ATLASPROFILAX

JE SPAS
BEZ NAMESTENOG ATLASA, DAN
JE IZGUBLJEN DAN,
A ZIVOT BEZVEZE PROCERDAN.
P R E 0 P | 8 H 0
N|ko v|se nema strp|jenja da |ta knj|ge. 0va p|sma samo ||e na knj|gu.
Hogao sam nap|sat| tr|sta p|sama, a|| T| nemas vremena za |tanje.
U buducnost| ce b|t| nap|sano na stot|ne knj|ga o konanom | pravom namestanju at|asa. |mam ast
| zadovo|jstvo da p|sem trecu knj|gu o ovoj epoha|noj spoznaj|.
0vo gen|ja|no otkr|ce promen|ce vec|nu udzben|ka |z med|c|ne, a mnoge knj|ge o zdrav|ju ce postat|
suv|sne zato sto su pogresne.
0ok budes |tao p|sma |||ce T| na naj|epsu bajku. N|je bajka vec postojeca rea|nost. Nece b|t|
n| jedne jed|ne ne|st|n|te re|. Pokusacu da nema n| k|cenja.
Zava|| se udobno | uz|vaj. |zv|n| sto nema s||ka da T| razb|ju monoton|ju |tanja, a|| gen|ja|na resenja
su jednostavna, pa nema potrebe za saren|som. Carant nece b|t| dosadno, jer R A 0 | 8 E 0 C L A V |.
Tano je da se rad| o g|av|, a|| za spas g|ave, a | ce|og te|a.
0ode ovek kod |ekara. "0oktore sve me bo||. P|pnem petu ona me bo||. P|pnem ko|eno bo||.
Ha kuk me bo||. Ha bo|| me dupe P|pnem stomak bo||. Rame, srce, nos, g|ava, vrat, at|as... 8ve me
z|vo bo||". A |ekar ce: "re, ovee tebe bo|| prst. 8estro s|edec| pac|jent". U|az| s|edec| | za|| se:
"Ja |mam sve bo|est| os|m h|pohondr|je".
Ne b|h mogao da budem |ekar. Tezak je to posao, jer je uza|udan. atrganje u z|vom pesku.
Pomazu |jud|ma, a|| ne mogu |h |zvad|t| da ne potonu u tm|nu bez dna. |mao b|h srca, a|| nemam stomak
da posmatram kako tonu, a pomoc| |m ne mogu.
Za|| se pac|jent doktoru: "Ub| me pot||jak u zadnj|h dvadeset god|na". 0r. ga g|eda | kaze:
"| mene, a|| ne znam kako da T 0 res|m".
8ve nas po|ako, a|| s|gurno U|JA pot||jak. Razumem da pac|jent kao |a|k za |judsko te|o ne shvata,
a|| doktor poznaje anatom|ju | zna da se tu na|az| prv| prs|jen.
Z 0 R A V 0 15. novembar 2010.
P|sem T| kao svom najm|||jem. ud|mo b||sk|. Ne pers|ram T|, a|| p|sem sa ve||ko T.
Znam da su p|sma u ov|m uzurban|m vremen|ma zastare|a. |pak ovo sto ces |z nj|h saznat| zas|uzuje
da ma|o uspor|s, jer se rad| o najvazn|joj stvar| u tvom z|votu. |zgub|ces jedan sat |tajuc| |h, a|| ces dob|t|
deset|ne h||jada sat| srecn|jeg z|vota.
Prv| korak je uvek najtez|. 0ugo sam razm|s|jao | prem|s|jao o prvoj re| | sada ce p|sanje tec| |akse.
0pet Z0RAV0, jer zdrav|ja n|kada prev|se.
Zdravo je najesc| pozdrav. Evo | koren re| pozdrav je Z 0 R A V. To je v|se od jav|janja. Zdravo je
|skrena ze|ja za ne|m najvredn|j|m, a |stovremeno se oekuje | takav odpozdrav. Tako se obraca onaj
ko T| ze|| dobro. 8|ed| kratko p|tanje: "Kako s|"? P|tanje se, najesce kod star|j|h, odnos| na zdrav|je.
Ako se |ma ma|o vremena tada po|nje pr|a o zdrav|ju. U tome prednjae zene kod koj|h se etvrt|na raz-
govora odnos| na prona|azenje resenja za zdravstvene prob|eme: ||ne, de|je, za muza, za svoje rod|-
te|je...
To||ko puta s| uo uzre|ce: "oze zdrav|ja" ||| "|ce svega samo da smo z|v| | zdrav|".
Ran|je kada je vreme b||o usporen|je jedn| drug|ma b| za doek Nove god|ne poze|e||: "Puno zdrav|ja,
para, |jubav|, srece, da se udas, da t| se sve ze|je ostvare". 8ada se ubrzava "8amo zdrav|ja osta|o ce
doc| samo". Nekako |spada da je zdrav|je odnosno N E Z 0 R A V LJ E na prvom mestu ||ste prob|ema
| pr|or|teta.
Zasto je to tako?
Zato sto neko ne obav|ja svoj posao kako treba.
Ko je to? Ko je zaduzen za nase zdrav|je? 8ta ga spreava da rad| ono sto najbo|je ume?
Zasto ne rad| kako b| treba|o? Ko je KR|V?
0dgovor| s|ede u s|edec|m p|sm|ma.
Za sada T| mogu nap|sat| da je on najvredn|j| radn|k. U svakoj sekund| obav|ja b|||jarde funkc|ja
u nasem te|u. 0va p|sma su vec|m de|om pr|a o njemu, a svako od nas ga |ma.
To je nas H A L | H 0 Z A K.
Ha|a je svesnost ve||kog mozga o "ma|om" mozgu: N|je nam u v|dnom po|ju; Tamo je negde |za;
0n se podrazumeva - |spod razuma je; Rad| t|ho | nepr|metno svoja pos|a; 0n je ma||, a odrzava zdrav|je
| ve||kom mozgu... Kada ve||k| odmara on bas tada rad|, a potpuno je zapostav|jen | zanemaren.
Nesvesn| smo njega zato sto on ne poseduje "moc svest|" kao ve||k| mozak.
8tvarnost je sasv|m druga|ja | h||jadama god|na oveanstvo je u bo|est|ma, patnj|, agon|j|, nesrec|,
muenju, skracenom z|votu | m|||on|ma prob|ema koj| 00 8A0A n|su b||| res|v|, jer se n|je znao prav|
uzrok bo|est|.
Cenerac|je | generac|je pre nas, a naza|ost | sadasnje generac|je su zrtve pr|gusenost| ma|og mozga
da rad| savrseno.
Kakve pr|gusenost|? 0 emu se rad|? Zar je moguce da se do sada n|je zna|o n|sta o tome?
Postoj| || resenje za najvec| prob|em oveanstva?
K0NA6N0, K0NA6N0, K0NA6N0. P 0 8 T 0 J | R E 8 E NJ E.
0va p|sma ce T| omoguc|t| da razumes | svedo|s buduc|m generac|jama o ve||anstvenost| vremena
u kome je P R 0 N A 0 E N 0 R E 8 E NJ E najveceg prob|ema |judske c|v|||zac|je.
P 0 6 E T A K K R A J A H U K A H A
Na poetku o pomeranju kraja z|vota.
H|s||s: "Kakvo pomeranje? Necu muenja u bo|est|ma. To n|je z|vot". | ja sam tako m|s||o.
E||ks|r z|vota je b|o ve|t| nedost|zn| san. |0? 0a b|o. 0bjasn|cu T| kasn|je.
0n ne predsta|ja samo dugovenost vec | zdrav z|vot. V|adar| su s|a|| a|hem|are na kraj sveta
da pronadu taj arobn| nap|tak ||| mag|nu formu|u. | savremena "svemoguca" nauka pokusava da produz|
|judsk| vek. Uz ve||ke napore donek|e je | uspe|a. 8recom dos|a je do gran|ca svoj|h mogucnost|. Tano je
da |jud| z|ve duze, a|| u produzeno bo|esnom stanju. E||ks|r z|vota se ponekad |zgovara | kao e||ks|r
m|adost|, jer kaze se "H|ad | zdrav".
8tarost bo|est. Te dve re| |du nekako jedna uz drugu. Tako je b||o do danas. Zahva|jujuc|
P R 0 N A 0 E N 0 H R E 8 E NJ U u buducnost| ce b|t|: "H|ad zdrav, a|| | star zdrav".
H||en|jum|ma se traga|o za e||ks|rom, a on je b| tako b||zu nas. Pa | mnogo b||ze.
E||ks|r je u svakome od nas, a|| je do sada b|o pot|snut.
U Kremanskom proroanstvu Tarab|c| tvrde: "L|jek je svude oko nas | u nama sam|ma".
Tr|deset god|na pokusavam da shvat|m tu reen|cu | ne uspevam. 0anas zahva|jujuc| RE8ENJU ja znam.
8ve je tako jednostavno, a b|ce | Teb|.
L|jek je svude oko nas je VAZ0Uh K0J| 0|8EH0 | hRANA K0JU JE0EH0 | u nama sam|ma je
8P080N08T HAL0C H0ZCA 0A NA8 0Z0RAVLJUJE.
Razm|s|jas o emu T| to p|sem. Pa | d|ses | jedes, a ma|| mozak va|jda rad| svoja pos|a. Kada je tako
jednostavno odak|e to||ko bo|est| u nama?
Ha|| mozak n|kome ne rad| ko||ko b| mogao.
8trp| se jos ma|o.
U v|sedecen|jskom traganju za |z|eenjem sopstven|h bo|est| na||az|o sam na kamen|ce koj| su
s|mbo||no b||| pokusaj| |z|eenja. Neke sam odmah odbac|o jer su b||| neupotreb|j|v|. Ponek| su |ma||
nekog dejstva, a pojed|ne sam sakup|jao da m| se nadu pr| ruc|. 8ve skupa n|je m| predstav|ja|o neku
vrednost | svrhu. Kamen|c| su b||| neuk|op|v| | bez jasne s||ke.
U avgustu 2009. god. dogod|o se najvec| dogadaj u mom z|votu. Pronasao sam KLJU6N| KAHEN.
8ve se odjednom s|oz||o u savrsen moz|k koj| s|ja naj|eps|m sjajem. Ze|ja m| je da T| pokazem tu s||ku,
pa da zajedno uz|vamo u njenom sjaju. Zbog Tvog bo|j|tka ta ze|ja m| se jednostavno mora ostvar|t|.
Ne kamen|c vec KAHEN TEHELJA6 je medu nama | |ako je dostupan. Naza|ost vec|na jos ne zna
da on postoj|. 0n| koj| znaju ne mogu odmah da ga ug|edaju, jer u ponud| postoje h||jade "resenja".
Hoja je sreca sto sam ga u trenu prepoznao.
0a se odmah razumemo taj k|jun| kamen n|sam ja osm|s||o. 8tvor|o ga je neko drug|, a o NJEHU
u jednom od s|edec|h p|sama. Taj 60VEK zas|uzuje ne samo p|smo vec | knj|gu ||| roman. U buducnost|
ce b|t| nap|san|, a sn|mace | f||move o njemu.
Nobe|ova nagrada je najveca poast koju jedno |judsko b|ce moze dob|t|.
6ovek koj| je PR0NA8A0 RE8ENJE zas|uzuje bez preter|vanja deset Nobe|ov|h nagrada.
Kraj ovog p|sma je poetak s|edeceg.
H| muskarc| smo poma|o trapav|. Kada su m| prv| put u z|votu da|| jednu beb|cu u ruke n|sam je
dobro drzao. U trenu su sv| oko mene pov|ka||: "PAZ| CLAV|6U". U men| 8 0 K.
Poneko je to doz|veo | verovatno su nam b||e s||ne m|s|| koje jedna drugu prest|zu:
"Zasto da paz|m g|av|cu? 8ta ne rad|m kako treba? U emu je prob|em? Ko je sve men| drzao
g|av|cu? 0a || je drzao kako treba?" U narodu se kaze: "8manu|o se ||| smas||o se dete".
Ej ovee, pa m| smo savrsene (|zv|n| ako Te ovo vreda} z|vot|nje, a to||ko smo oset|j|v|.
Pa | z|vot|nje do|aze na ovaj svet, a n|ko |m ne PAZ| CLAV|6U.
P A Z | C L A V | 6 U
|z preve||ke seb|nost| h0H0 8AP|EN8 sebe smatra najsavrsen|j|m stvorenjem. Ne znam sta o
tome m|s|e brojne z|vot|njske vrste koje postoje stot|nama puta duze od nas: pe|e, ajku|e, mrav|, g||ste.
Tu su m|||on|ma god|na pre nas | to u nepromenjenom ob||ku.
Tesko je poverovat| da smo "NE8AVR8EN|".
Po|ako. Veruj nestrp|j|v|j| sam da nap|sem nego da T| pro|tas. Postoj| tok ov|h p|sama. Nemoj ga
ubrzavat|, a ja ga necu usporavat|.
Trazec| |eka svoj|m bo|jkama:
0d dvadesete do tr|desete god|ne neko||ko puta traz|o sam pomoc od zvan|ne med|c|ne.
Pomoc| n|je b||o na v|d|ku, a|| su me p|ta|| sta je sa H|tom. N|sam znao ko je taj.
0d tr|desete do etrdesete god|ne neko||ko puta traz|o sam pomoc od nezvan|ne med|c|ne.
Pomoc| n|je b||o na v|d|ku, a|| je b||o prevara.
0d etrdesete do pedesete prestao sam da traz|m pomoc, a dos|e su | nove bo|est|. Trpeo sam,
mu|o se, pat|o.bar da v|se ne |spadam magarac.
8recom n|sam gub|o n| vreme n| pare na razne med|c|ne. Nemoj |h v|se n| T| gub|t|.
Ran|je kada m| se, kako nas narod kaze, strun|o ze|udac (nenarodno - d|s|oc|ran je} baba koja ga je
vraca|a me up|ta: "Znas || d|jete da t| ce|o te|o v|s| o jednoj tak|"? N|sam znao.
Razm|s|jam da || je oko pupka gde m| je | rad||a, jer tu je negde tez|ste te|a. Na moje |znenadenje baba
m| pokaza na vrat | ree: "Evo je ovde u pot||jku".
Verovao sam joj. Narod zna vekov|ma | poko|enj|ma. Postujem, a|| proveravam.
||o je potpuno ne|og|no. V|se n|je.
|mam druga koj| je |ekar. as zato sto m| je drug n|sam ga opterec|vao p|tanj|ma o moj|m bo|est|ma.
|pak jedno p|tanje u dve tr| god|ne je prava mera. 0dgovor| su b||| nezadovo|javajuc|. Kada sam ga
pos|ednj| put up|tao on m| |skreno ree:
"Ha roden s| sa FAR|6K0H CRE8K0H". N| on n|je znao sta to tano zna|, a|| je b|o potpuno
u pravu.
Neko||ko dana kasn|je neoek|vano | konano pronadoh 8PA8, a |zgub|o sam svaku nadu da cu ga
|kada pronac|.
8|uajno na traf|c| ug|edam asop|s o zdrav|ju. 0davno sam prestao da |h |tam, a|| je nas|ov
obecavao. Hozda je jos jedan u n|zu?
NAHE8T|TE ATLA8 PR00UZ|TE Z|V0T
0 emu se rad|? Nadnas|ov je otvor|o nebo.
|ZHE8TEN08T PRV0C PR8LJENA JE UZR0K VE6|NE 0LE8T|
6ekaj, stan|, po|ako. 8ta je ATLA8? Aha, ATLA8 JE PRV| PR8LJEN |spod g|ave.
Pro|tam | shvat|m.
To je ta FAR|6KA CRE8KA.
aba | poko|enja u njoj su u pravu. Te|o v|s| o jednoj tak| | tu je UZR0K 0LE8T|.
To je taj KAHEN TEHELJA6 koj| je nedostajao u moza|ku.
Zna| zato je PAZ| CLAV|6U.
H 0 Z 0 A J E A T L A 8 K R | V
Pot||jak, zat||jak, zat|ok.
Za taj deo te|a se u posa||c| kaze: "ab|na rupa ||| bab|na do|ja", jer je poneka baba pogrb|jena, pa joj
u|egne pot||jak. 0pet baba. 0eco ujte babe, jer one znaju. |zmedu osta|og mogu vam objasn|t| | sta zna|:
0o|ja ||| do|ov|. "Corstac| su tako g|edajuc| na do|e naz|va||: do||ne, kot||ne, uva|e."
U toj uva|| |ma grm. E u tom grmu |ez| zec. 0obro se sakr|o. P|as| se, a n| sam ne zna zasto. Hozda
zato sto je uzrok najvec|m mukama |judskog roda.
0n jeste UZR0K, a|| N|JE KR|V za to. "T0" se nekako samo od sebe namest||o na |ose. Hnog| su
zeca vekov|ma v|da||, a|| n|su uspeva|| da ga |steraju |z grma.
K0NA6N0 je |steran | pr|p|tom|jen. Ne br|n| se za njega. N| d|aka sa repa mu ne fa||, a taj zeka je
do sada b|o NAJVE6| PR0LEH |judske c|v|||zac|je.
Prestajem sa s|mbo||kom. Konkretno taj zec je PRV| PR8LJEN |spod g|ave. Ko zna kada, a|| je dob|o
odgovarajuce |me ATLA8.
8v| smo |z |stor|je, geograf|je | b|o|og|je u||| o njemu. 0ob||| trojku, pa zaborav|||.
"Hocn|" ve||k| mozak | n|je bas to||ko ve||k|. Pos|ednja |straz|vanja su dokaza|a da u njega staje oko
m|||on |nformac|ja, a |nformac|je st|zu | st|zu. Nove br|su stare.
Ko je vo|eo |stor|ju seca se jednog od brace T|tana koj| se zvao At|as. or||| su se prot|v Zevsa
| naravno |zgub|||, jer je on najmocn|j|. Njega je kazn|o da veno nos| zem|ju | nebo na svoj|m ramen|ma
(dodao b|h na svom pot||jku} | to da nos| na zapadnom rubu tada poznatog sveta. Ceografske karte
se naz|vaju at|as|, a | p|an|nsk| venac na zapadu Afr|ke.
At|as| su | anatomske karte |judskog | z|vot|njskog te|a.
U prevodu sa starogrkog at|as zna| N08|LA6.
Cde zbr|sa onaj zekonja? Evo tu je. Nema raz|oga da se | da|je kr|je.
0a || Nos||ac sN08| kr|v|cu za neop|s|vu patnju |judskog roda?
ATLA8 JE NAKR|VLJEN, AL| N|JE KR|V.
Zasto je nakr|v|jen? Hozda se umor|o pa popust|o sa drzanjem sveta, a kada je on nakr|v|jen tada je
| svet nakr|v|jen na zapadnu stranu. as u dvadesetom veku propada na zapad.
Ako je v|se nakr|v|jen |ma v|se bo|est|.
|zv|njavam se naun|c|ma ako sam do sada |zneo neke neproverene tvrdnje. 0prost|te za naredne,
jer ce |h tek b|t|. 8vaka je tema doktorske d|sertac|je ||| naunog rada.
|ZAZ|VAH NAUKU | jedva ekam da |h potvrd| ||| ne. 0a |mam sto m|||ona evra upos||o b|h najbo|je
svetske |nst|tute | naun|ke da |h provere, a|| nemam pa zato |zaz|vam.
Vec|na od nas, rea|no ||| |ntu|t|vno | manje ||| v|se, oseca tu muku u pot||jku koja nas pr|t|ska,
mu|, bo||. Traz|mo resenja. Neka kratkotrajno pomazu, a zat|m je jos gore.
h||jadama god|na razv|jeno je na deset|ne na|na | metoda koje kratkorono pomazu, a|| ne resavaju
prob|em vec naza|ost at|as jos v|se |zmestaju pa do|aze nove bo|est|.
Re k|roprakt|ka vod| porek|o od dve starogrke re| - h|ro | prakt|ka. Hoze da se prevede kao -
run| rad. Postoj| v|se na|na manue|nog namestanja prvog prs|jena, a sve su r|z|ne| opasne.
0vadeset| vek je vek tehno|osk|h uda. Rukama se pr|druzuju razn| aparat|. Jos je |os|je. K0NA6N0
na kraju veka je stvorena PRAVA HET00A namestanja prvog prs|jena.
8ada konano mozemo 8K|NUT| E0U 8A VRATA.
8ada moze: "H|r, m|r, m|r, n|ko n|je kr|v, se|a baba u tanj|r".
0pust| se ZEK0 u s|gurn|m s| rukama.
0 0 A E 0 E V 0 J K A
H|r, m|r, m|r. as smo se sm|r|||. Treba nam ovaj m|r. Ne desava se n|sta posebno. Hen| postaje
dosadno, a kako je Teb|? Verovatno je | Teb| s||no. Kaze se: "Neda m| davo m|ra".
Pa necemo va|jda ponovo u sukob? hocemo. 8ukob je u |judskoj pr|rod|. Ne samo u |judskoj vec |
u pr|rod|, vas|on|, svemu... 0n je pokreta. 8ebe smatramo c|v|||zovan|m, a |stor|ja | svakodnev|ca
to neg|raju. Naravno ne treba preterat| n| sa sukobom da ne dode do rata. Krajnost| su destrukt|vne,
pa ak | neprek|dn| rat dosad|. Treba odrzavat| ravnotezu kao sto je At|as odrzava. N|je mu |ako, a|| mora.
0n stoj| u At|ant|ku | pr|drzava svet. Ako ga |zdaju nejake p|ec| svet ce potonut|. At|as |ma | drugo
|me At|an. U njegova vremena m|s|||o se da oko tada poznatog sveta tee ve||ka nepreg|edna reka koju
su zva|| 0kean. At|ant|k su nazva|| po njegovom drugom |menu.
| sta cemo sad? hocemo || u sukob? Hoze, a|| bud|mo c|v|||zovan|. 0gran||mo se na borbu m|s|jenja,
jer nakrenut prv| prs|jen vec odnos| prev|se zrtava.
Pre nego sto ponemo moram T| nap|sat| da sam u prednost|, jer je men| at|as namesten. 8ukob se
nece n| dogod|t| ako je jedna strana s|ab|ja. Nece m| b|t| zan|m|j|vo zbog te prednost|, pa ze||m da | T|
sto pre dob|jes namesten at|as. |pak da ponemo, a|| ne zur|mo. o|je sporo, a s|gurno. Hada b| T| zbog
svog zdrav|ja morao da pozur|s. Neka nam je sa srecom.
Znam da m|s||s: "8ve m| je na mestu". V|deces da bas | n|je. To sto T| ma|o n|je na mestu je uzrok
ve||k|h prob|ema. Pokazacu T| kako da op|pas svoj prv| prs|jen | uver|s se da on n|je na dobrom mestu.
8tav| kaz|prste |spod us|ju. Nap|paj napred v|||cu, a pozad| dno |obanje.
Na desnoj stran| |zmedu v|||ce | |obanje mozes nap|pat| prv| prs|jen. Na vrhu kaz|prsta osecas
ma|u kvrz|cu, a na kvrz|c| kaz|prst. Po|ako. 0set|.
N| ja n|sam odmah oset|o. Jos je teze shvat|t| njegovu nakr|v|jenost. Evo pomoc|cu T|. Na desnoj
stran| mozes oset|t| udub|jenje |zmedu at|asa | dna |obanje. 8ada at|as potraz| na |evoj stran|. Nema ga
kod sedamdeset posto |jud|, jer je pod|gnut pod |obanju. Kod on|h koj| ga na |evoj stran| |maju
udub|jenje prema |obanj| je manje nego na desnoj. Uv|deo s| tu nakr|v|jenost.
Zam|s|| prv| prs|jen kao ma|u k|acka||cu. 8pustenost na desnoj stran| je od jednog do et|r| m|||metra.
Ako s| nap|pao kod sebe pokusaj | kod svoj|h najb||z|h.
AP80LUTN0 8U TA6NE s|edece srazmere: manja spustenost : manje bo|est|
veca spustenost : vece bo|est|
Nek|ma se |zmestenost jos v|se komp||kuje. At|as ne samo da je nakrenut vec je | uvrnut. Na desnoj
stran| je pomeren unazad, a na |evoj je v|se povuen prema v|||c|. Kod manjeg broja |jud| je zaokrenut
| to je uzrok da on| budu najbo|esn|j|.
Kod svakog etvrtog oveka |tav at|as je ma|o |zmesten unazad. To ma|o je dovo|jno da g|ava pada
napred | da baba bude pogrb|jena. Crav|tac|ja je jedna od najja|h s||a u svem|ru. 8vojoj dec| v|ete:
"|sprav| se". 0ZAA. F|z|oterapeut| mogu svak| dan da |h |sprav|jaju, a|| to ce samo ma|o uspor|t|
nezaustav|j|vo. Pogrb|jenost n|je samo p|tanje estet|ke. Kada dva prs|jena ne na|ezu tano k|jeste
nervne puteve, pa s|gna|| ne putuju s|obodno.
Ne mozemo prot|v zem|j|ne teze. Vratn| m|s|c| vracaju g|avu, a|| ne uspevaju. H|s|c| su u neprek|dnoj
napregnutost|, a g|ava | da|je pada. H|ena k|se||na pokusava da smanj| uven| bo| u pot||jku.
|sasenost |zaz|va | dodatne opterecenost| vratn|h m|s|ca. Kod pokreta g|ave na |evo desno ||| gore do|e
nepotrebno rade grupe m|s|ca koje n|su predv|dene za te pokrete. Evo jos bo|ova koj| se spustaju n|ze
n|z |eda. Neprek|dna v|sedecen|jska upa|a m|s|ca je mozda uzrok reuma. Hed|c|no prover|, jer s| reume
vec prog|as||a kugom dvadesetog veka.
0dmah pos|e tretmana at|as se na desnoj stran| pod|gao, a na |evoj stran| se kod vec|ne prv| put
u z|votu nap|pava | tako ostaje doz|votno na savrsenom mestu. 8ada se g|ava zajedno sa at|asom
s|obodno vrt| oko drugog prs|jena. Narod kaze: "Ne moze g|ava na |evo | desno |sto". Prover|. Ako je
veca raz||ka |ma v|se bo|est|.
Zna narod. "Ne moze od babe devojka".
P A 0 AT | | L | NE ?
Treba|o b| da je |judsk| organ|zam savrsena kreac|ja, najbo|ja od m|||ona vrsta koje uz|vaju u
b|agodet|ma p|anete Zem|je. Ako s| nap|pao tu ma|u nakr|v|jenost svog at|asa sada s| uveren da postoj|
ta ma|a greska. Ha|a je, a|| je UZR0K V E L | K |h PR0LEHA.
U sa|| se za nekoga komentar|se: usukan, presam|t|o se, uvrnut, n|je u v|nk|u, nakr|v|jen kao boz|cno
drvce. | stvarno, na koju stranu ukras na vrhu je|ke m|n|ma|no preteze na tu se stranu ce|a je|ka sav|ja.
Za raz||ku od je|ke kojoj je stab|o vrsto, k|ma je sav|t|j|va. 0a b| nas odrza|a uspravn|m, k|ma se kr|v|
na razne strane. Ha|a |sasenost at|asa je uzrok ve||kom kr|v|jenju te|a. At|as se pres||kava na te|o.
Po |zg|edu te|a znam | |zmestenost at|asa.
Kada pog|edamo prv| prs|jen v|d|mo u|egnuce u njemu. 0no je kao asa u koju je smesteno
dno |obanje. At|as b| mogao da bude na svom mestu kada ga g|ava ne b| gura|a svojom nakr|v|jenoscu.
0a budem do kraja |skren | prec|zan. |zg|eda kao da at|as n|je na mestu, a|| je ustvar| tano L0ANJA JE
| 8 6 A 8 E N A. Lakse je kr|v|cu sva||t| na At|asova ramena. N|je |epo da kazem: "Tvoja g|ava je |sasena".
N|je |judsk|, uvred|cu Te. Kako je to moguce? Pa m| smo "savrsen|". Hnog| od nas m|s|e: "Hen| n|sta
ne fa||". 8vaku re u ov|m p|sm|ma po sto puta proveravam | obrcem. Veruj m| na re FAL| T|.
Evo kako je to moguce. Verova|| ||| ne, a|| prob|em nam krece jos dok smo u mater|c|. Nauka neka
prover|, jer je s|edece dokaza|a. 8v| se radamo sa najmanje tropostotnom sko||ozom na desnu stranu
zbog otkucaja beb|nog srca. 0tkucaj| su sa |eva na desno | dok se razv|jamo u mater|c| srce nam sa oko
pedeset m|||ona otkucaja ma|o poma|o pomera neznu k|mu.
Ho||m nauku da dokaze ovo: Razv|jamo se u mater|c| gde je re|at|vno bestez|nsko stanje. Te|o je
tank|m vrat|cem povezano sa g|avom. 0tkucaj| srca m|n|ma|no, a|| uporno pokrecu te|o. Pomeranje se
prenos| na vrat | ATLA8 8E P08TAVLJA NA L08E HE8T0 ZAT0 8T0 CLAVA 8V0J0H TEZ|N0H
ZA0RZAVA 8TAT|6N08T. Tokom razvoja fetusa u zg|obu |obanje | at|asa nastaje najvec| prob|em
|judske c|v|||zac|je.
Kada krene na |ose moze samo na |os|je. Kada krene na |evo |de samo na |evo.
Ukras na vrhu je|ke po|nje da sav|ja je|ku jos u mater|c|. U trenutku poma|janja na ovaj svet nekome
od nas se nezn| at|as jos v|se |zmest|. 0eca rodena u sedmom mesecu ||| na carsk| rez nemaju prob|em
pr| radanju. Ta deca |maju druge prob|eme, a|| bar |m prv| prs|jen ostaje m|n|ma|no |zmesten, pa su
tokom z|vota zdrav|j|. | ovu tvrdnju treba dokazat|, a ja sam vec prover|o.
0o prve god|ne smo zast|cen| u s|gurn|m rod|te|jsk|m rukama, os|m ako nam ne|je trapave ruke
ne paze g|av|cu kako treba. 0d prve god|ne stajemo na noge | krecemo u z|vot. Na tom putu |ma mnogo
prepreka o koje se spot|emo | padamo. 0d prve do desete god|ne z|vota padamo stot|nama puta,
a ne secamo se. Neke padove n|su v|de|| n| nas| rod|te|j|. Pad sa kreveta deteta od dve god|ne je kao
kada odrastao ovek padne sa v|s|ne od dva metra, jer tada je veza |obanje | at|asa jos s|aba. 8v| padov|
tokom z|vota pr| koj|ma pr|mamo udarce u gornjoj trec|n| te|a |zmestaju at|as. Najgor| su udarc| u g|avu.
8tat|st|k| na ovaj svet do|az| dva procenta v|se musk|h, a |ma |h et|r| posto manje. 8recom ve||k|h
ratova nema vec puno decen|ja, a manje je deda nego baba. Evo kako je to moguce. 0eac| su akt|vn|j|.
0okazuju muskost. Curaju se, skau, penju na tresnju. Padaju, pa pada | at|as. Vec sa sesnaest god|na
osecamo bo| u vratu. Poneko taj bo| resava tako sto ekstremn|m pomeranjem g|ave |skrca vrat | bude mu
bo|je s|edec|h desetak dana. 0pet bo|. 0pet krca vrat. o|je je, a|| sada devet dana. | opet | ponovo.
Kasn|je svak| dan. Pos|e neku god|nu v|se puta na dan. At|as se svak| put ma|o po ma|o |zmesta.
0|aksanja sve krace traju. Krcanje vrata jekao drog|ranje. U poetku rede pa kasn|je sve esce, a
prob|ema sve v|se.
0eac| se |graju sa automob|||c|ma, a devoj|ce sa |utkama. Kada porastu momc| se |graju
automob|||ma, a devojke sa momc|ma. Ko brze voz| auto vec| frajer. 8udar| se sa kontejnerom. 0obro je.
Vezan je s|gurnosn|m pojasom. 8amo je g|ava ma|o c|mnu|a unapred. 8amo je at|as jos ma|o |zmesten.
"|gra|| smo zuce. Kada me zava||, uma|o g|ava da m| spadne sa ramena".
Kada se sve sabere | oduzme muskarc| z|ve sedam god|na krace od zena. re stat|st|ko.
Padat| ||| ne padat|? " | T | | L | N E | T | ? P|tanje je sad".
| L | | L | | ?
Padat| ||| ne? Jur| pevac koku. 0na se prem|s|ja. "8ta da rad|m? Ako stanem rec| ce da sam |aka r|ba
- ups pt|ca, a ako bez|m onda n|sta od peperusanja. Najbo|je da se sap|etem | padnem". Kokoska moze
da padne. 0na je pt|ca, pa nema prob|ema sa at|asom. 0sam h||jada vrsta s|sara |ma manj|h prob|ema
sa at|asom. |ako su |m prob|em| manj| on| svoju k|mu po desetak puta dnevno rastezu | pres|azu
prs|jenove. Pog|edaj svog psa ||| maku kako se svak| as protezu. homo sap|ens poseduje neverovatnu
prednost uspravnog po|ozaja te|a, a|| se p|aca ogromna cena. H| b| mora|| nase prs|jenove dvadeset puta
dnevno da pres|azemo. Nakr|v|jenost g|ave sav|ja nam te|o. 0d g|ave r|ba smrd|.
Zaborav|smo na sukob? N|smo. 8ukob m|s|jenja traje dok ovo |tas | trajace.
8ukob ||| ne? 6vet ||| kaktus? 6rno ||| crveno? hajduk ||| Part|zan? Vatra ||| voda? Namest|t| at|as
||| ne? Neprek|dan n|z p|tanja | dvoum|ca.
Re - | L | - je naporna, destrukt|vna, razdvaja. Kada se nesto razdvoj| nastaju dva tabora.
Krecu jedan prot|v drugog u rat, un|stavanje, pot|ranje.
Re - | - je |aka, spaja, udruzuje. Zajedno smo ja|. 8ve je potrebno. Kako b| K|nez| rek||:
"Neka cveta h||jadu cvetova". Razno||kost nas jaa | zato ne treba da budemo |stom|s|jen|c|.
Padat| ||| ne? hor|zonta|no ||| uspravno? og ||| evo|uc|ja? Aha, tu smo. Ne padaj u dub|j| sukob,
jer nema raz|oga. 0C je kre|rao apso|utno sve. 0N je stvor|o | evo|uc|ju. Postoje | og | evo|uc|ja,
pa je rat kreac|on|sta | evo|uc|on|sta suv|san. Taj sukob nam n|je potreban. Hoze opet m|r, pa po|ako.
Pre neko||ko god|na naun|cu su uspe|| da donesu ma|o pras|ne |z repa komete. Pronas|| su grad|vne
e|emente z|vota am|nok|se|ene. Teor|ja pansperm|je je dokazana. Prah je pre oko et|r| m|||jarde god|na
pao na dovo|jno oh|adenu Zem|ju. Vremenom nastaje R|bonuk|e|nska k|se||na. RNK prerasta u
0ezoks|r|bonuk|e|nsku k|se||nu. 0NK oko sebe stvara opnu koja joj je omoguc||a duz| opstanak. U opnu
smesta mo|eku|e vode, pa nastaje prva ce||ja.
H|||jarde god|na se smenjuju | po|nje poznat| z|vot. og je rasejao k||ce z|vota | ako padnu na
p|odno t|o akt|v|ra se mehan|zam stvaranja z|vota. og je stvor|o | taj mehan|zam. Evo|uc|ja postoj| |
pre 0arv|na. 0n je samo shvat|o, nazvao | objasn|o nam.
Hars je tr| puta |aks| od Zem|je. 0a je k||ca z|vota mog|a da se akt|v|ra na Harsu m| b| b||| v|sok|
pet metara.
Na |stoku Afr|ke | danas je ko|evka nov|h kopnen|h vrsta. Pre oko 1,5 m|||ona god|na to podruje
je b||o prasuma sa bogatstvom z|vota. K||matske promene su povuk|e prasumu na zapad. Vec|na
majmunsk|h vrsta je prat||a to pov|aenje, a|| neke vrste su osta|e u v|sokoj trav|. Zbog or|jentac|je su
se usprav|ja|| |z hor|zonta|nog u vert|ka|n| po|ozaj te|a. homo erektus se uzd|gao | sav|adao grav|tac|ju.
ravo.
Proces usprav|janja n|je mogao b|t| spor. Nemoguce je hodat| u nakosenom po|ozaju te|a, pa je
evo|ut|vn| skok b|o nem|novan. Tu je poetak nas|h danasnj|h prob|ema. Zbog te evo|ut|vne brz|ne
|obanja se n|je dobro smest||a u asu prvog prs|jena. Taj zg|ob nam n|je dobro resen. 8razmerno te|u,
kod osta||h s|sara taj zg|ob je mnogo vec| | ja| nego nama.
|z sukoba neko||ko vrsta humano|da kao pobedn|k |z|az| homo sap|ens, a|| prob|em| sa zg|obom
|obanje | prvog prs|jena umesto da se evo|ut|vno poprav|jaju on| se pogorsavaju homo sap|ens je
radoznao | sa os|oboden|m rukama |strazuje svet oko sebe. Razm|s|ja | mozak mu se nag|o uvecava, jer je
tada samo nebo gran|ca. C|ava postaje teza | jos v|se opterecuje tu zg|obnu vezu. |spada da smo zrtve
sopstvene pamet|. Jesmo. C|ava nam je tr| puta veca nego pre sto h||jada god|na | jos v|se opterecuje
s|abu vezu |obanje | at|asa.
H|s||mo da je evo|uc|ja homo sap|ensa zavrsena. N|je. Umnjac| nestaju, gub|mo d|aku. Hozak |
g|ava nam se | da|je uvecavaju, a veza |obanje | prvog prs|jena se evo|ut|vno poprav|ja. 8ta ce tec| brze?
|mamo || vremena da ekamo? H | N E H A H 0. Zahva|jujuc| pronadenom resenju danasnje generac|je
mogu veoma jednostavno |sprav|t| nakosenost at|asa. 8recom | K 0 N A 6 N 0 sa namesten|m at|asom
moze se ubrzat| poprav|janje te zg|obne veze.
E V 0 L U T | V N | P R E 8 K 0 K J E H 0 C U 6.
N E P 0 K L A P A NJ E
6ovek jeste savrsena kreac|ja. hva|a t| oze. U nasem te|u nema n| de||c manjka n| v|ska. Na pr|mer
krajn|c| |maju u|ogu bojnog po|ja. Kada nas napadnu bakter|je ||| v|rus|, be|a krvna zrnca |h sakup|jaju
u krajn|ke, a ant|te|a opko|javaju | un|stavaju. Ta strateg|ja je ef|kasn|ja nego da ant|te|a vode m|||one
rastrkan|h borb|. 0e|ove naseg s|epog creva h|rurg|ja kor|st| za potrebna premoscavanja. Ne dozvo||te
da vam o|ako vade krajn|ke | s|epo crevo.
Ljudsko te|o je savrsen mehan|zam. 8vajcarsk| sat je takode savrsen mehan|zam | sastoj| se od
deset|ne zupan|ka. 8vak| zupan|k |ma deset|ne zubaca. Ako je jedan zubac ma|o ne|spravan ceo sat
se kvar| | vreme koje pokazuje je sve netan|je. Tako je | sa nas|m te|om. Ako je nesto ma|o kvarno
sve smo bo|esn|j|. Prosenom oveku u sedamdeset petoj god|n| vreme |st|e.
Cde se u nasem te|u na|az| taj ne|spravn| zubac? 0no |obanje je prezup||o at|as | po|ako, a|| uporno
kvar| ceo organ|zam. Lobanja se ne uk|apa tano u prv| prs|jen. 0tvor |obanje kroz koj| pro|az| k|mena
mozd|na ne pok|apa se sa otvorom at|asa. To NEP0KLAPANJE je ta "ma|a" FAR|6KA CRE8KA.
Tokom z|vota udarc| u gornjem de|u te|a |obanju dodatno |zmestaju | uz pomoc grav|tac|je sve v|se
deform|su te|o. Nepok|apanje ta dva otvora je sve vece. Zato u starost| "z|atnom dobu" do|aze bo|est|.
To H A L 0 nepok|apanje je uzrok 0 C R 0 H N | h prob|ema. as kroz to mesto nepok|apanja prost|re
se pros|rena mozd|na (medu||a ob|ongata}. U narodu je poznata kao 6 V 0 R Z | V 0 T A. 0na ob|aze
k|menu mozd|nu | njena s|r|na je neko||ko m|||metara. |z nje se |zdaju komande za rad srca, c|rku|ac|ju,
krvn| pr|t|sak, d|sanje | rad sv|h organa za varenje.
Zbog tog nepok|apanja at|as ||| |obanja je pr|t|skaju m|||metar ||| dva. Na tom mestu m|||metar je
kao k||ometar. Pr|gnjeenost na|zmen|no propusta ||| zaustav|ja komanduza rad srca. To je osnovn| uzrok
zanastanak ar|tm|ja. 8||no je | sa osta||m komandama pros|rene mozd|ne. Hed|c|no mo||m te prover|.
Treba samo da kod |jud| koj| |maju prob|eme sa naveden|m organ|ma ||| s|stem|ma prover|te nepok|apanje
|obanje | at|asa. Prosto.
|ma jos mnogo prob|ema. Hoze T| |zg|edat| zamrseno, a|| je prosto | |og|no tano.
Kroz sve vratne prs|jenove pro|az| arter|ja vertebra|a koja dovod| krv u ma|| mozak. Nakr|v|jen at|as
joj pomera anatomsk| put koj|m b| treba|o da se prost|re. Prs|jen | oko|na tk|va je pr|t|skaju, st|skaju,
gnjee. | tako joj smanjuju otvor kroz koj| tee krv. Naravno da ta krv donos| k|seon|k | gor|vo za
rad ma|og mozga. 0tvor smanjuje | dodatna |stegnutost arter|je. At|as je |steze, a ma|| mozak se gus|
bez k|seon|ka.
Ha|| mozak je ve||k| radn|k. 8pava|| m| ||| ne, on u svakoj sekund| obav|ja ne m|||jarde vec b|||jarde
pos|ova u oko sest b|||jard| ce||ja naseg te|a. U svakoj ce||j| kontro||se na stot|ne radnj|. as u vreme
spavanja on nas na m|ru samo|z|euje | regener|se. |ako je desetak puta manj| od ve||kog mozga on tros|
etrdeset posto energ|je od ukupne mozdane akt|vnost|.
Hoze || prob|em b|t| jos vec|? Naza|ost moze. VENE K0JE 00V00E KRV |Z HAL0C H0ZCA
8U PR|T|8NUTE |ZHE8TEN|H ATLA80H.
Zasto je to prob|em nad prob|em|ma? Zato sto se u ma|om mozgu zbog |oseg ot|canja krv| nakup|jaju
hem|jske ne|stoce. Te ne|stoce ga spreavaju da rad| savrseno. Najvec| prob|em prav| gvozde koje
stvara kratke spojeve u e|ektron|c|. Nervn| |mpu|s| se po mozgu prost|ru e|ektronsko hem|jsk|m putem.
Ako ne postoj| jedna od te dve komponente tada ne postoj| n| protok |nformac|ja, a remet| se | hem|ja
ma|og mozga.
A sta je sa ve||k|m mozgom? N| on n|je posteden. At|as je na |evoj stran| pod|gnut, pa mu je vec|nom
ugrozena |eva strana. Arter|ja koja dovod| krv u ve||k| mozak naz|va se karot|da. Prv| prs|jen pr|t|ska
karot|du | vene koje tuda pro|aze. Na mestu pr|gnjeenja do|az| do vrt|ozenja krv| | zbog toga se na
krvnom sudu ta|oze nas|age | dodatno smanjuju presek. Prob|em se da|je us|ozava, jer krv spor|j|m
prot|canjem omogucava sve v|se | v|se ta|ozenja. Aterosk|eroza se povecava pa povecava | a|chajmer,
mu|t|p|a sk|eroza, park|nsonova bo|est.
8vakome je manje ||| v|se nedovo|jan dotok krv| u mozgove. To je uzrok ps|h|k|h smetnj|, menta|n|h
poremecaja | ps|h|jatr|jsk|h bo|est|. 8ve sto smo star|j| sve brze rad| kreana.
Nedovo|jna prokrv|jenost mozgova je vec|nsk| uzrok g|avobo|ja | m|grena.
K0 00|JE NAHE8TEN ATLA8 NEHA CLAV00LJE N| H|CRENE.
K A 0 A K R E N E N A L E V 0 .
8p|sak prob|ema se nastav|ja. Ne moze stat| u jedno p|smo.
U prede|u vora z|vota pro|aze | ||mfn| putev|. 8v|ma nam je poznato da ||mfa |ma k|junu u|ogu
u odbran| naseg organ|zma. At|as gura | remet| ||mfne puteve | smanjuje |m funkc|je.
Nas mozak | k|mena mozd|na p||va u tenost| koja se naz|va ||kvor. Ta tenost na razne na|ne st|t|
ovaj v|ta|n| organ. |zmesten at|as smanjuje tok ||kvora, pa je k|mena mozd|na u prob|emu. 0va |osa
ub|se H||osa. Kamo srece da su samo dva |osa. |demo da|je.
Pogresna | |osa hem|ja u mozgu je vec|nom uzrok mnogobrojn|h ps|h|k|h bo|est|. Henta|ne
sposobnost| se smanjuju | sto smo star|j| sve su umanjen|je, jer se ta|ozenja ne|stoca uvecavaju.
Ljud| koj| dob|ju namesten at|as nemaju menta|ne poremecaje, depres|ju, s|zofren|ju.
Kada neko |ma namesten at|as ja uvek kazem 0 0 | 0 je namesten at|as. Veruj dob|t| at|as
na savrsenom mestu je mnogo puta vazn|je nego dob|t| m|||on evra u nekoj od |gara na srecu. 8v| o|ako
kazemo: "Zdrav|je je najvece bogatstvo". A da || stvarno tako m|s||mo?
Ugrozene su | p|juvane z|ezde | protok p|juvake. |ma jos | jos | jos. 6eo s|stem z|votn|h funkc|ja
se narusava.
6uo s| za |zraz smas||o se dete, a nek| kazu spa|o mu nepce. Evo o emu se tu rad|. |zmestenost
|obanje |zmesta tk|va | suzava kana|e kroz koje ot|e s|uz poznatu kao s||na. 8||na je s||na, a|| je kor|sna.
0na odnos| |z nas pras|nu, a|ergente, paraz|te, bakter|je | v|ruse koje ud|semo. 0d preh|ade kana|
je st|snut, pa s|uz ne ot|e | po|nju |nfekc|je. Ta sred|na je |dea|na za razvoj bakter|ja | v|rusa, pa je
otek||na sve veca. 8pustaju se res|ca | nepca, pa deca ne mogu da gutaju. abe jako opasnom
|ntervenc|jom dren|raju otek||nu, a med|c|na ubacuje kroz uvo cev|cu za dren|ranje. Pomoc je
kratkotrajna | s|tuac|ja se ponav|ja, jer uzrok prob|ema n|je otk|onjen. To je jedan od mnogobrojn|h
raz|oga zasto | bebama treba sto pre namest|t| at|as.
Ko||ko samo prob|ema |ma zbog a|erg|ja, a sa namesten|m at|asom a|erg|je u nas|m k||matsk|m
podruj|ma nestaju pos|e god|nu dana dok se obrede sezonsk| a|ergent|.
ez hrane mozemo desetak dana. ez vode neko||ko dana, a bez vazduha neko||ko m|nuta.
|zmestenost |obanje | at|asa je uzrok dev|jac|je u nosu. Hed|c|no |straz| | dokaz|. Kada spavamo d|semo
na nos, a mozemo || kva||tetno d|sat| kada je vec|nom desna nozdrva zbog |zmestenost| tk|va zatvorena.
Zato otvaramo usta | hremo, pa prek|damo spavanje.
hrkanje je tako uob|ajena| ub|stvena pojava. Znas || da je med|c|na hrkanje smest||a u sam vrh
po tez|n| bo|est|? 6esto prek|danje sna je ub|tano. 0esetak puta tokom noc| staju funkc|je organ|zma.
Te|o vap| za k|seon|kom, pa srce dodatno pumpa da b| nas snabde|o krv|ju. 8utradan smo |scrp|jen|.
8|edeca noc opet hrkanje | tako god|nama. Zena se vec prese|||a u drugu sobu. Husko hrkanje je na
trecem mestu kao raz|og za razvod brakova. To je vec|nom muska bo|est zato sto |m je at|as v|se
|zmesten nego zenama. Huskarc| koj| preterano hru ran|je um|ru, jer |m je organ|zam |strosen od
v|sedecen|jskog ned|sanja.
N|je samo dev|jac|ja u nosu uzrok hrkanja. |zmesten at|as smanjuje d|sajne puteve. | b| g|as | b| re.
Covo|n| p|ob|em|, pa |ogoped| |ade. |zmestena v|||ca, pa zubar| rade. A vrtog|av|ce | ep||eps|je? Ako |h
|mas namest| at|as. To je jed|no resenje. Nagnjeenost tk|va u tom podruju prav| prob|eme | o|ma,
krajn|c|ma, s|nus|ma, preh|ade gr|a... P|sao sam T| o pogrb|jenost| g|ave | bo|ov|ma u vratu... |demo da|je.
Zbog |ose hem|je u ma|om mozgu | on sam pat|. Kao pos|ed|ca njegovog netanog | nepotpunog
rada je |osa hem|ja | |tavog organ|zma. 8tvara se prev|se stetn|h mater|ja u nama. 0rgan|zam ne post|ze
da |h |zbac| samo mokrenjem | sto||com, pa |h usmerava na kozu. 0decom cemo sakr|t| bubu|j|ce po te|u,
a|| sta cemo sa on|ma na ||cu? N|je |epo pa se sk|anjamo od |jud|, a ovek je drustveno b|ce.
Prob|em| sa st|tnom z|ezdom nastaju zbog nemogucnost| ma|og mozga da nam u potpunost| sred|
hem|ju te|a. 8t|tna z|ezda preterano rad|, a kada ona propadne... Podsecam Te da je na mestu
nepok|apanja vor z|vota |z koga se |zdaju komande za d|sanje. Pr|gnjeenost pros|rene mozd|ne |zaz|va
razne prob|eme p|uc|ma.
|demo da|je n|z te|o. hocemo || o stat|c| te|a? Hoze, a|| nesta mesta.
. | 0 E 8 A H 0 N A L E V 0
Kada krene na |ose |de samo na |os|je. Kada krenemo sa prv|m korakom u svet rod|te|j| se raduju.
0ete je prohoda|o. 8reca. Pov|ja|| su ga dobro | kuk|c| su na svom mestu. Jesu, a|| g|av|ca n|je | od
prv|h koraka kr|v| k|mu | kar||cu.
Ukras na vrhu te|a se m|n|ma|no | nepr|metno nakrece, pa se nepr|metno nakrece | sav|ja te|o.
Padanje ne do|az| u obz|r. homo sap|ens mora stajat| uspravno. Evo||c|ja ne sme past|. Nag|njemo se
na |evo, jer "g|av|ca" pada na |evo. 8recom k|ma n|je kao stab|o je|ke nego je sav|t|j|va. Naza|ost n|je
"srecom". Evo zasto. 0d kada prohodamo n|smo svesn| procesa koj| se desava | traje, | traje. Kar||ca se
na desnoj stran| d|ze, |de u stranu | unazad.
Zasto se kar||ca d|ze? Zato sto je g|ava na vrhu te|a, pa njena ma|a nakr|v|jenost |zaz|va vecu
nakr|v|jenost u kar||c|. 0a b| staja|| uspravno ma|a s||a u |evu stranu na vrhu te|a us|ov|java vecu s||u
u desnu stranu na sred|n| te|a. Tez|ste te|a se vraca na svoje mesto dva sant|metra |spod pupka. 0obro je
ne padamo, a|| se p|aca ve||ka cena narusenom stat|kom. Cod|ne prest|zu jedna drugu. 0ecen|je se redaju.
Kad pre, a|| evo nas u pedeset|m. Tada je desna noga u proseku kraca jedan sant|metar. Nemoguce?
Prover| kod nekoga ko je u pedeset|m. Neka |egne potrbuske, a T| mu spoj| stopa|a | uver| se. |st|na.
Na|zg|ed je |st|na. Prava je |st|na da su desna | |eva noga |ste duz|ne kada se mer| od kuka. Kako sad
pa to? Na desno je kar||ca d|gnuta, pa pov|a| desnu nogu. 0rtoped| pr|skau u pomoc. |spod desne pete
stav|jaju u|ozak od 1 cm. 8ad smo prav|. 8uper. E pa n|je super. K|ma se jos brze kr|v|. hva|a med|c|no,
a|| ne pomaz| v|se propadosmo. Kr|va k|ma n|je samo p|tanje estet|ke. Cde god dva prs|jena ne na|ezu
kako b| treba|o k|jeste nervne puteve za pr|padajuce organe. 0rgan|ma je vec prev|se muke sto |h
ma|| mozak |ose ops|uzuje. Losa stat|ka te|a prav| smetnje | d|sanju.
U pedeset prvoj god|n| prosean ovek dob|ja prvu ozb||jnu bo|est. Te|o se sve v|se kr|v| | spada
na n|ze. Ha|o poma|o urastamo. Eh, kada b| bar Zem|j|na teza b||a Harsove teze. U sezdeset drugoj
st|ze jos jedna ozb||jn|ja bo|est nekog drugog organa, a k|ma se dodatno kr|v|. U sedamdest trecoj
treca bo|est. U sedamdeset petoj gr|p nas odnese na onaj svet.
8tat|st|k| g|edano prosean |judsk| vek traje 75 god. 8urova stat|st|ka. Lakse je bez nje.
|z prethodnog pasusa nag|asavam T| reen|cu K|6HA 8E 000ATN0 KR|V|. U pedeset|m god|nama
k|ma u donjem de|u popr|ma ob||k s|ova 6. Kada se pretera sa 6 u sedamdeset|m dob|ja ob||k s|ova 8.
Evo nov|h uk|jestenja nerava | jos bo|est|. Kao da vec n|je prev|se sto je k|mena mozd|na uk|jestena
u voru z|vota.
Tez|nu te|a nose stopa|a. Ukr|v|jeno te|o kontakt sa p|anetom ostvaruje preko tabana. Narusena
stat|ka deform|se stopa|a, a ravn| taban| sve ravn|j|. Ko dob|je namesten at|as za god|nu dana nema
ravne tabane. H|s||s da preterujem? Kakve sad veze |ma poetak te|a sa dnom te|a? 8hvatas da nestaju
bo|ov| u vratu, g|avobo|je, upa|e s|nusa | us|ju, a|| ravn| taban|? Nestaju zato sto se sa namesten|m
at|asom |sprav|ja ce|o te|o. 8topa|a v|se ne trpe guranje p|anete u suprotnu stranu od nakr|v|jenost| te|a,
pa nema n| sepanja n| uk|jeva.
Tr| najveca prob|ema se nadovezuju jedan na drug|:
(1} Pr|gusen| ma|| mozak prav| |ose s|gna|e | sa naporom |h sa|je u organe.
(2} U prede|u at|asa nervn| |mpu|s| se otezano propustaju, a nek| | ne propustaju.
(3} 8|gna|| se dodatno os|ab|juju pr|t|skom |ose postav|jen|h prs|jenova.
0rgan| ne dob|jaju tane komande, pa |ose funkc|on|su | obo|jevaju. Po|nju da vape | sa|ju s|gna|e
gore u mozak. Traze pomoc, a s|gna|| opet |du |st|m suzen|m putem. Ha|| mozak ne zna tano sta se
do|e desava. Ze|eo b| da pomogne, a|| ne shvata sta treba.
Kaze se m|ad zdrav. Kaze se | zdrav prav. Ko |ma srece da mu je at|as manje |zmesten te|o je
uspravn|je | bo|je prkos| zem|j|noj tez|. 8uprotno od zdrav prav je 0LE8TAN KR|V. Kome je kr|va k|ma
n|je kr|v sto je bo|estan. N|smo zdrav| prav|, a|| se prav|mo da jesmo. N|je sramota b|t| bo|estan, a||
zdrava devojka traz| zdravog momka da b| | deca b||a zdrava. |nst|nkt za produzenjem vrste je najveca s||a.
Ljud| vec|nom um|ru od bo|est|, a ne od starost|. H|s||o sam da re smrt ne nap|sem, a|| kaze se:
"8mrt je najbrze |z|eenje". Nesta mesta | u ovom p|smu.
L | J E K J E U N A H A
Tarab|c| predv|daju: "8v| ce kaz|vat| ja znadem jerbo sam uen | nauen, a n|ko n|sta znat| nece.
Lutace |jud| sa m|s||ma oko|o | naoko|o, a n|kako nece moc| da nadu prav| ||jek". Anozognoz|ja
(nerazumevanje bo|est|}. Vrz|no ko|o, vrz| noko |o, vr z|nok o|o, v.r.z.k.
Tr|g||cer|d|, ho|estero|, ek|amps|ja, anastomoza... 8v| se prav|mo da znamo, a znamo ||?
8ustanon, o|azap|ne, a||stro|, zaracet, cort|ayem, osteocare, v|gRx p|us, f|brea|g|n, 8RwUThTY.
0vaj pos|ednj| |ek jos ne postoj|. 8amo sam onako s|oz|o s|ova. Lepo zvu| pa moze da se nazove nek|
nov| super |ek. Prover|o sam na |nternetu n|je zauzeto.
Postoj| na deset|ne h||jada |ekova. Kumova koj| |m nadevaju |mena ne moze nestat|, a moze ||
ponestat| komb|nac|je s|ova za nova |mena |ekova? Hoze || da ponestane bo|est| za to||ku |av|nu |ekova?
Ne moze. Prvo naprave |ek, pa |zm|s|e bo|est. 8.A.R.8. 0pet komb|nac|ja s|ova. Pt|j| gr|p, sv|njsk| gr|p.
Koja je s|edeca z|vot|nja? Konj, r|ba, pe|a, zaba... Hagarac da nas namagare. Ha nema prob|ema,
jer |jud| vo|e |ekove | ze|e brz|nsko ozdrav|jenje. Vreme se ubrzava, pa se nema vremena za bo|ovanja.
Nesme se b|t| bo|estan da zdrav ne uska| na Tvoje radno mesto. Z|ve|o se | prez|ve|o sto h||jada god|na
bez |ekova, a u zadnj|h pedeset god|na se ne moze.
|z svoje nemoc| med|c|na mnoge bo|est| naz|va hron|n|m. |pak moze da |m daje |mena, objasnjava
| svrstava. Pokusava da nade resenja | up|nje se. Jedno za|euje, a drugo razbo|jeva. Jed|no ne |e|.
0o kada tako? Hozemo || ekat|? Hnog| n|su doeka||.
Hed|c|na s|fruje mrtv|m Lat|nsk|m jez|kom kao da kr|je od nas ob|n|h smrtn|ka. |ngv|na|na k||a,
g|omeru|onefr|t|s, f|broza, artroza, hron (chron}, h|pot|reoza... Po|om|h jez|k. Traz|mo objasnjenja na netu.
Tamo nas eka jos v|se neshvat|j|v|h pojmova. 8to je zamrsen|je sve se |akse man|pu||se jadn|m narodom.
0dustajemo.
A u seb| |mamo apso|utno savrsenog |ekara. Ha|| mozak je h||jadama puta mocn|j| od h||jade doktora,
pa sve da su neprek|dno uz nas. Nas ma|| mozak ne zna kako se koja bo|est zove, a|| zna da |z|e|
pod us|ovom da sam rad| va|jano | da njegova uputstva st|zu neometano.
Naruseno zdrav|je organ|zma je zbog pr|gusenost| mozgova.
hrana koju jedemo je u ust|ma nedovo|jno pr|prem|jena |os|m p|juvan|m sokov|ma ||| s|ab|m
zvakanjem zbog |zmestene v|||ce. Zur|mo | brzo jedemo, jer |mamo prea pos|a. Takva hrana se spusta
u ze|udac koj| ne funkc|on|se dobro zbog os|ab|jen|h komand| koje st|zu |z pros|rene mozd|ne ||| je
razva|jen |ekov|ma. "Ub| me gorus|ca". Prob|em| sa varenjem se spustaju na n|ze. hrana pro|az| kroz nas,
a njena |skor|scenost je m|n|ma|na. Vremenom je gor|vo za pokretanje z|vota sve |os|je.
Kako za|az|mo u god|ne |mamo sve v|se para. Hozemo uz|vat| | hran|t| se bogovsk|, a ze|udac
ne pr|ma. |ramo, a|| |r ze|udca suzava |zbor. 8uzavaju ga | gastroentero|oz|. Ne moze masno, ne moze
s|ano, ne moze s|atko. A o| g|adne. Nemoj be|| h|eb, nemoj |juto, nemoj meso. Nemoj ovo.
Vegeter|janc| pokusavaju. Nemoj ono. Pa sta moze? ||o b| |dea|no da svaka porod|ca zapos|| bar
jednog nutr|c|on|stu. Ha opet b| b||o gojazn|h | prov|dn|h. |raj nam|rn|ce, kuvaj, prz|, okrec| da
ne zagor|. 0rz| prz|. 0rz| d|jete: ovakve, onakve. Pokusavaj nemoguce. Namest| at|as pa jed| bre,
sta hoces.
Ko dob|je namesten at|as gub| |r na ze|udcu | n|kada ga v|se nece dob|t|.
TA6NA hEH|JA H0ZCA = TA6NA hEH|JA 0RCAN|ZHA.
Tarab|c| su pre sto pedeset god|na b||| u pravu. L | J E K J E 8 V U 0 E 0 K 0 N A 8.
To je hrana koju jedemo | vazduh koj| d|semo. Ha|| mozak ce probrat| sta nam treba |z hrane.
K|seon|k ce to u ce||j| sagoret| za z|votnu energ|ju. L | J E K J E U N A H A 8 A H | H A.
To je moc ma|og mozga da nas odrzava zdrav|m. 8a namesten|m at|asom on to rad| savrseno.
Cde nestadose on| tr|g||cer|d|, ho|estero|, osteocare, srwuthty, f|broza, h5n1.?
Z|vot|nje koje |maju srece da n|su "pr|p|tom|jene" od strane "oveka" z|ve pr|rodno | evo|ut|vno
neometene. Ako pog|edamo krdo zebr|, b|vo|a, s|onova ||| jato r|ba | pt|ca, kod |stogodaca uoavamo
te|esnu jednobraznost. Nema mrsav|h n| debe||h. 8ta onda n|je kako b| treba|o sa z|vot|njskom vrstom
homo sap|ens? Te|o nam sve v|se od|az| u krajnost|.
8ve je v|se mrsav|h, a naro|to gojazn|h. N|je samo zbog brze hrane | zagub|jene kas|ke.
Z R T V E 8 H 0 V E L | K E P A H E T |
Z|vot mora b|t| odraden, a ma|| mozak ne |zvrsava potpuno svoj zadatak. Kada neko ne rad| posao
kako treba uskae neko drug|. Ne moze da odrad| posao, a|| pokusava. Nema prob|ema tu je ve||k| mozak.
Ume on to. Hocan je. Pokusava vec h||jadama god|na da nadomest| ono sto ne odraduje onaj ma|eck|.
Upa|a gr|a. 0dmah ce ve||k| to da sred|. o|| nas ko|eno. Nesto ce vec sm|s||t|. o|| me uvo.
Naced| uvarkucu, pa s|paj tr| kap|. o|| me g|ava. Uzm| tab|etu prot|v bo|a. 8av|ja me stomak. Pop|j aj
od nane ||| maj|ne dus|ce. Pop|o, a|| | da|je je |ose varenje. Henjaj kuh|nju: Francuska, |ta||janska,
K|neska. Henjam, a|| ne pomaze.
Leva strana ve||kog mozga je zaduzena za rac|o. Hanjak krv| u njemu prav| ga nerac|ona|n|m,
a vec|na od nas se gura kroz z|vot desnom stranom te|a kojom uprav|ja |eva strana mozga.
0vestagod|snje up|njanje savremene med|c|ne je neuspeo pokusaj ve||kog mozga da odrad| ono
sto svesn| um ne ume | zasta n|je stvoren. |pak pokusaj| daju nek|h manj|h rezu|tata. Na pr|mer pronaden|
su at|b|ot|c|. o|je da n|su. Ant|b|ot|k - ant| b|ot|k - prot|v z|vota. Evo|uc|ja je svakoga od nas oprem||a
ant|te||ma. Ant|b|ot|k ub|ja b|o napadae naseg te|a, a|| je prob|em sto po|ako ub|ja | nas. 6etrdeset|h
god|na pros|og veka u Amer|c| masovno u|aze u pr|menu. Ant|b|ot|c| pre|aze At|ant|k, pa pre|aze |
druge okeane. 8vak| drug| Amer|kanac je debeo, a svak| trec| preterano debeo.
Ant|mrsavost pre|az| At|ant|k. Cojaznost | mrsavost n|su bo|est| vec pokazate|j| da u nasem te|u
nesto n|je ok.
Era ant|b|ot|ka po|nje 1940. god. 0o tada je svako trece dete um|ra|o u prvoj god|n| z|vota.
Ant|b|ot|c| |h ostav|jaju u z|votu. Kakvom z|votu? T| |jud| nekako z|ve, a|| u bo|est|ma. Z|vot |m je patnja
| ran|je um|ru, a dok su z|v| prave decu sa drug|ma. Ta deca nose nj|hov |os|j| genetsk| kod. Ljudsk| rod
se vec neko||ko generac|ja degrad|ra | voz| u r|kverc jednosmernom u||com evo|uc|je. 8recom po nasu
evo|uc|ju PR0NA0EN0 RE8ENJE pokrenuce taj automob|| unapred. Pomoc| ce | bebama koje u startu
z|vota |maju bo|est|. Namesten at|as omogucava da svako rad| sta najbo|je ume. Ve||k| um da m|s||, a ma||
da ops|uzuje z|vot | zdrav|je u nama. Kaze se: "Ne mesaj se u tud| posao".
0o sada se pet|na vremena oveanstva baca|a | tros||a na bo|est|, a vreme je novac. Vekov|ma
postoje |eenja. Le||| su |z sevapa, ko|ko das, og ce te nagrad|t|.
8t|zu moderna vremena. 8ve je b|zn|s | zasn|va se na |judsk|m potrebama, a potreba za zdrav|jem
je ogromna | sve veca. Evo sanse b|zn|su. |skor|st|o ju je | to maks|ma|no. Prof|t je neverovatan | raste.
Ljudska s|abost za h|tn|m zdrav|jem je s|epa, a da || je 0naj odozgo s|ep | prasta || kor|sto|jub|je na
tudoj muc|? 8ta je osta|o od h|pokratove zak|etve?
Hed|c|ne su posta|e |ndustr|je bo|est|. Zasebno n|su najvec| b|zn|s, a|| kada se ujed|ne sa farmac|jom
drze 207 svetske ekonom|je. Na drugom mestu je naftna |ndustr|ja sa 177.
8ta ce |jud|? Vade crno |spod nokt|ju, p|acaju | aste. 0a || je dovo|jno? 0a se n|je osramot|o?
|ma || a|ternat|ve? |ma. 8t|ze a|ternat|vna med|c|na | u porastu je.
Kazu da je med|c|na dvadeset prvog veka a|ternat|vna med|c|na. Ha nesto m| tu m|r|se.
Ko||ko samo razn|h med|c|na |ma, a upros|ost| je postoja|o samo |eenje. V|dar|, travar|, |sce||te|j|.
|sce|jenje je |epa stara 8rpska re za |eenje. 0anas je korump|rana | omrazena razn|m |sce||te|j|ma koj|
ne |ee, a|| zgrcu pare. Kunu se | poz|vaju na oga, a gde ce |m dusa? ogate se na tudoj muc|.
8avremeno vreme se st|ska, a|| se drustvo: us|ozava, de||, ras|ojava, komp||kuje. Kakvo drustvo takve |
razne med|c|ne. 8a pojavom: naune, savremene, zvan|ne, prof|tab||ne, moderne, pomodarske,
konvenc|ona|ne med|c|ne... nastaje potreba da se h||jadama god|na postojece |eenje pre|menuje.
U Eg|patskoj c|v|||zac|j| uspesno su vrsene operac|je ak | na mozgu. |z debe|og raz|oga narodno |eenje
po|nju da naz|vaju: pr|rodno, a|ternat|vno, komp|ementarno, nekonvenc|ja|no. Pa od narodnog |spade
nenarodno. Kada se |spred nekog pojma stav| NE to odmah podsvesno postaje negat|vno | ne va|ja.
Kome odgovara to NE? Prof|tu? 0A. Ne. 0a. Ne .. me u zdrav mozak.
Nemam n|sta ef|kasno prot|v razn|h med|c|na. U poetku |z najbo|j|h namera sve je to pomut|o
nas ve||k| mozak. Konano postoj| E F | K A 8 N 0 R E 8 E NJ E da |zb|str| pomucene mozgove.
Necemo v|se b|t| zrtve |zmesanost| u|oga. Ve||k| | ma|| um ce rad|t| ono sto najbo|je umeju | znaju.
N A H E 8 T | A K 8 U Z N | Z U A 6
0o sada smo nam|r||| tuce p|sama. 0a saberemo pomenute prob|eme u ovom tr|naestom?
8ta smo |ma||? Ha |demo da|je, jer ako T| do sada jedan | jedan n|su dva kako ces da up|ses drug| razred,
a |ma jos ve||k|h prob|ema zbog ma|e prezupenost| u 8vajcarskom satu. Na pr|mer: "8ram te b||o |des
u sko|u | jos ne umes da p|ses, a|| u gace umes da p|sas". U ov|m p|sm|ma p|sem d|rektno onako
kako jeste | kako m|s||m. Nema jedno m|s||m, drugo pr|am, trece rad|m, a etvrto p|sem. Uosta|om
Vuk Karadz|c nas u|: "P|s| onako kao sto pr|as | |taj kako je nap|sano".
Nema raz|oga n|koga da sted|m, jer n|ko n|je kr|v za nasa muenja. N|su kr|v| n| nas| |z|e|te|j|, jer su
| on| zrtve nepok|apanja |obanje | at|asa. 8v| smo u |stom |osem kosu. Kada b| mog|| |ekar| b| prvo sebe
|z|e|||, a|| | on| su bo|esn| kao | m|. Najv|se je napredova|a d|jagnost|ka. Lepo nam objasne od ega
bo|ujemo, bar da znamo (esto n| to ne pogode} .Puno p|at|mo da otkr|ju od ega bo|ujemo | vec|nom se
na tome zavrsava.
Ko||ko samo |judskog potenc|ja|a ode n|z vodu. Kome je gore? 0nome ko je bo|estan ||| onome
ko ga neguje. Uz jednog mnogo bo|esnog na|az| se jedan zdrav koj| u|aze vreme, sredstva | svoj z|vot.
Jedan bo|estan dvoje van z|vota. | zdrav| su zrtve bo|est| jer z|ve u strahu od mogucnost| razbo|jevanja.
Trose vreme | novac da preduprede bo|est|. 8trah je sta|no pr|sutan | d|se nam za vratom. Ko dob|je
namesten at|as NEHA N0V|h VE6|h 0LE8T|, pa nema straha od s|edec|h bo|est|. 0a je samo to dob|tak
pa dovo|jno.
Prvo potros|mo svo zdrav|je da zarad|mo pare, pa onda potros|mo sve pare da pr|krp|mo zdrav|je.
0no nam je na pos|ednjem mestu. Tek kada ga |zgub|mo tada se set|mo. Prekasno. Prev|se se tros|mo
jurec| za z|votom |z bajke. Kada cemo pog|edat| 0eda Hraza u o|? Ne shvatam zasto se kaze:
"Umoran kao pas". Tano je da ps| esto dremaju, a|| bas zato n|su umorn|. 0n| samo pameto rasporeduju
snagu. homo sap|ens b| trebao da se ug|eda na kera. Nek| davo nas tera daj ovo, daj jos samo ono...
Umor | stres nas razva||se kao da n|je dovo|jno sto nam je |mun|tet u petama zbog raspamecenog
ma|og mozga.
Znam da ce T| zvuat| neverovatno, a|| kome je namesten at|as | pored toga sto doz|v|java stresne
s|tuac|je nema stres. Takode ne oseca n| umor, jer |ma puno energ|je. To n|je neka dodatna energ|ja.
Prosto je. Energ|ja se ne tros| na hron|ne bo|est| pa je |ma za z|vot.
Ko dob|je namesten at|as ne postaje n| superman n| superg|r|. Tada samo z|v|mo pun potenc|ja|
z|vota neometen| bo|est|ma.
Evo kako je moguce da baksuzn| zubac remet| ceo mehan|zam z|vota u nama.
Evo|uc|ja je spor proces. Na m|||one s|uajn|h mutac|jsk|h gresaka des| se jedna koja se pokaze
kao kor|sna. U sukobu vrsta ||| u sukob|ma u |stoj vrst| ja| pot|skuje s|ab|je. To n|je proces koj|
je zavrsen. 0n traje. Evo|uc|ja je skup ma||h revo|uc|ja. Revo|uc|ja je brza | kazu da jede svoju decu.
Tako se kaze, a|| je s|gurno da tehno|oske revo|uc|je jedu nase b|ce | dusu.
Evo|uc|ja homo sap|ensa je |znudena revo|uc|ja. Zrtve smo moranja usprav|janja homo erektusa
u Afr|koj savan|. Jed|na smo vrsta koja uspravno prkos| grav|tac|j|. | danas danj| p|acamo prev|soku cenu
zbog toga. Zrtva koja se podnos| su bo|est| u nama. Revo|uc|ja evo|ut|vnog skoka u vert|ka|n| po|ozaj te|a
se dodatno pogorsa|a povecanjem naseg ve||kog mozga. Nasa g|ava je ogromna u odnosu na te|o.
Kod nas|h rodaka |z roda s|sara n|je takav s|uaj.
|z ove koze se ne moze. 0d prethodn|h generac|ja u nas|edstvo smo dob||| | evo|ut|vno nedovrsenu
zg|obnu vezu |obanje | prvog prs|jena. Hozda ce jednom u buducnost| b|t| resena. Hoze b|t|, a|| | ne mora.
NACL0 U8PRAVLJANJE, P0VE6ANJE CLAVE, |ZHE8TANJE U TRU0N06|,
|ZHE8TANJE NA P0R00AJU, PA00V| U 0ET|NJ8TVU, U0AR6| KR0Z Z|V0T.
Ha dobro da nam je g|ava uopste na ramen|ma. Veza g|ave | te|a je s|aba. N|je doras|a da se nos|
sa takv|m g|avonjom kao sto je ovek.
0a || je moguce da se taj |os zubac vremenom sam od sebe smest| na mesto? Ne znam, a||
zahva|jujuc| PR0NA0EN0H RE8ENJU to v|se n|je n| b|tno.
Jedan | jedan jesu dva, a|| jedva.
N E 0 | R A J (N 0 L | T A N C E R E}
Pos|ednja nauna dost|gnuca dokazuju da jedan | jedan n|su bas dva. Jos samo da | nas naun|c|
ubede u to. Ha | nj|ma je g|ava nakr|vo nasadena, a mozak pomucen.
At|as |ma poast da nos| najpametn|ju g|avu u do sada poznatom un|verzumu. Jeste ve||ka ast, a||
| odgovornost. 0n je nakr|v|jen zato sto ga g|ava gura, a tako je ma|| | nezan.
Prv| prs|jen jeste |z k|me, a|| svojom pr||jub|jenoscu |obanj| kao da n|je. 0n je najmanj| od sv|h
prs|jenova. Pr|poj|ma je snazno vezan za |obanju | sa njom |n| vrstu ce||nu. At|as jeste prs|jen, a|| ne |||
na osta|e prs|jenove. V|se je nekako kao presto u kome sed| car. Kada car okrece g|avu podan|k je prat|.
C|ava se zajedno sa at|asom okrece oko zupca drugog prs|jena. 0d sv|h dvadeset et|r| prs|jena samo
prv| | drug| |maju |mena. 0rug| prs|jen se zove Aks|s. U prevodu osov|na ||| obrta.
8ecas se sakr|venog zeca. Najvec| prob|em se najbo|je sakr|o. Kada sam rodaku pr|ao o svoj|m
neverovatn|m |z|eenj|ma pos|e namestanja at|asa ree m|: "|pak je to teb| |z g|ave". Kao um|s||o sam,
a poznaje me od det|njstva. Znao je moje bo|est| | v|deo moja ozdrav|jenja. Jeste brate men| je to |z
sred g|ave, a | teb| je. Jednom ces shvat|t|. 8to pre to t| bo|je.
Ako traz|s |g|u u p|astu sena mozda ces je | nac|, a ako ne traz|s s|gurno je neces nac|. | men| je b||o
neshvat|j|vo da med|c|na n|je v|de|a |zmestenost kos|ce koja je s|roka oko 9 cm, a u|aze ne samo u ce||ju
vec | u 0NK menjajuc| nam genetsk| kod. Hnog| rad|o|oz| su v|de||, a|| n|su obraca|| paznju radec|
svoj posao po zanatu. Tesko je | b||o v|det|, jer na rengensk|m sn|mc|ma |obanja zak|anja at|as | stop|jena
je sa nj|m u at|antookc|p|ta|nom zg|obu.
Tek u pos|ednj|m decen|jama sa razvojem magnetne rezonance, 6T | 30 skenera |sasenost at|asa
je moguce v|det|.
Kada ne znas sta da traz|s ne mozes n| nac|.
Kada nema ko da traz| nece n| b|t| nadeno.
U nasem savrsenom te|u svako rad| svoj posao. Na pr|mer m|s|c| zajedno sa ||gament|ma drze
na svom mestu kost| | kos|ce. Prv| prs|jen vrsto na|eze uz |obanju. 8pojen je pr|pojem koj| se sastoj|
|z mnostva ma||h kratk|h ||gamenata. Jos dok smo u mater|c|, pa sve do pos|ednjeg |zdaha on| su u
neprek|dnom gru. 0draduju svoj posao kako treba, a|| n|su svesn| da at|as drze na |osem mestu.
Kontakt |obanje | prs|jena se ostvaruje preko nezne hrskav|ce. | dok spavamo | kada smo uspravn|
gr pr|poja vrs| pr|t|sak na hrskav|ce. Zbog |zmestenost| hrskav|ce n|su jedna naspram druge kako
b| treba|o. Pr|t|sak na pogresno postav|jene hrskav|ce n|je ravnomerno rasporeden. Na mest|ma veceg
pr|t|ska one su nagnjeene. Tanje se, deform|su, ot|ru, ||zu. Kako god da to nazva||, a|| ta nauc| nev|d|j|va
m|n|ma|na nakosenost spreava zg|obnu vezu da se postav| kako b| treba|o. Ako krene n|zbrdo |de
samo n|zbrdo.
Kada dob|jemo namesten at|as t| |st| pr|poj| ga sada | konano drze na anatomsk| najbo|jem mestu
do pos|ednjeg daha. | da T| nap|sem - na tom mestu ga drze mnogo snazn|je | on se v|se ne moze
|zmest|t|. Ne daj oze vec|h saobracajn|h nesreca ||| pada sa tr|naestog sprata, a|| u takv|m s|uajev|ma
n| to naza|ost ne pomaze.
6etrdeset|h god|na dvadesetog veka jedan |ekar se usud|o da d|rne u nedod|r|j|vo. U 8R6E.
Njegove ko|ege su ga uporno odvraca|e od njegove namere. 0o tada je vekov|ma u med|c|n| vaz||o
nepr|kosnoveno prav||o NE 0|RAJ (no|| tangere}. Zahva|jujuc| njegovoj sme|ost| | hrabrost| do sada je
operac|jama na srcu spaseno na m|||one |jud|. Te |ste ko|ege sada se ponose sa nj|m.
U prede|u vora z|vota do danas n|je |zvrsena n| jedna operac|ja. N|ko se ne usuduje, jer je tu
nemoguce oper|sat|. 8recom u buducnost| zbog P R 0 N A 0 E N 0 C R E 8 E NJ A nece n| b|t| potrebe.
Ne znam kako b| se na |at|nskom rek|o U ATLA8 8E NE 0|RA, a|| znam da se bas u to k|juno mesto
H 0 R A d|rat|. |ce spaseno ne samo m|||one |jud| vec | |tav |judsk| rod.
U at|as se moze s|obodno d|rat| AK0 8E ZNA KAK0. |zmedu osta|og | zato sto od sv|h nas|h kost|ju
jed|no at|as | aks|s ne pod|ezu osteoporoz| ||| pod|ezu m|n|ma|no.
U A T L A 8 8 E H 0 Z E | H 0 R A 0 | R A T |
0 A | 8 E Z | V E L 0 P U N | H P L U 6 | H A .
8 K | N | E 0 U 8 A C R A 6 E
eda nam je zajaha|a za vrat | jase || jase. | tako deset|nama h||jada god|na.
Pr|am jednom |ekaru o svoj|m samo|z|eenj|ma pos|e namestanja at|asa. Kazem da se | drug|m
|jud|ma dogada devedeset posto |z|eenja. 0n komentar|se: "0a je to moguce K|nez| b| to odavno otkr|||.
0n| su jed|na sedam h||jada god|na neprek|nuta c|v|||zac|ja". 0tkr||| su to K|nez| odavno. Rukama su
namesta|| prv| prs|jen sao||n ratn|c|ma | uva|| to kao vrhunsku tajnu. N|je |m samo tren|ng pruzao
prednost u borb| vec | N A H E 8 T A NJ A at|asa. To su otkr||| | jog|n| u |nd|j|. Ako s| tano pro|tao
- namestanja at|asa - evo objasnjenja.
| mnog| drug| narod| su u svoje vreme oseca|| taj |skonsk| prob|em koj| nam d|se za vrat. Resava|| su
ga s||no kao | K|nez|, a razv|ja|| su | svoje na|ne: |stezanje vrata | nag|o zaokretanje g|ave, guranje at|asa
pa|cem u komb|nac|j| sa guranjem g|ave, pr|drzavanje vrata | nag|o potezanje g|ave. | ko zna sta jos.
Naza|ost b||o je | zrtava u t|m pokusaj|ma. Nek| su u trenutku um|ra||, a nek| osta|| tetrap|eg|ar|.
0sta|| koj| su |ma|| v|se srece dob||| b| od|ozenu nesrecu. U svakom s|uaju ratn|k je potrosna roba.
0vadeset| vek je spec|ja|an. 8ve prethodno je zastare|o | |ose. Zas|ep|jenost tehno|osk|m napretkom
stvara aparate da pomognu go||m rukama pr|||kom namestanja at|asa. 8tvaraju se nove metode, a||
svemoguc| vek n|je sk|nuo bedu sa vrata sve do svoje pos|ednje decen|je. | stare | moderne metode
su prav||e, a naza|ost | jos uvek prave potpuno pogresan pr|stup | sve prave |stu gresku. Poprav|jaju vezu
prvog | drugog prs|jena, a|| n|je tu prob|em vec u vez| |obanje | at|asa. N E P 0 T U R A J T E V R A T
k|roprakt|ar|ma n| razn|m |zmesta|ma.
Evo zasto su sv| t| pr|stup| |os| | stetn|. Tano je da se pos|e pr|mene neke od t|h metoda |jud|
neko vreme osecaju bo|je. Vracanje at|asa | aks|sa u bo|j| po|ozaj omogucava bo|ju prohodnost s|gna|a
kroz k|menu mozd|nu. Jos je tan|je da su ta pobo|jsanja pro|azna. C|avn| prob|em ne samo da n|je resen
vec se pr|menom t|h metoda | pogorsava. At|as se postav|ja u |os|j| po|ozaj u odnosu na |obanju.
Pos|e |zvesnog vremena postupak se ponav|ja. To su ta N A H E 8 T A NJ A. At|as je svak| put na sve
gorem mestu. Prob|em| sve vec|, a z|vot sve krac|.
Vec decen|jama zapadno od Zenevskog jezera okup|jena je najveca pamet oveanstva. Tu na
Francusko 8vajcarskoj gran|c| su sjed|n||| svoje napore najvec| naun|c| danasnj|ce oko najveceg projekta
|judskog roda. 0davno se zna da atom n|je najs|tn|ja est|ca. Razb||| su ga na sastavne de|ove. Razb||| su
| te sastavne de|ove. 6epaju | sto v|se cepaju sve |h v|se |ma. Traze onu najmanju est|cu koja je osnovna
grad|vna c|g|a svega postojeceg.
Naz|vaju je oz|ja est|ca. 0ecen|jama traze uporno | naprav||| su najvecu mas|nu koju je ovek
do sada stvor|o. Najveca naprava da b| otkr||a najs|tn|ju est|cu od koje je sve naprav|jeno.
8to metara pod zem|jom |skopan je kruzn| tune| duz|ne 27 km. Kroz njega su postav||| cev| u koj|ma
ubrzavaju atome do brz|ne svet|ost|. Usmeravaju |h jedne ka drug|ma | u trenutku sudara on| se raz|azu na
najs|tn|je sastavne de|ove. 0etektor| koj| |h reg|struju povezan| su sa h||jadama najmocn|j|h kompjutera.
0ve 2010-te god|ne eksper|ment je ostvaren. Na rezu|tate cemo ekat| jos neko||ko god|na, jer h||jade
naun|ka | kompjutera s|rom sveta prouava sta se dogod||o pr|||kom sudara koj| je trajao m|||on|t|
deo sekunde.
U|ozen| su ogroman| napor|, sredstva | vreme da b| se zas|t||a nezas|ta |judska potreba za spoznajom
svega sto nas okruzuje | onoga od ega smo | sam| sastav|jen|. 6emu sve to? 0n| va|jda znaju.
Najpametn|j| su od najpametn|j|h. 8amo da se ne uobraze | |skomp|eks|raju. Hozda ce svakome od nas
b|t| neke vajde od toga, a mozda | ne. U tom naunom komp|eksu postav|jen je pre neko||ko decen|ja
ogromn| detektor est|ca. Ne znam zbog ega, a|| nazva|| su ga ATLA8.
Za to vreme |stono od tog komp|eksa, preko Zenevskog jezera | neko||ko p|an|na, u senc|
najvece koncentrac|je |judske pamet| z|v| jedan 6 0 V E K. Cod|nama je zag|edan u nek| drug| at|as.
LJ U 0 8 K | P R V | P R 8 LJ E N.
0n je 8vajcarac Francuskog porek|a. U kr|sta|nom vazduhu 8vajcarsk|h p|an|na gde zvezde sjaje jae
| kao da su b||ze 0 N JE 8 A H P R 0 N A 8 A 0 R E 8 E NJ E od koga cemo sv| |mat| vajde.
P|tam dedu. Kako zdrav|je? 0dgovara: "Kako mora". V|se ne mora | to sve zahva|jujuc| oveku
koj| se zove
R E N E 8 | H P E R L |.
R E N E 6. 8 6 h U H P E R L |
H|||jarde |jud| je vekov|ma traz||o |z|az |z |av|r|nta bo|est|, oaja, muke, bo|a, patnje.
8PA8 je neko morao pronac|. | srecom za sve nas R E N E J E P R 0 N A 8 A 0 | Z L A Z.
|mam |zuzetnu ast da poznajem Renea. Prosao je putem patnje | jed|no |me se sada |zdvaja
je njegova potpuna posvecenost metod| koju je stvor|o. 8poznaja da skoro svako moze b|t| |z|een
pokrece ga da sv|ma neseb|no pokaze |z|az |z tamnog v||ajeta.
Kao | m|||jarde drug|h | on je |sao pogresn|m putem. Traz|o je spas u s|stemu koj| nas okruzuje |
nem||osrdno pr|t|ska. Pr|s||jen| smo verovat| s|stemu, jer ko se suprotstav| on ga nem||osrdno sprz|.
o|esn| s|stem je osm|s||o nas poremecen| ve||k| mozak. 8tot|ne m|||ona |jud| je zapos|eno u razn|m
med|c|nama, farmac|j|, naun|m |nst|tut|ma | |ndustr|jama koje podrzavaju ove |ndustr|je. | sam| su zrtve.
| sam| su bo|esn|.
Kor|st od s|stema |ma desetak h||jada pokretaa s|stema. |pak |m ne pomazu n| sve moc| koje
poseduju u odnosu na nas ob|ne smrtn|ke. | on| su u neres|vom prob|emu. Na jednoj stran| m|||jarde
bo|esn|h, a na drugoj h||jade prof|tera. Kakva besm|s|ena utakm|ca. 8v| gube.
P|tam jednog |ekara da|| je uo da u 8jed|njen|m 0rzavama zbog |ekarske greske god|snje umre
osamdeset h||jada |jud|. "Znam, a|| |ma | mnogo v|se. Taj broj su samo s|uajev| koje ne mogu sakr|t|".
H|||on| |jud| su zbog pogresn|h tretmana sve bo|esn|j| ||| su posta|| |nva||d|?
Reneu je majka pr|a|a da je do svoje et|r| | po god|ne b|o zdravo | raz|grano dete. Tada se des|o pad
koj| ga je odveo na put oaja | stradanja. Pao je na prag | udar|o g|avom. Jos | danas u njegovoj
sedamdesetoj god|n| pr|mecuje se oz||jak na desnom obrazu. o|est| su poe|e da mu zagoravaju
det|njstvo | odrastanje. |mao je ve||ku ze|ju da s|uz| vojsku. Nekako je prosao |ekarsku kom|s|ju, a||
pred kraj vojne obuke des|o mu se drug| fata|n| udarac.
Kada krene na |ose. 0ok je vezbao rvanje pao je na g|avu. Trec| prs|jen mu je deform|san, a
zadnj| |uk at|asa s|om|jen. Za ma|o je |zbegao tetrap|eg|ju ||| smrt.
8|edec|h tr|deset pet god|na b||e su mu pak|ene.
Pet god|na po |z|asku |z vojske vojno os|guranje prestaje da p|aca njegova |eenja.
Nasuprot stvarnom stanju k||n|ke s||ke su pokaz|va|e da je zdrav|j| nego sto se predstav|ja.
U sudskom sporu angazovan je ps|h|jatar koj| je odred|o | zapeat|o njegovu da|ju sudb|nu. 0|jagnoza je
g|as||a - |zraz|ta s|n|stroza (um|s|janje | preuve||avanje bo|est| rad| kor|st|}.
Kada je |zgub|o pravo na vojno os|guranje zapos|java se. U s|edec|h dvadeset god|na rad| razne
pos|ove, a|| sva zarada od|az| na |eenja | banje. Top|a voda je ub|azava|a nepodnos|j|ve bo|ove.
8va njegova ukaz|vanja da je g|avn| uzrok bo|est| poremecen| at|as zavrsava|a su se procenom ps|h|jatara
da je on ps|h|k| poremecen. Pre ps|h|jatara n| s||n| |ekar| | kom|s|je n|su dovod||| bo|est| u vezu sa
"|akom frakturom" vratnog prs|jena od pre mnogo god|na.
|stovremeno je b|o dvostruka zrtva. Kao m|||on| drug|h |jud| | on je b|o muen|k svoj|h bo|est|
| zamore s|stema. Nap|sao je pr|u o svom trag|nom z|votu. Naveo je bo|est| | neuspe|e pokusaje
med|c|ne da mu pomogne.
Katastrofa|ne d|jagnoze | pokusaj| |eenja njegovo stanje su samo pogorsava|e.
Pat|o je od uzasn|h g|avobo|ja | m|grena. o|ov| u ce|om te|u: pot||jak, vrat, zub|, ramena, |eda, ruke,
kukov|, ko|ena. Vrtog|av|ce, astma, bronh|t|s, preh|ade, kasa|j, upa|e us|ju, |ose spavanje, |nfekc|je usta,
h|adne ruke | noge. Preoset|j|vost na vremenske promene. 0stecen|: ze|udac, s|ez|na, jetra.
Hun|na, |ose varenje, hemoro|d|. Ve||ke srane smetnje. 8manjene funkc|je sv|h u|a. hron|n| umor,
razdraz|j|vost, |mpotenc|ja, opadanje kose. 8trah, ps|ho|oske smetnje | jos tr|desetak s|mptoma.
8k|anjao se od |jud|.
| tako decen|jama. Z|vot na gran|c| smrt|.
Rezu|tat je b|o 1007 |nva||d|tet. N|je v|se b|o u stanju da rad| b||o kakav posao.
Neko||ko puta tokom z|vota je razm|s|jao da b| mu b||o bo|je da je pog|nuo pr|||kom pada.
Neko||ko puta je pom|s|jao da |zvrs| samoub|stvo kako b| okonao svoje nad|judske patnje.
0 8 L 0 0 0 E NJ E
Reneovo te|o je s|abo, a|| je vo|ja b||a |zuzetno snazna. Vo|ja pobeduje | spasava mu z|vot. |z|e||a ga
je metoda koju je 8 A H 0 8 H | 8 L | 0. 0anas u sedamdesetoj god|n| potpuno je zdrav. Rene se
zahva|juje stranput|cama, bez|z|az|ma | corsokac|ma koj|ma je besc||jno |utao. Ako ne znas sta je
pogresno ne mozes znat| n| sta je |spravno. Lose |skustvo je kor|sn|je od dobrog |skustva. Pogresno je
najbo|j| u|te|j.
Kada je zatraz|o |nva||dsku penz|ju opet je jedan ps|h|jatar pokusao da ga prog|as| nervn|m
bo|esn|kom. 8ta je sa ps|h|jatr|ma? Hozda je kao | sa osta||m doktor|ma, jer u svakom pac|jentu prona|aze
bo|est koju su spec|ja||zova||. Ps|h|jatar je popust|o pred Reneovom snagom vo|je | upozorenjem da ce
svoj s|uaj obe|odan|t| na te|ev|z|j|. Vec ga je jedan drug| ps|h|jatar un|st|o kada je |mao 24 god|ne,
pa n|je dozvo||o | drugom. 8ta b| ga eka|o u sanator|jumu? Lekov| za osamuc|vanje | skracen z|vot.
0ob|o je punu |nva||dsku penz|ju.
0dustaje od ukaz|vanja da mu bo|est| nastaju zbog at|asa. 0dustaje sa pokusaj|ma b||o kakv|h
|eenja. 0dustaje sa oek|vanjem da mu s|stem pomogne. 8a potpuno ru|n|ran|m te|om | dusom on
1987.god|ne krece ka |z|azu. U takvom stanju res|ce najvec| prob|em oveanstva. 0ok muka ne potera.
| pored toga sto nema med|c|nsko obrazovanje po|nje da prouava prv| prs|jen. 0no ma|o znanja |z
med|c|ne koje |ma stekao je odozdo |z poz|c|je pac|jenta.
Prouava metode namestanja at|asa koje su se vekov|ma pr|menj|va|e. K|roprakt|ar| pokusavaju
da ga os|obode muka metodama koje se naza|ost | danas pr|menjuju, a|| zdrav|je mu je sve |os|je.
0krece se metodama dvadesetog veka. V|ta|og|ja je jedna od nj|h neko||ko. Up|suje se na obuku |
postaje v|ta|og|sta. 0tpo|nje | sopstvenu praksu. Na njemu je postupak deset|nama puta pr|menjen.
Pos|e kratkotrajn|h pobo|jsanja sve mu je gore. Put ka |z|azu odveo ga je u v|ta|og|ju, a|| pr|mecuje
po seb| | k||jent|ma da je ta metoda potpuno pogresna | shvata da je to jos jedna stranput|ca.
Konano pos|ednja zab|uda.
Kada ga je |ekarska kom|s|ja 1992. god|ne pozva|a na ponovnu procenu n|je se odazvao. N|je ze|eo
susret sa jos nek|m ps|h|jatrom | penz|ja mu je uk|nuta. 8recom on je tada vec b|o na pragu prvog otkr|ca.
8v|ma nam je prob|em na dohvat prsta, a|| se Rene prv| set|o, op|pao | uv|deo.
Hed|c|na, tvorc| v|ta|og|je | osta||h metoda tvrde da je at|as u odnosu na |obanju m|n|ma|no |zmesten.
Tek neku stot|nu ||| deset|nu m|||metra. Nasuprot tome Rene otkr|va da je ta |zmestenost | v|se
od m|||metra. Prv| je to shvat|o | objav|o otkr|ce 1993. god|ne. V E 6 A | Z H E 8 T E N 0 8 T A T L A 8 A
J E U Z R 0 K V E 6 | N E 0 L E 8 T |. Nadao se da ce neko razres|t| uzrok ve||kog |judskog stradanja,
a | njegove ||ne nesrece.
0a je samo to otkr|o pa vred| tr| Nobe|ove nagrade, a|| | pored otkr|ca | objave N | K 0 ne po|nje
sa |straz|vanj|ma da || je moguce | kako otk|on|t| uzrok to||ke |judske patnje. 0pet je morao sam da
prona|az| resenje. Kao | b||o koj| mater|ja|n| predmet | at|as |ma svoj jed|nstven ob||k. 0a b| se predmet
nekom s||om pomer|o treba ga gurat| u jednom pravcu. 6|njen|ca je da se |z pravca mozga ||| odozdo
|z vrata at|as ne moze gurat|. 0staje m|n|ma|na mogucnost pravaca, a sv| guraju |z pogresn|h | ne|og|n|h
smerova. 6ak n|su n| resava|| 0 8 N 0 V N | prob|em - neuk|op|vost at|antookc|p|ta|nog zg|oba.
8ate, dane | god|ne Rene je b|o zag|edan u mode| |obanje, at|asa | aks|sa. Tek kada je presekao z|cu
koja je povez|va|a at|as | aks|s upa|||a se s|ja||ca. Ta svet|ost ce |judsk| rod |zvest| |z mraka | obasjat|
dug|n|m bojama. Prouavajuc| gde sve osta|e metode prave gresku
R E N E J E 8 h V A T | 0 | P R 0 N A 8 A 0 P R A V | 8 H E R
| P R A V | P U T A T L A 8 A N A P R A V 0 H E 8 T 0.
Prvo otkr|ce otvor||o je |z|azna vrata. Uz pomoc drugog otkr|ca on je prv| na svetu |zasao |z
|av|r|nta bo|est|. V|ast|ta spoznaja U Z R 0 K A bo|est| omoguc||a je da
R E N E 0 8 T V A R | N A J V E 6 E 0 T K R | 6 E
V R A 6 A NJ E A T L A 8 A N A A N A T 0 H 8 K 0 H E 8 T 0.
0 otkr|cu | svojoj ATLA8PR0F|LAK8 metod| je 2000. god|ne nap|sao knj|gu "08L000ENJE".
A T L A 8 P R 0F | L A X

H E T 0 0 A
A T L A 8 P R 0 F | L A X metoda je reg|strovana | patentom zast|cena 27.02.1995. god|ne
Rene je prvo na seb| |sprobao metodu | oset|o sve b|agodet| koje ona donos|. Po njegov|m
uputstv|ma dva pr|jate|ja su mu namest||| at|as u avgustu 1995. god|ne. Tako je postao prv| ovek kome je
prv| prs|jen postav|jen na pravo mesto.
Kada je b|o apso|utno s|guran | kada je oset|o |zuzetna zdravstvena pobo|jsanja pr|men|o je prv| put |
na drug|m |jud|ma 2. juna 199. god|ne.
Tr| god|ne sam pr|menjuje metodu, a 1998. god. osn|va ATLA8PR0F|LAX A6A0EHY 8w|T6ERLAN0

| po|nje druge da obuava.

Reg|struje akadem|ju | zvanje ATLA8PR0F

. To je |nternac|ona|n| naz|v, a kod nas b| mog|o da

se prevede kao at|as prof||akt|ar. Re prof||akt|ka |ma v|se znaenja: namestanje, uk|apanje, prevent|va.
Ne postoj| n|t| ce |kada postojat| bo|ja prevent|va od tretmana A T L A 8 P R 0 F | L A X H E T 0 0 0 H.
|ago bebama koje dob|ju namesten at|as, jer tokom z|vota nece b|t| bo|esn|.
U prvoj decen|j| treceg m||en|juma Rene ||no obuava etr|sto at|asprofa po svetu.
Jed|no d|p|om|ran| at|asprof| |maju |sk|ju|vo pravo, eksk|uz|vnu pr|v||eg|ju, ast | zadovo|jstvo
da pr|menjuju at|asprof||ax metodu.
0o kraja 2010. god namesten at|as je dob||o m|||on | sto h||jada |jud| s|rom sveta. 0odao b|h
srecn|ka, jer za mene ||no ovo je najvece otkr|ce oveanstva |kada do sada. Kada ce to postat| | sv|ma
osta||ma ne znam, a|| s|guran sam da hoce.
Pored sv|h osta||h prednost| jed|nstvenost ove metode je | u tome sto se pr|menjuje samo jednom
u z|votu. U ozb||jnoj sa|| m| kazemo da dajemo produzeno doz|votnu garanc|ju.
J E 0 | N 0 A T L A 8 P R 0 F | L A X H E T 0 0 A T R A J N 0 0 T K L A NJ A U Z R 0 K
N A 8 | h 0 L E 8 T | | T E C 0 A.
Hetoda se apso|utno bezbedno | bezopasno moze pr|menj|vat| skoro na sv|ma bez obz|ra na uzrast
||| stanje organ|zma. Za sada je jed|na kontra|nd|kac|ja trudnoca, a to zna| ne pr|menjuje se jed|no
na trudn|cama. U toku tretmana, a n| kasn|je ne postoj| mogucnost b||o kakv|h smetnj| n| p|odu n| majc|.
|pak da se s|uajn| spontan| u toku s|edec|h mesec| ne dovede u vezu sa pr|menom metode tretman
se od|aze. o|je je da trudn|ce budu strp|j|ve | saekaju neko||ko mesec|, a pos|e porodaja | majka | beba
mogu dob|t| namesten at|as.
8v| |maju pravo na zdrav|je | zato sv| |maju pravo da dob|ju namesten prv| prs|jen. Zdrav ovek
je kor|stan | seb| | drug|ma.
Praksa je pokaza|a da oko pet|na |jud| prevent|vno do|az| na tretman |ako |maju re|at|vno dobro
zdrav|je. 0eo med|c|ne je | prevenc|ja. Namesten at|as je savrsena pr|rodna prevenc|ja | n|kada n|je n|t| ce
|kada postojat| bo|ja prevent|va.
Tr| stanja koje sv| dob|jaju pr|menom metode su: bo|je spavanje, v|se snage | ja| |mun|tet.
o|je spavanje je vazno, jer se regenerac|ja | samo|z|eenje vec|nom obav|ja nocu. Ne provod|mo
proseno dvadeset pet god|na ||| trec|nu z|vota u spavanju samo zato sto je noc | mrak vec da b| se te|o
obnav|ja|o. 8pavanje je |ekov|to. Pos|e tretmana ob|no su prve poz|t|vne reakc|je da se kva||tetn|je spava.
Nema v|se po dva sata guranja sa krevetom | kupov|ne "spec|ja|nog" jastuka. Lako se zasp|, a budenje je
prava b|agodet. 0d prvog trena po ustajanju oseca se pun kapac|tet z|vota bez jutarnjeg uhodavanja.
Pos|e dobre noc| tokom dana |mamo puno snage | energ|je za akt|vnost|. Zan|m|j|vo je da se v|se
ne oseca umor. Tek predvee se umesto umora oseca b|aga pospanost | dovo|jno je samo pet m|nuta
sest|, um|r|t| se | sk|op|t| o|. Pospanost pro|az| | opet do nocnog odmora |mamo dosta energ|je.
Nema v|se potrebe za popodnevn|m spavanjem. Ko |ma bo|est| u prv|h neko||ko mesec| dob|ja dodatnu
snagu koju H 0 R A |skor|st|t| za samo|z|eenja, a ne za druge napore.
0vo je od | Z U Z E T N E V A Z N 0 8 T |. Na taj na|n se ubrzava oporavak. Tako necemo dob|t|
bespotrebnu upa|u m|s|ca, jer te|o jos n|je spremno za to||ku dodatnu snagu.
ATLA8PR0F|LAX metoda je jed|nstvena | po tome sto se ne rek|am|ra.
P A R A 0 0 K 8 |
Za rek|am|ranje | propagandu metode nema n| potrebe, jer |jud| jedn| kod drug|h v|de |zuzetna
pobo|jsanja. Ako T| ova moja p|sma shvatas kao rek|amu bo|je ne |taj da|je.
0a nastav|m |z prehodnog p|sma. |mun|tet je mnogo bo|j|. 8ezonske v|rusne bo|est| napadaju | nas
koj| |mamo namesten at|as, a|| sada je to rede | prenos| se bo|je na nogama. Kod |aks|h ob||ka v|rusn|h
| bakter|o|osk|h |nfekc|ja ponekad | ne oset|mo da su u nama.
Hnog| shvataju |zuzetnu potrebu da dob|ju namesten at|as, a|| od|azu | kazu: "0a urad|m jos
samo ovo, da kup|m samo ono." Namest| at|as bas | |z t|h raz|oga. Hoc| ces v|se da rad|s | zarad|s.
N E H A N | 8 T A P R E 6 E. Prvo namest| at|as, pa ce | sve osta|o bo|je funkc|on|sat|.
Rene svoju knj|gu "0 8 L 0 0 0 E NJ E" po|nje re|ma: "Ne mogu da|je cutat|. Fata|no neznanje
u podruju zdravstva ce nas un|st|t| ako konano ne spoznamo stvarne |njen|ce". 0va p|sma mogao sam
da ponem sa: P|sem T| kao svom najm|||jem, jer ne mogu v|se pr|at|. |zgub|h g|as.
Ha obozavam da pr|am o ovoj metod|. Nekome pet m|nuta, a nekome sat vremena. Za ov|h
god|nu dana pr|ao sam h||jadu puta. 8vak| put je drug| tok razgovora, a|| je uvek |sta poruka.
Namest|te |jud| at|as, pa uz|vajte. Jedan dan bez namestenog at|asa je |zgub|jen dan.To znaju sv| koj|ma je
prs|jen namesten | da|je cu pr|at|, a ova p|sma neka pomognu. N|koga ne ubedujem | pr|am samo
kako jeste | o emu mogu svedo|t| pred ogom.
Rene uva metodu kao najbr|zn|j| otac. Hetoda je kao ba|on koj| treba naduvat| na ce|okupan
|judsk| rod. Njegova br|ga je opravdana. Na putu naduvavanja dovo|jan je samo jedan trn ||| |njekc|ja
| ba|on puca, a trnja |ma prev|se. 8hvatas o emu p|sem. H|t o 0av|du | Co||jatu pr|poveda herojsku
pobedu s|ab|jeg. H|t je m|t, a|| u rea|nost| ne pobeduje uvek 0av|d. Nerek|am|ranje je jedan od raz|oga
sto se metoda sporo s|r|. Jos jedan od raz|oga su |opov| | p|ag|jator| metode. N|je Reneu prob|em krada,
jer shvata da je to naza|ost sastavn| deo ne|judskost|. Prob|em je p|ag|jatorsko kvarenje metode.
Narod je vec prev|se zbunjen razn|m namestanj|ma | "smestanj|ma" at|asa. Ne trebaju nam jos |
pogresn| p|ag|jat| savrsene metode.
At|asprof||ax metoda je nemed|c|nska. N|je ak n| a|ternat|vna med|c|na. Najb||ze gde b| mog|a da
se svrsta je f|z|oterap|ja | to spec|ja|na v|brac|ona akupresurna masaza. |zvod| se patentom zast|cen|m
spec|ja|n|m aparatom koj| je Rene osm|s||o | 0 V | . Za bebe | m|adu decu postoj| manj| aparat
A Y V | . Hetoda je potpuno pr|rodna | svakome de|otvorna. Za pr|menu metode n|je potrebna
n|kakva prethodna d|jagnost|ka. At|asprof ce preg|edom utvrd|t| |zmestenost at|asa. Pr|mena metode
sastoj| se |z dva de|a. At|as se svakome namest| u prvom de|u tretmana. 0rug| deo je pos|e mesec dana
kada se u s|uaju potrebe |zvrs| dodatna korekc|ja. Tada se sa k||jentom obav| razgovor o reakc|jama
koje |ma | posavetuje ga za da|je. 0ob|ce | veoma pr|jatnu masazu te|a. 0rug| deo tretmana ne rad| se
m|ad|ma od dvadeset god|na, jer se proces regenerac|je kod nj|h brze | bo|je odv|ja.
Pr|mena metode je m|n|ma|no |nvaz|vna. |skustva se svode na to da je |akse nego pr|m|t| |njekc|ju
||| poprav|t| zub. Podruje pot||jka je |nst|nkt|vno oset|j|vo. 0oz|v|jaj je jed|nstven | zato sa posebnom
paznjom pr||az|mo radu. Zan|m|j|vo je da decu uopste ne bo||. Neka deca se ak | smeju zato sto |h go||ca,
a | tretman |m krace traje. Poneku zenu poma|o bo||, a star|je muskarce ma|o v|se. To je |z raz|oga sto |m je
musku|atura vratnog de|a tvrda, a | at|as je v|se |zmesten. U svakom s|uaju prag bo|a je kod svakoga
druga|j|. Jae gurn| pa|ac seb| u pot||jak |spod |obanje. Eto tako bo||. N|sta posebno.
0dmah pos|e pr|mene metode k||jent| |maju bo|ju pokret|j|vost g|ave | o|aksanja u vratu | ramen|ma.
8amo|z|eenja odmah po|nju. 8vak| drug| kaze da b|str|je v|d| | da oseca rasterecenost u g|av| | vratu.
Hetoda jeste e||ks|r z|vota, a|| n|je arobn| stap|c. N|je moguce da u trenu nestanu vece bo|est|. Veoma je
b|tno shvat|t| da je samo|z|eenje P R 0 6 E 8 K 0 J | T R A J E, pa ponekad treba |mat| ma|o strp|jenja.
At|asprof je struan da prv| prs|jen postav| na njegovo anatomsko mesto | to svakome | urad|.
Paradoks da n|sta ne |e|mo, a da bo|esn| ozdrav|juju je moguc zato sto jed|no m| omogucavamo
namesten|m at|asom proces samo|z|eenja. 8avrsen |ekar u nama po|nje da nas ozdrav|juje. 0n ak n|
ne zna kako se koja bo|est zove, a|| kada mu je omogucena bo|ja c|rku|ac|ja | bo|ja komun|kac|ja sa
organ|zmom sve |de na bo|je.Taj |ekar je Tvoj ma|| mozak.
0rug| paradoks je da vremenom dob|jamo bo|ja tk|va nego kakva smo |ma|| u m|adost|.
. N E Z N A J U 8 T A R A 0 E
0prost| |m oze.
| pored toga sto je Rene b|o zrtva bo|est| | s|stema, n|je |jut n| na koga | u svojoj knj|z| p|se:
"Pokusavam |jud|ma ukazat| na stvarne |njen|ce. Probud|t| |h sa c||jem da sauvam ono||ko |jud| ko||ko je
moguce od savrseno organ|zovanog masakra koj| se zbog nedostatka pravog znanja vrs| s|rom sveta".
Ne mogu se okr|v|t| on| koj| ne znaju prav| uzrok bo|est|. 0n| |z najbo|j|h namera, a|| pogresn|h
znanja grese.
Poznato je da u med|c|n| n|sta n|je sto posto, jer je svak| pac|jent s|uaj za sebe. Tako je | u farmac|j|.
0a b| se nek| |ek odobr|o vrse se |sp|t|vanja. Tek kada pomaze vec|n| odobrava se za upotrebu. "Vec|n|?"
A sta je sa manj|nom? Zbog toga su na uputstv|ma za upotrebu |ekova uvena upozorenja na neze|jena
dejstva | r|z|ke. Nap|sana su s|tn|m s|ov|ma, a|| nema veze novac st|ze.
Pogresna su | znanja o |zmestenost| at|asa. Jos uvek je stav zvan|ne med|c|ne kao | pogresn|h
metoda da je at|as m|n|ma|no |zmesten. Kazu da je at|as veoma retko | to neznatno |zmesten kod |jud| koj|
su doz|ve|| traume pr| vec|m nesrecama. Takvo stanje zvan|no se naz|va "trauma katapu|t|ranja".
0d kako postoj| s|stem katapu|t|ranja za spasavanje vojn|h p||ota mozda je nj|h neko||ko h||jada to
| doz|ve|o. |spada da je m|||jardama |jud| prv| prs|jen |zmesten zato sto su katapu|t|ran|. Kakva d|jagnoza.
8ta ekamo sat|ma u ekaon|cama zdravstven|h ustanova? 0a nam objasne od ega bo|ujemo?
Pr|a m| jedan veter|nar: "|o ja nesto bo|estan. Pos|e duzeg ekanja konano sa na|az|ma udem
kod doktora. 0n g|eda u one s||ne pap|re, a mene | ne pog|eda. H| veter|nar| ne rad|mo tako nego
op|pavamo z|vot|nju. Cde reaguje na bo| tu je bo|est".
0a ne |spadne da svako hva|| svoga konja. N| ATLA8PR0F|LAX metoda ne moze da pomogne kod
sto posto bo|est|, a|| je b||zu. Ne pomaze kod pros|ren|h vena ||| hemoro|da, a|| bar zaustav|ja da|je s|renje.
Ne pobo|jsava d|optr|ju, a|| je zaustav|ja. Ne pomaze n| kada su naza|ost zadnj| stad|jum| kancera |||
kada je nek| organ ||| s|stem prev|se propao.
To su gran|n| s|uajev| kada se organ ne moze oporav|t|, jer je bo|est predugo traja|a.
|pak | takv| bo|esn|c| b| treba|o da dob|ju namesten at|as najv|se |z raz|oga sto nema s|edec|h bo|est|.
Ljudsk| organ|zam raspo|aze energ|jom da se nos| sa takozvan|m "hron|n|m" bo|est|ma. Na pr|mer sa
tr| vece ||| sest manj|h bo|est|. 6etvrta veca bo|est ||| osma manja odnose u vena |ov|sta. Pr|menom ove
metode o|aksace se | produz|t| z|vot t|m |jud|ma, a | on|ma koj| br|nu o nj|ma.
Razne med|c|ne |ee | tret|raju pos|ed|ce jedne po jedne bo|est|, a ako | rese nek| prob|em otvara
se drug|. Nakon namestenog at|asa akt|v|ra se mehan|zam samo|z|eenja koj| takode |e| jednu po
jednu bo|est, a|| sada do skoro potpunog |z|eenja.
0tk|anjanje vec|nskog U Z R 0 K A bo|est| je prav| b|agos|ov.
Postoj| puno raz|oga zasto svako treba da namest| at|as. Tano je da od h||jadu |jud| nj|h desetak
z|v| skoro sto god|na, a da n|kada n|su kor|st||| "us|uge" med|c|na. |pak pred kraj z|vota |maju prob|ema
sa demenc|jom | starakom nemoc|. | nj|ma b| se stanje poprav||o, a | z|ve|| b| nesto duze.
Jedan pr|jate|j m| u pro|azu ree: "re, ov| |z penz|on|h fondova ce vas sve pohaps|t|". N|je samo
penz|on| fond u prob|emu. | zdravstven| | soc|ja|n| fondov| b| b||| u prob|emu. Ha nema prob|ema.
Ljud| ce sam| ze|et| da rade do osamdesete god|ne. Evo besp|atno ponud|h resenje da "trustov| mozgova"
ne razb|jaju g|avu prona|azec| resenja za ove s|atke muke | da bespotrebno ne na|aze |zgovore | ne od|azu
bo|j|tak oveanstva.
Prob|em zdravstven|h |ndustr|ja se jos |akse resava. 8tot|ne m|||ona zapos|en|h koj| zaraduju tako
sto |ee narod poece da rade u |ndustr|jama koje podrzavaju z|vot. Zdrav| |jud| |maju v|se potreba | ze|ja
za z|vot pun|m p|uc|ma od bo|esn|h. o|je je da se ova metoda uk|op| u zdravstvene fondove.
Ha nac|ce "on|" raun|cu.
Ljudsk| rod dob|ja ve||ku sansu. hoce || je |skor|st|t|? Ako postoj| mrv|ca pamet| hoce. Ako bude
postoja|a ta mrva srece u buducnost| ce pr|mena ATLA8PR0F|LAX metode na bebama b|t| zakonska
obaveza kao sto je to s|uaj sa vakc|nac|jama.
U 0 U 6 N 0 8 T H E T 0 0 E
|zg|eda kao da z|v|mo u d|nam|n|m vremen|ma. Na prv| pog|ed je tako. Na drug| b|str|j| pog|ed bas
| n|je. Francuska revo|uc|ja je pos|ednja uspesna. Tehno|oske revo|uc|je smenjuju jedna drugu, a
|judsko b|ce | dusa se guse. Nobe|ove nagrade za m|r de|e se sakom | kapom. Um|ruju nas do pospanost|.
Kome odgovara nasa h|pnot|sanost? Za |je babe zdrav|je? 0dgovara jednom postotku |jud| koj|ma
robujemo. Crc| su |zm|s|||| v|adav|nu naroda "demokrat|ju". Jedan s|obodan gradan|n |mao je jednog roba.
Po|a s|obodn|h, a po|a robov|. 0emokrat|ja je vaz||a za s|obodne. 0anas vaz| za jedan posto popu|ac|je.
0sta|| su "demokrate".
8 | 8 T E H je nem||osrdan. Hocan je | preko med|ja nam |sp|ra mozak | us|tnjuje drustvo zbog
|akse man|pu|ac|je. Ps|ho|oska bo|est usam|jenost| ran|je n|je n| postoja|a, a danas popr|ma ob||k
ep|dem|je. Farmaceutsk| s|stem je prebogat | esto je vec|nsk| akc|onar med|ja. ATLA8PR0F|LAX metoda
je revo|uc|onarna | daje nam sansu da se probud|mo | ozdrav|mo.
Ako nastav|mo sa tehno|osk|m revo|uc|jama nestacemo kao vrsta. Ugraduju nam naprave koje ma|o
po ma|o od nas prave robote. Vec postoje tehno|og|je koje nam usaduju | u mozak. 0d m|||ona vrsta koje
su postoja|e | postoje m| cemo b|t| jed|na koja ce vestakom evo|uc|jom un|st|t| sebe u c||ju stvaranja
bo|jeg homo tehno sap|ensa. |gramo opasnu |gru. U|az|mo u u|ogu oga | |zaz|vamo Tvorca. Kraj pr|rodne
evo|uc|je je poetak kraja |judskog roda.
Tehn|ka otkr|ca prest|zu jedna drugo. Po|nje se |z estetsk|h raz|oga. Ugrad|mo ma|o s|||kona,
pa dodamo jos ma|o. U srce ugrad|mo pejsmeker, pa ga zamen|mo nov|j|m mode|om. 8a namesten|m
at|asom organ|zam | tk|va nam se bo|je form|raju. 8ve se uzd|ze | prkos| grav|tac|j|, a to je naro|to vazno
zenama. Kada se otk|on| pr|t|sak at|asa na vor z|vota sve funkc|on|se kao najbo|j| 8vajcarsk| (pardon}
d|g|ta|n| sat. U nasoj g|av| vec postoj| savrsen| kompjuter | ve||k| mozak moze samo |os|j|m p|ag|jatom
upropast|t| ma|| mozak. as |spod mozga postoj| ma|a anatomsko mehan|ka greska. Hnog|ma je
neshvat|j|vo da usred g|ave |mamo Z | V U T E H P | R A N U 0 H U koja nas s|ab| | na kraju raznese.
|mas je | T|.
ATLA8PR0F|LAX metoda je najbo|je sto se za |judsk| organ|zam des||o od postanja.
Rene n|je traz|o e||ks|r z|vota, a|| ga je pronasao.
Arh|med je rekao: "0ajte m| po|ugu | os|onac, pa cu pomer|t| zem|ju".
ATLA8PR0F|LAX metoda je ta po|uga koja ce pomer|t| |judsk| svet na bo|je mesto.
H|s||m da je najbo|j| put koj|m ATLA8PR0F|LAX metoda moze da se prost|re s|edec|: hrvatska,
8rb|ja, Rus|ja, K|na, Japan, |nd|ja, Afr|ka, Heks|ko, Lat|nska Amer|ka, EU, Kanada, Austra||ja, 8A0,
mus||manske zem|je. Hus||man| |maju najbo|je zdrav|je pa je to raz|og da metoda na kraju zaz|v| kod nj|h.
0oz|votn|m k|anjanjem at|as |m ostaje na povo|jn|jem mestu.
Evo dok p|sem ovo p|smo set|h se trenutaka u koj|ma su m| po|nja|e ar|tm|je (tah|kard|je}. To se
desava|o u nek|m po|ozaj|ma g|ave | te|a gde je pr|t|sak na vor z|vota b|o vec|. Zaustav|jao sam ar|tm|je
tako sto b| se vrat|o u taj po|ozaj | po|ako vracao g|avu. Na taj na|n b| at|as dovod|o u ma|o povo|jn|j|
po|ozaj | ar|tm|je b| presta|e. 8a konano namesten|m at|asom n|sam v|se |mao n| jednu ar|tm|ju
bez obz|ra na moje vece f|z|ke akt|vnost|.
0va p|sma t| mozda ||e na naj|epsu mogucu bajku. N|je bajka vec apso|utna rea|nost.
To T| mogu posvedo|t| skoro sv| do sada 08L000EN| od bo|est| | patnje. Tr| dana pos|e tretmana
jedan m|ad|c koj| je |mao zdravstven|h prob|ema m| ree: "|mam ut|sak da cu se probud|t| | pom|s||t|
da je ovo b|o naj|eps| san". |st| ut|sak sam | ja |mao, a|| evo vec etrnaest mesec| z|v|m nov| z|vot.
N| sam ne znam sta b|h dao da sam ran|je znao za metodu, a bas u pos|ednj|h petnaestak god|na najv|se
sam b|o muen|k bo|est|. Zdrav ne razume bo|esnog, a zdravom se s|tuac|ja u trenu moze promen|t|.
Evo decembar je | po|ed|ca je, pa se noge askom |sk||znu. Tras. 0obro je n|sta n|je s|om|jeno.
0no ega n|smo svesn| je dodatno |zmesten at|as. Vremenom do|aze nove bo|est|, a|| ko b| |h povezao
sa at|asom. To je objasnjenje kako je prob|em ostao tako dugo | tako dobro sakr|ven od med|c|nsk|h
pog|eda. Najvec| prob|em se najbo|je sakr|o (u sred g|ave}.
0vo je jos jedan od raz|oga zasto | zdrav| trebaju namesten at|as, jer kada je na pravom mestu
nemoguce je da se |kada ponovo |zmest|. Tada mozemo uz|vat| u z|votu | z|vet| opusteno.
K 0 N A 6 N 0 0 P U 8 T E N 0
0a ne budem na kraj srca, |ma | kor|sn|h tehno|og|ja. Na pr|mer v|brac|ja. 0a je K|nez|ma pre
neku h||jadu god|na b||a poznata mozda b| | uspe|| da rese prob|em. Hetodu b| verovatno pronasao nek|
8 | H P E R L | T U N C. Efekat v|brac|je postav|ja at|as na njegovo mesto. Huskarc| znaju da v|brator
u svezem betonu sve dovod| na svoje mesto. A zene znaju da.
Prv| prs|jen je najs|ab|ja kar|ka u |ancu zdrav|ja, a na|az| se bas na poetku |anca. H| at|asprof|
uspesno poprav|jamo tu k|junu kar|ku. Ako ovo sto rad|mo shvatamo kao posao onda se bav|mo
najp|emen|t|j|m pos|om. Ljud| se pred nas|m o|ma bukva|no preporadaju. To je naro|to v|d|j|vo pos|e
mesec dana kada dodu na drug| deo tretmana. Tada pred sobom v|d|mo srecn|je |jude, pa smo | m|
presrecn|. Zato u sa|| nas posao naz|vamo bab|ca za preporodaj.
Najgen|ja|n|ja otkr|ca su u sust|n| veoma prosta. 8amo je treba|o da se upa|| s|ja||ca. Rene je osm|s||o
savrsenu metodu. Pr|mena metode na k||jentu je veoma jednostavna. 6esto razm|s|jam postoj| || na svetu
nesto jednostavn|je, a ef|kasn|je. 0a b| med|c|na neku bo|est za|e||a potrebn| su tretman| | tretman|.
|stu tu bo|est pos|e pr|mene Reneove metode nas akt|v|ran| s|stem samo|z|eenja dovod| u red.
Ne moramo n|sta posebno rad|t|, jer se sve desava nekako samo od sebe. Nama ostaje da se opust|mo.
0pet moram b|t| do kraja |skren. Ako je neko puno bo|estan pos|e tretmana treba da podrz|
proces samo|z|eenja. Tada ce | terap|je k|as|ne | komp|ementarne med|c|ne bo|je da de|uju.
8amo ne treba preter|vat| sa |ekov|ma da hem|ja |z nj|h ne zbunjuje ma|| mozak. Na pr|mer kod m|grena,
ako kor|st|mo najjae tab|ete prot|v bo|a od|azemo proces |z|eenja. Kome je k|ma puno |skr|v|jena |mace
bo|ove |edn|h m|s|ca. T| bo|ov| su u funkc|j| raspredanja k|me, jer se akt|v|raju grupe m|s|ca koje su
ran|je b||e neakt|vne. Hasaze ubrzavaju proces |sprav|janja te|a, a|| treba |mat| strp|jenja zato sto se
hrskav|ce | kost| sporo regener|su.
Evo jos jednog raz|oga za prevent|vnu pr|menu metode. Ponekad bo|est po|nje u nama, a n| sam|
toga n|smo svesn| ||| je jos n|su otkr|||. Namest| prv| prs|jen | bo|est ce nestat|, pa neces n| znat| da s|
je |mao.
Hoj poznan|k je do svoje 3-te god|ne tren|rao karate. |zbegao je udarce | b|o zdrav. Prv| prs|jen
mu je |zmesten u neoek|vanoj s|tuac|j|. Voz|o je ko|a unazad jedan k||ometar. C|ava mu je b||a okrenuta
pozad| | oset|o je bo| u pot||jku. U pos|ednj|h dvanaest god|na zdrav|je mu je sve |os|je bez obz|ra
na pokusaje razn|h med|c|na da ga |z|ee. Pre deset dana namest|o sam mu at|as | zdrav|je mu se
po|ako pobo|jsava.
Pos|e korekc|je at|asa proces |z|eenje je |nd|v|dua|an. |pak |z nase prakse pr|mecujemo da se prvo,
da tako nap|sem, pro|st| mozak. 8|edece je |z|eenje najvece pr|sutne bo|est|. Kada se otk|on| tada
neko||ko dana naprav| pauzu, pa krece na s|edecu bo|est | tako redom. o|est| mek|h tk|va | s|stema
u nama brze nestaju nego prob|em| sa ske|etom. U proseku |z|eenja traju oko desetog de|a vremena
ko||ko su prethodno bo|est| traja|e. Na kraju se sreduje te|esna tez|na | prema njoj regu||se krvn| pr|t|sak.
Pos|e toga ma|| mozak nas doz|votno odrzava u dobrom zdrav|ju. |mas pravo da ne verujes, a|| je tako.
At|asprof ne daje prognozu kada ce doc| do |z|eenja. 8ve zav|s| od starosne dob| | od toga ko||ko je
bo|est traja|a. Neko komentar|se da mu je prob|em nestao kao rukom odnesen, a neko nas nazove | kaze
da |ma pobo|jsanja, a|| se za|| da jos n|je ozdrav|o. 8vakom trecem b|cu je v|||ca manje ||| v|se |zmestena.
Pos|e tretmana svakome se postav|ja na pravo mesto. Zub| se manje kvare | pro|az| paradentoza.
Varenje hrane je bo|je, pa se |akse |de na wc. Jedan m| kaze: "8ta s| m| urad|o? Ja se v|se ne nerv|ram".
Komentar| su zan|m|j|v|: "Kao da sam b|o u drugom te|u, pa sam se ponovo vrat|o u svoje;
Ruke kao da m| |ete | brze su od m|s|| koja |h pokrece; 0vo m| je nova d|menz|ja z|vota; re, |mam
pedeset pet god|ne, a osecam se bo|je nego kada sam |mao dvadeset dve; Konano z|v|m kako treba;
Kao da |ebd|m; 8ada u|m manje, a dob|jam bo|je ocene; Nemam v|se gasove; 6u|a sam da pomaze
u |eenju ster|||teta; rate, kako je sve ovo moguce?; 0etetu m| je bo|je; Konano ne |dem na bo|ovanja;
|mam |zuzetnu potrebu da pr|am drug|ma o svom |z|eenju; Pos|e god|nu dana od tretmana bac|o
sam |ekove, a samo sam |h bezveze premestao po kuc|; 0ob|o sam rumen||o u ||cu; 8ada znam da m| je
ran|je b||o mutno u g|av|; Ne razumem, namest|o s| m| prv| prs|jen, a nemam v|se bo| u ko|en|ma;
ubrez| m| bo|je rade. "0h. To. Ah". 0a. Kazu | seks (sex} je mnogo bo|j|. "8ada moze. Ne presecaju nas
moj| jajn|c| | njegova prostata".
"Znas sta, ne moze da |z|e| bubreg u kamenu. 8a||m se | proveravam da || paz|j|vo |tas.
A T L A 8 P R 0 F | L A X J E 8 P A 8
Nas "norma|n|" mozak kroz nauku o |judskom te|u kaze da je "norma|no" da smo nakr|v|jen|.
At|as|, anatomske karte na med|c|nsk|m faku|tet|ma, ue buduce |ekare da je norma|no da su nas ske|et |
te|o ma|o ukr|v|jen|. Pa kako to da neko||ko god|ne pos|e kor|govanja at|asa nase te|o postaje |sprav|jeno?
8ta je sad norma|no? Vec|na |jud| |ma usukano te|o. Prover| svoje. Pod|gn| jednu saku na |eda | zapamt|
dok|e moze da dohvat|. Urad| to | sa drugom rukom. V|d|s raz||ku. |ma jos testova. 8ve sto s| star|j| sve je
veca raz||ka. Kada namest|s at|as sve je manja raz||ka, a | ruke mogu v|se uv|s. 0o sada je b||o "norma|no"
da smo sve bo|esn|j|? Norma|no je da smo po korekc|j| at|asa sve zdrav|j|. Estetsk| norma|no je da
devojka |ma s|atk| m|adez na ||cu. To je |epa | s|mpat|na as|metr|ja. Profes|ona|n| sm|nker| |maju tr|kove
svog zanata, pa stvaraju supt||nu raz||ku |eve | desne strane ||ca.
Poetak |skr|v|jenost| od pedeset m|||ona udaraca beb|nog srca se |sprav|ja jedn|m tretmanom
at|asprof||ax metode. "Fabr|ka greska" se otk|anja kod novorodeneta | m|ade dece sa oko pedeset
nezn|h v|brac|on|h udaraca. Kod najstar|j|h sa oko petsto udaraca u toku tretmana vracamo at|as koj| je
tokom z|vota dodatno |zmesten deset|nama udaraca, padova ||| drug|h f|z|k|h trauma. hva|a Reneu, a|| |
prona|azau v|bracuje.
Hed|c|no ne spavaj vec se probud| | |strazuj vazne stvar|. Prvo dokaz| ||| opovrgn| tvrdnju da nam se
g|ava jos u mater|c| postav|ja na|ose. Evo pomoc|. | dec| rodenoj na carsk| rez at|as je vec |zmesten.
Kada dokazes da je tako kren| da|je. Pokusaj da nades na|n da taj uzrok |zmestanja otk|on|s. Evo |deje.
Pokusaj sa nekom neznom (mozda zvunom} s|nhronom v|brac|jom da spre|s |zmestanje g|ave. Hozda je
neostvar|vo, a|| bar pokusaj ||| razm|s||o nekoj drugoj tehno|og|j|.
8recom nece b|t| potrebe da se |strazuje. Rod|te|j| koj| |maju uk|op|jen at|as dob|jaju decu koja se
radaju sa at|asom na pravom mestu. 0o sada je rodeno na h||jade takve dece. Tako je moguc evo|ut|vn|
preskok da se u s|edece dve tr| generac|je sv| radaju bez fabr|ke greske.
0anas je bo|esno oko dve m|||jarde |jud| samo zato sto |m at|as gnje| pros|renu mozd|nu jedan
m|||metar, a mnogo je bo|esno oko jedne m|||jarde zato sto je pr|t|ska dva m|||metra.
Za sada je moguce stat|st|k| |straz|t|: 0a || nam je u mater|c| at|as s||no |zmesten? 0a || krupn|je
bebe po rodenju |maju v|se pomeren at|as kao pos|ed|cu tezeg porodaja? Ko||ko je at|as |zmesten kod
dece rodene kar||no? 0a || je najv|se |uks|ran kod dece koja su rodena na vakum? U narodu je poznato
da takva deca tokom z|vota |maju ve||k|h zdravstven|h prob|ema. Trudn|ce mo|e oga da |m se dete ne
rod| napos|eno.
Postoj| mnogo raz|oga za prevent|vnu pr|menu metode. 8 T 0 P R E T 0 0 LJ E. |dea|no je
bebama od treceg do sestog meseca namest|t| at|as pa ce b|t| zdrav|, a rod|te|j|ma ce odgajanje deteta b|t|
prav| b|agos|ov. Ako je neka beb|ca | u prv|m mesec|ma bo|esna treba je donet| na tretman da se
bespotrebno ne mu| bo|escu.
Uk|apanje prvog prs|jena bebama | dec| pored|m sa prop||vavanjem. Evo zasto. Poznato je da bebe
|nst|nkt|vno p||vaju bez straha. Vec sa god|nu dana |de teze, jer se po|ako uk|juuje svesnost. Tek kada
svesnost prev|ada oko osme god|ne deca mogu s|obodno da p||vaju. |zmedu prve | osme god|ne
ma|o nam je teze da dec| namestamo at|as zato sto se deca vrpo|je da b| v|de|| sta rad|mo. Ako su
deca t|h uzrasta bo|esna | neophodno |m je pr|men|t| metodu m| uz posebnu paznju uspevamo da |h
namest|mo. 8recom oko devete god|ne pr|staju da |m se rad|, jer dec| treba namesten at|as najkasn|je do
desete god|ne kako b| |m se te|o tokom puberteta |dea|no form|ra|o. U sko|| nece b|t| pospan|, jer |m je
pamet probudena.
0eja ps|ho|og|ja potvrduje da decu do etvrte god|ne |z vasp|tn|h raz|oga va|ja ma|o |upkat| ||| vuc|
za us|. abe v|u: "NE P0 CLAV|. Po dupetu", a ja potvrdujem. Nemojte mo||m vas po g|av| da detetu jos
v|se ne |zmest|te at|as.
Verovatno ces pos|e |tanja ov|h p|sama zag|edat| u |jude da || |m je g|ava nakr|v|jena. Pa | ne
pr|mecuje se, jer k|ma | te|o svojom |skr|v|jenoscu v|zue|no |sprav|jaju g|avu. |zmestena tk|va |zmestaju
| centar za ravnotezu, a on mora b|t| u potpuno hor|zonta|nom po|ozaju. Kada T| se sa kor|govan|m
at|asom pos|e neku god|nu te|o |sprav| mozes opusteno na p|azu. H| at|asprof| sebe ne naz|vamo
b|o|nzenjer| vec ob|n| b|o mehan|ar|.
A T L A 8 P R 0 F | L A X J E P U 8 P A 8 Z A 8 V E N A 8.
K A 0 A K R E N E N A 0 LJ E.
Tokom z|vota sv| se prs|jenov| neprestano pomeraju |evo desno. Tan|je sv| os|m at|asa, jer je on
pr||jub|jen uz |obanju | |zmesten u |evu stranu. Kada se prs|jenov| pomeraju d|skov| |zmedu nj|h se trose
| propadaju. 0|skus hern|ja se resava operac|jom. 0a ne dode do operac|je posecujemo f|z|oterapeute,
k|roprakt|are, masere. 8v| on| |maju pune ruke pos|a.
U U8A |ma oko sto h||jada f|z|oterapeuta. 6|tava dobro organ|zovana |ndustr|ja koja je zast|cena
svoj|m advokat|ma, zakon|ma, |ob|j|ma, kongresmen|ma. Jednom meseno oveku nameste |stroseno
te|o | ma|o ga |sprave. Pos|e mesec dana opet se |skr|v||o, pa opet dodu. 8|edec| mesec ponovo.
Ja|ova rabota za k||jenta, a|| svak| put p|at| po 20 U8. F|z|oterapeut| kazu da b| b||o |dea|no kada b|
svak| ovek |mao svog |sprav|te|ja koj| ce ga svakodnevno doz|votno krcat|. F|z|oterapeut je uvek
def|c|tarno zan|manje na ce|om svetu.
K|ma je takva da |dea|no ob|no n|je moguce os|m kada |mas namesten at|as. U ce||m 8jed|njen|m
Amer|k|m 0rzavama |ma dvanaest at|asprofa Reneove metode.
Kada dob|jes namesten at|as konano ce T| svanut| |z nocn|h mora koje su traja|e decen|jama.
8amo ces se secat| |zguzvan|h arsava | nesan|ca. Hozes sauvat| |ekarska m|s|jenja | |aborator|jske
na|aze, pa ako za koju god|nu prover|s svoje zdrav|je upored| |h. Lekar| ob|no pom|s|e da su rezu|tat|
pomesan|. 8auvaj | stare c|pe|e, pa upored| nj|hovu |z||zanost sa c|pe|ama koje nos|s sa at|asom
na pravom mestu. 8ve ce to b|t| samo |ose uspomene na b|vseg Tebe.
Jedan k||jent m| na drugom de|u tretmana kaze: "6ovee nekako m| je |ako te|o". 0rug| koj| se
profes|ona|no bav| kosarkom komentar|se: "Konano mogu da |zvod|m pokrete o koj|ma sam samo
mastao. E da, sada zakucavam | |evom rukom". Jedna at|et|arka m| ree: "Poe|a sam nekako grac|ozn|je
da tr|m". V|se nj|h m| je rek|o: "Pre sam se | z|m| | |et| smrzavao". Zbog bo|je c|rku|ac|je mnog|ma je prv|
put top|a g|ava, ruke, noge.
"8ada pop|jem ma|o v|se a|koho|a, a ujutru nema mamur|uka. Neverovatno".
Kako med|c|na resava prob|eme c|rku|ac|je? Nekome je krv gusta. Nema prob|ema evo |eka koj| ce
da je razred|. Kada sa na|azom dodes na kontro|u |ekar kaze: "Au, prev|se se razred||a. Evo ovaj |ek
da se ma|o zgusne". |demo |z poetka, a pare kap|ju. A da p|jes ma|o v|se vode? Hnog| ne p|ju vodu
uopste ||| p|ju m|n|ma|no, a pro|ta|| su negde da na 25 kg te|esne tez|ne treba p|t| ||tar vode. Voda je keva,
a hrana ca|e.
Pre nek| dan g|edam em|s|ju o zdravstvu. Kazu da je med|c|na dokaza|a da su sv| |jud| manje ||| v|se
metereopate. Ja sam b|o |zraz|to v|se, pa sam paz|j|vo s|usao. Nekome smeta sunce, drug|ma h|adnoca,
promena vazdusnog pr|t|ska, kontrast| temperaturn|h promena, pun mesec, v|azan ||| suv vazduh, dan| sa
tmurn|m | ob|an|m vremenom, pa smo | sam| tmurn|. Hag|a, smog, k|sa, sneg. Atmosfera je udo.
Ne moze se narodu ugod|t|. 0d kada sam dob|o namesten at|as v|se n|sam metereopata. Koje o|aksanje,
a ran|je su me proz|va|| da sam k||avko. Pa | b|o sam.
Pos|e korekc|je at|asa u nas|m k||matsk|m podruj|ma potrebno je oko god|nu dana za |z|eenja
dok se obrede sezonske bo|est|. Kasn|je se te|o preste|uje | gr|pove |akse | brze prebo||mo.
K|nez| kazu da. Ha dosta v|se sa K|nez|ma |onako |h je prev|se. 8a at|asom na pravom mestu
z|vecemo kao Kubanc|, jer su on| medu najdugoven|j|m nac|jama. Kako | neb| b||| kada |maju dobru k||mu
| od||nu zdravstvenu zast|tu. Na Kub| od tuberku|oze n|ko n|je umro vec et|r| decen|je, a u koms||uku
na F|or|d| um|ru.
Pos|e tretmana |jud| se f|z|k| | ps|h|k| bo|je osecaju. Prethodno je b|o nesk|ad ze|ja | zdravstven|h
mogucnost|, pa su b||| nezadovo|jn|. 8ada je druga pesma.
Zbog bo|je regenerac|je kosa ne opada | postaje ma|o gusca. Kod pr|mene metode nema nuspojava
| n|kome n| g|ava sa d|ake ne fa||. N|je stamparska greska. 0pet Te posmaram |tas || paz|j|vo.
Hozes traz|t| gresku, a|| pre ces nac| d|aku u jajetu.
Hetoda je apso|utno bezopasna. Ne postoj| n| m|saona g|mnast|ka da je nesto opasno.
8kept|ar| metode bo|je da traze jaje u d|ac|.
8ve |de smo na bo|je. 8 V E | 0 E 8 A H 0 N A 0 LJ E.
. | 0 E 8 A H 0 N A 0 LJ E
Rene m| kaze: "o|est| su me odavno pros|e. Vec | zaborav|jam moju patnju, a|| | pos|e petnaest
god|na od namestanja at|asa jos uvek osecam pobo|jsanja u organ|zmu. Tk|va su m| sve bo|ja |ako |mam
sedamdeset god|na." To se | v|d| na njemu. 0b|no procenjuju da |ma oko sezdeset | neku god|nu.
Ja sam kor|govan at|as dob|o 2. septembra 2009. god|ne. Taj datum m| je kao nov| rodendan.
Pos|e desetak dana moje novo pobo|jsano stanje me potset| na f||m koj| sam odavno g|edao. U f||mu
"6aura" (6ocoon} grupa staraca se kupa u bazenu sa nekom |sce||te|jskom vodom. 8tanje |m se
pobo|jsava | |graju kosarku sa m|ad|c|ma. 6udo. Pobeduju.
U novembru |zade f||m "Neob|an s|uaj endzam|na atona". Pr|a o oveku koj| se rada kao
bo|esn| starac | u pozn|m god|nama um|re kao zdrava beba. ho||vud je udo.
Nas Em|r Kustur|ca sahranjuje ho||vudske f||move. 0n sn|ma druga|je nerea|no rea|ne f||move.
"Z | V 0 T J E 6 U 0 0".
Zahva|jujuc| Reneu 8|mper||ju z|vot je rea|no udo. 0n je samo ze|eo seb| da pomogne, a pronasao je
metodu koja ce pomoc| m|||jardama |jud|.
Jedna zena je decen|jama |ma|a spustenu mater|cu. Neko||ko mesec| pos|e tretmana dob||a je bo|ove
u stomaku | ut|sak da joj se organ| premestaju. Pos|e neko||ko dana ot|s|a je kod svog g|neko|oga.
U toku preg|eda on je zaudeno up|ta: "Kako t| se pod|g|a mater|ca?" Kasn|je je | on kor|govao at|as,
jer mu je kr|va k|ma | |mao je prob|eme sa s|nus|ma. Pos|e pr|mene metode vec|na bo|ova je u funkc|j|
ozdrav|jenja.
Pare koj|ma s| p|at||a ATLA8PR0F|LAX tretman ce t| se za neko||ko god|na |sp|at|t|. Jedan tretman
Reneovom metodom je bo|j| od stot|ne poseta sa|on|ma za |epotu. Nece t| trebat| kreme prot|v bora,
masaze | hem|ja za sk|danje ce|u||ta, masa kozmet|k|h preparata | postupaka za negu koze, kose,
nokt|ju. (ostade |ova za ha|j|nu}. Jadne m| zene. Zrtve smo |epote.
Nemam |os|h namera, jer |pak smo m| z|vot|nja |z roda s|sara. Vremenom pos|e tretmana te|o
se uzd|ze. Pr|rodn| "s|||kon|" do|aze do |zrazaja, jer se uvrscuju | pod|zu. V|zue|n| ut|sak je da su za
broj vece. 8uper. Zbogom grav|tac|jo. Hnoge zene v|se ne razm|s|jaju o p|ast|c|, a cute. Ne pr|aju drug|m
zenama zasto bo|je |zg|edaju, jer to je s|atka tajna. Ako t| je neka drugar|ca bo|esna, pa rec| joj za metodu
bar |z sevapa.
| zene | muskarc| su bo|esn|, a|| zenama je bo|je zdrav|je nego muskarc|ma. N|je samo zbog |os|jeg
po|ozaj at|asa kod musk|h vec | zbog bo|je konf|gurac|je zenskog te|a. Proseno zenske grud| teze
oko jednog k||ograma. Po|ozaj grud| pr| vrhu te|a vue |h napred pa ramena spontano, a | svesno |z
raz|oga seksua|nost| postav|jaju unazad. U tom po|ozaju vrat se otvara | decen|jama drz| prv| prs|jen u
povo|jn|jem po|ozaju.
6ovek je bo|es|j|v pro|zvod. Verovatno smo najbo|esn|j| od sv|h z|vot|njsk|h vrsta samo zato sto nam
je at|as |zmesten.
Nas organ|zam treba da |ma rezervu masn|h tk|va najv|se |z raz|oga da se u s|uaju bo|est| moze
od njega stvarat| dodatna energ|ja. Zenama je najv|ta|n|j| deo te|a stomak, jer je nj|hova osnovna funkc|ja
trudnoca. Huskarc|ma su najv|ta|n|je but|ne zato sto je u zadnj|h sto h||jada god|na treba|o st|c| p|en
||| utec| kako neb| postao p|en. Rezerva sa|a se od|aze na manje v|ta|no mesto. Hasna tk|va se zenama
skup|jaju na but|nama, a muskarc|ma na stomaku. Husk| svoj vec| stomak naz|vaju kap|ta|. Jos samo
kada b| kap|ta| mogao da se pod|gne na grud|. Tada b| | on| |ma|| bo|j| po|ozaj te|a, pa tako | bo|j| po|ozaj
at|asa | bo|je zdrav|je.
Evo jos jednog ut|caja na bo|je zensko zdrav|je. 8t|k|e. Zene se uzd|zu | |st|u f|guru. 0s|m |epse
f|gure dodatno dob|jaju bo|je postav|jenu k|mu u vratnom | |umba|nom de|u. Zene retko bo|| na dnu |eda,
a nas muskarce sto b| se rek|o otk|daju krsta.
|zg|eda g|upa |deja, a|| | muskarc| treba da nose vece potpet|ce. Potpet|ca mora da bude u srazmer|
sa v|s|nom. 0pet g|upa |deja. N|z| muskarac n|ze potpet|ce, a v|sok| v|s|je. |zaber| - estet|ka ||| zdrav|je.
Profes|ona|n| voza|, a | amater| mora|| b| sto pre da kor|guju po|ozaj at|asa zbog bo|ova u vratnom |
|umba|nom de|u k|me. Ne samo zbog bo|ova vec | zbog umora | pospanost| u toku voznje. |ce manje
saobracajn|h nesreca | manje |zmesten|h at|asa.
0 r. R E | N E R H. 8 E | E L
Nesto sto do|az| |zvan s|stema | |zvan |nst|tutsk|h med|c|nsk|h |aborator|ja je unapred sumnj|vo.
0d m|||ona zdravstven|h radn|ka konano se 2004. god|ne jedan doktor za|nteresovao | usud|o da |straz|
ATLA8PR0F|LAX metodu.
Hozes na |nternetu potraz|t| 0r. Re|ner H. 8e|be|. Rad| se o vrhunskom svetskom strunjaku.
0n je rad|o|og, h|rurg | |novator. Jedan je od najvec|h svetsk|h strunjaka za k|mu. 0sm|s||o je |
najsavremen|ju vrstu h|rurg|je koja se vec petnaestak god|na pr|menjuje s|rom sveta.
H|n|ma|no |nvaz|vna h|rurg|ja je njegov|h ruku de|o, a b||a je vekovn| san h|rurga. Pored razn|h
strun|h zvanja | poasn|h t|tu|a koje poseduje, Rajner je |an Amer|kog | Ruskog saveta za zdrav|je.
|nae je Nemac.
Hetoda je do sada pr|menjena na h||jadama |ekara | oset||| su njene b|agodet|, a|| n|su |ma|| sme|ost|
da je dokazu. hva|a doktoru Rajneru na hrabrost|.
Kada je 2004.god. uo za metodu namestanja at|asa koja se samo jednom u z|votu pr|menjuje | daje
|zuzetne rezu|tate prokomentar|sao je: "N E H 0 C U 6 E. T 0 J E P R E V A R A, pa sv| prs|jenov| setaju
|evo desno | mogu se neprek|dno namestat|". 8recom pro|tao je s|edecu reen|cu. At|as je sv|m |jud|ma
|zmesten na |evu stranu. Njegova znat|ze|ja da prover| tu tvrdnju je prev|ada|a | arh|va razn|h sn|maka
vratne k|me dokaza|a mu je tvrdnju.
Kao n| sv| drug| strunjac| za k|mu n| on n|kada n|je obracao posebnu paznju na at|as.
At|antookc|p|ta|na veza nema d|skove, pa |m se ne pr|daje vaznost kao osta||m prs|jenov|ma.
Rajner je dvadeset god|na |mao g|avobo|je | neke bo|est|. 8n|m|o je svoj at|as | ot|sao kod najb||zeg
at|asprofa u Nemakoj na tretman.
Nema v|se n| g|avobo|je n| bo|est|. Kada sam ga upoznao de|ovao je neumorno | pored toga sto
prev|se rad|.
Rajner je u pos|ednj|h pet god|na rad|o morfo|osku stud|ju | dokazao Reneovu metodu.
Nj|h dvoj|ca su dvojac |z snova. Rene je otkr|o metodu, a Rajner sa najv|seg naunog mesta dokazao.
Postav|o je teme|j da konano | drug| doktor| rade k||n|ke s||ke pojed|n|h bo|est| pre | pos|e pr|mene
metode. | po|nju po|ako. Pozur|te mo||m vas u |me m|||jarde mnogo bo|esn|h.
U svojoj morfo|oskoj stud|j| podseca da u med|c|n| n|sta n|je sto posto, a|| daje Reneovo otkr|ce o
|uksac|j| at|asa sto posto tano.
Nema raz|oga za utakm|cu. Neka cveta h||jadu cvetova. Neka sve med|c|ne uspesno |ee |jude.
A|ternat|vne med|c|ne su zadnj|h decen|ja s|rom sveta zakonsk| |zjednaene sa zvan|nom.
Neverovatna uspesnost Reneove metode vec je u praks| potvrdena pa b| b||o |dea|no da joj s|stem
s|rom sveta s|rom otvor| vrata. 0ekujemo da ce u buducnost| troskove tretmana pokr|vat| zdravstvena
os|guranja.
6ena tretmana naro|to za nas u 8rb|j| je rea|no v|soka. Na cenu ne mozemo ut|cat|, jer je na ce|om
svetu |sta. |pak nam je dozvo|jeno da prav|mo ustupke. Na pr|mer da deca do osamnaest god|na dob|jaju
popust a etvrt| |an porod|ce ne p|aca.
Najvazn|je je da svaka u|ozena para vred| mnogo v|se u novcu koj| ubuduce ne dajemo na |eenja,
a radost zdravog z|vota ne moze se n|sa|m p|at|t|.
Neko||ko dana pos|e tretmana jedan m|ad|c srece svog najbo|jeg druga. 0vaj pr|mecuje njegova
|zuzetna pobo|jsanja | p|ta ga: "8ta t| je brate kao da s| drog|ran"? 0dgovara mu pr|om o svom spasenju,
a|| posto mu drug uporno ne veruje on zavrsava: "Ne fo||ram te. re, ne pokusavam n|sta da t| prodam.
8ve je tako".
Ne znam da || je Rajner 8ajb| pr|ao svom najbo|jem drugu ||| nekom ko|eg| o svom spasenju,
a|| znam da je zasukao rukave | dokazao metodu. hva|a mu.
Na zapadu vaz| prav||o: 8amo da ne padnem u ruke advokat|ma | |ekar|ma. 0dose sve pare | ode
| z|vot.
8 V | N A K R | V 0 Z A 8 A 0 E N |
U davna vremena b||o je |og|no da je zem|ja ravna p|oa. 0anas je |og|no da je okrug|a.
Log|no je promen|j|v pojam. U buducnost| ce neke od postojec|h ne|og|nost| postat| |og|ne.
Hnog|ma je ne|og|no da sa kor|govan|m at|asom dob|jaju to||ka pobo|jsanja. 0anas je |og|no da nas
zem|j|na teza vue na do|e, a vec od sutra v|se nece b|t|. 0okazano je da nas vas|ona pr|t|ska na do|e.
Poece | u sko|| da ue o tome pa ce s|edec|m generac|jama to b|t| |og|no. Hozda je trenutno ne|og|no
sto T| p|sem o ovome, a|| |taj da|je. |ma neka tajna veza. |zg|eda da nam stopa|a nose te|o, a u stvar|
je kontra. At|as nam nos| g|avu, a|| | te|o koje kao da je okaeno o njega. Zna baba ce|o te|o v|s| o
jednoj tak|. 8ta je do|e, a sta gore? 8ve je |zmesano | |zmesteno. Zav|s| odak|e se posmatra.
Zna Ajnstajn sve je re|at|vno.
Na putu st|skanja vas|one prvo se na|az| g|ava. 0na svojom |sasenoscu ukoso pr|t|ska prv| prs|jen
| |zmesta ga, a odozgo na do|e kr|v| ce|o te|o. 8v| smo manje ||| v|se nakr|vo zasaden|. Ako je drvo nakr|vo
zasadeno dok |zrasta stab|o strem| ka nebu | kr|v| se. Ko n|je taan u narodu se za njega kaze da je
nakr|vo zasaden. N|je |ako nos|t| ce|u vase|jenu na svojoj g|av|.
8a uk|op|jen|m at|asom nase stab|o z|vota se |sprav|ja. Her|o sam k||jent|ma v|s|nu pre | pos|e
pr|mene metode. 0esetak m|nuta pos|e tretmana porastu po neko||ko m|||metara, a on| preko dva metra
skoro sant|metar. Pres|aganje prs|jenova | zg|obova odmah po|nje. 0dmah po|nje | proces ozdrav|jenja
| bo|je regenerac|je bez obz|ra da || se u to veruje ||| ne | da || se razume ||| ne. 6ukanje u drvo, da z|o
ne uje | sujeverja v|se nemaju n|kakvog ut|caja.
Jednoj devojc| su nakon korekc|je at|asa presta|e m|grene. H|s|||a je da su joj m|grene nas|edene
od majke | bake. 8trunjac| nas ubeduju da su nam bo|est| genetsk| nas|edene. Lepa s| na majku,
a|| m|grenu t| n|je prene|a. 8amo je st|caj oko|nost| da je | bab| | majc| at|as b|o s||no |zmesten kao | njoj.
Tako je | sa vec|nom drug|h bo|est|, pa nemojte kr|v|t| svoje pretke. N| on| n|su kr|v| sto je | nj|ma
prv| prs|jen |zmesten.
Za sada je sve naopako zasadeno. Lee nam pos|ed|ce umesto da otk|one uzrok bo|est|.
ATLA8PR0F|LAX metoda je potpuno jed|nstvena.
JE0|N0 ATLA8PR0F| 0TKLANJAJU UZR0K 0LE8T|.
8vako mora svojom vo|jom da se od|u| za pr|menu metode. N|koga ne nagovaramo, a|| |nform|semo
| objasnjavamo. Na nas|m prostor|ma ovo je jos uvek nepoznata | nova vrsta tretmana. 0bjav|jeno je
u neko||ko zdravstven|h asop|sa, TV em|s|ja | mozete pog|edat| na |nternetu www.at|asprof||ax.com
||| na www.at|asprof||ax.hr. Uskoro cemo | m| u 8rb|j| |mat| sajt www.at|asprof||ax.rs ||| pog|edajte na
goog|e pretraz|vau (at|asprof||ax srb|ja}.
8vak| dan nas zas|paju nov|m vrstama |eenja | sva su "savrsena". N|je |ako prepoznat| pravu stvar,
jer |ma mnogo prevara. 8vako moze da b|ra: desetak m|nuta za uk|apanje at|asa ||| v|sedecen|jsko
muenje u bo|est|ma, razn|m |eenj|ma ||| m|||on|ma bespotrebn|h operac|ja s|rom p|anete. Hozete |c| na
kraj sveta | oajn|k| traz|t| |eka, a|| sv| ce vam samo |e|t| pos|ed|ce. h|rurz| ugraduju e||nu s|pku pored
k|me da |sprave sko||ozu. 0a|eko b||o. Ko nema para | mogucnost| za e||k pokusava da mu f|z|oterapeut|
nameste nenamest|vo.
Hode|e |judskog ske|eta povezuju e||n|m z|cama. To je u redu, a|| z|vog oveka? Zbogom pamet|.
RENE JE NA H00ELU PRE8EKA0 6EL|6NU Z|6U | 00|0 PR08VETLJENJE. 0obrodos|a pamet|.
Ko dob|je namesten at|as k|ma se |sprav|ja sa vremenom. |sprav|ce se brze ||| spor|je u zav|snost|
od stepena |skr|v|jenost| | uzrasta. Poznato je da profes|ona|n| bokser| pos|e kar|jere |maju zdravstven|h
prob|ema | krace z|ve. 8||n| udarc| u g|avu puno |m |zmestaju at|as. 0d kada je jedan bokser b|o na
tretmanu v|se n|je pr|m|o nokaut, jer mu je bo|ja c|rku|ac|ja u g|av|.
8ecas || se onog up|sanka? 0n je sada od||an dak | norma|no mokr|. Nekada su majke prav||no
pod|za|e decu. 8ve do druge god|ne decu b| uhvat||e za g|avu | pod|g|e |z ko|evke ||| sa poda. Tako |h
| danas u juznoj 8rb|j| pod|zu. Veza |obanje, at|asa | te|a se tako bo|je uspostav|ja. Hajke su na taj
na|n prkos||e nebes|ma pa su |m deca b||a zdrav|ja, a danas svak| as tre kod ped|jatra. "8trasno".
0ete |ma k|jav|cu.
8 A R E N A L A Z (A}
Pokvar||a m| se kosa|ca za travu. Tesko sam je startovao zbog prob|ema sa e|ektr|kom, a|| kada
pue ka|s mora|o je kod majstora. 0n otvor| rezervoar | ubac| sarenu tab|etu. Ne znam koju, a|| on zna |
uva kao pos|ovnu tajnu. 8ve savrseno rad|. Zahva||m se | p|at|m. Naravno ovo je bajka.
N|je neka tajna da nam u hranu, sokove, kreme. ubacuju hem|jske formu|e zav|snost|. 0pravdano,
jer pro|zvod mora omoguc|t| p|atu radn|c|ma. Nj|hova deca ne mogu porast| | b|t| zdrav| od vazduha.
0n| kupuju te |ste pro|zvode. re, | ova danasnja deca nece da p|ju vodu. 8okov| su bo|j|. Hozda |
u |ekov|ma |ma |zaz|vaa zav|snost| ||| ps|hoakt|vn|h kontro||san|h supstanc|. Ne znam. Ko smo m|
da znamo. 6ut| | gutaj. T|mov| ps|ho|oga ne rade za |epe o| | nj|ma treba |ova. 8truno odreduju kojom
bojom ofarbat| tab|etu zbog ps|ho|oskog efekta pr|v|anost|. Nase kucne apoteke bogato su snabdevene |
|ek treba bojom |stac| da upadne u o|, pa u usta. P||u|e za |||u|e. 8arena |az(a}. "ajka"? ravo ps|ho|oz|.
0ede | babe n|su |ma|| bo|est| koje nj|hov| unuc| |maju, jer za|sta se pojav|juju nove bo|est|. 8to nas
v|se |ee sve smo bo|esn|j|. Ran|je su vec|nom star|j| b||| bo|esn|. 8avrsenoj ekonom|j| n|je dovo|jno da
samo star|j| budu bo|esn|. 8|stem je nezajaz|j|v. Horaju se |e|t| | m|ad| uzrast|. Ne daj oze da se neko
suprotstav|. Zdravstvo momenta|no angazuje advokate.
Fabr|ke bombon|ca po|nju da prave | tab|ete ||| farmaceut| po|nju da prave bombone. Pro|zvod je
po ob||ku s||an, pa kada vec |maju mas|ne. 8|atko | jedno | drugo. hem|ja | jedno | drugo. 8ve sareno
| pomesano. Kada ma|o preteraju drzava zakon|ma reaguje | staje u zast|tu bo|esn|h potrosaa.
Koga to "st|t|" drzava? Kao br|ne se drzava, a|| prev|se kasno. 0eca su vec stek|a s|atku nav|ku.
0emokrat|ja je post|g|a savrsenstvo. Posta|a je demonkrat|ja. 0rskoscu usprav|janja te|a |zaz|vamo
vas|onu. 6|k neka neko |zazove demonkretensk| s|stem. Ha pojesce ga za uz|nu. Prev|se je sto nam
|zmesten at|as kvar| zdrav|je, pa zar mora | ekstra prof|t da ga dodatno kvar|?
Najg|edan|je TV sapun|ce pr|aju pr|u o mukama |ep|h 0r. sa |ep|m med. sestarama. Zene g|edaju
| ne trepcu. "Ja b| zave|a doktora dok trepnes". 8amo da se razbo|| | da je pr|me u bo|n|cu. "0perac|ja"
je uspe|a. ravo scenar|st|. Ko||ko vas p|acaju ov| |z on|h |ndustr|ja?
6|st|na f|broza je srecom retka bo|est. 0eca mrsaju bez obz|ra sto preterano jedu. Huen|c| ove
bo|est| retko doz|ve tr|deset god|na. Pokusaj| |eenja | hrana kostaju, a rod|te|j| p|acaju. Pokusajte bar
jednom takvom detetu da namest|mo at|as, pa naprav|te k||n|ku s||ku. Hed|c|nska |ndustr|ja je
uze|a maha. |pak ponek| |ep| doktor| |skreno m|s|e da mogu pomoc| pac|jent|ma.
H|||on| tona |ekova vrebaju na sve strane. "Roba" se mora prodat|, jer joj |st|e rok vazenja.
Apotekar|ma omoguc| "sem|nar o ps|ho|og|j| bo|esnog potrosaa | ef|kasnost| preparata". Naravno na
Kar|b|ma, a ako nece tamo vod| gospodu na havaje. 8prem| |m | neke pok|one. Lep|m doktor|ma
omoguc|. Kada je med|c|na posta|a trgov|na? ||| je obrnuto? 8tucaju || on| na havaj|ma?
A p|us up|acujemo zdravstvenu zast|tu | os|guranja.
EV0 K0NA6NE |8T|NE bez saren|h ob|and|. |zmesten at|as uzrokuje da organ|zam ne rad| kako treba.
Pr|gusen ma|| mozak nema dobru komun|kac|ju sa te|om. 0rgan| | s|stem| u nama |os|je funkc|on|su
| propadaju. Umanjena je sposobnost samo|z|eenja | samoregenerac|je, pa | Z 0 V | h R A Z L 0 C A
P 0 8 T A J E H 0 h R 0 N | 6 N 0 0 L E 8 N |.
|z|eenje | regenerac|ja je neprek|dan sastavn| deo z|vota. Po|nje nam jos dok smo u mater|c| | traje
sve dok smo z|v|. 8v| organ| nam se neprestano obnav|jaju | sve ce||je se zamenjuju novostvoren|m.
8vaka dva do tr| dana dob|jamo novu s|uzokozu ze|udca. Nov| ze|udac na oko dva meseca. Novu kozu
dob|jamo na svak|h dvadeset | jedan dan, novu jetru na dva meseca, novo srce svaka et|r| meseca.
6ak nam se | mozak | kost| sa god|nama obnav|jaju, a jed|no sto se ne obnav|ja su nek| ma|| de|ov|
ma|og mozga. 0n| su doz|votn| | tu je esenc|ja z|vota.
Raz||ka funkc|on|sanja mehan|zama samo|z|eenja | samoregenerac|je pre | pos|e namestanja at|asa
je neverovatna. 8a uk|op|jen|m at|asom omoguceno je da se po prv| putu z|votu sve potpuno form|ra.
Tako dob|jamo potpunu funkc|ona|nost organa | s|stema, pa P 0 8 T A J E H 0 Z 0 R A V |.
Zato je 6 U 0 0 H 0 C U 6 E. 8arene |aze nam v|se n|su potrebne. 8ada je z|vot bajka.
0 LJ E P E V A H
U |eto va|ja za||t| travnjak da ze|eno ne pozut|. Pr|k|ju|mo crevo na s|av|nu | prskamo travu.
0djednom voda spor|je tee zato sto se crevo sav||o. |zmesten at|as je kao sav|jeno crevo. Tok krv| |
nervn|h |mpu|sa je usporen. Kamo srece da je ta presav|jenost negde na sred|n| kao kod creva, pa b| |ma||
upo|a manje bo|est|. K|mena mozd|na je naza|ost pr|gnjeena odmah |spod mozga. Kada b| crevo b||o
odmah |spod s|av|ne neprek|dno sav|jeno ne b| mog|| |ako za||vat| travu | po|eg|a b|. Hozemo pokusat|
da svaku travku uvrst|mo uz aka||cu ||| da pozovemo koms|ju "b|o genet|ara" da joj ubr|zga |njekc|ju
| mod|f|kuje na manju potrebu za vodom. Ja|ova pos|a. Lakse je |sprav|t| crevo.
Lakse je proakat| nakosenost prvog prs|jena. H| |z 6aka od||no akamo.
Neko||ko mesec| pos|e tretmana jedna peva|ca je pr|met||a da |epse | bo|je peva. N|je joj b||o jasno
kako je to moguce. |sasenost veze |obanje | at|asa m|n|ma|no |zmesta susedna tk|va. To m|n|ma|no je
puno za z|votne funkc|je koje su u b||z|n| vora z|vota. Pos|e namestanja kao da dob|jamo v|sak mesta
u gr|u, a | vratna k|ma se |sprav|ja | omogucava grk|janu bo|j| po|ozaj. Nase g|asne z|ce su najbo|j|
|nstrument | sada za|sta bo|je sv|raju.
Jed|no nocu v|se ne sv|raju muskarc|ma | konano nema hrkanja. "re, odmor|h z|vot".
Rev|ta||zac|ja organ|zma je |zuzetna. 0oktor| koj| |maju namesten at|as su odusev|jen| brz|nom
sopstven|h |z|eenja, a nek| su | zbunjen|. To||ke god|ne su stud|ra||, pros|| spec|ja||zac|ju | |maju
dugogod|snju praksu, a sada odjednom neka to||ko jednostavna metoda daje neupored|vo bo|je rezu|tate.
H| sa ov|h podruja ne moramo v|se mastat| | ze|et| da odemo na zapad u bo|j| z|vot. Zapadn| st||
z|vota je dosao kod nas, a taj st|| podrazumeva da zapos|en| ne |du na bo|ovanja. o|esn| do|aze na posao
nak|jukan| | nadrog|ran| |ekov|ma za pot|sk|vanje bo|ova. Kao raz|og za dob|janje otkaza nece navest| vase
odsustvo sa pos|a zbog bo|ovanja. 8urovo jeste, a|| takav je st||. Nesme bo|ovanje.
Nesme bo|, a bo| je potreban mehan|zam koj| traz| da se sm|r|mo kako b| se te|o samo|z|e||o.
Proces samo|z|eenja je ef|kasn|j| kada ne tros|mo snagu na f|z|ke akt|vnost|. 0a b| se tk|va u
podruju bo|a brze | |akse dove|a u dobro stanje potrebno je m|rovanje. 8amo tako je proces
samo|z|eenja moguc. 6uvene |njekc|je b|okator| zbunjuju nas ma|| mozak. Ana|get|c| nas h|pnot|su.
Ha|| mozak ne moze da |e|, jer n|je dob|o b|ok|ranu |nformac|ju. H|ena k|se||na je dovo|jan
pr|rodn| b|okator. ac|te vestake zbunj|vae | zas|ad|vae gorkog z|vota. 0dbac|te | od|aske kod
k|roprakt|ara. Pr| kraju tretmana "ma|o" ce vam |skrcat| vrat. Naravno v| se ne bun|te, jer ste u "s|gurn|m"
rukama. Va|jda zna sta rad|. "Zna"? |ce vam bo|je, pa necete za||t| para. 0no sto strunjak ne zna je
da vam je jos v|se |sas|o at|antookc|p|ta|n| zg|ob. Pos|e kratkotrajn|h pobo|jsanja do|aze jos vec|
prob|em|, pa nazad kod "poprav|te|ja".
Nek| davo nas tera. Rad|, tr|, prest|z|, pod|z| sprat v|se od koms|je. Tera nas nas nezas|t|
ve||k| mozak. Za to vreme ukr|v|jenost te|a raz|||to tros| hrskav|cu u zg|obov|ma. Ha|| mozak je gospodar
| njegova je pos|ednja. o|est nas obara | tada na m|ru |z bo|esn|ke poste|je g|edamo kako koms|ja
rus| krov | z|da jos dva sprata. Njemu je ve||k| mozak dva puta "vec|". Ha | njemu se zg|obov| sat|ru.
| njemu ce crna maca doc| na vratanca. Urazum| se. Namest| at|as, pa ako T| bo|ja c|rku|ac|ja ne pro|st|
dovo|jno ve||k| mozak bar ce te|o da ozdrav| | moc| ces da z|das jos tr| sprata.
Ko dob|je namesten at|as u neko||ko prv|h mesec| treba sa paznjom da os|uskuje svoje te|o | da
mu udovo|java. Za to postoje raz|oz|, a jednostavno je |spun|t| |h. Na pr|mer, ako vam se v|se spava
to zna| da organ|zmu treba v|se m|rovanja za brzu regenerac|ju. Neko spava manje | akt|vn|j| je.
To se ob|no desava pun|j|ma | u funkc|j| je smanjenja te|esne tez|ne. Ponekad se traz| da p|jete v|se vode.
Pa pop|j s|obodno |ma zbog ega je tako. 8amo |zbegavaj s|atke "bombon|ce".
V|sak hem|je ce samo zbunj|vat| ma|| mozak, pa ces spor|je ozdrav|t|. U svakom s|uaju saekace da
zaborav|s |||u|u, a tada ce da Te ozdrav| na svoj na|n. A kada Te |z|e| prav|ce svoju s|atku hem|ju.
8eroton|n | endorf|n su pr|rodn| hormon| srece. 8ada ce pros|ren|m putem brze st|zat| u Tvoj ve||k| mozak,
pa se v|se neces trkat| sa koms|jom. Tada mu |spr|aj o at|asu | poze|| da dob|je namesten prv| prs|jen
da se | on urazum|.
0ruga ce nam pesma pevat|. Pevaj koms|ja | zov| muz|ku. Pevaj sestro m||a.
Z | V 0 T V | 8 | 0 K 0 N 6 U
Zbog |zmestenog at|asa sv|ma nam z|vot v|s| o koncu.
LEKar| n|su LEKov|t|. Kao da vec n|je prev|se sto nam je zdrav|je |stanjeno nego ga on| LEKov|ma
dodatno tanje. Nedovo|jnom prokrv|jenoscu mozak nam je vec pospan, a on| ga |ekov|ma jos v|se
uspav|juju. Lek pa |e|ek. Usrecuje nas kada |jud|ma namestamo at|as. Ja najv|se vo||m da |ekar|ma
smest|m at|as na mesto. Hozak |m se v|se ne manta, pa u s|edec|m mesec|ma prezdrav|jaju. Jed|no |m
n|je jasno kako | gde nestadose bo|est|.
Amer|k| |ekar art||et Joshua Pa|mer n|je namerno upropast|o Amere. 0n je pronasao k|roprakt|ku
pre osamdeset god|na. Nauno namestanje k|me pomog|o je m|||on|ma |jud|, a|| njegovo pogresno
otkr|ce da je prv| prs|jen sub|uks|ran stvor||o je neke od metoda |zmestanja at|asa. Amer|kanc| |
Amer|kanke su naun|m | strun|m dodatn|m |zmestanjem ma|e kos|ce posta|| debe|juce. To je
najmanj| prob|em. Nemer|j|vo vec| prob|em je sto su zato jenk|j| medu najbo|esn|j|m nac|jama.
E 0zosua 0zosua. N|je |m samo te|o pred|menz|on|sano. Um|s|||| su da |m je | pamet veca nego
ostatku p|anete. Zapad je udo. 0n| su najzapadn|je zapa||. At|as je pregaz|o At|ant|k | sada tone
u Pac|f|k. Vreme |e| sve. XX| vek |z|e|ce | XX vek. Pravo uk|apanje at|asa |z|e|ce | one koj| su
bas zapa||.
Poetak dvadesetog veka b|o je |ud||o u otkr|vanju potrebn|h | nepotrebn|h prona|azaka. Naro|to je
u U8A traja|o to |ud||o. Prona|aza fr|z|dera n|je pogres|o sto ga je |zm|s||o. |pak fr|z|der god|snje ub|je
stot|ne h||jada |jud|. Neko||ko nj|h pog|ne zato sto |m fr|z|der padne na g|avu. Neko||ko stot|na pog|ne
od ne|spravne e|ektr|ke fr|z|dera.0sta|e ub|jaju h|adna gaz|rana p|ca. Cr ze|udca ne pr|ma ras|aden
"osvezavajuc|" nap|tak. Jednjak bubr| | uz|ma mesto za rad srca. 8rce staje, a |ekar| konstatuju da
je ovek umro od |nfarkta. |zbegavaj osvezavajuc| fr|z|der | |ekov|te |ekare. Nap|s| na fr|z: PAZ| U | J A.
Pos|e uk|apanja at|asa ne moze: | tvoj pametn| ma|| mozak | |ekov|. Jedno sa drug|m ne |de.
Ustvar| moze, a|| ces tr| puta spor|je prezdrav|t|. |zaber|. U svakom s|uaju ma|| mozak ce saekat| da
ve||k| mozak zaborav| da pop|je |ek|c, pa ce te tada natenane ozdrav|t|.
U pametn|ja vremena n|je se mog|o zanoc|t| u kuc| bez po|a ||tra komove rak|je. Znao je nas
neuk| narod. Ha|o na gr|o ma|o u gr|o. Ne treba bo|jeg |eka.
U onoj da|eko b||o zem|j| preko okeana poese pre desetak god|na da na pak||cama c|gareta p|su:
PU8ENJE U|JA. | m| ma|o udno. N|gde ne p|se n|kot|n ub|ja. Treba|o m| je nesto vremena da shvat|m.
N|kot|n se kor|st| u farmaceutskoj |ndustr|j|. |nd|janc| su pus||| duvan, jer n|su |ma|| komov|cu.
Tes|a jev|se p|o v|sk|, jer n|je uvek |ma|o rak|je |z 8rb|je. Rak|ja 8rb|ja, pa ne k|ja. |ma jos jedna zavrz|ama
oko duvana. N|kot|n os|obada s|obodnu vo|ju. 0n|ma sto one drze pod kontro|om to ne odgovara.
N|sam ja za pusenje. 0a je samo n|kot|n pa 0k. Tr|desetak hem|ka||ja u c|garetama su prob|em:
0uvan se prska pest|c|d|ma, a ne pere se; Azbest pap|ru daje vrst|nu; Amon|jak |zaz|va zav|snost;
U f||ter se ubacuju kojekakve hem|je zbog zato sto...0n| znaju. 0trov do otrova. U s|obodnoj prodaj|
ne mozes nac| najbo|j| duvan na svetu (naseckan| hercegovac}. ez| od traf|ka. Prosetaj po pr|rod| |||
bar po parku.
Jednoj devojc| majka je dosad||a pr|ajuc| joj: "|sprav| se, |sprav| se". 0na se bran|:"Pa mama ja
se |sprav|m, a|| tada ne mogu da d|sem". 0eset m|nuta pos|e uk|apanja at|asa ta devojka zbog
os|obodenog centra za d|sanje u pros|renoj mozd|n| | promenjene stat|ke te|a sada v|se ne moze da d|se
kada je pogrb|jena. Evo je ko v|ta je|a | sa v|se k|seon|ka u g|av| | |ep|m o|ma na g|av| nac|ce |
|epog duveg|ju. Hnog| nam odmah pos|e tretmana kazu: "Kao da se udvostru||a ko|||na k|seon|ka
u vazduhu, a pre sam b||a obeut||a - b|o osamucen".
P|sao sam T| o paradoks|ma efekata kada je at|as na mestu. Pos|e tretmana zdrav|je je sve bo|je,
a z|vot sve |eps|. Na prste jedne ruke mogu se navest| stvar| ||| pojmov| koj| su sa vremenom sve bo|j|.
V|no, kajs|jevaa, umetn|ko de|o, p|emen|to de|o, namesten at|as | ??? Ub|h se razm|s|jajuc| sta jos.
8vako |eenje je samo od|aganje bo|est|.
0 0 P R 0 N A L A 8 K A A T L A 8 P R 0 F | L A X H E T 0 0 E
LJ U 0 | 8 U E 8 P 0 T R E N 0 0 L E 8 N |.
Rene je svoj|m prona|askom os|obod|o | odmrs|o vor z|vota. To je sada vrst | prav kanap, pa nam
z|vot v|se ne v|s| o koncu.
8 R E 6 N | J E V R E H E
8poro p|sem da b| T| brze |tao. Vreme je novac.
F|z|ar| tvrde da se v|se dogod||o u prvoj sekund| postanja svem|ra nego u potonj|h tr|naest | nesto
m|||jard| god|na.
Hoj otac je umro u osamdeset etvrtoj god|n| z|vota. Hedu pos|ednj|m re|ma koje je |zgovor|o
b||o je: "rzo je pros|o". Ne gub|mo vreme. Z|v|mo.
Ko namest| at|as 8vet| Petar ga jos dugo nece v|det|. Nek| m|s|e da |m ne treba produzeno
bo|esn| z|vot. Cenet|ar| tvrde da je ovek predodreden da z|v| sto dvadeset god|na. Vreme ce dokazat|
da je sa namesten|m at|asom to moguce | b|ce to produzeno ps|hof|z|k| zdrav z|vot. Ko||ko je samo
ve||k|h umova prerano ot|s|o, a | dok su b||| z|v| mog|| su v|se dopr|net| oveanstvu da |h bo|est|
n|su ometa|e.
Za sada gub|mo vreme | pare. 0o pos|ednjeg trenutka od|azemo od|azak u bo|n|cu. |pak kada bo|est|
prev|adaju moramo. |znenad|mo se kada v|d|mo reke |jud| kako do|aze. 6ekaon|ce su sve pun|je.
o|esn| ekaju. Vreme se tros|, a novac otkucava ||| je obrnuto. Retko, a|| ponekoga | |z|ee. Vec|nu ma|o
za|ee | smanje muke koje | da|je traju.
o|je da devet mesec| ne kupujete "bombone". 8akup|jajte meseno po dvadeset evra, pa dod|te
da vam namest|mo at|as. 0a vas nanovo rod|mo. Preporod|mo.
Kada se m| os|oboden| sretnemo na u||c| samo se smeskamo. Hozda zbog v|se endorf|na.
rzo ce proc| vek ||| dva. Nas|m potomc|ma sa uk|op|jen|m at|asom nece b|t| jasno kakve smo to
bo|est| m| |ma||. Ve||ka braca "br|nu" o nama | nadg|edaju nas. Ako se opamete | dozvo|e da |mamo
namesten at|as buduc| |stor|ar| ce vreme de||t| na bo|esno | zdravo oveanstvo.
Pobo|jsavajuc| homo sap|ensa nauka prav| k|borga koj| ce nas oduvat|. To se desava mnogo brze
nego sto oekujemo. 0s|oboden| bo|j| ovek |ma sansu da par|ra k|borgu.
Ajnstajn je dokazao da je vreme re|at|vno.
Re|at|vna je | buducnost razn|h med|c|na? 0anas se zna da |stona energetska med|c|na n|je
dovo|jna | zna se da n| zapadna mater|ja|na n|je dovo|jna. To je ukap|rao | jedan doktor koj| je roden
u |nd|j|, a u Amer|c| u|o zapadnu med|c|nu pa je stvor|o jos jednu vrstu. Komb|nac|ju |stone | zapadne
med|c|ne. Kao da |h vec nema prev|se. uducnost ce pokazat| da su zvan|na | razne druge abrakadabra
med|c|ne b||e samo |ose ep|zode u pokusaj|ma naseg ve||kog mozga da rad| ono za sta n|je stvoren.
8to v|se med|c|na m| sve bo|esn|j|. A sta je sa parama? 8to v|se banaka u narodu sve manje novca.
Nemoj pos|e da bude da T| n|sam p|sao. 8a bankarsk|m s|stemom je kao | sa zdravstven|m. Zasn|va se
na prevremenom trosenju onoga sto trenutno nemamo. Kor|ste se |judskom s|aboscu da odmah |mamo
ono sto nemamo.
8v| smo zrtve ego|zma savrsenog b|ca. 0tuda je kod mnog|h never|ca da mu tamo nek| at|as n|je
kako treba. Kada se konano uver| doz|v| nepr|jatno |znenadenje. Hozes m|s||t| kakav je to tek sok
med|c|nsk|m strunjac|ma. Pa on| su u||| da. Ha o At|asu |h n|su n|sta u|||.
N| profesor| ne znaju, a|| znaju da se prave da znaju.
Evo pre nek| dan Amer|k| strunjak je dokazao da u nasoj s||n| |ma ant|sept|ka | da je mozemo
kor|st|t| u |eenju. 8et|o se, a deca h||jadama god|na |nst|kt|vno s|ano s|atko m|jackaju. U pr|rodnom
|eenju mokraca se vekov|ma kor|st||a za ozdrav|jenje. 0anas su to samo |menova||. Ur|noterap|ja
dokazano pomaze | u |eenju nek|h vrsta kancera. 6ak je | mast |z us|ju |ekov|ta, jer u seb| sadrz| pr|rodne
ant|b|ot|ke. Tano pr|povedase Tarab|c|. Lek je u nama.
0vadest| vek je svojom hem|jskom h|perakt|vnoscu zagad|o nasa stan|sta. 0ed| n|je jasno kojom
brz|nom zagad|se zem|ju. "Kada sam b|o dete | ma|o se raseem samo pop|sam | uzmem pras|ne
pa nabac|m. Cotovo. Kao rukom odneseno". Nabac| danas detetu pras|nu. 0trovaces ga.
Cde nestadose srecna vremena? Hogu || se vrat|t|? 8ve je re|at|vno. 8ve je u krugu.
Ko duze od dve god|ne |ma namesten at|as ne moze se razbo|et|, pa sve | da hoce.
A A 0 E V 0 J K A
||a m| na tretmanu jedna bak|ca. Pardon, gospoda od sedamdset god|na. 6u|a je da metoda
pomaze za... Zavrs|m tretman | objasn|m kakve reakc|je moze da oekuje. Pos|e pet dana zove me | kaze
kako ne oseca pobo|jsanja.
Po|ako gospodo. 0set|cete. Jedan deda je oset|o pos|e dva meseca. 8tap na koj| se os|anjao
pok|on|o je svom drugaru, a bo|je da mu je rekao za at|as. |ndustr|ja stapova b|ce u prob|emu. Ha neka
prave stapove za pecanje. |ce u potraznj|.
Hetoda se jos uvek ne s|r| brz|nom koju zas|uzuje | sa kojom b| sv|ma b||o bo|je. Ljudska seb|nost
nema gran|ca. 8amo da je men| bo|je. Vec|na | pr|a, a|| g|edaju |h sa never|com. |pak je bab|na rupa
oset|j|vo mesto | ekaju potvrdu med|c|ne. Razumem ob|an svet, a|| | |ekar| koj| |maju pobo|jsanja cute.
Jedan m| kaze: "Hen| | teb| je bo|je, a|| zasto pr|as drug|ma"? Kakav je on "human|sta"?
0oktor| jos ne shvataju: 0LE8T JE UHANJENA 8P080N08T P0TPUNE RECENERA6|JE |
FUNK6|JA 0RCANA Z0C |ZHE8TEN0C ATLA8A. Kada nek| organ propada | veget|ra energ|ja se
tros| na njegovo odrzavanje, pa je nema dovo|jno za osta|e funkc|ona|ne organe. Tada | on| po|nju
da propadaju.
0evedeset posto hron|n|h bo|est| ne treba n| da postoj|, a postoje samo zbog |uksac|je at|asa.
Kada me p|taju kako znam da je bas to||ko, odgovor|m da je | v|se. Uosta|om neka |straze kod |jud| sa
namesten|m at|asom pa uporede stanje pre | pos|e. Zar je b|tno da || je 877 ||| 927? Neka je | po|a
|z|eenja pa dosta. 8va osta|a |eenja nemaju n| po|a uspesnost|.
Nekada drog|ranje n|je b||o masovna pojava. Ljud| su se osamuc|va|| travkom pobr|javkom ||| rak|jom
| tera|| na pr|rodno. Potreba za ub|azavanjem tegoba uvek je postoja|a. Na taj na|n b| se vraca|| u b|azeno
|skonsko stanje kakvo je b||o pre neko||ko deset|na h||jada god|na. Nekada je homo sap|ens b|o zdrav|j|
| to je zap|sano u svakoj nasoj ce||j|. Horamo ponekad b|t| "vese||" | zaborav|t| na muku, pa makar to b||o
vestak| | kratkotrajno.
0eca sve ran|je po|nju da stond|raju. 8a uzg|ob|jen|m at|asom nestaju bo|est| zav|snost|, jer nema
tegoba | ne treba "vestako" pr|vremeno os|obadanje.
0ok |tas ova p|sma mozda pom|s||s da se ponekad uda|javam od teme. H|s||m da se ne uda|javam,
jer je sve povezano. 8ve je to sastavn| deo z|vota.
Na pr|mer savremena |ndustr|jska pro|zvodnja hrane. |ma je u |zob||ju, a|| je puna stetn|h mater|ja.
Raz|og v|se da namest|s at|as | omoguc|s te|u da se |akse nos| sa takvom "hranom".
U mom gradu 6aku z|v| sedamdeset h||jada stanovn|ka. 8edam h||jada je puno bo|esno. Nj|h sedam
stot|na je u pos|ednj|h god|nu dana dob||o kor|govan at|as | os|obodeno od bo|est|. Jos n|je smanjena
guzva u ekaon|cama, a|| ce za neku god|nu b|t|.
8ta ce preostat| od razn|h med|c|na? Kada se |z med|c|na |zbace b|zn|s | trgov|na ostace samo
prava med|c|na: bakter|o|og|ja, v|ruso|og|ja, h|rurg|ja, f|z|oterap|ja | ortoped|ja. | pored jaeg |mun|teta
sa at|asom na pravom mestu dobrodos|a je pomoc farmac|je za neka |z|eenja. h|rurg|ja je najstar|ja
grana med|c|ne. H| smo mater|ja|na b|ca | te|o se nekom nesrecom moze povred|t|, pa neko mora da
nas pr|krp|. F|z|oterapeut| mogu ubrzat| vracanje k|me pos|e korekc|je at|asa. Kost se moze s|om|t|, pa ce
ortoped| pomoc| u procesu obnav|janja.
8ta nam preostaje pos|e korekc|je da ve||k|m mozgom pomognemo ma|om? Voda, srebrna voda,
jon|zovana voda, vatrena voda u narodu poznat|ja kao rak|ja, zaper... "Hen| dajder jednu rak|ju,
drugaru p|vo, a za ma|og sok". Hoze, a|| mo||m vas p|jte vodu. 8amo nam ona pokrece procese
u organ|zmu. 8amo nas ona pere | spo|ja | |znutra. Upravo s|usam na rad|ju: "Zube treba prat| |sk|ju|vo
sa vodom". Pog|edaj na |nternetu |zuzetna dejstva srebrne | jon|zovane vode. Rak|ju poznajes, a|| kada
s| vec na netu uukaj ZAPPER. To je Tes|a |zumeo |eenje frekvenc|jom. Un|stavaju se paraz|t|, bakter|je
| v|rus| u nama.
Reneova v|brac|ja | Tes||na frekvenc|ja omogucavaju uda. 8ada moze od babe devojka. Ne bas
devojka od dvadeset god|na, a|| baba devojka moze. 0evojke ne ekajte tr|desete za udaju. Zbog v|ast|tog
zdrav|ja morate rod|t| prvo dete najkasn|je do dvadeset trece god|ne.
0 0 H A h 0 | R A T | ( 8 T A T | H T A N C E R E }
Potsetn|k za |ekare koj| su zaborav||| z|v| 8rpsk| jez|k. 6erebe||um est med|cus (ma|| mozak je |ekar}.
8truma tangere (vrat d|rat|}. 0are tangere (dat| d|rat|}. ene tangere (dobro d|rat|}. Pro v|ta tangere
(za z|vot d|rat|}. Necessar|a tangere (potrebno d|rat|}.
ATLA8PR0F|LAX 6UR0 (ATLA8PR0F|LAX LE6|}.
Pre 24 veka h|pokrat n|je zam|s||o ovakvu danasnju med|c|nu. 0vadest| vek je to pomrs|o. Vreme je
da nov| vek razmrs| h|poratove zam|s||. Pred zoru je najmran|je, a|| sv|ce nov| dan. Vreme je za budenje,
jer je dos|o vreme at|asa. Najzad, a|| n|je prekasno.
Va|ja pro|tat| ovu knj|g|cu | ako nemas | ako |mas namesten at|as. Nek| ova p|sma |taju | po
dva tr| puta. Podv|ae, razm|s|jaju, prem|s|jaju... Ne mozgaj prev|se. 8a dva tr| meseca uk|op|jen|m
at|asom sve ce T| se uk|op|t|. Ljud| nam na tretman do|aze namrsten|, a od|aze razmrsten|. 8v|ma se
vede ma|o razmaknu, a o| se pojave. Usne su prethodno spa|e, a pos|e su u smesku pod|gnute.
U naredn|m mesec|ma se | sve osta|o pod|ze, a ||ce de|uje odmorn|je. Te|o je zategnuto, a re|aks|rano.
Ko je |mao upa|no obo|jenje tet|va (tend|n|t|s} v|se ga nema.
Rod|te|j| svojoj dec| omogucavaju sve najbo|je. Ne postoj| n|t| ce postojat| bo|je nego da |h dovedu
na tretman. U danasnja |uda vremena deca se sve ran|je f|ksaju. Preduh|tr|te |h. P|at|te |m da dodu
na tretman. |ce vam neupored|vo jeft|n|je nego da vam on| kraduckaju pare za mar|huanu. 8a at|asom
na mestu travu nece n| pr|m|r|sat|, jer ce |m smrduckat|. Tretman za decu do 18 god|na kosta 120 .
Hnogo || je za nj|hov zdrav, srecan | uspesan z|vot? | rod|tenj|ma | dec| z|vot ponovo |ma sm|s|a.
uduce generac|je ce nase generac|je smatrat| pospan|m | zomb|ran|m.
U ovom trenutku T| postav|jam p|tanje: Koj| je to trenutak kada nesto postaje opste poznato?
Ako ne znas da nesto postoj| to ne zna| da to ne postoj|. 0vu metodu predstav|jam po 8rb|j|, a narod me
u udu s|usa. N|kada n|su u|| za at|as. Nadam se | |n|m sve sto je u mojoj moc| da sto pre at|asprof||ax
metoda bude opste poznata.
Hoj| napor| po|ako daju rezu|tata. 8|gurno n|je tr|a baba |an da joj prode dan, jer v|d|m kako
najbo|esn|j| ozdrav|juju | to m| daje kr||a da |strajem. Lako ce b|t| kada sv| saznaju. 8ada je tesko.
Hnog| mnoge odgovaraju: "Neces va|jda dopust|t| da t| s|ome vrat"? Petoro namesten|h kaze da je
potpuno bezopasno, a|| je dovo|jna samo jedna pt|ca grakta||ca da Te odgovor|. 8ve zav|s| ko |
odak|e posmatra. H| 6aan| put za Kra|jevo naz|vamo put za Kra|jevo. Kra|jevan| taj |st| put naz|vaju
put za 6aak. |nformac|je | dez|nformac|je st|zu | prest|zu jedna drugu. Koj| je prav| put? Cde je |z|az
|z bez|z|aza tamnog v||ajeta?
8trah je svepr|sutan. U tanoj doz| strah je potreban, a|| koja je tana doza? Zabranjeno ovo,
zabranjeno ono, zabranjeno | |evo | desno, zabranjeno | pusenje | gusenje... 0emokrate nas ubeduju
da smo sve s|obodn|j|, a s|obode je sve manje. Ne gus|te druge svoj|m strahov|ma. Ako |h odgovor|te
od tretmana on| ce se bespotrebno mu|t| jos neko||ko mesec|, a kada konano dob|ju namesten at|as
|jut|ce se na vas zato sto ran|je n|su ozdrav|||.
8ecas || se onog zekonje sa poetka p|sama? Cde sada zeka p|je vod|cu? Hozda jedan od m|||on
|ma |epor|fob|ju (strah od zeceva}, a treba|o b| da sv|h 500 000 000 |jud| |ma strah od |zmestenog at|asa.
Nek| |maju strah od |ekara. 0rug| |maju strah ako ne odu kod |ekara. 8trah od namestanja at|asa
je |og|an. Nemamo o| na |ed|ma. Jedna devojka odmah pos|e tretmana okrece g|avu mnogo v|se
unazad, a krajem oka prv| put u z|votu v|d| |za |eda | kaze svom momku: "0d sada m| v|se ne mozes
rad|t| |za |eda".
Potrebna je prava | umerena doza svega u z|votu. Ne mozes n| sa vodom preter|vat|, a kamo||
sa rak|st|nom. Konano su poe|| da nekupaju beb|ce u porod|||stu, a m|ade mam|ce savetuju da |h
kupaju svak| etvrt| dan. Ne tus|rajte se svak| dan, jer je to bo|esno za vasu kozu. Ne preteruj n| sa |m,
pa n| sa strahom. Ne s|usaj n| 8trah|nju n| ojana. ud| oprezan, a|| tano doz|ran | sam od|u| kada
ces doc| na tretman. Nemoj se preraunavat| | prem|s|jat| sta ja gub|m nego sta T| dob|jas. Ja gub|m
oko sat vremena svog z|vota preprav|jajuc| tebe, a|| T| dob|jas nov| bo|j| z|vot | kako vreme pro|az| sve
s| uveren|j| da su pare koj|ma s| p|at|o tretman ustvar| ma|e.
Tvoj b|str| med|cus est cerebe||um |z|e|ce | strahove ve||kog mozga. Uz|vaj.
N E H A P 0 R 0 Z E N | P A T | J E
Puno ma||h kontro||san|h revo|uc|ja omogucava uspesnu evo|uc|ju. V|brac|ja je skup ma||h
kontro||san|h udaraca. Pr|mena at|asprof||ax metode je ob|na mehan|ka stvar. H| vas ba|ans|ramo
||| reg||ramo. Kako god, a|| v|brac|jom svakome uk|op|mo at|as tamo gde n|kada n|je b|o, a gde je trebao
da bude od form|ranja.
Na osteoporozu ne de|uju n| tab|ete sa puno ka|c|juma. Hozete jest| po k||o kamena dnevno, a||
ne pomaze kada ne funkc|on|se s|stem samoregenerac|je. 8recom |ma ma|o muen|ka osteopat|je koj|
pate od potpuno okosta|e k|me ||| vrata. Hnogo je v|se on|h koj| se mue od de||m|ne ukoenost|.
| poroznost kost|ju | prev|se tvrde mater|je u hrskav|cama uzrokuje nemogucnost ma|og mozga da
uspostav| prav| protok mater|ja kroz nas. Ran|je s| pro|tao da ma|| mozak ne funkc|on|se dobro zbog
|zmestenog at|asa. 8ve je u nama tesno medupovezano. Jedan k||ker |zbacuje |z opt|ma|nog stanja
mnogo k||kera. "Ha sve je to teb| |z sred g|ave". To||ko puta s| to uo. Podruguju se ||| se ne podruguju,
ko ce ga znat|? Naravno m|s|e na mozak. U pravu su za mozak, a|| n|je |z g|ave nego sa dna g|ave pa
| pamet pat| zbog |zmestenog at|asa.
Ne omeksavaju se samo nase kost| | ne srtvrdnjavaju se samo hrskav|ce. Pacen| ma|| mozak ne
uspostav|ja na va|jano n| meka tk|va, a n| funkc|on|sanje s|stema z|vota u nama. Na pr|mer mesen| c|k|us
kod zena. 8recom med|c|na je konstatova|a | op|sa|a predmenstrua|n| s|drom |nae n|kada ne b| shvat|||
zasto je vec|na zena sasava neko||ko dana svakog meseca. Nauka je ot|s|a | korak da|je. 0okaza|a je da |
muskarc| dva tr| puta god|snje |maju manj| ob||k PH8-a. Pa kada |mamo bradav|ce zasto ne b| |ma|| | PH8.
Uosta|om dok se form|ramo u mater|c| svak| p|od prvo |ma k||tor|s, a testosteron u jednom trenutku
odreduje da || cemo postat| muskar|na. Tada k||tor|s |zrasta u pen|s. 8recom retko se des| pok|apanje
njenog | tvog PH8-a. aja n| ne zna kada mu taj s|ndrom rastura mozak, a|| v|d| da je neko||ko dana u kuc|
|uda kuca.
|ma | |ep|h k|etv|: 0abogda te majka u zdrav|ju poz|ve|a; 0abogda t| kuca peva|a... Namesten at|as
je teme|j na kome nema razgradnje kost|ju, pa nema n| razgradnje kuce.
| muzev| su pogoden| zbog zen|n|h prob|ema, a kako je tek damama. Neredovne, ob||ne, bo|ne
| kakve sve menstruac|je zagoravaju z|vot zenama. 8a korekc|jom at|asa |unarn| mesec| se za neko||ko
mesec| kor|guju | pok|apaju. Pa kada se zbog namestenog at|asa zenama vracaju zava|jene mater|ce
n|sta |akse nego da |m se c|k|us norma||zuje. 8a vremenom nestaju | upa|e jajn|ka. 8v|ma m|||na.
Konano m|r u kuc|, a tada moze | puna kuca dece. |ma || sta bo|je?
8ta b| b||o da n|je b||o uk|apanja at|asa? ||o b| rask|apanje brakova. To b| b||o, a mozda b|
razm|s|jao da || s| manje po|uz|v ||| v|se po|umrtav. Jedna gospoda sa god|nu dana namestenom
kos|com b|ra re|: "0arana sam sposobnoscu organ|zma da se sam regener|se". PH8 je u|||o, pa je
bo|j| organ|zam za bo|j| orgazam. Ako dob|jete cerk|cu | s|n|nu jednojaane b||zance kum |m moze
nadenut| |mena: Zdravka | Zdravko. Pos|e god|nu dana st|ze jos jedan s|n. Hogu || ja da budem kum?
ATLA8K0. 6arobno |me, a moze | za ceru ATLA8KA.
|pak ovek je po svojoj pr|rod| nezadovo|jan trenutn|m stanjem. Ze|ja za bo|j|m uvek je pr|sutna.
To je pokreta bo|j|tka. "Ran|je m| je b||o neob|no kada nemam bo|ove, a sada m| je sa namesten|m
at|asom nepr|jatno ako |mam ma|e bo|ove". Razm|s|| gde b| T| b||o zdrav|je da n|s| dosao na tretman.
Eto odmah s| zadovo|jan.
Hnog| me p|taju: "0a || je moguce da se pr| udarc|ma u g|avu at|as sam smest| na mesto"?
0dgovaram: Nemoguce. U t|m nezgodama prv| prs|jen se repoz|c|on|ra na drugo mesto. Tano je da
prestaju dotadasnje bo|est|, a|| krecu neke druge u zav|snost| od toga koj| su centr| tada pr|k|jesten|.
Namestanje at|asa je kao prevenc|ja neophodno svakome. 8to pre to bo|je. 8v| se vozamo ko||ma,
a davo ne drema. At|as se moze postav|t| na |ose, pa eto parap|eg|je ||| tetrap|eg|je. Ako je |sta gore
od smrt| to su ta stanja. Namest| at|as | voz| se do m||e vo|je. Ne daj nam oze sudara, a|| at|as se ne
moze v|se |zmest|t|.
Norma|no je da za svoje pare kupujes sta T| hoces. Vreme je za novu obucu. |ras onu koja je
bas |agana | meka. 0anas meka obuca, a za desetak god|na meke kost|. 8amo T| |zvo|| | b|raj.
Z|vot je pokret. Norma|no tvrd| udarc| petom o p|anetu akt|v|raju stvaranje nove kostane mase.
Norma|no je da za svoje pare kupujes | zdrav|je. Nema bo|je n|t| ce |kada b|t| nego da kup|s samo
jedan tretman ATLA8PR0F|LAX metode za ceo z|vot. Za bo|j| z|vot.
8a at|asom na mestu nema poroznog n| pacen|kog z|vota.
h V A L A 0 0 N E A
Ako s| do sada |mao srece da nemas vece bo|est| ||| bo|ove koj| traju mesec|ma | god|nama neces
razumet| ovo p|smo zahva|nost|. A dok bo|ov| traju dao b| sve na svetu samo da prestanu | |sao b| na
kraj sveta trazec| pomoc | spas.
Eh, kamo srece da sam bar pre deset god|na znao za ATLA8PR0F|LAX HET00U. |sao b|h na
ko|en|ma do 8vajcarske da sk|nem bedu sa moje grbae.
Huka se brzo zaborav|ja, jer je norma|no |judsko stanje b|t| zdrav. Zaboravnost | zahva|nost su
sastavn| de|ov| |judskost|, a|| nek| ne zaborave da nam zahva|e sto |h os|obadamo od muka.
Pog|edaj na - www.at|asprof||ax.hr - |skustva. Ako te mrz| da otvaras net evo nek|h |skustava:
"Prva noc pos|e namestanja at|asa b||a je dugo oek|van| b|agos|ov; 8vakome b|h preporu||a;
Apso|utno sjajno | fantast|no; N|sam v|se hron|no umoran; Pok|on|h seb| najvredn|j| pok|on;
To||ko sam |ekova pop||a | n|sta, a sada je super; 0vo m| je najbo|je u z|votu do sada, a n|sta bo|je
n| ubuduce ne moze da m| se des|; Ljud| koj| me srecu ne veruju da sam to ja; |zg|eda nestvarno;
0vo m| je najbo|ja |nvest|c|ja u z|votu; N|sam zna|a da je moguce da ovo||ko okrecem g|avu | sada m| je
voznja u r|kverc | park|ranje |akse; 0ugo sam traz||a trajno resenje | hva|a ogu nas|a sam ga;
0vadeset god|na vrtog|av|ce | povracanje, a sada |h nema. hva|a vam puno;
Nema v|se jutarnjeg uhodavanja, odmah |mam puno energ|je | tako je ceo dan Puno |aks| z|vot;
Fantast|no se osecam. 8ve pohva|e; 8ve je |st|na sto su m| pr|a|| o metod|; 8vasta sam pokusa|a
| konano pronas|a; Pre tretmana n|sam mog|a n| hodat| n| |ezat|; Treba|o je da oper|sem k|mu |
srecom n|sam. hva|a z|atn|m rukama koje su me spas|e."
Naravno sv| treba da se zahva||mo stvor|te|ju metode Reneu 8|mper||ju. Hajka je rod|te|j, a otac
prav|te|j. Ja z|v|m | uz|vam nov| z|vot | kada Renea |z duboke zahva|nost| os|ov|m sa "Hoj nov| oe" on
m| uzvraca: "Ne. T| s| moj otac".
Hen| je prv| prs|jen namest|o at|asprof V|ad|m|r Tom|jenov|c. Na tretmanu je b|o pr|sutan
njegov otac, pa m| je sapnuo: "Ja brze rad|m". o|e|o me je, a|| je bar traja|o samo pet m|nuta. Tada ga
n|sam bas vo|eo, a sada ga vo||m do kraja z|vota. 8ada smo ko|ege | zovem ga 8 P A 8 | 0 6 E H 0 J.
0n m| uzvraca: "T| s| moj spas||ac". hva|a t| H|ck.
8pec|ja|nu zahva|nost u svoje |me | u |me oko osam h||jada os|oboden|h |jud| sa a|kana dugujem
V L A 0 U T 0 H LJ E N 0 V | 6 U.
V|ado je u pos|ednj|h etrdeset god|na s|rom sveta b|o u potraz| za najbo|j|m sto je nud||a
a|ternat|vna med|c|na. 0d Evrope, Amer|ke, K|ne | |nd|je |zu|o je razne metode |eenja | pr|men|o na
deset|nama h||jada |jud| s|rom sveta. U Amer|c| je postao doktor naturo|og|je. Za svoje zdrav|je
pr|menj|vao je samo najkva||tetn|je, a|| | pored toga sve je bo|esn|j|.
Kao | Rene | V|ado je dosao do zak|juka da mu bo|est| do|aze zbog |zmestenog at|asa. Na njemu je
od neko||ko metoda namestanja at|asa pr|menjeno oko h||jadu tretmana, a|| zdrav|je mu je sve |os|je.
Pre pet god|na z|vot mu je spas||a Reneova metoda | sada je zdrav kao m|ad|c.
V|ado shvata da je ova metoda vredn|ja od svega postojeceg. 8a |zuzetn|m zarom se posvecuje
s|renju ATLA8PR0F|LAX metode.
V|ado u|te|ju moj h V A L A T | 0 0 N E A, a on me | u tom trenu u|:
"Ve|||na uen|ka nad||az| u|te|ja, a to je progres".
|zv|n| u|te|ju za moje suze radosn|ce, a|| p|akat| od srece |ma || vece.
hva|a na podrsc| | mojoj m||oj sej| 0r. Hed. Kat| 8arvas Lek|c. Napust||a je |ekarsku praksu |
posta|a at|asprof|ca. Konano stvarno |e| bo|esne | veoma je srecna zbog toga.
Zahva|jujem Rastku Nemanj|cu prvom 8rpskom |ekaru za spas nase duse.
Zahva|jujem Reneu za spas mog z|vota | beskrajno hva|a u |me oveanstva, a on |z svoje duboke
skromnost| kaze: "Ha n|sta". T 0 NJ E C 0 V 0 N | 8 T A N A H A J E 8 V E.
8 R E 6 A N N 0 V | A T L A 8
re, sta urad|se on| be|osvetsk| naun|c|? Pronadose || oz|ju est|cu? Ha samo da | nas ne rastave
na sastavne de|ove. |grajuc| se novog oga mogu doc| na su|udu |deju da nas nanovo sastave, a|| ovoga
puta kako nj|ma odgovara. 0bazr|vo ne|jud| jedan je Tvorac.
0rskost| usprav|janja | pr|b||zavanja nebes|ma vec je p|acena prev|soka cena. H|||jarde |jud| je
neko||ko deset|na h||jada god|na z|ve|o u mukama. Konano uz pomoc Reneove metode mozemo sa
ponosom drzat| g|avu uspravno. Rene nam uspesno sastav| g|avu sa te|om, pa sada mozemo nos|t|
svem|r na g|av|. 8recom pre nego sto b| nas "on|" razg|av|||.
Hozda T| tako ne |zg|eda, a|| u ov|m p|sm|ma puno vod|m rauna da ne skrenem u mutne vode
pretpostavk|. 8ve tvrdnje mogu da odbran|m pred pr|mar|jus|ma. 0opust| m| da samo ovde upotreb|m
jednu pretpostavku koja traje h||jadama god|na jos od homera. N| on n|je b|o s|guran, a|| je zap|sao ono
sto je | za njega b||a da|eka pros|ost | m|t. 6|v|||zac|ja At|ant|de je mozda potonu|a zato sto su At|ana
|zda|e nejake p|ec|. Uz pr|menu at|asprof||ax metode |mamo mogucnost da nasa c|v|||zac|ja At|ast|de
uspesno opstane.
P|sma sam T| p|sao u pos|ednj|h etrdeset dana | noc|. 0a je b||o moguce da ovo p|sem pre etrdeset
god|na ne znam kako b| moja nastavn|ca 8rpskohrvatskog jez|ka ocen||a ova p|sma. Nadam se da ce
buducnost nasu 8vajcarskohrvatskocpncky saradnju ocen|t| sa (5+}.
V|ado m| pr|a: "8ve sam probao. |stono |eenje n|je dovo|jno. N| zapadno |eenje n|je dovo|jno.
a|kan je u sred|n|". 8red|na je z|atna. Ha preprav|cemo at|ase | geografske karte | prevuc| 8vajcarsku
na a|kan. |onako m| Rene svoj|m menta||tetom v|se ||| na naseg PA|A+EA nego na 8VAJ6AR6A.
Kada sam ga odveo na vrh p|an|ne Je||ce b|o je radostan kao da je tu roden | poze|eo je da kup|
nek| brezu|jak. Prv| put je uo zvuk 8rpske trube, a|| je uz|vao v|se od nas.
Konano na pre|azu drugog u trec| m||en|jum san postaje java, pa bo|est postaje zdrav|je. Hozda ce
u buducnost| dveh||jad|tu god|nu preprav|t| u nu|tu. 8recno nam novo doba.
Najzad je ATLA8PR0F|LAX metoda uspesno razmrs||a Cord|jev vor z|vota.
6vor, vor|ste, raskrsn|ca, suzenje. 8uzenje je do Reneovog otkr|ca b||o dodatno suzeno sa
|zmesten|m at|asom. 8ada sv| putev| nervn|h |mpu|sa | tenost| z|vota: krv|, ||mfe, ||kvora, p|juvake, s|uz|,
suza radosn|ca ||| za|osn|ca mogu tec| s|obodno. Vazduh nepr|guseno u|az| | |z|az| |z nas. Hater|ja od koje
smo naprav|jen| v|se nece b|t| od |oseg mater|ja|a.
Evo nesto sam pokusao da T| nap|sem, a|| ne postoje re| u postojec|m jez|c|ma da op|su
ve||anstvenost ove matode. Hozda da pokusam na K|neskom. Pardon Handar|nskom:

8ta || uukah? 0a ne|m ne uvred|m ove nase K|neze.

U s|ast p|sem ova p|sma | nadam se da |h | T| u s|ast |tas. 0prost| m| na sa|| | |zv|n| ako nesto n|je
po Tvom ukusu, jer ko||ko |jud| to||ko cud|. Jos se n|je rod|o ko je sv|ma ugod|o.
Hozda sam b|o ma|o ||n|j|, a|| p|smo je |nt|mna ||na forma pa moze.
Za novu god|nu onome ko |ma namesten prv| prs|jen est|taj 8RE6AN N0V| ATLA8. Hozes mu
poze|et|: puno srece, |jubav|, para, da se ozen|. jer zdrav|ja vec |ma. 0n|ma koj| nemaju at|as na pravom
mestu bo|je poze|| da ga sto pre dob|ju, pa ce |m | osta|o |akse doc|.
Kop|ranje, foto kop|ranje | umnozavanje ov|h p|sama je 00ZV0LJEN0 | poze|jno. 8estro ||| brate
u|oz| 15 m|n. | 150 d|n. za kop|ranje | pok|on| svom b||skom. |ceT| zahva|an.
P. 8. Znam da s| u zurb|, a|| ako st|gnes nap|s| | T| men| koje p|smo.
0ordev|c Predrag - ATLA8PR0F|LAX - u|. 27. marta br. 19. - 34000 Kragujevac - 8rb|ja
Ako Te mrz| da p|ses nazov| me ||| posa|j| poruku 01- 1 53 055.
Hoze | mej|om na at|asprof420gma||.com Taka | tr| take. |ma jos dva p|sma.
8 A V E T | ( N E } L E K A R A
Ja nemam med|c|nsko obrazovanje. Jedan sam od vas koj| su zrtve nemogucnost| b||o koj|h
pokusaja |eenja ||| zrtava pogresn|h |eenja. Naza|ost uvek je kroz |stor|ju postoja|a trgov|na |jud|ma,
a|| n|je postoja|a trgov|na organ|ma. Trgov|nu |jud|ma bar pokusavaju da spree, a sta je sa trgov|nom
organ|ma? 0na se rascveta|a. ar kada b| transp|antac|ja b||a uspesna ne b| za|||| ogromne svote novca.
Z|vot se produz| neku god|nu dok | nov| organ ne propadne, a n|ko vam nece rec| da vam je zbog
|zmestenog at|asa | vas organ propao. N|je da nece nego n| on| ne znaju prav| uzrok |ose funkc|je organa
| poetaka obo|jenja.
Hoju spoznaju procesa bo|est| | |eenja je pokrenu|o shvatanje da m| razne vrste med|c|na ne mogu
pomoc|. Pos|e tr|deset god|na upornog razm|s|janja | uz k|junu pomoc Reneovog otkr|ca konano sam
shvat|o mehan|zme bo|est|, a|| sto je jos vazn|je | mehan|zme ozdrav|jenja. U svojoj pedeset trecoj god|n|
up|sacu za f|z|oterapeuta, a ako zavrs|m | da|je ostajem ne|ekar. Ne up|sujem zbog nevern|h Toma
vec ze||m da jos v|se | bo|je prou|m savrsenu kreac|ju |judskog organ|zma, a zbog |zmestenog at|asa
veoma oset|j|vu.
|z poz|c|je ne|ekara osm|s||o sam neke stvar| koje ce sv|ma kor|st|t|. 0vo sto cete u nastavku |tat|
zasn|va se na nasem ego|zmu savrsenog b|ca, nasoj |enjost| | pod||azenju seb|. Zbog pod||azenja |||
do sada nepostojeceg znanja sv| z|v|mo kontra. 0prost|te sto vas grd|m | |sprav|jam, a|| nema ko drug|.
Nece n| |ekar|. N| on| ne znaju da vas upute. Nj|hove profesore su u||| profesor| koj| m|s|e da znaju.
8v| b| mog|| ko||ko to||ko uspor||| do|aske bo|est|, a|| ak | on| koj| b| mora|| zbog |skr|v|jene k|me
da rade vezbe ne vezbaju. Necu vam tros|t| vreme koje nemate | zato se savet| koj| s|ede zasn|vaju bas
na tome da vas poprav|jaju dok spavate ||| se re|aks|rate od ub|tanog tempa z|vota. Ljudsko te|o se
najv|se u spavanju regener|se | |z|euje, pa vas zato | hvatam na spavanju. Treba|o b| da je sve suprotno
od dosadasnjeg kontra. 8to m|||ona god|na k|ma se kod s|sara na|az||a u hor|zonta|nom po|ozaju, a nama
je samo 1,5 m|||ona god|na u vert|ka|nom.
Nasa k|ma treba da |ma svoj taan ob||k ne samo zbog estet|ke | stat|ke te|a. Potrebno je zbog
protoka |nformac|ja |z mozga do svakog organa | ce||je, a | u obrnutom smeru.
0a krenem od jastuka.
8|sar| vec|nom njusku spuste na t|o | tako spavaju. H| tako ne mozemo, jer b| se ugus|||.
Poz|c|ja spavanja na boku ||| |ed|ma je do ov|h p|sama b||a nem|novnost. Hozda prv| na svetu |znos|m
pred|og da dusek na kome spavamo |ma odgovarajucu rupu u koju mozemo udobno smest|t| ||ce.
Naravno ta rupa treba da |ma kana|e kroz dusek koj|ma st|ze vazduh. Probao sam | odusev|o se t|m
pr|rodn|m po|ozajem te|a tokom spavanja. |zuzetno je re|aks|rajuce. ebe spavaju potrbuske. 0vu |deju
kao | neke od s|edec|h dajem besp|atno razn|m |ndustr|jama. Ako |jud| pr|hvate ovaj po|ozaj te|a pr|||kom
spavanja jastuke nemojte bac|t|. Jastuk ce vam dobrodoc| za s|edecu |deju.
8vako od nas bar sat ||| dva u toku popodneva ||| veer| sed| u udobnoj fote|j| ||| se |z|ezava na kauu
g|edajuc| TV. 8mestamo se | pokusavamo da nademo dobar po|ozaj u kome odmaramo umorno te|o.
8v| traze taj po|ozaj | m|s||m da ga do sada n|su pronas||, a evo koj| je najudobn|j| | ujedno najbo|j|
za k|mu. Lez|mo na |ed|ma, a g|ava b|ago pada preko |v|ce kreveta. Jastuk stav|te |spod potko|en|ce.
U tom po|ozaju s|stem c|rku|ac|je se re|aks|ra od vert|ka|nog ||| sedeceg po|ozaja te|a dok ste b||| na pos|u
||| u sko||. Vene |akse vracaju krv | tada je srce manje optereceno. Vas mozak je najvec| potrosa k|seon|ka
| sada ce ga |mat| dovo|jno, a k|ma je tako opustena | b|ce u opt|ma|nom po|ozaju. 0obro je, a|| se p|tas
kako |z tog po|ozaja mozes g|edat| TV.
Lako, jer su TV aparat| | mon|tor| sada p|josnat| po ob||ku. To nam omogucava da |h pr|vrst|mo
na p|afon. Treba |h postav|t| ma|o unazad ne samo zbog mogucnost| pada na nas, vec najv|se zato da
se vratn| deo k|me odmara u |skonskom po|ozaju. Hogu se tako |grat| v|deo |gr|ce | surfovat| po netu.
8to||ca n|je naj|os|j| |zum. h||jadama god|na ovek je sedeo na neemu sto n|je |ma|o nas|on.
Pod||azec| seb| pr|hvat||| smo naj|os|j| |zum, a to je nas|on sto||ce. Zbog k|me nas|on treba prebac|t|
|spred | na njega nas|anjat| |aktove. V|d| na kraju p|sama moje neveste crteze.
8 A V E T | H A N E H A K R A J A 25. decembar 2010.
U Njujorku su 1910. god. konj| vuk|| sta b| |m zaka|||. rz|na saobracaja je b||a oko 15 km|.
U Njujorku se 2010. god. teraju najbo|j| automob|||. Prosena brz|na saobracaja je 15 km|.
|pak |ma ma|a raz||ka. Konjsk| |zmet se osecao, a|| domac|ce su se sna|az||e | dubr||e cvece, pa je
| m|r|sa|o. 0anas Njujork n|t| smrd| n|t| m|r|se, a|| to sto se ne oseca truje p|uca.
Jedan od najbo|j|h |zuma je b|c|k|a. Jed|no m| n|je jasno zasto nam d|zajner| |ome k|mu t|me
sto g|don postav|jaju n|ze od seda|je. Ha|o || je kojeega sto nam neprav||no sav|ja te|o. Kazu tako se
brze voz| | nozn| m|s|c| se prav||no opterecuju. 6ovee pa n|smo na trkama, jer vec|na |jud| voz| b|c|k|u
da b| st|g|o |z take A u taku . 8teta sto u Pek|ngu sjahase sa b|c|k|e kad je vec ravan kao teps|ja.
6askom Pek|ng postade Njujork pa | gor|, jer mesec|ma od smoga ne v|de Heseca n| 8unca. Naravno da
je rekreat|vna voznja od||na zato sto nas s|metr|no akt|v|ra | form|ra. |zbegavajte as|metr|ne sportove,
jernam on| jos v|se kr|ve vec prev|se |skr|v|jeno te|o. Kor|st|te svak| pogodan trenutak za ma|o tranja,
a u |eto v|se p||vajte. Prsno | |edno p||vanje je najkor|sn|je. 0pet |z raz|oga vracanja g|ave | vrata u
|skonsk| po|ozaj.
Najbo|j|, a ujedno | naj|aks| rekreat|vn| sport je brzo hodanje. |dea|no je svak| dan pesa|t| 5km.
Ne mora u cugu. Hoze po k||ometar ||| dva. Tokom hodanja stomak treba da je nek| sant|metar |spred,
jer se tako k|ma postav|ja prav||no. Kada smo vec kod hodanja ||| stajanja evo jos kor|sn|h saveta.
8va obuca, pa | kucne papue treba da |maju odgovarajuce potpet|ce prema v|s|n| te|a. Na v|s|nu |jud|
od metar sezdeset treba nos|t| potpet|ce od 2 cm. Ko je v|sok oko metar osamdeset potpet|ce treba da su
oko 3 cm. Za bas v|soke 4 cm. To |zg|eda estetsk| ne|og|no, a|| je vasoj k|m| savrseno |og|no.
U s|edece dve tr| god|ne promen|te svoj "vozn|" park na odgovarajucu v|s|nu.
0ok fabr|ke c|pe|a ne ponu da rade u kor|st vaseg zdrav|ja snad|te se sam|. Kup|te u|oske |ste v|s|ne
| stav|te u obucu, pa u setnju. 0ok se setate srescete pr|jate|ja. N| s|uajno se ne rukujte. Prev|se vam je
| svoj|h bakter|ja.
Hnogo je kor|sn|je da umesto rukovanja okrenete jedan drugom |eda. Uhvat|te se pod m|sku | jedan
drugog |ed|ma prev|jajte. Tako cete pres|oz|t| prs|jenove | o|aksat| pr|t|sak u k|m|, a re|aks|rano te|o
opust|ce | razgovor. ||o b| od||no da sa ovom novom vrstom pozdrava bar desetak puta na dan
jedn| druge pres|oz|mo. hva|a t| pr|jate|ju.
8avet m|ad|c|ma. 0evojke vo|e kada |staknete trbusnjake. Pa T| svak| dan urad|s po sto trbusnjaka,
a n|kako da se |staknu. Zato sto rad|s pogresno. Horas da vezbas |edne m|s|ce. Pos|e pet mesec| konano
je stomak zategnut. 8ada v|d|s da s| pre rad|o kontra.
8avet star|j|ma od osamnaest god|na. Ujutru kako otvor|te o| drmn|te gut|jaj ||| dva dobre
domace rak|je. Ha svaka je dobra. 6|rku|ac|ja ce b|t| dobra. Tokom dana cugaj dva do tr| ||tra vode.
Ha|o je zadrz| u ust|ma da operes zube | usta.
Tes|a nam podar| struju. hva|a mu. Jos kada b| nam neko u jedanaest sat| uvee gas|o s|ja||ce.
U Njujorku je 192.god. nesta|o struje na tr| dana. ||a je to svetska vest. Pos|e devet mesec| svetska vest
je b||a: Nata||tet u Njujorku je pr|vremeno sko|o tr| puta. Nema |jubav| bez pomr|ne. Nema sna
bez mraka. P|sao sam T| o |zuzetnoj vaznost| spavanja. Ne nav|jaj zvono za budenje. Ze||m T| |epe snove,
a|| ne prek|daj spavanje nag|o. Proces| |z|eenja | regenerac|je |maju svoje trajanje. Ha|| mozak ce
probud|t| ve||kog tano na vreme.
Uvee pred spavanje ugas| najsaren|ju |azu TV | pro|taj nesto dvadesetak m|nuta. V|deces kako
ce Te opust|t| | uspavat|. Za to vreme rukama potko| g|avu, a knj|gu stav| |spred. C|avu | vrat
vrat| unazad 8utradan ce ponosn|je stajat|. Cutn| srebrne vode da pro|st| te|o. Ze||m T| |ak san.
Hozes pos|usat| savete, a | ne moras. Ha bar pokusaj, pa ujutru kren| u bo|j| z|vot. 8avet|ma nema kraja,
a|| p|sm|ma |ma kraj.
P. 8. P.o8.veta Hog oca hr|st|voja sam |z sa|e po 0ragaevsk| os|ov|javao sa sca|e.
P|sma posvecujem troj|c| s|nova V|ad|s|avu, F|||pu | Hat|j|. Vo|| vas vas sca|e.
Prof| posveta ko|eg| najsrednjem s|nu F|||pu koj| z|v| u eogradu | namesta eogradane.
N|je sto je moj, a|| drug| kazu da je dobar ovek | dobar at|asprof. Nazov| ga 04 - 301 8 308.
Aj zdravo.
H U K A P A L A N A 8 R 6 E 5. apr|| 2011.
hu. Prvo |zdanje p|sama se bas fotokop|ra po 8rb|j| pa zato |mam vecu tremu | odgovornost nego
kada sam T| pre p|sao. 0va dodatna et|r| p|sma drugog |zdanja ce jos v|se sa nov|m spoznajama potvrd|t|
sva prethodna.
Lako je pos|e rata b|t| denera|. Rene, hva|a za pobedu nad najvec|m prob|emom oveanstva. |pak,
po mom m|s|jenju evo sp|eta evo|ut|vn|h oko|nost| koje su dove|e do patnje oveanstva. Pre m|||on | po
god|na homo erektus se uzd|gao | usprav|jen krenuo napred prkosec| grav|tac|j| u po|ozaju te|a u kojem
n|ko pre njega n|je |sao. 8tab||nost uspravnog hoda je b||a zagonetka koju je on prv| res|o.
Lakse je ne padat| na |evo | desno, jer to noge spreavaju. Teze je b||o odrzavat| ravnotezu napred
||| nazad. Kar||ca je strem||a napred, pa se opterecujuca guza smanj|va|a. Tada je ve|||na grudnog kosa
posta|a prob|em. Crud| su preteza|e napred | te|o |zvod||e |z ravnoteze. Resenje je b||o sp|josten
grudn| kos | zato smo jed|na vrsta s|sara sa takv|m grud|ma. To je us|ov||o da se srce od|u| na koju
ce stranu da kuca | od|u||o je: sa |eva na desno. E tu je poetak prob|ema zbog koga | danas pat|mo.
Pos|e m|||on | po god|na moj| tata | mama su vod||| |jubav | naprav||| me. 8uper, a|| kada sam b|o
ve||k| neko||ko m|||metara u sedmom danu mog postanja prvo se form|ra srce | po|nje da kuca. 0ok se
razv|jamo u mater|c| srce nam sa otkucaj|ma |zmesta sve organe | kost| sa savrsenog anatomskog mesta.
Radamo se sa m|n|ma|n|m |zmestanj|ma, a|| fata|no netan| | nedovrsen|.
Pre dvadesetak god|na je otkr|veno da se radamo sa sko||ozom udesno. Zadnj|h god|na se dokazuje
da se radamo sa m|n|ma|no pod|gnutom desnom kar||com. Kada nam srce |zmesta najvecu kost kako je
tek ma|eckom at|asu.
8rce nam svoj|m otkucaj|ma v|toper| k|mu, ukosava kar||cu, a|| | nakr|v|juje | |zmesta po|ozaj at|asa.
Ukr|v|jena k|ma | nakosena kar||ca jesu prob|em, a|| |zmesten at|as je h||jadama puta vec| prob|em.
8voj|m k|jun|m po|ozajem u nama at|as je ta razde|n|ca koja odreduje da|| cemo z|vet| manje |||
v|se bo|esn|.
0ok bezbr|zno gnjur|mo u mater|c| nasa "g|av|ca" je ve|||ne trec|ne te|a. as zbog te ogromnost|
u odnosu na beb|no te|o ona svojom tez|nom zadrzava stat|nost, a at|as guran srcem preko vratn|h
prs|jenova gura at|as koj| zauz|ma u zg|obu sa |obanjom |zmesten po|ozaj u|evo. Zbog toga je na kr|v|jen
desno na do|e, a |evo na gore. Pre rodenja sv|ma nam je takav po|ozaj. Pr| radanju nek|ma se jos
v|se nakr|v|, a veoma retko nekome se na |evoj stran| spust| na do|e.
Tokom z|vota zbog udaraca u g|avu at|as se v|se |zmesta, pa postajemo brze | v|se bo|esn|. Ko |ma
srece da kroz z|vot ne zvekne g|avom z|v| zdrav|je | duze, a|| | nj|ma se u starost| prv| prs|jen sam od sebe
|zmesta, pa su sve bo|esn|j|. Kada se at|as |zmest| deset| deo m|||metra st|ze nova hron|na bo|est.
Postoj| neko||ko procenata popu|ac|je koj|ma je at|as suprotno nakr|v|jen. T| |jud| |maju druga|je bo|est|
od vec|ne, jer su |m pr|gnjeen| drug| nervn| centr| u pros|renoj mozd|n|.
Ran|je sam t| p|sao o tr| osnovna po|ozaja |zmestanja at|asa: nakr|v|jenost, |zmestenost unazad
| rotac|ja. 8vako |ma svoju komb|nac|ju ta tr| osnovna |zmestanja. Zbog toga svako |ma svoju komb|nac|ju
bo|est|. |pak preko devedeset posto |jud| |ma s||ne komb|nac|je | redos|ed pojav|j|vanja bo|est|, jer |m je
prv| prs|jen s||no postav|jen na |ose mesto.
Evo apr|| je | granu|o je sunce. 8tar|j| su |zve|| stapove u setnju. Pr|mecujem da oko 907 nj|h nos|
stap u desnoj ruc|. P|tam ortopeda da || je | on to pr|met|o | sta o tome kaze njegov zanat. 0dgovara da
ne zna | ud| se o emu razm|s|jam. |zv|n| sto t| se mesam u posao, a|| kod vec|ne |jud| pr|mecujem
| s|edece: 0esn| prob|em|: 0esna vertebra|a je tanja od |eve; 0tezano d|sanje na desnu nozdrvu;
8ko||ozak|me u desno Prvo se potros| hrskav|ca u desnom ko|enu. Lev| prob|em|: Leva ruka po|nje
prva da se trese (Park|nsonova bo|est}; Leva karot|da se prva zapus|; K|ma u |umba|nom de|u na |evo.
| jos deset|ne manj|h |evo desn|h prob|ema u nasem as|metr|nom te|u. N|sta nam se ne na|az| na
savrsenom mestu. 6ak se | sam| organ| as|metr|no regener|su. Tako je | sa nas|m srcem. Ang|na pektor|s
otvara vrata |nfarktu, jer je arter|ja koja donos| krv u srce as|metr|no regener|sana. Nas| prob|em| po|nju
sa prv|m otkucaj|ma srca | na kraju z|vota srce najesce prvo strada. 8vak| trec| ovek um|re od |nfarkta.
|zv|njavam se | osta||m |ekar|ma sto |m se ja kao "L A | K" mesam u posao.
8vakome je svoja muka najveca, a|| pos|e namestanja at|asa sv|ma spada kamen sa srca.
8rce je s|mbo| |jubav|. Zato nam Rene | nag|asava: "8pasavajte |jude |z srca, a ne |z g|ave".
H U Z J E C L A V A .
. A zena vrat. U pos|ednj|h stot|nak h||jada god|na muskarc| | zene su |ma|| raz|||tu raspode|u
pos|ova. Huskarc| su b||| zaduzen| za zast|tu | donosenje hrane, a zene da pod|zu | hrane decu. Zbog toga
su muskar|ne krupn|je od zen|ca. | sve b| b||o dobro samo kada muskarc|ma krupnoca neb| stvara|a
s|edece prob|eme: 0ok se s|n|na razv|ja u mater|c| at|as mu se v|se |zmesta nego cerk|c| zato sto mu je
g|ava veca, a srce jae. 0o|azak na ovaj svet v|se mu |zmesta at|as nego s|ab|jem po|u, jer je krupn|j|
| pro|azak kroz porodajn| kana| mu pomera nezn| at|as. rat | sestra |z|aze kroz |st| porodajn| kana|,
a|| je on bo|esn|j| | z|v| sedam god|na krace. Ko je ustvar| s|ab|j| po|? U buducnost| ce ov| prob|em| b|t|
jos vec|, jer je dokazano da nam se g|ava evo|ut|vno uvecava, a kar||ca zbog uspravnog stava smanjuje.
0anasnj|m generac|jama taj prob|em se resava tako sto nam se tokom porodaja temene kost| prek|apaju,
pa fontane|a zarasta u prvoj god|n|.
Raz|||ta raspode|a pos|ova dove|a je do raz||ke u f|z|koj ve|||n|, a|| | do raz||ke u menta|n|m
sposobnost|ma. Huskarc| su obav|ja|| prost|je pos|ove sto n|je traz||o mnogo pametovanja. Husk| usred
g|ave |maju prek|opn|k koj| akt|v|ra |evu ||| desnu stranu mozga. Zenama |stovremeno rade obadve.
U februaru pros|e god|ne objav|jen| su rezu|tat| |straz|vanja koj| dokazuju da su zene u proseku sesnaest
puta menta|no sposobn|je. Ha|o || je. Evo zenama ma|o menta|ne g|mnast|ke: Core gore gore gore,
a sa prokrv|jenom g|avom je bo|je bo|je bo|je | sve bo|je. U svakom s|uaju prosean |judsk| mozak rad|
sa sest posto kapac|teta. |mam ut|sak da nama sa namesten|m at|asom rad| sa deset procenata. Ha|o || je.
Radena je stud|ja sa decom od tr| god|ne | dokazano je da |m pos|e tretmana bo|je rade kefa|a. ar ma|a
deca ne fo||raju. N|je s|ja nego vrat. Pos|e tretmana n|je kr|vos|ja vec pravos|ja.
Lako je pos|e b|tke pametovat|. Zahva|jujuc| Reneovom otkr|cu sada znam uzrok bo|est| | razm|s|jam
o mehan|zm|ma nj|hov|h nastajanja. Na pr|mer m|grene. 8hvat|o sam zasto je to vec|nom zenska patnja.
Veca mozdana akt|vnost kod zena zahteva vecu potrosnju gor|va, pa |ako |m je at|as manje |zmesten
nema dovo|jnog dotoka krv| u mozak. Zene su pametn|je od nas, a|| p|acaju ve||ku cenu nepodnos|j|v|m
bo|ov|ma g|ave.
Nagon za produzenjem vrste nagon| muskarca da prav| decu, a nju bo|| g|ava. 8trasno. Najgore je
sto nju stvarno bo||, a|| njega ne bo|| pa traz| zenku koja manje tros| mozak. Prob|em|. Na poetku z|vota
smo up|sanko | up|su|ja, pa mom|c | devojurak, pa momak | devojka, pa veren|k | veren|ca, pa muz
| zena, pa brat | sestra | na kraju sestra | sestra.
Huz je g|ava, a zena vrat. Zene mogu sesnaest puta brze da ukap|raju metodu, jer |m bo|je rade
v|juge. Ho||m zene da prve shvate bo|j|tke koje sv| dob|jamo namestanjem at|asa | upute muzeve
na tretman. 8manj|ce se broj udov|ca.
Pravac protoka muske energ|je je na gore, a kod zena na do|e. 8pajanjem oba po|a energ|ja kruz|
kako treba. Ne mozemo jedno bez drugoga. 6e|| smo samo kada smo udvojen|. 8a namesten|m at|asom
vas muz vam nece postat| brat, a n| sestra. |spunjavace vas svojom muskom energ|jom. Za svoje |
njegovo dobro okren|te mu g|avu u pravcu at|asprof||ax metode. Ha umete v| da nam zavrt|te pamet
u pravom smeru. N|sta |akse. 0uze cemo vam trajat| | maz|t| | paz|t|. Ljud| moj| ne ekajte da vas neko
uput| da spasavate svoje zdrav|je. Takav uput jos uvek necete dob|t| od |ekara. Hada nam ponek| |ekar
koj| |ma namesten at|as | koj| shvata ovu metodu sa|je k||jente. Na pr|mer doktorka sa VHA koja nam
sa|je bo|esne.
Rene nam je na obuc| rekao da cemo setajuc| u||com oko sebe v|dat| bo|esne | da cemo osecat|
||nu patnju, jer znamo da u rukama |mamo metodu koja |m je jed|n| spas. | stvarno svak|h deset m|nuta
kada nas aparat ne rad| jedan |judsk| z|vot ostaje u prob|emu. | sam osecam tu muku, a|| sam se
ma|o sm|r|o kada sam uo da je potrebno najmanje dvadeset god|na da b| nesto posta|o deo med|c|ne.
8recom ova metoda postoj| vec petnaest god|na | kako se u praks| pokaza|a savrsenom nadamo se da
ce sto pre zaz|vet| svom snagom. Ne ekajte da vam kra|j|ca E||zabeta kaze da sv| stanete u red.
o|je danas pre vremena nego za neko||ko god|na preko reda. Nece vam pomoc| 200 gr kafe | f|asa v|sk|ja.
Nedovo|jan protok krv| kroz mozgove us|ov|java da on| ne rade pametno. Komande z|ezdama
su zbrkane, pa pogresno |ue hormone. Testosteron je |ose doz|ran | do|az| do |zmesanost| po|ova.
C|edajuc| otpozad| devojke | m|ad|ce sve je teze odred|t| da || je ona ||| on.
Pos|e tretmana zene ce ponovo vrtet| suknjom | znace se koje u kuc| g|ava, a ko vrat.
h R 0 N | 6 N | H U K
Pre dva meseca pos|ao sam ova p|sma na sedamdeset adresa. Upucena su uredn|c|ma zdrav|ja
pap|rn|h | e|ektronsk|h med|ja. Znas ko m| je odgovor|o? N | K 0. 8teta jer su nov|nar| pos|e p||ota
stresom najugrozen|j| | zbog svoj|h profes|ona|n|h bo|est| kratko z|ve, a u p|sm|ma |epo p|se da sa
uk|op|jen|m at|asom nema stresa. Pap|r trp| sve, a|| ova p|sma n|su nov|narska patka. Neka. Jednom ce
shvat|t|. Hozda onog dana kada uju na 6NN-u. 0k. 8hvat|o sam zasto je sa druge strane muk. 0a b| nesto
objav||| va|ja |m ma|o tutnut| u kovertu, pa ak | kada se rad| o najvecem otkr|cu. E ja |m necu p|at|t|.
Hed|j| su strava. ||zanc| bato | seka su sa et|r| god|ne g|eda|| u sarenu kut|ju | v|de|| neke |ke
kako skau u bazen na g|avu. 0eca ko deca, |m|t|raju ono sto v|de. Penju se na krevet | skau na tep|h.
|graju se | uz|vaju. Prob|em je sto je |spod tep|ha parket. C|ava n|je t|kva, a parket n|je voda. 8ada |maju
po 34 god|ne. Pos|ednj|h tr|deset god|na sve su bo|esn|j|. 0d kada pr|menjujem metodu prep|pao sam dve
h||jade at|asa. Nj|hov je najv|se |zmesten. Kada bo|je razm|s||m dobro je sto ma|a deca ne umeju da
|taju nov|ne. Rod|te|j| dones|te nam svoje bebe da |m namest|mo prs|jen. TV program| su svak| dan
sve saren|j|. 0eca ne kap|raju, a|| kop|raju. Pos|e korekc|je at|as ostaje na mestu, pa taman skaka|| na
go|| parket.
Ne znam koga sam ja u svojoj etvrtoj god|n| kop|rao, a|| se secam da u sestoj god|n| ma|o |gram
fudba|a | sav zad|han, umoran | preznojen |zadem sa terena da ne smetam buduc|m samp|on|ma.
C|edam svoje vrsnjake kako jos dva sata jure za |optom. Razm|s|jam sta || je samnom. 0oduse v|d|m
da neko dob|je udarac nogom u g|avu, a go|man zveknu g|avom stat|vu | pros|r| go. 8v| u smeh.
Ha n|sta strasno. Pomer|o je samo jedan m|||metar. 8ta stat|vu ||| at|as? U sestom osnovne nek| mangup
|z osmog tr| steze m| "kragnu". 8ve sam zvezde v|deo usred dana. U sedmom m| poese prob|em| sa
s|nus|ma | g|avobo|je. Hoj drugar je b|o dobar dzud|sta. 0d tr|desete je nekako santav. 0d etrdesete
krenu mu mu|t|p|a sk|eroza. re, prerano. 0zudo je udo.
Tes|a je |mao p|an kako da u zdrav|ju poz|v| sto etrdeset god|na. Hozda b| | doz|veo sto dvadeset
da ga n|su udar||a ko|a dok se setao u||com. Verovatno pomeren at|as mu je osujet|o p|an. Umro je pos|e
et|r| god|ne. 8teta. Hogao je jos nesto otkr|t|.
|ma jos neko||ko z|v|h |jud| roden|h skraja devetnaestog veka. Zovu |h |jud| |z tr| veka. U buducnost|
ce zbog namestenog at|asa takv|h b|t| na h||jade. Ha ne moramo z|vet| u tr| veka. 0osta je | osamdeset
god|na, a|| zdrav|h osamdeset.
U det|njstvu sam esto |mao a|erg|je | jos uvek se secam zabr|nutog ||ca moje majke. A|erg|je su
opasne. Cod|nu | po dana od korekc|je at|asa krenu m| kopr|vnjaa po te|u. Verovatno kao pos|ednja
reakc|ja u n|zu koje sam |mao u procesu nestajanja bo|est|. Usne su m| otek|e | gr|o je poe|o da se steze,
a b||a je ponoc. 0dem do h|tne pomoc|. Lekar me p|ta koje bo|est| |mam da b| znao koj| |ek sme
da m| prep|se. Ja razm|s|jam | kazem da nemam n|jednu bo|est. Pedeset tr| god|ne sam ekao da
tako nesto |zgovor|m. Lekar prep|sa s|nopen. 8trah za sopstven| z|vot je ogroman. Cde sada da
manjkam zbog moguceg gusenja kada sam tek prezdrav|o. | pored toga sto sam prot|v |ekova |pak
sam ot|sao do apoteke. U pos|ednj|h dvadeset god|na maks|ma|no sam |zbegavao tab|ete. Hozda |
zato sto su moj| rod|te|j| svak| as tra|| u apoteku | naza|ost k|juka|| me. 8|nopen m| pomoze da opusteno
prespavam noc. N|sam |sk|ju|v, jer ponek| |ek stvarno | pomaze.
C|edam pre nek| dan na RT8-u jedan |ekar |skreno kaze da su sv| |ekov| stetn|. Pr|||no se s|azem,
a|| me |znenad||o kada ree da su | v|tam|n| stetn|. Vec|nu v|tam|na unos|mo sa hranom, a nek| se
stvaraju u nama. "L|jek je u nama". Ko p|je v|tam|ne duze od god|nu dana un|stava mehan|zam
samopro|zvodnje v|tam|na (av|tam|noza}. Nas narod se razume u sve pa | u |ekove. Nema se vremena
da se |de kod |ekara, a | guzva je. U guzv| moze da se navata jos neka bo|est|na. ||za je apoteka.
C|edamo po||ce. 0aj ovo, daj ono. 8am| seb| odredujemo |eenje | terap|ju. Va|jda ce nesto | pomoc|.
Tesko. hron|ne bo|est| su kao | on| nov|nar|. Ne reaguju. Zato |h | naz|vaju trajno nepoprav|j|v|m.
0d namestanja at|asa hron|ne bo|est| v|se ne traju dugo. 8v| m| f|nans|ramo pogresnu |ndustr|ju
med|c|ne koja ubrzava propast |judskog roda. Razna |eenja samo nam prave magarecu us|ugu.
U Evropskoj Un|j| su strog| prop|s|,a|| od sto |ekova provuku se tr| |azna. Kako || je tek nama?
Aj |k T| pogod| koj| je prav| |ek. Rene p|se: "Vreme borbe sa s|mptom|ma je sada pros|o". 8a at|asom na
pravom mestu nema v|se neze|jen|h efekata vec samo ze|jen|h. 0a sam |skren| v|asn|k apoteke nazvao
b|h je UZALU0NA NA0A. |pak apoteke n|u na svakom cosku, a banke pored nj|h. Nada zadnja um|re.
hron|n| muk o nestajanju hron|n|h bo|est| pos|e namestanja at|asa. 0ok|e | zasto?
R E N E C E N E R A 6 | J A na uskrs 24. apr|| 2011.
| b| svet|ost | b| dan. | b| C E N. 8ve z|vo je smrtno os|m gena. 0d kada je stvorena
dezoks|r|bonuk|e|nska k|se||na | od kada je poe|a da oko sebe stvara gene u svom |ancu prenos|oca
z|vota jed|no je to besmrtno. 8amo gen nema generac|je, jer se k|on|ra. Cen |ma jednu generac|ju koja
postoj| od kada je | do kada je z|vog sveta. 6e||je od koj|h se sastoj|mo su samo amac koj|ma se gen|
neprek|dno voze pre|azec| |z amca u amac. |z rod|te|jsk|h amaca u nj|hovu decu | tako redom | |znova
|z generac|je u generac|ju z|vog sveta. Lanac 0 N K je najvec| mo|eku| u pr|rod| | dok bude pr|rode b|ce
| njega. Ha|o je udno, a|| ne posedujemo m| CEN nego on nas. |pak za vreme naseg z|vota uz|vajmo
u tome sto smo taj amac koj| prevoz| to oz|je udo | |juskajmo se na ta|as|ma p|ave p|anete.
Regenerac|ja je jos jedno od s||n|h oz|j|h uda.
Neverovatna uspesnost ATLA8PR0F|LAX metode u seb| nema n| uda n| tajn|. Uspesnost je zato sto
se pos|e tretmana sa potpunom komun|kac|jom | potpunom protonost| svega u nama omogucava |
potpuna regenerac|ja, pa bo|est| brze od|aze nego sto su do|az||e.
Cub|tak kostane mase (osteoporoza} | okostavanje (osteopat|ja} nastaju zbog |oseg protoka mater|je
kroz nas | nemogucnost| ma|og mozga da potpuno kontro||se te procese.
|ma nesto sto je muskarc|ma bo|je nego zenama. 0k|da za razvoj nov|h kostan|h ce||ja je
f|z|ka akt|vnost. Energ|n| musk| korac| (trupkanje nogama} akt|v|raju proces nastajanja t|h ce||ja.
0d f|z|ke akt|vnost| sa poetka dvadesetog veka ostao je samo jedan procenat na kraju veka. Zbog toga
nase prababe n|su n| zna|e za osteoporozu. Pos|e korekc|je at|asa | muskarc|, a naro|to zene treba da
budu akt|vn|j| prv|h neko||ko god|na da b| regenerac|ja kost|ju tek|a brze. Huza pod ruku, kratak povodac
u ruku pa ma|o prosetaj psa. | obrnuto.
A usput cut| ma|o v|se. Uz|vaj u setnj|, pa ce | ker uz|vat|. Nemoj mu svak| as zvocat|: "Paz| bara
ne |aj, koga to g|edas, ne tamo, ne g|edaj onu kuku, ajde ovamo"... Zna on dobro gde |de | gde te vod|
| pored toga sto mu rad| samo po|a mozga. 0n je tvoj |zbor. 0ame b|raju, a m| uz|vamo.
K||zne hrskav|ave povrs|ne u zg|obu sa |obanjom ne regener|su se dovo|jno | u starost| je
|zmestanje prvog prs|jena sve vece, pa nagnjeenje pros|rene mozd|ne stvara sve vece bo|est|. Na pr|mer
nastajanje raka. Kada se pretera sa odum|ranjem nekog tk|va organ|zam |osom regenerac|jom ne post|ze
da ga |zbac| napo|je, jer ne postoj| novostvoreno tk|vo koje b| mog|o da ga odstran|. To mesto po|nje
da tru||, a organ|zam se bran| na taj na|n sto oko te tru|ez| stvara opnu da b| "to" drza|a odvojeno
od ostatka te|a. |pak | susedno tk|vo zbog da|jeg procesa |ose regenerac|je propada, pa rak ustvar|
ne raste |znutra vec se novostvorena tru|ez |ep| na vec postojecu. 8tvara se nova opna oko svega toga,
a|| taj postupak samoodbrane |ma svoj kraj. akter|je se mnoze | umnozavaju prob|em, pa st|ze prevremen|
kraj z|vota. Hozda je ta bo|est tako nazvana zato sto rak |de korak napred, pa dva koraka unazad.
Zdrav|je | z|vot |du kontra. Pre pr|mene at|asprof||ax metode u nama traje degenerac|ja, a pos|e
potpuna regenerac|ja.
oz|jom prom|s|| jed|no prv| | drug| prs|jen doz|votno |maju potpunu regenerac|ju bez osteoporoze,
pa je zato | moguce starc|ma namestat| at|as.
8v| ze||mo ozdrav|jenje preko noc|. E nece moc| ove noc| zato sto proces| regenerac|je |maju
svoje trajanje. Cod|ne | decen|je se n|zu | postajemo sve bo|esn|j|, a|| od trenutka kor|govanog at|asa
zdrav|je se uzd|ze. Kr|vu|ja padanja pa ponovnog uzd|zanja zdrav|ja je kao |akat kr|v|na. 8ofer| znaju
da je u kr|v|n| ma|o muka. Poremecen centar za ravnotezu |zvod|o nas je | f|z|k| | ps|h|k| |z ravnoteze,
a sada kada ste sk|nu|| bedu sa vrata bud|te strp|j|v| | ma|o se pr|drz|te, jer |za kr|v|ne je uvek prav|na.
At|as je kao |okomot|va. Ako |okomot|va |s||zne |z s|na pov|a| sve vagone u amb|s. Vec|na |jud|
koj| nam do|aze na tretman na nase |ns|st|ranje sete se da su |ma|| pad ||| udarac u g|avu neko||ko mesec|
pre poetka zdravstven|h prob|ema. Zbog nepovez|vanja t|h udaraca | poetaka bo|est| prob|em| sa
dodatno |zmesten|m at|asom su se |zmak|| "budnom oku" med|c|ne | osta|| tako dugo | tako dobro
skr|ven|. "Naravno", jer je prv| prs|jen mnogo manj| od |okomot|ve | ko b| se set|o | povezao |sk||znuce
at|asa sa bo|est|ma. Poremecena veza g|ave | te|a os||kava se na poremecenom oveanstvu.
Pr|mena ATLA8PR0F|LAX metode vraca nam centar za ravnotezu u ravnotezu.
Kada vec|na oveanstva bude |sprav|jena Reneov|m otkr|cem vrat|cemo se na rajsk| put.
0vo etvrto p|smo drugog |zdanja se ma|o rasteg|o. Neka. o|je tako nego da za trece |zdanje p|sem
zavrsno p|smo.
Rev|ta||zac|ja bo|jom regenerac|jom vraca nas u z|vot. |ce sv bo|je pa sve bo|je. 8recn|c| koj| su
dob||| namesten at|as pos|e neko||ko mesec| v|de da |m kosa v|se ne opada | da |m je koza bo|ja. To sto
je spo|ja |ako se v|d|, a ono sto je unutra |ako se oset| zato sto se u nama sve regener|se do najbo|jeg
moguceg.
Kratko drmusanje v|brac|jom | st|mu||sanje akupresurn|h taaka u prede|u at|asa nanovo nas rada.
Kratko muckanje g|ave pokrenuce nam tenost z|vota, pa cemo prv| put u z|votu |mat| dovo|jno krv|
u mozgu. H| at|asprof| preporadamo | babe | bebe. |ago bebama koje oko treceg meseca z|vota dob|ju
kor|govan at|as, jer ce |mat| zdrav dobar | srecan z|vot. A kada u zdrav|ju | vese|ju doz|ve dugovenost
neka se sete | zahva|e razumn|m rod|te|j|ma koj| su |h done|| na tretman. Ako |m zapa|e svecu za
sm|raj duse | dok sveca gor| neka shvate da je z|vot kao ta sveca. Z|vot |ma svoj poetak | kraj, a |zmedu je
p|amen koj| obasjava svrhu naseg postojanja. 8mrt je sastavn| deo z|vota, pa ne treba |mat| strah
od smrt|. 0ok se razv|jamo u mater|c| prst| nam se odvajaju jedn| od drug|h zahva|jujuc| smrt| ce||ja koj|ma
su b||| spojen|. 8trah od bo|est| je norma|an, a|| m| sa uk|op|jen|m at|asom nemamo fob|je nego hob|je.
Najvecu zahva|nost osecace deca koj|ma su rod|te|j| sa v|ast|t|m namesten|m at|asom omoguc|||
da |m sve funkc|on|se kako treba od prve sekunde stvaranja. Ta nova deca se vec radaju s|rom p|anete
| nj|ma je sve na svom mestu, pa naravno | prv| prs|jen.
Kako je moguce da se deca konano radaju sa at|asom na savrsenom anatomskom mestu? | men| je
to b||o pos|ednje nerazreseno "udo" efekata koje dob|jamo kor|govanjem at|asa. Po mom m|s|jenju
to udo je moguce zato sto majka | p|od |maju samo jednu medusobnu vezu, a to je jednosmeran put
|z majke u p|od (pupana vrpca} koj|m st|ze mater|ja| od koga se form|ra dete. Hajka kojoj je at|as na mestu
stvara kva||tetnu gradu | sa|je je u mater|cu. 0d t|h c|ga|a se z|da novo dete. 8v| z|dov| u njemu su vrst|,
pa srce svoj|m otkucaj|ma ne moze da |h |zmesta. Tako je | sa ma|eck|m at|asom koj| se form|ra | postav|ja
na savrseno mesto, pa nova deca |maju savrseno zdrav|je.
Vreme je nezaustav|j|vo. Nem|novno st|ze 21. decembar 2012. Cod|ne. N|sta novo | n|sta strasno.
0d kada je sveta | veka uvek je smak postojeceg |oseg sveta omogucavao stvaranje novog | bo|jeg.
Ko ce znat|, mozda ce tog datuma V|ad|m|r Put|n prog|as|t| da je ATLA8PR0F|LAX 8PA8 koj| je
oveanstvo eka|o deset|nama h||jada god|na.
Hoj nov| drug Cvozden je uvar Tarab|cevog nas|eda. 0n zna mnogo | |epo zbor|. |zdvajam:
"Hen| je jed|n|ca vrednost| z|vot". Pr|ao m| je potanko o Tarab|c|ma, a|| n|su on| |zm|s|||| nego narod:
"Cde je bo|est tu je | |ek". Pr|druzujem se: Jed|n| |ek je ne p|t| skoro n|jedan |ek.
Lek je u nama. H| smo mater|ja|na | energetska b|ca. 8vako od nas poseduje energ|ju kojom moze
sebe | druge da |e|. 8amo neko |ma v|se, a neko manje te oz|je energ|je. Neko moze manje, a neko v|se
da je akt|v|ra. Leenje b|oenerg|jom je poznato h||jadama god|na. |pak pojav|o se ovek koj| je to uzd|gao
na najv|s| stupanj.
0n se zove Er|k Per|, a naz|v za njegov|h ruku de|o je REK0NEK6|JA. Rad| se o ponovnom spajanju
pok|dan|h |anaca 0NK | gena uz pomoc supt||n|h b|oenerg|ja. 0no sto je Rene ostvar|o za nasu mater|ju
to je Per| u|n|o za energ|ju. |dea|no je da se prvo namest| nasa mater|ja, pa ce se tan|m | pros|ren|m
putev|ma | energ|ja savrseno prost|rat|.
Ko je | regener|san | rekonektovan za sada nema bo|je na ovom stupnju razvoja c|v|||zac|je.
N|kada v|se nece b|t| "|skr|v|jen ko pr|tka", jer ovek je m|ad ko||ko g|avu drz| pravo.
6ovek je |ako |zmen|j|vo ps|hof|z|ko b|ce. 0as pos|a se naprav| na |ose ||| dobro. Ta pr||agod|j|vost
je jedan od raz|oga |zuzetne uspesnost| nase vrste. Pos|e |tanja p|sama |d| neko||ko god|na u goste
kod esk|ma. Kada se vrat|s zezace Te drustvo da |mas kose o|. Nema veze eksper|ment je uspeo,
a | esk|m b| se na|jut|o da s| mu odb|o zenu.
Ko||ko se|a to||ko ob|aja. Pos|e osam mesec| st|ze est|tka sa severa. Esk|m T| zahva|juje sto je
dob|o s|na koj| nema mnogo kose o|. Hesanje gena je od||no za te|o. |ce to nova deca rasno |zmesana,
pa kada pokupe od svakoga najbo|je b|ce |m super|ska.
Rene 8|mper|| je ob|an ovek |z naroda, a stvor|o je metodu za spas naroda.
Rene zbog svoj|h bo|est| n|je mogao |mat| decu.
| Z P 0 6 A 8 T | P R E H A 8 T V 0 R | T E LJ U A T L A 8 P R 0 F | L A X H E T 0 0 E
U 0 U 6 A P 0 K 0 L E NJ A Z 0 C 0 LJ E R E C E N E R A 6 | J E H 0 C U 8 E N A Z V A T |
R E N E C E N E R A 6 | J E
U svakom kuko|ju |ma | z|ta.
0oktorka Rada je odusev|jena ovom nemed|c|nskom metodom. 0ove|a je svoju pr|jate|j|cu na
tretman. Na u|azu joj kaze: "Raduj se, a ako te bude bo|e|o raduj se t|m bo|ov|ma. To su t| pos|ednj| u
z|votu | u buducnost| te spasavaju od stot|nu bo|ova | desetak bo|est|".
0oktor H|ha||o |ma 72. god|ne | uz|va zas|uzenu penz|ju. Tr|deset god|na je b|o h|rurg, a od toga je
sedam god|na rad|o u Nemakoj | oper|sao Nemce. Za svoje god|ne re|at|vno je zdrav, jer je umeo da
vod| br|gu o svom te|u | zdrav|ju |zbegavajuc| |ekove. Pre mesec dana |mao sam zadovo|jstvo da mu
uk|op|m prv| prs|jen. 0anas m| se zahva|juje na svoj|m zdravstven|m pobo|jsanj|ma | kaze: "Konano m| je
uspostav|jena veza sa mozgom. og me je doveo ovde kod tebe".
Koje m| uvo zvon|. Ha sa at|asom na mestu v|se m| uopste ne zvon| n| jedno | pored toga sto st|zu
dobr| g|asov|. Ran|je sam v|se stucao |ako su me manje pom|nja||. 6entar za varenje u pros|renoj mozd|n|
m| je os|oboden, pa |ako me sada zbog bav|jenja ov|m p|emen|t|m pos|om v|se pom|nju ja v|se ne stucam.
0va p|sma su namerena prema 8rbend|. |zbac|cu neke sa|e koje samo m| razumemo | nap|sat| p|sma
za ostatak sveta, pa ko ze|| da prevod| neka |zvo||. Nesta m| teksta.
8uper. 8ada mogu na m|ru da ponem sa sn|manjem f||ma o at|asprof||ax metod|.
0d oga T| zdrav|je.
P 0 0 P | 8 H 0
Hogao sam da Te ne mu|m |tanjem ov|h p|sama. ||o b| |akse da sam ovo |zveo preko
matemat|k|h formu|a.
Pr|mer: 1 + 1 = Z
1edan + 1edan = Zdrav|je
2
|||: (AN} + R = Z AN - at|as namest| R - regenerac|ja Z - z|vot
V|d|s kako oas pos|a od 1 + 1 postade skoro 2. 8ad me p|taj za junako zdrav|je.
8edam dana pos|e tretmana Razumenka m| sa|je poruku: "Ja ko||ko sam shvat||a kada b| sv|
namest||| at|as |ekar| uopste ne b| |ma|| pos|a"! 0dovaram joj: U pravu s|.
8avet srednjosko|c|ma: Ne razm|s|jajte o med|c|n|||| farmac|j|, jer cete |zgub|t| mnogo novca
| deset god|na z|vota uec| ne|og|na znanja o|je da u|oz|te 20.000 | odete kod Renea da se obu|te
na at|asprof||ax akadem|j|. Prvo stvarno cete ozdrav|jat| |jude, a drugo zan|manje at|asprof ce postat|
najpostovan|je | najcenjen|je, a | najp|acen|jena svetu, a trece 0r. H|ha||o je |zraz|o ze|ju da postane
at|asprof da b| | da|je pomagao bo|esn|ma. 0obro nam dosao doktore, a ako og da narodu ces
sk|dat| bedu sa grbae s|edec|h tr|deset god|na. N|kada n|je kasno spasavat| |jude.
A sada kada postoj| 8 P A 8 |jud| se bespotrebno mue | bezveze um|ru od bo|est|.
R A Z U H E 6 U | h J E 0 | N 0 A K 0 N E Z E L E 0 A Z | V E Z 0 R A V 0.
V|ta je|a ze|en bor ekam brz| odgovor. A J Z 0 R A V 0.