ZATO ENE ZVOCAJU?

Uvodni ekspoze

Da,stvarno,zato ene zvocaju?Teko pitanje!?Verovatno da se,zbog teine
pitanja,niko nije upustio u ozbiljno traganje za odgovorom koji bi osvetlio ovako rairenu
pojavu.Nema ozbiljne literature o zvocanju.Zato?
Moja supruga se,videvi samo radni naslov "Knjiga o zvocanju",pre nego to sam
ita napisao,nasmejala i bez mnogo premiljanja dala odgovor: "To je seksistika tema.
Rastrgnue te feministkinje...ha, ha...Uostalom, zvocaju i mukarci..."
"Ali,ree.Zvocanje je ipak tipino za ene,kao diferencija specifika pola...
Uostalom,naslov je 'Knjiga o zvocanju',a ne 'Knjiga o enskom zvocanju'. Zato si odmah
predpostavila da e se tekst odnositi samo na ene?Ili je toliko vezano za ene, da se
samo po sebi namee.?.",pokuao sam da argumentiem.
"Pa,jeste...Ali,ta tu ima da se objanjava?ene zvocaju zato to su nezadovoljne."
Ree,i ode.
Odista,ta tu ima da se objanjava?ene zvocaju zato to su nezadovoljne.
Logino. Ali,ostaje otvoreno pitanje zato bi me zbog toga "rastrgle feministkinje?"I to je
logino!Zato to je "tema seksistika. " ta da radim? Da li da se upustim u rizinu
temu,u opasnost da postanem rastrzana linost,ili rastrgnut?Ma,nee one mene...
Uostalom, i ja sam feminista!
Ne,nisam prevrta koji menja stranu im oseti opasnost.Ja sam pravi ubeeni
feminista.Ako treba,spreman sam i da se zakunem na neku ensku "Bibliju",po izboru
"nevernih Tomislava".Imam elju da inim dobro enama koje,uzgred budi
reeno,volim.Moda je njima sve jasno,i nemaju potrebu za ovakvom knjigom,ali nije
jasno mukarcima.Oni tee shvataju.Ako mukarci budu sposobniji da razumeju
ene,onda e dame biti manje nezadovoljne,pa e moda i manje zvocati.Zvui
logino(mada prilino naivno).Eto,ja u,kao pravi feminista,pokuati da pomognem
mukarcima da shvate ono neshvatljivo,transcendentalno u enskoj prirodi,radei
tako,zapravo,u korist ena.Potajno se nadam da u,kao nagradu,dobiti lansku
kartu...Zamalo da kaem do kraja,a onda moja nadanja vie ne bi bila potajna.


Definisanje pojma "zvocanje"

Elem,da preemo na temu.ta je to zvocanje?Neki autori pojavu
nazivaju:"antranje","kvocanje","dangrizanje","pridikovanje","popovanje","sranje",
"vakela","histerisanje","ronzanje"...i sl.Sve ove pojave su razliite manifestacije
osnovnog, mada sloenog oblika ponaanja nazvanog zvocanje.(O podvrstama i
specifinim ispoljavanjima sutinski iste pojave, bie rei kasnije.)
Zvocanje je masovna pojava najrairenija u enskom rodu.Oblik komunikacije
karakteristian za pripadnice lepeg pola,mada se moe, sporadino, neveto,amaterski i
ne tako autentino,sresti i kod pripadnika "runijeg pola". (Poput bradavica na maljavim
mukim grudima koje podseaju na enske,ali ne znamo emu slue.)Moglo bi se, dakle,
definisati kao "primarna polna karakteristika" enske psihe.U najmanju ruku kao
sekundarna. Da li je bioloki ili socijalno determinisana, nauci, naalost, jo nije poznato.
Rairenost pojave u prostoru i vremenu(Prema istorijskim izvorima pojavljuje se u svim
vrstama drutvenog ureenja, od prvobitne zajednice do savremenih demokratskih
drutava.) navodi na predpostavku da, moda,postoji poseban gen koji regulie ovo
ponaanje. Nadajmo se da e iitavanje ljudskog genoma rasvetliti i ovu misteriju.
ak iako takav gen postoji,to ne iskljuuje potrebu socijalno-psiholoke analize
dotinog oblika komunikacije.Ljudski instinkti su podloni promenama jer je ovek i
bioloko i socijalno bie.Mada su,kau brojni istraivai,ene blie prirodi i svojoj
biolokoj osnovi.Blie ivotu.Iz tog razloga,njihovi instinkti su manje podloni
promenama.
Ako zvocanje ima neko svoje instiktivno poreklo,moralo bi da ima i svrhu.
Instinkti su svrhom usmerena ponaanja,tipina za vrstu.Priroda ne podrava besmislene i
nesvrsishodne instinkte.Ona je dobra majka.Racionalna i dosledna. U instinktivne radnje
se pretvaraju,dakle,samo ona ponaanja koja vode do nekog cilja znaajnog za opstanak
vrste.Koji bi to cilj mogao biti kada je u pitanju zvocanje?
Objekti zvocanja su,pre svega,mukarci,zatim deca,a povremeno i sporadino je
usmereno i na druge osobe.Veoma retko na ene.ta se eli postii kod objekata na koje
je usmereno zvocanje?Za poetak,kod mukaraca?
Ovakav oblik komunikacije sa pripadnicima runijeg pola podrazumeva i neke
tipine predpostavke koje se tiu bio-socio-psiholokih odlika objekata. Zbog tih
predpostavljenih odlika mukaraca,oekuje se da e odreeni oblik komunikacije postii
eljeni cilj.Koje su to osobine mukog roda koje,po rairenom uverenju ena,ine
zvocanje svrsishodnim ponaanjem?
Pre nego to navedem tipine "velike istine" o mukarcima,napomenuu da one
nisu plod mog izmiljanja.Naime,niz godina sam radio kao psiholog u timu za razvod
braka jednog Beogradskog centra za socijalni rad.Razveo sam nekoliko hiljada brakova,i
uo isto toliko branih pria.Svaku storiju u dve, ili vie verzija. Verziju supruge(dame
imaju prednost),verziju supruga,zatim verzije dece,ponekad baba i
deda,roaka,komija...Bilo je tu tunih pria,jer razvod braka je tuna pojava.Ali, mnogo
toga je i komino."Sve mi te ivotne prie jedna na drugu lie",izrazio sam se u stihu.Ne
samo da lie,ve su,u osnovi,indentine.Kao neka matrica,ili formula u koju moete
stavljati razliite sadraje,ali je ishod,rezultat,odreen samim obrascem.Neto
kao:"Kvadrat nad hipotenuzom,to zna svako dete,daje zbir kvadrata nad obe katete."Ve
na prvu reenicu jednog suprunika,unapred sam u svoju belenicu upisivao odgovor
onog drugog.Tano sam znao ta e ko rei. Nikakva mudrost.Pa,svi priaju isto,sa
malim,dekorativnim varijacijama.A veina veruje da su originalni,da se to samo njima
deava."Zamislite vi, gospodine,ta on(ili ona) meni radi i govori!" Ne mogu ni da
zamislim.Znam.
I mukarci i ene imaju stereotipne prie.Ali,poto je ovaj put tema zvocanje,
otkriu vam velike enske istine o mukarcima.Istine onih ena koje zvocaju i veruju u
delotvornost metode zvocanja.

SEDAM MUKIH SMRTNIH GREHOVA

1)Mukarci su,po prirodi,lenji. Skloni su da se izvlae iz kunih poslova.Povrni su. Kad
i rade,rade to "kao maka repom".Hedonisti su.Zato im treba zameniti zadovoljstvo u
lenarenju zadovoljstvom koje osete po prestanku zvocanja.Potrebno
je,zvocanjem,stvoriti kod njih napetost koja remeti uivanje,kako bi privremeni prestanak
rada izvora napetosti doiveli kao zadovoljstvo.Nikada se sami ne bi setili da neto urade
u kui.Ako se to i desi,onda je u pitanju oseanje krivice zbog neega to treba tek
ispitati.esto su lenji ne samo da fiziki rade,ve i da razmiljaju o bitnim stvarima,da se
duhovno usavravaju,da se suoe sa sopstvenim nedostacima.
2)Mukarci su,po prirodi,samoivi. Nisu spremni na rtve i odricanja.Lepo im je da se
pomaze sa decom,da se poigraju sa njima,ali da neto ozbiljnije rade-to ne. im aktivnost
nije zabavna,i zahteva napor,i nije usmerena na njihovo lino ostvarivanje i ambiciju,oni
bi da zbriu.kolske obaveze dece, pravilna ishrana...sve ono protiv ega se deca
bune,njih zamara.Tate su za lepe stvari,a mame za teranje na obaveze.Stiu jeftinu
popularnost kod dece. Potkupljivanjem.To rade zato to su i sami detinjasti.Najvanije im
je zadovoljstvo. Treba ih vaspitavati,kao i decu. Skloni su da racionalizuju ovakva svoja
ponaanja parolama da deca treba da budu samostalna,da rade sama,i da ih ne treba daviti
obavezama,ve im uiniti uenje i rad zabavnim.Teoretiu mnogo,ali nisu spremni da se
uloe i dokau svoje teorije.Zvocanje je dobar metod.
3)Mukarci su skloni prevarama i dvostrukom moralu. To sledi iz njihovih predhodno
navedenih osobina.Nisu u stanju da se dublje ulau u odnos i ispravljaju ono to u njemu
ne valja(itaj ono to kod njih ne valja.)Lake ima je da pobegnu u avanturu gde se od
njih ne oekuje ozbiljnost i odricanje koje je nuno za dobar brak.Ipak,skloni su oseanju
krivice,te tu sklonost treba koristiti kako bi se, zvocanjem i stalnim ispitivanjem,izgradila
dovoljna doza napetosti.Ta napetost se unosi u vanbranu vezu i kvari jeftino steeno
zadovoljstvo,a oni nisu spremni da se bore za skupa zadovoljstva.Skloni su da
racionalizuju svoja ponaanja glupostima kao: "Prevara mukarca je bezopasna za
brak,on se ne vezuje emotivno kao to to ine ene kad ulaze u ljubavne avanture..." Ili:
"Mukarac koji ima ljubavnicu je mukarina,a ena koja ima ljubavnika je kurva..."U
prirodi je mukarca de eli da oplodi to vie enki,a u prirodi ene je da svije gnezdo i
vee mujaka za porodicu..." Zvocanje je dobar metod.Moe se koristiti i preventivno.
4)Mukarci su inertni.Skloni su rutini.Nisu svesni da brak treba negovati,
"zalivati"...Lako gube interes i smisao za romantiku i avanturu u braku.Ne znaju koliko je
razgovor "o nama" bitan za odravanje i razvijanje odnosa.O svemu treba priati, a oni to
ne vole.Dosadu ne vide kao problem,ve je smatraju normalnim stanjem branog
odnosa(Uz dopunsko uzbuenje "sa strane") Rutina ubija elju. eni je potrebna promena
ambijenta,"neko novo,lepo mesto...gde bi smo ponovo doiveli jedno drugo na nov
nain." Njena seksualna elja je vezana za ambijent i promenu. etri zida je gue.Umesto
da probudi njenu elju,njemu je lake da se,na gotovo,sretne sa seksualnou neke druge
ene,neke neuspavane lepotice.Ne treba popustiti pred njihovom inertnou i potrebom za
rutinom.Treba ih uzdrmati i pokrenuti.Zvocanje je dobar metod.
5)Mukarci su neozbiljni.to sledi iz gore pomenutih osobina.Neozbiljni su u
najvanijim stvarima.Umeju da se uozbilje kada je u pitanju njihov posao, karijera, ugled
u drutvu...Kad se to tie lino njih.A ta e njima sav taj ugled?Da bi bili privlaniji
drugim enama?Da bi mogli da se hvale pred drugim mukarcima?Da se oseaju
nadmono nad njima?Opet zbog drugih ena.Ako bi im se to dozvolilo, nikada se ne bi
zaustavili.Potreba za kurenjem je jaa od njih.Zato treba uvek nositi makazice sa sobom,
i skraivati im ga po potrebi na pravu meru.Onu porodinu.Treba ih suoiti sa time da je
njihova navodna ozbiljnost,ozbiljnost u obavljanju neke funkcije van
kue,biznisa,prehranjivanja porodice,gradnji karijere... samo povrna ozbiljnost.Imid.Zar
sve to ne ine zbog zajednike sree? Ako je tako,zato su neozbiljni u odnosu na svoju
enu,na brani odnos,na ono najvanije? Takva neozbiljnost baca senku na sve njihove
spoljanje ozbiljnosti. Moraju postati svesni ta ine. Zvocanje je dobar metod.
6)Mukarci tee dominaciji nad enama.Oni su,ustvari,edipalno vezani za majke(i tu se
ne sme imati milosti.Za njihovo dobro,taj uticaj se mora neutralizovati), pa pokuavaju da
se bore protiv straha i zavisnosti tako to e se truditi da dominiraju nad sopstvenom
enom.Ako im se pokau slabe take,sigurno e ih iskoristiti.Ne potujui svoju suprugu,
ostaju,nesvesno,verni majci.ena koja ne dozvoljava dominaciju nad sobom, lek je za
muke edipalce.Tera ih da odrastu.Tu zvocanje pomae,ali naalost:
7)Mukarci sporije odrastaju.Ba zbog tog prekomernog hedonizma.Skloni su da idu
linijom manjeg otpora,i,ako ih neko ne bi gonio,kao decu,nikada ne bi odrasli. Naivni su i
podloni manipulacijama(pogotovo drugih ena.Onih kojima nije stalo do njihove
dobrobiti,ve samo ele da ih iskoriste.)Pogledajte devojice i deake u osnovnoj
koli.Odmah se vidi koliko su devojice visprenije u socijalnim kontaktima, koliko bolje
razumeju namere i tenje drugih ljudi(posebno ena). Socijalna inteligencija mukaraca
se sporo razvija i treba je podsticati stalnim ukazivanjem na greke,naivnost u odnosu na
druge ene,(osobito majku)lakomislenost i podlonost raznim uticajima.Za njihovo
dobro.Pridikovanje i zvocanje su dobri metodi.

Ovo su neke od tipinih predpostavki od kojih ene polaze,svesno ili
nesvesno,kada primenjuju metod zvocanja u komunikaciji sa mukarcima.Sedam
osnovnih mukih grehova.(Koji mogu biti i smrtni)Ima jo takvih pretpostavki,ali bi se
mogle svesti jedna na drugu,te ih ne bih posebno pominjao.Mora se priznati da u njima
ima puno istine, i da mogu posluiti kao osnova za delanje.Pitanje je,samo,da li se postiu
oekivani efekti,to bi se moralo desiti ako su polazne predpostavke ispravne,a metodika
rada(zvocanje) zasnovana na njima.Ali,o tome u govoriti kasnije.
Jo je u Starom zavetu reeno da je savrena supruga "ezer keneged".Te hebrejske
rei znae "protivno korisna."Rabini su lupali glavu i vodili opsene debate o znaenju
ove fraze.Kako to supruga moe biti korisna, ako je stalno antiprotivna, protiv
vas?(Slino se, dodue, govorilo i o ulozi Lucifera, prvog i najvoljenijeg Bojeg anela-
oficira, luonoe, nosioca svetlosti.Njegova uloga,od Boga poverena,bila je da se
suprotstavlja ljuskom rodu,i time ih nagoni da duhovno napreduju. Problem je nastao
onda kada mu se to previe dopalo, i kada je poeo da preteruje. Osporavajui arumente
mukarca, ena ga tera da ih iskristalie, razmotri iz razliitih uglova,da ne podlegne
potrebi da ide linijom manjeg otpora...Nije sukob ono to unitava brak.On se mora
oekivati jer se zaljubljujemo i ulazimo u branu zajednicu sa nekim ko je razliit od nas.
Interesantno je to da su,prema iskustvu branih savetodavaca,razlozi zbog kojih se
ljudi razvode isti oni zbog kojih su uli u brak."Suprotnosti se privlae"-
kau.Ali,kasnije,razlike koje su bile tako privlane postaju odbojne, izvor svaa i
neprijateljstava.Ni svae ne moraju biti destruktivne.Mnogi parovi tvrde da je seks bolji
posle svae.Neki partneri se,posle dobrog sukoba, pribliavaju jedno drugom,dok se neki
udaljavaju.U emu je razlika?
Moglo bi se rei da nije toliko bitan sadraj konflikta,ve nain na koji ga oni
reavaju.Nije toliko vano zbog ega se ljudi ne slau,ve kako se ne slau.Jednom
viegodinjom studijom,sprovedenom na univerzitetu u Jejlu, uinjen je napor da se
utvrdi koje osobine linosti kod branih partnera preskazuju koji e parovi ostati
zajedno.Utvrdilo se da ne postoje osobine linosti koje predskazuju ko e ostati u
braku.Umesto toga,zakljueno je da na to da li e brak preiveti ne ukazuju razlike u
linostima,ve to kako parovi postupaju sa razlikama.
Da vidimo prvo koji su tipini sadraji ukljueni u metod zvocanja,da bismo
kasnije analizirali sam metod.Videli smo da je forma komunikacije usmerena ka
odreenim ciljevima.Da li su i sadraji usmereni ka postizanju istih? Zvocajui,ene
pokuavaju da mukarcima saopte deset velikih istina,zadajui im, na taj nain, deset
enskih zapovesti.Koje su to istine i zapovesti?
DESET ENSKIH ZAPOVESTI

1.Istina:ena nikada nema ta da obue. Njen ormar je prazan.To jest,pun je,ali
iznoenih,demodiranih prnja.To treba prihvatiti kao aksiom.Ne osporavati! eni
je,naravno,potrebno mnogo vie nego mukarcu.Ne sme da izgleda zarozano, i da se vidi
da je rtva porodice.ena treba da izgleda negovano.Ne zbog drugih mukaraca,ve zbog
svog mukarca(a i drugih ena,zlobnica,koje bi odmah primetile garderobne znake
slabosti) i ,pre svega,zbog sebe.Ona je estetsko bie.Dok mukarac,kako kau
psihoanalitiari, investira psihiku energiju u svoj penis(ili njegove simboline zamene:
automobil, novac, ugled, karijeru, pamet...) ,ene psihiku energiju,ili libido,investiraju u
itavo telo,njegovu spoljanost. Garderoba je deo "telesne eme" ene. Psiholozi su
ustvrdili koliko je telesna ema vana za samopotovanje i vrstinu identiteta
osobe.Mukarci koji ne razumeju vanost garderobe i minke za ouvanje
samopotovanja ene,i tumae njene potrebe kao povrnost,kinurenje i
egzibicionizam,investiciju u spoljanjost umesto u dubinu,nesvesni su latentni
homoseksualci.to i jesu.Oni bi,naime,voleli da ene imaju muku psihu. Ali,suprotnosti
se privlae.Oni koje privlai istovetnost sa sobom, narcisoidni su i
homoseksualni.Potujte potrebu ene da se dopada sama sebi,jer e se, takva, dopadati i
vama.Ona samo eli da je vi oboavate.to je dobro.Iz navedenog sledi i prva enska
zapovest:
Prva enska zapovest: Oboavaj enu svoju vie nego sebe samog.Nee imati
drugih ena pred licem mojim.

2. Istina: Mukarcima je uvek lake. To je,naravno,apsolutna istina.Treba je
shvatiti kao aksiom.Mukarci se igraju celog ivota,dok ozbiljnost poiva na pleima
ene.Da ne govorimo o trudnoi i poroaju.Takav bol nijedan mukarac ne bi
podneo.Odsluenje vojnog roka je deija igra naspram raanja i uzgajanja dece. Pored
toga,ene brinu o svemu.Mukarci,uglavnom,izvravaju ono to im ena kae. Ali,onaj
koji brine,misli,predvia,pomno prati razvoj dece...je ena. Upamtite-brinuti brigu je
teak posao na pleima ene.Mukarci su lakopametasti. Zato veruju da ene preteruju u
brinosti,i da time dave decu i komplikuju ivot.Lako je biti leeran otac kad ima
nekoga ko je brian i dosledan,makar se deci to ne svialo.Oevima,opet,zapadne laki
deo posla-uloga onoga koji zabavlja, doputa, ne davi,ne komplikuje...Da,mukarcima je
uvek lake!Lake im je i na poslu.ivimo u patrijarhalnom drutvu u kojem mukarci
imaju mnogo privilegija.Oni mogu i da se zabave radei,jer ne razmiljaju i ne brinu
mnogo o tome ta se deava sa decom, kod kue.Mogu da se opuste.Zato to imaju ene
koje vode rauna o svemu.Njihova psihika energija je usmerena na njih same,na njihov
narcizam.Zbog toga su vie okupirani sobom nego enom i decom.to nije
poteno.Takozvani "enski poslovi" su svakodnevni,nezaobilazni i, uglavnom,dosadni.Uz
pomo dece,i nezrelog mua, ena je zatvorena izmeu etri zida.On uvek ima opravdani
razlog da bude napolju,tamo gde se dogaa neto nepoznato.Ono to on radi se vidi,a ono
to ona radi(uz njegovu malu i povremenu pomo)kratko traje.Sreena kua se brzo
dovede u nered,ruak se pojede...i sve opet iznova...Da ne nabrajamo vie.A,da,mukarci
nemaju ni menstruaciju,ne mue ih hormonalni problemi,kontracepcija...Nee muki
petlii ii na kiretau ako budu neoprezni pri zajednikom zadovoljstvu...Sve se svali na
enu.Tomovi bi se mogli napisati u prilog ovoj istini.enama je tee.Tano.Dama
samo,sa punim pravom, eli potovanje.to je dobro.Iz navedenog sledi druga enska
zapovest:
Druga enska zapovest:Potuj enu svoju vie nego sebe sama!Ne gradi sebi kipa
rezana, niti drugog idola (karijera, posao, automobil, novac, ugled, mo...ne daj boe
druga ena...) Nee im se klanjati niti im sluiti!Jer,to zasluujem samo Ja,ena
tvoja,ena ljubomorna...

3. Istina:enini roditelji su bolji. Ako ona tako kae,onda je to apsolutna istina.Ne
treba je dovoditi u pitanje.Shvatite je kao aksiom.Sasvim je normalno da su enini
roditelji bolji.Posebno njena majka.Osim ako sama ena ima primedbe na raun svojih
roditelja.Takve primedbe ne treba jedva doekati,jer se situacija moe promeniti. U
sluaju ene i njenih roditelja,sukobi su,obino,proizvod intenzivne emotivne
komunikacije koja tei razrenju.Za razliku od, uglavnom, emotivno prazne i
predrasudama ispunjene komunikacije mukarca sa svojim roditeljima. Poznato je da se
roditelji vie vezuju za ensku decu, i da su erkina deca,na neki nain blii unuci od
sinovljeve dece.(Osim, moda,u primitivnim sredinama.A to nije sluaj sa nama...?)Kada
je tata vezana za svoju erku,onda je to u interesu vae porodice,stvarna zainteresovanost
za dobrobit unuka,razmena iskustava,(ne sitniarite oko telefonskih rauna) pomo,
briga...Nikako ne posesivnost. Posesivnost je odlika svekrva. Tastovi i svekrovi nisu
toliko bitni.Oni su,ionako,kao i svi oevi-kolevi. Vezanost mukarca za majku prava je
opasnost za porodicu.Zar nije Bog rekao:"Za to e ovek ostaviti oca svoga i mater
svoju,i prionue uz enu svoju,i bie njih dvoje jedna put." Za enu to nije
rekao.Dakle,vezanost ene za svoje roditelji,i obratno, nije smatrao negativnom.Odatle
sledi i trea enska zapovest:
Trea enska zapovest:Pripadaj eni svojoj vie nego sebi samom,i ocu svome,i
majci svojoj.Prioni uz nju, i budite jedna put.

4. istina:ena nikada nije neopravdano nezadovoljna. To je velika istina. Ne treba
je osporavati.Prihvatite je kao aksiomu.Svako nezadovoljstvo ima svoj razlog,a posebno
kod ene.Ono slui da pokrene na akciju,da ne dozvoli umalost, pad kvaliteta
veze,ivota,ljubavnog,seksualnog,kulturnog...i svakog drugog. Mukarci bi se lako
uspavali.Nezadovoljstvo ene je indikator da neto nije u redu i treba ga shvatiti
ozbiljno.ena najbolje zna ta je dobro za decu,za brak, za nju,za mua...Budalasto je
njeno nezadovoljstvo tumaiti kao predmenstrualni sindrom,ili neiivljenost(u
ostalom,iivljenost je loa pojava jer se od nje umire),ili histerinost, ili nezadovoljstvo
sobom, ili neispunjenost,ili...Da ena svojim nezadovoljstvom ne signalizira opasnost,ko
zna ta bi bilo sa porodicom. Ona opasnost osea intuitivno, ne novokomponovanim
korteksom,ve starijim i pouzdanijim delovima mozga, celim telom,svakom elijom-
senzorom. Mukarci se,nadobudno,smatraju racionalnijim biima.Pa,korteks je poslednji
izdanak modanog stabla. Najnepouzdaniji. ta logika zna o ivotu.Limbiki sistem,koji
je enama dostupniji, nosi u sebi instiktivnu mudrost sticanu milionima godina.ena je
blia prirodi. Ona bolje zna.Verujte joj!
etvrta enska zapovest:Veruj eni svojoj vie nego sebi samom!Vera e te
tvoja,u enu svoju,spasti.

5.Istina:ene su lepe i pametnije. to se lepote tie,to je oigledno.Nema se ta ni
dodadi,ni oduzeti.Mukarci to ne spore.Dostojevski ree:"Lepota e spasiti svet."Ako je
po njemu-ene su zaduene za spas sveta.Ali,to se tie pameti,mnogi mukarci to
poriu.Ako im se oduzme i primat pameti,ta e onda sirotim mukarcima ostati?Samo
sirova snaga?U samoodbranu ono malo preostale tatine muki iznose brojne
argumente.Veliki stvaraoci kulture su, mahom, mukarci.
Slikari,filosofi,pisci,kompozitori....sve sam go mukarac(ne mislim bukvalno go, ve
literarno. ene se pojavljuju gole u "literaturi",one su njen sadraj,a mukarci je samo
piu, obueni.)A tek na polju humora,ili duhovitosti.Tu je muki primat oigledan. Za
duhovitost je neophodno imati i britke inteligencije i duha.ene su prava retkost na tom
polju. Tanko je objanjenje da je to tako jer su ene,u istoriji (a i danas),bile potlaene, u
nemogunosti da se iskau,okupirane porodicom i zatvorene u kuhinju. Ali, za duhovitost
to ne bi trebalo da bude neka smetnja. Neki smatraju da je muka duhovitost nastala
usavravanjem majmunisanja pred enama.Naime,da bi zabavili enu i bili
interesantni,mukarci se,od malih nogu, trude da budu smeni,(mada su enama smeni
sami po sebi.)pa tako postaju i duhoviti.enama ta sposobnost nije potrebna.Zato bi one
zabavljale mukarce kad imaju jae adute.
Savremene ene se sve vie ukljuuju u kulturna zbivanja, kasnije se udaju,ili se
ne udaju uopte,obrazuju se kao i mukarci,nisu vie ograniene viktorijanskim
moralom...ali, rezultati su, ipak, mravi.Velika dela kulture i dalje stvaraju mukarci.
Kako im Bog nije dao mogunost da raaju ivot, izgleda kao da im je,za
utehu,omoguio da se poraaju u mukama stvaralatva.Za razliku od ene,
bioloki,mukarcima su svi dani plodni.Moda se ta svakodnevna plodnost prenosi i na
duhovnu razinu. Ili je, pak,i njihova duhovnost,kao i duhovitost,razvijena zato to se vie
trude,da bi bili privlani enama.A damama takav trud nije ni potreban,jer su privlane
same po sebi(Osim ako nisu runjikave.Onda i one moraju da razvijaju duh.)ta god da je
razlog,ostaje injenica da su stvaraoci kulture uglavnom mukarci.
Ali,postoji i drugi enski argument koji "pije vodu".Muka pamet je apstraktna,a
enska konkretna, ivotna.Kao to je i muko stvaralatvo simboliko i "predmetno",a
ensko je sam ivot-dete.E,tu nema kontraargumenta.Nije valjda kultura vanija od
ivota?On jeste sastavni deo ivota, ali nije sam ivot.Onaj pol ija je pamet blia
ivotu,koji je najvaniji, pametniji je.Iz toga sledi:
Peta enska zapovest: Divi se i raduj eni svojoj vie nego sebi samom.Ona je
izvor ivota,od Boga dar.Sve ostalo je,kako ree propovednik u bibliji: "Tatina, tatina,
samo tatina...i lovljenje vetra."
"Uivaj ivot sa enom koju voli,kroz sve dane veka svoga tatega,koje ti je Bog pod
suncem dao,kroz sve dane tatine svoje;jer je to udeo tvoj u ivotu,u raboti koju radi pod
suncem."

6. Istina:Mukarci razmiljaju "glavom".Mukarac koji je privren eni, privren
je i deci.Kod ena je privrenost deci nezavisna.Privrenost ene deci retko e se umanjiti
ako izgubi interesovanje za njihovog oca.Deca su deo njenog tela, njena put,ivot koji je
iz nje iznikao,produetak.Ako oevi izgube interesovanje za majku svoje dece,to
se,esto,odraava i na njihov odnos prema deci.Prevarivi svoju enu,mukarac vara i
svoju decu.Zato je muka prevara opasnija za porodicu od enske,iako mukarci tvrde da
oni to,mahom,ine bez vezivanja,isto seksualno...kao sport.Poznato je,naime,iz
prakse,da veina mukaraca,u kontaktu sa atraktivnim enama,ne razmilja glavom,ve
"glavom" (Samo nazivanje vrha penisa "glavom" potvruje iznetu istinu.)Pored sveg
hvalisanja svojom racionalnou,za razliku od ena koje su,kako kau ,
iracionalne,mukarci zaboravljaju na oiglednu istinu da ene imaju samo jednu
glavu.Kod njih e mnogo tee doi do dvovlaa nego kod dvoglavih mukih
ivotinja.Ona druga "glava" ne razmilja po principima Aristotelove logike.I zato:
esta enska zapovest:Ne ini preljubu.Varajui enu svoju,vara i decu svoju,a i
sebe sama.Ako ti je "glava" kamen spoticanja,bolje je "odseci"(figurativno) nego da svoju
izgubi duu.

7. Istina:ene su suptilnija i sloenija bia od mukaraca.Njihove su potrebe
kompleksnije,i zato ih je tee razumeti od mukaraca.Mukarac je sliniji ivotinji.
Potrebe su mu,ako nije previe neurotian,jednostavne,ak proste. Dobro,prosto
proirene,u najboljem sluaju.Treba ga napojiti, nahraniti, seksualno zadovoljiti, pohvaliti
njegovu mukost...i on je miran.Ne komplikuje ivot zato to nije komplikovan.eni nije
teko da ga "odradi",ako joj nije preko glave da zadovoljava jo i potrebe odraslog
deteta.Pa nije mu ona mama!Znaju ene da je sa mukarcima, uglavnom,lako izai na
kraj.Malo mrdnu repom,malo "cico-maco","ljubavi moja", "mukarino moja" i sl. i on je
odobrovoljen.Podloan je,dakle,manipulaciji.ak voli da bude izmanipulisan na taj
nain.Ali,zar to nije ispod enskog dostojanstva?Zato da ga tretira kao dete?To one
tamo,koristoljubive enske(u koje spadaju i majke), koriste takve trikove da obrlate
infantilce.ena eli da od mukarca napravi oveka.Ona je njegov "Pigmalion".Potenije
je skresati mu u lice.Pravi mukarac bi umeo da ceni tu vrstu potenja.Infantilni
mukarac,naprotiv,poteno kresanje u lice tumai kao histerinost, zvocavost, lajavost,
agresivnost, impulsivnost...i ko zna ta jo. On bi radije da mu ena bude uvijua i
prenemagua.ena nee da cilj postigne na laki,ali nepoteniji i nedostojanstven
nain.Istinu treba rei u lice,makar bila i bolna.Tako se odrasta.Da bi razumeo
enu,mukarac ne moe da polazi od sebe, mora da izae izvan sebe, izvan svoje proste
jednostavnosti ivotinjskog tipa,izvan racia i kompjuterske logike,i da spozna
transcendentalno,petu dimenziju,enski kvantni vakuum.
Sedma enska zapovest:Upoznaj i razumi enu svoju bolje nego sebe samog.Ja
sam put tvoj ka onostranom.

8.Istina:ene su,i pored sve svoje superiornosti,nena i krhka bia.ak i kada
izgledaju kao goropadi,to je samo zato to su osetljive i povredljive kao princeza na zrnu
graka.Poznato je da su sloeniji organizmi osetljiviji.Nije lako povrediti
dinosaurusa,debelokoca,nosoroga...ali to su nie ivotinje.ovek je vie bie,ali zato je i
neniji,suptilniji i lake povredljiv od tamo nekih zveri.Filigranska psiha ene je na vrhu
stabla evolucije(ili kreacije),i stoga je svaka nepaljivost prema njoj kao ponaanje slona
u staklarskoj radnji.Zato je Bog stvorio mukarca da titi enu(I naravno potomstvo).Zato
mu je dao snagu i jednostavnost(podsetimo se, jednostavniji ureaji se tee kvare.)Dao
mu je junatvo i ojstvo.Mada se mnogi mukarci junae,ak i pred enama,veina na
ojstvo zaboravlja.Smisao mukog ivota je da titi enu svoju i porod svoj.
Osma enska zapovest:titi enu svoju i decu svoju vie nego sebe samog.
Posebno ih titi od sebe samog.

9.Istina:ena je dijalektiko bie.Jedinstvo suprotnosti.Negacija negacije. Kao i
ivot. A mukarci bi hteli da joj nametnu jednosmernost i determinisanost logike. Oni sve
shvataju bukvalno.Za njih je crno crno,belo belo,dva i dva su etri,a kontradikcija je
iracionalna.Ne shvataju da ena,u isto vreme,i bez doivljaja kontradikcije, moe eleti
da mu obezbedi dovoljno novca za ureenje doma,za putovanja, za garderobu,za
decu,za...sve to je normalno da se ima i moe,a da, pritom,bude to vie kod kue.Ona je
"puna radosnih elja,ba kao ipak pun kotica, uvek je puna veselja."Zar to veselje treba
kvariti zakonima Njutnove fizike,koje su,ustalom,teorija relativiteta i kvantna teorija
prevazile. Kao na primer tvrdnju da jedno telo ne moe biti na dva mesta u isto
vreme(to,dodue, nije rekao Njutn,ali nema veze.Imam i ja pravo da budem malo enski
leeran.),ili da dva tela ne mogu biti na istom mestu u isto vreme.Dosadna kauzalnost.
Ovosvetska i nematovita. Deterministika.Pa,i nauka sve vie osporava
determinizam.Kako moe elektron, prema kvantnoj teoriji,da bude,u atomskom
klupetu,na svim moguim pozicijama u isto vreme,u stanju potencije.To bi trebalo da
moe i potentan mukarac.Ako moe mali,siuni elektron...koji je as estica,as talas..,a
talas nije na jednom mestu,ve se iri, dopire do rubova vasione...Malo razdragane mate,
i sve je mogue...pa i to da kamila proe kroz iglene ui.Ali oni, eto,nemaju dovoljno
mate.Zato se i povinuju zakonima nunosti.Pa tek nekakvi njihovi "psiholoki zakoni"
kao:"Ne moe otac biti autoritet deci ako majka ne pokazuje potovanje prema
njemu",ili,"Koliina nemonog histerisanja pri vaspitanju dece obrnuto je srazmerna
poslunosti...", ili...Ma,nema vie ili.Dosadni su sa svojim frazama.Opsednuti
su,porobljeni logikom nunosti.Ne shvataju da je racio samo povrina uma.
Neznaju sledee:
Deveta enska zapovest:U ene je sve mogue.Budi potentan, pa joj to i ostvari.
Tako e razvijati svoje sposobnosti.


10.Istina.Najdublji uvid koji obuhvata sve predhodne istine i zapovesti:
"All she needs is love!" Ili,u prevodu na naa lepa srpska jezika:Ona,u stvari,eli da je on
voli.Sve predhodno znai,zapravo,to.Uvod i razrada vode zakljuku i konanoj,
sveobuhvatnoj,desetoj enskoj zapovesti.
Deseta enska zapovest:Voli enu svoju vie nego sebe samog.Naravno,to je
nemogue ako ne voli i sebe samog.Ako bi je voleo 100% vie od 0,to bi opet bila
nula.Sebe treba voleti mnogo,da bi enu voleo mnogo vie.Ipak,enu treba voleti bar
malo vie od toga.Da bi je voleo dovoljno,a to je bezgranino,sebe mora voleti samo
malo manje od bezgranino.Ljubav je alfa i omega,poetak i kraj.

Zar nisu sve ove istine istinite, i sve ove zapovesti potpuno opravdane?Jesu!Samo
bi budala rekla da nisu.Ali,ta onda nije u redu?Zato ih se veito buntovno i greno
pleme muko ne pridrava?Ne bi pomoglo ni da ih plamen sa neba uree na kamene
ploe.
Eh,da.Plamen sa neba je to ve jednom uradio sa svojim zapovestima.Pie u
Bibliji.On,moan i svemoan,olienje pravde, znanja, dobrote, ljubavi...Tvorac,
zapovedio je. I? Nije ilo. Slao je i potope,i skakavce,razne pomore...I? Nije ilo. I
propovednike i proroke...i uda inio. I? Nije uspelo.Valjda se,posle svega,upitao
zato."Moda ne valja metod?Zapovesti su u redu.One su za dobro oveka.Nema nita
loe u njima.Moda bi se mogla jo koja dodati...ali se nema ta oduzeti...Mora da je
metodika vaspitanja pogrena.Izgleda da ih ne vredi kanjavati,ni pridikovati,ni
propovedati...Izgleda da zakon stvara greh!Jer,da nema zakona, ne bi bilo ni greha.
Moda bi trebalo oprostiti,iskupiti krivicu ljudsku...rtvovati se,dati primer,biti u njihovoj
koi.Da!Da bi razumeo nekoga mora biti u njegovoj koi.Daj da ja poaljem sina svoga
ljubljenoga da postane ovek, i da vidim kako je biti u njihovoj koi."
I Bog postade ovek.Sin Boji,Sin oveiji,razumeo je ljude.Nastao je Novi zavet
izmeu Boga i oveka.Samo je slobodna ljubav,Ljubav.Jedino takva mu i treba. Ona koja
se iz srca daje,a ne ona koja se zahteva, ili dobija strahom(ili zvocanjem,ili iz oseanja
krivice...).Tako se ne moe ni dobiti.To to se dobija je neto drugo.A to drugo Bogu i ne
treba.Nedostojno ga je.
A nedostojno je i ene.I ona to zna.U dubini svoje due napaene.Svoje Boanske
due.Zato je i nezadovoljna.Ali,jo ne zna kako dosei pravu Ljubav, jedinu koja bi
ispunila njenu Boansku samou.Koliko je samo Bogu bilo potrebno da shvati,da izmeni
svoj pedagoki kredo.Vreme je prolazilo,a muki bunt je rastao. Uveli su patrijarhat,osilili
se...ak su smislili i razne enohulne,kvazinaune teorije po kojima su ene..,sauvaj me,
Boe, ta su sve smislili.Evo i nekoliko mukih planetarnih gluposti o enama.
MUKE PLANETARNE GLUPOSTI O ENAMA

Onaj ludi Frojd je obznanio da ene zavide mukarcima na penisu! U svom
bezumnom strahu od ene,u ijem prevazilaenju mu nije pomogla ni psihoanaliza koju
je sam izmislio,istripovao je kako ene zavide mukarcima na penisu!I to je nazvao
"penis zavist",ili "zavist za penisom". Navodno, devojice, kada prvi put vide nago
muko bie,shvate da postoji anatomska razlika.One nemaju mali visuljak izmeu
nogu.Onda umisle kako su ga nekada imale,ali su,za kaznu,jer su bile
nevaljale,kastrirane.Ispada kako ene imaju predstavu o sebi kao o kastriranim,
obogaljenim mukarcima.Nad njima je izvrena drakonska kazna zbog nedozvoljenih
elja.Kakva nepravda!I zato,itavog ivota,oseaju da se sa njima postupa
nepravedno.Kao Kalimero.Naravno,to vodi do zavisti prema mukarcima,koja se, poto
su mukarci jai,drutveni moniji,ispoljava kroz oblike agresivnosti poput
zvocanja,hroninog nezadovoljstva, obezvreivanja, histerisanja, prebacivanja, popovanja
i sl. Ako bi ena prihvatila zadovoljstvo koje joj mukarac prua,ako ga ne bi obezvredila
na neki od spomenutih naina,prihvatila bi i nanesenu nepravdu.I injenicu da on ima, a
ona nema dragocenu stvar,izvor ponosa(Setimo se one muke,vulgarne izreke:"popui
mi ponos"),statusa,simbola slobode,kip slobode... Nije to tek tako reeno.Samo zato to
ima taj smeni visuljak,deaku je doputeno mnogo vie nego devojici.Moe slobodnije
da se igra,da se prlja, kree bez kontrole,due izlazi,da ima brojne ljubavne veze, a da ga
zbog toga ne smatraju kurvom, da ima bolji tretman pri zapoljavanju,da bude izabran u
skuptinu(ena je tamo procentualno mnogo manje,protiv ega se,sa pravom, bune...i jo
mnogo toga zbog pareta mesa koje visi meu butinama. To, svakako, nije u redu ali
je,na alost, istina.I neke ene, psihoanalitiarke, petokolonaice, verovatno iz zavisti za
penisom, pridruile su se ovoj planetarnoj gluposti prihvatajui tezu da "zavist za
penisom" postoji,ali da je ona simbolika. Ne zavide ene mukarcima,zapravo,na samom
penisu,ve na preimutstvima koje mukarci imaju u patrijarhalnom drutvu. Penis je
samo logotip,simbol za ta preimustva i nepravdu.Ostaje,ipak,prihvaena teza da ene
zvocaju iz zavisti.Na penisu ili preimustvima,ili na zadovoljstvu koje je dostupnije
mukarcima...Ipak je zavist prihvaena kao pokretaki motiv.
Ali,ni to nije sve!enomrzac Frojd je otiao jo dalje.On je pristao na to da
delimino uvredi mukarce kako bi totalno obezvredio ene.Super ego,ili savest, prema
njemu,naslednik je edipalnog konflikta,to jest kastracionog straha. Deaci postaju
savesni,prihvataju oeve zapovesti,unose ih u sebe,a time i zapovesti drutva, drutvene i
moralne norme,i Boje...sve iz straha da im ga ne odseku. Odriu se infantilnih,edipalnih
elja za majkom, da ne bi ostali bez "ponosa".Da ne bi proli kao jadne devojice.Iz toga
sledi da devojice,poto nemaju ta da im kastriraju jer su ve kastrirane,nemaju ta da
izgube,pa ne mogu ni da izgrade super ego, iliti savest.U pravom smislu te rei.Njihova
obogaljenost se,tako,prenosi i na duhovni plan.Kastrirane su i dole i gore.U strukturi
psihe imaju jedan organ(super ego) manje.Imaju,dodue, neto defektno to lii na taj
Super Ego.Neki arhaini nadomjestak koji je,u odnosu na veliki muki super
ego,patrljak.Kao to je klitoris u odnosu na penis.Ne ostaje im nita drugo do da zavide, i
potajno(ili ak otvoreno jer nemaju ta da izgube)mrze i zvocaju.Ili da nadkompenzuju
svoj nedostatak nerealnim oseanjem grandioznosti, uzvinosti, arogancijom....jednom
reju-narcizmom. One bi, da su mukarci,sve radile bolje.Ne kao ove dede koje je,na
pravdi Boga,imaju visuljak,a eto emu im slui.Ni enu ne mogu da zadovolje kako treba,
pa jadna zvoca. Da one imaju piu,eh kako bi je koristile...Tako je nastala izreka: "E,da
baba ima muda..." Eto ti ga na.Ba lepa teorija.
Da je samo taj Frojd,ni po jada.Jedan jadni filozof,koji je iveo u velikom strahu
od ena,strahu od sopstvene zavisnosti od njih,Fridrih Nie,usudio se da kae kako,kada
krene eni,treba da ponese bi.Mada, ideja nije naroito originalna. Radi se samo o
sofisticiranom izrazu takozvanog metoda "govnjive motke" odavno promovisanog u
narodu.Problem je u tome to je Nie,ipak,bio filosof i cenjeni intelektualac,te je narodnu
doktrinu uzdigao na metafiziku ravan.Sada intelektualci, koji bi se inae toga
stideli,mogu da se die kako su Nieovi sledbenici u odnosu prema eni,a ne primitivci iz
naroda.Nije ni udo to je posle poludeo.To se moglo predvideti i na osnovu pomenute
reenice mu.Ti psihijatri i filozofi posebno su iaena vrsta mukaraca. (Ja sam,kao
psiholog po profesiji,neto izmeu.pricer.)Za psihijatre je razumljivo. Svako se ee
tamo gde ga svrbi,pa tako bira i profesiju.A filosofi su posebno problematini. Kako i ne
bi bili kada su rodonaelnici dotine nauke u staroj Groj bili sve sami pederi.Ili kako bi
rekli bosanci-upak meraklije.Oni to ak nisu ni krili,ve su se ponosili svojom
neprirodnom orijentacijom.U Platonovoj Gozbi je sve lepo opisano.Crno na belo.Od ena
tih vajnih filosofa nijedna nije ula u muku istoriju osim Ksantipe,i to kao zvocave
rospije. Ne,trebalo je da bude srena to joj se mu vata sa mladiima.Vano da je
pametan, blago mami...A taj enomrzaki trend traje meu filosofskim tupikurejcima
ohoho dugo.
Varate se ako mislite da samo meu Grcima,Jevrejima i Nemcima ima takvih
izroda.Ima ih svuda.I meu mukarinama kakvima se smatraju Rusi,Crnogorci i Srbi.
Da,da...ak se i jednom velikom ruskom filosofu kakav je Nikolaj Berajev omaklo da
kae neto ovako:
"U enskom elementu,odvojenom od mukog,nema linosti." Ili : "ena je postala
sutinska,moda jedina slabost mukarca,taka njegove ropske veze sa prirodom koja mu
je postala zastraujue tua." Ili: "ena je nosilac polne stihije u ovom svetu." Ili "Kroz
enu se ostvaruje vladavina roda nad ovekom.Vladavina Eve nad Adamom postala je
vladavina itave prirode nad njim..." Dosta!Dosta!
Jeste dosta,ali ima jo.Naalost.Kad se na ovakvu priu nadovee i jedan Njego
koji je,koliko je poznato,ba voleo ene,i bio mukarina,a jo duhovan i pesnik koji ume
da bude duboko uzbuen enskom lepotom,pa takav jedan kae da je "ud enska
smijena rabota!",kako da ena ne uzvikne:"Zar i ti sine Brute!?"
Nije ni udno da se onda u rodu srpskom pojavi tamo neki Jovo Toevski(koji
moda i nije Srbin?) to tvrdi da je ova planeta planeta ena koje koriste sva dostupna
sredstva da ostvare "biovlast" nad mukarcima.Zato im je,za razliku od enki drugih
vrsta, polni organ sakriven meu butinama i teko dostupan."Ne moe kad oe,nego kad
zaslui." Ili,kako se kae u onoj pesmi grupe "Atomsko sklonite"- "Vaginalna
manipulacija." Mujaci homosapiensa stalno imaju teranje, ali, nije dovoljno samo da
nanjukaju i naskoe.Zakonom je kanjivo da to urade na silu. Da bi doli do objekta
svoje udnje, moraju da uine neto to enka od njih trai, da se odriu,da rade,da budu
usluni,da zavedu i zabave.Takvo stanje stvari pesniki je izrazio ak i savremeni srpski
pesnik ika Nea Zmaj u recitaciji sa nazivom "Stubovi kulture".Evo odlomka:
...Deak to shvati i pati
sve e od sebe dati
samo da privue cure.
Na to ga tera kure.
(Lude zbog enske golotinje
dvoglave muke ivotinje.)

A curice to znaju.
Nee tek tako da daju.
E,nema penetracije
bez dobre animacije.

Eto,zbog takvih cura,
nastala je kultura.
Zato su cure i kure
stubovi nae kulture...
Ideja je jasna.I u teoriji pomenutog Toevskog enama se,dodue,odaje priznanje
da su podstrekai nastajanja civilizacije i kulture koju stvaraju nadraeni mukarci,ali,one
to ine,prema dotinom autoru,putem vaginalne manipulacije. Ostvarujui,tim
putem,"biovlast" nad hedonistiki ustrojenom mukom ivotinjom, enke homosapiensa
utiu na to da se njegova sirova seksualna energija sublimira i usmeri u radnu
energiju.Slava im.Da su dareljivije,mukarci,koji se toliko hvale svojom bogomdanom
duhovnou, ostali bi divljaci.(Neto slino proistie i iz Frojdovih teorija sublimacije
nagona.)Poniavajua teorija za ene(ako emo poteno,i za mukarce).
Neki ak tvrde da ene bre sazrevaju jer su nia bia.Poznato je da ovek,kao
najsavreniji stvor u prirodi, najsporije sazreva.Kue prohoda i pone da tri veoma
brzo,tele ustane, maltene, im se oteli...a pogledajte bebu homosapiensa. Koliko dugo je
bespomona, i koliko joj vremena treba da savlada osnovne funkcije kao to su
sedenje,stajanje,hodanje...Izvodi se zakljuak da sloeniji organizmi sporije sazrevaju,te
da je,poto sporije sazreva(to tvrde i ene), mukarac sloenije bie na stablu
evolucije.Kakav zakljuak! Pa,u ljudskoj vrsti najsporije sazrevaju idioti!(Mentalno,ali ne
i seksualno).Valjda zato to su najsavreniji?!(Moda i jesu! Makar nisu u stanju da prave
ovakve teorije.)
Dosta smo papira potroili na muke planetarne gluposti koje su ak dobile
poasti velikih teorija.ene su morale uiniti neto.Morale su da se emancipuju,
organizuju,aktiviraju,bave prosvetiteljskim delovanjem.I,tako je nastao feministiki
pokret.Naravno,to je,od strane uplaenih i agresivnih mukaraca, doekano na krv i
no.Gorepomenuti Berajev, na primer,na jednom mestu kae:
"enski emancipatorski pokret je u sutini karikaturalan,majmunoliko
podraavajui,u njemu postoji hermofroditska izopaenost i nema androginske lepote.
(Androginstvo je sjedinjenost mukog i enskog u jednom telu i duhu. Postoji legenda po
kojoj je prvi ovek,poput Boga, bio androgin,muka devica.A onda se,padom u
greh,podelio na dve polovine-mukarca i enu,koje su polubia. Androginstvo nije
hermafroditizam,ve polna celovitost.)Ideja enske emancipacije do sada se zasnivala na
dubokom neprijateljstvu polova,na zavisti i imitaciji. Najmanje se u feministikom
pokretu 'poslednjih ljudi' moe traiti androginska tajna sjedinjavanja.ena mehanikim
podraavanjem iz zavisti i mrnje prisvaja muke osobine i postaje duhovni i fiziki
hermafrodit,tj. karikatura,pseudo-bie. Neprijateljstvo polova,zavist,konkurencija i
podraavanje,suprotni su tajni sjedinjavanja..."
Teke rei.Ali,ima u njima pomalo istine.Reklo bi se da Berajev tei
sjedinjavanju mukog i enskog u odnos koji nije samo bioloki,ve metafiziki.
Kosmiki. Moda ga,zbog te lepe ideje,ne treba tek tako prezreti i odbaciti.Moglo bi se
desiti da se iza ovih nezgrapno grubih rei krije i neto sutinski dobro. On,barem,ne
svodi muko-enski odnos na biologiju.Kritikuje postojee stanje, verujui da su
mukarci i ene predodreeni i sposobni za neto mnogo uzvienije,za "put prema
sjedinjavajuem otkriu koji vodi preko ljubavi".I dalje kae:"Nad ljubavlju ne treba ni
bogosloviti,ni moralisati,ni sociologizirati ni biologizirati(ni ironisati-dodajem)-ona je
izvan svega toga..." Pametne ene bi se,sasvim sigurno, sloile sa ovim reima.Moda
treba zakopati ratnu sekiru,i pedagoku sekiru,i moralnu sekiru, i polnu sekiru,i sve ostale
sekire.Sekiri nije mesto u krevetu.Sekira pravi sekiraciju. Ali,ta umesto nje?
To je,znate,veoma kompleksno pitanje.Tako se zove pitanje na koje nemate jasan
odgovor.Odgovor koji ne podrazumeva samo "ta bi trebalo",ve i "kako to
ostvariti".Pogledajmo samo kolike je muke Bog imao,i jo uvek ih ima,u graenju svog
odnosa sa ovekom.Ipak,izgleda da se jasno opredelio za jedan nain-nain bezuslovne
ljubavi."Ma gde to ima?",pitae neki.ta je to uopte bezuslovna ljubav?Doi emo i do
odgovora na to pitanje,ili barem do pokuaja odgovora,ali malo kasnije.Jo uvek nismo
dovoljno rasvetlili metod zvocanja koji,sa punim pravom,primenjuju,vie ili manje,brojne
ene.Zato ga se tako teko odriu?Daje li on,ipak,izvesne rezultate?Da li su oni u
dovoljnoj meri zadovoljavajui?Da li se ene plae uspeha koji bi mogao doi ako bi
promenile metod?Hajde da,pre nego to preporuimo neki drugi metod,ipak detaljnije
proanaliziramo zvocanje,njegove dobre i loe strane.


METOD ZVOCANJA
Komparativne prednosti i nedostaci

Analiza efikasnosti i trajnosti efekata:
Zvocanje bi se moglo klasifikovati u grupu metoda zasnovanih na uslovljavanju
koje je primenjivao ruski naunik Pavlov.Metod uslovljavanja se zasniva na tome da se
jedna uslovna dra primenjuje zajedno sa bezuslovnom drai.Time se postie njihova
asocijativna veza,ojaana stalnim ponavljanjem,i uslovna dra,tako, moe izazvati rakciju
kao i bezuslovna,i onda kada se ne daju zajedno.To se zove uslovni refleks.Npr. ako se
psima hrana daje zajedno sa nekim zvukom,ili svetlom...kasnije e psi salivirati,t.j. luiti
pljuvaku,i na samu pojavu zvuka ili svetla.Bezuslovna dra moe biti
prijatna(npr.hrana), ili neprijatna(neto to izaziva bol).Neutralni stimulus, koji se vezuje
ponavljanjem za besuslovnu dra,postaje,dakle,emotivno obojen.
U toploj porodinoj atmosferi,koja spada u bezuslovne drai,muka ivotinja tei
da zadovolji svoje elementarne,bezuslovne potrebe.Potrebu za odmorom, sigurnou,
zadovoljstvom (konzumiranje hrane, gledanje televizije, itanje novina, reavanje
ukrtenih rei,zadovoljenje seksualnih potreba...) Porodina atmosfera
je,dakle,bezuslovna dra koja izaziva navedene refleksne radnje, bezuslovne reflekse.
Ali,ivot je takav da se ne moemo ponaati samo u skladu sa principom zadovoljstva ili
"primarnim principom",kako ga je nazivao Frojd.Zbog nunih ogranienja i
frustracija,neophodno je razviti i tzv. "sekundarni princip", ili princip realnosti.A realnost
je da treba zaraditi novac za hranu i ostale potrebe koje zahteva topla kuna
atmosfera,zatim hranu treba nabaviti i spremiti,kuu treba srediti da ne bi liila na
svinjac,decu treba vaspitavati...A sve to nije prirodno. ivotinje ne zarauju,ne idu na
pijacu,ne spremaju hranu,ne iste kuu,ne rade domae zadatke.ovek se odvojio od
majke prirode,i za to se mora platiti izvesna cena-nune neprirodne aktivnosti.
Metod uslovljavanja podrazumeva,u ovom sluaju,da se izvesna bezuslovno
neprijatna dra,zvocanje, povee stalnim ponavljanjem za upranjavanje pomenutih
zadovoljstava,a da se ispunjavanje zahteva principa ralnosti (rad, ispunjavanje zahteva
ene) povee sa bezuslovno pozitivnom drai-prestankom zvocanja, pohvalom i
sl.Uenje uslovljavanjem se kombinuje sa "uenjem putem potkrepljenja", kako ga
nazivaju bihejvioristi.Time bi se trebalo postii automatizovano poeljno ponaanje
objekata uslovljavanja.
Problem sa ovom vrstom uenja je taj to ona dovodi do jedne vrste unutranjeg
konflikta koji umanjuje efikasnost nauenog ponaanja. Dolazi, naime, do "konflikta
dvostruke privlanosti", a istovremeno i do "koflikta dvostruke odbojnosti",kako ih
nazivaju psiholozi.Konflikt dvostruke privlanosti je situacija u kojoj se sueljavaju dve
podjednako snane potrebe koje jedna drugu iskljuuju.Kada obe spadaju u kategoriju
bezuslovnih drai,konflikt je otriji i dovodi do pasivizacije akcije.Jedinka ne ide ni tamo,
ni vamo.Da bi se konflikt razreio potrebno je da jedna dra postane jaa od druge kako
bi se energija usmerila na eljenu stranu.
Potreba za bezuslovnim zadovoljstvima (odmorom,zabavom,slobodom...) dolazi u
konflikt sa isto tako bezuslovnom potrebom prestanka zvocanja(za tiinom ili
podnoljivim nivoom buke,osloboenjem od oseanja krivice, prihvatanjem...) Da bi se
postigla prevlast druge potrebe, nuno je poveati intenzitet i kvalitet stimulacije-
zvocanja.Meutim,postoji i pojava takozvanog "podizanja praga drai", ili, reeno
svakodnevnim renikom, "otupljivanja", ili, "oguglavanja". Potrebne su sve jae i jae
doze,kao u sluaju narkomanije,da bi se postigao eljeni efekat.U odreenom trenutku
koliina energije upotrebljene za postizanje eljenog ponaanja objekta prevazilazi nivo
energije koja je potrebna da bi se samostalno obavila odreena aktivnost, ili posao.Slina
situacija nastaje i kod konflikta dvostruke odbojnosti. Sam rad se,dodatno, negativno
uslovljava sa neprijatnim stimulusom zvocanja i postaje neprijatniji od samog
zvocanja,to umanjuje ili ak negira predhodno postignute rezultate.Kod uspenog
uslovljavanja,prisetimo se, refleksna radnja se povezuje sa neutralnim stimulusom,a ne sa
bezuslovnim. Dovoljno je upaliti sijalicu,ili zazvoniti na zvono,i pas salivira.U sluaju
dresure zvocanjem,trebalo bi postii upravo to,pucnuti prstima,ili pogledati okom...a on
skokom. Bez zamaranja zvocanjem.Tada bi postojala uteda energije i postigla bi se
prava efikasnost uslovljavanja.Ali,kod muke ivotinje to veoma retko uspeva.Rei mu
da je pseto,ne bi odgovaralo naunim injenicama.Pseto lake ui.
Do slinih zakljuaka doli su i psiholozi koji su izuavali takozvano "uenje
putem pozitivnog ili negativnog potkrepljenja",ili uenje putem nagraivanja i
kanjavanja.Ustanovili su,naime,da je uenje putem nagraivanja efikasnije od uenja
putem kanjavanja.Tano je to da je "batina iz raja izala"(misli se na figurativnu batinu),
ali je tano i to da ljubav nije ni izala iz raja, tamo joj jo uvek ima mesta. Postavlja se
pitanje primata primarnog pozitivnog potkrepljenja (neto lepo) nad sekundarnim
pozitivnim potkrepljenjem (prestanak neeg runog, neprijatnog.)Metod zvocanja,iako
moralno-sadrinski opravdan,izgleda nije dovoljno efikasan sa stanovita uloene
energije i neizvesnih pozitivnih efekata podlonih opadanju tokom vremena.



Analiza neeljenih efekata sa bihejvioralnog stanovita(stanovita ponaanja)

Poznato je da sve ima svoju dobru i lou stranu.Svaki lek ima i neeljene,usputne
efekte,"kolateralne greke",kontraindikacije.Pogotovo ako se koristi u prekomernim
dozama.Zbog pomenutog fenomena "oguglavanja",esto se deava da se intenzitet i
kvantitet zvocanja moraju poveavati,te dolazi do nunog prekoraenja dozvoljene doze,i
javljaju se neeljeni efekti.
Neeljeni efekti:
1)I zazivanje revolta i ponaanja suprotnog eljenom.Naime,zaboravlja se injenica da
objekti na koje se primenjuje metod zvocanja imaju i izvesne rudimentarne kognitivne
funkcije,kao i jezgro onoga to bi se moglo nazvati "linost", ili "karakter".Ukljuivanje
ovih novijih evolucionih funkcija dovodi do interferencije sa bazinijim oblicima uenja
putem uslovljavanja i potkrepljenja,i uveliko umanjuje rezultate ili ih,ak,negira i dovodi
do odbijanja radnih aktivnosti i razvijanja suprotnih ponaanja.Potrebno
je,stoga,prepoznati prve simptome pojavljivanja reakcije oguglavanja, inata ili
revolta.Indikativne su reenice tipa: "Govori tie, ne ujem te.",Ili :"Ti e mi
kae...","More,nosi se bre,kvoko jedna zvocava...", "E,sad ba neu...kad toliko
sere.","Odo ja,a ti zvocaj sama sebi..."
2)Slabljenje seksualnih apetita mukaraca.Ovo je veoma opasan kontraefekat. Dovodi
do pada motivacije na svim podrujima zajednikog ivota,a time opada drastino i
podlonost uticaju od strane ene.Moe se desiti da se,zbog opravdanog dodatnog
nezadovoljstva od strane ene,pojaa intenzitet zvocanja,to dovodi do daljeg
komplikovanja situacije sa nesagledivim posledicama po odnos.
3)Beanje od kue.Zbog nedovoljne razvijenosti ego odbrambenih mehanizama, niske
tolerancije na frustraciju,nesposobnosti suoavanja sa problemom,dolazi do pojave
izbegavanja i beanja od kue.Slino kao kod dece u periodu puberteta. Takva ponaanja
se racionalizuju obavezama na poslu,tekom situacijom u drutvu zbog koje je
neophodno da se mukarac vie angauje u borbi za opstanak, neophodnou da se bavi
sportskim aktivnostima iz zdravstvenih razloga,obavezama da se pomogne familiji...Ili
se,u teim sluajevima,ak i ne racionalizuju. On,jednostavno,bei ne traei opravdanje
za to. Moe zaglaviti u kafani,odati se porocima, ili ilegalnim aktivnostima.A moe doi i
do:
4)Preusmeravanja seksualnog interesovanja na drugu enu ili ene.U potrebi za
pranjenjem tenzije(izazvane neispranjenim agresivnim ili seksualnim pulzijama)
mukarac esto dolazi u iskuenje,kojem obino podlegne,da prusmeri svoj libido na
drugu enu.Tano je to da je u pitanju sklonost da se ide linijom manjeg otpora,ali se,iz
prdhodno iznetih istina o mukarcima,takvo ponaanje moe i oekivati. Potrebno
je,dakle,ili promeniti navedene istine o mukarcima,otkriti nove istine i sa njima uskladiti
metod-da bi se mogao oekivati drugaiji ishod,ili,usavrititi postojei metod i uskladiti
ga sa ve utvrenim,napredpomenutim osobinama objekata na kojima se
sprovodi.Zameniti konkretnog mukarca nekim drugim nije od neke vajde. Poznato
je,naime,"da su svi isti".Varijacije u okviru vrste su ograniene,kao to je poznato iz
genetike,a mutacije koje bi mogle neto bitno promeniti deavaju se retko(potrebni su
milioni godina da bi se ustalile),i nepredvidljive su.Veina mutacija su negativne
mutacije.Ne treba se na njih oslanjati.
5)Zatvaranje u sebe.To se esto deava kod mukaraca koji nemaju snage da ispolje
revolt,hrabrosti da aktivno izraze inat ili preusmere seksualnost,previe su vezani za enu,
ali ih i previe odbija.Takozvanih "onja".Kod njih konflikt suprotnih oseanja dovodi do
pasiviziranja i zatvaranja.Neke vrste Gandijevskog pasivnog otpora.esto je to praeno
umrtvljavanjem i padom svih ivotnih funkcija, opsesivnim bavljenjem
kvaziintelektualnim aktivnostima,t.j.stvaranjem nekog svog zatvorenog, autistinog sveta.


Analiza sa psihodinamskog stanovita:

Izvesna psihoanalitika istraivanja super ega pokazuju da ta instanca linosti
prolazi kroz dve faze razvoja."Arhaini",ili progoniteljski super ego,koji je prva faza
razvoja savesti,nastaje iz primitivnih mehanizama projekcije i introjekcije. On je
pretei,progoniteljski,uniavajui,destruktivan.Narodski je nazvan "gria savesti".
Nastaje veoma rano,u prvim mesecima i godinama ivota. Kau da je vezan za takozvanu
paranoidnu poziciju u razvoju psihe kroz koju svi prolazimo.Izreka "Setie se kad si
majku za sisu ujeo!" vezana je za taj progoniteljski oseaj krivice. Teko ga je podneti,pa
se,da ne bismo zapali u depresiju ili paranoju, od njega esto bei u delikventna
ponaanja."Poto nema anse da za njega(ili nju) budem dobar, onda u biti zao..." Kod
mnogih delikvenata, prostitutki, narkomana, osoba sa asocijalnim ponaanjem,moe se
uoiti izraeni uticaj ovakvog, progoniteljskog super ega.Osobe sa progoniteljskom
saveu se prema drugima ponaaju sadistiki, kao i njihova savest prema njima-progone,
pridikuju, zvocaju, popuju,osuuju,tee da izazovu griu savesti...ili se ponaaju
masohistiki kao prema svom super egu:neprekidno se ale,tee da izazovu
samilost,kukumave,uvlae se, ropu, cvile...a, ustvari,potuljeno mrze.
Druga faza u razvoju savesti,koju veina ljudi nikada ne dostigne,je takozvana
autonomna ili humanistika savest.Njena osnova je potreba da se zadri dobro oseanje
koje imamo u odnosu sa drugim ili sa samim sobom.Kada se neki prijatan odnos
narui,mi oseamo tugu(ne mrnju ili bes,ne ni strah.).ao nam je to smo pokvarili neto
dobro.Tuni smo zbog toga, i elimo da ispravimo tetu i povratimo dobro oseanje.Tu
potrebu da popravimo tetu i uinimo neto kako bismo "rekonstruisali" oteeni "objekt"
(voljeno bie, odnos sa njim, samopotovanje...), psihoanalitiari zovu "potreba za
reparacijom".Od nje se ne bei jer ne grize, ne pee...samo je tuna.Autonomna savest se
tako zove jer je nije potrebno stalno spolja podsticati i izazivati.Ona deluje iz sebe i trajno
utie na ponaanje jedinke.Dobra joj je osobina to se,iz jednog duboko zadovoljavajueg
odnosa, prenosi i na druge odnose.ovek,jednostavno,postaje dobar ovek.Ne iz straha,
ve iz ljubavi.Preimustva ovakve savesti za brani, ili bilo koji zajedniki ivot su
neizmerna.Podsetimo se,meutim,da ona dolazi iz zadovoljstva odnosom. Pre svega iz
ranog odnosa sa majkom(koja se,naalost,kasnije pretvara u svekrvu). Mrnja i strah
ljude nagone da bee,kao to ih arhaini,progoniteljski super ego nagoni da bee ak i od
samoga sebe,od vlastite dobrote i savesti.Meutim,beanje nas ne ini nezavisnim.
Naprotiv. Mrnja nas ini zavisnijim nego ljubav.Prava ljubav ne stvara zavisnost.Tek
nezavisan ovek moe stvarno biti sa nekim,biti jedno,bez straha da e se utopiti i
izgubiti linost u odnosu.
Ljubav se ne moe iskamiti.Bog to ne dozvoljava.Moe se iskamiti neto
drugo,ali to drugo nije ljubav,iako moe da lii,ve njena bedna i nezadovoljavajua
zamena.Sudei po upornom pridravanju metoda zvocanja, mnoge ene, izgleda, nisu
svesne ove psiholoke istine.Svesne su,naime,toga da ono to dobijaju nije prava ljubav.A
one pravu ele,to se vidi iz deset enskih zapovesti.Kada se te duboke potrebe ne
ispunjavaju,i time izazivaju opravdano nezadovoljstvo,ene, nesvesno, kao da
zaboravljaju ta zapravo ele,pa vezuju nezadovoljstvo za stvari i pojave koje ne zadiru u
sutinu njihove potrebe.Zar nije lake i delotvornije rei: "Tuna sam,boli me to oseam
da me ne voli dovoljno.Verovatno da sam i ja doprinela tome.ta se to desilo sa
nama?Kako bi smo mogli da ispravimo iskrivljeno. ta ti eli?ta bih ja mogla da
uinim da bi se ti oseao bolje?Da li i tebi nedostaje ono to i meni?Volim te.Ne elim da
se izgubimo..." nego:"Ti meni nikad ne..." ili: "Mogao bi ba da...","Nezadovoljna sam
tobom...","Ja sam rtva..."...i sl.
Izazivanje oseanja krivice nee vratiti ljubav.Samo e izazvati krivicu.A ljubav i
krivica nisu prijateljice.Ljubav se priziva ljubavlju, razumevanjem, potovanjem,
brigom,radou,zadovoljstvom,igrom...Samo se priziva.Nije sigurno da e i doi,jer
ljubav ima svoj ukus i slobodnu volju.Ona je nezavisna.Ona nije od ovoga sveta, i ne
pada na ovosvetske ucene i uslovljavanja.Ona boravi u nama, ali je ne posedujemo.Doe
kad hoe, i ode kad hoe.Jedino to moemo je da je upoznamo i pokuamo da budemo
dobri domaini.Da joj ugodimo ne bi li dolazila to ee i ostajala to due.To je sve to
moemo.Da budemo za nju poeljan dom.
Besmisleno je optuivati bilo koga za to to vas ne voli.Da se ljubav moe
proizvesti, ili da se moe odluiti da se voli,optuba bi imala smisla.Ne moe se odluiti
da se voli.Mi moemo upravljati svojim ponaanjem,ali ne i oseanjima. Oseanja
moemo sputavati, ili im dopustiti da se ispolje,ali ih ne moemo proizvesti,odluiti da ih
oseamo.Neka oseanja se mogu izazvati vetakim putem, hemijskim
supstancama,nadraivanjem odreenih regiona mozga...Ali,to nije isto.I erekcija se moe
izazvati vijagrom,ali svaka zdrava ena bi uoila razliku.Nije poznato da postoje
supstance za takvo izazivanje ljubavi(osim u bajkovitim priama o ljubavnim
eliksirima.)Pored toga,ljubav nije samo emocija.Ona je mnogo vie od toga. Ljubav je
odnos, susret sutina dva bia.Novo bie.Ako je dobro ne poznajemo, moe se desiti da je
na svesni ego pomea sa nekim drugim oseanjima ili njenim legurama.Naa sutina ne
moe pomeati ljubav sa bilo ime drugim,jer naa sutina je zapravo-ljubav.Ako ljubav
retko boravi u nama,to znai samo da mi retko boravimo u sebi samima.Pa gde smo
onda?Da li se zbog toga oseamo izgubljeno?Usamljeno?Prazno?Nezadovoljno?
Stara je istina da ovek,ako eli da upozna Boga,mora spoznati sebe sama.
"Upoznaj sebe sama"-rekla je jedna ena,Pitija proroica.Kau da je Bog ljubav.
Upoznajui ljubav,upoznajemo sebe sama.I obratno.Ako upoznam sebe samog, upoznau
i ljubav.Znau ta ona voli,i ta ne voli...I tako u imati vie ansi da je prizovem sebi.Da
se prizovem sebi.Ono to ja stvarno,iz dubine svog bia volim,voli i ljubav.Ono to,iz te
iste dubine,ne volim,ne voli ni ona.Ona i ja smo, dakle,isti u dubini bia.Stvoreni smo po
njenom(Bojem)liku i podobiju.Predpostavljam i to da ne postoje dve ljubavi(ili dva
Boga)-jedna koja ulazi u ene,a druga koja ulazi u mukarce.Muka i enska ljubav.Ona
je,duboko verujem,jedna.Ima isti ukus,bez obzira u ijem telu ili dui boravila.Dakle,ne
bi trebalo da inim drugima ono to ne bih eleo da meni ine,jer jedna ljubav je u nama.
A ta to ljubav voli?Pa isto ono to volim i ja.I Ti.Ono to stvarno volimo. Ono
to ostaje kad se proseje trunje izmiljenih potreba,potreba koje izviru iz
sujete,narcizma,samoivosti,oholosti,bahatosti,gordosti...i slinog ivog blata u koje se
zaglavljujemo.Ljubav ne voli blato.Ne voli ni senzacije grienja ili peenja koje izaziva
krivica.Pa ko normalan to voli?Moda je ovek i napravljen od blata,ali ljubav nije.Ona
je dah i dar koji smo primili od tvorca.Bez nje smo blato.
Moe li se voleti neko ko je: lenj,samoiv,sklon prevarama, inertan, neozbiljan,
tei dominaciji i sporo odrasta?(Sedam mukih smrtnih greha)Pa takvog ni majka ne bi
volela!(to je uglavnom tano.Takve ni majka nije volela.Pitanje je samo ta je uzrok, a
ta posledica.)Moe li se,dakle,voleti takav?Zvui blesavo,ali izgleda da ipak moe.Zar
Bog ne voli sve ljude?A pogledajte samo kakvi su mnogi od njih! (od nas)Da,ali da bi se
tako moglo voleti mora se biti Bog.Naravno,u tome i jeste "tos".Pa ene to ve znaju,to
se vidi i iz deset enskih zapovesti.Bog se ne ljuti zbog toga.On,naprotiv,oekuje od ljudi
da budu poput Oca svoga,dakle, savreni. Koji otac ne eli da se deca identifikuju sa
njim?Odakle bi inae poticala potreba za oboavanjem, ako ne iz duboke spoznaje da
smo Bogovi.Kao to i potreba za blaenjem verovatno potie iz spoznaje da smo stvoreni
od blata.Pitanje je: da li se vie poistoveujemo sa svojim blatnim ili sa Boanskim
poreklom?
No,da se vratimo metodu zvocanja,jer on je tema ovog poglavlja.O metodu
ljubavi emo govoriti kasnije.Jo nismo iscrpli sve aspekte metoda zvocanja. Rezimirau
njegove do sada uoene prednosti i nedostatke.
Pozitivni uinci:Metodom zvocanja se mogu postii izvesna eljena ponaanja kod
objekata.Npr.-izvravanje zadatih zadataka(bez pevanja u toku njihovog obavljanja),
odustajanje od svog stava(barem manifestno),prihvatanje stava ene (isto tako
manifestno),ublaavanje otvorenih manifestacija "sedam mukih smrtnih greha".
Negativni uinci:Izazivanje revolta i ponaanja suprotnih eljenom,opadanje seksualnih
apetita,beanje od kue,preusmeravanje seksualnog interesovanja i povlaenje u sebe.Sve
u svemu-ne ispunjavanje duha deset enskih zapovesti (Ispunjavanje "slova" je puka
forma.)
Iz navedenog se moe zakljuiti da negativni efekti interferiraju sa pozitivnim,
stvarajui nepovoljnu situaciju slinu onoj koja se,u igri domina,naziva "duplo
golo".(Duplo golo, inae, moe biti veoma povoljna situacija u jednoj drugoj muko-
enskoj igri.)Zato metod opstaje uprkos tako loim rezultatima?Mogue je izneti
nekoliko hipoteza.

ZATO METOD ZVOCANJA OPSTAJE-HIPOTEZE

a)Hipoteza "instinkt":Poznato je,naime,iz zoopsihologije,da se instiktivne radnje mogu
nastaviti i onda kada izgube svoju funkciju.Kakvu bi funkciju,kod pasa kunih
ljubimaca,moglo da ima to to se uvaljaju u neto smrdljivo,pa posle dobiju batine od
gazde,i jo ih pere u kadi-to ne vole.Nikakvu,ali to je instinkt.Moemo videti, npr.,kod
jedne vrste ose da,kad joj probuimo osinjak,ona i dalje nastavlja da u njega lee jaja,koja
propadaju kroz rupu.Njeno ponaanje je automatizovano.Ona ne razume njegovu
svrhu,ve samo obavlja instiktivno programirane radnje.Radnje koje su bile korisne,ali ih
je razvoj dogaaja uinio nekorisnim.Instinkt ne prati razvoj dogaaja.Ono to je bilo
korisno moe postati tetno.
b)Hipoteza "elim da ode".Moe biti da je skriveni cilj(verovatno sakriven i od sebe) da
se odstrani objekt zvocanja.Ako bi on otiao zato to ne moe da podnese pravdu,
pravedne zahteve,muku ulogu...izbeglo bi se oseanje krivice.Nije otila ona, nego
on.Nije tano to da ga je oterala,ve to da je on slabi koji ne moe da podnese istinu.
c)Hipoteza "maska za indifentnost" ili "zvocam,dakle, postojimo." :U osnovi ove
hipoteze stoji uverenje osobe koja zvoca da je zvocanje izraz zainteresovanosti.Zato bi
smo zvocali nekome prema kome smo potpuno indiferentni?ta nas briga kakav je
on?"Zvocam,dakle, postojimo." Postoji neto to nas vee.I dokle god zvocam,znai da to
neto postoji.Postojimo "Mi".Ako prestanem,moda u morati da se suoim sa svojom
indiferentnou prema njemu.A ta onda?
d)Hipoteza "veza sa roditeljem":Ova hipoteza nosi u sebi slinu predpostavku kao i
predhodna.Kritikovanje,pridikovanje,zvocanje...sve su to izrazi brige i ljubavi. Nije retka
pojava da roditelj ispoljava svoj interes za dete uglavnom kritikujui ga(za njegovo
dobro).Postajui slini zvocavom roditelju,koji je to inio zato to je bio brian,za nae
dobro,mi ostajemo u bliskom kontaktu sa njim.To jest,uvodimo ga u svoj odnos sa
partnerom(ili sa decom).Tako mu odajemo priznanje,ostajemo mu verni,identifikujemo se
sa njim.Iz ljubavi,ili oseanja krivice i zavisnosti,ili iz njihove meavine.,.ili se
"identifikujemo sa agresorom".Mogua su razna objanjenja,ali da ne zalazimo previe u
te vode.Pritube partnera tipa: "Kao da ivim sa tvojim tatom (ili mamom).Uvek nas je
troje...",mogu biti prepoznavanje ovakve situacije.Osoba koja zvoca osea da ima pravo
na to,ak da joj je pridikovanje dunost.Onaj koji se trudi, brine, posveuje,...ima pravo i
da "konstruktivno kritikuje za dobrobit tvoju" (To obino tako shvata.Kao svetu
roditeljsku, ili supruniku obavezu.)Na alost,retko je prisutna nota humora, ili blagosti
koja bi omoguila objektu zvocanja da oseti koliko je ono zaista usmereno ka njegovom
dobru.
e)Hipoteza "elim status quo": Ona zna da nije zadovoljna,ali,nije spremna na
sutinske promene.Uhvaena je u neki konflikt,i odgovara joj da se vrti u krug. Promene
je plae.Ne zna ta one nose.Plai se uspeha.Ili neuspeha.Ako bi,na primer,dobila vie
slobode,mogla bi uspeti u svojoj karijeri,ostvariti svoj talenat. Ali,to istovremeno znai i
biti izloen proceni drugih...Sme li ona to?Sigurnije je kad ima deurnog krivca i
tamniara.Nema rizika.Uspeh bi mogao dovesti i do toga da se oseti
privlanijom,seksualno slobodnijom.ta ako se otkai,izgubi kontorolu ili, nedaj
Boe,odraste?!A moglo bi se desiti i da ne uspe.Onda ne bi mogla da se vadi na
zarobljenost u kuhinji.Zvocanjem stvari ostaju iste.Nema rizika.Nita se bitno ne
menja.To je brak.Predstava braka.Pa svi tako ive. Zvocanjem se delimino prazni
napetost, stvara slika aktivnosti i borbe za promene,to odrava samopotovanje, ali nema
straha od promene,jer ona sigurno nee doi.Zvocanje je pasivno bezbedno ponaanje.
f)Hipoteza "psiholoke frigidnosti", ili-"Ona zavidi".Ova hipoteza nalazi svoju
teoretsku podlogu u Frojdovom konceptu "zavisti za penisom",a mogla bi se objasniti i na
drugi nain.Naime,ako je prirodna potreba mukarca da zadovolji enu, stalni izrazi
nezadovoljstva,koje se ispoljava kroz zvocanje,mogli bi znaiti:"Ja sam
nezadovoljna(frigidna) zato to si ti impotentan.ta god radio,ne moe me zadovoljiti jer
nisi pravi mukarac(tata),kastriran si kao i ja.Utata.Nema piu.Onu
figurativnu,duhovnu,karakternu...Onu obinu vidim svojim oima, i ne mogu da je
negiram.A ni ona ti nije neka.Zar niste vi mukarci rekli 'dobar penis,mir u kui'?A kod
nas nema mira u kui.Pa ti sad zakljui." Ona,ipak,ne eli da ga otera. Naprotiv, veoma
joj je potreban da bi mogla da ga kastrira, i to u kontinuitetu.Da se ne bi desilo da mu,kao
pipak hobotnice,ponovo izraste.To je snana veza. Uzgred,ona uspeva i da bude normalna
ena-udata,majka-iako nezadovoljna,jo da pri tome ostane verna tati.Verna mu je
duevno.Kod tate je bilo bolje. To ona istie. Nezadovoljstvo je njen pojas nevinosti.Pri
tome ne izaziva ni zavist kod svoje majke. (Setimo se da je,po Frojdu,fantazirala kako je
kastrirana, od strane majke, zbog nedozvoljenih elja prema ocu)Nije joj bolje nego to je
majci bilo(Oito da nesposobni mu nije "Tata" sa velikim T.).Verovatno je i majka
zvocala,ili je bila nema rtva.Ni muu nije bolje nego to je ocu bilo.Poto nikome nije
bolje,nema ko kome da zavidi.A zavist je runo i opasno oseanje.Zvocanje je kao
"kosmodisk"-"zvui glupo,ali nju glava vie ne boli."
g)Hipoteza "Kontraflaster"-"plaim se zavisnosti": Moda ona,nesvesno, razmilja
ovako:"Ja ne znam ko sam.Moje granice nisu vrste.Ne znam tano ta hou, ali znam ta
neu(makar mislim da znam)Ali,i to je neto.Neki okvir za linost. Nezadovoljstvo stvara
izvesne granice.Negujui nezadovoljstvo,razvijam svoju nezavisnost, svoje
granice.Nemam druge.Nije vano to su ove bodljikave.Ako bih prihvatila da mi
mukarac prua zadovoljstvo,da me ispunjava,moda bi se isuvie vezala za njega i
rasplinula,izgubila granice i linost.Nezadovoljstvo je uvar moje linosti. Plaim se
svoje potrebe za zavisnou.Ako bih se okaila o njega, moda bih mu bila
dosadna.Verovatno sam mu i ovako dosadna,ali nisam flaster ve agresor. To je bolja
varijanta.Mukarci lake podnose borbu, nego flaster.Uvek jedan juri, a drugi bei.Kada
bi se meni neko zalepio,pobegla bih.Postoji rizik da ga oteram,ali je bolje to nego da mi
pobegne kad mu se prepustim."....
h)Hipoteza "Lartpurlartizam"-Umetnost radi umetnosti:Mogue je da iza zvocanja ne
stoji potreba za postizanjem nekog praktinog cilja,da se ono odvija bez cilja,sebe radi,iz
hobija.Neke ene,kada ih pitate zato zvocaju kada time nita ne postiu,odgovaraju da
,jednostavno,vole da zvocaju.To im je hobi.Muziciranje,ako vam nije profesija,isto tako
ne vodi nekom praktinom cilju.Ni igra nije praktina. ta se postie igranjem,osim
uivanja.Ili pevanjem u kupatilu...ili...sakupljanjem znaki...Pa ne mora sve u ivotu da
se radi zbog nekog postignua.Moe se zvocati radi zvocanja.Moe se uivati u
negativnoj estetici i kreativnosti stvaranja novih pogrdnih rei, kovanica, neverovatnih
misaonih konstrukcija, neobuzdane neoptereenosti logikom, matovitim apsurdima,
elokvenciji, savreno brzom i koordiniranom radu govornih organa, jaini i probojnosti
glasa,jezikom brim od pameti, reima brim od misli.Moda je zvocanje vid
umetnosti,jo nepriznat ali rasprostranjen.Ili vrsta sporta?Jo nije izmiljen sport za
vebanje jezinog miia. ta ako je,jednostavno,svrbi jezik.Kao to decu svrbe zubi, pa
glou varalicu ili glodalicu. Ili je to nepriznata vrsta Borilake vetine? Zamislite kako bi
bilo uzbudljivo kada bi se organizovalo takmienje u zvocanju!Svetsko prvenstvo. Kakva
bi tu konkurencija bila!Pa da se ocenjuje vie kvaliteta,umjetniki dojam, teina, slonost
elemenata, imaginacija... A tek kada bi postojala ekipna takmienja!Ba me udi kako
se,do sada, niko toga nije setio.teta!Propadoe toliki talenti.Svet ne ume da iskoristi
potencijale ene.
s)Hipoteza "Maskirani autizam"-"ivim u svom svetu." Nauili smo da autizam
vidimo kao pojavu koju karakterie povlaenje u svoj svet,nedostatak kontakta sa
okolinom,stereotipne radnje,manirizam,agresivnost kada se poremeti neka
stereotipija...Moe li autizam da zadri svoja osnovna svojstva,a da,povrno
gledano,deluje kao iva komunikacija?Moe li se,dakle,autizam maskirati tobonjom
socijalnou?Ako razmiljamo o sutini autizma, nedostatku stvarnog kontakta sa
drugima,onda moe.Ponaanje treba ocenjivati po efektima koje ono izaziva.Izvesni
oblici zvocanja imaju sve karakteristike autizma,osim utljivosti. Manirizam,
strereotipiju, sutinsko neizlaenje iz svog sveta, agresivnost kada se prekinu stereotipne
radnje.Iako je praen bujicom rei,njihova stereotipnost,neusmerenost kontaktu,
nesluanje sagovornika, nemogunost razmene, argumentisanja, nemogunost da
se,makar na trenutak,ue u svet drugoga,u njegov emotivni ivot, doivljaj sebe kao
vakuuma koji je posisao svu mudrost sveta...ukazuju na njihovu autistinu prirodu.Rei
su,zapravo,samo maska za izvorni autizam. Monolog. Samozadovoljavanje.Prednost nad
obinim autizmom je u tome to je socijalno prihvatljiv, lii na normalno ensko
ponaanje,ne podrazumeva hospitalizaciju.
p)Hipoteza "Pejder"-"I negativan kontakt je bliskost",ili-"Bolje ita nego nita".
Ova hipoteza moe nai svoju potporu u staroj narodnoj izreci: "Ko se bije, taj se
voli."Poznato je da su ljubav i agresija esto izmeana oseanja.Pogledajte tenad kad se
igraju.Ona se vole i grizu(ali ne jako!).U strasnoj seksualnosti uvek postoji doza
agresije.Znate svi one filmske scene kad ona njemu,na vrhuncu strasti, zarije nokte u
lea.Kau i da posle dobre svae seks moe da bude mnogo uzbudljiviji. Vidite,ako
seksualna strast moe da probudi agresivnost,zar nije logino da i agresivnost moe da
probudi seksualnu strast.Moda ona hoe da ga probudi. Da zvocanjem izazove svau,pa
svaom erotini naboj,pa onda ono.Kau da u braku, vremenom,opada seksualna tenzija i
ar nepoznatog.Moda je zvocanje predigra. Sporedni ulaz.Ulaz na "mala vrata".Nain
ispoljavanja enske seksualnosti. Pitanje je,samo,ta se desi, ili gde je greka ako izostanu
efekti?Da li je doza grebanja i ujedanja prevelika?Ili je pristup stereotipan,suvie esto i
neselektivno rabljen?Ako bi ova hipoteza bila tana,moglo bi se zakljuiti da su ene koje
zvocaju veoma strasne,da imaju najizraeniji seksualni nagon(u spoju sa istim takvim
agresivnim).U prilog ovoj hipotezi ide i to da se najee zvoca onima do kojih je eni
stalo.Muu i deci.Setimo se:"Ko se voli,taj se bije." Postoji,u Srba,i jedna izreka koja
govori da rune rei mogu biti izraz duboke prisnosti.Naime,kad ste sa nekim bliski,onda
ste vi sa njim "na jebi si mater".Tepate mu.Ako nekome zvocate,onda to znai i da ste sa
njim bliski,da ste u intenzivnom kontaktu."Na jebem ti mater"(figurativno).Blizak
kontakt,ak i u negativnoj formi,bolji je od praznine i indiferentnosti.Sve je bolje od
praznine.Praznina je nitavilo.Zvocanje ,prema ovoj hipotezi,znai:"Budimo u kontaktu."
Neto kao pejder.Zvuk nije prijatan, ali... ipak, kad zapiti,znai neko te trai.Valjda
zato to si mu potreban.A lepo je znati da si nekome potreban.
Y)Hipoteza "Ne zna bolje":Moda ona,zaista,ne zna bolje.Mogue je da nije imala od
koga da naui.Metod zvocanja,u zgodnoj kombinaciji sa metodom doziranja
seksualnosti,ipak daje izvesne pozitivne rezultate.Naravno,u zavisnosti od vetine
primenjivanja.Ona ne moe znati kako deluje neki drugi metod,ako nije imala priliku da
izbliza posmatra delotvornost njegove primene.Filmovi i literatura u kojoj se mogu sresti
i neki drugi naini ipak nisu ivot.To su,uglavnom,izmiljotine.Ako su i po istinitom
dogaaju,ko zna da li se sve zbivalo ba tako kao to autor kae.Rizino i neodgovorno bi
bilo uzeti bajku zdravo za gotovo, i primeniti je na svoj roeni brak i porodicu.Ali,to
je,ipak,kopka.Kad bi stvarno moglo tako,bilo bi mnogo lepo. Neodgovorno bi bilo i ne
probati.Oprezno,polako,na naunoj bazi moda,ali ipak probati. Stare metode joj je
podarila priroda, evolucija, mama, drugarice, enski asopisi, enski
"mainstreem",nevidljivi enski lobi,iskustvo,navika...A novi metodi? Nema nita
sistematizovano,nema tradicije i predanja,nema uputstava za upotrebu, praktikuma...nema
nita.Njenoj dui napaenoj ne trebaju teorije.Da li je neko koga ona zna to probao,a da
mu je uspelo?
x)Hipoteza "Generalni zastupnik Boga na zemlji":Ona je savrena,i odgovorna je
jedino Bogu lino,ili,u blaoj varijanti,Arhangelu Mihajlu.Njen jezik je poput maa i
vatre koji izlaze iz usta Bojeg poslanika i seku grenike.Sam Mojsije joj je predao
tablice sa zapovestima.Kada optuuje i vrea,ona "samo govori istinu","samo sprovodi
pravdu".Ona je,u isto vreme, rtva borbe za istinu i pravdu,rtva odbrane ideala. Njoj je
najvie stalo do onih koje voli,i ne sme im dopustiti da gree. Popustljivi navode na
greh.Ona je "vei katolik od pape","Vei hrianin od Isusa." Njoj,zapravo,nije
dojavljeno iz centrale da je,dolaskom Isusa na zemlju,neto izmenjeno u Bojem planu,da
su na zakone doli amandmani, dodatna tumaenja koja im daju smisao.Zakoni nisu
ukinuti,ali je sada vaniji "duh zakona" od "slova zakona".O novom metodu pratanja i
bezuslovne ljubavi,o sprovoenju duha zakona, jo nije dobila uputstva odozgo,a u ona
odozdo ne veruje.U slinoj je situaciji kao oni vojnici koji godinama nastavljaju,u
dubinama dungle,da vode rat koji je odavno zavren,ali oni za to ne znaju.
Psihoanalitiari bi,u svojoj verziji,rekli da su ovakve megalomanske ideje
nadkompenzacija oseanja nesigurnosti.Poto nema Oca na zemlji koji bi je titio(i od
sebe same),ona mora da veruje da je predstavnik Oca nebeskog na zemlji.
Psihoanalitikim renikom reeno, identifikovala se sa svojim super egom(arhainim),a
oni koje progoni predstavljaju njen vlastiti greni Id.Lepo je to to ona eli da progoni
greh,ali je loe to to ga progonjenjem samo ojaava,podstie malog grenika da postane
veliki odmetnik.Da li joj je vie stalo do ideala pravde,ili do rezultata koje postie(to jest
ne postie) njenim sprovoenjem?Do ideala ili do ljudi i odnosa koje gradi?Da li je
Dobro dobro,ako se njime ini zlo?Inkvizicija nije uspela.Nebeski pedagoki savet je
naao drugaije reenje i pristup.Treba je obavestiti.Samo,da li e da poveruje ako joj
Bog lino to ne kae?Ni u Isusa,Sina Bojeg,mnogi ne veruju.Kod velikog dela
oveanstva stari zavet(uture sa zakonima i kaznama)jo uvek je na snazi.ak i ako se
smatraju hrianima. Kako ona,jadna,da se snae?
)Hipoteza "Ne znam ni ja".Ova hipoteza je verovatno najtanija.

Da remiziramo.Najverovatnije je da nijedna od ovih hipoteza nije u potpunosti
ispravna,ali da u svakoj od njih postoji zrno Istine.Zvocanje je veoma kompleksna
pojava,i ne moe se obuhvatiti sa nekoliko hipoteza koje bi vaile za svaki sluaj.Kada bi
smo sva ova zrna sakupili i posejali ih,moda bi izrasla neka visoka stabljika,kao iz
arobnog pasulja,uz koju bi smo se mogli uzverati i pogledati stvari odozgo.Iz ptije
perspektive(Ili Boje.Ali,da ne preterujemo.)Ptice,zbog svoje uzviene take
gledita,imaju bolji pregled terena.Sreom,nemaju smisla za humor, pa im ne preti
opasnost da se sunovrate ako se zacene od smeha.A nemaju ni suze, pa ne plau.Blago
pticama,njihovo je carstvo nebesko.
Pre nego to se uzveremo uz zamiljenu stabljiku(Ovo nije nikakva falusna
simbolika) da ipak jo neto kaem o pomenutim hipotezama.One se, naime,mogu grubo
podeliti u dve grupe.U prvu grupu spadaju one koje govore da je cilj dotinog zvocanja
neki oblik odvajanja,udaljavanja ili destrukcije.Ako je motiv da se mukarac otera,ili
kastrira,ili da se odri status quo-pristojna udaljenost,da se odri nezadovoljstvo kao
pojas nevinosti,da se spree sopstvene "flaster"-potrebe,ili je u pitanju puki
lartpurlartizam,metod zvocanja vodi ka ostvarenju cilja.Dobar je.Neka ostane,ako ne
elite nita vie.
U drugu grupu spadaju one hipoteze koje tvrde da je cilj zvocanja spajanje,
pribliavanje, razjanjavanje...reju kontakt.Sve ono to je obuhvaeno u deset enskih
zapovesti.Ako je to zaista cilj,onda su efekti metoda zvocanja veoma mravi. Ne kaem
da ih nema kod prefinjenijih i vetijih korisnika,ali ni tada nisu zadovoljavajui. U tom,i
samo u tom sluaju,vredi se pentrati uz zamiljenu stabljiku ne bi li se pribliili Bojoj
perspektivi.Oni koji ne spadaju u pobornike spajanja,
ljubavi,razumevanja,potovanja...oni koji ne veruju da je to mogue izmeu ene i
mukarca, posebno ne u trajnom i sloenom odnosu kakav je brak,neka ovde zatvore
knjigu.Nee nai nita to bi im bilo interesantno. Do sada su se mogli zabavljati,ili ak
naslaivati,ali,nadalje,za njih verovatno postaje smrtno dosadno.

BOG KAO PEDAGOG

Metod opratanja greha i metod bezuslovne ljubavi
Komparativne prednosti i nedostaci

Svima koji su itali Bibliju jasno je da je Bog oveku,kao pravi roditelj,eleo
dobro. Ali i on se,kao i svaki roditelj,susretao sa izvesnim pedagokim potekoama i
dilemama.Radi se,naime,o tome da svaki roditelj koji voli svoju decu,eli da ona odrastu
i postanu dobri ljudi,nezavisni,kreativni,i da dobro prou u ivotu.E sad, deca su sklona
grehu,nestalucima, glupostima, neposlunosti, razmaenosti, lakim zadovoljstvima,a
umeju da rade i opasne stvari.Da bi se spreila da prave gluposti potrebna je vrsta ruka,
doslednost, ponekad i ona batina koja je izala iz raja(Batine drugih proizvoaa se ne
smeju koristiti.Samo one sa oznakom "Made in Raj"), kontrola, opomena, nagrada,
kazna...i slina pedagoka sredstva.
Deca Boja,to jest ljudi,bili su mnogo skloni grehovima.Bog se ljutio, grmeo,
sevao,slao potope...ponekada i preterivao u svom pravednom roditeljskom gnevu, toliko
da je satirao svoju decu,ali,to nije davalo prave rezultate.Posle mu je bilo ao to je
preterivao, pa je sa nekim dobrim ljudima pravio zavete kako nikada vie nee satirati
ljudski rod.Ali nije mogao tek tako ni da ih pusti da rade svata.
Postoji stara legenda koja pria o tome kako je Bog Otac,jednog dana,sazvao
"roditeljski sastanak".Pozvao je anele i arhanele i ostale pomonike na konsultacije.
"ta da radimo?",pitao je On."Kako da vaspitavamo ovo pleme buntovno?" Za re su se
javila dvojica,i to sa oprenim idejama.Prvi Boji oficir, prelepi Lucifer,luonoa,nosilac
svetlosti,koji je bio zaduen da iskuava ljudski rod, da mu se protivi i tako ga tera da
napreduje i razvija se, predloio je metod "pojanog nadzora", ili "starateljstva".Ideja je
bila da se svakom oveku dodeli po jedan aneo uvar koji bi neprekidno bio uz njega i
kontrolisao njegovo ponaanje,drao ga "na liniji".Sin Boji,Hristos,imao je sasvim
drugaiji pedagoki stav.On je, naime, razmiljao o krajnjim ciljevima vaspitanja.Ako bi
se oveku odredio tutor,on nikada ne bi postao samostalan i kreativan,ne bi razvio ono to
smo ranije nazvali "humanistika", ili "autonomna savest".Ne prilii Bogu da pravi
poslune robote.Cilj vaspitanja je autonomna linost,linost po liku i podobiju
Bojem.Prema cilju se moraju uskladiti i vaspitne mere.ovek mora imati slobodnu
volju.Jedino takav je dostojan Tvorca.Bog je Ljubav,i eli ljubav.eli da i ovek bude
Ljubav, i da ga voli slobodno. Jer prisilno se i ne moe voleti.
Sotona se pobunio:"Ako mu da slobodnu volju i dalje e da radi svata. Postae
kriminalac, delikvent, narkoman, probisvet, laov, preljubnik, bratoubica... (to se sa
mnogima i desilo, kasnije).Kako e ga uiniti dobrim?Kako,ivota ti, misli to da
postigne!?"(Tada jo nije bio izmiljen "Sinalko",pa nije mogao da kae: "Lako-uz
Sinalko?")
Isus je odgovorio:"Teko.Linim primerom.Sii u meu njih,roditi se kao ovek,i
dati im primer.Prvo u preuzeti sve njihove grehe.Tako e moi da ponu od poetka,bez
tereta predhodnih greha.To je kao kad aku da peticu na poetku,pa on ima vie motiva
da je zadri,nego to bi imao da popravi keca.rtvovau se za njih i uiti ih da se rtvuju
za one koje vole.Rei u im Istinu,i pozvati ih da me slede.Oni koji me budu
sledili,spasie se.Razapee me i vaskrsnuu.A kada odem iz telesnog oblika,poslau im
Duha Svetoga.(Duh Sveti je Ljubav,Stvaralatvo)On e im biti uteha.Put do mene i Oca
mojega.
Bogu se vie svidela Isusova ideja.Ne zbog toga to mu je Isus bio sin,pa je imao
protekciju,ve zato to su Otac,Sin i Sveti Duh jedno,pa imaju i iste elje,snove i potrebe
vezane za oveka.Lucifer je bio besan.Toliko besan da je postao Anti-Hrist. ta je sve
radio iz svoje gordosti, besa i mrnje,vidimo iz istorije sveta.A mnogo toga pie i u
novinama. \avolska posla. A poelo je "iz dobre namere" "Milosrdnog anela" .Tako je i
nastala izreka da su "Putevi u pakao poploani dobrim namerama".
ta je bilo dobro u tim "dobrim namerama".Pa,zar svaki roditelj ne doe u
iskuenje da kontrolie svoje dete?Zar nismo,dok su mali,mi ti aneli uvari koji ih stalno
dre na oku. Zar ne moramo da im zabranjujemo, da ih ucenjujemo ? (okoladom ili
gledanjem crtaa...)Zar nije to lake i efikasnije?Da,do izvesne mere. Mora se uvek imati
krajnji cilj u vidu-odrastanje u samostalnu, odgovornu,kreativnu linost,u dobrog oveka
slobodne volje.A koja je to "izvesna mera?" Nema recepta. Samo kad je nuno.A kad je
nuno?E,to mora da oseti,da bude u stalnom kontaktu sa razvojnim potrebama
dece.Vaspitanje je umetnost,a ne serijska proizvodnja za koju bi mogla da postoji
"tehnika dokumentacija".Ali,to je komplikovano! Pa jeste.Ali,to je mnogo
komplikovano!! Mnogo jeste.Da li je, barem, uspeh zagarantovan?Nije.Ali,ako
uspe,nema veeg blaga ni na ovom, ni na onom svetu.Onda vredi rizikovati toliko
ulaganja? Vredi.Jedino to i vredi.
Moramo,odmah na poetku,rei da je metod opratanja i bezuslovne ljubavi
veoma komplikovan,teak i naporan.Zahteva rtvovanje i ne garantuje izvesnost
rezultata. Zato ga onda preporuujemo?Zato to ni sam Bog nije mogao da smisli nita
bolje.Iako rezultati nisu zagarantovani(zbog postojanja slobodne volje i ometajuih
faktora,a i antihrist moe da umea prste.)jedino je tim nainom uopte mogue doi do
krajnjih ciljeva.Ako nam je do njih stalo.To jest,ako nam je samo do njih stalo,i ne
zadovoljavamo se niim postignuima.Bog se ne zadovoljava,a ne znam ni zato bismo
mi.A pogotovu ena!Slobodna ljubav,dakle.Ispunjavajui odnos mukarca i
ene.Meusobno uvaavanje i podsticanje.Srena deca koja rastu u dobre ljude.Ponovno
spajanje u Androgino bie ljubavi.Mistina tajna braka.Gde to ima!? Da li je to
mogue!?Rekli smo ve:"U Boga je sve mogue!" A rekli smo i:"U ene je sve mogue."
Zato se enama i obraam.Kada se,padom oveka u greh, Androgino bie podelilo,enski
princip,veito devianstvo ljudske due, Sofija, uzdigla se u nebo.A Adam je dobio
Evu.Evu koja je,kako kae napredpomenuti Berajev, jedina slaba taka mukarca.Eva je
priroda.Stihija prirodnih nunosti. Moe li Eva prizvati Sofiju(Mudrost) u sebe?Nadam
se da moe.Da se ne nadam, ne bih joj se ni obraao.
"Osvrni se oko sebe...",rei e neko,"pogledaj koliko se brakova razvodi.Pa brak
je zastarela institucija.Neprirodna.I ti sad hoe,pozivajui se na Boga,da nas ubedi da je
mogue biti srean u braku.Kao da su toliki ljudi nesreni zato to su neurotini,lenji i
nespremni da se uloe u zajednicu,a ne zato to sam brak ne valja, pa ih ini
nesrenima.Valjda je veina u pravu.Pa sam si rekao da si razveo hiljade brakova.Da li si
nauio neto iz toga to si uo i video?"
A ja bih odgovorio:"Moe li da skoi dva metra u visinu?Verovatno ne moe.
Veina ljudi ne moe.Ali,ima mali broj onih koji mogu.Vebali su.Da nisu verovali da je
mogue, ne bi ni probali,a kamoli vebali.Ako se pitam da li ovek moe da skoi dva
metra,da li da to zakljuim gledajui veinu onih koji ne mogu,ili manjinu onih koji
mogu?to se tie pitanja da li sam neto nauio iz silnih brakova koje sam
razveo,odgovor je:Nauio sam kojeta o ljudskim nemogunostima,o statistici ljudskih
neuspeha,ali veoma malo o ljudskim mogunostima.A mogunosti me mnogo vie
interesuju.Nemogunosti su mi dosadne,predvidljive,ak patetine. Zato se i izmotavam
sa njima.Bolje nego da plaem nad njima.Ili da zvocam.
Zato,umesto o hiljadama brakova koje sam razveo,radije razmiljam o jednom
braku izmeu dve izuzetne osobe?O braku Johana Sebastijana Baha i njegove druge
ene(prva je umrla mlada)Ane Magdalene Bah.Ne znam da li ste imali tu sreu da
proitate knjigu "Mala hronika Ane Magdalene Bah." Knjigu ene koja je itavog ivota
bila duboko zaljubljena u svog supruga,velikog oveka i najveeg kompozitora kojega je
svet ikada imao.Bahovi su sa puno ljubavi i angaovanja podizali itavo tuce dece.Neka
su i umrla,jer u to doba nije bilo lekova, kao danas.ivot im nije bio ni malo lagodan.Bah
je oboavao svoju enu.To se vidi iz njenih rei.Ne moe se izmisliti.Ne moe se ni
prepriati.Njihov odnos je bio kao i Bahova muzika.Polifonija.Harmonija.Ako treba da
odgovorim na pitanje:"Koliko mogu ena i mukarac zajedno da skoe u vis?",misliu na
njih i rei:"Do samih rubova vasione.Ako vasiona uopte ima rubove.Ako nema,jo
dalje."
Dosta je bilo uvoda.Ve poinje da lii na E.P.P. Da preemo mi na analizu
samog metoda oprosta greha i bezuslovne ljubavi.Ali,prvo da definiemo pojmove. ta je
to,uopte,bezuslovna ljubav?Kako moe ljubav da bude bezuslovna?Da nije to
izmiljotina?
Nije izmiljotina.Izmiljotina je,zapravo,to da postoji ljubav koja nije
bezuslovna.Takozvana uslovna ili zasluena ljubav.E,to ne postoji.Ljubav je jedna,i nema
druge ljubavi osim nje.Kao to je i Bog jedan,i nema drugih Bogova osim njega. Bog
je,ustvari,Ljubav.To jest,Ljubav je Bog.
Da bi se primenjivao metod bezuslovne ljubavi,nuno je,prvo,raistiti sa tim da li
je ljubav prisutna u nama.Ljubav prema osobi na kojoj emo primenjivati dotini
metod.Ako nije,onda su to orava posla.Ne postoji metod kojim se moe napraviti pita
od...da se ne izrazim,znate ve.Celina je uvek vie od zbira delova. Metod je ono to
potpomae da od sastojaka nastane neto novo,to nije njihov prosti zbir.Muzika nije zbir
nota i pauza,ve njihovo usklaivanje. Ali,bez tonova i pauza muziku ne moe praviti ni
najdarovitiji kompozitor.Nije to klin orba ili arena laa.Tonovi i pauze nisu dovoljni da
bi se napravila muzika.Oni su samo nuni. Potreban je dar,rad i ...moda srea.Tako je i
sa ljubavnim odnosom.Nune su dve ljubavi,to jest jedna ljubav u dvoje ljudi.Tek se od
toga,uz pomo metoda koji zagovaram,moe napraviti ljubavna "pita",ili "muzika".Uz
rad,talenat i...moda sreu. Osnovni sastojak,ljubav,ne moe se,dakle,napraviti.Tvrditi da
moe,bilo bi isto kao i tvrditi da se moe napraviti Bog.Jer Bog je Ljubav.Takva tvrdnja
bila bi,u najmanju ruku,prepotentna. Ako nemate sastojke,ne zamlaujte se.Najbolje je,u
tom sluaju,da ovde zatvorite knjigu.Jo bolje,bacite je.
Samo,budite oprezni u prepoznavanju.Ljubav je kao peurka.Postoje mnoge
sline njoj,a mogu biti i otrovne.Morate postati strunjak za raspoznavanje,inae se
moete otrovati.Problem je u tome to ovu vrstu peurke ne moemo kupiti na pijaci, od
proverenih strunjaka.Moramo je prepoznati i ubrati sami.Ona nema ak ni uobiajeno
mesto na kome raste.Moe se pojaviti bilo gde, i bilo kad.A retka je. esto je prekrivena
mahovinom nerazumevanja,pa vam se,ako ne razgrnete taj korov, moe desiti da je ne
vidite.To je moda i gora varijanta nego da je pobrkate sa otrovnicom.Imate neto retko i
ragoceno,a nemate pojma da je tu,da treba samo da razgrnete mahovinu.Ljudi biraju razne
strategije.Neki su skloniji ziheraenju.to je sigurno,sigurno je.Bolje da se ne izloim
riziku da pojedem otrovnicu,pa makar i ne naao pravu ljubav. Drugi,pak,veruju da je u
ljubavi smisao i ivota,i radije bi rizikovali da se otruju nego da propuste ansu koja
moe biti ba ispod ovog "buna." Ljubav ili zdravlje-odluite sami.Ovi drugi,u koje i ja
spadam,rei e da pravog zdravlja i nema bez prave ljubavi.Za takve verske fanatike
drugi izbor i ne postoji. Ako ste zihera, i niste ovakva vrsta verskog fanatika,ponovo
vam preporuujem da zatvorite knjigu.Ili, jo bolje,bacite je.
Ostaje nas sve manje.Grupa mala ali odabrana.Na ovo se moe,s pravom, staviti
zamerka slina onoj koju je "Veliki inkvizitor" uputio Isusu kada je svratio na
zemlju,posle petnaest vekova,da vidi ta mu narod radi.To je prepriao Dostojevski u
knjizi "Braa Karamazovi".Zamerka je bila(parafraziram,mrzi me da traim knjigu da bih
citirao):"Zar si dolazio zbog male grupice ljudi koji su sposobni i hoe da te slede?A ta
je sa onim mnotvom koje nije sposobno ili nee?"Isus nije odgovorio nita.Samo je
priao i poljubio ga.Ako je neko,itajui ovo moje pisanije,imao slinu zamerku,ja
mu,imitirajui Velikog Uitelja,aljem pusu.Ako mu se ideja ne svia, neka "poljubi, pa
ostavi."Nije obavezno ni da ljubi. Samo nek ostavi.A moe,ako ima masohistike crte,i
dalje da se mui. Potujem slobodnu volju.
Nadam se da sam bio jasan.Primena ovog metoda zahteva izriit stav:"Sve ili
nita",i procenu tipa "Ima-nema."Nee vam biti od koristi ako pokuate da dilemu reite
otkidajui listie bagrema ili nekog cveta,bajui pri tom:Voli me,ne voli me,ili,volim ga-
ne volim ga.To vam je kao binarni kod.Ili je 1 ili 0.Nema treeg. Ako ste naisto da imate
osnovne sastojke,idemo dalje.
Ne oekujte recept.Ne znam ga.Niti ga ima.Ljubav nije stvarno pita,pa da se moe
praviti po receptu.Radi se o metafori.Ali,muzika jeste.To nije metafora. Ljubav je
stvarno,izistinski muzika.Nije kobajagi.A za pravljenje muzike nema recepata. Postoje
neka poeljna znanja,preporuke,vetine,naela...neto korisno se moe nauiti od
drugoga,ali ne i komponovanje.To vas niko ne moe nauiti, pa ni ja.Onaj koji se ovim ne
zadovoljava,neka odustane da se ne bi razoarao.Ne preporuujem vam "kako-da-istiku"
literaturu, knjige koje poinju sa "kako da..." ako je njihova tema ljubav i odnosi meu
polovima,ili odnosi roditelja i dece ili...bilo ta ivo, jer ivot je umetnost, a ne zanat.Ko
god tvrdi da zna "kako da...",i da vam moe dati recept,laov je i prevarant.Koristi vau
potrebu za izvesnou,lakim putem, linijom manjeg otpora...i slinim oblicima lenjosti.
Prodaje vam bele bubrege za bubrege. Druga je stvar ako vi ba hoete bele bubrege,ako
verujete da je ivot posao kao i svaki drugi,zanat koji se moe "kupiti".Ali,barem znate
ta kupujete. Potujem slobodan izbor.(Tako vam i treba.)
Sada smo raistili osnovne uslove i napravili selekciju.(Nadam se da nisam ostao
sam.Da jo neko otkaen ovo ita.)Selekcija je nuna jer ljubav je aristokratska. Samo za
izabrane.Za one koji se sami izaberu.Da se vratimo na pitanje: ta je to bezuslovna
ljubav?
Pitao sam jedno dete ovo pitanje.Odgovor je bio:"To je kad nekoga
voli."Odgovor je taan.(Nagrada je bila okolada filovana poljupcem).Taan je zato to
u odgovoru nije bilo rei "zato to",niti bilo kakvog dopunskog objanjenja.Pre svega ga
voli,a onda,ako ba nema pametnija posla,razmisli o tome zato.Valjda zato to je
vredan vaoj ljubavi,svia joj se, pa se usmerila prema njemu...zato to...zato to ga
volite. Moe li biti taan odgovor koji se vrti u krug,koji guta svoj rep?Zar taj krug,ili
zmaj koji guta svoj rep,nisu simboli mudrosti i venosti?Oreol koji stoji iznad glave
svetaca.Sada ve zalazimo u prikazivanje psihofizikih osobina bezuslovne
ljubavi.Kakva je ona?

PSIHOFIZIKE OSOBINE BEZUSLOVNE LJUBAVI

Bezuslovna ljubav je,dakle,okrugla.Potpuno nas okruuje,ali nas ne zatvara. Kao
to ni oreol ne zatvara glavu.Naprotiv,oreol je otvara.On svetli,a svetlost se prua u
beskonanost.Zar to nije kontradiktorno?Kako moe neto to nas okruuje da nas
,istovremeno,i otvara?U tome i jeste tajna,misterija Ljubavi, jer Ljubav je misterija.Da
podvuemo:Ljubav je, dakle, krunog oblika.Krug koji nas otvara.Ovo podvlaim radi
lakeg prepoznavanja dotine ljubavi.Krug koji zatvara nije ljubav,ve peurka otrovnica
koja na nju lii.
Kakva je jo bezuslovna ljubav?
vrsto mekana.Ajd sad!Kako moe neto da bude vrsto mekano?Ljubav je
mekana, ali ne razmazuje.vrsta je,ali ne ukruuje.(Izuzetak su pojedini delove tela
mukarca u kontaktu sa enom koju voli, i pojedini delovi tela ene u kontaktu sa
dotinim mukarcem.U ljubavi uvek ima izuzetaka od pravila.)Razmaenost,ili
razmazanost,nisu produkti ljubavi,ve njenog odsustva,ili,pak,nekih njenih falinki.
Bezuslovno voleti ne znai doputati voljenom biu da radi ta god mu padne
napamet.Taman posla!Naprotiv!Kada razmazimo dete, mi mu pokazujemo da nam nije
dovoljno stalo do njega. Razmaena deca su najee ljuta,obesna...Naravno, ljuta su zato
to smo ih razmazili jer nam nije dovoljno stalo do njih.Ljuta su sa pravom. I razmaena
ena je ljuta sa pravom.(A i mukarac.Ima i takvih.)Ljubav ini samo ono to je dobro za
voljenu osobu.Ako naa ljubav nije vrsto mekana,ako je samo mekana,onda ona ima
ozbiljnu falinku(pri voenju ljubavi to je oigledno. Fenomen "mek ko dua".)Ako je
samo vrsta,onda postoji opasnost da od voljenog bia naini "kruto telo".A u kruto
telo,kasnije,teko moe ui i zadrati se ljubav koja je vrsto mekana.Ukrutila bi se njena
mekoa,te bi,gubei taj kvalitet,postala neto drugo,a ne ljubav.(Kao to se,u takvim
sluajevima, voenje ljubavi pretvara u "tucanje".)Odnos vrstoe i mekoe se menja po
potrebi,a odreuje ga razumevanje.Da i ovo podvuemo:Ljubav je dakle vrsto
mekana.(U domenu seksualnosti to bi se reflektovalo kao u narodnoj izreci: Meka srca-
tvrda polnog organa.Rimu sam rtvovao da ne ispadnem vulgaran.)
Bezuslovna ljubav je lako teka."Pa dobro...",rei e neko,"...kod te ljubavi je sve
neto 'mimo sveta'!Krug koji otvara,vrsto meka,lako teka...i ko zna ta e jo da
smisli..."Zamerka je opravdana.Ljubav i jeste mimo sveta,to jest,nije od ovoga sveta.Ve
sam rekao,Ljubav je gost.Vanzemaljac.Zato i nema zemaljske osobine, i ne podvrgava se
zakonima zemaljske nude i logike.Zato i moe,sa osmehom na licu,da spaja suprotnosti i
poigrava se zakonima.Zato se njeni domaini i oseaju kao da nisu od ovog sveta,kao da
ne podleu zakonima gravitacije,da lebde,da su laki kao pero...A opet,ljubav zahteva
mnogo odricanja, panje, brige, znanja, angaovanja, menjanja, istananosti,
razumevanja, uenja...Ima,brate,mnogo da se radi. Nema teeg posla od voljenja.Voleti je
najtei posao na svetu,koji se radi sa oseajem neverovatne lakoe."Ne pada nam
teko."Podvucimo i ovu osobinu ljubavi:Ljubav je lako teka.
Ljubav je debela.Debela je zato to je ljubav,pre svega,primanje.Voljenu osobu
primamo u sebe.Zato se,kad volimo,oseamo ispunjenima.(U seksualnom odnosu je to
primanje u sebe,kod ena,oigledno.A ljubav je enskog roda.Tu se gubi smisao
primedbe da je "I Bog mukarac".On je i Muko i ensko.Ulazi u nas,i prima nas u sebe.)
Da bi smo primili voljeno bie,u nama mora biti dovoljno mesta.I za nas,i za ljubav,i za
voljeno bie.Oni koji tvrde da je ljubav vie davanje nego primanje,u velikoj su
zabludi.Onome koga ne primi u sebe,ti sutinski,ljubavno,ne moe nita da da.Ne
moe da ga okruuje svojom ljubavlju,krugom koji otvara. Kad nekoga volimo,on je za
nas veliki,veliki kao ceo svet.Zamislite tek koliko mi moramo biti veliki da bi u sebe
primili tako veliko bie!Moramo biti bar malo vei od celog sveta.Zato se i kae da onaj
koji istinski voli bar jednu osobu,voli i ceo svet.Toliko se duhovno,ljubavno "ugojio" da
se proirio na ceo svet.Davanje ljubavi je paradoksalan pojam.Ako je neko ve u vama,ta
ima vie da mu dajete?Davanje ljubavi moe biti samo opis izvesnih ponaanja koja su
odraz primanja voljenog bia u sebe.Tek kada je u vama,vi moete osetiti ta mu zapravo
treba,ta je za njega dobro, ta vam je initi i ta vam je davati.Takvo proirivanje sebe
moe biti veoma bolno. Moete se uplaiti da gubite svoje granice.Ali,ne brinite, ljubav
uvruje granice linosti,iako otvara.To je jo jedna od njenih vanzemaljskih
osobina,njenih "anomalija".(Ni voda,ivototvorna tenost,ne ponaa se normalno,kao i
sav ostali normalan materijalni svet.I ona je mimo sveta.Voda,kao i ljubav,ima svoje
udljive paradokse i "anomalije".Da je normalna i posluna,ivot na zemlji ne bi bio
mogu.)
Jo neto da dodam:ne treba aliti one koji vole,ak iako nisu voljeni.Mnogo je
gore ako vas neko voli,a vi nemate mesta u sebi da ga primite.Tesni ste.Neprijatnije je
imati tesnu odeu od iroke.Onaj koji voli iri se,zajedno sa vasionom.Prati kretanje
vasione.Pun je i "zdravo" debeo.to bi rekle Lale.(Ljubavno debeo.To nije vezano uz
telesnu debljinu)Zato ga aliti?Zato bi on samog sebe alio?Voleti je
privilegija.Opravdanije je aliti tesne.ak i ako ovi debeli pate zbog neuzvrane
ljubavi,ili zbog svesnosti jo vee patnje koju imaju njihova tesna voljena bia. Nema
mesta ni aljenju, ni optuivanju.Ako je neko kriv,kriva je Ljubav to nije ula u
tesnog.Mada,ona nije sklona oseanju krivice.Zato bi,moliu lepo,neko eleo da se
uvue u tesno?Zbog mode?Ljubav ne prati modu.Ako elite da vam ova debeljuca doe u
goste,izvol'te pa se "ugoj'te".Proirite se duhovno=ljubavno.Oni koji bi da dre
liniju,nemaju velike anse.Pustite modu. Ljubav,u ova naa ugava vremena,ak i nije u
modi.Prilian broj ljudi je se stidi. Lake e vam,bez dlake na jeziku,bez stida,priati o
svojim bogatim seksualnim iskustvima,nego o ljubavi.Kad je ljubav tema,srameljivi
su,ili nemaju ta da kau o toj "iluziji".
Ljubav je talasasta.Kovrdava je.Ondulirana.Kao "trajna".Ona je,zapravo,
talas."Dobra vibracija".Kada kameni identiteta padne u ivu vodu due,pobudi je iz
stanja "kvantnog vakuma",stanja mirnog mora,u stanje talasanja.Kao i svaki talas,ljubav
ima svoj epicentar.Epicentar je ljubav prema sebi.Onaj koji ne voli sebe ne moe voleti ni
druge.ica ne moe da vibrira bez dve vorne,uporine take.Vibracije se deavaju
izmeu njih.I struna ivota ima ta dva uporita.Ljubav prema sebi,i ljubav prema
Bogu,kako god ga zvali.Alfu i Omegu.To je jedno isto,na dve strane.Bog u nama, i Bog
izvan nas. Izmeu je vibracija-Ljubav,stanje pobuenosti super strune.Za razliku od
estice, talasu ne moemo odrediti ni mesto na kome se nalazi,ni vreme u kome se
nalazi.Kako to?Talas nije taka da bi imao lokaciju.On je talas i na svom poetku,i na
svom kraju(a nema kraj),i u sredini...svuda je talas.Onome emu ne moemo odrediti
lokaciju,ne moemo odrediti ni vreme kada se nalazi na toj lokaciji.Talas(Ljubav) je
izvan vremena i prostora.Kada zatalasamo volei sebe,oko nas se ire koncentrini
krugovi.Krug ljubavi prema roditeljima,uoj porodici, familiji, prijateljima,socijalnoj
grupi,naciji,oveanstvu,ivim biima, ivotu... Bogu. Ako irenje talasa naie na
prepreku,nastaju virovi ivota koji nas mogu uvui u sebe.to je prepreka blia
epicentru,vir je jai i opasniji.Ako je brana odmah oko jezgra,vir narcizma nas usisava u
sebe.Narcizam nije ljubav prema sebi,jer nije talas,ve vir.Slino se deava ako je prsten
koji zatvara talas stegnut oko ljubavi prema naciji.Pretvara je u ovinizam...Setimo se da
je ljubav debela jer se iri toliko da obuhvata ceo svet."ini mi se da volim ceo svet...da
sam se rairila(rairio) na ceo svet...",govore zaljubljene osobe.Treba ih shvatiti
bukvalno.Rei da je ljubav debeljuca koja se iri na ceo svet,isto je to i rei da je ljubav
talas.Eros i Agape (ljubav prema oveanstvu) predstavljaju samo razliite koncentrine
krugove ljubavnog talasa.Ljubav nije bara,ona stalno talasa.
Ali,ne zaboravimo i to da svaki talas nosi u sebi i ritam,bregove i dolje, uzdizanja
i padanja, tenzije i relaksacije,uzbuenje-mir-indiferentnost-uzbuenje-mir...Ne moe
ljubav uvek biti uzbuena ili uzbudljiva,uvek u naponu,uvek gore...Seks koji nosi
neprekidno uzbuenje,bez pranjenja i relaksacije,nazivaju nimfomanijom. Nimfomanija
nije slika seksualnosti koja vodi do zadovoljstva,ve slika ei koja se ne moe
utoliti.Nema ritma-nema talasa,nema zadovoljstva.Nema ni ljubavi.Prihvatite to da su
usponi i padovi osobenost same ljubavi,a ne njena falinka.
Ljubav je bezbrino brina.Naravno da se onaj koji voli brine o voljenom
biu.Pazi da mu se neto loe ne desi,strepi ako mu se neto loe deava,postupa
zainteresovano i oprezno kada titi njegovu dobrobit...jer ipak je voljeno bie
telesno,povredljivo,smrtno,ivi u ovom opasnom svetu materije.A,sa druge strane,Ljubav
je,kao to smo ve rekli,vanzemaljac.Nepopravljivi optimista.Ona zna da je
neunitiva,besmrtna,vena...i zato bi brinula.I duh i dua voljenog bia su
besmrtni...Ljubav se,onako debela,za tren uzvere uz puzavicu koju smo spominjali,onu
to vodi do neba,i pogleda ivot iz Boje perspektive.Odatle debeljuci ta bezbrinost i
nepopravljivi optimizam(zapravo realizam). Naravno, panja joj zbog toga ne
poputa.Vodite rauna,posebno kada se brinete o deci,da podsetite vau ljubav da se ee
penje uz puzavicu,kako decu ne biste udavili brigom(Iako je briga opravdana).Ne bojte se
da e ona od silnog pentranja smrati.Kako je ova osobina bezbrine brinosti lepo
odslikana u filmu "ivot je lep." Moe se bezbrino brino voleti ak i u
koncentracionom logoru. Ako niste gledali ovaj film,uinite to pod hitno. Odmerite svoje
brige sa brigom oca koji detetu,od jeze najuasnijeg mesta na svetu,pravi uzbudljivu
avanturu.Ako vam je Ljubav gost,ivot je lep ak i kad je ruan.
Ljubav je aljivdija.Tvrdim da ne moemo voleti ono sa ime ne moemo da se
naalimo.Ili onoga sa kim ne moemo da se naalimo.ak ni Boga.ala je igra duha. Duh
koji ne moe da se igra,nije Sveti Duh(ili je antiduh,zli duh,bezduh.) Osnovni kvalitet
ljubavi je igra.Radost igre.Radost koja ne moe da se nasmeje,nije radost.Vrlina kojoj ne
moemo da se nasmejemo,nije vrlina.Ljubav voli da se ali. ali se i sa samom sobom.I
ljubav ume da kritikuje,da oekuje i zahteva ispunjenje neke vrline.Ali,njenu kritiku prati
smisao za humor,za igru.Humor otkriva nedostatke, nesavrenost voljnog bia,ali na
njemu prihvatljiv nain.Ne degradira ga. (Ljubavni ili beli humor to nikada ne
ini!)Bog(Ljubav)je veliki aljivdija.Na alost,oni koji su ga zvanino prikazivali nisu
ga predstavili takvim.Kako moe Bog biti bez smisla za humor!?Kako moe biti Duh
neduhovit?Bogohulno je misliti tako. ovek koji ne ume da se ali sumoran je i
dosadan.Nije valjda da je Bog takav!? Zato su Bogu oduzeli duhovitost kao
atribut?Moda misle da je humor neozbiljna stvar? Pa to je jedna od najozbiljnijih pojava
na svetu.Zamislite svet bez smeha! Ljubav bez smeha!Podvlaim:Ljubav je veliki
aljivdija!
Da bismo prepoznali Ljubav, dobro je da znamo neke njene osobine,ta ona jeste,
ili kakva ona jeste.O tome sam neto rekao,mada ima jo puno da se kae. Dobro je,zbog
lakeg raspoznavanja,da znamo i ta ona nije, ili kakva ona nije.ta Ljubav nije?
Ljubav "nije usluna delatnost." Ona nije usluga koju mi inimo onome koga
volimo.Besplatna je,i ne zahteva protivuslugu.Ljubav nema drugu svrhu izvan ili iznad
nje same.Nije sredstvo pomou kojega se dolazi do neega.Ne tei da stvori obavezu,ne
zahteva plaanje u bilo kom obliku,nije ni kratkorona ni dugorona pozajmica,nema
kamate ni glavnice,nema dunike.Rekli smo ve da je bezuslovna. Ne volimo mi nekoga
"zato to e on nama da..." ili "zato to e on nas da..." Ako postoji neko "zato",onda je to
zato to se on ili ona sviaju Ljubavi koja ih vidi kroz nae oi.A zato joj se sviaju?Zar
nije isto kada kaemo da se nama neko svia iz nekog razloga,i kad kaemo da se Ljubavi
neko svia iz nekog njenog razloga?Zar mi ne nauimo da volimo tako to prvo zavolimo
one koji su nas voleli,brinuli o nama, podizali nas...majku i oca?Zar mi njih ne volimo
zato to su nam inili neto dobro? A to je ve neki uslov.Da nisu oni voleli nas,ne bismo
ni mi njih.Ima logike. Tako kae i psihoanaliza.Ali,zato su oni voleli nas?ime smo mi
to zasluili kad smo bili male naporne bebe?Ako smo bili slatki,to nije bila naa
zasluga.Takvi smo roeni.Ako smo bili dobri,ni to nije bila naa zasluga.Nismo nita
inili namerno,jer nismo ni znali da namera postoji.A roditelji koji vole,vole i bebe koje
nisu ni slatke ni dobre.Vole i one male namore koji nee da spavaju ili da jedu, i "duu
im vade." Inae,u normalnom ivotu,nisu skloni masohizmu da bismo to mogli da
okarakteriemo i objasnimo kao "patoloku vezu."Moda je u pitanju instinkt?
Moda je ljubav trik prirode,program sebinih gena kojima je jedini cilj da
preive,mada toga nisu svesni, i da se dalje razmnoavaju i ire kroz potomstvo.ta ako
postoji gen za ljubav,pa se osobe sa tim genom vie razmnoavaju,i bolje uvaju svoju
mladunad,koja onda imaju veu ansu da preive,i jai motiv da se dalje
razmnoe...ista prirodna selekcija.ak i ako je tako,opet je ljubav bezuslovna. Uslov
nije u osobi koja se voli,u njenom ponaanju,u njenim osobinama.Uslov je sam ivot.Voli
da bi opstao.Ne da bi opstao ti,stroj za odravanje i razmnoavanje gena,ve da bi opstao
mali sebini gen koji nastavlja da ivi u tvom potomku.Da...moda je ljubav trik koji su
"pronali" mali sebini geni.Pitanje je, samo,kako su ga pronali?Po neo darvinistikoj
teoriji slepe selekcije sluajnih mutacija koje mogu biti dobre ili loe za opstanak,i ljubav
bi bila jedna takva sluajna mutacija koja se,eto,pokazala praktinom za
preivljavanje.Zvui nauno,ali meni,moram priznati,zvui i budalasto
naunofantastino.Tako bi i Bog,ako postoji, bio sluajna mutacija...
Da se vratimo na pitanje "zato".Ako postoji "zato" nekoga volimo,onda postoji i
uslov-"zato to".Ja verujem da takav uslov ne postoji.Mi,ljudi,navikli smo da mislimo
kako je sve uzrono-posledino povezano.Iskustvo i nauka nam govore da je
tako.Mada,kvantna fizika izgleda razbija vrstu sliku uzrono posledinog
determinisanog sveta.Neki mudri ljudi govorili su i o jednoj drugoj vrsti povezanosti,
takozvanom sinhronicitetu.Dve pojave izmeu kojih je nemogue nai neku uzrono
posledinu vezu,vezu tipa "zato to",mogu oigledno biti povezane drugom vrstom veze-
Smislom.Ispriau vam jedan primer,neto to se desilo meni lino i personalno.
Jednog lepog dana sam razmiljao i zapisivao svoja razmiljanja, polemiui sam
sa sobom, upravo o sinhronicitetu.Zapisao sam sledeu reenicu:"Da li je sinhronicitet
naziv koji mi dajemo pojavama koje nemaju,zapravo,nikakve veze jedna sa
drugom,sasvim se sluajno deavaju sinhrono,ali ih mi povezujemo smislom, jer nam se
tako svia.Izgleda nam lepo da tako bude,da pronaemo smisaonu
vezu.Veza,dakle,postoji samo u naoj glavi..." Za to vreme sluao sam predivnu muziku
sa C.D.a Lorine MekKenit "Knjiga tajni". Zapoeo sam sledeu reenicu: "A moda
se,pak,sinhronicitet deava ljudima koji u njega veruju.Moda vera nije neto to se
deava samo u naoj glavi,moda je smisao veza jaa od uzroka i posledice..." U tom
trenutku setio sam se da treba da se javim jednoj svojoj poznanici.Okrenuo sam broj
telefona.Javila se njena sekretarica."Momenat saekajte",rekla je i prebacila mi vezu na
ekanje.Desilo se neto zaista neobino:
Prvo sam pomislio da je dolo do nekog udnog tehnikog spoja mog ureaja sa
telefonom.A onda sam,u oku,shvatio da nije to u pitanju.Na automatskoj sekretarici bila
je snimljena ista pesma koju sam ja,u tom trenutku,sluao.I ne samo da je pesma bila
ista,ve se poklopio isti takt,isti sekund,isti milisekund!Nije bilo ni malo
razmimoilaenja.I ne samo to.O temi sinhroniciteta razmiljao sam u okviru svoje knjige
iji je radni naslov bio "Unutranja muzika".Moja poznanica je digla slualicu i rekla
"Alo".A ja sam joj,gorei od uzbuenja,ispriao ta se dogodilo."Pa da...",dodala je
ona,ne delei moje oduevljenje,ali zainteresovana,"Gazda je Irac,pa je snimio Lorinu na
sekretaricu, jer je mnogo voli..." Eto i uzrono posledine veze. Racionalnog
objanjenja.Ali da se ba u tom trenutku poklopi...ba u milisekund...ba kada sam
razmiljao o tome...ba kada sam napisao...i traio odgovor, ba vezano za muziku,ba
preko "knjige tajni"...Verovatnoa da se sve to ba tako dogodi bila je
1:jebemligalion(Broj koji ima toliko nula da ne bi mogao da stane u moj kompjuter.A ne
znam ni da ga napiem)Ili u prevodu,da bi se to sluajno dogodilo,po teoriji verovantoe,
potrebno je jebemligakolko milijardi biliona godina.
Ali,ni to nije sve.Prolo je oktavu dana(Osmi dan od pomenutog
dogaaja,raunajui i dan D-dan dogaaja)a ja sam sreo poznanika,biveg kolegu,
muziara,sa kojim se nisam video ni uo nekih dvadesetak godina."Gde si bre,kako
si,radi li togod...?",i sedosmo da popijemo kavu."Jel' via ovog,jel' via onog iz
starog drutva..?", i tako to.Ustanovili smo da ni on ni ja nismo imali kontakt sa izvesnim
K.K. koji je svirao sa nama u bendu,ali smo uli da se,za razliku od nas,i dalje
profesionalno bavi muzikom.Kad smo apsolvirali temu "via li",preli smo na temu "ta
radi". I tu ti ja,jo uvek pod utiskom,ispriam o svojim pisanijima i neobinom dogaaju
od prole nedelje.I kaem mu:"Poto je prola oktava dana,a mi muzikanti znamo da su u
oktavi prvi i poslednji ton isti,samo je poslednji za oktavu vii,danas bi trebalo neto
slino da se desi.Eto,ja sam tebe sreo posle toliko godina,a sve ima veze sa muzikom."
Nije bio ba impresioniran.Ne veruje on u te stvari,a ja sam uvek bio sklon
mistici.Kad,zazvoni moj "Oe mobilni"(Nokia 6110) "Alo",kaem ja."Alo ok... (Tako
su me zvali u mladosti jer sam doao sa Kosova.ok je,na iptarskom,drug.)..,kae
on,"Jel' zna ko je ovde?" Nisam mogao da verujem. Glasove nepogreivo
prepoznajem,makar ne uo oveka dvadeset godina. Pamtim ljude po glasu."Idi u
...(nepristojno je za knjigu,iako je izraz bliskosti i radosti) K.K.! Ti li si ..... ti materina
muzikantska?" "Ja sam bre,..... .. mater.Gde si se zavuko.?." I tako se mi lepo
ispozdravljamo,a moj kolega,onaj prvi,neverni Toma, zinuo."Daj da mu ujem glas,da
vidim da me ne folira!" I ja mu prepustim mobilnog,a on se uveri da sinhronicitet nije
samo izmiljotina glave sklone mistici. Duboko proet oseanjem smisla,uskliknuo sam u
sebi:"Bravo Majstore!(Tako ja, ponekad,oslovljavam Boga.)Baci 'kosku'!"
Sve je to lepo i krasno,ali kakve veze ima sa bezuslovnom ljubavlju i temom koju
sam zapoeo?Da nisam,kao nekakav senilni starac,odlutao u slobodnim
asocijacijama?Nisam.A evo zato sam malo skrenuo sa ravnoga puta: Zaglavio sam se
kod pitanja uzroka ija je posledica voljenje,iliti ljubav.Ja ne pobijam to da se,u
ljubavnom dogaaju,mogu nai neke uzrono posledine veze koje mogu delovati kao
objanjenje.Ali,kako bi vam zvualo kada bi pokuao da dogaaj sa Lorinom objasnim
kao posledicu toga to je "gazda Irac,pa voli da je slua",ili onaj drugi,"oktavni" dogaaj
time to imam mobilni telefon.Meni bi zvualo besmisleno. Jeste da ima nekakve veze,ali
one nisu sutina dogaaja.Da gazda nije Irac, verovatno ne bi snimio Lorinu,pa je ja ne
bih ni uo na automatskoj sekretarici.Da nemam mobilni telefon,K.K. ne bi mogao da me
"e me nae oe" ba tog trenutka kada sam, sa zajednikim poznanikom,u
kafani,razgovarao o njemu i o sinhronicitetu. Te veze izmeu dogaaja su
sporedne,usputne.One nam daju neki doivljaj "loginosti",dok nas ona
druga,tajnovita(Setimo se naslova Lorininog C.D.a: "Knjiga tajni") veza proima i
ispunjava dubokim oseanjem smisla.Smisao je najvra i najdublja veza.Uzrok i
posledica su usputni.
Zamislite da je svet jedna velika slika.Vi ste jedan potez etkicom na toj
slici.Pokuavate da razumete svet u kojem ivite,da ga istraite.Postaje vam jasno da ste
vi,i potezi etkicom oko vas, u nekoj vezi.Uzrono posledinoj.Da bi neko nacrtao krov
od kuice,potrebno je da spoji tri take koje su na temenima trougla.Da bi dobio neku
boju,mora da pomea dve ili vie drugih boja.Otkrivate polako sastav,veze,zakone na
kojima poiva va svet-slika.Svi ti zakoni,uzroci i posledice,sadrani su u slici,ali je nisu
oni stvorili.Sutinska veza izmeu takica, poteza,boja,oblika...je zamisao umetnika,ideja
tvorca,Smisao.Kada bi mogli da se odmaknete,i pogledate sliku malko izdaleka,vidli biste
celinu i povezanost delova smislom,lepotom.
Isto tako besmisleno mi zvue i sva ona objanjenja koja pokuavaju da ljubav
objasne putem neke koristi koju imamo od toga to nas neko voli ili to nekoga
volimo.Dete,kau,zavoli majku zato to mu ona prua toplinu, hranu, brigu, nenost...a
njemu to prija i korisno mu je.Ljubav,po tome,nastaje iz hedonizma i
koristoljublja.(Nesvesnog ili svesnog,svejedno.)elimo da budemo voljeni i da volimo
zato to to prija,daje nam sigurnost,ili neku drugu psiholoku, socijalnu ili materijalnu
korist.Sve je to tano.Ljubav prija,ini nas sigurnijima, ispunjenijima, korisna
je.Naravno,ljubav nije beskorisna.Tano je i to da je gazda Irac, i to da ja imam mobilni
telefon,i da deca imaju roditelje.To je sporedno i usputno.Korisnost je usputna, a ne
sutinska osnova ljubavi.Njena sutina je Smisao.Proetost Smislom i Lepotom. Kada
sam uskliknuo "Bravo majstore!" oseao sam upravo to:Lepotu smisla,i ljubav prema
Majstoru.Ljubav,Smisao i Lepota su jedno.Sveto trojstvo. Tri lica velikog Jednog.
Kada se dvoje vole,to nije uzrono posledina veza,ve veza sinhroniciteta, veza
Smisla.Ba je lepo ako se u detetu javi ljubav prema majci koja ga voli.To ba ima
smisla.A usput je i korisno,i prijatno,i...jo mnogo toga.Moete slikovito zamisliti
trojstvo(trozvuk)Smisao-Ljubav-Lepota kao jednu strunu koja eli da zavibrira,pa trai
drugi kraj za koji e se uvrstiti. Struna,kao to smo rekli,ima dve uporine take.Izmeu
taaka je vibracija,Ljubav-Smisao-Lepota muzika.
Da se vratimo na tvrdnju da ljubav nije usluna delatnost,od koje sam raspreo
ovaj deo izlaganja.ta je pisac hteo da kae?Normalno je da ovek osea potrebu da mu
se ljubav uzvrati.Ali,poenta je u tome da ta potreba ne potie iz koristoljublja,sujete...ili
bilo ega drugog,do iz potrebe da struna Ljubavi-Smisla-Lepote nae svoje drugo
uporite,uvrsti se,i zavibrira.To je nemogue ako onaj drugi ne osea Smisao i Lepotu
susreta koji bi mogao nastati.On moe oseati da bi trebalo,da bi bilo ispravno,da je
duan..,ali u tome nema ni smisla,ni lepote,a time ni ljubavi.Ima smisla da ja elim da me
moje dete voli,pa i da mi bude zahvalno.Zbog njega.Ne zato to mi je neto duno,ve
zato to onda znam da se prikailo na superstrunu Smisla-Ljubavi-Lepote,i postalo lan
velikog kosmikog simfonijskog orkestra.A i ja sa njim.Ovo vai ne samo za decu,ve za
sve one koje volimo.

Ljubav nije formalista.Kao to ni Bog nije formalista.Ne bojte se,nee vas Bog
kazniti zato to ste se pogreno prekrstili,ili to niste otili u crkvu,ili to ste
opsovali,makar psovka bila i "Jebo te Bog",ili to ne znate oena...Bog vas nee nizata
kazniti.Te prie o nebeskom ili podzemnom kazneno popravnom domu su ista glupost i
izmiljotina onih koji ne znaju ta je Ljubav i ko je Bog.Ako postoji kazna,onda je to
kazna kojom kanjavamo sami sebe time to smo se otkaili od strune Ljubav-Smisao-
Lepota,i odbili da budemo lan velikog orkestra ivota. Imamo slobodnu volju, pa
moemo i da odbijemo.Ako postoji pakao,onda je pakao nesposobnost da se voli,osea i
stvara lepota,bude proet smislom.U hebrejskom jeziku re za avola je Shitan(slino rei
ejtan koja se i kod nas koristi).U prevodu,ova re znai "bez odgovora" ili "onaj koji ne
moe odgovoriti." Dakle,onaj za koga ne moe da se zakai lebdei kraj strune smisla.On
je otkaen.Ta otkaenost je pakao.Ljubav nosi u sebi odgovornost. Oigledno je da je
koren rei odgovornost-odgovor.Ljubav je odgovor,i zato je odgovorna.Dunost je neto
drugo. Potie iz duga.A rekli smo maloas da ljubav ne stvara dunike,jer nije usluna
delatnost.
Kao to ne stvara dunike,ona ne stvara ni ceremonijal-majstore.Ljubav nije ni
kanonska,ni okotala u rituale, institucije, pravila, zakone... bioloke,
socioloke,psiholoke,crkvene...Ona je iva.Ljubav je umetnost,kao to je i ivot
umetnost.U umetnosti mogu postojati neka naela,osnovni principi, preporuke... ali nita
kruto.Prava umetnost je uzlet u novo,neotkriveno,nestvoreno...uzlet u stvaralatvo.Ljubav
je takav uzlet. Formalizam tu nema ta da trai.Sve je dozvoljeno u ljubavi,ako ima u sebi
Lepote i Smisla.A ljubav najbolje poznaje Lepotu i Smisao,jer ona je u njima,i oni su u
njoj.
Ali,ipak,vano je znati i to da ljubav nije sveznajua,svemona, niti
nepogreiva.Nije takav ni Bog.Moda je, iz ovog mog krajnje subjektivnog izlaganja,jer
prema ovoj draesnoj debeljuci ne mogu biti objektivan,a i ne elim, moglo izgledati kao
da je ona sveznajua.Ali,nije.Onaj koji bi sve znao,mogao bi sve i da predvidi,te bi mu
ivot bio mnogo dosadan.Ne bi bilo iznenaenja.Mogunost da se sve predvidi znaila bi
i to da je sve ve unapred odreeno,samo bi trebalo biti neki supermozak koji moe da
obuhvati sve uzroke i sve posledice i njihove povezanosti.Ali,nije tako.Savremena fizika
je razbila dugogodinju Njutnovsku sliku sveta kao bilijarskog stola na kome se sudaraju
atomske kuglice voene silama i zakonima koji odreuju njihovu interakciju. Razbila je i
nadu fiziara da e,jednog dana,biti mogue sve to izraunati i predvideti.Ispostavilo se
da ti zakoni nisu ba zakoni,ve neke pravilnosti koje se pojavljuju zato to je,po
principima verovatnoe i velikih brojeva,najverovatnije da se desi ba ono to se,u
proseku,i deava.Ovaj svet je takav zato to je najverovatniji.Ali,deavaju se i
neverovatne, ili malo verovatne stvari. Retko,ali se ipak deavaju.Poznato "naelo
neodreenosti" u fizici,koje je izmislio izvesni Hajzenberg,pomutilo je vodu
deterministima,i oni su se mnogo frustrirali zbog ruenja nade na sveznajuu
omnipotenciju.Ono je dovelo u pitanje nau sposobnost da ikada bilo ta apsolutno
spoznamo.Hajzenbergova kvantna stvarnost ima bezbroj moguih izraza,od kojih su svi
neophodni,i svaki od njih je na izvestan nain verodostojan.Mi moemo,poput onih
dvanaest slepaca iz prie koji su opisivali slona dodirujui ga sa razliitih strana,da
upoznamo samo onaj aspekt stvarnosti za kojim tragamo.Nai odgovori e uvek biti samo
odgovori na ona pitanja koja postavljamo.Na razliita pitanja dobijaemo razliite
odgovore.Ajntajn i Hajzenberg ne govore da je sve relativno,ve da istina zavisi od nae
take gledita,od pitanja koja postavljamo,dakle, od nas.Ipak,svi ti razliiti aspekti istine
objedinjeni su.Ne nekim vrsto determinisanim ustrojstvom sveta,ve smislom.
Celinom.Kao to muziko delo objedinjuje tonove.
A ljubav nikada nije ni elela da bude sveznajua.Ona je umetnik,a umetnik voli
iznenaenja,nepredvidljivost,ushienje u neemu novom.U bibliji lepo pie da je Bog
prvo stvorio svetlost,pa je posle "video da je svetlost dobra",i tako redom est dana.Prvo
je stvarao,pa se onda divio svom delu.Da je sve znao unapred,ne bi se radovao to je
stvorio neto dobro.Zato bi uopte stvarao neto potpuno predvidljivo? Pa nije Bog
zanatlija,ve umetnik.Umetnik sluti,a ne zna unapred ta e stvoriti. Dakle,nije
sveznaju.Ne moe ovek stvarno imati slobodnu volju,a da iko moe da sa izvesnou
predvidi ta e uiniti.Ako je ita slobodno i nepredvidljivo,onda je sve nepredvidljivo,jer
to ita moe da uzrokuje svata.A Bog nije laov.Ako je rekao da je oveku dao slobodnu
volju,onda mu je izistinski dao,a ne kobajagi.
Poto nije sveznajua,ljubav nije ni svemogua.To ide jedno uz drugo.Onaj koji
ne zna sve,ne moe sve.Ni Bog ne moe da oveku podari slobodnu volju,a da ostane
sveznaju,a time ni svemogu.Morao je da izabere ono to mu je vanije. Tako je i sa
ljubavlju.to je i logino,jer Ljubav je Bog.
E pa,poto nije ni sveznajua ni svemogua,Ljubav nije ni nepogreiva.Ovo
govorim zato da oni koji vole,ali prave i greke,ne pomisle da njihova ljubav nije ona
prava ljubav o kojoj ovde govorim.Ne,i prava ljubav pravi greke,ali,za razliku od
neprave,ona budno motri na svoje greke,i svojski se trudi da ih ispravi.Zna da nije
svemona,mada je veoma mona,najmonija,i zato je budna, ljubopitljiva, radoznala,
sklona da ui.Ponekad strepi,ali se seti one nebeske puzavice,pa joj bude lake.Ne
odustaje sve dok...sve dok...ima smisla.Jer,ako nestane smisla,otkaila se struna i ne
moe vie da vibrira.I to se, naalost,deava.Desilo se i Bogu,sa onim koji ne moe da
odgovori.Mada,struna moe dugo,dugo da treperi i bez drugog kraja,kaei se za seanje i
elju,i nadu koja poslednja ostaje.Jer,ko zna...U Boga je sve mogue.
Ljubav nije carevo novo odelo.Ona nije ponaanje,mada moe da se manifestuje
kroz ponaanje.Ljubav ne moe da se naui.Ali,ljubav moe da ui. Izvesna ponaanja
mogu da se naue.Vebom,imitacijom,glumom...Nije dovoljno nauiti da se ponaamo
kao da volimo,pa da stvarno volimo.Ni glumac koji najvernije mogue "skine" ponaanje
neke osobe,ne moe postati ta osoba.Ne moe, glumei Napoleona,da postane
Napolon.(Ali moe da ga oseti)Napoleon,ili bilo ko drugi,moe se samo biti.I ljubav se
moe samo biti.Zato Bog i kae za sebe:"Ja sam onaj koji jeste." Ljubav ,dakle,nije ni
vetina,ni caka,ni fora,ni mala govorna mana ili tik koji mogu da se "skinu".Niti se moe
nauiti iz "Kako-da-istikih" knjiga,ni iz prosvetiteljskih lanaka u ilustrovanim
asopisima,ni od tate i mame,ni od mene... Ljubav se,da ponovimo,moe samo biti.A
kako se to postie?
Naravno da u svemu tome imaju nekakvu ulogu i roditelji,i prijatelji,i ljubavnici,i
deca,i pisci koje volimo,i sve to volimo...Ali,ne na onaj uzrono posledini nain koji
nosi ime identifikacija,i objanjava se kao nesvesni mehanizam preuzimanja ivotnih
stilova,ili caka,koji se unosi u sebe i odreuje ponaanje linosti. I to opteprihvaeno
psiholoko objanjenje je slino napredpomenutom objanjenju tipa "Pa,gazda je Irac,i
voli da slua Lorinu..."ili "To je zato to sam imao mobilni...".Objanjenje stoji.Ono nije
neistinito,ali nije ni puna istina.Nije onaj njen sutinski aspekt-smisao.Ve sam rekao da
je ljubav neto to se ne moe napraviti,a ne moe se ni nauiti.Ona ve postoji u nama,u
sreditu naeg bia.To je smisao biblijske reenice "Carstvo nebesko je u tebi",Bog je u
tebi.Ljubav,dakle,nije uenje spoljanjih manifestacija, ponaanja, oblaenje lepog
odela.Ona je put u sredite sebe. E,tek kad prokrimo put do tog sredita,kada ono pusti
svoje pipke,ili lepe reeno strune,kada zavibrira,mi postajemo ono to jesmo-Bog.Dete
jeste ono to jeste."Posao" roditelja je da ne zakre taj put.Oni koji nas vole kada malo
odrastemo,i kada se ve malo,ili malo vie stegnemo,mogu nam pomoi da razmekamo
prepreke izmeu naeg svesnog ega i tog sedita.
ta je,u stvari,ono to zovemo identifikacija,ili oponaanje,ili "skidanje" ivotnih
caka?Kada je u pitanju identifikacija iz ljubavi,onda je moemo uporediti sa eljom da se
improvizuje na zajedniku temu.Kao u muzici.Dopala nam se ivotna tema naih
voljenih,i oseamo lepotu u tome da i mi improvizujemo drei se osnovne
teme.Muziari koji sviraju dez znaju da ih tema ne ograniava. Naprotiv,ona daje
neophodnu strukturu,okvir,krug koji otvara,radost zajednikog stvaranja,slobodu u okviru
lepote.Ono to povezuje njihove improvizacije nije zakon uzroka i posledice,ve
tema,smisao.Ljubav na taj nain povezuje ljude,kao to muzika povezuje tonove.
Naravno,sve ovo ne znai da ljubav nema ta da ui.Kada skidamo muzike
deonice velikih majstora,mi to ne inimo da bismo ih imitirali i pokrali im cake. Ne.To
radimo iz elje da izvodei njihovu muziku proniknemo u njihov duh,da ih primimo u
sebe,da nas inspiriu i otvore nam nove vidike,da nam otkriju svoje tajne o tome kako
otkrivaju tajne.Oni te tajne i ne kriju,jer veliki su svesni toga da smo svi mi jedno,svirai
u velikom svemirskom simfonijskom orkestru.Mi smo orkestar.To je na pravi identitet-
celina.
Da zakljuimo:Ljubav se ne moe nauiti,ali ona moe da ui.Ne trudite se da
nauite ljubavna ponaanja,ve budite ljubav,i uite.O sebi,i o onima koje volite.Od
sebe,i od onih koje volite.

Nadam se da sam izneo dovoljno "psihofizikih" osobina ljubavi da bi se mogli
nazreti njen lik i delo,i da bi se mogli raspoznati od drugih koji na nju mogu da lie.
Imalo bi se jo mnogo toga rei,ali ja ne volim realistike portrete.Vie mi se sviaju oni
stilizovani,oni koji uhvate sutinske crte.Moda je to zato to me mrzi da piem debele
knjige,a moda je,ipak,sve stvar ukusa.Sada je vreme da se vratimo na sam metod
bezuslovne ljubavi,jer je osnovna nauna tema ovog rada poreenje tog metoda sa
metodom zvocanja.


Metod bezuslovne ljubavi

Kada bih se manje leerno odnosio prema terminima,verovatno da bezuslovnu
ljubav ne bih ni nazvao metodom.Kakav je to metod za iju primenu se ne moe dati
neophodna tehnika dokumentacija,spisak pravila i preporuka,recept za upotrebu,"Kako
da..."?(Mada ima i takvih dileja koje misle da se recept moe dati,ili moda i ne misle, ali
hoe da uzmu pare, ili slavu varajui ljude.Veina "Kakodaista" spadaju u takve.) Strogo
nauno gledano,to i nije ba neki metod.U naunoj metodologiji,da bi se neki postupak
uvrstio u nauno blago,potrebno je da on ispunjava odreene uslove.Najvaniji uslov je
da postupak mogu ponoviti nezavisni istraivai,sledei propisanu proceduru,i da takvo
ponavljanje daje iste rezultate.Metod bezuslovne ljubavi ne ispunjava te zahteve naune
metodologije,te se zato ne moe smatrati naunim metodom. On,ak,iza sebe nema ni
neku konzistentnu teorijsku podlogu na osnovu koje bismo se,u budunosti, mogli nadati
definisanju pravila,zakonitosti i poboljanju naune upotrebljivosti i predvidljivosti
rezultata.Zbog toga pre spada u domen umetnosti koja trpi nedefinisanost,
nepredvidljivost i neizvesnost.O metodima se,u umetnosti,moe samo uslovno govoriti.
Ovaj metod je, dakle, prihvatljiv ,kao nain razmiljanja i delanja, samo osobama
sklonim da i sam ivot posmatraju kao umetnost.A takvih je malo,pa time i ovaj metod
nije iroko primenljiv.Da iznesem pregledno njegove prednosti i nedostatke.
Nedostaci metoda bezuslovne ljubavi:
1)Zahteva mnogo preduslova za sprovoenje.ak je sam sebi uslov.Ne moe se
sprovesti ako bezuslovna ljubav,makar nesvesna same sebe,ne postoji ve u korisniku
metoda.Mada,nije iskljueno da ona,kao takva,postoji u svakom ljudskom
biu.Drugo,neophodno je da,ako postoji,bude usmerena ba na onu osobu na koju se
metod primenjuje,kao i da postoji sinhroni dogaaj iste vrste sa druge strane ljubavne
strune.To vam je kao lek koji najbolje deluje na zdrave.Ili,jo gore,lek koji deluje samo
na zdrave.Pitaete:"ta e zdravima lek?"Pa, treba im.Pod zdravim pacijentom,u ovom
sluaju,podrazumevam odnos u kojem ljubav postoji,ali je ometana nekim faktorima kao
to su: ambivalencija, nerazumevanje, predrasude, pogrene predstave o muko enskim
odnosima ili roditeljstvu,druge emocije koje unose disonancu u odnos...i ko zna ta
jo.Zdravlje nije potpuno odsustvo remeteih faktora,ve aktivan odnos imunog sistema
prema njima.
2)Teak je za sprovoenje. Trai mnogo odricanja, budnosti, odgovornosti,
doslednosti, znanja, brige, uenja, tolerancije, fleksibilnosti, nesebinosti,
irokogrudosti...Ne moe ni nauiti kao vetina,nego se mora biti.A to je mogue samo
dugim,tekim,esto opasnim i bolnim putovanjem u sedite sebe. Mada,njegovi odani
korisnici tvrde da im ta teina ne pada teko(Videli smo da je osobina same ljubavi da je
lako je teka.)
3)Rezultati su neizvesni.Bezuslovna ljubav podrazumeva i slobodnu volju,a ko
zna ta njoj moe da padne na pamet!?Toliki trud,a...moe da se desi ipak...Velika
ulaganja, veliki rizik!I tu se pobornici tee osobinom same ljubavi da ona nije usluna
delatnost,pa ne oekuje sigurnu naplatu.Mada je neuspeh boli.

Prednosti metoda bezuslovne ljubavi:
Metod bezuslovne ljubavi,nasuprot brojnim nedostacima,ima samo jednu jedinu
prednost i opravdanje.A to je:Jo nije izmiljen bolji nain za postizanje cilja koji ispred
njega stoji.Ako je cilj odnosa dosezanje ispunjenja,Lepote,Smisla-Ljubavi,nema drugog
metoda.Kao monopolista,bez konkurencije,bezuslovna ljubav,to jest Bog,ne obazire se na
svoje nedostatke.Ljubav je aristokrata.Nema niega demokratskog u sebi.Nije ostavila
drugi nain za dolaenje do sebe,osim njom samom. Gospod,sin Boji,jedini je nain za
dolaenje do Oca.On je "Put,Istina,ivot..." Ljubav je monarh koji se i sam vlada po
sopstvenim pravilima. Vladar koji slui podanicima.Jedini vladar u dravi smisla.Kome
se ne svia,neka pravi svoju dravu-dravu besmisla.Svako moe da bira kojem e se
privoleti carstvu. U ljubavnoj monarhiji postoji samo jedan zakon:"Tei ka smislu!". I
"besmislice" su dozvoljene ako su smene,ili blentave,ili otkaene,ako imaju skriveni
smisao zabave duha u sebi. I greh,ako vodi spoznaji smisla,i glupost,ako vodi
duhovitosti(emu bi se smejali da nema gluposti!?),i zvocanje,ako vodi ljubavnoj igri.Sve
je dozvoljeno,ako ima smisla. (Ako ide ka Bogu,nosei smisao u sebi)Ako je struna koja
se kai za drugo uporite da bu vibrirala muzikom ivota.To je jedini uslov za sticanje
dravljanstva u Bojoj dravi.Uslov koji imamo,ako ga hoemo.A moemo i da ga
neemo.Moemo izabrati proizvoljnost i besmisao,iako to nema nikakvog
smisla.Slobodni smo da biramo,a to ve ima smisla.


Komparacija metoda zvocanja i metoda bezuslovne ljubavi.Ima li dodirnih taaka?

Iz dosadanjeg izlaganja jasno je da ova dva metoda polaze od dva dijametralno
razliita koncepta o ljudskoj prirodi(i mukoj prirodi),te se,sledei svoje teorijske
koncepte,razlikuju i u praktinom pristupu problemu.Naime,razlika u teoretskom pristupu
je u odgovoru na osnovno pitanje:Ko je ovek?ta je ovek?(ta je mukarac?) ivotinja
ili Sin Boji?
Ako je,u osnovi,ivotinja,onda su delotvorni svi oni pristupi koji, oslanjajui se na
manipulacije nagonskim potrebama,dovode do razvijanja eljenog ponaanja. U tom
sluaju je i ljubav koju on ispoljava isto tako nagonskog porekla,ili je, pak, naueno
ponaanje do koga se dolo uenjem putem uslovljavanja, ili uenjem putem
potkrepljenja.Shodno ovoj teorijskoj osnovi,zvocanje moe biti pogodan metod
uenja,posebno ako se koristi dozirano,i u kombinaciji sa metodom potkrepljenja-
vaginalnog, prehrambenog ("ljubav na usta ulazi"),ili nekog slinog nagonskog
zadovoljenja.Slina je situacija i na planu krupnijem od muko-enskog odnosa,ili odnosa
roditelj-dete.Na planu politike,takva teorijska pozadina se ispoljava u praksi kroz
politiki moto:"Hleba i igara rulji dajte." Onda je u pravu i Veliki Inkvizitor
Dostojevskog,a i njegova pretea u ideji,Lucifer.ivotinja nema slobodnu volju,ona je
stroj voen softverom koji je napisala evolucija. Treba mu dati stimuluse koji su
programirani okidai programiranih odgovora,i sve e ii kako je i
programirano.Postavlja se pitanje da li je i onaj koji podstie programirano ponaanje
programiranog mukarca(ili deteta),isto tako programiran?Mislim na enu.Da li su i sve
njene manipulacije programirane?Da li je i ona ivotinja? Verovatno se ne bi sloila sa
tim.Ali,ta onda raditi?
Neto nije u redu sa logikom,ili sa naukom.Moda treba smisliti neku novu
teoriju.Naime,i ena je plod parenja muke ivotinje(njenog oca) sa enom(njenom
majkom),ivog komjutera sa Bogom(videti deset enskih zapovesti).Ako prihvati ovu
teoriju o mukarcu,ta e sa svojim pedigreom?Ili je moda onaj Mendel,onaj botaniar
koji je zaeo genetiku,pogreio?Moda i savremeni genetiari gree kad tvrde da se geni i
jednog i drugog roditelja prenose na decu.Moda ivotinjski geni oca ne prelaze na
ensko dete,ni Boanski geni majke na muko dete.Ili je neki drugi tos u
pitanju,ili,jednostavno,neto nije u redu sa logikom kad postavlja ovakva pitanja.
Vidimo da se,u ovoj dilemi pedigrea oveka,krije sukob dve teorije o nastanku
sveta.Evolucionistike i kreacionistike.
Po prvoj,evolucionistikoj,ivi svet je nastao iz neive materije,kroz milijarde
godina,procesom koji se naziva evolucija.Sve se desilo sluajno,slepom prirodnom
selekcijom.Iz niih organizama,kod kojih je dolo do sluajnih mutacija,nastajali su vii
organizmi.I tako od redom amebe do oveka.
Po drugoj,teoriji stvaranja,koja je,u stvari,bila prva,svet,i ivi i neivi,stvorio je
Bog,i to za est dana.Efikasno.Nije kilavio i probijao rokove kao evolucija.Sedmi dan se
odmarao i divio svome delu.
Evolucija je smatrana naukom,a kreacija izmiljotinom, religijom.Nevolja je u
tome to ni jedna ni druga "teorija" ne ispunjavaju osnovne zahteve koje nauka postavlja
pred teoriju da bi se smatrala naunom teorijom.Nema ljudskih svedoka za
evoluciju.Niko je nije video na delu,kao ni Boga.Ne moe se ponoviti, niti
eksperimentom dokazati,kao ni Bog.I,to je najgore po evolucioniste,ne moe se ak ni
zamisliti krucijalni eksperiment koji bi teoriju pobio,dakle, nije podlona bilo kakvoj
proveri,ak se takva provera ne moe ni zamisliti.Po tim naunim kriterijumima,teorija
evolucije je,zapravo,religija kao i svaka druga.Jedini svedoci navodne evolucije,fosilni
ostaci,svojim jezikom govore da se evolucija nikada nije odigrala.Naime,ako su vie vrste
stvarno nastajale od niih u stablu evolucije,trebalo bi da su pronaeni fosilni ostaci
prelaznih vrsta,to se nije dogodilo.Od stotina hiljada sakupljenih fosila,svi su bili iste
vrste.Nijedan nije pripadao nekakvoj prelaznoj.Nema,dakle,ni jednog jedinog dokaza da
se evolucija odigrala na kugli zemaljskoj.Ostaje nam samo da verujemo, ili ne
verujemo,kao to je to sluaj i sa verovanjem, ili neverovanjem u Boga.A svet je morao
nastati nekako.Ili se stvorio sam,ili ga je stvorio Neko.Ili nam je predak
majmun,evolucioni ukundeda konj,navrndeda neki vodozemac,kurel neka riba,ili
lignja...i tako redom do pra,pra,pra,....babe(ili dede) amebe,ili smo svi potomci
Boga.Ameba ili Bog,odluite sami.Naunih dokaza nema ni za jedno, ni za drugo,te se ne
moemo pozivati na nauku.
Jedna izreka kae:"Ako sedne u pogrean voz,svaka ti je stanica pogrena."Od
toga u ta verujemo, u kojem smo "vozu seli",zavise i nae ivotne stanice.Ostaje nam da
biramo:Klaj-klaj "]ira" evolucije,ili Boji ekspres, bri od svetlosti.
Ako je ovek,u svojoj sutini,dete Boje,stvoreno po liku i podobiju
njegovom,onda metodi dresure nisu prikladni da se sprovode na njemu. Ljubav nije
ponaanje koje se moe uvebati, ili izazvati.Nije ni puki proizvod nagona.Nije
uslovljena uzrokom i posledicom.Slobodna je, i ne moe se zasluiti.Sama bira.Uzrokuje
je jedino Smisao.Ne zna se zato.Moda zato to mu se tako svia. Ba mu je Lepo da to
bude tako.Ljubav ima vlastiti ukus.Jedino to sigurno znamo o njenom ukusu je da voli
lepotu smisla,da u sebi nosi Smisao Lepote.To je sveto trojstvo.Sa ovakvom slikom
Boga,Sveta i oveka,ne moe se koristiti metod koji ne sadri u sebi spoznaju sutine
ljudskog bia kao Boanskog bia,i spoznaju ljubavi kao Tvorca.Tvorac nije dreser.
Dakle,da bismo odluili ta da radimo,moramo prvo osvestiti u ta verujemo i da
sednemo u voz koji tamo vozi. Moramo eksplicirati nau nedoreenu ili neizreenu,
implicitnu teoriju postojanja. Ko smo mi?Moda odgovor na to pitanje i zavisi od izbora
samog odgovora.Moda mi,zapravo,i jesmo ono to verujemo da jesmo.Ako verujemo da
smo ivotinje,odna i jesmo ivotinje.Ako verujemo da smo Bog,onda smo Bog.Imamo
mogunost da biramo ak i to,ta jesmo.Da iz svega onoga to moemo biti izaberemo
ono to hoemo da budemo.
ovek je,kau,dualistino bie.I duhovno,i telesno.I ivotinja,i Bog.I dobar i zao. I
determinisan i slobodan.I muko i ensko.I smrtan i besmrtan.Imaju li ove razliite slike
sveta i oveka nekih dodirnih taaka?Moe li postojati neto zajedniko i neprotivureno
u metodu zvocanja i metodu bezuslovne ljubavi?Da li se iskljuuju?
Da bih dao odgovor na postavljeno pitanje moram se ponovo vratiti na sluaj
nesrenog Lucifera,najvoljenijeg Bojeg anela.Setimo se da je njegova uloga u carstvu
Bojem,uloga koja je imala itekako smisla,bila da se protivi oveku. Privilegija je imati
pravog protivnika.uli ste ve prie o velikim vojskovoama koji su oajavali kada bi im
poginuo najvei protivnik.Sportisti znaju da samo u borbi sa jakim protivnicima mogu
postati najbolji.Mudracima starog zaveta je bilo jasno zato je idealna supruga "ezer
keneged","protivno korisna".I dobar roditelj je protivno koristan.Prisetimo se da je ljubav
vrsto mekana. Dobar protivnik se potuje,esto i voli,ako je njegovo protivljenje
obuhvaeno smislom,ako nije postalo samo sebi cilj, ako se nije odvojilo od Boga.Kao
to ljubav moe izgubiti svoja svojstva, prei u neto drugo,ako se ne protivi
besmislenostima koje moe stvoriti slobodna volja voljenog bia,tako i zvocanje moe
biti u funkciji ljubavi,ako ima smisla.Veliki ekspir je rekao da ne postoji nita pod
kapom nebeskom toliko dobro da nema klicu zla u sebi,niti ita toliko zlo da iz sebe neko
dobro ne bi moglo dati. Odgovor na pitanje o iskljuivosti navedena dva metoda je:Ne
iskljuuju se, ako su povezani smislom.
Postoji dobro i loe zvocanje.Sve to se ocenjuje dobrim ili loim,ocenjuje se u
odnosu na neto.Nita nije vrednosno obojeno samo po sebi,ve samo u nekoj
relaciji.Mora se odrediti kriterijum u odnosu na koji je neko konkretno zvocanje dobro ili
loe.Kriterijum se moe odrediti samo u odnosu na cilj koji se eli dosei.Pokuau da
odredim cilj i kriterijume,kako bih razluio,na osnovu njih,dobro i loe zvocanje.
Dakle,ako verujemo da je ovek,u biti, Boije bie,stvoreno po njegovom liku i
podobiju,moemo prihvatiti ak i to da on ima neke ivotinjske odlike.Ali,one su
posledica pada u greh,involucije,a ne evolucije.Ne moramo porei zakone uzroka i
posledice da bi smo verovali u postojanje sinhroniciteta. Bitno je,pre svega,da ne
pobrkamo stepen vanosti.Da ne poverujemo,kao deo slike u kojoj se nalazimo,u to da su
uzrono posledini odnosi izmeu takica,linija i oblika unutar slike njena
sutina,objanjenje njenog pravog izvora.Ako smo toga svesni,moemo ii dalje.
ta je cilj?Cilj je odnos koji u sebi ima osobine Tvorca-Boga,Ljubav,Smisao i
Lepotu.Koji je kriterijum za ocenjivanje zvocanja u odnosu na cilj?Zvocanje koje je
dobro mora voditi ostvarenju navedenih ciljeva.Da li je to mogue?Mogue je. Kako?Pa,
evo:
Predlaem da se zvocanje proglasi za plemenitu borilaku vetinu,poput
karatea.Karate nije ulina tua.Ono ima svoja vrsta pravila, unutranju disiplinu koja
neguje viteki duh,duh disciplinovanog borca za dobro.Ovaj borilaki sport je,pre
svega,odbrambeni.Slui za samoodbranu, ili odbranu neega, ili nekoga.Zvocanje,kao
plemenita vetina,trebalo bi da ima odbrambenu funkciju,funkciju odbrane sebe,voljenog
bia,i voljenog odnosa.Da bi postalo plemenita borilaka vetina,mora se razdvojiti ito
od kukolja.Razgraniiti one manifestacije koje vode pozitivnim ciljevima,od onih oblika
ispoljavanja koja su, poput uline tue,destruktivna.
Potrebno je napraviti kodeks zvocanja,ta se sme,a ta se ne sme,jer su pravila
igre osnov svake igre.Potrebno je,dakle,uvesti pravila igre zvocanja.Na karate
turnirima,takmiar koji ne zaustavi ruku, ili nogu ispred tela protivnika,biva
diskvalifikovan.Sme se udariti samo u pravoj borbi,samo kada je ugroen fiziki
integritet borca, ili onoga koga on brani.Turniri slue za uvebavanje i demonstriranje
vetine,a ne da bi se neko povredio.Samodisciplina je nuna,i njoj je posveena posebna
panja.Uenje samodiscipline je osnovna veba duha borca. Sotona je bio u raju sve dok
se drao smisla svog protivljenja.
Da ponemo,dakle, sa razdvajanjem ita od kukolja.

Zvocanje kao plemenita borilaka vetina

Kada i kako se sme korstiti:
Kada?
Ako je cilj zvocanja da se predoi neka istina kojoj su drugi putevi
zakreni,zvocanje moe biti od pomoi.Koristi se onda kada je voljena osoba lenja da
uje,ili je zatvorena za neku istinu,ili joj je lake da ne uje i ne vidi istinu,ili je
"nedokazana".Ako je ta istina vana za nju,ili za osobu koja zvoca,ili za odnos,a ne pale
druga sredstva suoavanju,zvocanje je poeljno,ak neophodno.Poruka je:"Zvocam zato
to mi je stalo do tebe,a ne bih da se estoko posvaamo,ili da te lupim,ili da prekinem sa
tobom,ili da ti se na neki drugi nain otrije suprotstavim. Kad ne mogu lepim, moram da
zvocam."
Kako?
Ono ima funkciju suoavanja,i traje samo dok se ne otepe ui,ili dok se ne otvore
oi.Nije trajnog karaktera,i nije samo sebi cilj.Ne vodi odvajanju,ve dubljem
spajanju.Nije gordo.Ne dopada se samo sebi,i rado bi se zamenilo nekim drugim,lepim
nainom ophoenja,ako bi se pokazao moguim.Ako se udrui sa odreenom dozom
humora(duhovitosti),velike su anse za uspeh.Zato ne bismo kritikovali voljeno bie,ili
mu zvocali kada se pravi Toa?Ako smo probali lepo,i tiho,i taktiki,i naokolo...da mu
kaemo ono to mi vidimo, a ono nee.Takvo zvocanje ima svoju svrhu,ne slui da se
odri "status quo",ne slui da se neko ponizi,ili otera,ili osea krivim,ili postidi,ili
kastrira.Ovakvo zvocanje je korisni protivnik.
Kada jo?
Moe se koristiti jo i u svrhe zavoenja i ljubavne predigre.
Kako?
Odreeni oblici zvocanja su enstveni.Kada ona kae:"Ti mene vie ne voli,i
nisam ti ba privlana...jeste,jeste...",a pri tome zna da nije tako,i jo to kae detinjasto
tepajui,ili mazno,ili na neki iz iroke lepeze enskih naina,ona zapravo malo podie
tenziju.On sada treba da je ubedi u ono to ona ve zna,ali voli da uje ponovo i
ponovo...i ne samo da uje.Tenzija je dozirana da bi sluila kao afrodizijak.Nije problem
ako se on oseti malice krivim.Odmah e poeleti da razrei tenziju,da joj pokae pravo
stanje stvari i popravi harmoniju odnosa. Naravno,ako ve nije bio pod prevelikom
negativnom tenzijom(postoji i pozitivna tenzija,ali u tom sluaju zvocanje nije
potrebno),ili previe umoran.U tom sluaju,i mala tenzija podignuta zvocanjem moe biti
prevelika doza.Humor i oseaj za igru su i ovde neophodni sastojci kakvoe zvocanja.
Setimo se da je ljubav talasasta,i da ima svoje visije i nizije.Ona nije
ravniarska.Kad oseti da poinje da lii na ravnicu,sama pravi tenziju,talasa.To vam je
kao u muzici,jer ljubav i jeste muzika.Kada je sve harmonino i usklaeno,moe da
postane dosadno,ak da lii na ki.Zato pravi majstori,tu i tamo,ubacuju
disonancu.Ona,za trenutak,zakripi,napravi tenziju,stegne nas malo,napne...ali onda doe
razreenje,i tada nam je mnogo lepo.Jo lepe nego pre disonance,kada je sve bilo
potaman.Potamanija moe da uspava.Previe eera stvara ukus gorine.Majstori
kompozitori to znaju,i majstori kuvari znaju,i ene, majstori zvocanja,znaju te "male tajne
velikih majstora kuhinje."
Kada jo?
Zvocanje moe da slui i za otrenje mozga i vebu modanih miia.Za uenje
debatovanja,odbrane svog stava,kristalisanje i uvrivanje vlastitih pozicija.Tu najvie
dolazi do izraaja uloga korisnog protivnika,"ezer keneged".Naime,zvocajui mu,ona
dovodi u pitanje njegovu sliku o sebi, opravdanost njegovih motiva,ambicija,pogleda na
svet,predstavu o mukarcu, predstavu o eni,o roditeljstvu,o svemu.Ona ga kua.Kao
veliki svetski duh Isusa u pustinji.On se brani,obrazlae,objanjava,ubeuje...i pri tome
uje sebe kako govori i stvari o kojima nikada nije razmiljao,niti bi,moda,o njima ikada
razmiljao da ga nije naterala,izazvala,isprovocirala.Njegova odbrana se kristalie,stavovi
izotravaju, slika sveta osveuje,uverenja uvruju, ili se raspadaju traei nova...To
isto deava se i sa njom.Tako sam ja napisao ovu knjigu(I ne samo ovu).Branei svoju
sliku sveta od svoje ene.Ne postoji neprijatno pitanje koje bi mi neko mogao postaviti o
meni samome,a da mi ga moja ena ve nije postavila.Ona je,zaista,koristan
protivnik.Niko mi vie ne moe nita.Za sve sam ve pripremljen.Iskuan.
Kako?
Bezuslovna ljubav se mora podrazumevati i u najeim okrajima.I kad mu kae
da je skot koji ne zasluuje da ivi.I kad ispoljava bes i mrnju.I kad niko na svetu ne
moe da je iznervira kao on,mora se znati da je to tako jer nikoga na svetu ne voli vie od
njega.Zato on i moe da isprovocira "sve najgore" u njoj.U tome je smisao izreke: "Ko se
bije,taj se voli."Ljubavna bitka moe biti samo bitka za smisao, bitka ljubavi za samu
sebe.Ako talasi ljubavnog mora ne vitlaju malenu lau naeg ega u ovim strasnim
emotivnim olujama,ako su to tamni talasi nekog drugog mora, postoji opasnost da se
potopimo.
A ljubav e znati kada da stane i zadri svoju pesnicu pred "telom
protivnika",pred njegovim dostojanstvom.Kao pravi disciplinovani karatista. Ljubavno
zvocanje nije "ultimat fajt".Postoji izreka:"Sve to me ne ubije, ojaae me." Ne znam da
li je ba tako.Moe me neto ojaati i tako to e me stvrdnuti, okameniti kao pogled
Meduze kojoj zmije iz kose palacaju.Da li je to snaga kojoj treba teiti?Ljubav nee da
ue u tvrdo(sa izuzetkom pojedinih delova tela,mada ni oni nisu ba tvrdi,ve pre vrsto
meki,kao i sama ljubav)kao to nee ni u tesno.Nije,dakle,cilj ljubavnih okraja da se
voljeno bie ubije,niti da postane tvrdo ako preivi,ve da postane vrsto mekano.U
tome ta e nekoga da ubije, ili okameni(otvrdne),ili pak uini vrsto mekanim,postoje
velike individualne razlike. Morate osetiti koje su granice do kojih moete ii u borbi sa
vaim partnerom, a da ga ne ubijete(u pojam), ili okamenite.I te granice se pomeraju,
kondicija se menja(kao u svakom sportu).Na njih mogu uticati i spoljanji i unutranji
faktori(Krize identiteta,preispitivanja,depresivni periodi i sl.)Izmrcvareni protivnik se ne
napada.To nije fer plej.Ne zvoca se kada je on u stanju "Samo si mi jo ti falila,kao so na
ranu."("Zar i ti sine Brute!?")Kada se odgovarajuom estinom napada protivnik koji
moe da se nosi sa njom,onda je to respekt prema protivniku, on se ne podcenjuje
mlakou.Neodgovarajua silina napada na oslabljenog protivnika je,u ljubavnoj vrsti
boja,nepotovanje.Okrutnost.Udarac nogom u lice.U karateu takav prestup vodi
diskvalifikaciji.Ljubav je tolerantnija,ali tu toleranciju ne treba zloupotrebljavati.Vitezice
zvocanja to ne ine.
Zvocanje treba usavravati kao plemenitu borilaku vetinu.to vie razmiljam o
toj ideji,sve vie mi se svia.Zato se ne bi osnovao prvi "Zvocate" klub. Pa onda po svim
gradovima organizovali novi klubovi i turniri,pa prvenstvo drave u zvocateu(Plemenito
zvocanje).Vremenom bi se ova vetina mogla podii na zavidan nivo. Izmisliti
"kate"(borbe sa zamiljenim protivnikom koje slue za uvebavanje). Mogla bi se
formirati hijerarhija po znanju i zvanju.Ba kao i u karateu. S tim to bi se drugaije
rasporedile boje pojaseva koji oznaavaju status. Najvii pojas ne bi bio crni, ve
crveni,jer crveno je boja ljubavi.One vetije vitezice zvocanja nosile bi crveni pojas iz
zvocatea-prvi dan,one jo vetije drugi dan,one jo vetije...sve do sedmog dana.A
najvetije bi bile "majstori zvocatea-svaki dan." Ja bih ba voleo da budem u iriju.Vie
bih voleo da budem u tom iriju nego u onom za izbor mis sveta. Kao iskusni objekt
zvocanja,siguran sam da bih bio krajnje objektivan i kompetentan. Meunarodni sudija.
No,dobro.Predlog je tu.Nadam se da u nai istomiljenike i istomiljenice da me
podre u njegovoj realizaciji.Jednog ve imam.To je moj cimer,ika Nea Zmaj.
Stanujemo u istom telu.Mog cimera je toliko muila enigma zvocanja,da je bio u
opasnosti da sam sebi odsee uvo,kao Van Gog.Napisao je i jednu recitaciju izraavajui
svoj duevni bol,koja je i mene,pored ostalog, podstakla da napiem ovaj rad,ne bih li
pomogao njegovoj pesnikoj dui napaenoj.Evo i dotine recitacije, da malo razbijemo
suvoparni ton mog naunog izlaganja:

TO ZVOCAJU ENE?

Mnogo udi mene
to zvocaju ene
K'o koka kad snese jaje.
Pa to traje,trajeeeee

Miljenja su podeljena
oko objanjenja:
od duine srednjeg prsta,
pa sve do porekla vrsta.

Jedan kae da su ene
tako opiene
jer su dole sa Venere!
Taj tip mnogo...lae
(lae sve to kae).

Neki drugi naunik,
smeni oveuljak,
jo pomno istrauje
Venerin breuljak.
(Misli da se ispod njega
krije tajna svega!)

Sve su mi te hipoteze
nekako bezveze.
Tajna enskog nemira
jo je tajna svemira.

Jo zvocaju ene
tuno neshvaene.
A ja elim da ih shvatim.
Da im muke skratim.

Naunikog posla
moram da se latim.
Jer,kad zvoca ena lepa
srce mi se cepa!

Ako nita ne smislim,
iz razloga tog,
odsei u sebi uvo,
ba kao Van Gog.

Eto vidite do ega moe da dovede bol pesnike due.Kako pesnici nisu skloni
nauci,ozbiljno sam shvatio upozorenje,i oseao moralnu obavezu da se ja latim tog posla i
spreim odsecanje spomenutog uveta,jer uvo je,igrom sluaja,i moje.ini mi se da
sam,bar malo,uspeo da osvetlim misteriju,jer jo uvek imam oba uha,fala Bogu,i mogu da
sluam zvocanje u stereo tehnici.Hi-Fi.Od koga je,dosta je.Mislim da je vreme da skratim
priu i izvedem odreene zakljuke.


Zakljuak

Ja sam zakljuio sledee,a vi zakljuite ta se vama svia.Metod zvocanja,kao
osnovni metod,nije dobar niti dovoljan za ostvarenje cilja zbliavanja.Kao samostalan
metod,sa teorijskom podlogom ranije navedenom,ukorenjenom u teoriji evolucije,nee
dovesti do ljubavnog odnosa kojeg ne smatram proizvodom evolucije,jer u
evoluciju,uzgredbudireeno,i ne verujem.Metod bezuslovne ljubavi, pak, ne moe
se,strogo gledano,ak ni smatrati metodom zbog nemogunosti da se naprave precizna i
opteprimenjiva uputstva za upotrebu."Kakodaistiku" literaturu koja nudi takva uputstva
smatram obmanom i ne preporuujem je.Brojni su nedostaci metoda bezuslovne
ljubavi.Komplikovan je,teak,neizvestan,zahteva od primenjivaa da bude umetnik,da se
preispituje,menja,to moe biti bolno.Jedina njegova prednost je u tome to je
nezamenjiv,a nema indicija da bi se neto bolje i moglo smisliti.
Iz navedenih premisa sledi konkluzija da se metod bezuslovne ljubavi,kod
ostvarivanja cilja ljubavi,mora uzeti kao osnovni,zajedno sa svojom teorijskom
podlogom.Metod zvocanja se,samo u izvesnim svojim oblicima i u izvesnim situacijama,
moe kombinovati sa metodom bezuslovne ljubavi.Njegova povremena primena se mora
uokviriti u teorijski okvir oveka kao sina Bojeg,i tek sa te pozicije se moe delati.Tada,i
samo tada,zvocanje moe biti plemenita borilaka, ili zavodnika vetina koja slui u
ljubavne svrhe.U svim drugim sluajevima ono vodi ili do odvajanja,ili do odravanja
patolokog odnosa u kome su mrnja i zavisti,ili neko slino destruktivno oseanje,lepak
veze.I takvo zvocanje moe se bez ogranienja sprovoditi,ali bi bilo poeljno da postoji
svesnost cilja.Ako elimo da nekoga oteramo,ili da odrimo status quo,ili da postavimo
distancu bliskosti,ili da nekoga obezvredimo...pa to i uinimo uz pomo zvocanja,mi smo
uspeli da ostvarimo cilj. Moemo biti zadovoljni.Meutim,problemi mogu nastati ako
nismo svesni cilja,ako verujemo da elimo neto drugo,a inimo sve da ostvarimo neto
prvo,mi onda laemo sebe,a usput i onog drugog.To moe dovesti do ozbiljnog
skraivanja nogu, jer "u lai su kratke noge",a kratkonogi nisu ba privlani.Naroito
ene.Da vam se to ne bi desilo,razmislite o svojim ciljevima.ta vi,zapravo,hoete?Do
ega vam je, odista, stalo?
I jo neto da dodam.Ne bi ba odgovaralo istini ako bi neko pomislio da sam,
samim izborom teme koja,uglavnom,obrauje ensku stranu muko-enskog
nerazumevanja,hteo da naglasim enski doprinos disharmoniji odnosa.Ne umanjujem niti
veliam doprinos jednog pola u izgradnji budalatina koje kvare odnose.Svi smo,u
tome,doprineli jednako,i treba da delimo slavu na ravne asti. Taman posla da
obezvreujem znaaj mukih metoda i teorija o enama na kojima poivaju.Ogroman je
udeo u ovoj prii i mukih metoda kao to su "Metod govnjive motke",pa onda "Metod
zaposliti je bilo ime",pa "Metod nikad ne reci istinu",pa "Metod njoj treba samo jedan
dobar.....","Metod pusti kuku da laje, a ti teraj svoje..." i brojnih drugih inventivnih
pristupa zasnovanih na teorijama o eni slinim onima koje ene imaju o
mukarcima.Teorijama ukorenjenima u poreklu vrsta.I ovi metodi e,jednog lepog
dana,doi pod kritiku otricu mog britkog pera.A do tada,zadovoljite se ovim to sam
napisao,i nemojte da mi zvocate.Osim ako ba morate,ako to ima smisla,ili ako me
bezuslovno volite.Ja sam zvocao iz tog razloga.

Ljube vas za kraj
Neboja Jovanovi
&
ika Nea Zmaj




SADRAJ


ZATO ENE ZVOCAJU
Uvodni ekspoze.................................................................................................str.1
Definisanje pojma zvocanje..............................................................................str.2
Sedam mukih smrtnih grehova........................................................................str.4
Deset enskih istina i zapovesti.........................................................................str.7
Muke planetarne gluposti o enama...............................................................str.13

METOD ZVOCANJA
Komparativne prednosti i nedostaci

Analiza efikasnosti i trajnosti efekata.................................................................str.17
Analiza neeljenih efekata sa bihejvioralnog stanovita(stanov.ponaanja)...str.19
Analiza sa psihodinamskog stanovita................................................................str.21
Zato metod zvocanja opstaje..............................................................................str.24

BOG KAO PEDAGOG

Metod opratanja greha i bezuslovne ljubavi.
Komparativne prednosti i nedostaci.....................................................................str.29
Psihofizike osobine bezuslovne ljubavi................................................................str.34
Metod bezuslovne ljubavi.......................................................................................str.44
Komparacija metoda zvocanja i metoda bezuslovne ljubavi
Ima li dodirnih taaka.............................................................................................str.46
Zvocanje kao plemenita borilaka vetina.............................................................str.50
Zakljuak...................................................................................................................str.54
Sadraj........................................................................................................................str.56