sprovodi "elo osig. pomorstva u svetu. Po njoj se osiguravaju rizi"i na robi i
prevoznom sredstvu! tj. 1asko i kargo osiguranje.
Ona pokriva dve vrste rizika$
= osnovne rizike (sudar! udar! prevrnue! nasukanje..)
= dopunske rizike ( eksplozija! dodir sa spoljnim predmetom..)
...............................................................................................................
52?=J.252.2 osiguranje je takvo osig. kod kog se ugovor sklapa samo izmeu poverio"a i osiguravaa. #o
znai da je osigurava u ugovornom odnosu sa poverio"em! dok je dunik izuzet iz ugovora i esto ne zna da je
osiguranje zakljueno. Ovo osig. se primenjuje i na domae i na ino=kredite.
E