VISOKA TEHNIKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA

POAREVAC


SEMINARSKI RAD
Tema:
GREJANJE SOLARNOM ENERGIJOM




Profesor: Student:
Dr Novica Gruji Radomirovi Miladin 171260/2010


Poarevac 2012. God.




Veina oblika energije nastala je ili nastaje delovanjem zraenja Sunca, npr.
fosilna goriva su akumulisana energija zraenja Sunca koja su dola do Zemlje pre
milion godina.
Kada govorimo o energiji zraenja Sunca podrazumeva se njegovo iskorienje u
trenutku kada doe do Zemlje, to je neposredno iskoriavanje zraenja Sunca.
Dotok energije Sunevim zraenjem naziva se solarna konstanta, koja je
1400W/m2 pri srednjoj udaljenosti Zemlje od Sunca, uz upadni ugao od 90 stepeni
zanemarujui delovanje atmosferske apsorpcije. Pri prolasku kroz atmosferu deo
energije se troi u sloenim procesima, a deo se reflekuje i reemituje u svemir. Taj
deo iznosi oko 1/3 energije koja je dospela na rub atmosfere, pa dotok energije do
povrine Zemlje iznosi proseno 920W/m2. Ako je projekcija povrine Zemlje
127.106 km2, dotok energije iznosi 117400TW. Zbog rotacije Zemlje ta se
energija rasporeuje po celoj povrini Zemlje (510.1.106 km2), pa je proseni
dotok energije 230W/m2, odnosno 5.52kWh/m2 dnevno. To su, naravno prosene
vrednosti, a stvarne zavise od geografske irine, dela dana, pojave oblaka,
zagaenja itd.
Energija zraenja Sunca koja dolazi do Zemljine povrine iznosi, dakle, oko
109TWh (8.6.1013toe) godinje. Ta je energija oko 170 puta vea nego
energija u ukupnim rezervama uglja u svetu. To je ogromni energetski izvor
kojim se mogu zadovoljiti energetske potrebe za veoma dugo vreme.
Energija zraenja koja dopire do povrine Zemlje zavisi u prvom redu od trajanja
insolacije (trajanja sijanja Sunca, odnosno o vremenu kroz koje se Sunce nalazi
iznad horizonta). Trajanje insolacije zavisi od geografske irine i o godinjeg
doba.
Razlika izmeu vremena izlaska i vremena zalaska Sunca daje vreme trajanja
insolacije kojoj je izloena horizontalna i nezatiena povrina. Ono iznosi za nau
zemlju oko 15h leti i oko 9h zimi. Stvarno trajanje insolacije je znatno krae zbog
pojave oblaka i magle, ali i zbog stanja atmosfere na posmatranom podruju
(zagaenost).
Ona se razlikuje za povrine koje su postavljene horizontalno, vertikalno, ili pod
nekim uglom u odnusu na povrinu Zemlje.
Npr. realno trajanje insolacije za Beograd (na horizontalnu povrinu) iznosi
2071h godinje, od toga 70.5% u periodu od aprila do septembra meseca i
29.5% u periodu od oktobra do marta. Za Podgoricu je to vreme 2442h.
Ipak, dotok energije Sunevog zraenja nije proporcionalan trajanju isolacije.
Naime, deo energije se gubi prolaenjem kroz atmosferu zbog apsorpcije
kiseonika, ozona i ugljen dioksida. Gubitak je vei to je Sunce blie horizontu.
Osim toga, energija zraenja se u prolazu kroz atmosferu raspruje, a najvei
gubitak je neposredno nakon zalaska Sunca. Deo rasprene energije ipak doe do
povrine Zemlje(oko 50%). Prema tome, ukupno zraenje koje doe do povrine
Zemlje sastoji se od neposrednog i difuzionog zraenja koje je deo rasprene
energije zraenja. Zbog svega toga snaga zraenja koja doe na povrinu, a koja bi
se mogla energetski iskoriavati, znatno se menja tokom dana, a njene promene
zavise od godinjeg doba i poloaja obasjane povrine.
Veoma se esto energija zraenja prikazuje kao energija koja doe do povrine
Zemlje tokom dana, naravno za vreme trajanja isolacije. Ta energija zavisi i od
stanja oblanosti i osobina atmosfere, ali je poeljno poznavati i potencijalnu
energiju zraenja. To je maksimalna energija koja doe do povrine kroz suvu i
vlanu atmosferu. Ona zavisi i od geografske irine i nadmorske visine. Ona
postaje sve manja sa smanjenjem nadmorske visine i poveanjem geografske
irine. Na geografskoj irini od 43 stepena pot. energija iznosi oko 2500kWh/m2
godinje, a na geografskoj irini od 46 stepena oko 2400kWh/m2 godinje.
Stvarna energija zraenja koja doe do povrine znatno je manja od potencijalne
zbog pojave oblaka, vlage i zagaenosti atmosfere. U Srbiji je ona u proseku oko
3.5kWh/m2 na dan, a u primoriju Crne Gore oko 4kWh/m2 dnevno.
Sve ovo pokazuje veliku promenljivost snage zraenja. Ipak, te su promene
laganije od promena snage vetra i one se mogu s veom ili manjom tanou
predviditi, jer je poznat ritam pojava (izlazak i zalazak Sunca). Intezitet zraenja
koje nam stoji na raspolaganju ne moemo predviditi s veom sigurnou. Kao
izvor energije Sunevo zraenje je povoljnije od vetra s obzirom na predvidivost
pojave, ali je nepovoljnije s obzirom na to da zraenja nema u toku noi, i da je
manje intezivno tokom zime kada je potronja energije najvea. Postrojenja mogu
raditi samo u toku dnevnog ciklusa, to se ne poklapa sa ritmom potranje
energije. Moraju se graditi dodatna postrojenja ili osigurati akumulaciju energije
pomou koje bi vrili snabdevanje potroaa nou.
AKTIVNA SOLARNA OPREMA
Mogunosti transformacije solarne energije
U pricipu postoje dve mogunosti za energetsko iskoriavanje Sunevog
zraenja:
1)pretvaranje solarne energije u toplotnu i
2) direktno pretvaranje u el.energiju.
- 1. FOTONAPONSKE ELIJE slue za direktno pretvaranje solarne energije u
elektrinu sa veoma malim stepenom korisnog dejstva. One rade na pricipu
fotoelektrinog efekta. Vrlo tanke ploice kristala silicijuma sa primesom arsena
izloeni zraenju Sunca ponaaju se kao puluprovodniki spoj. estice svetlosti,
fotoni, atomima silicijuma izbijaju elektrone i kao rezultat imamo da se na jednoj
strani poluprovodnikog spoja stvara viak negativnog, a na drugoj viak
pozitivnog naelektrisanja usled ega imamo protok struje.
Velika mana je nizak stepen iskorienja(oko 15%). Druga mana je tzv. niska
energetska isplativost. Naime,izrada ovih elija zahteva specifino veliki utroak
energetski najskupljih materijala (Al,Si,Cu) tako da je vreme vraanja uloene
energije oko 20 godina. Ako je vek ovakvih ureaja manji od 20 godina ne
moemo tvrditi da je ovo obnovljivi izvor energije.
Njih ima smisla koristiti samo tamo gde je to jedini nain za snadbevanje
el.energijom nekih izolovanih, vanih i skupih ureaja, kao to su kosmiki
brodovi, geostacionarni sateliti ili udaljene metoroloke stanice, to se i upravo
ini. Fotonaponske elije proizvode se tokom poslednjih decenija, zbog reavanja
energetskih problema kosmikih programa, te se njihova cena smanjivala i sada
iznosi oko 10 USD/W.

PRIMENA U DOMAINSTVIMA
Na ovaj nain je mogue obezbediti struju u objektima ili ureajima gde nije
dostupna elektrina energija iz elektrine mtree. To su najee vikendice ili kue
u nepristupanim mestima, plovni objekti, karavan kuice kao i razni telekomuni-
kacioniili ureaji na planinskim vrhovima ili signalni ureaji du puteva.
Standardne komponente fotonaponskih sistema su fotonaponski moduli, kontroleri
punjenja akumulatora, akumulatori, provodnici i nosei sistemi. U prime-nama
gde je potrebno da se obezbedi napajanje elektrinom energijom napona 220 V
koristi se ureaj koji se zove invertor i koji pretvara jednosmernu struju iz
akumulatora u naizmeninu odgovarajueg napona.
Jedan fotonaponski modul je sastavljen od vie elija i najee obezbeuje napon
od 12 ili 24 V, snaga mu je od 10 do 150 W. Modul ima snagu od 100 W i napon
od 12 V a dimenzije su mu 58 x 132 cm.
Broj modula i kapacitet akumulatora se odreuju prema potrebama potroaa koji
e se prikljuiti na fotonaponski sistem.
Koristiti kompakt fluo svetiljke snage 7 i 11 W koje rade na jednosmernom
naponu od 12 V a prikljuuju se pomou standardnog sijalinog grla tipa E27. Za
manje zahteve postoje i friideri zapremine do 40 litara sa napajanjem od 12 V.
Ukoliko elite da koristite postojei friider koji je predvien za rad na 220 V onda
je potreban invertor odgovarajue snage da bi to omoguio. U tom sluaju obino
se pravi cela elektrina mrea da radi na 220 V i koriste se kompakt fluo tedljive
sijalice jer je potrebno da vodite rauna o svakom potroau.
Regulatori koji vode rauna o punjenju akumulatora iz fotonaponskih elija i o
potronji struje kao i o stanju akumulatora proizvode se za struje od 6 do 30 A.
Dobijena elektrina energija iz sunanih elija akumulira se u olovnim
akumulatorima sa elektrolitom u obliku gela jer su oni predvieni da rade u reimu
dubokog pranjenja za razliku od akumulatora koji se koriste u automobilima.
Potraite:
o Projektovanje fotonaponskih sisitema
o Vie tipova fotonaponskih modula i regulatora,
o elatinske akumulatore kapaciteta od 20 do 120 Ah
o Fluorescentne sijalice snage 7 i 12 W za napone
12 ili 24 V
o Sinusne pretvarae jednosmernog napona 12 V i
24 V u 220 V AC
o Integraciju sistema sa napajanjem iz agregata ili
vetrogeneratora
o Montau opreme i putanje u pogon




- 2. SOLARNI KOLEKTORI: materijali koji imaju osobine crnog tela (potpuno
apsorbuju sunevu energiju) pogodni su za izgradnju kolektora. Oni se mogu
postavljati na krov (kao krovni pokriva), fasadu ili noseu konstrukciju. Stepen
korisnog dejstva pri pretvaranju solarne energije u toplotnu je od 60 do 70%.
Sastavni delovi kolektora su: kuite (od Al profila), termoizolacija (mineralna
vuna debljine 50mm), apsorber (od Al lemela kroz koje su provuene bakarne
cevi), stakleni pokriva debljine 4mm i ram kolektora (od Al profila). Ovo su neki
teh. podaci solarnog kolektora NAIS 80 firme Nisal iz Nia.
U sistemima za iskoriavanje suneve energije razlikujemo dva cirkulaciona
kruga: primarni i sekundarni. U primarnom krugu, toplota apsorbovana u
apsorberu kolektora se prenosi do izmenjivaa toplote IT. Prenosilac toplote u
primarnom krugu je najee smea vode sa 30-40% etilenglikola. U sekundarnom
krugu se preko IT toplota predaje akumulatoru toplote, a odatle posredno ili
direktno potroau, kao topla sanitarna voda ili voda za grejanje prostorija. Na slici
3.5.1.1 je prikazan jednostavan sistem za grejanje i pripremu tople vode.
Meutim, moramo imati dodatni sistem za grejanje i toplu vodu, jer solarna
energija nou i zimi ne moe zadovoljiti nae potrebe. Ugradnjom kolektora u
startu imamo dodatne investicije, ali kasnije tedimo novac za gorivo ili
el.energiju.
Tip kolektora iygleda ravne ploe proizvodi nie temperature i manje el. energije,
dok vakumski model ima specijalna koncentrujua ogledala i mnogo je
efikasniji!Cene su okvirno od 100 eura pa do 400 eura po komadu u Srbiji. U
inostranstvu su daleko jeftinije.
Za grejanje stana od 60m2 na solarnu energiju potrebne su investicije od 1 do
1.5 hiljada , a za toplu vodu oko 500 . Za grejanje tople vode sistem se
isplati za 2 godine.Procene su da bi solarna energija mogla podmiriti oko 5%
energetskih potreba nae zemlje. Leti bi mogla obezbediti 80% potreba za
toplom vodom, a zimi izmeu 35 i 50%. Sistemi za grejanje i toplu vodu mogli
bi obezbediti 35% potreba u severnoj i centralnoj Evropi, oko 50% juno od Alpa,
a na jugu Evrope ak 70%. Prema predvianjima ukupna povrina kolektora u EU
dostii e 2010. cifru od 75 miliona km2, a u zemljama Evrope van EU jo 40
miliona km2. To znai da sadanja godinja prodaja treba da se udesetostrui, to
odgovara ciframa od 2.5 milijarde godinje.



Solarni sistemi za podrku sistemu za centralno grejanje, mogu da pokriju od
30% do 40% potreba za energijom za grejanje tokom zime, kroz solarno
grejanje kue.
Pored ove utede, tokom godine se ovim sistemom moe pokriti 80% potreba za
energijom za toplu saniratnu vodu.
Solarni sistem za podrku grejanju ugraujemo tamo gde se uvodi:
etano grejanje na struju,
centralno grejanje na vrsto gorivo ili gas,
podno grejanje.
Pored uteda energije tokom zime, kombinovani solarni bojler, obezbeuje i
zagrevanje vode za domainstvo, u prelaznom i letnjem periodu, za kupanja,
kuhinju i ve mainu.
Princip rada
Solarni kolektori smeteni na krovni pokriva, apsorbuju toplotu tokom sunanih
sati.Apsorbovana toplota se pumpom prenosi i skladiti u veliki akumulacioni
solarni bojler. Iz akumulacionog tanka, toplota se u druge prostorije prenosi kroz
sistem za centralno grejanje. Solarni sistem je veoma pogodno reenje za podno
grejanje.
Kao osnovni izvor energije uz solarno grejanje moe se koristiti kotao na vsto
gorivo, ilikotao na struju, odnosno kotao na gas. Znaajan uticaj na utede
energije predstavlja dobra izolacija kue, odnosno zidova, krova i tavana.
Standardni ekonomini sistem za solarno grejanje ine kotao za grejanje na struju,
ili vrsto gorivo ili gas, akumulacioni solarni bojler, solarni kolektori i regulaciona
stanica.

Jasno je da se kod solarnog sistema namenjenog za grejanje kue u periodu
najniih temperatura - zimi, nemogu u dovoljnoj meri koristiti , meutim im su
spoljni uslovi povoljniji i mogunost korienja toplote iz solarnih kolektora
suneve energije je vea , a najbolji efekat korienja suneve energije za solarno
dogrevanje kue i drugih stambeno poslovnih objekata moe ostvariti u prelaznim
periodima izmeu jeseni i zime i izmeu zime i prolea a takodje i u toku zimskog
perioda ukoliko ima sunevog zraenja. I takav doprinos solarne energije je vrlo
znaajan za utedu konvencionalne energije koja je sve skuplja , ima je sve manje i
zagauju planetu i okruenje u kome ivimo i radimo. Naj vei stepen
iskorienosti solarne energije , postie se kod energetski efikasniih kua
(visoke karakteristike termo izolacije) i energetski efikasnim grejnim sistemima
(podno-zidnim sistemima) , tj. niskotemperaturnim sistemima grejanja.

Zbog promenjljivosti delovanja (snage) sunevog zraenja tokom dana , meseca i
godine , ne moe se izvesti konstrukcija solarnog sistema koja bi omoguila
potpuno grejanje kue tokom celog zimskog perioda. Iz istih razloga , solarni
sistemi za solarno grejanje kue kombinuju se sa nekim od drugih izvora energije
u kojima se troi neki od drugih oblika konvencionalne energije: teno gorivo ,
gasno gorivo , elektrina energija , pelet , vrsto gorivo...












Jedan sistem namenjen za proizvodnju sanitarne vode za 2-4 osobe i ispomo
grejanju za 40-60 m2 ,koji bi zadovoljavao 80 % grejanja sanitarne tople vode I
30% grejanja prostora srednje izolovanosti na godinjem nivou sa ugradnjom I
pdv-om bi trnutno kotao oko 6.500 eura.Isti takav sistem za 3-5 osoba i za
grejanje do 100 m2 bi iznosio 7.500 eura.Isplativost ovakvog sistema koji bi se
koristio za grejanje vode i prostora je preko 13 godina.Sistemi koji se koriste
samo za grejanje tople vode se isplauju ve posle 5 godina ili i pre ukoliko se radi
o veoj potronji vode. Razlog za to su visok stepen iskorienja (ak 80 %) i
manje ulaganje u odnosu na sistem koji se korist i za grejanje.Takodje razlog je i
geografski poloaj na kome se nalazimo.U Grkoj je stepen iskorienja preko
90% ,a rok otplate ispod 4 godine.Pomo drave pri kupovini solarne opreme
mora u budunosti da bude usmerena ka ukidanj pdv-a na ovu vrstu roba ime bi u
mnogome uticala na ouvanje ivotne sredine i poboljanje energetske efikasnosti
objekata.

Solarne termalne elektrane

Solarne termalne elektrane su izvori elektrine struje dobijene
pretvaranjem Suneve energije u toplotnu (za razliku od fotovoltaika kod kojih se
elektrina energija dobija direktno). S obzirom da nemaju tetnih produkata
prilikom proizvodnje elektrine energije, a imaju srazmerno dobru efikasnost (20 -
40%), predstavljaju znaajan potencijal za budunost. Kako je koliina energija
koja pada na povrinu izuzetno velika, izgradnjom takvih elektrana na sunanim
podrujima (npr. Sahara) mogao bi se energijom snabevati veliki broj korisnika.
Koncentrovana solarna termalna elektrana
Zbog potrebe za visokim temperaturama, gotovo svi oblici solarnih termalnih
elektrana moraju koristiti nekakav oblik koncentrovanja Sunevih zraka s velikog
prostora na malu povrinu. Kako se tokom dana poloaj Sunca na nebu menja,
tako se stalno menja i najpovoljniji ugao pod kojim padaju Sunevi zraci na
ogledala. Zato je potrebno ugraditi mehanizam koji e stalno prilagoavati njihov
poloaj. Ti mehanizmi su neophodni kako bi se dobila to vea efikasnost, mada
znaajno utiu na poveanje ionako visokih cena solarnih termalnih elektrana.
Smanjenja u ceni su mogua skladitenjem toplote, a ne struje, budui da je
takva tehnologija danas jeftinija, a proizvodnja toplote je ionako neophodna za
funkcionisanje ovakvog tipa elektrana. Time je mogue dobijati elektrinu
energiju i onda kada to inae ne bi bilo mogue (za vreme smanjene insulacije -
mera energije solarne radijacije primljene ili predane od strane odreene povrine
u odreenom vremenu).
Danas se koriste jedino koncentrovane solarne termalne elektrane (CSP). Sastoje
se od ogledala i rezervoara fluida koji se zagreva i takav prolazi kroz turbine ili
toplotne motore (npr. Strilnigov motor).