SEMINARSKI RAD I PREDMETA MARKETING

TEMA SEMINARSKOG RADA

USLUGE I NJIHOVE OSNOVNE KARAKTERISTIKE
Profesor: Student:
SADRAJ:
1. Najznaajnije karakteritike !"!#a............................................................................4
2.1.Neopipljivost......................................................................................................4
2.2.Istovremenost procesa proizvodnje i procesa potronje....................................5
2.3.Specifinost uloga lijenata!prisutnost u momentu proizvodnje"potronje
usluga.................................................................................................................#
2.4.$rolaznost...........................................................................................................#
2.5.Ni%a standardizacija...........................................................................................&
$.K"ai%i&iranje !"!#a ......................................................................................................&
3.1.'r%ine i netr%ine usluge...................................................................................&
3.2.$roizvodne i potroae usluge..............................................................................&
3.3.(loga )status* usluga u uupnoj ponudi............................................................+
3.4.(sluge ,azirane na opremi i usluge ,azirane na ljudima..................................+
3.5.-lasifiacija prema o,jetu i sredstvima pru%anja usluga................................+
3.#.-lasifiacija prema nainu pru%anja usluga.......................................................
'.Raz()j *r)#ra+a za +arketin# !"!#a..........................................................................
4.1.$roizvod..............................................................................................................
4.2./istri,ucija.......................................................................................................10
4.2.1.1dlua o loaciji usluge...................................................................10
4.2.1.1.2lesi,ilnost proizvodnje...................................................11
4.2.1.2.2lesi,ilnost potronje.......................................................11
4.2.2.(loga posrednia u distri,uiranju usluga.........................................11
4.2.3.3azvijanje strategije za posrednie...................................................11
4.3.4ena usluga......................................................................................................12
4.3.1.2atori oji utiu na odluivanje o cenama......................................12
4.3.2.5etodi formiranja cena.....................................................................13
4.4.$romovisanje usluga........................................................................................13
,.-ak"j!ak.......................................................................................................................14
..Literat!ra.......................................................................................................................15
2
1. NAJ-NA/AJNIJE KARAKTERISTIKE USLUGA
-arateristie ili specifinosti oje odliuju usluge su zapravo one oje utiu na pojavu
pro,lema u sferi maretinga6 odnosno na specifine izazove oji se postavljaju pred firmu ada
je u pitanju reiranje mareting strategija i programa6ao i primena mareting elemenata.
1snovne arateristie oje odliuju usluge su7
neopipljivost6
istovremeno odvijanje procesa proizvodnje i procesa potronje6
specifian polo%aj upca"lijenta6
prolaznost i
manja mogu8nost standardizacije.
Naglaavamo da se ove arateristie pojavljuju u razliitoj meri od razliiti9 vrsta
usluga.'o znai da 8e u onoj meri u ojoj su one vie izra%ene u pojedinim vrstama
usluga6mareting uslu%ni9 organizacija6upravljanje i organizacija ispoljavati ve8e razlie u
odnosu na proizvodne organizacije.
1.1.Ne)*i*"ji()t
(sluge se ne mogu videti6opipati ili pro,ati pre nego to dodje do procesa upovine6tao
da je ova arateristia osnovna dimenzija oja odvaja usluge od materijalni9 proizvoda.
1va arateristia pove8ava nivo neizvesnosti od potroaa ada do:e do iz,ora
onurentsi9 usluga.;,og toga maretari nastoje da svojoj ponudi dodaju opipljive tj.fizie
dimenzije i razvijanje sna%ni9 mari6 nasuprot onim iz sfere isti9 ro,a oji esto te%e
o,oga8ivanju svoji9 proizvoda dodavanjem neopipljivi9 elemenata6ao to su postprodajne
usluge i unapre:enje distri,ucije.
$o -otleru postoje etiri vrste usluga
1
7
1. <isto opipljivo do,ro )npr.sapun*
2. 1pipljivo do,ro sa prate8im uslugama )npr.ponuda automo,ila*
3. =lavna usluga sa prate8im do,rima i uslugama )npr.usluge transporta avionom*
4. <ista usluga )onsultantse usluge*
Za potroaa U menaderskom odluivanju
1.$ostojanje teo8a u proceni 1.Smanjenje omplesnosti usluga
1 -otler $9.6>(pravljanje maretingom>6Sarajevo 1..5.6str.5&2
3
onurentse usluge
2.$ercipirani visoi nivo rizia 2.Naglaavanje opipljivi9 taaa
3.$ridavanje veliog znaaja linim
izvorima informisanja
3.2orsiranje usmeni9 preporua
4.-ori8enje cene ao osnove za ocenu
valiteta
4.2ousiranje na valitet usluga
Slika br.1 Neopipljivost usluga-posledice
2
1.$.It)(re+en)t *r)&ea *r)iz()0nje i *r)&ea *)tr)1nje
$otrona usluga je neodvojiva od njene proizvodnje.$ri tome se proces proizvodnje i
troenja ro,a odvija slede8im oracima7
Za potroaa U menaderskom odluivanju
1.(e8e u proizvodnji usluga 1.Nastojanje da se odvoji proizvodnja i
potronja
2.Istovremeno troenje usluge od strane
vie orisnia
3.$otre,a za putovanjem na mesto
proizvodnje usluge
Slika br.2 Nedeljivost proizvoda
3
1.'.S*e&i%in)t !")#a k"ijenata2*ri!tn)t ! +)+ent! *r)iz()0nje3*)tr)1nje
!"!#a
?o jedna od ljuni9 arateristia usluga je prisustvo upaca!lijenata u momentu
proizvodnje od znaajnog dela usluga i ativno ue8e u realizaciji i pru%anju
usluga6npr.zdravstvene usluge6uenje i sl.
1naj o nudi usluge mora da gradi poverenje i dugorone odnose sa svojim
lijenatima6jer se usluga ne mo%e upiti ili vratiti u sluaju nezadovoljstva potroaa.$onu:a
usluga oji uspe da postigne navedeno6mo%e raunati na usmenu propagandu )od usta do
usta*6oja je veoma ,itna u promovisanju usluga6jer se potroai uve radije opredele za
ponu:aa oji im je preporuen.
Sve navedene specifinosti usluga predstavljaju grupu fatora oja utie na reiranje
mareting usluga.
2 $almer @.64ole 4.6>Services mareting>6$rentice Aall6BngleCood 4liffs6NeC ?erseD61..5.6str 3#
3 $almer @.64ole 4.6>Services mareting>6$rentice Aall6BngleCood 4liffs6NeC ?erseD61..5.6str 3&
4
Sa druge strane6da ,i dolo do proizvodnje i potronje usluga6one moraju prvo ,iti
upljene7
1.,.Pr)"azn)t
Naon procesa pru%anja usluga upci ostvaruju orist i formiraju odre:eno isustvo
vezano za ponu:aa i za proces usluga.Izostane li samo jedan od uesnia u razmeni)ponu:a ili
primalac*usluge ne8e ,iti.1,zirom da se ne mogu sladititi z,og nepostojanja fizie
dimenzije6usluge su prolazne6i uolio ne ,udu utroene u momentu ad su raspolo%ive
izgu,ljene su.;,og ove arateristie6nije mogu8e proizvoditi unapred i praviti zali9e u sluaju
soa tra%nje.
$rolaznost nije pro,lem ao je tra%nja ontinuirana i sta,ilna.( suprotnom6onaj o nudi
uslugu ima pro,lem da o,ez,edi efiasno ori8enje resursa.
odi !enaderski od"ovori
1.Nemogu8nosti sladitenja usluga 1.Nastojanje da se odvoji proizvodnja i
potronja
2.;a9tevu za usla:ivanjem vremena
ponude i tra%nje
2.3azvoj sistema proizvodnje u funciji
odgovora tra%nji
3.$adu valiteta u momenti masimalne
tra%nje i neisoritenosti apaciteta u
trenutu nise tra%nje
3.-ori8enje sistema rezervisanja
Slika br.3 Prolaznost usluga
4
1snovne ativnosti ojim ponu:ai pri,egavaju da ,i upravljali tra%njom su
diferenciranje cena6razvijanje tra%nje izvan pice6omplementarne usluge6sistem rezervisana i
napori omuniciranja6do maretari nastoje daprevazi:u prolaznost na strani ponude roz
pove8anje ,roja zaposleni96pove8anje efiasnosti zaposleni9 u vreme pice6pove8anje
participacije potroaa6podelu ili iznajmljivanje apaciteta i o,uavanje zaposleni9 za o,avljanje
vie poslova.
1...Ni4a tan0ar0iza&ija
1,zirom da se u ve8ini sluajeva proces pru%anja i troenja usluga odvija istovremeno i
da se valitet usluga formira upravo u toj interaciji6ne postoji mogu8nost pret9odne ontrole
valiteta usluga6ao ni orecije pre nego ponuda ,ude prezentovana upcu. Iz ovoga proizlazi
da je u sferi usluga nemogu8e ostvariti 100E zagarantovan valitet na dugoronoj osnovi6ao i
da to utie na znatno smanjenu mogu8nost standardizacije usluga.
1va arateristia je u,la%ena jer standardizacija nije uve po%elja u sluaju usluga6za
razliu od do,ara.Sa aspeta za9teva upca za individualnim tretmanom6oni vrlo esto
preferiraju individualizirane6a ne standardizirane usluge.
Re#ultati kod potroaa $fekti u menadmentu
1.;a svai pojedini uslu%ni proces 1./u,oo specificiran proces pru%anja
4 $almer @.64ole 4.6>Services mareting>6$rentice Aall6BngleCood 4liffs6NeC ?erseD61..5.6str 3.
5
potroaevo isustvo je razliito usluga6pojednostavljenje mnogi9
pesonalni9 zadataa
2.'o je potencijal za individualizaciju!
prilago:avanje uslu%ne ponude
2.Isoritavanje mogu8nosti za
individualizaciju
3.=ra:enje mare je teo 3.3aspolo%ivost strategije za prevazila%enje
pro,lema nepru%anja usluga
Slika br.4 Varijabilnost usluga
5
$.KLASI5I6IRANJE USLUGA
-lasificiranje usluga poma%e iz,oru odgovaraju8i9 strategija za nji9ovo maretiranje na
tr%itu.
$.1.Tr4i1ne i netr4i1ne !"!#e
( zavisnosti od eonomsog i drutvenog oru%enja usluge delimo na tr%ine i
netr%ine.'r%ine su one oje se diretno prodaju i predmet su razmene na tr%itu./rugu grupu
netr%ini9 usluga ine one oje u mnogim drutvima nisu predmet trgovanja )npr.uvanje dece6
uvanje6 i8enje*
$.$.Pr)iz()0ne i *)tr)1ake !"!#e
(sluge mogu ,iti namenjene pojedincima za zadovoljavanje vlastiti9 potre,a
)npr.stomatoloe usluge* ili mogu ,iti proizvodne namenjene ,iznisu )npr.usluge transporta
poluproizvoda*.
$.'.U")#a 7tat!8 !"!#a ! !k!*n)j *)n!0i
(sluge mo%emolasificirati o,zirom na ulogu oju zauzimaju u uupnoj ponudi razni9
ompanija na slede8i nain7
a* iste usluge F ao osnovni element ponude F gde ima malo ili niao prisutnosti
opipljivi9 do,ara )npr.polise osiguranja6onsultantse usluge*
,* !sluge koje treba da pove"aju vrijednost opipljivo# proizvodu F ada proizvo:a svoj
proizvod o,oga8uje uslugama ao to su postupovne garancije.
c* !sluge koje o#ogu"avaju proces raz#ene F isporua proizvoda od mesta prodaje na
mesto upovine
$.,.U"!#e 9azirane na )*re+i i !"!#e 9azirane na "j!0i+a
!sluge bazirane na opre#i F mogu zavisiti od jedinstvenosti i superiornosti sameopreme.
5 $almer @.64ole 4.6>Services mareting>6$rentice Aall6BngleCood 4liffs6NeC ?erseD61..5.6str 3+
#
!sluge bazirane na ljudi#a F promocijsi napori se usmeravaju na isticanje
arateristia proizvo:aa.
Slika br.5 Podela usluga
$
$...K"ai%ika&ija *re+a )9jekt! i re0t(i+a *r!4anja !"!#a
(sluge mogu ,iti usmerene na ljude ili na stvari. /rugi deo podele se odnosi na
opipljive i neopipljive ativnosti oje se oriste za pru%anje usluga.
(rtanjem ove dve dimenzije do,ijamo7
opipljive ativnosti usmerene na ljude6
opipljive ativnosti usmerene na stvari6
neopipljive ativnosti usmerene na ljude i
neopipljive ativnosti usmerene na stvari
1va lasifiacija je izuzetno znaajna6jer upu8uje na to da li oso,a ao diretni ili
indiretni primalac usluge mora prisustvovati procesu pru%anja usluga.
$.:.K"ai%ika&ija *re+a nain! *r!4anja !"!#a
$oslednja lasifiacija vezana je za dve dimenzije7
1. potre,a upca"prodavca da putuje i
2. raspolo%ivost uslu%ni9 puntova.
# -innear 4.'9omas6-enet9 G.Hern9ardt6-at9leen @.-entler6>$rincipls of 5areting>6Aarper 4ollins64ollege
$u,lis9es61..5.6str.#+3
&
'.RA-VOJ PROGRAMA -A MARKETING USLUGA
5areting usluga ima tri uporita maretinga7 esterni6 interni i interativni.
%ksterni #arketingF predstavlja uo,iajeni rad ompanije na reiranju i odre:ivanju cena6
distri,uciji i propagiraju usluge upcima.
&nterni #arketingF predstavlja rad ompanije na eduaciji i motiviranju svoji9 privr%eni9
upaca6 i svog oso,lja oje stupa u vezu sa upcima
&nteraktivni #arketingF predstavlja vetinu zaposlenog oso,lja u uspostavljaju veze s upcima i
pru%anju valitetni9 usluga.
'.1.Pr)iz()0
$roizvod je sredite ompanijini9 ativnosti da zadovolji potre,e upaca i u sluaju ro,a
i u sluaju usluga.. 1n se sastoji od tri dimenzije7
1. sutina"sr% proizvoda F potre,a oju proizvod zadovoljava
2. opipljivi proizvod!opipljiva forma proizvoda
3. o,oga8en proizvod!opipljivi proizvod sa dodacima usluga i pogodnosti oje su
namenjene dodanim za9tevima potroaa.
!slu'na ponuda se analiziran na dva na(ina)
sutinsa usluga oja predstavlja sutinsu orist i
seundarna usluga oja podrazumeva opipljivi i o,oga8eni proizvod.
Su*tinska usluga predstavlja osnovnu funciju oju usluga zadovoljava )npr.ponuda
iznajmljivanja automo,ila za reenje pro,lema transporta*.
Sekundarna usluga uljuuje om,inaciju opipljivi9 i neopipljivi9 elemenata usmereni9
na o%ivljavanje sutinse oristi.
%arakteristike!od proizvoda oji je opipljiv predstavljaju specifinosti oje se mogu
oduzeti ili dodati proizvodu.Slino ovome i ve8ina usluga se mo%e posmatrti roz diferencirane
arateristie.
Stili#iranje!Stil usluge predstavlja om,inacije arateristia oje uljuuju opiplji
enterijer i neopipljivi nain na oji se oso,lje prve linije odnosi prema upcima.
Pakovanje!to je nain na oji se opipljivi elementi omponuju zajedno u cilju
o,ez,e:ivanja ompletne uslu%ne ponude.
!arka F ima ulogu da identifiuje proizvod oji pripada neoj organizaciji i da ga odvoji
od onurentsog. -oritenje mare u o,lasti usluga je sve intenzivnije.-arateristino je to da
se oznaavanje usluge marom odnosi na imid% ponu:aa usluga.
&i#ike dimen#ije!5aretari usluga nastoje da dodaju opipljive arateristie svojoj
ponudi i na taj nain ,udu razliiti od onurencije.
+
'sporuka uslu"a!4.=ronroos tvrdi da ,i maretari usluga tre,ali oristiti oncept
pristupanosti oriste8i izvore6ao to su7ljudsi resursi6maine6zgrade itd.
%valitetF-valitet usluga je veoma ,itan6jer se esto ve%e za valitet ompanije oja pru%a
uslugu. -valitet usluge utie na o,im tra%nje za uslugom i profil upca oji 8e upovati tu
uslugu6ao i na pozicioniranje uslu%nog proizvoda i uslu%ne organizacije u odnosu na
onurenta6 to vodi stvarenju ve8eg profita.
@utori $arasuraman6 ;it9ami i HerrD su priazali model valiteta usluga6oji o,u9vata
pet situacija jaza uzroovani9 neuspenim isporuama usluga7
1. ?az izme:u oeivanja potroaa i upravljanje percepcijama potroaa.(zro tome je da
mnoge organizacije ne razemiju ta potroai oeuju od usluge.
2. ?az izme:u percepcija menad%menta i specifiacija uslu%nog valiteta..
3. ?az izme:u specifiacije valitete usluga iprocesom isporue.
4. ?az izme:u isporuene usluge i onoga to je priop8eno potroau o usluzi.
'.$.Ditri9!&ija
/va pro,lema su ,itna u reiranju distri,utivnog misa7
!loacija mesta pru%anja usluga
!anga%ovanje posrednia u distri,utivnom analu
'.$.1.O0"!ka ) ")ka&iji !"!#e
1dlua o loaciji usluga je rezultat ompromisa izme:u te%nji i za9teva potroaa i
proizvo:aa6izme:u loalne pristupanosti usluga oju %ele potroai i nastojanja uslu%ni9
organizacija da centralizuju proizvodnju radi ostvarenja eonomije o,ima.
'.$.1.1.5"eki9i"n)t *r)iz()0nje
-ao to su nee usluge neflesi,ilne sa aspeta loacije6tao je druge usluge )usluge
nisog ontata izme:u potroaa i pru%ioca*mogu8e odvojiti od mesta proizvodnje.
Na donoenje odlue o loaciji ponu:aa usluge6centrale ili filijala utie7
&nterna ekono#ija obi#a na strani ponude+
eksterna ekono#ija obi#a i
konkurencija u tr'i*no# okru'enju.
'.$.1.$.5"eki9i"n)t *)tr)1nje
2lesi,ilnost potronje se manifestuje ao spremnost potroaa da ,udu flesi,ilni u
odluivanju o loaciji na ojoj onzumiraju uslugu.
3azlozi za nespremnost upaca u troenju usluga su slede8i7
ad je predmet usluge neporetno vlasnitvo upca6za9tev je da ponu:a do:e
upcu
fizia neporetnost potroaa
.
nespremnost potroaa da daleo putuju u sluaju impulsivni9 usluga za oje
postoji velii ,roj onurentsi9 opcija
potroai poazuju ve8u spremnost na flesi,ilno ponaanje u sluaju
specijalizirani9 usluga u odnosu na rutinse upovine.
;a mnoge ponu:ae usluga6loacija mesta pru%anja usluga je najva%niji nain za
privlaenje novi9 upaca.
'.$.$.U")#a *)re0nika ! 0itri9!iranj! !"!#a
$onaanje posrednia u distri,uiranju usluga zavisi od uloge oju on preuzme u procesu
pru%anja usluga7
! -ao oproizvo:a usluga6posredni u nastojanju da uini da usluge ,udu raspolo%ive
svim potroacima na mestu i u vreme oje im odgovara6esto deli rizi pru%anja usluga
)npr.deljenje gu,ita"do,ita u sluaju ada posredni ulo%i sopstveni apital na za9tev
ponu:aa*
! $osrednici poma%u da usluge ,udu loalno raspolo%ive i o,ez,e:uju prodajnu podru u
momentu prodaje.
'.$.'.Raz(ijanje trate#ije za *)re0nike
3aspolo%ivost usluga mo%e se dizajnirati u cilju zadovoljenja tipini9 ciljeva ao to su
osvajanje tr%inog ue8a za postoje8e usluge na uspostavljenom tr%itu6ulaza na novo tr%ite i
prevencija penetriranja tr%ini9 izazivaa na postoje8a tr%ita.
5ogu8e alternative u pru%anju usluga oje ompanija ima na raspolaganju su7
1. ,irektna isporuka )prodaja*upcu ,ez oritenja posredniaI
2. Pru'anje usluga pute# posrednika )uslu%nog agenta6 maloprodavca6veleprodavce
ili putem specifinog o,lia pru%anja usluga!franc9isinga*I
3. Ponuda usluga istovre#eno i direktno i pute# posrednika.
'.'.6ena !"!#a
'ermin cena se ne oristi tao esto6 ve8 vie stopa6 provizija6 nanada6 jer se upac
mnogo ugodnije ose8a ad na taj nain govori o ceni usluge. ;naaj cene je
velii6jer z,og neopipljivosti usluga6cena ima znaajnu ulogu u iz,oru ponu:aa
usluga. 4ena se esto oristi ao sinonim za valitet.
Strategije formiranja cena zavise od7
! faze %ivotnog cilusa )na poetu penetracijse6 asnije za odr%anje tr%inog
ue8a*
!organizacioni ciljevi oji determiniraju odluu o cijenama )masimiziranje
profita6masimiziranje tr%inog ue8a6opstana i drutveni ciljevi*.
'.'.1.5akt)ri k)ji !ti! na )0"!i(anje ) &ena+a
10
Slia ,r #.2atori formianja cena
&
visina troova proizvodnje usluga6
nivo!iznos oji je upac spreman platiti za usluge6
cena oji ima onurent i
ogranienja cena oje zaraunava dr%ava.
'.'.$.Met)0i %)r+iranja &ena
()rokovi plus(
1vo je najjednostavnija metoda formiranja cena6oja oristi istorijse podateza
izraunavanje jedinini9 troova za svai input oji se oristi u procesu proizvodnje usluga..
Prednosti) prodajne cene je jednostavno izraunati6 dozvoljeno je pove8anje cijena ao je
zasnovano na troovima )pove8anju troova*6mo%e se unapred navesti da 8e.finalna cena
,itiodre:ena troovima.
Proble#i) ne razmatranje onurencije6alulisanje troova neada je veoma
slo%eno6teo je predvideti troove.
*ene na +a#i mar"inalni, trokova
1vaj sluaj se oristi u cilju potpunijeg isoritenja apaciteta na nivou oji poriva
samo varija,ilne troove.
*ene +a#irane na tranji
$ostoje tri osnove za diferenciranje cena7
! segmentiranje izme:u razliiti9 grupa orisnia6
! segmentiranje na ,azi razliiti9 namera oritenja
! segmentiranje na osnovi razliitog vremena proizvodnje.
*ene na +a#i konkuren-ije
( ve8ini sluajeva rajnji iznos cene se formira u zavisnosti od ponaanja onurencije.
,.,.Pr)+)(ianje !"!#a
$romotivni ciljevi u sferi usluga su 7
! razvijanje poznatosti i interesa za organizaciju i njene usluge6
! omuniciranje prednosti od upovine usluga6
! poticanje eventualne upovine usluga6
! gra:enje pozitivnog imid%a uslu%ne organizacije i
! diferenciranje usluga od onurentsi9.
& -otler $9.6>5areting management>6$rentice 9all6.t96str.503
11
Blementi promotivnog misa oji se oriste u realizaciji postavljeni9 ciljeva su
sljede8i7
! usmena propaganda
! lina prodaja
! eonomsa propaganda
! unapre:enje prodaje
! odnosi s javno8u.
12
5. ;@-G?(<@-
$ro,lematia maretinga usluga ili uslu%nog setora do,ija na znaaju uporedo sa
injenicom da se pove8ava ue8e uslu%nog setora u generisanju doma8eg ,ruto proizvoda6ao
razvjeni96tao i nerazvijeni9 zemalja6te ,roj i ue8e radni9 mesta u uslu%nom setoru.
(slu%ni setor postaje sve vie predmet ritii9 analiza vezani9 za valitet i sigurnost
radni9 mesta.1ve se ritie najvie odnose na vode8e uslu%ne orporacije6oje postaju sinonim
transformacije do%ivotnog6ili zapoljavanja na neodre:eno vreme u privremeno i povremeno
zapoljavanje.
4iljevi ovog rada su ,ili7
uoavanje viedimenzionalnog znaaja usluga
identifiovanje i razumevanje internog6esternog i interativnog maretinga
razumevanje mareting strategija primenjeni9 u uslugama
podse8naje na specifinosti uslu%ne ponude i usluga.
13
#. GI'B3@'(3@
)1* =rupa autora6 J1snovi maretingaK6 Sarajevo7Bonomsi faultet6 1..#.
)2* Lesna Ha,i8!Aodovi865unira Mesti8!Serdarevi86 J5areting menad%mentK 6Bonomsi
faultet u Sarajevu6 200#.
)3* $rof.dr $ajo $ani86$rof.dr.3adoja 3adi8 J(pravljanje valitetomK 6 Hanja Gua6 200#.
14
Kak) !na*rije0iti *)a);
$oslovna ideja
$olaze8i od ljunog plana za uspije9 preduze8a ili ,ilo oje ompanije6 prvenstveno
moramo da napravimo plan6 put ojim 8e na cilj do8i do realiDacije. 'u prvenstveno mislimo na
izradu i osmiljavanje poslovne ideje6 pomo8u oje ostvarujemo uspe9 u oviru odre:enog
preduze8a6 fa,rie6 ompanije.
( oviru preduze8a N-ocaO6 oje se ,avi proizvodnjom slatia prevenstveno oolade i
ooladni esovi. $ose,nu pa%nju pridajemo poslovima vezanim za mareting6 ao najva%nijem
setoru u oviru preduze8a. ( oviru ove o,lasti6 acenat stavljamo na istra%ivanje i ispitivanje
tr%ita6 promociji prizvoda6 relamiranju i izradi ataloga. Istra%ivanje potre,a tr%ita je va%an
element za unapre:ivanje proizvodnje preduze8a. Lre8i svoju djelatnost6 naj,itnije je odgovoriti
za9tjevima tr%ita6 gde prvenstveno mislimo na upce. $riliom anetiranja potroaa6 dolazimo
do informacija oje su ,itne za izradu samog proizvoda6 mlijea i mlijeni9 proizvoda. 'ao6
saznajemo naj,itnije arateristie proizvoda6 a to su7
1. $rivlanost am,alaze i
2. -valitet proizvoda.
S o,zirom na veliu onurenciju oja vlada na trzitu6 va%nu ulogu u posticanju
proizvodnje ima promocija proizvoda. Izrada plaata i relamnog materijala u velioj meri utie
na upovinu slatia6 jer se na taj nain potroai upoznaju sa proizvodnjom. ?os jedan ,itan
element promocije proizvoda ini i relama. 3elamiranje je naj,olje vriti putem televizijsi9
programa6 jer se tao upci mogu vizuelno uputiti na upovinu ooladni9 prizvoda6 do i
govorna porua zauzima znaajno mesto u relami.
$roizvodnja i prodaja se mogu pove8ati na vie naina6 a jedan od naj,olji9 je svaao
izrada ataloga. Izla%u8i ataloge oje sadr%e ponudu N-oceO6 u svim ve8im maretima i
supermaretima6 na diretan nain stimuliemo potroae na upovinu nai9 proizvoda.
(zevi u o,zir mareting6 ao najvazniju o,last u posticanju proizvodnje6 pa%nju6 tao:e
tre,a o,ratiti i na uvo:enje nove te9nologije priliom proizvodnje slatia. ( oviru ove o,lasti
tre,a pratiti svau inovaciju ada su u pitanju maine i oprema oja se oristi za preradu
proizvoda.
$reradu ooladni9 proizvoda tre,a dovesti do savrenstva6 ao ,i se odgovorilo na
za9teve upaca i udovoljilo nji9ovim za9tevima i %eljama. Iz,or odgovaraju8i9 maina i opreme
je deliatan posao6 u oji tre,a uputiti oji redovno prate onurenciju i tr%ite. $riliom
unapre:ivanja prodaja i prpoizvodnje tre,a voditi rauna i o strunosti radnia6 tj oda,iru
odgovaraju8eg adra. 5enad%eri preduze8a tre,a da oda,eru radnie oji 8e u potpunosti
odgovoriti potre,ama preduze8a.
15
3adni tre,a da ,ude flesi,ilan6 prilagodljiv u svaoj situaciji6 potre,no je da se
prilago:ava promenama. S o,zirom da se radi o preeduze8u Da iji rad je potre,an viso stepen
urednosti6 radnici moraju naroito da o,rate pa%nju na 9igijenu i uslove pod ojima se slatii
proizvode. 'ao:e6 ,itna oso,ina svaog radnia je tanost6 jer ,ez toga preduze8e ne mo%e
do,ro funcionisati. ;a utvr:ivanje ispravnosti proizvoda potre,no je strunjaa oji 8e
svaodnevno pratiti preradu proizvoda i nadgledati rad i 9igijenu ostali9 radnia.
/a ,i smo pove8ali proizvodnju u preduze8u N-ocaO neop9odno je da svai setor
sara:uje sa drugim6 da preduze8e nastupa timsi i da svao nesmetano i pravilno izvrava svoje
o,aveze. 3adnie esto tre,a stimulisati na rad pove8anjem plata6 nagr:ivanjem za uspe:an rad.
-ada posmatramo pret9odno na,rajane elemente da ,i se pospeila proizvodnja6
dolazimo do zaljua da su svi elementi uso povezani i od svi9 nji9 zavisi uspeno poslovanje6
ali ipa6 veoma va%nu ulogu ima mareting 6 gde tre,a oda,rati naj,olje6 omuniativne radnie.
5areting svojom ativno8u diretno utie na potroae6 pri emu je neop9odno da se od
upaca stvori svest o valitetu proizvoda6 tj o valitetu ooladni9 proizvoda u preduze8u
N-ocaO. (olio se stvori poverenje od upaca6 preduze8e ispunjava postavljeni cilj!
*)(e<anje *r)iz()0nje= a to se svaao mo%e ostvariri uolio se primene odgovaraju8e mere i
ispotuje sve dogovoreno.

1#