8

MATEMATIKI MODEL STRUJANJA U HIDRODINAMIKOJ SPOJNICI

Najee korieni metod matematikog opisivanja strujanja radnog fluida je metod

jednodimenzijskog modela strujanja. Ovaj metod podrazumeva osrednjavanja strujnih
parametara po protonim presecima, uz uzimanje kao referentnih, vrednosti ovih veliina na
srednjoj strujnoj povrini, odn. strujnoj povrini koja polovi protone preseke.
Jednodimenzijska metoda opisivanja strujanja u hidrodnamikoj spojnici, meutim,
ne omoguava egzaktno izraunavanje geometrijskih parametara spojnice, ve se njeni
rezultati moraju popravljati empirijski odreenim koeficijentima i obrascima. ak i sa ovim
ogranienjima, jednodimenzijski model je efikasan samo u sluaju spojnica sa malim
klizanjima, odnosno velikim stepenima korisnosti.
Drugi mogui nain odreivanja geometrijskih parametara hidrodinamike spojnice
zasniva se na teoriji slinosti. Ovaj metod, meutim, podrazumeva postojanje ve izvedene
spojnice na osnovu ijih karakteristika se proraunavaju parametri nove, njoj u
hidrodinamikom smislu sline spojnice.
U ovom odeljku, bie prikazan i hidrodinamiki model prorauna geometrijskih
parametara spojnice, baziran na jednodimenzionalnom modelu strujanja i teoriji slinosti.
Karakteristika ovog modela prorauna je da omoguava projektovanje novih spojnica na
osnovu eljenih radnih karakteristika.

44

JEDNODIMENZIJSKI MODEL STRUJANJA U HIDRODINAMIKOJ SPOJNICI

Slika 1 Skica radnog kola hidrodinamike spojnice sa trouglovima brzina

Na slici 1 prikazana je skica meridijanskog preseka hidrodinamike spojnice sa
unutranjim torusom, kao i trouglovi brzina radne tenosti na ulazima i zlazima iz pumpnog i
turbinskog radnog kola spojnice. Komponente brzine na ulazu i izlazu iz pumpnog radnog
kola indeksirane su sa p1 i p2, dok su iste komponente koje se odnose na turbinsko radno
kolo indeksirane sa t1 i t2. Zanoenje struje radnog fluida na izlazu iz radnih kola je
zanemareno zbog velikog broja lopatica.
Kako su obimske komponente apsolutnih brzina:
cup 2 cut1 re 1 i cup1 cut 2 ri 2 ,
prema Ojlerovoj jednaini za hidrauline turbine mogu se, za reprezentativnu strujnu
povrinu, napisati izrazi za momente i jedinine strujne radove:
M Qre21 ri 2 2 Qre2 1 i m 2

i r 1 i m

Yk , p re212 ri 21 2 re212 1 i m 2
2
e

Yk ,t r 21 ri

2
2

2
e

2
1

(1)

pri emu su:

re

,i 2,
ri
1
a Yk,p i Yk,t predstavljaju jedinine strujne radove kola pumpnog i turbinskog kola.
m

Na osnovu oznaka sa slike 1, uz uslov da poluprenici re i ri polove protone preseke,

moe se pisati:

re

rei2 R 2
i ri
2

rii2 rie2
.
2

(2)

Ako sa l , t , i i oznaimo odnose poluprenika:

45

rei rei
r
r
r
, t ie , i ii i ii l t i
rle
R
rei
rie
ree

Dobija se da je:
2

1 l2
2 l t
r
2 l t
re R
, ri R
,i m i
.
2
2
re
1 l2

(3)

Analizom jednaine energetskog bilansa strujnog toka dobija se zavisnost relativne

komponente meridijanske brzine w i protoka Q kroz spojnicu od prenosnog odnosa brojeva
obrtaja i.
(4)
Yk , p Yk ,t Yg , p Yg ,t
gde su Yg , p i Yg ,t gubitci mehanike energije po jedinici mase radne tenosti u pumpnom
i turbinskom radnom kolu, respektivno.
Gubici strujne energije u radnim kolima sastoje se od gubitaka usled udarnog dotoka
struje lopaticama radnog kola i od gubitaka koji nastaju usled trenja i vrtloenja struje u
meulopatinim kanalima u radnom kolu:
wu2, p1
w2
(5)
,
Yg , p ud
p
2
2
wu2,t1
w2
(6)
Yg ,t ud
t
2
2
gde su wu2, p1 i wu2,t1 udarne komponente relativnih brzina, ud predstavlja koeficijent
udarnih gubitaka, za koji se najee usvaja vrednost jednaka jedinici, dok su p i t
koeficijenti gubitaka usled trenja i vrtloenja u pumpnom odnosno turbinskom radnom kolu.
Ako sa oznaimo zbirni koeficijent gubitaka usled trenja i vrtloenja struje u radnim
kolima ( p t ), a za koeficijent ud usvojimo vrednost ud =1, izraz za ukupnu vrednost
gubitaka strujne energije u hidraulikoj spojnici dobija oblik:
1
Yg Y g , p Yg ,t wu2, p1 wu2,t 1 w 2
2

(7)

Na osnovu trouglova brzina sa slike 1, udarne komponente relativnih brzina se mogu

izraziti kao:
(8)
wu2, p1 ri 1 2 ri 1 1 i
wu2,t1 re 1 2 re1 1 i

ime izraz za ukupne strujne gubitke u spojnici dobija oblik:

1
Yg re212 1 i 2 1 m 2 w 2
2

(9)

(10)

Na osnovu izraza (1), razlika izmeu jedininih strujnih radova pumpnog i turbinskog kola je:
(11)
Yk , p Yk ,t re212 1 i 1 i m 2
Zamenom izraza (10) i (11) u jednaini energetskog bilansa (4), sledi:
1
re212 1 i 1 i m 2 = re212 1 i 2 1 m 2 w 2
2

46

odakle je:

1 e2
R 1 1 i 2 1 m 2
2

(12)

dok je protok kroz spojnicu:

Q R 2 rei2 1 l2 R 2 w

1 l2 1 e2 3
R 1 1 i 2 1 m 2
2

(13)

Na osonovu prethodnih izraza, i izraza za moment (31), dobijaju se izrazi za moment

koji spojnica prenosi, kao i za bezdimenzionu momentnu karakteristiku:
3

1 l2 1 l2 2 5 2

R 1 1 i m 2 1 i 2 1 m 2
M
2

1 l2
M

R 512

2
l

(14)

1 i m 1 i 1 m
2

Prema formi do sada izvedenih izraza za brzinu, protok, moment i momentnu

karakteristiku spojnice, moe se zakljuiti da su u saglasnosti sa realnim pojavama, na
primer, smanjivanjem prenosnog odnosa brojeva obrtaja, protok kroz spojnicu opada i pri
dostizanju prenosnog odnosa i=0, protok prestaje. Ipak, da bi ovi izrazi imali praktinu,
upotrebnu vrednost, potrebno je poznavati zavisnost koeficijenta trenja od prenosnog
odnosa brojeva obrtaja i . Sistematizovanih podataka o ovoj zavisnosti, meutim,
nema, tako da se spojnice najee projektuju prema teoriji slinosti. Izmene u konstrukciji
koje bi trbalo da dovedu do poboljanja, ili, uopte izmene karakteristika spojnice projektant
vri na osnovu sostvenog iskustva ili intuicije, pri emu sve ove promene moraju biti
proverene i potvrene modelskim ispitivanjima. Mogue je, ipak, na osnovu snimljene
momentne karakterisitke jedne spojnice, i korienjem izraza (14), utvrditi zavisnost
i , kako je na slici 2 prikazano:

Slika 2. Zavisnost koeficijenta trenja od prenosnog odnosa

brojeva obrtaja

47

Sa slike moemo zakljuiti da se koeficijent trenja drastino menja ba u radnim reimima

bliskim nominalnom.
U sluaju hidrodinamike spojnice bez
unutranjeg torusa, ija je ema prikazana na
slici 3, granica izmeu ulaznog i izlaznog
preseka definisana je poluprenikom rm. Po
jednodimenzijskoj emi strujanja, protoni
preseci na ulazu i izlazu pumpnog (ili
turbinskog) kola su jednaki, pa vai:

rm

r02 R 2
1 2
R
2
2

gde je:
rii r0

ree R
Izrazi (10) (14) vae i za hidrodinamike
spojnice bez unutranjeg torusa, pri emu
vae odnosi:
ree=R, rii=r0 i rei=rie=rm

ree=R , rii=r0 i

Slika 3 ema meridijanskog preseka

spojnice bezunutranjeg torusa
iz ega sledi:

t 1 , l

1 2

2
i i

2
l
1 2

to znai da je odnos poluprenika

m2

1 3 2
3 2

Projektovanje spojnice prema jednodimenzijskom modelu strujanja, pored

poznavanja zavisnosti koeficijenta trenja od prenosnog odnosa brojeva obrtaja i ,
zahteva i jasno utvren kriterijum odreivanja brojeva lopatica pumpnog i turbinskog radnog
kola. Iako opte prihvaen i teorijski razraen postupak za ovo ne postoji, za odreivanje
broja lopatica pumpnog kola najee se koriste izrazi:
Z 1 8,65D 0, 279 i Z 1 1,39 D 0,52
D 2R
dok se broj lopatica turbinskog kola usvaja kao za 1 2 manji ili vei broj od onog
izraunatog gornjim izrazima.
Z 2 Z 1 1 2
Proraun spojnice vri se za usvojenu vrednost prenosnog odnosa brojeva obrtaja u
nominalnom radnom reimu i i * 0,97 0,98 kao i za usvojenu vrednost odnosa
najveeg i najmanjeg poluprenika radnog kola r0 R . Vrednost odnosa poluprenika
zavisi od konstruktivnih karakteristika spojnice i kod spojnica sa simetrinim kolima i bez
unutranjeg torusa kree se u granicama 0,35 0,45 dok kod spojnica sa unutranjim
torusom ili spojnica sa pragom najee ima vrednost blisku 0,5 pri emu se kao r0 uzima
poluprenik pumpnog radnog kola ili poluprenik praga.

48

PRORAUN NA OSNOVU HIDRODINAMIKE SLINOSTI I FORMIRANJE

PROFILA RADNIH KOLA
Proraun geometrijskih parametara spojnice na osnovu hidrodinamike slinosti
predstavlja najjednostavniji, a ujedno i najsigurniji metod prorauna. Ovaj metod
podrazumeva postojanje ve izvedene spojnice zadovoljavajuih radnih karakteristika, koja
slui kao model za dobijanje nove spojice. Uslovi sliosti zahtevaju geometrijsku slinost
radnih prostora modela i glavnog izvoenja, a u sluaju manjih veliina, ukljuuju i slinost
povrinske hrapavosti radnih elemenata.
Pri korienju ovog modela prorauna, najpre se na osnovu bezdimenzione
karakteristike momenta M snimljene pri nominalnom radnom reimu spojnice modela,
odreuje radijus spoljnog kruga cirkulacije R, prema obrascu:
M
R5
1 M
U kojem su M , 1 i nominalni moment, ugaona brzina ulaznog vratila i gustina
radne tenosti spojnice glavnog izvoenja.
Odnos ovako izraunatog radijusa i odgovarajue dimenzije na modelu odreuje
razmeru svih geometrijskih parametara modela i glavnog izvoenja.
Kao radna tenost se, kod veine hidrodinamikih spojnica koristi hidrauliko ulje,
kinematske viskoznosti 1 3 10 5 m 2 s (na temperaturi t 50C ) i gustine
850 870 kg m 3 . Prenosni odnosi brojeva obrtaja kreu se, uglavnom, u granicama
i i * max 0,96 0,98 . Pri ovim uslovima, bezdimenziona karakteristika momenta kod
veine izvedenih konstrukcija ima vrednosti u rasponu:
M *M 0,030 0,050
Hidrodinamike spojnice sa radijalnim lopaticam, koje su najee u upotrebi,
projektuju se tako da su u njima relativne brzine radne tenosti jednake meridijanskim
komponentama apsolutnih brzina. Takoe, da bi se izbegli strujni gubici usled usporavanja i
ubrzavanja struje du meulopatinih kanala, ovi se izrauju tako da su im svi protoni
preseci iste veliine. Ovo se, kod spojnica sa unutranjim torusom, postie ispunjavanjem
uslova:
R 2 rei2 2 R 2 re2 2 re2 rei2 rie2 rii2 2 rie2 ri2 2 ri2 rii2 C
r a C
Odnosno, kod spojnica bez unutranjeg torusa:
(15)
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
R rm 2 R re 2 re rm rm r0 2 rm ri 2 ri r0 C 0

r a C0

U gornjim jednainama, C je konstanta, a prenici krugova koji tangiraju

meridijanske konture, kako je prikazano na slici 4, a r su rastojanja centara krugova sa
poluprenicima a od ose spojnice.
Formiranje meridijanskih kontura Le i Lt prikazanaih na slici 4. vri se iterativnim
postupkom. U prvoj aproksimaciji, na osnovu iskustva i intuicije crta se unutranja kontura Lt,
49

a zatim se saglasno sa njom crtaju krugovi poluprenika a koji je dodiruju, a istovremeno i

zadovoljavaju uslove (15).

Slika 4. Formiranje meridijanskih kontura radnih kola

U drugoj aproksimaciji, variraja se obli konture dobijene u prvoj, da bi se, uz
zadovoljavanje uslova (f) postigao to jednostavniji, a istovromeno to hidrauliki povoljniji
oblik, jednostavan za izradu. Spoljna kontura meridijanskog profila Le dobija se kao obvojnica
krugova prenika a.
U sluaju spojnica bez unutranjeg torusa, postupak formiranja meridijanskih kontura
je potpuno analogan, pri emu se, prema slici 4, krugovi poluprenika a crtaju tako da svi
prolaze kroz taku O, koja se svodi na unutranji torus beskonano malog prenika.

HIDRODINAMIKI PRORAUN SPOJNICE

Hidrodinamiki proraun geometrijskih parametara radnih prostora hidrodinamike
spojnice baziran je na jednodimenzijskom modelu strujanja i na teoriji slinosti. Njegov
osnovni zadatak je da obezbedi mogunost projektovanja hidrodinamike spojnice koja
zadovoljava uslove projektnog zadatka. Drugim reima, spojnice koja poseduje unapred
definisane radne karakteristike.

PROJEKTNI ZADATAK HIDRODINAMIKOG PRORAUNA

Projektnim zadatkom definisani su polazni podaci koji e posluiti za proraun geometrijskih
parametara radnih prostora spojnice. Ovi parametri obavezno ukluuju:
N Snaga koju pogonska maina predaje
ulaznom vratilu spojnice
np Broj obrtaja pogonskog vratila
eljeni stepen korisnosti u nominalnom
radnom reimu

50

 Gustina radne tenosti

s Gustina radne tenosti spojnice modela
(u sluaju da je razliita od one na
glavnom izvoenju)
p - radni pritisak spojnice
Navedeni parametri omoguavaju odreivanje jedne take na radnoj karakteristike spojnice
radne take u nominalnom radnom sistemu. Druga take radne krive odreena je radnim
reimom praznog hoda.

PRORAUN GEOMETRIJSKIH PARAMETARA SPOJNICE

POLAZNI PODACI
Snaga pogonskog elektromotora (kW)
P 19

Broj obrtaja pogonskog vratila (o/min)

n p 735

Stepen iskorienja pogonskog elektromotora

el 0.3

Gustina radne tenosti (kg/m3)

870

Stepen korisnosti spojnice

0.95

Klizanje (%)
s 5

Prenosni odnos brojeva obrtaja:

i

Gustina radne tenosti etalon spojnice (kg/m3):

s

Radni pritisak spojnice (bar)

p 5

PRORAUN GEOMTRIJSKIH PARAMETARA

Koeficijent brzohodnosti odgovara etalon spojnici iji je napor pumpnog kola Hp=1m i snaga
P=1kW. Njegova vrednost kree se u granicama nsp=(50 70) o/min
Usvojeni koeficijent brzohodnosti (o/min):

51

n sp 50 70
n sp 60

Napor pumpnog kola (m):

H p n p s

n sp

4
2

Protok radne tenosti kroz radna kola (m3/s):

P 10 3
gHp

Ugaona brzina pumpnog vratila:

np
30

Proraun meridijanske brzine:

Koeficijent ulazne brzine, koji se usvaja sa grafika prof. Kukuljevskog u zavisnosti od
broja obrtaja pogonskog vratila, dok ga je analitiki mogue odrediti u funkciji prenosnog
odnosa brojeva obrtaja i ukupnog koeficijenta strujnog trenja :

i,

.06

Meridijanska brzina (m/s):

cm 2 g H p
Povrine poprenih preseka ulaza i izlaza iz radnih kola (m2):

Ai

Q
cm

Au Ai
Proraun prenika pumpnog i turbinskog radnog kola, oznake u skladu sa slikom 24:

52

R0
0 .4
R
r 1 3 2
m i
re
3 2

re

gHp

1 i m 2
2
p

ri m re

Visina izlaznog preseka (m):

b2

Q
2 re c m

b1

Q
2 ri cm

Visina ulaznog preseka (m):

D0 2 ri b1
D 2 re b2
D0
2
D
R
2
R0

rm

R 2 R02
2

Proraun broja lopatica:

Z 1 8,65D 1000

0 , 279

Z 2 Z1 2

53