Deo rei Du oznaava fleksibilnost tehnike (blagost,

poputanje).

Deo sloga do znai put i oznaava primenu principa Du
u izvoenju tehnike, ne samo u fizikoj aktivnosti, ve i u
mentalnom stavu u odnosu na okolinu.

Dudo je osmiljen tako da istakne spoj finih tehnika
dudicu kroz naglaen oblik mentalnog treninga, kao
njegovog pokretakog dela. Kao sistem psihofizikog
vaspitanja dudo ima za cilj da dovede oveka putem svojih
vebi i metoda u stanje potpune emocionalne, psihike i
fizike stabilnosti i zrelosti.
DUDO
Shvatanje dzudoa
Za neke je to zabavni sport, vetina, disciplina rekreacija ili
drutvena aktivnost, fitnes program, sredstvo samoodbrane
ili borbe, i nain ivota.Dudo je sve ovo, ali i jo mnogo
toga.
Poreklo dzudoa
Dudo potie od borilakog sistema feudalnog Japana.
Formirao ga je Dr Jigoro Kano 1882. god. Dudo predstavlja
finiju verziju stare borilake vetine Jujicu.
Profesor Kano u Berlnu na Olimpijskim Igrama 1936. iza Desi Ovensa
Dudo je zvanino uvrten
u Olimpiske igre 1964. godine.
Profesor Kano
demonstrira tehniku
Kodokan dudoa,
policajcu u Berlinu.
Profesor Kano
demonstrira Kodokan
dudo u
Beu 1933.

Kome sve pripada dzudo?
Dudo je jedinstven za sve starosne grupe, za oba pola. U
uenju i treniranju dudoa mogu uestvovati i osobe sa
smanjenom fizikom sposobnou. Mnogi ljudi koji imaju
preko 60 godina uivaju u ovom sportu isto onoliko koliko i
deaci i devojice.
Zbog ega?
Dudo razvija samodisciplinu i potovanje sebe ali i drugih.
Dudo prua mogunost za sticanje samopouzdannja,
koncetracije i sposobnosti za vostvo, isto onoliko koliko
prua mogunost za razvoj fizike koordinacije, snage i
fleksibilnosti. Kao sport koji je evoluirao iz borilake
vetine, on razvija itavo telo, razvija ravnoteu i brze
refleksne reakcije.Iznad svega on razvija um koji mora biti
dobro koordinisan sa telom da bi brzo reagovao, isto kao i
telo. Dudo prua oveku efektan samoodbrambeni sistem
koji moe upotrebiti ako se javi prilika.
ISTORIJSKI RAZVOJ DUDO-A
Dudo se razvijao iz dalekoistonjake vetine borenja jujicu
(jujitsu), koja je predstavljala sistem borenja rukama. Za
razvijanje jujicu bili su zadueni samuraji feudalnog Japana.

Prvi pisani izvor koji detaljno opisuje borilake vetine je
Hronika Japanske Nacije (Nihon Shoki), koji pominje takmienja
bez oruja jo 230. godine pre n.e. Istoriari borilakih vetina
smatraju ovaj dogaaj kao vanu injenicu, koja ukazuje na
zaetke Sumo rvanja i Kumini vetine.

Jujicu se kroz japansku istoriju pominje kroz razlicita imena:
taijutsu, jawara, kempo, kugusoku, kumiuchi, koshinomawan.
Ono to je zajedniko za sve vetine je da nije koriena samo
snaga da bi se pobedio protivnik, ve i vetina, finese i
fleksibilnost. Ekonomija energije, ravnotea i gracioznost bile su
osnovne odlike dobrog jujicu borca. Za razliku od zapadnjakog,
od jujicu borca se oekivalo da bude mekan i gibak, da
pobeuje i kad izgleda da gubi.

Periodi istoriskog razvoja
Kumakura 1185-1336,
Muromashi 1336-1573,
Tokugava 1603-1868
kole
Neke su specijalizovale bacanja
(nage),
neke rad u parteru (osae, shime,
kansetsu),
druge udarce (atemi).
NASTANAK I RAZVOJ
MODERNOG DUDO-A
Osniva modernog dudoa je Dr Jigoro Kano.
Roen je 28.oktobra 1860. godine u gradu
Mikage, regija Hyogo. Dr Jigoro Kano
nikada nije posmatrao borilake vetine
kao nain prikazivanja fizike snage ili
superiornosti. Kao pacifist, prouavao ih je
kako bi iveo u miru sa svim ivim biima.
Jigoro Kano sa
10 godina.
Jigoro Kano sa 17
godina na treningu
jujice.
Po sticanju diplome na
univerzitetu u Tokiju, dr
Jigoro Kano poinje sa
prouavanjem Kito tradiciju
kod uitelja Ikuba. Do svojih
dvadesetih Kano je bio
upuen u tajne tehnike obe
ove kole.

KODOKAN
Da bi propagirao svoju vetinu, Kano je osnovao Kodokan
("kola da se naui nain") u Eishoi Temple 1882.godine.
Sistem rada u Kodokanu
tehnike bacanja (nage waza),
parter (katame waza)
tehnike udarca (atemi waza).
Da bi zavrio prelaz od ratnike vetine (jutsu) kao nainu
ivota (do), Kano je svom novostvorenom sistemu dodao
strogi etiki kod i filozofiju humanosti. Od trenera i uenika

Metoda uenja u Kodokanu
randori (slobodno vebanje dudo tehnika),
kate (prethodno utvrene forme koje sadre ritualne tehnike
vetine),
ko (njegovo sistematino uenje) i
mondo (period pitanja i odgovora).
Izmeu 1912. i 1952.godine kada je osnovana
Meunarodna Dudo Federacija, nekoliko japanskih
ekspereta je otilo u druge zemlje da bi irili uenje dudoa.
Uitelj Gunji Koizumi (7 dan) otiao je u Veliku Britaniju
1918. i tamo osnovao londonski Budokwai.
Jigoro Kano i Yoshitsugu Yamashita,
10 dan,demonstriraju Koshiki-no-Ka
Jigoro Kano veba sa Kyozo
Mifunom

Mikinosuke Kawaisi (7. dan) jedan od najboljih
svetskih eksperata u izvoenju dudo kata
otiao je u Francusku 1922. Uitelj Sumiyiki
Katani (8. dan) je 1952. trenirao prvi tim
amerikih pilota dudoka. Ovaj tim je bio
seme onog to je danas Dudo asocijacija
SAD-a.

Kako se dudo irio zapadnim svetom, polako je
preuzimao formu sporta. Popularnost dudoa
na svetskim i regionalim takmienjima i
njegovo ukljuenje u Olimpijske igre 1964.
godine, dovelo je do naglaavanja fizikog i
takmiarskog aspekta vetine, na raun
intelektualne moralne i duhovne osnove.
Godine 1982.(na stogodinjicu osnivanja
Kodokana) kodokan Dudo tehnike bacanja,
Gokyo no Waza, su obnovljenje i proirene,
1997. Kodokan je dodao jos dva bacanja.
PRINCIPI DUDOA
Svoj struni i pedagoki rad sa dudistima Jigoro Kano je
ilustrovao kroz dva osnovna principa dudoa:
Princip maksimalne efikasnosti u primeni fizike i
mentalne energije (SEIRYOKU ZENYO)
Princip sveopteg prosperiteta i blagostanja (JITA
KYOEI)

1. Princip maksimalne efikasnosti u
primeni fizike i mentalne energije
(SERIRYOKU ZENYO)
U dudou, koristimo one nadraaje na koje partner sporije
reaguje:
ukoliko je fiziki umoran
ukolio je psihiki rastrojen
ukoliko mu je naruena stabilnost ravnotenog poloaja u
labilnoj vrsti ravnotee
ukoliko je nadraaj udaljen od centralnog dela vidnog polja
ako mu je panja razloena na vie segmenata
ako usledi neoekivani napad
ako koristi u napadu i kontra-napadu tehnike koje zahtevaju
angaovanje veih grupa miia na duem putu.
Princip maksimalne efikasnosti mnogo bolje je sagledan preko
svojih principa.

1.1. Princip poputanja
(neopiranju)
Da bismo bolje razumeli princip neopiranja posluiemo se jednim
primerom kojim je tvorac modernog dudoa Jigoro Kano najbolje
objasnio. Pretpostavimo da snagu jednog oveka merimo u
uslovnim jedinicama od po jedan. Kada stojim suprotno oveku ija
snaga iznosi 10 jedinica, a moja snaga je 7 jedinica, ako me on gura
itavom svojom snagom, naravno, pau unazad ili u stranu, ak
iako mu se suprotstavim itavom svojom snagom. Ako pak, napravim
ustupak njegovoj snazi, sklanjajui svoje telo u smeru guranja,
vodei pri tome rauna da odrim svoju ravnoteu, protivnik e se
nagnuti napred i izgubiti ravnoteu. U novonastaloj situaciji protivnik
e biti tako slab (ne u stvarnoj fizikoj snazi, nego s obzirom na
njegov poloaj), tako da e njegova snaga u tom trenutku biti samo 3
jedinice, a ne normalnih 10 jedinica.
Poto sam odrao ravnoteu moja snaga iznosi 7 jedinica, protivnika
mogu pobediti i sa pola snage, a pola snage ostaviti za druge ciljeve.
U sluaju da sam jai, da moja snaga u normalnom poloaju iznosi
vie jedinica od protivnikove snage, protivnika mogu gurnuti i pobediti
ga snagom.
U situaciji kada protivnik vue prema sebi, u nekom
trenutku prelazimo u guranje. Plasiramo tehniku u smeru
njegovog vuenja, i bacamo ga na lea.

S obzirom na to da je dudo tehnika veoma efikasna u
samoodbrani, napada je izloen riziku da bude pobeen
jer koristimo njegovu snagu izvodei akciju zahvata u
smeru njegovog napada. Sportska borba je veoma
dinamina, takmiari moraju da napadaju, da se brane, da
prelaze u protivnapad, da njihova borba ne bi bila obina
etnja. Zbog toga svaki napad mora biti briljivo isplaniran
sa mogunou plasiranja svojih najefikasnijih tehnika ili
tehnika na koje protivnik nema adekvatan odgovor.

2 Princip neravnotee
Pravci neravnotee
1.3 Princip pravog momenta
Momenti pravog momenta su:

trenutak prenoenja teine tela kada se projekcija teita tela nalazi
van povrine oslonca;
trenutak sklanjanja sa puta protivniku koji snano napada i promai
zbog naeg dobrog kretanja;
trenutak kada protivnik neuspeno napadne a mi odmah izvedemo
kontranapad;
trenutak kada posle dobre nae reakcije nastavimo novom akcijom;
trenutak povratka na polaznu poziciju posle neuspelog napada
protivnika;
trenutak kada protivnik nije u stanju da kontrolie svoje ponaanje na
strunjaI;
svaku greku treba koristiti za dobar napad ili kontranapad.

1.4 Princip koncentracije energije
2. Princip sveopteg prosperiteta i
blagostanja