Susret/roman

Neboja Jovanovi
GLAVA II POETAK KOJI TO NIJE

Tri igraa za stolom igraju preferans. Otac i dva sina. Svake Nedelje, posle ruka, popiju kafu i podele karte. To je prilika da popriaju i igraju. Najee krenu od sto "bula". Igra preferansa poinje negativnim poenima. Svi ih igrai , poput greha u ivotu, imaju od poetka. Trebalo bi se "spustiti ispod kape", granice na kojoj se zbaci staro breme i krene u osvajanje pozitivnih poena. Da bi se igra zavrila, jedan igra mora biti "dobar" onoliko koliko su ostali igrai "loi". Ili, dvojica igraa moraju biti "dobri", onoliko koliko je jedan "lo". Kao i u ivotu. Moe se biti dobar samo u odnosu na nekoga ko to nije. Da nema zla, dobro ne bi imalo u odnosu na ta biti dobro. To esto zaboravljamo kada sudimo drugima. U predstavi zvanoj "ivot", neko mora igrati i ulogu negativca. Teke su to uloge. Bez sukoba nema dobre predstave. Sve to postoji, postoji u relaciji. Kao i u preferansu. Ravnotea izmeu "dobra" i "zla" se odrava, sa blagom prednou "dobra". Tvorac igre je tako zamislio. Posle svakog deljenja, jedan uesnik, licitiranjem, preuzima igru. Zato to ima najbolje karte, ili pokuava da proe "na blef". Koliko igraa, toliko i stilova. Onaj igra koji prihvati igru, igra protiv njega. . . Zavre partiju oko ponoi. Ponedeljak je radni dan, a oni su radni ljudi. "ivot nije igra. . . " , kae stari, ". . . mada , u mnogo emu lii na ovu nau zanimaciju. est dana radi, sedmi se odmaraj!Tako Gospod zapoveda. Hajdemo da poinemo. Od jutra nas ekaju poslovi. " Otac, Sveta, je krupan ovek. Pravi din. ake kao lopate. Priaju komije da na dlan moe da stavi dvanaest jaja, a da mu nijedno ne ispadne. Kau da je, dok je bio mlai, mogao u rvanju, odjednom da obori trojicu. Zato ga i prozvae Sveta Trojica. enio se dva puta. Prva ena rodila mu sina Petra. To je bilo snano, zdravo dete, rumenih obraza. Tada su iveli u planini i hranili se obraujui pare plodne zemlje. Imali su i nekoliko ovaca, kokoaka i jednu kravu. Vie im i nije bilo potrebno. Na nesreu, dok je u umi brala peurke, enu je ujela zmija. Umrla je jadnica na putu do varoi u kojoj je radio jedini lekar u srezu. Petru je tada bilo sedam godina. Kako Bog nije dao da on i ena imaju vie dece, Sveta je poeleo da mu se jedinac koluje. Prodao je kuu i imanje, pa se preselie u varo, izniklu na obroncima planine. Sveta je imao zlatne ruke. Napravio je sam prvu kuu i okunicu. Poznavao je tajne stolarskog zanata. Novcem od prodate imovine, kupio je materijal i izgradio sebi novi dom i malu stolarsku radionicu. Brzo se proulo o njegovoj vetini i potenju. Imao

je sve vie posla. On i sin mogli su lepo da ive od njegovog rada. Posle kole, kada bi zavrio zadatke, sin je pomagao ocu i uio od njega da obrauje drvo. Sveta je bio strog otac. Iz straha da grad ne iskvari Petra, eleo je da njegov duh ojaa kroz rad. "U gradu su ljudi drugaiji, " govorio je sinu. "Lepo priaju, a runo ine. esto ne vai ni asna re, ve neki zakoni u koje ni sami ne veruju. Dre ih se iz straha, a kre ih kada misle da nee biti uhvaeni. . . Ovde je, sine, Zakon!U grudima. U srcu. Upamti!Re je zakon!" Petar je iveo izmeu dva sveta. Oev svet mu je izgledao jednostavan, razumljiv i istinit. Znalo se ta je dobro a ta loe, ta se sme, a ta se ne sme, zato se sme, a zato ne sme. Sve je imalo smisla i svrhu. Ponekad nije razumeo oeve razloge za neku zabranu, ali je bio vrsto uveren da otac nita ne ini iz hira, sujete ili zle namere. . . Verovao je da otac uvek misli o njegovoj dobrobiti. I bilo je tako. Nekada su, kae jedna mudra knjiga, i ljudi tako verovali Bogu. Tada su iveli u Raju. Ali. . . Svet grada mu je bio nepoznat. Ponekad komplikovan i uznemiravajui, a ipak privlaan, tajnovit i podsticajan. Nagonio ga je da misli na nov nain, da istine u koje je verovao preispituje i dovodi ih u nove odnose. Postojale su i druge mogunosti, reenja. Moda gora od oevih, ali jo neispitana i zavodljiva. Poput kockica kojima se od istih elemenata mogu praviti razliite figure. Radoznalost i potreba za stvaranjem novog, velika su iskuenja. Da li je oveka upravo ono boansko u njemu navelo na prvi greh? Petru je bilo stalo da se pokae u novom drutvu, da stekne svoje mesto meu svojim vrnjacima. Posebno je eleo da pridobije uiteljicu, lepu i toplu mladu enu. Divio joj se, jer deca jednostavno doivljavaju lepotu i potuju je. Sofija je imala puno strpljenja sa uenicima i ljubavi za svoj poziv. Pevala je u mesnom horu i svirala na violini i klaviru. elela je da kod aka probudi ljubav prema muzici. Zbog toga je, posle redovne nastave, drala asove klavira i pevanja, koji nisu bili obavezni. Petar se, naravno, prijavio. Redovno je odlazio na "muziko", vie da bi sluao i gledao uiteljicu, nego zbog muzike. Njen glas mu je vraao oseaj vedrine, bezbrinosti i seanja na vreme kada jo nije znao da postoji bol, bol jaa i tea od one posle uboda pele ili razbijenog kolena. Majka ga je uila da je sve na ovom svetu stvorio Bog. On je dobar i voli sva stvorenja. Posebno oveka koga je nainio po svom liku. "Ponekad se Svevinji naljuti na ljude, kao to se otac ili ja naljutimo na tebe kada si neposluan. Ljudi su Boja deca, a sva deca su, ponekad, nestana. Tvorac im prata, ako ne ine zlo. I zlo im oprosti, ako se pokaju, " govorila je. . . "A ta je to zlo? ", pitao je Petar koji nikada nije video ni osetio zlo. "Bolje da ne zna, sinko. Kako da ti objasnim neto to nisi iskusio? Zlo je u suprotnosti sa Bogom i ivotom. Teko je to shvatiti. . . " Petar je bio zbunjen. "Kako moe neto biti u suprotnosti sa Bogom koji je sve stvorio? ", Misao mu je za tren nestala iz glave, jer je potrao za velikim "lastinim repkom", arenim leptirom koji mu je gotovo dodirnuo kosu proletevi mu pored uha. Zato bi, uostalom, razmiljao o nerazumljivim i dalekim stvarima kad je ivot lep i na dohvat ruke. Majina smrt mu je donela bol i zbunjenost. Muila su ga pitanja koja smrt za sobom ostavlja i od kojih se ne moe pobei ni trei za leptirovima. Da li je ovakva majina smrt kazna? Ko je kriv? Ko je zgreio? Moe li se na to pitanje uopte dobiti

odgovor? Deca ne prihvataju stvarnost u kojoj postoje pitanja na koja se ne moe odgovoriti. Neko mora biti kriv. Kako se moe desiti nesrea, a da niko ne bude kriv? To nema smisla. Ako postoji Bog koji nas voli i uva, onda majka nije mogla umreti sluajno. Da li je ona uinila neko zlo? U to nikako nije mogao da poveruje. Nije, dodue, jo uvek razumeo ta je to zlo, ali je oseao da je to "neto runo", to nije moglo biti blisko majci. Nije ga mogla ni initi. U bolnici je prvi put uo za "nesreni sluaj". Shvatio je da je to sluajna nesrea za koju niko nije kriv. A moda Bog i ne postoji? Ili, moda nije takav kakvim ga je majka predstavila? Moda ni ona nije znala? Kako je mogue da ona nije znala tako vane stvari? Sve to mu je govorila imalo je smisla i prualo sigurnost u razumevanju sveta. Sada mu se inilo da postoje dva sveta i dva Boga. Majinom smru ulazio je i u taj drugi svet u kome su ga ekale i neke druge, teko razumljive istine. Njegov veliki otac Sveta, zbog koga je ranije bio ponosan, nakon majine smrti nije mu vie bio tako veliki. Prvi put nije imao odgovor na vano pitanje. Da li je, moda, otac uinio neko zlo? Moe li se umreti zbog tueg greha? Ako majka nije zgreila, a sigurno nije, i ako Bog postoji, onda On ili nije svemogu, ili nije pravedan. Ako je pravedan, a nije svemogu, onda je zmija ujela majku bez iije krivice. Uzdrhtao je. Strano je iveti u svetu koga je stvorio neko ko ga ne moe i kontrolisati. "Otac i majka su stvorili mene, a ipak, ja mogu da uinim neke nestaluke protiv njihove volje. Mogu me kontrolisati samo ako i ja to hou, iz ljubavi, potovanja, zahvalnosti prema njima. Ako ja greim, otac e kazniti mene. Nee majku ili psa koga volim. Otac zna ta je pravedno. Sigurno nije uinio zlo zbog kojeg je umrla majka. Ali, ja ne znam ta je zlo. Moda sam uradio neto, a da i nisam znao da je zlo. Da li sam kriv ako nisam znao? Moda Bog kanjava roditelje zbog greaka deteta koje jo ne zna ta ini. Ne razumem takvu pravdu, ali, ponekada ne razumem ni oca, iako znam da je u pravu. Moda sam ja uinio neko zlo!? . " Naalost, taj odgovor se uinio najverovatnijim. Deca nisu kao odrasli. esto ih ujemo kako prikrivaju neki svoj nestaluk reima: "Nisam ja iko. . . on je. . . ". Ali, kada se neto strano desi onome koga deca vole, najee, u dubini due, okrivljuju sebe. A krivicu je teko podneti. Dete sa krivicom se osea bezvrednim. ivotna sila u detetu pokuava da ga zatiti, pletui oko krivice mree koje e je izolovati kao strano telo. I najee se potpuno umrsi u te mree, one ije je ime "karakter", a koje, titei , postaju kavez. ivot, borei se protiv bola, moe da se okrene i protiv sebe. ivotna sila je detinjasta. Deca veruju da njihove misli i oseanja mogu uticati na tok dogaaja u svetu. Moda su u pravu. I mnogi odrasli veruju u to, ali imaju "zdrav razum" koji takva uverenja stavlja u fioku "mate", "gluposti", "detinjarija", ili "ludosti", i time im oduzima snagu. Da li su i misli i oseanja dela? Ovo pitanje postaje preteak teret, ako nam neko koga jako volimo umre dok smo mali. Niko nam ne moe dati sa sigurnou taan odgovor na naa pitanja. Izgledalo je kao da je Petar, vremenom, prestao da ih postavlja. Ali, nije bilo tako. Krala su u njemu, kao prazan stomak, gladna odgovora. ovek moe da zavara glad, da ne obraa panju na nju. Ali, ona nestaje samo onda kada se utoli hranom.

Kada su preli u grad, eleo je da bude prihvaen od strane vrnjaka, koji su ga, u poetku, zvali "Seljo". Deca znaju da budu surova u zadirkivanju. Pitao se zato ga je otac doveo u grad gde su, kako je sam rekao, ljudi drugaiji: "Lepo priaju, a runo rade!" Moda je to kazna, ili otac hoe da on upozna zlo, da ga kasnije ne bi inio. Kada je postupao kako ga je otac uio, esto bi mu se smejali i smatrali ga glupim. Isprva nije znao ta znai re glup, pa se i sam smejao sa njima. Tu re nije nikada uo od roditelja, kao ni neke druge za koje je saznao tek u gradu. Na primer re la. Njegovi roditelji je nisu koristili. Rei slue da oznae neko iskustvo, a kako izmeu njih nije bilo lai, nije im bila potrebna ni ta re. "La je neto to nije istinito", razmiljao je. "Ono to nije istinito i ne postoji. Kako moe postojati neto to ne postoji? Kako moe imati ime i uticati na ljude? Da li je to ono o emu je majka govorila da je suprotno Bogu i nazivala ga zlom? Ono nerazumljivo to ipak postoji, iako ne postoji. Postoji jer utie na ljude. " I opet mu nita nije bilo jasno. . . Prvih dana u koli priao je grupi deaka koji su se igrali u dvoritu i pozdravio ih onako kako ga je otac uio da se pozdravljaju ljudi:"Pomae Bog momci. Ja sam Petar. elim da vam budem drug. " "Ha , ha! ujte Selju! Pomae Bog!Bog ne postoji budalo!A ti si glupi seljak!" Uzvratio je krupan pegavi deak koji je oigledno bio glavni. I ostali su se pridruili u ismevanju, a Petar se zbunjeno smejao sa njima. Pomislio je da "budalo" i "glupi" znai neto dobro, smeno i prijateljski, iako je oseao da je njihov smeh neprijatan. Bio je spreman da poveruje kako se deca u gradu smeju na drugi nain, a da to ne mora da bude znak neprijateljstva. Znao je ta znai biti seljak, i pomislio je da se tim oslovljavanjem ukazuje ast. A u vezi sa pominjanjem Boga, mislio je da je moda i ovom deaku neko umro, pa je i on na svoj nain zbunjen. . . "Znai mogu biti va prijatelj i igrati se sa vama? " prie im blie Petar. Pegavi deak se malo izmaknu i baci na Petra grumen zemlje. Pogodio ga je u rame. Petar se zbunjeno osmehivao mislei da se deko ali i da je to poetak neke njegove igre. Sledei grumen ga je pogodio u elo. Pegavi mu je zatim priao i grubo ga odgurnuo. Ovu poruku bez rei, odmah je razumeo. Zavalio je neznanca akom, koja se, po veliini, ve bliila ruerdi njegovog oca. Tako se Pegavi u trenu naao na zemlji, neshvatajui jo ta ga je snalo. Ostali deaci, zateeni, posmatrali su "Rieg" u praini. Nisu mogli da poveruju svojim oima o udnom preokretu situacije. Jedan meu njima, kriom je, kasnije, priao Petru i estitao mu to je tako "sredio" Rieg. On je sam to odavno eleo da uini, ali se plaio. "Pa zato se onda drui sa njim? "-udio se Petar. Posle ovog neeljenog okraja Petru je porasla popularnost meu deacima. "Nita ne razumem. . , " razmiljao je. "Hoe da se drue samnom zato to sam bio grub kao i Rii. . . Zato je dobro tui slabijeg od sebe? Jo ako je i njemu neko umro, pa je zbunjen i ljut. . . " Reio je da se izvini Riem i da ga pita ko mu je umro. Rii je odmah tuio Petra uiteljici da se bije i da postavlja luda pitanja. "Zato si, Petre, pitao druga ko mu je umro? ", Uiteljica je slutila da se neto znaajno krije iza Petrovog razmiljanja o smrti. "Zato to je rekao da Bog ne postoji. " "Ti Petre, veruje da ovek misli da Bog ne postoji zato to mu je neko umro? "

"Da. Ja sam se to upitao kada mi je umrla mati. Ali, zbunjen sam jer ne znam ko je onda sve ovo stvorio ako nije Bog? " "Moj tata kae da su Boga izmislili popovi da bi ga se ljudi plaili i bili posluni, i da bi oni mogli da jedu hleba bez motike, " upade deak koji je sedeo u prvoj klupi da bi se njegova dva podignuta prsta uvek najbolje videla. "I naunici kau da je Bog izmiljotina koju koriste neznalice kad ne umeju neto da objasne", pridruila se razgovoru devojica do njega, oigledno ponosna to je njen tata naunik koji zna odgovor, i nije od onih neobavetenih. "Pa dobro. . A ko je onda stvorio drvee, ivotinje, ljude? ta kae tvoj tata? . . . Kako ono bee. . ? Nije uenik, nego. . . naunik, " upita Petar, radoznalo, oekujui odgovor koji bi moda pomogao reavanju njegove stare nedoumice. "Ne znam. . . Nije mi o tome priao. . , " snebivala se devojica. "Kae da sam mala i da je to teko objasniti deci. " "ovek koji neto ne moe da objasni deci ni sam to ne razume. Tako kae moj otac" nije odustajao Petar. "Ih, tvoj otac je stolar. Odakle on zna. . . " uzvratila je devojica "I Bog je bio stolar!Nekada davno kada je iveo kao ovek. " Deca prasnue u smeh. "Bog bio stolar! Ha, ha. Petar bi hteo da njegov tata i Bog imaju isto zanimanje. . . . Ha, ha. . . " "Pa bio je. . . majke mi. . . Pitajte uiteljicu!Zvao se Isus!", pobunio se Petar. "Bogami, deco, Petar je u pravu. Isus je stvarno bio drvodelja. " "Eto vidite!Tata kae da je Bog bio stolar kad je bio ovek zato to On mnogo voli da neto pravi", nastavio je Petar ohrabren uiteljicinom podrkom. "E, jeste ba. Da nije moda neki stolar napravio svet!? " nije se predavala erka naunika. "Znate li vi moda uiteljice? Ko je stvorio svet? "Petrov pogled je bio pun nade. "Bog se, deco, ne moe videti, pa zato ne moemo ni znati da li postoji, ili ne. Moemo samo verovati da Tvorac postoji. " "Ne vidimo ni vazduh . . . pa ga udiemo", podsticao je Petar razgovor. "Da, ali vazduh se moe osetiti kada maemo rukom, ili kada duva vetar. ovek poveruje u ono to moe i sam doiveti, videti, uti, dodirnuti, omirisati. . . A naunici to mogu da izmere svojim instrumentima. . . " "Kako je onda sve nastalo? " "Deco moja, to je nemogue saznati. Niko ne zna kako je stvoren svet. Naunici veruju da je nastao sudaranjem najmanjih estica, atoma. . . elemenata koji su se spajali i od njih se stvarala materija, pa se ona menjala i stapala u sloenije oblike. . . kao kad vi slaete kockice. . , "pokuala je da objasni uiteljica. Petar je prekinu: "Ali, ko je sklapao te kockice? " "Naunici kau da se to deavalo sluajno. Znate ta znai ta re? Bez neije namere. Zato je bilo potrebno mnogo vremena da bi nastalo sve to postoji. "

"Oni misle da je svet nastao sluajno? Kad ja neto kaem, pa mi se drugovi smeju zbog neznanja, onda me prozovu glupanom. Da li su i naunici glupavi? " "Nisu, Petre. . , " nasmejala se uiteljica. Pomislila je kako je dete moda u pravu. ". . . Ja lino verujem u Boga i u to da je Bog stvorio svet, ali, moe se i drugaije razmiljati, a da to ne bude iz gluposti. Pogledaj onu stenu na vrhu brda. Na ta lii? " "Na glavu ptice, nekog orla. . . " "Eto vidi Petre. . . A ko je nju napravio takvu? " "Niko. . ! Valjda vetar, kia. . . Tako je ispala. . . " "Naunici misle da je tako nastalo sve na svetu. Nehotinim sudaranjem estica. Postoje neki prirodni zakoni po kojima se ponaaju ti najmanji delii materije. . . Privlae se, odbijaju, spajaju i razdvajaju. Oni jurcaju svuda oko nas, kao vi kad istrite u dvorite posle zvona. Kao muve bez glave. U potpunom neredu. Ali iz velikog broja takvih nepredvidljivih sudara nastaju i neka pravila i razliite stvari. . . Iz nereda nastaje red. " "I iva bia? " "Da! I ona. Pravila, zakoni prirode, odravaju ono to je postalo. Ali, poneto se spontano i promeni. Ako je ta promena dobra, ako pomae da se neko bie bolje snalazi u svetu, onda se promena zadri trajno. Od jednostavnih organizama, na taj nain, nastajali su sloeniji. . . " "Ali, ko je smislio da to bude tako? Ko je odredio te zakone? " "Naunici kau da nije niko. To su, jednostavno, zakoni prirode. Sve to se desilo, desilo se bez nekog razloga, spletom raznih okolnosti. . . " "A da li je ta priroda onda Bog? Da li je ona pametna kad je sve stvorila? " "Moda. . . Ni ja se ne usuujem da to tvrdim. . . Jednostavno, ne znam. " "Dobro je. . . ", nasmejao se, sa vidnim olakanjem Petar. ". . . Nisam, znai, samo ja glup. " Sofija se osmehnula ovoj detinjoj istoti. Pomilovala je Petra neno po glavi. "Nisi ti glup, Petre. Ti si bistro i radoznalo dete. Postoje neke stvari koje ovek jednostavno ne moe da zna. One su izvan mogunosti nae pameti. " Petra je istinski obradovala izreena pohvala. Ipak, nije mogao da poveruje u priu o sluajnostima i granicama ljudskog uma. Iskustvo mu je govorilo da je sve to je stvoreno stvoreno sa nekom svrhom , iako se, ponekad, to ne vidi jasno. Iznenada mu se javila misao da bi se uiteljica i njegov otac mogli "sluajno" bolje upoznati i moda i zavoleti? Upravo je saznao da naunici misle da je to mogue, ali da su za sluajnosti potrebni milioni godina. A toliko se vremena nije imalo. Kako nije bilo sigurno ni to da Bog postoji, shvatio je da je neophodno da smisli to pre neto to e biti prirodno i delotvorno. Brzo je otkrio "zakonitost". Kad god bi neko dete bilo bolesno due od dva dana, Sofija bi odlazila u kunu posetu malom bolesniku. "Otac je snaan i zgodan mukarac, a uiteljica lepa, dobra i pametna. . . Valjda e se, po tim prirodnim zakonima, njih dvoje spojiti kao i estice. . . " Razmiljao je Petar. U zakone je verovao, ali u sluajnosti ba i nije, pa je reio da i sam poneto mora uiniti. Poalio se jednog jutra ocu da ga boli stomak i zato ostao u krevetu. Od dece je nauio ta je to la i da ona ne mora uvek da

bude loa. Posle dva dana, Sofija je dola u posetu malom "bolesniku". Otac se uzvrteo. Bio je toliko ljubazan, da je Petru izgledao smean. Nije ga jo nikad video takvog. "udo su veliko ti prirodni zakoni. . . ", razmiljao je novopeeni istraiva ". . . Eto kako 'sluaj' menja oveka. Ako ta promena bude dobra za njegov opstanak, priroda e je uiniti trajnom. Tako e moj otac postati trajno smean. . . " Navratio je i doktor, ali nije uspeo da otkrije uzrok Petrove "bolesti". Uiteljica ih je poseivala svaki dan i ostajala uvek due. A otac je postajao sve smeniji. "Od ega li boluje, moj Petre? ", upitala je Sofija Petra. "Od namere!" glasio je Petrov odgovor. "Kakve namere? !" "Da spojim vas i oca. " "Izgleda da si i uspeo u svojoj nameri. Moe sada prestati da boluje. " Vedro mu se osmehnula Sofija i poljubila ga i pomilovala po glavi. Obavestila je Svetu da mu je "izleila" sina. Sledee godine Petar je dobio brata. Dadoe mu ime Jovan.

GLAVA III PRIA O JOVanU Jovan je bio blagorodno dete. Jo "od sise" umeo je da uiva u ivotu. Dobro je jeo, mirno spavao i nalazio zadovoljstvo u svemu. Kada je malo poodrastao i prohodao ukuani su imali muke da ga zadre. Radoznao, hrlio je da, to pre, upozna svet. U toku njegove este godine, otkrili su jednu njegovu neobinu sposobnost. Sofija je volela da okuplja decu iz komiluka. Igrajui se tako "babaore", igre u kojoj se jednom detetu veu oi neprozirnom maramom, a onda ono trai druge, primetila je da Jovan ne luta, ve da odmah pogaa. elei da proveri da, moda, Jovan kriom ne gleda ispod marame, izmislila je novu igru. Jedno dete bi stajalo vezanih oiju, dok bi mu ostali uesnici igre, jedno po jedno, sluajnim redosledom, prilazili s lea. Zadatak deteta vezanih oiju bio je da pogodi ko je iza njega. Da bi izbegla mogunost prepoznavanja zvuka klompi, ili cipela, maliani su bili bosi. Rezultat igre je zbunio Sofiju. Svi osim Jovana pogaali su ponekad, sluajano, a Jovan bez izuzetka, uvek. Jednom prilikom, dovela je troje nepoznatih klinaca, i uvela ih u igru u trenutku kada su Jovanu bile ve vezane oi. Prili su mu s lea. "Ne znam ko je to, " priznao je Jovan. " On nije iz kraja. Nikad ga nisam uo. " "Kako to misli, uo, kad on uti? Kako zna da je deko, a ne devojica? " "Devojice se drugaije uju. To se uje tu. . . kao uuuuu. . . iiiii. . . aaaaa. . . " Pokazao je na elo. Zbunjena otkriem, Sofija je odluila da i na neke druge naine proveri ove sinovljeve sposobnosti. Pomislila je da Jovan moda ima natporoseno izotreno ulo sluha, te da razlikuje umove koji se uju dok deca diu. Jednom prilikom Jovana je smestila u jednu sobu, a deca su ulazila sluajnim redosledom u drugu sobu. Ona je stajala pored prozora od obe prostorije, tako da je mogla sve da prati, i Jovana i dete koje bi ulazilo u sobu. Jovan je i tada bez greke pogaao. Ali ova Jovanova sposobnost bi nestajala onog trenutka kada bi mu odvezala oi. On bi, kao i svako radoznalo dete, usmeravao panju na stvari po sobi, a time bi zvuk koji se uje u elu nestajao. Jednom prilikom, prilazei da odvee Jovanu oi, Sofija je spustila iza njegovih lea au sa vodom koju je do tada drala u ruci. "Molim te daj i meni vode. edan sam, " zamolio je Jovan. "Kako zna da drim au sa vodom? ", pitala je Sofija. "Ne znam kako. " Sofija je zatim donela kamen i drvo iz dvorita i postavila pitanje: "ta sam sada donela? " "Neki kamen i drvo. " "Kako zna? " "Video sam kroz prozor. Podigao sam maramu, " smeio se Jovan nestano. "A kako si znao za vodu? " "Kapnula mi je na nogu. Sad e ui i otac. Nosi neko gvoe. " U tom trenutku je u sobu uao Sveta sa testerom i ekiem u ruci. "Kako si znao da dolazi otac sa nekim gvoem? " "uo sam ga. On uvek nosi alatke. " Smeio se Jovan, zadovoljan to je pogaao u ovoj zabavnoj igri. Sofija je odustala od ispitivanja neobinih sposobnosti svoga sina.

Nije bila sigurna da li da se raduje, ili da strepi zbog njih. Znala je da sposobnosti koje drugi nemaju mogu biti uzrok nesree. Ljudi ne vole one koji se od njih razlikuju. Plae ih se i mogu prema njima biti zlonamerni. Pomislila je da bi bilo bolje da vie ne obraa panju na Jovanovu darovitost. Moda sve vremenom nestane. Polaskom u kolu, Jovan je uviao razliku izmeu sebe i druge dece. Kada su u dvoritu igrali murke, pouzdano je znao gde se ko sakrio. Deca su to ubrzo uviala i prozvala ga Joca-vetica. Smatralo se da Jovan ima nevidljivo oko na temenu. Bio je obeleen. I viak i manjak nas obeleavaju. Zar prosek nije prirodna tendencija? Desilo se i to da je, nekoliko puta, pitao drugove zato su bolesni doli u kolu. Zauena deca bi mu odgovarala da je blesav i da nisu bolesna. Ali, ve sledeeg dana, ti bi aci stvarno izostali iz kole zbog bolesti. Neki od njih su roditeljima i ostalim uenicima razglasili da Jovan zna maije i vradbine. Zato su poela zadirkivanja i izbegavanja. Jovan nije voleo to se razlukuje od drugih. Kad je odrastao, shvatio je da je imao mo da uje iznutra. Drugi su videli i uli ono to dolazi spolja, sa povrine stvari i ivih bia. On je oseao kako sve oko njega razliito treperi, poput muzike koja izvire iz svega to postoji i stvara u njegovoj glavi muziku sliku. Lepa spoljanjost je, ponekad, "zvuala" runo, a runa ponekad lepo. Postepeno je nauio da sakrije ono to je uo svojim "unutranjim sluhom". Bilo je jasno da ima viak ulo. ulo koje uje stvari i bia esto drugaijim nego to izgledaju spolja. Pitao se da li je to dar ili prokletstvo. Moda je nekakav poremeaj!? Odluio je da sve to prikrije dok ne sazna vie o svom daru. Ili o svojoj mani. Poeo je da osea usamljenost. Mogao je sa drugima da podeli samo deo od svojih ivotnih iskustava, i to onaj o povrini stvari. Nadao se da, moda, ipak, na ovom svetu postoji jo neko sa slinim "poremeajem" . Na veliku radost, postojao je i jezik na kojem je mogao izraavati ta druga iskustva, a da ga ne smatraju ludim ili "veticom". Ovaj univerzalni jezik koji nije prevodio sutinu stvari na neto drugo, jezik treperenja i kretanja, bila je muzika. Njime je mogao da ono to uje svojim unutranjim sluhom pretvori u neto ujno i drugima, te tako podeli jo sa nekim svoj doivljaj muzikog poretka sveta. Taj jezik je bio blizak i njegovoj majci. Poduavala ga je, zadivljena brzinom kojom je uio i ulazio u tajne muzike. Ubrzo je uoila da Jovan, svirajui neke kompozicije, menja izvesne delove melodije, odbijajui da svira onako kako je zapisano. Zbunjivala su je Jovanova objanjenja. Uveravao je da ti delovi melodije nisu bili" stvarni", "tani", i da su neki prelazi "vetaki" i "izmiljeni". "Zar nije u muzici sve izmiljeno? U odnosu na ta su netani? U odnosu na ta nisu stvarni? ", bila su pitanja koja bi Sofija postavljala. "Ne umem da ti objasnim. Kad neto pone, onda ono ima svoj stvarni tok, svoj prirodni razvoj. Ako tee tako, meni je lepo, oseam istinu. . . To je tada celina. Oseam da mora biti ba tako. Nita nije izmiljeno. . . Samo odsvira ono to uje. . . " "Odakle uje? !" "Pa, iznutra. . . Neto se sloi sa neim. Kako da ti to objasnim? Zamisli kad bih ja nacrtao tebe, a ti vidi da neto nije dobro, neto zbog ega ne lii na tebe. . . Mogu da te nacrtam i tano, a da to nisi ti. A mogu i da te nacrtam nespretno, a da to, ipak, bude ti. . . Kad uspem da ti nacrtam ono najvanije. . . duu. . . to se uje sa slike. Ono vano se ne izmilja. Mora da se uhvati. Kako bi ti meni

objasnila ta je to boja da sam slep od roenja? To je neto to je svuda oko nas. Tako je i sa muzikom koja se ne uje, a svira iznutra. " "I ti to uje Jovane? ime? " "Kako ime? Sobom. . . to me tako gleda kao da neto nije u redu? " Sofija bi ga u ovakvim tranucima sa posebnom nenou i panjom grlila i mazila:"Ti si moja pametna glavica i sa tobom je sve u redu. Hajde, nastavi da svira. "Govorila bi glasom u kojem se oseala radost i strepnja. A Jovan ih je uo. Misli bi joj odlutale u one dane kada je otkrivala neobine sposobnosti svoga deteta i kada je jo verovala je da e ovi darovi Tvorca vremenom nestati. Slutila je da Jovanov ivot nee tei kao kod veine ljudi.

GLAVA IV PITANJA BEZ ODGOVORA Petar i Jovan su postavili sebi neka pitanja jo u detinjstvu. Nesvesno su usmeravali svoje ivotne tokove tako da na njih odgovore. Da li je ivot svakoga od nas odreen nekom zagonetkom koju smo postavili sebi, ili je zagonetka postavljena pred nas? Veina ivotnih misterija se mogu svesti jedna na drugu. U stvari, vene dileme ivota se mogu nabrojati na prste jedne ruke. A moda su sve te nepoznanice jedno jedino veliko pitanje. "Ko je kriv? ", bilo je Petrovo pitanje. U poetku se ono odnosilo na smrt majke, a kasnije u vezi sa uzrocima zla , nepravde i nevolja u svetu. Izabrao je psihologiju. Ona mu je izgledala kao osvetljen put u dubine ljudske due. Nadao se da e u tim ponorima otkriti uzroke patnji oveanstva, izvor krivice i naine iskupljenja. Moda se u njima nalazi Bog, a moda i \avo. ta ako se odgovori na sve ono to se deava spolja nalaze unutra? Ni sada kao odrastao, kao i onda kada je bio dete, nije mogao da se pomiri sa injenicom da odgovora nema. Bog mu ih nije slao, ili ih Petar nije uo? Ipak, nije odustajao. Naunici, za koje se nekada pitao da li su glupi, trudili su se da pronau odgovore mimoilazei Boga. I Petar se vremenom uvrstio u naunike. Prijala mu je iluzija da se, postepeno i strpljivo, metodoloki ispravno, pribliava odgovoru. Teko je iveti bez verovanja u neto. Zastraujue. Nemogue. Ipak, nije svaka opsena dostojna oveka. Moda se ljudi, u sutini, razlikuju po vrsti izmiljotina koje biraju da bi se snali u svetu. "Kakva je razlika izmeu iluzije i iluzije? Ako su sve one nerealnost, zato bi jedna bila bolja od druge, dostojnija oveka? ", primetie neko. Moda zato to su jedne lepe, a druge rune, ili manje lepe? Nije ba neki vrst argument. "Kako neistina moe biti lepa? ta ili Ko je kriterijum lepote? ", nastavie sa pitanjima nepoznati sagovornik. Lako je postavljati rebuse, a teko odgovoriti. Ljudima moe ivot proi u tome. Da se to i nama ne desi ako nastavimo. . ! "Zato su ljudi gluvi za muziku sveta? ", postavljao je pitanje Jovan. Zato je ba njemu dato da" uje"? Mora da takav poklon ima neku svrhu. Moda mu je dat da bi doao do nekog otkrovenja, da bi spoznao sutinu postojanja i preneo je ljudima. Taj dar ga je odvajao od ljudi i inio ga usamljenim. ta da uini sa svojom obdarenou? Ako je predodreen za neku misiju, zato ga Bog nije i uputio? Ostajui bez odgovora, Jovan je pokuao da bar razume svoj talenat. Razmiljao je da li je to neka sposobnost koju on , nekim udom, nije izgubio. Mogunost koju imaju i svi drugi ljudi, ali je, iz ko zna kojih razloga, ne koriste. Verovao je da postoji jo neko ko svet doivljava kao on, i eleo da sretne takve osobe. Sluajui Bahovu i Betovenovu muziku, oseao je da nije sam. Ovi velikani su morali uti ono to i on uje, da bi mogli prepisati svoja dela iz Simfonije ivota. Ali, sa njima nije mogao razgovarati jezikom svakodnevnice, jezikom pojmova, simbola i objanjenja. Nisu mu mogli rei da li su imali slian dar. Unutranje blago koji su krili i izraavali ga samo "jezikom" koji nita ne objanjava, ve je sam sobom razumljiv. Jezikom Boga, Muzikom. Moe li se to to on uje prevesti na jezik rei, objasniti pojmovima koje ljudi koriste u uobiajenoj komunikaciji? To mu je izgledalo nemoguim. Poeo je da traga preko knjiga. Da li je jo neko razmiljao na njegov nain, ili bar slutio. . ? Traio je odgovor u oblasti naune literature, knjievnosti,

filozofije, teologije, psihologije, umetnosti. . . Zapisivao je sve to se uinilo da bi moglo biti kao putokaz, prepoznavanje. Ne elei da gubi vreme uei neto u emu nije ni nazirao odgovore na svoje pitanje, Jovan je napustio srednju kolu. Tako su ga pitanja bez odgovora ostavila van profesije. "ta je tvoj poziv? ", poinjao bi otac razgovor. "Sve i nita", odgovarao je Jovan. "Zna li onu priu o slepcima koji su pokuavali da opiu slona? Jednome je slon bio gladak i ravan, jer mu je dodirnuo stomak, drugome je bio iljat, treem kao ue i dlakav na kraju. . . zbog repa. . . " "A ta je tvoj slon? " "Znau tek kada ga opipam sa svih strana. " "Od ega e iveti moj Jovane? " "Svirau. I za novac ako budem morao. Kao cvrak. " "Zato se ne posveti muzici kad je voli? Mogla bi ti u vezi sa njom biti i profesija? " "Nemam vremena da radim ono to znam i razumem. Hou da se bavim onim to ne znam i ne razumem. Zna li ti profesiju koja se bavi otkrivanjem nepoznatog, a da ne ini oveka 'slepcem'? "Ja znam da poten ovek mora imati neki svoj zanat kojim hrani sebe i porodicu. One koji ga nemaju, ljudi zovu kloarima. Volim to nisi lenj. Stalno neto radi, ita, ui. . , a opet si mimo sveta. To to eli da bude, nema ime. Moe li se ovek baviti neim to se nikako ne zove? " "Pa, to i ti ini". "ta mi pria? Ja sam stolar. Pravim to se moe videti i opipati i to slui oveku. " "Osea li da postoji neto to nisi napravio, a eleo bi? Kada ne bude vie mogao da radi da li e oseati da si napravio sve to si slutio da bi i mogao? " "to sam smislio, ja sam i napravio. Mada, uvek ostane neto to bih stvorio kad bih znao ta je. Tano je to da uvek ostane neto. . . " "I, kako se to neto zove? " "Kad bih znao kako se zove, ja bih ga i napravio. " "I tako bi ga pretvorio u stvar. Da li se potajno nada da e u tome moda uspeti sledei put? " "Ne razmiljam ba tako. . . ali, oseam da si u pravu. To su samo ponekad elje, slutnje, . . A od njih se ne ivi. " "Moda te ba to 'nebitno', sporedno i pokree, a ne zna kako se zove. ta ako se stolarijom bavi samo usput, da bi mogao da kae kako ima ozbiljnu profesiju i kako si odrastao, ozbiljan ovek. To neimenovano se moe naslutiti u svemu to ovek stvara, ali lako moe da pobegne kada zaboravimo ta nas pokree i napravimo od puta cilj. Svaka profesija prilazi slonu samo sa jedne strane. . . " "Mnogo komplikuje, sinko. Ko je jo uhvatio to to ti trai? Uhvati ono to moe, to se da uhvatiti. Neopredeljenost je katkad posledica beanja od ivota. "

"Kao i opredeljivanje. " "Neka ti je Bog u pomoi, sine. " Tako su braa tragala za odgovorima na svoja pitanja. Otac Sveta se nadao da e mu se sinovi brzo poeniti i dobiti decu. Predloio im je da u dvoritu sazidaju jo dve kue. Kako su sva trojica bili vini zanatskim radovima, pored oeve, stvorie jo dve lepe kue. Petrova je bila okrenuta prema ulici, jer je Petar voleo da mu ljudi dolaze, a Jovanova je gledala na vonjak, jer se Jovan retko druio, a voleo je prirodu. U kraju su ga smatrali udakom. "Zato, brate ivi tako pustinjaki? Zato ne prihvata ljude? ", pitao je Petar brata. "Ne odbacujem ja njih. Oni ne prihvataju mene. Drugaiji sam. Imam neto to veina nema. To me ini obeleenim. Meu ljudima se oseam kao simfonija meu narodnjacima. Veina ljudi je, Petre, gluva za muziku ivota, a meni je teko da se pravim da ne ujem ono to ujem. " "Moda si ti, Jovane, prepotentan. Ako si darovitiji od ostalih, mogao bi poeleti da prui, a to bi te pribliilo drugima. " "E, moj Petre, ba je ta potreba za davanjem ono to me i odvaja od ljudi. Svi ele da daju, a niko da prima. " "Ne razumem to to si rekao. U stvarnosti je obrnuto. Ljudi se grabe da to vie uzmu, a ne da daju. Radei kao psihoterapeut, shvatio sam da veina problema nastaje zbog nesposobnosti oveka da daje, ili iz sebinosti, narcizma. . . a ti, Jovane, tvrdi potpuno suprotno. Objasni mi, molim te. " "To je, brate, samo zato to govorimo razliitim jezicima. Kad bih govorio tvojim jezikom, da ti nisam brat, ti bi pomislio da sam budala. Ti moj jezik ne uje, a govori njime da toga nisi ni svestan. " "Ma, o emu ti to Jovane? Kakav jezik? Da li ti je to nekakva metafora? " "Ja taj drugi jezik ujem i kad mi nita ne govori. . . " "Misli li na intuiciju, neverbalnu komunikaciju? " "Vi psiholozi to tako zovete jer slutite da postoji neto to je i vama neuhvatljivo i neobjanjivo. Prepoznajete posledice ovakve komunikacije meu ljudima, ali ne ujete ono na emu se zasniva. " "Kako misli ne ujemo? Zar bi tu trebalo neto da se uje? " "uje se. Ne ba onako kako ujemo uima, ali ono to ja primam i oseam je zvuk, zvuna slika. Obrazac. Kao to je i muzika tema obrazac sa znaenjem. Evo sad, ujem kako si se ti rairio i rasplinuo, spreman da prima, kao harmonija melodiju. " "udno je to koliko ja tebe u sutini ne poznajem. Doao sam sa namerom da te malo posavetujem. Mislio sam da bih mogao da ti pomognem svojim znanjem. Da, moda, ima psiholokih problema zbog kojih se povlai. . . pomislio sam da ti ponudim svoju sliku sveta. Da li je to ono to ti zove potrebom za davanjem? Zbunjen sam jer si sve okrenuo naglavake. . . " "Verovatno da mnogi od tvojih pacijenata ne dolaze kod tebe da bi primili savet, ve da bi ih sasluao, primio u sebe kao harmonija melodiju, i tako im omoguio da razviju svoju temu. Veina ljudi ima potrebu da deli savete, da ulazi u druge i po njima se rasprostire. Malo je onih ljudi koji mogu, a i hoe, da budu harmonija, da

sluaju i primaju. . . Ti si izabrao profesiju kojom se bavi zato to ima sposobnost da prima. A to je retkost. " "Misli li da onaj koji trai tuu panju, ljubav i divljenje, u stvari, ima potrebu da daje? Nije li to samo igra rei? " "Kako se ti osea kada se nekome divi? " "Ispunjeno. " "Ispunjen si jer si prihvatio da primi u sebe melodiju onoga kome se divi. Prihvatio si da bude njegova harmonija, etar po kojem se iri njegov duh, njegova neponovljiva melodija. Svaki duh ima potrebu da se iri i time daje jer ispunjava drugog. Vi psiholozi to zovete potrebom za prihvatanjem. Prihvatanje je primanje u sebe, i to je enski princip, materinski. , . Bogorodiin. Malo je ena i mukaraca koji prihvataju ovu ensku stranu linosti, koji su spremni da budu harmonija drugome. Svi bi da se ire, ulaze i prodiru u druge, vladaju i nameu svoju melodiju. Davanje na silu je silovanje. Kad niko nee da ih primi, ljudi se pretvaraju u siledije, ili manipulatore koji nekom vrstom ucene prisiljavaju druge da ih primaju. Tu vie nema harmonije i oseanja ispunjenosti. Ja ujem takav nesklad svuda oko nas i zato se povlaim. Ljudi prave suvie buke pokuavajui da nameetnu drugima svoje lane i stereotipne melodije. Opti je mete i grabe za "duhovni prostor. " Za besmrtnost. Mislim da strah od smrti nagoni ljude na pokuaj da nasilno ugraviraju svoj duh u druge i tako obezbede trajanje. " "Lane melodije? Misli li na rune, dosadne melodije? " "Tano. Dosadne su i rune su zato to su lane. Veina ljudi se, sa razlogom, plai da njihova stvarna melodija nee biti prihvaena. Zato imitiraju roditelje, vrnjake, idole, poznate linosti. . . To je opte plagijatorstvo. Tako u muzici nastaju trendovi, a u ivotu normalni ali dosadni ljudi. " "Da li misli, Jovane, da je povlaenje pravo reenje? " "Opet se brate, vraa na svoju poziciju normalnog oveka, na poziciju veine. Zar se istinski ne povlae oni ljudi koji zatvaraju svoja ula za muziku sveta, za svoje stvarne melodije i stvarne melodije drugih? Koji ja izbor imam? Da sluam dosadnu muziku veine? Da vremenom i sam postanem dosadan i gluv? " "Zar su ba svi takvi? " "Nisu. Deca, ivotinje i biljke nisu. I, moda, poneki redak ovek. . . Majka, otac. . . ti. " "ini mi se, Jovane, da si napravio zatvoreni sistem miljenja koji poiva na nekim apsolutima lepote. Ti kao da ima univerzalne kriterijume prema kojima odreuje da li je neto lepo, ili runo. Verovatno se esto i osea kao neki usamljeni Bog!? " "Pogodio si. ovek i jeste usamljeni Bog. Boji ukus je duboko u nama. Susreti sa drugima su retkost, iako smo svi, u stvari, jedno. Uglavnom jedni druge doivljavamo kao odvojene predmete, kao zbirove osobina koje moemo da procenjujemo, razvrstavamo, da o njima sudimo i zakljuujemo. A samo se celine mogu sresti. Samo u susretu postoji bie. Susret stvara bie. On je izvor bia. "

"Vidim da je teko da ti se pribliim i razgovaram sa tobom o konkretnim stvarima. Mlad si ovek, i trebalo bi da se zabavlja, drui sa vrnjacima, devojkama. Naprotiv, ti se zatvara u svoj svet. Ne susree se. To objanjava pojmovima iz univerzalne estetike i postojanjem tajanstvene muzike koju uje samo ti. Postavlja stvari tako kao da su skoro svi oko tebe poput ratimovanih instrumenata, ili dosadnih magnetofona koji vrte jednu istu pesmu. ivi kao neka vrsta monaha. Nije li to izbegavanje ivota kojim rukovodi strah, a ne estetika? " "Moda je tako brate. Ali, ja ne znam ta ti zove ivotom. Ako je za uklapanje u ivot uslov da mi ne smeta sve ono to je fal, neiskreno, a time i runo, nisam spreman na rtve i takav ivot. Vi psiholozi imate izraz-adaptacija na realnost. Za pomenuto prilagoavanje neophodno je da ula otupe, da se oseanja ukalupe i kriterijumi lepote pomere ili znatno snize. Ljudi koji na to ne mogu da pristanu postaju izoptenici. Nije li to pripadanje koje se zasniva na tuposti i samoobmani. Lake mi je da podnosim samou, dok ne pronaem bolji put. " "Namee se zakljuak da sam i ja u onoj veini koja je otupela i da mi je namera da i tebe uvuem!? " "Ne, brate. . . Ti si od onih ljudi koji ive na granici. Ti radi sa osobama koje dolaze kod tebe zato to ne mogu da se pomire sa nametnutim nainom ivljenja. Oni nisu ni tamo, ni ovde. Kao most razapet izmeu dve obale koje su mu uporine take. Most nije ni na jednoj strani. Stoji izmeu dva sveta, nad rekom vremena. To je pozicija psihologije. . . i crkve. Izmeu Boga i sveta. Ti si od onih koji pomau da se nae kompromis, da bi to manje varali ivot, i da bi im ona doza varanja na koju pristaju to lake pala. Teak je taj tvoj posao. Pomagati ljudima da nau sebe, kad posle ne znaju ta da rade sa sobom naenim. Trebalo bi da se, umesto neurotine bede, priviknu na svakidanju nesreu. Ne, brate. Ja, kao usamljeni Bog, imam mnogo vie ciljeve od svakidanje nesree. Naravno da nisam realan, a i ne elim to da budem na ovakav nain. Prava realnost, za mene, nije statistika ljudskih neuspeha koju zovu normalom. Nije prosek. Hvala ti, u svakom sluaju, to brine o meni. ta da ti poelim nego da uiva na svom putu. Mene eka neki drugi put. ekaju me neki pravi susreti na njemu. Moja obala. Ne elim da ivim na mostu. " "Bog ti bio u pomoi, moj Jovane".

GLAVA V NEUJNA MUZIKA Petar je bio naoit, i privlaan mukarac. Volele su ga ene, a i on je ene voleo. Umeo je da bude duhovit i zabavan, da zapeva i osvoji devojako srce. Pokuavao je da privoli Jovana da se kree u njegovom drutvu u kojem je bilo i pametnih i lepih ena. Jovan je uporno odbijao. Kada bi Petar i uspevao da ga nagovori da doe na neku njegovu sedeljku , Jovan bi utao i posmatrao skup. "ta ti je sa bratom? ", pitale su Petrove poznanice. ". . . Tako je lep, a tako povuen. Misteriozan. Da li je stidljiv ili prepotentan? . . . Ili ga ene ne interesuju? " "Ne znam ni sam. . . ", odgovarao bi Petar. "Kad god razgovaramo ispadne kao da neto nije u redu samnom, a ne sa njim. " "Pa , ta ti kae kada ga pita da li ga interesuju ene? " "Kae da ga ne interesuju ene, ve jedna ena. " "Znai li to da on ima devojku, pa ga zato ne interesuju druge!? " "Ma, nema. . . " "Ili mu se svia neka devojka koju eli tek da osvoji? " "Nije ni to. Kae da je svaki ovek stvoren za samo jednu enu, drugu polovinu bia. Jo uvek eka da se Ona pojavi. " "Mistik? Ali, kako e znati da je to Ona, ako ne ue u odnos sa njom i ne proveri. . . ? " "To je ve komplikovana pria. Jovan kae da se sve uje. Da iz svakog oveka, kao iz nekakvog ivog muzikog instrumenta, izvire muzika. Kao to se u muzici neke note, melodije. . . uklapaju, ili ne uklapaju. . . slino se dogaa i meu ljudima. Ne moraju ni razgovarati, niti initi bilo ta da bi se ulo. A on uje!ta mogu da kaem na to? Kada mu poverujem, onda mi sav moj svet izgleda kao iluzija, kolektivna opsena u koju i ja verujem kao hipnotisan. Da li je mogue da je itav svet gluv za sutinu ivota? Za Jovana je i Bog muziar, a sve to postoji je muzika. Materija je muzika zamrznuta brzinom kretanja. ovek je muziki instrument i kompozitor, u isto vreme. Lepo zvui, zar ne, kao nekakva literarna, filozofska tvorevina? Ali, zato smo onda gotovo svi gluvi za tu unutranju muziku sveta!? Izgleda mi kao da je Jovan izgradio nekakvu svoju verziju pada oveka u greh, i da je samouveren, pa ivi kao da je to realnost, a ne mit. " "Mnogo ti je interesantan i komplikovan brat. Ti si psiholog. Trebalo bi da zna kako da mu prie i suoi ga sa samozavaravanjem i beanjem od stvarnosti. . . " "Eh, kada bih i ja sam bio siguran u to ta je stvarnost, a ta iluzija. . . Razgovori sa Jovanom razmekavaju moj vrsti svet. Moe li nas razum uputiti. . ? " Iako je Petar bio ovek otvorenog duha, esto je bivao zabrinut zbog brata. Jovanovo ponaanje mu je izgledalo sve udnije. Viao ga je kako satima, u dvoritu, neto oslukuje, a zatim zapisuje u notnu svesku. Prvo je mislio da Jovan komponuje. Obradovao se. Ali, ubrzo je saznao da na notnim linijama nisu zapisane kompozicije. Na

koricama notnih blokova pisalo je: "Muziki renik prirode". Zapisi su podseali na nekakav periodni sistem elemenata, pored kojeg su, kao u svakom reniku, stajali prevodi na drugi jezik. Jezik muzike. Poevi od helijuma kao tona C. U nekim sveskama bilo je zapisano zvuanje jedinjenja. Zastao je kod akorda koji je oznaavao vodu. Priao je klaviru i odsvirao naznaeni grozd nota. Zvualo je melanholino, setno. . . ba kao voda. . . i ovek sastavljen, uglavnom, od nje. Odsvirao je, zatim, akord metana. Zastraujue napet splet tonova. Zbunjivalo ga je to je Jovan koristio njemu nepoznatu lestvicu u kojoj je bilo i meutonova koji nisu mogli da se odsviraju na klavirskim dirkama. "ta to Jovan radi? ", pitao se ponovo. "Da li on to intuitivno, umetniki pokuava da opie prirodu, ili stvarno uje to to zapisuje!? Nemogue!", pomisli. "Kako se moe uti atom? !" Zbunjivao se sve vie prelistavajui Jovanove sveske. U nekima je naiao na muzike zapise ljudskih oseanja, a u drugima na zapise koji su nosili imena njemu poznatih ljudi. "Moda sve to ima nekog smisla!? Persona i znai po zvuku-per sona. . . " Bio je okiran kada je, zaklanjajui paretom kartona ime na narednoj stranici sveske, uspevao da pogodi na koga se odnose note koje je odsvirao. Nije mogao da se odvoji od svog otkria. Svirao je tako, stranu po stranu, sa izmeanim oseanjem radoznalosti i strepnje. Jedna melodija ga je ujela za srce. Setio se majke. Kada je sklonio karton, proitao je svoje ime. I nadvladala ga je neka zastraujua praznina.

GLAVA VI MARTA, MARIJA I LAZAR Starija gospoa, koja je poslednju deceniju ivota potpuno posvetila negovanju vrta, prva Svetina i Sofijina kominica, rastavi se iznenada sa ivotom, i tako, u kuu sa najlepom batom u gradu, doselie se njene unuke Marija i Marta, sa mlaim bratom Lazarom. Marta, vredna i otroumna devojka, preuzela je ulogu majke u brizi o neto mlaoj sestri i bratu. Iako je razlika u godinama izmeu sestara bila neznatna, Marta je o svemu povela rauna jer je smatrala da Marija i Lazar imaju "nepraktian" karakter i da su zanesenjaci. Marija je svo vreme, pored redovnih studija, provodila sa ivotinjama, svojim ljubimcima, psima i makama, koje je dovodila direktno sa ulice. "Blago onom ko rano poludi. . . ", govorila bi joj Marta. "Sav mu ivot proe u veselju. " Nita drugaiji nije bio, po Marti, ni Lazar. Od svih pametnih poslova na svetu, on je izabrao pesntvo, iako niko nije video veliku vajdu od toga. Da mu je pisanje bio hobi, ni po' jada. Ali, Lazara nita drugo nije interesovalo. Biti pesnik je, za njega, bio stil ivota. I pored svih kritika koje je Marta upuivala esto sestri i bratu, duboko i neno ih je volela. I sebi samoj je priznavala da joj je drago to su ba takvi. A i oni su to oseali. Kao redovni studenti, dobili su roditeljske penzije. Uz Martinu lekarsku platu, pristojno su iveli. Marija je studirala veterinu. Time je zadovoljila sestru i opravdala svoje pasionirano bavljenje ivotinjama. Smatrala je da je ono to joj je bilo u ivotu potrebno ve nauila, i da je za brigu o ivim biima najvanija ljubav i saivljavanje sa njima. "Ako razume ivot, on e ti sam rei kako da ga neguje. ", govorila bi. "Na fakultetu se ue mnoge nepotrebne stvari, a zanemaruju one sutinske. " Marija je brzo je stekla poverenje komija, posebno dece. Oni su svoje kune ljubimce dovodili na pregled, kad god bi posumnjali da boluju. Proulo se da ima udotvorne ruke. Te iste ruke odravale su i lepotu uvenog vrta njene pokojne bake. Vreme koje bi joj preostajalo, koristila je za spremanje ispita, ne voena ambicijom, ve vie sestri za ljubav. Ipak, uspevala je redovno da daje godinu za godinom na fakultetu. Sa Lazarom je Marti bilo tee. On je smatrao da pravi pesnici ne mogu voditi obian ivot prilagoenog oveka, a da piu istinsku poeziju. Studije, ambicije, redovno davanje ispita, po njemu, su bili za prosene, one koji knjievnost vide kao posao, zanat, profesiju. , . a ne kao poziv od Boga. Marta je smatrala ovakav stav racionalizacijom lenjosti. Mislila je da se Lazar, moda, prepotencijom brani od neuspeha. "Pa , gde su ti zbirke pesama, veliki , Bogomdani, pesnie? Kad ve ne sprema ispite kao proseni, zato ne pie? Zato ne objavljuje i saeka sud drugih? Lako je misliti o sebi da si genije, kad se ne izlae sudu realnosti, proceni kvaliteta. . . " "I ti razmilja kao mediokritet, sestro, " branio bi se Lazar. "Kao da broj pesama i koliina napisanih stranica govore o vrednosti dela. Sud drugih, pogotovu onih kojima je to posao, jo manje je znak kvaliteta. Trite, reklama, esnafska borba za status, odluuju o sudbini dela. Koliko je stvarno velikih umetnika bilo priznato za ivota? A ne verujem i da im je bilo stalo do toga. ovek stvara zbog sebe, a ne zbog drugih. A stvaranje nije samo ono to se materijalizuje kroz rei. . . Pesnitvo je nain ivljenja o kome ostane po neki trag uoblien u stih. . . "

"I, kakva je korist od svega toga. . . ? "Prekide ga Marta. "Nikakva. Za venost je najvrednije ono to se stvara bez ideje o nekakvoj koristi. .." Marti je postala neka vrsta navike da pridikuje sestri i bratu. Nije verovala da e ih suoavanjem sa realnou bitno promeniti, a verovatno da, u dubini svoga bia, nije to ni elela. Ispoljavala je samo brigu i ljubav, umirujui u isto vreme savest da je pokuala da ih malo spusti na zamlju i usmeri ka praktinoj strani ivota, za "njihovo dobro". "Marija i Lazar imaju darove koji se ne cene dovoljno na ovom svetu. . . ", razmiljala je, "I, ba zato su dragoceni. " Oseala je da je njena misija, vrednost njenog praktinog duha, moda upravo u tome da omogui sestri i bratu da se izraze i opstanu takvi kakvi jesu. Niko nije umeo da je tako paljivo slua kao Marija. Marijin izuzetan dar da prepozna svako raspoloenje, titraj na licu, i njena spremnost da drugoga primi u sebe, saosea, bili su oaravajui Marti. Njena mlaa sestra je umela da se divi ljudima, bez trunke zavisti, da se raduje tuim uspesima, da uestvuje u radostima drugih. Za Martu je Marija bila slika nevinosti. "Blago mukarcu koji dobije njenu ljubav, ako bude umeo da ceni njena umea i istotu. Blago deci koju ova dua bude negovala", ponavljala bi u sebi Marta. Lazar je, na prvi pogled, liio na osobu koja se suprotstavlja autoritetima zbog izrazite elje za samostalnou. Marta je znala da se iza svega krije njegova potreba da sretne oveka kome se moe verovati, ko nije uproseen, i ije bi ideje sledio. Oseao se kao vernik bez crkve, posveenik i sledbenik bez pravog voe. Prezirao je institucije, sve to je uaureno i okotalo. Traio je idole meu pesnicima koji su iveli buntovniki. Verovao je da prave ideje mogu da promene svet, ako ih ne ubiju sledbenici slavei ih i gradei oko njih institucije. Lazar je eleo da menja svet, i po tome je podseao na oca. Marta je, kao najstarije dete, dobro upamtila oca. Priseala se esto oseanja koja je gajila prema njemu. Bio je politiki disident, ovek vrste volje i vere, spreman da brani svoje stavove ak i kada su dovedeni u pitanje ivot i sigurnost blinjih. Zavrio je u zatvoru. Pitala se da li je, kao otac porodice, imao pravo da tako ivi. Isterivao je svoje istine i vodio bitke za koje tada nije bilo izvesno da li se uopte mogu dobiti. Da li je bio sebian, ili je bio heroj? Moe li se istovremeno biti i jedno i drugo. To pitanje je i dalje bolelo Martu i posle oeve smrti. I otac je bio nepraktian, kao i onaj Lazar po kojem je sinu dao ime. Moda je Martina praktinost i prihvatanje Lazareve nepraktinosti i idealizma bila ravnotea i reenje. Kako sauvati i duu i glavu u ovome svetu? Koliko se due sme izgubiti da bi se glava sauvala? Ima li u tome raunice? Ako su dua i "glava" monete, da li postoji i neka tajna kursna lista po kojoj se one razmenjuju? Kada su preuredili kuu po svom ukusu, Marta je pozvala prve komije na ruak, da bi se bolje upoznali. Odazvali su se svi, osim Jovana. Otac Sveta se zadovoljno smekao, hvalei umenost domaica u spremanju jela. Sofiji je, na osnovu sjaja u Svetinom pogledu, odmah bilo jasno ta mu je na umu. Procenio je da je vreme da mu se sinovi ene i da dobije unuke. Devojke su izgledale kao da ih je sam Svevinji poslao da mu budu snahe. Dala mu je znak nogom ispod stola, u trenutku kad je osetila da se sprema da to i naglas kae. Sveta nije imao smisla za diplomatiju. Bio je spreman da odmah izrekne sve to mu je na umu. Po onoj staroj "to na um, to na drum". Nije mu sasvim bilo jasno zato ga, ponekad, ena spreava u tome, ali je potovao i njenu volju.

Bio je siguran da Sofija nikada ne bi uinila neto to nema smisla. Sofiji je bilo oigledno da se Petar i Marta, iz pristojnosti, ukljuuju u razgovor sa ostalima, a da bi najradije bili sami. Provodadija im nije bio potreban. Petrovo objanjenje Jovanovog odsustva zainteresovalo je Mariju i Lazara. Oni nisu imali priliku da ga upoznaju, ali ono to su saznali o Jovanu od Petra, silno je zagolicalo njihovu radoznalost. Marija je ve ula, od mladia iz kraja koji su pourili da se upoznaju sa njom, da je jedan od brae, njenih najbliih komija, "fin ovek", a da je drugi "otkaen" i verovatno "lud". Pria starijeg brata o neobinim Jovanovim idejama i nainu ivota , potsetila ih je na Martinu brinost i na nain na koji je ona njih opisivala. Neka udna, nepoznata, prijatna jeza prolazila je Marijinim telom. To je devojku zbunjivalo i prestala je da postavlja Petru pitanja. A Lazar je prokomentarisao: "Taj tvoj brat. . . Jovan, izgleda da je jedan od moje vrste. " "E, moj Lazare. . . ", uzvrati Petar "Jovana je nemogue svrstati u bilo koju vrstu. Valjda je zato i tako usamljen. " Poslednje Petrove rei ostavile su dubok utisak na Lazara. Potonuo je u utanje. Nakon ovog razgovora, Mariju i Lazara je vodila ista elja, da upoznaju neobinog oveka, Jovana.

GLAVA VII SLUTNJE Jovan se udaljavao od ljudi. Sve ree je razgovarao ak i sa roditeljima. Petar je, tekom mukom, katkad uspevao da izvue iz njega po neku re. Izgledao mu je zabrinut i tuan. "ta te mui, brate ? " "Ljudi", nerado je odgovarao Jovan. "Ali, ti gotovo i da ne pria sa ljudima. Kako to da te toliko brinu i aloste kad nisi sa njima u kontaktu? " "Ti sve, Petre moj, izvre naopako. to je ovek manje sa ljudima, to ih bolje, jasnije uje. U gomili se meaju zvuci, ne razaznaju se pojedinano. . . " "Opet ja sve izvrem. . . ", osmehnuo se Petar, i na vreme se zaustavio. Uvideo je da e ponovo ui u raspravu sa bratom, a da nee uspeti da razume ta se u njemu sutinski deava. "Dobro. . . pomozi mi da te shvatim. Ne elim da ti se suprotstavljam, niti da ti drim pridiku. Samo mi objasni. Boli me to to te nedovoljno razumem. " "Lako bi to bilo kada bih ja razumeo sebe. . . Ipak, da pokuam. Kada uje poetak neke nepoznate melodije, da li nazire i kako e se ona dalje razvijati? Moe li da predvidi, da je, priblino, ak otpeva, unapred? " "Uglavnom. . . da. Kad se radi o popularnoj muzici. Tu ima ablona, plagiranja. . . Sve je, manje ili vie, na isti kalup. . . Naravno da ne bih esto mogao da predvidim Baha. . . " "Vidi, brate, tako ti je slino i sa ljudima. Obini ljudi su, kao i popularne melodije, predvidljivi, skoro su svi na isti kalup. " "Tano. Kao psiholog, znam da se mnogo toga moe predvideti o buduem ponaanju oveka, upoznavanjem njegovog karaktera. Samim tim moda i budue stanje nacije, oveanstva, sveta. . . Ali, nee valjda da uniti svoj ivot patei zbog stvari koje ne moe da promeni? " "Nee valjda ti da uniti svoj ivot ne oseajui ta se oko tebe deava. Tako stvara oklop neosetljivosti i nema dodir sa ljudima, iako si sa njima. Postaje ovek koji ne osea, koga ne boli . . . koji nije jedno sa svetom. . . a misli da se drui sa njim. Umereno ga povremeno bolucka, umereno se raduje, umereno pati, umereno ivi. To je samosakaenje koje naziva prilagoavanjem. Radost i bol sviraju na istim strunama. " "Misli li da je reenje u stalnoj i potpunoj svesnosti o svemu, u punom oseanju svega to se dogaa. . ? Biti kao Bog!? Moe li to ljudsko bie? Pa, ovek bi izgoreo, poludeo. Kakva bi osoba to mogla podneti? Zato ljudi razvijaju odbrambene mehanizme, nekakve osigurae koji iskoe kada je struja suvie jaka. U tome se mora nai mera. Mera uestvovanja, mera podnoenja. Ne radi se o kukaviluku, ve o samozatiti. . . opstanku. . . " "Veina ljudi se brani i iskljuuje i pri najmanjem bolu. Uostalom, ne vredi da govorimo o mom nainu ivljenja i oseanja kao da je on moj izbor. Da je tako, mogao bih , moda, da shvatim kako je pogrean. Ja jednostavno, nemam mogunosti za

to to ti zove odbranom. Nedostaju mi 'osigurai'. ujem ljude, iznutra, direktno. Kako ne razume? Da ih ujem uima, moda bih zaepio ui. Odbranio se. Ja ih ujem sobom. A sebe ne mogu da zaepim. Tako svi oni ljudi koje ujem postaju deo mene. Njihova sudbina me se tie jer su oni ja. U neposrednom sam kontaktu sa svetom. Pokuavam da nosim ovo breme, a da ne poludim. Moda sam ja, moj Petre, neki mutant, eksperiment prirode. Da li je u pitanju prokletstvo, ili Boji dar. Ako je dar od Tvorca, onda bi neemu svetom trebalo i da slui. Jo ne znam emu, ali u, nadam se, saznati. Plai me ponekad to ujem sve vie, sve ire. Melodije se, kao potoci, slivaju u reku i ine novu kompoziciju. . . Reke se slivaju u mora nacija. . . Nazirem smisao i znaenje te udne muzike. . . Ne zvui dobro. Disonantno je. Razbijena je harmonija. , . napeto je. , . kao u oekivanju eksplozije. . . Rat. . !? " "Jo e postati i prorok!" Nasmejao se Petar. "Nadam se da umiljam, u svojoj konfuziji. . . " "uje li bar i neto lepo ? " "ujem kako tvoja dua peva ljubavnu pesmu. " "Ljubavnu pesmu? Moja dua. . . ? ", Zbunio se Petar. Setio se da Jovan nije bio na ruku u komiluku i da nije mogao da zna nita o njemu i o Marti. . . "Zaljubljen si brate. To bi i gluv uo. Ona je slina tebi. . . Ne poznajem je, ali sve se lepo uklapa. Zvuite skladno. Svirau ti na svadbi. " "Kakvoj svadbi? Poznajem je tek nekoliko sati? !" "Ali ti se ini kao da je poznaje itav ivot. Zar ne? " "Da. Ali to je normalno kad upozna srodnu duu. U zaljubljenosti ovek projektuje svoje ideale u voljenu osobu. . . Nalazi sebe u drugome, i zato mu se ini da tog drugog poznaje oduvek. . . " "Psiholog u tebi ti ne da ni da bude zaljubljen u miru. . . Ti bi odmah da sve i razume, prevede u neke psiholoke mehanizme. " "Odakle mi to onda oseanje da je poznajem oduvek, ako nije neki psiholoki mehanizam? " "Odatle to je stvarno poznaje due od ivota. " "Jovane, Jovane. . . Opet neka tvoja mistika. To meni, kao zaljubljenom oveku, moe i lepo da zvui. . . Lirski. , . poetino i ezoterino. . . Prikladno za ljubavne razgovore. Meutim, psihologija nije poetina, ve realna. "A ti, Petre, veruje da zna ta je realnost? " "Pa, i ti u to veruje. Svako ivi svoju ralnost, Jovane" "Moda je i stvara svojim uverenjima, pa ivi ono u ta veruje. Igramo se reima. Ljudske rei su kule. Kula Vavilonska. U svetu simbola, nejasnih znaenja, postoje razne istine i prividne realnosti. . . brojna tumaenja. Rei su samo oznake za neto. A kad to to rei zamenjuju govori svojim unutranjim jezikom, vibracijama, muzikom, onda je istina jedna. I realnost je jedna. " "Ali ta ja da radim, Jovane, kad ne ujem to to ti kae da uje? " "Sluaj ta ti srce apue. Gluvima treba aputati, jer ne uju buku. Bog apue. " "Bog. Odavno se nismo uli. Jovane moj. . . esto me dovede do oseaja kao da sam beba koja nita ne zna o svetu. A onda se neto u meni pobuni. Moj racio. Pomislim da si ti beba koja fantazira nekakav svoj magini svet. Moje

istine, brate, funkcioniu. Pruaju mi orijentaciju. Mogu da predvidim ponaanja ljudi. . . imam esto utisak da ih razumem. Mnogima sam pomogao da nau sebe i bolje se snau u ivotu. Da li bi sve to bilo mogue da su moja opaanja stvarnosti neistinita? " "Naravno da nisu neistinita. Samo su povrna, kao oko. Istina ima vie dimenzija. " "Povrna kao oko? !", ponovio je Petar. "Ono to vidimo okom refleksija je sa povrine stvari. Vidimo ba one boje koje stvari nemaju. To nije mistika, ve optika. Do naeg oka se odbijaju svetlosni zraci onih frekvencija boja koje nema povrina na koju su pali. Predmet upija boje koje ima, a odbija one koje nema. Tako da mi vidimo samo boje koje ne postoje na onome to gledamo. Crveno je sve samo ne crveno, " objasnio je Jovan sa osmehom na licu. "Uh! Ali mi se ipak snalazimo na ovom svetu pomou tih refleksija. To to znam da crveno svetlo na semaforu ustvari ima sve druge boje osim crvene moe me samo zbuniti u svetu odreenih znakova i znaenja. " "Znanje o sutini stvari moe zaista zbuniti oveka koji ivi u dogovorenoj realnosti. " "Misli li da je realnost koju veina ljudi prihvata dogovorena? " "Da. To zovemo civilizacija. " "Onaj koji ne prihvata dogovorenu realnost, ne moe ni iveti meu civilizovanim ljudima. iveti u vie realnosti dovodi do rascepa. Nije li , onda, ipak, bolje prihvatiti dogovorenu realnost, nego biti razapet na krstu? " "Pitaj Isusa. . . Pitaj Gospoda u sebi. Svako ko krene njegovim putem bie razapet na krst u ovom svetu. . . Na ovaj, ili onaj nain. On je Istina, ivot i Put. . . Probaj da ide Putem Istine, i videe krst na Putu. " "Valjda postoje i kompromisi? Kroz umetnost. , . stvaralatvo. . . Ii putem istine, a ne biti razapet. . . uvati istinu u sebi. . . Izraavati je u prihvatljivim oblicima. . . Ne istravati sa njom pred ljude koji je ne mogu prihvatiti. . . " "Pa, i to je, Petre, razapinjanje na krst. Neka vrsta rascepa ili izofrenije. . . Priseti se kako smo poeli razgovor, sa neskladom izmeu tvoje i moje stvarnosti. Ako se realnosti sukobljavaju, bilo da je to u tebi samome ili u odnosu sa drugim, jednoj od njih mora pridati manji znaaj. Proglasiti je svetom snova, umetnosti. . . mate. . . Na neki nain umanjiti njenu punu verodostojnost. Dostojnost verovanja u nju. Uvek se mora odrei jedne. . . U veoj ili manjoj meri. Ostaje pitanje da li je razblaena istina jo uvek istina? Da li je plemenito vino, razblaeno vodom, jo uvek to isto vino, ili neto drugo? pricer. Ni vino ni voda nisu ono to su bili pre meanja. Tako, ni dve realnosti nisu vie realnosti. Da li postoje kompromisi, Petre, koji nam to ne ine? " "Ne znam. Moda se i ti i ja drimo svojih uverenja da nas 'pricer' ne bi razvodnio i zbunio. Ko je ovde vino, a ko voda? Kuda odosmo, brate, ovom naom priom? " "Tamo gde, u stvari, i jesmo. " "Moe li se iveti i biti ovek tu gde jesmo? "

"Ako je to volja Njegova, da. On ti je neto apnuo iz srca, Petre. Pokazao ti je Put. " "Ljubav? " "Da! ujem harmoniju te ene u tebi. Tvoja muzika je sada punija. Ali, ujem jo neto to dolazi od nje. Muziku nekoga ko je u njoj, koga ona voli. Obuzima me i izaziva treperenja kakva jo nisam osetio. Ko je to brate? " Petar se nasmejao jer mu je postajalo jasnije ije prisustvo je mogao da oseti Jovan u Marti. "Moda je ovo prilika da ga izvuem iz kue? !", pomislio je. "Mislim da znam koga si uo. , . ali neu ti rei sada. Morae da izae iz svoje jazbine da bi to saznao. " "Ja ne beim od ljudi kada osetim da susret ima smisla", objasnio je Jovan. "To me raduje, brate. " "I mene. "

GLAVA VIII ALJIVDIJA Rano jutro. Dok je svetlost preuzimala prostor od tame, Jovan je uo zov vode. Spakovao je svoju ribarsku opremu i krenuo da se odazove. Stigao je na svoje staro mesto. Obradovao se to je sam. Skvasio je stari hleb i napravio primamu za ribe. Zabacio je tapove. Mogao je na miru da slua tiinu. Poee da se bude deca reke, kederi, kako ih zovu ribolovci. Juriali su u jatima na sve to je padalo na povrinu vode. Oko plena je kljualo. Iznenada, prenuo ga je zvuk kamenia koji je upao u vodu. Neko ga je bacio pravo ispred njega. Nije se okrenuo. Zbunilo ga je to to nije uo prisustvo ljudskog bia u blizini. Zatvorio je oi i pokuao da uje nepoznatog. Mir. uo se samo neki duboki brum, dublji od najdubljeg tona. . . Neto kao kada zemlja mrmori iznutra, pre zemljotresa. U vodu pade jo jedan kameni. "Ko si ti aljivdijo? ", upita Jovan, ne okreui se. "Bog", odgovori aljivdija. "Pomae Bog, Boe", pozdravi Jovan aljivdiju, prihvatajui alu. "Bog ti pomogao ovee. " "Doao si da peca, Boe? " "Tvoja dua je odavno upecana, ovee. Ono to se upeca na moje udice, postaje slobodno. " "Pa, zato si onda doao? " "Da askamo. " "Tek tako. . . ? " "Ja sve i inim tek tako. " "Zar ne ini po promisli? " "inim po srcu. To ljudima izgleda kao promisao jer mojim srcem vlada harmonija. " "Zar Bog ima srce? " "Kakav bi to bio Bog bez srca? " "ta je tvoje srce, Boe? " "Lepota. " "Zar nije ljubav? " "Ljubav je krv kojom lepota struji. " "Uvek sam te zamiljao kao umetnika kojeg pokree udnja za stvaranjem lepote. " "Dobro si me zamiljao. " "Verovao sam da si muziar. . . Da je tvoje delo simfonija stvaranja. , . simfonija ivota. Ali, nisam mogao da shvatim. . . " "Zato stvara neko ko je svemoan? " "Da!Poznaje moje misli!? " "Tvoje misli su i moje misli. " "Onda zna ta me mui. ta sam hteo da te pitam. . . " "Znam. Zato sam i doao da askamo. Moda od tebe neto saznam o sebi. " "Ti od mene da sazna!? Zar ti nisi svemogu, sveznajui. . . Bog? !"

"Kako bi se ti oseao kad bi sve znao, sve mogao da predvidi i uini? Ba sve. " "Predpostavljam da bih umro od dosade. ta bih u tom sluaju otkrivao? . . . emu bih se udio? . . . Divio? Radovao se? Zato bih, uopte, neto inio? Nestalo bi kreativnosti i radosti stvaranja. Kakav bi to bio umetnik koji ne moe da se iznenadi, jer sve ve zna? . . . Koji nema uivanje u otkrivanju? Koji se niim ne pomui da bi stvorio delo. ? . Ali, tako ja oseam kao ovek. Nisam Bog da bih mogao da oseam kao Bog. " "Tebe sam stvorio po liku i podobiju svome. Zato mogu od tebe da saznam neto i o sebi. I ti, spoznajui sebe, spoznaje i mene. " "Da li je moja sloboda ogranienje Tvoje svemoi i sveznanja? " "Da!Bez ogranienja moi nema slobode. Ona je ugraena u lepotu. . . U moj ukus. Ne moe ti biti slobodan, i nepredvidljiv, a ja svemoan. Svemo ne postoji ako postoji nepredvidljivost. " Jovan je primetio kako mu plovak tone u vodu. Podigao je tap. Uhvatila se krupna babuka. "Pecanje ti je interesantno zato to su ribe slobodne. " "Da. Hvala Bogu to je tako. " "Molim, i drugi put", nasmejao se aljivdija. "Ljudi uglavnom tee sigurnosti i izvesnosti. Predvidljivosti. Valjda zato to su smrtni. " "Eh, da", uzdahnu aljivdija. "I ja, ponekad, poelim izvesnost kada vidim ta inite. Ali, nemam izbora. " "Da li bi ukidanje slobode bila smrt tvoje stvaralake, umetnike linosti? Srce bi ti, verovatno, stalo od dosade. To bi bila i smrt svega to si stvorio, zar ne? " "Da. Ne bih bio onaj koji jesam. Onda ne bih ni bio. Jer ja sam onaj koji jeste. Samo onaj koji jeste moe stvoriti ono to jeste. " Plovak je ponovo zaronio u vodu. Jovan je podigao tap. Povea babuka je vukla u dubinu pokuavajui da pobegne. Da se ne bi otkaila, polako je privlaio obali drei meredov u drugoj ruci, da je prihvati. Kada se riba praaknula u meredovu, okrenuo se, ponosan, da je pokae aljivdiji. "Pogledaj kolika je. . . " Nikoga nije bilo. aljivdija je otiao da se ali na nekom drugom mestu.

GLAVA IX MARIJA I GOSPODAR MUZIKIH BIA Marija se rano probudila. Prijatni damari podigli su je iz kreveta. Sanjala je oveka kako prolazi pored njenog prozora. Osetila je da neznanac ostavlja za sobom energiju koja ulazi u nju i izaziva to neobino strujanje celim telom. Prila je prozoru da proveri da li je to samo san. Muka prilika, sa rancem na leima i tapovima za pecanje u rukama, upravo je zalazila iza ugla kue. "Gde je granica izmeu jave i sna? ", pomislila je Marija. Sa sigurnou je znala ko je proao. Oseala je kako joj se telo iri i gubi granice, rastvarajui se u enju. Sila se irila njenim biem i ispunjavala ga. Neznajui tano zato, obukla se i krenula kroz dvorite ka susednoj kui. Nije se plaila tajne koja je privlaila. Proimao je oseaj neizbenosti, a neizbenost rastvara strah ako je pustimo da ovlada biem. Vrata su bila otkljuana. Gospodar nije smatrao da ima ita to bi trebalo drati pod kljuem. Ula je ispunjena sveanom radou kao da ulazi u hram. Soba je odisala ljupkom nepraktinou i skladnim neredom. Posmatrala je sve sa radoznalim divljenjem. Bilo je tu i predmeta za koje nije znala emu slue, verujui da imaju neku tajanstvenu svrhu. Za veinu stvari u sobi zaista se nije moglo rei ta su i emu bi mogli da slue. Rasporeene na prvi pogled bez reda, delovale su kao da su otpad sa neke druge planete. A zatim, Marija oseti tajanstveni red koji je vladao u prostoru. I u njenom vrtu je vladao slian "nered", ili skriveni red. Dok ga je stvarala, Marija nije razmiljala o simetriji, pravilnosti oblika, proporcijama i slinim obrascima lepote, kojima se slui veina onih koji stvaraju vidljivi red. Vodilo ju je neto drugo. Biljke su, za Mariju, bile iva bia koja se oseaju ugodno, ili neugodno u drutvu neke druge biljke, stvorenja koja imaju svoj ukus. Razumela ih je i potovala. Prepoznala je umee Gospodara ovih stvari da uspostavi njihov harmonian poredak u prostoru. Moda im je dao i izgled koji su same elele. Tek, "drutvo" je bilo razmeteno tako da je vladalo sazvuje u kome niko nikoga nije ugroavao. Usudila se da dodirne neke od predmeta. Prvo je dotakla one koji su je podseali na ve poznato, ono to ima ime u ovom svetu. Zbog ica zategnutih na asimetrino poreanim lukovima, Marija je pomislila da su to nepoznati muziki instrumenti. Pomilovala je neno strune. Istovremeno, javili su se predmeti iz drugih delova sobe koji, pomislila je, pripadaju istoj porodici. Poskoila je od uzbuenja i radosti. Zatim je primetila malu palicu uvijenu filcom na vrhu. Uzela ju je u ruke brino, kao da je arobni tapi, i kucnula njome lagano po ravnim i glatkim povrinama predmeta pored kojih je stajala. Postajala je svesna da je pokrenula interesantan muziki razgovor. Panju joj je privukla i udobna fotelja oblih, enstvenih oblika. Krenula je ka njoj. Tonovi su lagano prelazili u tiinu. Sela je u fotelju i zatvorila oi. Tog trena, kao da su svi tajanstveni predmeti oiveli. Pomislila je da je neko iznenada uao i naalio se sa njom proizvodei sve te zvuke. Otvorila je oi i ustala. Oko nje se prostirala samo tiina. Ponovo je sela i zatvorila oi. Predmeti su opet zasvirali svoju neobinu muziku, govorei joj o sebi, o svrsi svoga postojanja, o obliku svoga zvuka i zvuku svoga oblika, o tajni kretanja i tajni postojanja.

"Sve to postoji je muzika. . . ", javio se bljesak u njenim mislima. ". . . Muzika zgusnuta u oblike. . . u materiju. Ja sedim na prestolu sa kojeg Tvorac ovih zvunih bia razgovetno uje muzike apate stvari, tajnu o njima samima i odnosima. . . apate venosti. . . " Vetar je odkrinuo ulazna vrata koja nije dobro zatvorila za sobom. Uplaila je pomisao da se Jovan vratio kui. Ustala je i krenula urno prema izlazu. Zastala je jo na tren, zavukla ruku u dep, u kome je uvek nosila hranu za ptice iz vrta, i izvadila dve mandarine. Spustila ih je na sto i izala u dvorite. Iznenada, preplavio ju je oseaj kao da se naga kupa u moru svetlosti. Kada je ulazila u kuu skoro da je bio mrak, a u tami se moe sakriti i tajna. Neoekivani susret sa svetlou otkrio je tajnu srca. "Tvorac muzikih bia je gospodar moga srca", proaputala je. Uinilo joj se da se njen apat uo do neba i da se sa njim i Tajna ulila u beskonanost. Kao fuga.

Sunce je slavilo pobedu nad tamom i pokazivalo sa arom svoju nadmo, dok se Jovan vraao kui. Tragovi borbe, poput krvi poraenog, mogli su se videti jedino jo u rosi koja je kvasila njegove cipele, dok je hodao kroz visoku travu. Pobednik nije suio samo rosu, ve i Jovanova usta. Muila ga je e. Krupnim koracima se pribliavao kui i razmiljao o aljivdiji. "Ko god da je, ovek ili Bog, vredan je bio susreta. Pokrenuo me je razgovor sa njim. ", razmiljao je Jovan. ". . . Tako spontan i tako direktan. . . Bez uvoda i okolianja, kojima su ljudi inae skloni u razgovaru sa nepoznatim. . . Pa i sa poznatim. Zato se izgubio kada sam hteo da mu vidim lice? ", Nasmejao se. "Pa, ko je jo video lice Boga? aljivdija se ba uiveo u ulogu. . . Ili sam ja to razgovarao sam sa sobom? Svejedno. Niko jo nije video ni svoje lice direktno, ve samo kao odraz u ogledalu, vodi. . . ili neijem oku. Zato bi ovek, koji ne moe da vidi svoje lice direktno, mogao da vidi Boije lice? I Ono se moe videti samo kao odraz. . . Kroz drugog. Tako, verovatno, Bog u nama vidi sebe kroz svetlost u neijem oku. " e ga je muila sve vie, pa je ubrzao korake. Zaokupljenost mislima o Neznancu skratila je put. "Ali, zato ga nisam uo pre nego to je bacio kameni? ovek moe direktno uti svoj glas, kao i glas drugih ljudi. Zvuku nije potreban odraz. uo sam njegove rei, ali ne i muziku njegovog bia. . . Svaka muzika koja se uje govor je onoga to je realizovano, . . materijalizovano. . . uoblieno. Ostvareno kao mogunost u nekom trenutku, u prostoru i vremenu. . . Moda se zato i ne moe uti Boije bie. Kao ni sama muzika. Samo dela su dostupna ulima. " Zastao je prolazei pored prozora kue najbliih suseda. Osetio se sveano. Kao mladoenja. Osmehnu se pri pomisli da je to zato jer u kui ivi Petrova budua nevesta. e ga povue dalje. Brim korakom prelazio je preko latica rua posutih po stazi. Za to vreme, iza zavese, kao struna po kojoj svira zaljubljena dua, radosno je podrhtavalo mlado ensko telo. Kada je uao u sobu, Jovan je ugledao mandarine. podarile su mu kapljice ivota i okrepile ga. Osetio je potrebu da svira. Navirao je snano neki unutranji izvor, nezadrivom silom vodei njegove ruke po dirkama. Dodirivao ih je onako kako samo zaljubljeni mladoenja moe milovati svoju ljubljenu nevestu. Nastade arolija. Stvari su upijale zvuke due svog tvorca, vibrirajui sa njom istovremeno, svedoei o onome to se ne moe zaboraviti. to se upisuje u venost. . .

GLAVA X LAZAR Petru se steglo srce kada mu je Marta izrekla svoje strepnje vezane za Lazara i kada ga je zamolila da sa njim razgovara. Vie nego ikada, eleo je da njegove profesionalne moi budu od pomoi. Da li je mogue uticati na Lazara da promeni svoju odluku? Iz Martine prie bilo mu je jasno da se ne radi o nepromiljenom zanosu, ili egzibiciji. U mladom pesniku se probudio moni arhetip svetog ratnika i pravednika spremnog da se rtvuje. Probudio se u njemu Lazar, po kojem je dobio ime. "Da li je ovo vreme za vitezove i pesnike? ", pitao se Petar. "Zlo danas ne gleda u lice. A viteki je jedino boriti se licem u lice. U borbi sa neprijateljem bez lica i vitezovi izgledaju bezlino. To je sudbina Lazara ako ne bude video pravo lice neastivog. " "Lazar je dostojan sin svoga oca. Znao je to otac kada mu je dao ime. Koliko su nam samo patnji nanela oeva stradanja, politiki progoni, ponienja. . . i njegova nepomirljivost, bezkompromisnost. Lazar takoe veruje da je smisao njegovog ivota borba za pravdu. Mada me boli kada tako mislim o voljenom ocu i o bratu, ponekad imam utisak da je ljudima kao to su oni potreban rat, misija pravednika, sledbenika pravedne ideje, da bi ispunili svrhu postojanja. Kao da sam Bog to oekuje. Ima li muki ivot smisao ako se ne bori za pravdu? Nije li to pitanje na koje najbolji meu nama vekovima daju pogrean odgovor? Zbog toga ostajemo bez njih. Reci mi, Petre:ta je to naopako u najboljima kad stalno daju pogrean odgovor na najvanije pitanje? Da li su pogrena oekivanja Boga, ili je iskrivljeno njihovo shvatanje Boije volje? " "Muno pitanje. Nema jednostavnog odgovora. Ako uopte ima odgovora. Nee mi biti lak razgovor sa tvojim bratom. Iz istih razloga su mi, esto, naporni i razgovori sa mojim bratom. Nije teko ubediti oveka da ne pravi glupost. Muka je razuveravati poteno eljade da ne ini neto to u srcu osea da je duboko ispravno, ali da u neispravnom svetu dovodi do traginih posledica. Jo je tee predoiti nekome da ini uzaludnu rtvu, rtvu koja ne moe ukinuti nepravdu. Koliko trpljenja ponienja i nepravde vredi ouvanje i jednog ljudskog ivota? Ne znam. U ratovima najee preivljavaju kukavice i ulizice, i oni nastavljaju nit ivota. " "Ali, kada je pred ovekom nepobediva sila, da li bi i u tom sluaju trebalo gledati samo veliinu svetinje koja se brani. Ako je izvesno da se ne moe pobediti, onda se ne brani ta svetinja, ve se ostavlja nejakom i nezatienom. U pitanju je odbrana samo principa, ideje, apstraktne pravde. . . kupovina karte za carstvo nebesko. . . Time se kupuje seanje onih koji se ostavljaju da pamte hrabrost i rtvu. Mesto u legendama nacije. Da li je to tatina koju nazivaju herojstvom oni koji nisu imali izbora i oni koji se oseaju krivima to nisu poginuli. Ponienje koje sledi, utapa se u seanjima na heroje. " "ini mi se da si ljuta. " "Jesam. Ljubav mi daje pravo na to. Da li ovekov ivot pripada samo njemu? "

"Da li neko koga voli ima pravo da pogine da bi ispunio zahtev svoje vrline? To me pita, Marta? " "Da. Ima li pravo da rtvuje ivot, ili da ga rizikuje, ako je izvesno da se bitka ne moe dobiti? Da li rtvovanje ima opravdanje samo u tome da se ispuni vrlina? " "Ako bi smo tako kao ti razmiljali, onda bi na hrabrost imali pravo samo jai. Oni za koje je sigurno da mogu pobediti. " "Tako je, Petre. Pravo na junatvo, borbu na ivot i smrt, imaju samo oni koji mogu pobediti. I oni koji nemaju nekoga ko ih voli. I Gospod ree:"Svaki koji sebe uzvisuje bie ponien, a koji sebe ponizuje, bie uzvien. " Lazar, koji je uao neujno i pratio deo razgovora, nije vie mogao da izdri a da se ne ukljui: "Vi, ene, razumete rei Gospodnje najee onako kako vam u trenutku odgovara. U elji da sauvate ivote onih koje volite, a za koje verujete da vam zato i pripadaju, sklone ste da ih tumaite na svoj nain, ili da ih potpuno zaboravite. A On je rekao i ovo:"Nisam ja doao da donesem mir, nego ma. Jer ja sam doao da meem razdor izmeu oveka i oca njegova, i izmeu keri i materi njezine, i izmeu snahe i svekrve njezine. ovek e svoje ukuane za neprijatelje imati. Ko ljubi oca svoga ili mater svoju vie nego mene, nije mene dostojan. I ko ljubi sina svoga ili ker svoju vie nego mene, nije mene dostojan. Ko ne uzme krsta svog i ne poe za mnom, nije mene dostojan. Ko uva ivot svoj, izgubie ga, a ko izgubi ivot svoj mene radi, opet e ga nai. ", izrekao je Lazar u zanosu. "Ali On nije tatina, ve Istina. On je Ljubav, a ne ponos. Na duhovni ma je mislio Gospod, Lazare moj, a ne na gvozdeni. Ko se eleznog maa lati, od njega e i umreti. Zar nije Isus to rekao Petru kada se ovaj latio maa da njega odbrani? " "Zar nije On svojoj majci naneo bol rtvujui se za ljude!? Zar to nije primer koji treba slediti? ", uzvrati Lazar. "Njegova rtva je imala svrhu. On je Bog i pobednik. Znao je da e biti pobednik. Samo pobednici imaju pravo da rtvuju ivot. Gubitnici koji to ine, a znaju da moraju izgubiti, gordi su. Uzdiu sebe preko mere koja im je data. Ovo je carstvo Kneza ovoga sveta. Ovde se caru daje carevo. . . a Bogu Boje. " "Koja je mera oveka, sestro? Da li je svakome ista mera odmerena? On nas je nazvao sinovima Bojim. Ima li neto iznad toga? Prilii li sinovima Bojim kukaviluk i ponienje? Zar nije lik heroja taj koji je ouvao samopotovanje naroda? Svest o tome kakav je to narod koji raa takve ljude. Nije li to najvea zatita u godinama ponienja koje moraju doi? Izvor nade i dostojanstva? " " Monici ovoga sveta te ne mogu poniziti, Lazare. Seti se ponienja koja je Gospod podneo. On, koji to nije morao. U duhu Ga nisu mogli poniziti. Ponienje moe naneti samo sam sebi. Unienost je stanje duha, a ne neto to dolazi iz spoljanjeg sveta. " "Upravo to neu da dozvolim, Sestro. Da sam sebe ponizim. Zato i idem u dobrovoljce!", uzviknuo je Lazar i krenuo prema vratima. "Ne razume, brate! Stani!"

"Ne razume ti, sestro!" Petar je ostao nem, a Marta je, oajna, zautala.

"Nekada se ratnik morao boriti samo sa strahom i tugom to moda vie nee videti one koje voli. . . ", razmiljao je Lazar, utuen posle razgovora sa sestrom. "Umesto da budu ponosne, dananje ene, sestre, majke, misle da su izneverene. Da li trebalo da se zbog toga oseam krivim!? Zato ba ja? ! Kakvo pitanje!'Neka se bore drugi!'To hoe da mi porue! Zar bi i jedno zlo na svetu ikada bilo zaustavljeno, kada bi se suprotstavljali samo jai? !Zar samo pobeda opravdava hrabrost? !Da li je mukost isto to i praktinost? Kakav je ovo svet!? Zar su ideali postali privilegija budala i ludaka? ! Neodgovornih!? . . . ", raspravljao je sam sa sobom, idui na razgovor za koji je znao da e biti jo bolniji od predhodnog. "O Boe, moe li me mimoii ova aa!? ", izgovorio je pred vratima svoje drage. Milica je volela svog Lazara zanesenjaka. Volela je vrline njegovog vitekog srca i zanos sa kojim ih je iveo. Ako se, uopte, moe rei zato neko nekoga voli i ta voli u voljenom biu. Ljubav nije samo oseanje. Ljubav je Susret. Bie Susreta. Ljubav nije ni Ti ni Ja. Ni ono to se deava u meni. Niti ono to se dogaa u tebi. Nije ni zbir tebe i mene. Ljubav je potpuni Susret. Novoroeno Bie celine u koje je sve ukljueno. itav novi svet. Ali, ona je neto vie i od zbira proetih delova. Kao to je muzika neto vie od zbira nota koje je sainjavaju. Misterija celine. Kako to da celina moe sadrati ono ega nema u njenim sastavnim delovima? Iz ega izvire to to je novo? ivot, ponekad, donese sukob sa voljenim biem upravo zbog onih osobina koje volimo kod njega. Moemo li iz ljubavi traiti, od osobe koju volimo onakvom kakva jeste, da ne bude ono to jeste? Ima li Ljubav vea prava od Slobode? ta iz ega nastaje? Ljubav, iz Tebe i Mene, ili Ti i Ja, kao linosti nastajemo iz Susreta, iz Ljubavi? Ono to je prvo, iz ega drugo ishodi, trebalo bi da ima prvenstvo onda kada se mora napraviti izbor. Milica i Lazar su imali ovaj put razliite odgovore na isto pitanje. Bie ljubavi se podelilo u sebi. Koji god odgovor da je istinit, neko je nekoga morao izdati, oseali su to oboje. Ljubav ili Sloboda? Da li se izmeu toga moe birati? Postoji li, uopte, jedno bez drugog. inilo im se da se mora izabrati. ta god da su jedno drugom rekli, vraali su se tamo odakle su poli. Koliko god da su verovali u ispravnost svojih rei, oboje su se oseali krivima zbog njih. Bie raa bie. Iz Susreta Ljubice i Lazara zaelo se novo Bie. Ni jedno ni drugo nisu to znali onog dana kada je Lazar saoptio svoju odluku voljenoj eni. "Da li bi drugaije mislio i postupio da smo tada znali. . . ? ", pitala se Milica, priseajui se dana kada su ljubav, bol, strepnja i ljutnja delili njeno srce.

GLAVA XI ASKANJE SA BOGOM Radost je ispunjavala Jovanovo srce. Sve je zvualo drugaije. Melodije su sustizale jedna drugu, preplitale se, grlile. . . Udaljavale se i ponovo spajale u svojoj polifonoj igri. Igra se nastavila i u snu. Probudilo ga je obilje nota. Traile su da budu zapisane. "Iz koje je stene probio ovaj izvor Boanske muzike? ", pitao se. Setio se aljivdije. Da li e ga ponovo sresti ako ode na staro mesto? Krenuo je sa nadom i sa novim pitanjima. Zastao je, za trenutak, pored prozora komijske kue. Na prozoru je stajala mandarina. Kada je, predhodnog dana, naao mandarine na svom stolu, mislio je da ih je majka ostavila. Oseao je da je voka na prozoru namenjena njemu. Ali, zato bi majka ostavila mandarinu na komijskom prozoru? Moda je i ovo delo nekog aljivdije? Ko god da je to uinio, zahvalan mu je. Prijatan, osveavajui ukus zamenio mu je jutarnju gorinu u ustima. Omirisao je prste jo vlane od sokova. "Kakav sklad!", ree u sebi. "etiri mirisna tona rasporeena u intervalima velikog septakorda. Mirisni Ge major. Ni setno kao mol, ni pobedniki kao dur. . . pravi miris za rano jutro. " Stavio je kore od mandarine u dep, elei da ponese sve sa sobom, i krenuo ka mestu Susreta. Smestio se i nesvesno ponovio sve radnje iz predhodnog dana. Postao je svestan nastajanja rituala i nasmejao se sebi. "Ako uinim isto, dogodie mi se isto!? Ne znam ta je od onoga to sam inio jue uticalo da se desi ono to se desilo. Zato u ponoviti sve. Eto zato i kako ljudi stvaraju rituale. . . " ekanje je potrajalo. Vreme je sporo proticalo, a aljivdija se nije pojavio. Nijedan kameni nije upao u vodu. Uinilo mu se kao da uje prigueni smeh. "A, Ti si tu? !" "Tu sam. " "Od kada si ovde? " "Oduvek. " "Pa, to nisi bacio kameni? " "alim se sa tobom. " "Jue si se alio bacajui kamenie. " "E, danas se alim tako to ne inim ono to sam inio jue. " "Rituali, dakle, nisu od neke koristi za susret sa Tobom? " "A zato bi bili? " "Ne znam. Ljudi veruju da ih rituali. . . obredi. . . vode ka Bogu. Ja u to nisam nikada mogao da poverujem, ali, eto, uhvatio sam sebe kako stvaram rituale ne bih li Te prizvao. " aljivdija se nasmejao. "Ko je do tebe doao preko rituala? ", upitao je Jovana. "Niko. " "Rituali, dakle, nisu od neke koristi za susret sa tobom? " "A, zato bi bili? ", uzvratio je Jovan uz smeh.

U tom trenutku, umesto da potone, plovak se iskrivio, a zatim legao na povrinu vode u horizontalni poloaj. Kao kada udica dodirne dno. Znao je da se riba uhvatila i zaplivala prema povrini, podiui, tako, plovak. "ak i na pecanju, suprotni znaci mogu imati isto znaenje. . . ". Stavio je ribu u uvarku, ne okreui se prema sagovorniku da ovaj ne bi nestao kao proli put. Namestio je mamac i ponovo zabacio. utali su neko vreme. "Zato uti? ", prekinuo je Jovan tiinu. "Sluam muziku koju si doneo u sebi. " "I Ti si, znai, od moje vrste!? I Ti uje unutranju muziku!", uskliknuo je Jovan radosno. Kada je shvatio ta je rekao, prasnuo je u smeh zbog svoje naivne iskrenosti. "Oprosti meni, prirodno prepotentnom stvoru, to sam Tebe, Boga, svrstao u svoju vrstu. Nije to izraz nepotovanja, ve bliskosti. Moda bi pre trebalo da prema Tebi oseam strahopotovanje. Ali, ne nalazim u sebi strah od Tebe. Pravo potovanje stvara bliskost. " "Zato te i volim, ovee. Ne moe se biti blizak sa onima kojih se plai. " "Da. Tako je. Zato su moni usamljeni. " Ponovo su zautali i razmiljali o usamljenosti. "Kae da si sluao muziku koju sam Ti doneo. Predpostavljam na ta misli. Ali, ja sam imao utisak da si je ti doneo meni. Posle naeg susreta, kada sam se vratio kui, doekala me je muzika kao da mi je dola u goste. Nisam je ja stvarao. Jednostavno me je saekala. " "ta si uo? " "Predivnu harmoniju koja se irila mojim domom. Nosila je u sebi akorde bliskosti, razumevanja, ljubavi. . . erotike. Kao ena. " "Odzvidi onda neto od toga to si uo. " "Kako se moe harmonija odzvidati? Zvidi se melodija. Ona je odreena. Harmonija je rasplinuta, ona je ambijent, inspiracija. , . mogunost. . . Kao ena. Atmosfera koja treba da bude ispunjena i odreena melodijom. Kao ena mukarcem. " "I, ta si ti uinio? " "Ispunio sam je svojim melodijama eljnim da se ire okruene duom harmonije. " "Kao to mukarac odreuje i ispunjava enu? " "Da!Kao mukarac enu!" "Lepo vas je sluati. Prijate mi. " "To je, dakle, Put do Tebe? ", zakljuio je zadovoljno Jovan. "Da. Sam si rekao da sam muziar. " "Sve to si stvorio je muzika koja, dalje, sama sebe stvara. ovek je Tvoja struna. . . I muziki instrument, i kompozitor. Stvorio si iva muzika dela koja stvaraju. Moja oseanja i misli su muzika. Ta ena koju poznajem po muzici njenog bia, iako je moje oi jo nisu videle. . . Na susret je muzika. Kakav si veliki Ti majstor igre, moj Boe!" "Hvala ti, moj ovee!" "Sve to budem ikada stvorio bie u slavu Tvoju!"

"Bog s tobom, ovee. " "ovek s Tobom, Boe. "

GLAVA XII SNOVI ILI STVARNOST? Jovan je krenuo kui ispunjen velianstvenou stvaranja. Otvorio je vrata svoga bia, sva svoja ula, primajui u sebe sklad, lepotu Bojeg dela. Ali, kako se udaljavao od mesta susreta, muzika je postajala sve tunija. Osetio je kako mu se u grudi uvlai teskoba. Kroz prozore due, irom otvorene da prime svetlost Lepote, prodirale su senke, nuni pratioci svetlosti koja pada na materijalna bia. "Odakle izviru sve te senke tuge i bola koje zatamnjuju svetlost Bojeg dela? ", pitao se Jovan gledajui u senku svog tela koja je ila ispred njega. "Ali, ovek nije svoja senka, iako mu je ona priivena za pete. Kada je Bog iza nas, mi kao da jurimo svoju senku. Kada je On pred nama, kao da senka prati nas. Jedino onda kada je Sunce Boijeg lika iznad nas, kada smo u istoj liniji, spojeni nevidljivom strunom, mi stojimo nad svojom senkom. . . ovek, tada, u potpunosti zaklanja svoju tamnu pratilju. ", pokuao je Jovan da se mislima odbrani od oseanja. esto nam misli i za to poslue. Teskoba koja mu je sve vie ispunjavala grudi bila je jaa od odbrana koje je um stavljao naspram nje. "Postoje li dileme koje ni Bog ne moe da rei? Suprotnosti ugraene u sr postojanja? ", pitao se Jovan, udei se odakle to pitanje u njegovoj svesti. Sa ovim mislima stigao je i do kue svojih suseda. Srce mu se steglo od bola. Tada mu je postalo jasno. "Ova muzika je duboki bol nekoga koga volim, i primam u sebe. ta se zapravo deava? !" Petar ga je ekao u radnoj sobi. Jovan je odmah uoio tragove nervoze na njegovom licu, iako je Petar bio od onih ljudi kod kojih je unutranji nemir gotovo neprimetan. "Da li su majka i otac dobro? !" "Dobro su. Zato me to pita, Jovane? " "Neka strepnja se uvukla u mene. Iznenadila me je tvoja poseta, i izraz tvoga lica. ta te mui, brate? " "Sumnje, . . snovi, . . stvarnost. . . Sve mi se zbrkalo u dui. Ne znam ta da mislim i u ta da verujem. Ja sam ovek od akcije. Teko podnosim sumnju. Kada sam siguran u ono u ta verujem, ne plaim se da delujem, bez obzira na posledice. Lake mi je da se borim sa neprijateljem, nego sa sumnjom. San koji sam sanjao prole noi je bio tako snaan i tako realan. . . Oseam da i ivim taj san. " "ta si sanjao, Petre? " "ta misli, ta moe da toliko uzdrma jednog Petra? Nose li naa imena sobom i nau sudbinu ? " "Verovatno. Ako ovek ivi svoje ime. " "Sanjao sam sebe kao uenika velikog Uitelja, velikog oveka. Tako velikog da bih, bez dvoumljenja, dao svoj ivot za Njega!" "I zato si se latio maa da ga odbrani. . . ? !" "Vidim da razume. Ne znam da li je to identifikacija sa imenom, ali. . . nije ni vano. Neu da analiziram svoj san. Izvadio sam ma i odsekao uvo vojniku

koji je doao da ga uhapsi. Verovao sam da radim pravu stvar. Da titim Dobro, hrabro se suprostavljajui zlu. Zar nije onaj koji se ne suprotstavlja zlu onda njegov sauesnik? " "Ali, Uitelj nije mislio tako? " "Uitelj je zacelio uvo vojniku, a meni naredio da vratim ma u korice. 'Ko se maa lati, od maa i pogine', rekao mi je. 'Zato mi ne dozvoli da poginem za tebe!? ', zavapio sam. 'Zato to hou da ivi za mene', odgovorio je. 'Pre nego to ponovo bude sanjao, tri puta e me se odrei. . . ' Zabolele su me njegove rei. Pobunio sam se:' Zato mi to govori, Uitelju, kad zna da bih ivot dao za tebe, i da te se nikada neu odrei!? ime sam ja zasluio takvu ulogu? !'Pogledao me je pogledom jagnjeta i odgovorio: 'Ulogu si zasluio svojom odanou i verom. ' ' Zar u te se zbog odanosti odrei!? Zar u te zbog vere izdati? !', izletelo je, kao krik, iz mog grla. 'Razni su naini da se slui Dobru, moj Petre!Neka svako ispuni svoj. ' " "Teku ti je ulogu Uitelj poverio, moj Petre, steno Boja. Imao je veru u tebe. " "Sino sam gledao u nebo. Bilo je vedro. Video sam dve velike sjajne 'zvezde' na zapadu i na istoku. Nisam im se obradovao. I avo ima svoje zvezde, pomislio sam. Ljudi su mu ih napravili. Neastivi ne moe da stvara, ali ljudi mogu. Tako on, preko Bojih stvorenja, postie svoju mo. Svoje 'zvezde'. " "Misli na satelite, Avakse, koji svetle na naem nebu? . . . Ili misli na petokraku? " Petar se nasmejao Jovanovim reima. "Nisam mislio na petokraku, ali je i ona iz avolje kuhinje. Kao i sve ono to tei da uniti bogomdane razlike izmeu ljudi. " "ekao si me sa nestrpljenjem. Kakvu si pomo hteo od mene, brate? " "Ovo je vreme tekih odluka. Ti zna da sam ja praktian ovek. Realan. Trudim se da razumem svet, deavanja u njemu i pravac u kojem se kree. Upinjem se da shvatim svoje mesto u poretku, mesto svog naroda. Da predvidim ta e se desiti i ta nam je initi u ovom haosu. Da to i kaem. Da delujem. Razumno! Govori se da smo nebeski narod. Mnogi su, zbog vere u te rei, ve otili u nebo. Moramo biti praktiniji, moramo preiveti, odrei se ako mora i svetinje. Dok ne doe pravo vreme za borbu. . . Zbog ivota koji se ne sme osipati. . . " "Odrei se svetinje i biti praktian. Kao Petar? Prvo odricanje. Da li se to ostvaruju rei uitelja iz sna? " Jovan se nevino nasmejao bratu. "Ja jesam Petar. Ispuniu ulogu koju sam dobio. " "Znam da hoe. Nisi mi samo rekao zato sam ti i ja potreban. " "Ti vidi ono to ja ne vidim, i uje ono to ja ne ujem. . . " "Da li ti oekuje da otklonim neke sumnje? Da ti potvrdim da si u pravu? Koja te muka zapravo mui, brate? " "Lazar se prijavio u dobrovoljce. Razumem njegovu odluku i oseanja. Marta i Marija su oajne. Ako dobro vidim, Lazar ini ludost. Izvadio je ma, kao i ja u snu. I moje je srce okrenuto ka Istoku, kao i njegovo, ali mi je razum usmeren ka Zapadu. Zapad je mona sila obljutavelog duha, a Istok nemoan da nam pomogne. Da li mi, mali narod, uvek moramo voditi bitke velikih? Da li smo

ba mi dijamant kroz koji se prelamaju svetlost i tama u svojoj borbi? Ili je ta pria, taj mit, jedna velika obmana? . . . Samoobmana? " "Svako srce ljudsko je mali dijamant, Petre. " "Ali, ko je u pravu? ija je istina istinita? " "Budi kao Eho, i razumee. Odzvui u sebi Njegove rei. " "I ti govori u poreenjima. Kao Uitelj. Zato mi ne kaete jasno ta mislite i ta se oekuje od mene? " "Reeno ti je. Dato ti je. Ima ui da uje. Ima srce da oseti. . . " "Rekao je: 'Razni su naini da se slui Dobru, moj Petre. Neka svako ispuni svoj'. " "Svaki instrument u orkestru, kao i muziar koji ga svira, ima svoju ulogu. Istina je u celini. Tek je u njoj razumljiv puni smisao. Istina i smisao celine objedinjuju suprotnosti pojedinanog. Tako je to u muzici ivota. " "Da li to znai, brate, da svako ima svoj individualni moralni zadatak i da se samo u odnosu na njega moe meriti? " "Da!Zato je On i rekao:'Ne sudi!' ovek mora proniknuti u tajnu svoje neponovljive misije, a to je tajna individualnosti. Tajna sopstvenog stvaralatva. " "Ali, ta je onda sa, univerzalnom etikom, moralom, zakonima. . . ? Ti sve to dovodi u pitanje? " "Ko je jo nauio da komponuje uei samo muzika pravila? Pravila pomau u uenju, ali, jedino Duh stvara. " "ta je sa Bojim zapovestima? " "Ona su data maloletnima da se lake snau u uenju. Sve pretnje su za stado koje jo nije primilo Duh Sveti u sebe. Smisao i svrha su iznad pravila. Lepota se ne dosee pokoravanjem pravilima, a samo lepota ulazi u Njegovo srce. " "Kako ti zna ta je u Njegovom Srcu? " "Rekao mi je. Otvorio mi je svoje Srce. " "On? Tebi? Lino!? Ispovedio ti se? !" "Da. " "Ko si ti da razgovara sa Bogom lino!? " "Linost. " "Zna, itajui Sveto pismo, Bog mi se nije uinio takvim. . . " "Rei Boje se prelamaju kroz due ljudi koji ih prenose ili zapisuju" "Ali, taj tvoj Bog. . . je neto novo. . . " "Moj Bog? Zar nije i tvoj, Petre? Da li je to drugi put da ga se odrie, kad ga ne razume? " "Ma, to je samo igra rei brate. Mislim. . . Bog kako ga ti vidi. . . " "Bog je uvek Neko Novi. On nije neto. Neto moe spoznati itajui, mislei. . . Sa Nekim se moe jedino susresti. Zar tvoj san nije Susret? " "Doao sam da razgovaram sa tobom nosei strepnju i muku u sebi. I jo uvek sam sa njima. . . " "Koje te pitanje svezuje u vor, Petre? " "Narod. Na narod. Obini ljudi. Mi ovde razgovaramo o Lepoti Bojeg dela, a nad glavama nam visi ma. Mnogo e nae krvi biti proliveno. Trebalo bi neto

initi. Ali ta? ta je ispravno za narod? I kako to rei ljudima, ako svako ima svoju, individualnu istinu? " "Reci ono u ta veruje. Reci svoju istinu. Ako veruje u nju, poverovae ti oni koji su otvoreni da je uju. " "ta sa onima koji uju samo ono to hoe da uju? " "Svako uje samo ono to hoe da uje. I svako ima slobodu da bira. " "Ima li svako pravo da bira? Imaju li pravo da biraju oni koji nisu sposobni za to? Izbori glupih utiu na ivote mudrih. Izbori onih koji mrze utiu na ivote onih koji vole. Izbori gordih utiu na ivote smernih. , . jer svi smo jedan narod. Svaiji izbor ima istu vrednost u glasakoj kutiji. " "Svi smo odgovorni za sve, jer svaki izbor utie na sve. I to je On rekao. Koliko ga je ulo? " "Ne znam, Jovane. . . Teko je iveti u svetu stvorenom od Umetnika. . . koji oekuje od ljudskih bia umetnost ivljenja. Ne mogu svi biti umetnici ivljenja. Za umetnost je potreban Dar. Da li smo svi darovani? Ne izgleda mi da jesmo. Gde je tu pravda? Mora postojati hijerarhija, poredak. Bog nas je stvorio nejednake. Oni koji su vie dobili, imaju samim tim veu odgovornost, ali i vea prava u donoenju odluka. Tek tada svako bi mogao da snosi svoju, pravu meru odgovornosti. Induvidalno. " "Onaj kome oslabi vid, izotrava sluh. Uho se ne ali na to to se mora vie naprezati jer je oko manje sposobno. ula znaju da su deo jednog organizma, a ljudi to zaboravljaju. " "Sa jedne strane smo individue, a sa druge, samo delovi tela. Sami smo, kao linosti, odgovorni za sve to inimo, a opet, postoji i kolektivna odgovornost i pred Bogom i pred svetom. Svi smo krivi za sve. To je paradoks. Kako se, uopte, moe biti individua, ako ne snosi sam svu odgovornost za sopstvena dela? Individue ulaze u carstvo nebesko, na osnovu svojih dela, a ne kolektivi, zar ne? Zato ne bi isti arini vaili i na zemlji? Ima li, uopte, smisla oseanje pripadnosti naciji, narodu, bilo kojoj grupi, kolektivu, ako ih ovek nije slobodno izabrao? Ima li smisla to to pripadnici tvoje grupe biraju drugaije od tebe, a ti zajedno sa njima snosi posledice njihovog izbora. Ne razumem. inilo mi se da razumem Boga, ali sada. . . oseam kao da ga ne poznajem. Umoran sam, brate. Idem da odspavam malo. Moda mi neki drugi san pomogne da naem odgovore. "Poto si ve uinio ono to ti je Uitelj u prvom snu rekao. Trei put si ga se odrekao. 'Kao da ga ne poznaje. ' Kakve veze brate, ima ljudska organizacija drutva sa Bogom? " Jovan se nasmejao i zagrlio Petra. "Zar Biblija nije puna pria o kolektivnoj odgovornosti? Zar nije Bog kolektivno kanjavao i nagraivao narode? Zato je Bog, uopte, u savez sa sobom ukljuivao narode, a ne samo inividue? Taj izabrani narod je i razapeo Sina Bojeg na krst. Da li je kriv narod ili pojedinci koji su to uinili? Od sinova izabranog naroda su potekle gotovo sve "velike", "mesijanske" istorijske ideje. Videli smo ta je njihova realizacija donela oveanstvu. Da li su oni razmiljali po ugledu na Boga? Ili su ga, moda, pogreno shvatili? Ali, duga je to pria. Neemo sada o tome. Odoh da se odmorim. Bog sa tobom, brate. " "I sa tobom, Petre. "

Izali su u dvorite. Doekalo ih je beskrajno plavo, prozirno nebo. Tiina i miris rascvetalih voki. Da li su ratne strahote bile samo ruan san? Mir jutra je ulazio u njih i umivao im misli. Osetili su obojica, koliko su se promenili za kratko vreme. Prolee je i ove godine buknulo zelenilom, ne obazirui se na "vanredne okolnosti". "Da li je to u redu? ", pomislio je Petar i osmehnuo se. "ta sam oekivao? Da se prolee pobuni i ne doe nam ove godine? Da izrazi svoj stav. . . kao to to ine retki ugledni svetski intelektualci? A ono je podjednako dareljivo svima. Kao da je ravnoduno prema etikim pitanjima, ovo boansko jutro se svojom lepotom prostire svuda u istom trenutku. I nad naim vojnicima, i nad onima koji su doli da nam ubiju prolee. Da zagade i nebo i zemlju. I duh ako mogu. Imaju li svi pravo na prolee? !Gde je gnev Svevinjeg? Zato je Tvorac nem? Da li je neutralan kao priroda i podjednako dareljiv prema svima. ak im, ini mi se, ide na ruku. Preciznije gaaju po vedrom danu. ta je to sa tobom Boe? Uostalom, kad si dozvolio Auvic, zato ne bi i ovo? Ah, da. . . Sve e se srediti jednog dana!Sudnjeg dana!Zato ne presudi sada!" Ugrize se za misao. "Oprosti Boe!Znam da Ti ovu muku mui dublje i jae od mene!Kakve su moje rtve u odnosu na Tvoje, da bih Te mogao prozivati i optuiti? !Hvala ti na ovom proleu koje me podsea na to ko si i kakav si! Onaj koji mrzi ne moe osetiti lepotu Tvoga dela. ovek moe osetiti samo ono to ve ima u sebi. Oprosti!" Pomislio je na Martu i u tom trenutku ga je ispunila ljubav. Krenuo je ka njenoj kui. U dui je jo uo apat:'Opratam!Ugodni ste mi vas dvoje!' "Hvala Ti, moj Boe, " ree Petar u sebi, "Odoh eni koju volim. " Jovan je pratio pogledom brata sve dok Petar nije zaao iza ugla kue. Razumeo je njegove nemire. "Lepota, kao Boanska, stvaralaka muzika, uvek je svuda i u svemu. Samo kada bi due bile otvorene za nju, " pomislio je, ulazei u svoju sobu. Krenuo je odmah ka fotelji, da utone u njoj i sredi misli. Seo je i zatvorio oi. Otvarao se, lagano se oputajui, za svet zvuka, neujne, unutranje muzike. Petrove sumnje su jo odzvanjale. Poeleo je da moe da ga, bar za tren, uvede u ovaj sveproimajui svet bez granica stvarenih iluzijom materijalnosti. "Nisu Petrove sumnje i nedoumice ono to sam uo vraajui se kui. . . ", priseao se Jovan. "uo sam istu tugu praenu Nadom i Verom. Osetio sam neiju bol rastanka i Molitvu. Ljubav. Ui u mene, ko god da si. " I muzika je krenula kroz irom otvorena vrata due. Nena i ista. Ustreptala kao srna. Uplaena. Tuna. Suze su mu klizile niz lice. Stidljivo i lagano ulazila je u svaku poru njegovog duevnog prostora. Nita se u njemu nije pomeralo. Da je ne bi uplaio. Srne se plae naglih pokreta. Dok se ne naviknu na prisustvo i ne oslobode. ekao je. Znao je ta treba da ini. "Ovde si sigurna, " apnuo joj je. "Ali, ko si ti? Ne vidim te, samo te ujem. " "Ja sam onaj koji te prima u snu. Ne vidi me jer si u meni. " "Kako sam ula u tebe? " "Traila si me, a ja sam ti otvorio vrata due. " "Ovo u emu sam je tvoja dua? " "Da. Dobro dola. Kako se osea? " "Kao u zemlji uda. Kao u sobi gospodara moga srca. " "Ko je taj srenik? "

"Gospodar muzikih bia. " "Ko je on? " "Onaj koji sedi na svom prestolu i razgovara sa stvarima jezikom muzike. " "Ti si bila u njegovoj sobi? " "Da. Kriom. Nisam mogla da izdrim a da ne zavirim. . . " "I ostavila si mu mandarine? " "Kako zna? Ko si ti? " "Onaj koji ih je pojeo i iju si sobu ispunila eljom. " "Ah!Ti si On!" "Ne stidi se. I ja sam bio u tvojoj dui i ispunio je svojim melodijama. Ostavila si je u mojoj sobi. " "Da. Ispunio si moju duu. Kada bi samo znao kako. . . " "Znam. Ali tvoja dua je sada tuna. " "Jeste. " "Zbog Lazara? " "Da. " "On e se vratiti. " "Kako zna? !" "Jednostavno. . . Znam. " "Tebi verujem!" "Veruj. " "ta to ujem? Kakva je to udesna muzika u tvojoj dui koja me smiruje? " "Vera. "

Marija se probudila isceljena udesnim snom. Ustala je laka kao svetlost, osloboena tereta strepnje. Istrala je iz sobe i dozivala Martu glasom punim radosti: "Marta!. . . Sestro, gde si? ! Doi brzo da uje vest!" Marta, ustreptala, dotrala je iz vrta gde je sedela sa Petrom. Plaila je i pomisao na bilo koju vest, ali je naslutila blaenstvo i mir u sestrinom glasu. "ta je bilo, pobogu!? Priaj!Pismo? Telegram? ! Nisam ula telefon. , . niti da je neko dolazio. . . Ima li vesti o Lazaru? " "Lazar e se vratiti!", uskliknula je Marija i poljubila sestru. "Kako zna? !" "Jednostavno. . . Znam. Rekao mi je!Verujem mu!" "Ko ti je rekao!? Kada!? Kako? !" "Gospodar moga srca!U snu. Bila sam u njegovoj dui!" "ta to pria, pobogu!? " Marta preblede. Strah je kao jeza ponovo preplavio smenjujui trenutak radosti. Pomislila je da se sa Marijom neto ozbiljno deava. Da nije, moda, zbog bola i tuge za Lazarom, izgubila oseaj za realnost? Umirila je misao da je Petar tu i da e sa njim moi da razgovara o svemu. "Istinu ti govorim. . . ! Sve e biti u redu!Veruj!" Marta je zagrlila sestru skrivajui strepnju. "Doi e Lazar. Sve e biti u redu. Verujem. Mila moja. " Pomilovala je Mariju po kosi. "Hajdemo u batu. Sunano je. " Krenule su kroz cvee. Doekalo ih je sunce. Obe su, u tom trenutku, osetile isto. Lepotu. istu, sveproimajuu, okrepljujuu lepotu prirode. Venu. Spremnu uvek da se da i ispuni snagom koja pokree ivot iz senke bola i nemoi. "Svako prima ono to ima u sebi. . . ", ponovio je pomislio Petar, posmatrajui ih kako dolaze okupane suncem kao priroda koja se obnavljala. Njegov pogled se susreo sa Martinim. Briui suze, kriom, da je Marija ne vidi, Marta je osetila kako u njoj treperi Nada i nestaje bol. "Verujem, " proaputala je.

GLAVA XIII LAZAR I NEVERNI TOMA "Nema ti ovde poezije, moj pesnie!Samo runa, gola proza. . . ", uo je Lazar glas pripitog Tome. Razgovori sa njim bili su za Lazara retki trenuci izlaska iz bezdana zamrznutog utanja. "Jesi li ih uo kako se hvale? . . 'Obrijana kuka se danas naprimala ovih naih neobrezanih. . . E dosta su se oni u naim enama istresali'. . . " "Oko za oko, zub za zub. . . ", odgovorio je Lazar, bez razmiljanja. "ije oko za ije oko? iji zub za iji zub? Postoji li, onda, razlika izmeu njih i nas? Izmeu njihove i nae vere? " "Ti si za ono:Ko tebe kamenom, ti njega hlebom? . . Ili za ono:Ko te udari po jednom obrazu, ti mu okreni i drugi? Ko ti siluje enu, ponudi mu i erku? " "Naravno da nisam! Narod koji bi se toga drao bio bi uniten. " "Koji je onda tvoj odgovor? " "Uradi samo ono to je nuno da bi spreio zlo. Onemogui one koji ga ine, one koji ele i mogu da nanesu zlo. Zato initi zulum nemonima? Samo zato to pripadaju neprijateljskoj sorti? Nema kolektivne odgovornosti. " "Ako kolektivne odgovornosti nema, zato onda padaju bombe svetskih monika i dumana po celom naem narodu? Po nejakima i nedunima? Zato tite ove nekrste koji zulumare vekovima po tuoj zemlji? Ja sam ovde roen. Znam njihova svatoinstva. " "Ti opet govori o njima. O drugima. Pitam te ponovo Lazare, da li postoji razlika izmeu njih i nas? Izmeu njihove i nae vere? " "Postoji. Valjda. Samo. . . kad bih znao ta mi stvarno nalae vera. ak i nae vladike imaju razliita miljenja. Kako mi, obini smrtnici, onda da se snaemo? Eto vidi, 'neverni' Toma, ui Lazara veri", nasmejao se Lazar gorko. "Zato uzima vladike kao merilo? Valjda ti srce govori ta treba da ini, a ta ne? " "Srce!Moje je srce puno nemonog gneva!Gospod je rekao kako se treba odnositi prema bratu svome. Ali, reci ti meni Tomo, ko je moj brat!? Da li je to svaki ovek? !Ko je moj blinji? ! Svako ljudsko bie? !Zar su svi ljudi Boja deca!? I On je govorio da postoje sinovi lukavoga!Da li i prema njima treba da oseam Boansko milosre? Da li i njih da ljubim kao svoje blinje!? Da vadim trun iz oka svoga, dok ta moja 'braa' siluju moje sestre i kolju moju decu? To je perverzno!" "Zlo je individualni in. Kao i dobro. Mogu li se blinji odreivati po naciji? Lako je ljubiti prijatelja. ta posebno time ini? Veliko delo je ljubiti neprijatelja. . . " "uti!Ne ujedaj me za srce. . . da se ne bih vere odrekao!Kako mogu voleti onoga koji je zaklao dete i silovao enu!? Neu ekati nebeski sud! Ja u mu suditi ako mi dopadne aka!" "Sudie mu iako je tvoj brat po naciji? !"

"Proklet bio!Koje god da je nacije i vere!Sudiu mu!Taj nije moj blinji!" "Pa, takvi su ti na dohvat ruke", podbode ga Toma i odmah se ugrize za jezik gledajui sa nevericom Lazara kako ustaje i uzima puku. Neverica je zaustavila vreme za Tomu, ali ne i za Lazara. Besomuno vitlajui kundakom puke, nasrnuo je na grupu hvalisavaca. Lazarevo vreme zaustavio je udarac u potiljak. Tomu je razdirala krivica. Lazar je uinio ono to je on eleo, a u tome ga je spreio razum. . . ili kukaviluk. "Pravi sam neverni Toma!", muio je sam sebe. "Lazar je uinio ono to je osetio kao pravedno. . . A ja sam samo filozofirao uei ga Veri. Da li je Vera u razumu ili u srcu? Lazare, Lazare. . . srce moje ludo!" Odluio je da lae. Ako bi izrekao istinu o pravom motivu Lazarevog ina, njegov prijatelj bi upao u jo veu nevolju. I on sam bi bio u nevolji. Smislio je priu za sasluanje. Mnogi su, od ratnog oka, pomerili pameu. To se, po njegovoj verziji dogaaja, dogodilo i Lazaru. Nekoliko dana pre incidenta se ponaao udno. Skakao je nou iz sna obuzet strahom. Govorio je udne misli. . . Imao halucinacije. Tako je bilo i tog dana. Dremao je i, iznenada, skoio iz sna. Mislei da vidi neprijatelja, krenuo je da se bori. . . Ubedio je pretpostavljene u svoje vienje. Strepeo je samo od Lazara, takvog kakvog ga je znao, da ne kae istinu ne obazirui se na posledice. Lazar je, na Tomino zadovoljstvo, utao. Od kada se probudio iz nesvesti nije progovorio ni jednu re. To je stareinama uinilo Tominu priu jo uverljivijom. Odluili su da ga vrate kui sa ratita. U jedinici bi mogao biti opasan.

GLAVA XIV OGLEDALO "Doi", uo je Jovan u snu. Ne ekajui ni asa, spremio se i otiao na mesto Susreta. Raspakovao je pribor i zabacio udice. Udahnuo je duboko i zatvorio oi. Osetio je prisustvo. "Tu si? ", upitao je, znajui odgovor. "Tu sam. " "Zvao si me? " "Jesam. " "Potreban sam Ti? " "Jesi. " "ta mogu da uinim za Tebe? " "Ako me voli napadaj me. Ako me voli brani me. " "Teodiceja? Zar nije ve mnogo rei izreeno o tome? " "Jeste. Hou da ih ujem od tebe. Da mi ih lino kae. " "Mnogi su Te slutili, ali, oseam da Te nisu razumeli u veoma bitnim, moda sutinskim stvarima. " "U emu? " "Samo umetnik moe stvarno razumeti Umetnika. Samo stvaralac, kroz muke stvaranja, razume Stvaraoca. Rei ne mogu objasniti smisao muzike. Muzika se otkriva samo u susretu sa njom, onome koji je otvoren za susret. Izrei o Tebi ljudskim reima, isto je to i njima priati o muzici. Svaki prevod na nii jezik iskrivljuje Smisao. " "Potrebno je da to kae ljuskim reima. Lovac na ljude i to mora znati. " "Dobro. Ako je to volja Tvoja. Ti si, pre svega, Umetnik, Stvaraoc. Sva ostala zanimanja koja Ti ljudi pripisuju su sporedna. Neimaru je potreban drugi da procenjuje, da se divi, ili kritikuje njegovu kreaciju. Potrebna mu je razmena. Drutvo. Ogledalo. Stvorio si druge dostojne sebe. Stvaraoce. Jer, kao to rekoh, samo oni mogu razumeti Tvorca i veliinu Dela. " "Moe se i tako rei, a da se dotie Smisao. ta je loe u svemu tome? " "Nita ne nalazim da je loe. Takvo je kakvo jeste. Kao to si i ti Onaj koji Jeste. Ali, problem postoji u samoj sutini postojanja drugog koji je kreator u Tvojoj tvorevini. Problem sa Tobom je to nisi folirant!" Obojica su prasnuli u smeh od koga se zatalasala povrina vode. Kederi su se uskomeali, kao da, u neverici, apuu jedan drugome:"uste li ta govori ova luda. . . "Tajac. "Nije to nita. . . ", nae se meu deurlijom jedan metafiziki nastrojen, "Kad je jednom davno, pre poetka vremena, Bogu neto smeno palo na pamet, tako je prasnuo u smeh da je nastao svemir!Auu. . !Kakav je to veliki prasak bio!" Pobegoe, uplaeni, u dubine. "ovee, ovee. . . ti ba ume da me nasmeje!" "Pravo da Ti kaem, i Ti mene!"

Ponovo prasnue u smeh. Ni vetar nije mogao da se uzdri. Pretila je opasnost da nastane nova vasiona. "Dobro. Hajde sada da se uozbiljimo. Dakle, nisam folirant i to je problem. Kako? " "Pa, sve to kae to i misli. A to misli, Ti ba tako i uradi. Nisi nainio kobajagi dostojne sebe. Kobajagi stvaraoce. Bia kobajagi slobodne volje. E, tu je problem. Umetnik eli da bude originalan. Potpuno originalan umetnik bi morao izumiti ono to nisi Ti, a to je nemogue u Tvom Delu. U njemu se moe delati jedino sa Tobom. Ako iz gordosti, ili potrebe za potpunom originalnou, to ne eli, ta mu ostaje? Da stvori svoj svet, ili da pokae kako Tvoje Delo nije dobro. Da prui svoju verziju stvaranja i ubedi druge kako je ona bolja. Tvoj svet je sve. Nisi bio skroman u Stvaranju. A i zato bi? Izvan njega ne moe postojati nita, jer Duh Boji nema granica. Drugog sveta ne moe biti izvan Tebe, jer izvan ne postoji. Gordome ne preostaje nita drugo sem da se bori sa Tobom za Istinu. Ali kako? Boriti se istinom za Istinu nije originalno. Tako bi opet samo imitirao Tebe. Morao bi biti suprotan!Tako je, verovatno, postao otac lai. I la je mogua u Tebi, ali nije izvan Tebe. Svakom pojmu je potrebna suprotnost da bi postojao u duhu. Ali, duh je jedan. " "Ima logike. I, ta dalje? Gde je izlaz iz tog stanja? " "esto sam se pitao kakva je uloga materije, nas materijalnih bia, u nebeskom sukobu. Kada neko misli suprotno meni, ta mogu uiniti? ak i ako bih unitio neistomiljenika, ne mogu unititi njegove misli. Njegovu ideju. Ideja je besmrtna, sve dok se ne opovrgne u borbi miljenja. . . borbi ideja. Argumentima. Mnoge su ideje odreivale sudbinu oveanstva. Ljudi su ih sledili oekujui da e one dovesti do boljeg sveta. Ali, to se nije dogodilo. Za one koji su imali oi da vide, ui da uju, i duha da razumeju, te ideje su mrtve. Ipak, oveanstvo ih je moralo iskusiti, proiveti. Bilo je nuno da se ideje materijalizuju da bi se, u potpunosti, mogla osvestiti njihova vrednost i posledice. Materija je podruje postojanja u kojem se najbolje osea vrednost ideja. Jo e se mnoge ideje proveriti-raati, iveti i umirati u materiji. Mi, ljudi, svedoci smo i sudije. I Uesnici. U naim duama se vodi borba ideja. Na sudnji dan e se izneti sve na svetlost. . . " U tom trenutku zaula se snana eksplozija. U daljini je bljetala vatrena lopta iz koje je kuljao gust oblak dima. Zemlja je podrhtavala. Buka aviona koji su se udaljavali, meala se sa zavijanjem sirena i rafalnom paljbom protivvazdune odbrane. "Evo, avo iznosi svoje argumente!Koliko samo buke pravi!Oni sa loim idejama i argumentima uvek prave buku ", primeti Jovan. "Nije ba trenutak za razgovor. Idi sad. Bog s tobom ovee. " "Idem. ovek s Tobom Boe. "

GLAVA XV IZBORI "emu to? Prvo otac, zatim brat, . . pa onda i ovek koga volim. . . ", Marta je duboko uzdahnula. "Umete li vi, mukarci, da utite u nevreme? Ti si, Petre, barem, razuman ovek. U emu je, onda, razlika izmeu Lazara i tebe? Lazar se bori protiv spoljanjeg neprijatelja, a ti protiv vlasti koja nas uvlai u sukob sa celim svetom. Hteli vi to, ili ne, na suprotnim ste stranama. Da li ste i vas dvojica neprijatelji? Ko je u pravu? ak i ako si ti u pravu, da li je sada vreme za bitku? " "ta je tebi, eno? Vreme za bitku je ono vreme kada se bitka vodi!Niko nema prava da bude neutralan. To je lani razum. Svi utiemo na sudbinu svih. Ako verujem da moja re neto vredi, onda moram i da je kaem. Javno. Narod mora da uje i drugaije argumente. Ljudi su izmanipulisani njihovom perfidnom ruiastom propagandom. " "Narod!Narod!Muka mi je vie od te rei!Veliki pesnik je rekao: 'Puina je stoka grdna. ' Kada je narod sluao intelektualce? Kod nas su intelektualci narodni neprijatelji!Dodue, spominje se i 'potena inteligencija'. . . " "Dobro je rekao pesnik. Narod je glup. Veliki poeta i vladar, javno je izrekao tu istinu. ta misli, kako bi on, u ovo doba, proao na izborima? Dananji 'majmun', ako ne 'vidi sebe u zrcalu', ne zaokruuje 'da'. Zamisli da neki politiar sada tako neto kae u predizbornoj kampanji!A to ak nije ni stav, ve statistiki podatak. Studenti psihologije, jo na prvoj godini, ue da je inteligencija rasporeena u populaciji po Gausovoj krivulji. Najvei broj ljudi nalazi se ispod njenog brega, u oblasti proseka. Veina je, dakle, tupava. U svakoj naciji. " "Po tome, uspostaviti vlast naroda u prevodu znai staviti zadnjicu na ramena? " "Na alost, u pravu si. Narod je zaboravio gde mu je mesto. Udvaraju mu se decenijama, podilaze njegovoj sujeti, ukusu. . . grade iluziju da je mudar i sposoban da bira, a u sebi mu se podsmevaju i preziru ga. Sve se ponarodnjailo. Puk se iskvario i bira sline sebi. A to svakako nisu oni prosvetljeni. Mudrost je aristokratska. Prokleta demokratija!" "Ali, i oni uz koje se ti svrstava nazivaju sebe demokratama. To je moderno. To privlai birako telo. Ili ga moda odbija? " "Verovatno je i jedno i drugo istina. Izborom tiranske vlasti, svemonog lidera, narod pokazuje da, ipak, ne podnosi suvie slobode. Treba mu veliki, drni voa slian njemu. Narodni ovek. Da lupi akom o sto. Ali mu je potrebno i laskanje. Bar privid uvaavanja. Svaka budala, danas, u kafani bistri politiku i veruje da je dovoljno pametna da razume ta se deava. . . " "Misli li da je realno da glupi izaberu mudre da ih vode? Kako e mudri doi na vlast? " "Demokratskim izborima!", nasmejao se Petar gorko.

"Prokletom demokratijom? !Udvaranjem glupoj masi u ije sposobnosti odluivanja ne veruje? Kakav crni humor!" "Kako drugaije? Klin se klinom izbija. Demokratija se demokratijom pobeuje. 'Narod se pita!' Zna da je politika kurva. . . " "ta ti ima sa njom. . . ? " "Imam li izbora? Neutralnost je jo vee kurvanje. ta je neutralan ovek u ovakvom trenitku? ovek bez miljenja i uverenja? Ili kukavica koja sebe opravdava zdravim razumom? Ili ovek u dilemi? Dilema paralie. Iz nje se mora izai. Na ovu, ili onu stranu. Mora se izabrati. A, kad izaberem, moram da delam. ta znae misli i uverenja koja ne obavezuju na delanje? Da izvine na izrazu, to je intelektualna onanija!Nisam ja Tupikurejac!" "A Lazar? Lake ti je da pojednostavi dilemu? Glupi puk izabrao bolesnog vou koji uzdie njegov primitivni nacionalizam i manipulie stihijom patriotskih oseanja duhovno nedoraslih, da bi ostvario svoje ciljeve. Misli da su danas samo primitivci nacionalisti i patriote? " "O, ne!I ja sam, bre, nacionalista i patriota!Samo drugaije razumem ta to znai. Stihija je ruilaka snaga. Za mene je stvaralaki nacionalizam promiljeno, kreativno delanje za dobrobit svog naroda. Uzdiznje onog najboljeg u njegovom duhu. Takvo rodoljublje nije protiv drugih. Treba rehabilitovati pojam nacionalizma koji su primitivci degradirali kaei ga, umesto petokrake, kao znaku na svoje revere. Isprljali su ta sveta oseanja niskim strastima bezbonitva i ovinizma. To je jeres. Opasne jeresi su pretnja ba zato to se, kao pijavice, priljube uz plemenita oseanja. Lie na njih. A neuki nisu u stanju da ih raspoznaju. Lazar nije ni neuk, ni izmanipulisan. Izbrao je svesno da brani svetinju na jedan nain. Ja sam se opredelio za drugaiju mogunost borbe. Mi nismo na suprotnim stranama. On zna na kojoj je strani, bez obzira to se stavio pod komandu mog protivnika. To je velika razlika!Iako verujem da se ova bitka ne moe dobiti na njegov nain, Lazareva borba ima smisao. Ne nosi ga stihija mrnje, ve ljubav. Samo borba iz ljubavi ima smisla, ak i u unapred izgubljenom boju. Dobija se na drugom planu. Duhovnom. A krst ima dva kraka. Jedan vodi ka nebu i venom carstvu Duha, a drugi ga preseca horizontalom ovog sveta i prolaznog vremena. Krst je i ovek rairenih ruku. " "Izgleda mi da te nita to bih rekla ne bi moglo odvratiti? " "Ne. " "Onda ini ono to mora. " "Hou. " "Uh, proklete sirene. . . nikako da se naviknem na njih. Podseaju me na vapaj umirueg. " "Najava avola i ne moe zvuati drugaije. On je 'darker'. Tako zvue njegove fanfare. " "Plaim se. " "I ja. Kau da hrabrost nije nedostatak straha, ve njegovo savlaivanje. " "Da li su ovi ljudi, to kao ivi tit prkosno stoje na mostovima da ih neastivi ne bi sruio, hrabri ili ludi? Bojim se za njih. To mi izgleda suludo. "

"Verovati Sotoni je ludo. Ili, moda, ti ljudi veruju da ni avo nije tako lo kao to se pria po ariji? Moda mu se podsmevaju. , . ili trae da otkrije svoje pravo lice. . . emu to. . . ? " "I ja sam poela razgovor istim pitanjem-emu to. 'Ne opirite se zlu. . . ', rekao je Gospod. 'Budite mudri kao zmija i bezazleni kao golubovi. . . "

GLAVA XVI ZAMKA Sekunda. Muziki interval najmanjeg raspona. Stvara disonancu kada se oba tona sviraju istovremeno. Ponekad zvui lepo, okruena skladnim rasponima izmeu tonova u akordu. Ili, kada se veoma brzo, u trileru, smenjuju dva susedna tona. "Zato ono to je tako blizu, tako runo zvui? Ako se slua van harmoninog okruenja, ili, ako se ne smenjuje veoma brzo. Odakle tolika napetost u blizini sekunde? ", pitao se Jovan. Zavijajua sekunda koja se , tekom mukom, razvlai do kvarte. Poput srca koje se, na jedvite jade, napinje da dosegne interval otkucavanja ivota-kvartu. Zvuk sirena, popularno nazvane "izela", probudio ga je iz sna. Poetak vazdunog napada. "Sekunda je strah. . . ", rekao je sam sebi. "Iako nisu toga svesni, ljudi izgleda ipak uju kako strah zvui. U muzici, oseanje straha doarava se sekundama. Trileri su poigravanja sa strahom. Nestaluk. Ali, u njima rastereenje dolazi brzo. U razvuenom ritmu zavijanja sirene osea se nadolazee zlo. Prestanak opasnosti oznaava samo jedan ton. Prvi. Jedan je smirenje. Dva, u malom rasponu, opasnost. Zato? Onaj drugi zvui kao iskvareni prvi. Jedan je Dobro. Drugi je zlo. Ba zato to je tako blizu. Sam za sebe, bio bi kao i svaki drugi ton. Dobro i zlo mogu postojati samo u relaciji. U odnosu tako male distance da su gotovo jednaki, dva tona naruavaju harmoniju. Kao da onaj drugi hoe da zauzme mesto prvog. Samo prvi moe biti prvi i poslednji u skali koja njime poinje. Ostali tonovi, na pravom, lepom rastojanju od poetnog, ine sazvuje. Sklad. Nastavljaju skalu koju je otpoeo prvi. Boanski poredak. " Zvuk sirene zamenila je potmula buka u daljini. Jovan je seo u svoju stolicu i zatvorio oi. Nemir. Strepnja. A potom slika od koje mu se krv sledila. Video je oveka kako visi naglavake. Otvorene ruevine velike zgrade. Noge, prignjeene betonskim blokom, dre telo mladia iznad ambisa. Jo je iv. Miris paljevine. Ukus krvi u ustima. Panika i bol su obuzeli Jovana. Soba se okretala oko njega. Pokuao je da ustane. Nije oseao noge. Kao da su zarobljene tekim okovima. Oajniki poziv za pomo. Molitva bez rei. Gubitak svesti. Smirenje. Petrov zbunjeni pogled doekao je Jovana na vratima. "ta ti je? !Zato si tako bled kao smrt? " "Smrt je bila u meni. " "ta to pria, pobogu? !Kakva smrt? !Da nisi bolestan? " "Onesvestio sam se. " "Od ega? !" "Od slike. " "Kakve slike? !Video si neto na televiziji? Ma ta lupam!? Ti nema televizor. Gde si video sliku? " "U glavi. " "I, ta si video. . . tako strano? "

"Ruevinu velike zgrade. . . oveka kako visi naglavake. . . Sa nogama prikljetenim betonskom ploom. Osetio sam njegov bol, strah i bespomonost. .." "Kada se to desilo? !" "Ne znam tano. . . koliko sam dugo bio. . . Mislim pre pola sata. Bilo je tako stvarno!To se desilo. . . negde. " "Od kad su poele sirene. . . neprekidno gledam u ekran, nita nisu javili. . . " "Evo je! To je ta slika!" Petar je skoio da pojaa ton, uasnut prizorom koji je video. uo se usplahireni glas reportera: "Pre desetak minuta bombardovana je zgrada televizije. . . " "Skotovi. Ipak su to uradili!A ovi nai su znali. . . i naredili ljudima. . . ovoj deci, da rade! Da ginu! Prokleti da su! I jedni i drugi! Seme im se zatrlo!Jovane, brate, ta je ovo sa ljudima!? " Jovan je utao. Petar je pokuavao da se sabere. "Pre deset minuta. . . Ali kako? ! Pa ti si tada bio kod mene!Kako si mogao da vidi sliku pre nego to se to desilo!? " Jovan je samo slegnuo ramenima i nastavio da uti. Nastavili su da ute. Udvoje. "Da li je, i pre ove krvi, nebo bilo ovako rumeno na istoku kada dan smenjuje no? ", pitao se Jovan. Upravo u trenutku kada je prekoraio prag svoje kue, zaula se sirena. Jedan ton. Blaena monotonija. To je shvatio kao poziv i krenuo ka mestu Susreta. "Kako priroda moe biti ovako lepa i mirna kada se deavaju uasi. . . ? ", pitao se dok je raspremao pribor. "Da li je ravnoduna, ili nemo sauestvuje? A Tvorac? " "A Ti? ", uo je sebe kako pita. Pitanje mu se vratilo kao eho. "A Ti? " "Poeli li, ponekad, da nita nisi stvorio? " "Poelim. Iz te elje on crpi argumente i snagu. " "Ali, nisi imao izbor, zar ne? " "Jesam. Da ni ja ne postojim. " "To i nije ba neki izbor. Bog samoubica!" "Nije. " "Ali, pita se da li je Tvoje postojanje, takvog kakav jesi, uz koje nuno ide stvaranje, vredno tolike patnje onih koje voli? " "Da. " "Kakva je to zamka!ak i za Boga. Oseati se krivim za svoje postojanje. " "Ako razume mene, razumee i njega. " "O, da. I on ima svoju zamku. Kao u negativu. Ne moe se slikati belom bojom na beloj pozadini. Svetlu je potrebna tama da bi se razlikovalo od nje. Sve to postoji, moe da bitie samo u odnosu. Stvarajui figuru, u isto vreme stvara i pozadinu. Ono to figura nije. Ono to je okruuje i izdvaja. ivot je oblik. Svest je oblik. Linost je oblik. Svako kretanje stvara oblik. A svaki oblik ima pozadinu iz koje se izdvaja. Ono to poinje od same granice onoga to

On jeste. Kao sekunda. Jedino nita nije odnos. To je drugi mogui izbor. Njegov izbor. " "Ljudskim reima moe i tako da se kae. " "Prva krivica je krivica postojanja? Krivica izdvajanja sebe u linost? Ono to nema oblik, nema ni suprotnost. " "Da. " utali su. A za to vreme. . . . . . Petar je gledao kroz prozor. Panju mu je privukao lave pasa lutalica. "Zato psi laju i jure za automobilima? ", razmiljao je. U oporu od desetak pasa, etvoro je epalo. Uspomene iz okraja sa velikim, bunim nemanima koja prde dim. To im nije smetalo da i dalje jure i laju, sa ubeenjem da time neto postiu. "Moda protestuju protiv zagaenja prirode? Ili zbog prevelikog nivoa buke? Ili zbog mehanizacije oveanstva? " Nasmejao se svojim mislima. "Da li laju iz straha? Zato, onda, jednostavno ne pobegnu? Ne verujem da su psi tako glupi da misle kako mogu uplaiti automobile. A moda i jesu. Neman uvek ode velikom brzinom. Verovatno veruju da bei od njih. Tako se hrabre i pune ponosom. 'Viu sokolova, ala su ih poerali!'-kako bi rekla naa drna braa koja su, ovih dana, neto manje hvalisava. Psotali su promuurniji. No, vratimo se misterioznom ponaanju pasa. Kakvu bi to svrhu moglo imati u evoluciji? Automobil nije njihov prirodni neprijatelj. Osim ako ga sami ne izazovu. Ili moda jeste? Ako psi imaju nekakvu svest o ekologiji. Moda je problem estetske prirode? Jednostavno, nerviraju ih. Samo slobodni psi laju i jure na automobile. Kuni ljubimci to ne ine. Praktiniji su. Prilagoeni, dresirani. Moda je slobodnim psima oseaj za pravdu, ili estetiku, vaniji od nagona za samoodranjem. Da li da ih alim, ili da im se divim? Boe, ime se ja bavim u ovakvim vremenima!? " Odmahnuo je rukom i seo u fotelju ispred televizora. Narod peva na trgu. Prkosi nevidljivim nemanima u vazduhu koja "prde" smrt. Mete, kao simbol prkosa, na grudima ljudi. Oni gore veruju u evoluciju. Velika riba jede malu ribu. Zakon opstanka. Moral opstanka. "U ta verujemo mi dole? ", pitao se Petar. "Da li da nas alim, ili da nam se divim? "

GLAVA XVII MILO, NIKOLA I MILEVA Kada mu se Milo javio telefonom, Petar je osetio meavinu oseanja olakanja i strepnje. Od poetka bombardovanja uo se sa skoro svim svojim pacijentima, osim sa Miloem. Svaki dan je, u razliitim periodima, okretao njegov broj telefona. Niko se nije javljao. "Da nije mobilisan? Ili je moda nekako uspeo da izae iz zemlje. . . ? ", pitao se Petar. Bio mu je drag taj momak. Od prvog trenutka njihovog poznanstva. Ili prijateljstva. Priseao se utisaka kada je ugledao prvi put Miloa na vratima kancelarije:"ta ovaj momak blistavo pametnih oiju trai kod mene? " Odgovor je zaboleo Petra. "Imam i elim tako puno da dam. . . ", rekao je Milo, " a, kao da nikome nije stalo do toga. Oseam vrednost svog znanja. Veliku e za jo vie znanja. . . Ali, kao da ono nikome nije potrebno. Znanje treba da slui neemu. . . da popravi neto, da ulepa. . . Ovu zemlju. . . Ovaj narod. Oseam ponekad kao da u pui od vika. Doe mi da vrisnem: 'Dajte mi da radim! Dajte mi da sluim!'Da li bi mi neko odgovorio? " I tada je Petar oseao meavinu ushienja i bola. "Ima jo sjajnih, mladih ljudi vitekog srca. Onih koji se ne ale da su malo dobili. Da malo imaju. Ljudi koji oseaju da su mnogo dobili, i da mnogo imaju. Za takve je prokletstvo ako ne mogu da daju. Voka, puna ivotnih sokova, pukne. Zato im ova zemlja ne prui drugu mogunost da joj izrue svoje darove, osim da je zaliju krvlju. Kod nas raste jedinstven cvet. Zovemo ga bour. Kau da je tako crven jer nie na rtvenom oltaru koji se redovno zaliva tenou ivota. Brini smo batovani. Mnogo je zainteresovanih 'botaniara' koji nam pomau u tome. "Primetio je da Milo, sa velikim interesovanjem, oekuje njegov odgovor. "ini mi se da imate neku dilemu koju mi niste izrekli. " Petar je progovorio, zadravajui u sebi mnogo toga to je eleo da kae mladicu. "O, da!Teko mi je o tome da priam. Razmiljao sam da odem iz ove zemlje. Znam da bih lako naao posao. . . Da bih napredovao i stekao mnogo vie znanja. Znam da se tamo trae ovakvi kao to sam ja. . . " "ta vas u tome spreava? ", pitao je Petar nadajui se, svim srcem, snanom i odluujuem argumentu. "Zar meni nije mesto ovde? !Zar je svejedno kome u dati? !To je slina situacija kao kada vas odbije devojka koju volite. A vi prostrete svoju enju i ljubav pred bilo kim. Pred razvratnom babom. ak i ako vas ona plaa. Da li je bolje pui od ljubavi? . . . " "ta da mu kaem. . . ? ", borio se Petar sa svojim oseajima i mislima. "Da za razvratne babe uvek ima vremena. Da su one uvek voljne da iskoriste trenutak kada 'piletina' ne zna ta e sa svojom eljom. Da treba imati jo vie strpljenja i snage sa 'devojkom' koju voli. ? . " Upravo to pitanje muilo je Petra dok je oekivao da se, u predahu izmeu dve sirene, Milo pojavi u njegovoj sobi. ta da mu kae sada, kada su granice zatvorene? Kada izbor ne postoji. Kada su se "razvratne babe" udruile u svojim prljavim interesima.

Kada je "devojka" silovana i od stranaca i od svojih. Oseao je blagu krivicu to je, iako ne otvoreno, navijao za Miloev izbor, a istovremeno i ponos. . . vrst, muki stisak ruke i odlunost u Miloevom pogledu govorili su Petru da mladi nije doao da se ali. Ponudio ga je limunadom. Neka nova, oplemenjena ozbiljnost, izmenila je Miloevo deako lice. Pred njim je stajao mukarac. "Brinuo sam o vama ovih dana. . . ", prekinuo je Milo utanje. "Ali, bio sam suvie zauzet. . . i obuzet onim to radim. . . da bih vas potraio. . . " "ime ste bili okupirani? " "Moji prijatelji i ja vodimo rat preko interneta. Zatrpali smo njihove sajtove i blokirali ih. Poslali smo hiljade mejlova na sve strane sveta. Govorili ljudima kojima je stalo. . . istinu o ovome to se deava kod nas. Napravili smo i svoj sajt koji je jedan od najposeenijih. Ovo je svet informacija. Internet je veliki mozak. Kroz njega, ako ima ma znanja, moe ui i u 'sultanov ator. ' " "Izgledate mi zadovoljno. " "Da. udno je to. . . u ovoj situaciji. Ne mogu rei da sam zadovoljan. . . jer sam istovremeno tuan i ljut. Ali, oseam se ispunjenim. Moje znanje dobija smisao. Shvatio sam i to koliko je ono nedovoljno da bih ukrstio duhovni ma sa onima koji imaju drugaije miljenje. Preko interneta se vode dueli. Borbe miljenja. Otrica uma mora biti britka. Svako neznanje je tupi. Tek sada sam svestan koliko sam toga propustio da nauim o svom narodu, istoriji, religiji, politici, odnosima u svetu. . . Duhovni ratnik mora sve da zna. Trenutak je da preformuliem problem sa kojim sam doao kod vas. Ja nemam viak znanja koje je ovoj zemlji nepotrebno, ve imam manjak znanja koje je neophodno. " "Drago mi je to tako govorite. Poneto dobro moe da iskrsne iz zla. Ovo biblijsko vreme izotrava nae dileme. . . Budi uspavane ratnike. Oni slaboga duha gube i ono to su imali, a bogati duhom dobijaju jo vee bogatstvo. " "Ranije sam razmiljao kao dobro dete. Uio sam vredno, i oekivao nagradu. Oekivao sam da me cene. Ako nee u mojoj zemlji, onda e u civilizovanom delu sveta. Sada tek vidim koliko je taj svet civilizovan. Svet je ozbiljno bolestan, a oni koji to ne vide, jo su bolesniji. Ili su prodali duu avolu. Razmiljao sam previe o svojim potrebama. . . Sada mi je jasno da postoji neto mnogo vanije. . . Neto to je iznad mojih linih potreba, neto zbog ega sam ovde i sada. . . " "ini mi se da ste se i fiziki promenili. . . Kao da ste sazreli preko noi. " "Da!I ja se tako oseam. Nisam samo talentovan i pametan deko koji obeava. Oseam se kao mukarac koji ima svoju svetu dunost. Ne oekujem vie da mi daju moje pravo. Uzeu ga sam. Deaci oekuju da im se neto dozvoli. Mukarci se bore za ono to im pripada. , . za ono u ta veruju. Momii se ale na nepravdu. Mukarci se bore za pravdu!Ratnik mora sam da nae svoj nain borbe. Nisam beba. Ova zemlja nije meni duna. Duan sam ja njoj. " "Veliki broj mladih nema taj stepen probuenosti. . . " "Da. Znam. I razumem ih dobro. Mnogi razmiljajju o tome kako da pobegnu odavde. Ne mogu da ih osuujem, jer sam i sam proao kroz tu fazu. Svako od nas ima pravo na svoj izbor. Ipak, ao mi je onih koji donesu definitivnu odluku da odu. "

"Zato? " "Zato to, u tom sluaju, moraju da se odreknu ili identiteta, ili ljudskog dostojanstva. " "Kako to mislite? " "Ja duboko oseam da nacija nije vetaka, socijalna kategorija. ovek je bie koje pripada. Pripadnosti su osnova njegove osobenosti. Identitet je kao talas. Kada kameni upadne u vodu, iz centra se ire koncentrine krunice. Svaka krunica je jedan sloj pripadanja. Pripadam sebi. To je centar. Porodici. , . prijateljima. , . naciji. , . ljudskoj vrsti. . . Ali, talas je celina. Ako nastane prekid u jednoj krunici, to nam ini ovaj rat, gde je naa sopstvenost? Sa ove, ili sa one strane? Ako je sa one ire strane, strane oveanstva, gubimo izvorite. Odvajamo se od nacije, porodice, od sebe. . od uih krunica pripadanja i oseanja sebe. Ako je samosvest ostala blie centru, oni koji odlaze idu da ive meu neprijateljima. Znaju ko su, a odluili su da slue onima koji unitavaju njihov narod. Tada se moraju odrei samopotovanja. Ima li identiteta bez dostojanstva? Moj odgovor je: ne!Zato mi je najvie ao onih koji odlaze. " "ta je sa onima koji odlaze u zemlje koje nisu protiv nas? " "I njih mi je ao. " "Zato? Oni nisu meu neprijateljima. " "Nisu. To je tano. Ali, nisu ni u slubi poboljanja ivota u roenoj zemlji. Time ipak prekidaju talas. Zato tamo, a ne ovde? Ako kau da nije bitno gde e ovek biti dobar ovek, pomeraju centar sopstvenosti, ili na ivice talasa, ili na sam izvor. A talas nije ni izvor ni obod. Talas je celina. Zato nebih voleo sve ljude podjednako? To su ivice. Zamislite majku koja bi jednako volela svu decu sveta, kada bi joj bilo svejedno koje e dete negovati. Teko roenom detetu takve majke. U pravoj ljubavi postoji ekskluzivnost. Takva ljubav prema roenom detetu moe jo vie otvoriti srce majke i za drugu decu, ali ne podjednako kao za svoje edo. Druga mogunost je da elim da ivim tamo gde je meni najbolje, da sam Ja poetak i kraj. Takva majka bi traila da joj daju dete koje joj se najvie svia. Nije bitno da li je to ono koje je ona rodila. Talas je talas samo ako se iri od izvorita. Blie centru je i najjai. Ali, ako ostaje u centru, i ne iri se, onda nije talas nego vir koji nas uvlai u dubine narcizma i nitavila. " "Po vama je, dakle, svako iseljavanje iz zemlje gubitak identiteta ili dostojanstva? " "Da!Osim ako ovek odlazi da bi, na neki nain, doprineo uveavanjem dobra za svoj narod, ili da bi stekao znanje i vratio se. . . Moda i da bi stekao novac i vratio se. Ako bi sa njime radio za interese svog naroda. Tek iz tog kruga, iz oseanja pripadnosti naciji, moe se talas iriti dalje-prema opteljudskim interesima, dobrobiti oveanstva. Onaj koji nije za sebe, nije ni za porodicu. Ko nije za porodicu, nije ni za naciju. Ko nije za naciju, ne moe biti ni za dobro oveanstva. " "Ako ste vi u pravu, onda je malo ljudi koji su iz jednog komada. I meu onima koji odlaze, i meu onima, na alost, koji ostaju. Za to je potrebna i vrstina i irina. "

"Pa, zar nije tako? Da li vi poznajete vei broj dostojanstvenih ljudi sa vrstim, ali i irokim oseanjem identiteta? " "Na alost, ne. " "A takvi su nam ljudi najpotrebniji. Jedan od takvih, kojeg ja poznajem, uskoro e se vratiti. . . " "Ko e se vratiti? " "Moj prijatelj Nikola. Upoznali smo se preko interneta. Dugo se ve dopisujemo. On je u inostranstvu cenjeni strunjak, fiziar. Priznat kao naunik. Prole godine me je zvao da i ja doem kod njega. Mogao bi da mi nae posao. Od prvih trenutaka ove svetske sramote silovanja nae zemlje, posvetio se javnim nastupima i pokuao je da saopti istinu o tome ta se ovde stvarno deava. Kae mi da mu se smuilo licemerje, nezainteresovanost, pretvaranje nae nesree u spektakl, akcioni film. . . Dopisivao se i sa jednom mojom prijateljicom. . . Milevom. Ona je izuzetna devojka. . . . I, pogodite ta se deava? " "Mirie na ljubav. " "Reio ovek Nikola da se vrati i da se oeni!" "Ba sada!? U sred ovoga. . . ? !" "Da!Kae:'Nee me valjda takva ljudska glupost, kao to je rat, omesti da ispunim najvaniju odluku u svom ivotu!U ostalom, na ijoj bi jo svadbi moglo biti toliko pucnjave da nije ovih stranih. . . ? !' " "Vidi se da je nae gore list. Neka im je sa sreom!" "Nadam se da ete im to rei i lino!Meni je pripala ast da mogu da sazovem svatove. Pozvani ste'. " "Odazvau se. Sa zadovoljstvom. "

GLAVA XVIII O BOANSKOM UKUSU Jovan je prekinuo utanje. "Njegovo postojanje je, dakle, nuno? " "Nuno je. " "Ti si linost. A linost moe postojati samo u odnosu sa drugima. Da bi ovek mogao da razlikuje Tebe od njega, mora spoznati Tvoju linost. I njegovu. I on je linost. " "Poznaje li me? " "Poznajem. " "Po emu? " "Po ukusu. Linost se poznaje po ukusu. To je sutina linosti. " "Po ukusu? " "Da. Sve izvire iz ukusa. Iz estetike. Karakter, ivotna filozofija. . . etika. . . Ukus je pre svega. Boanski ukus. On odreuje ta je lepo, a ta runo. Ljudi to, u dubini due, znaju. Zato govore deci da je ono to ine lepo ili runo, a ne dobro ili zlo. Deca razumeju lepo i runo. Dobro i zlo su im apstrakcije. Zato bi neto bilo dobro, ili zlo, samo po sebi, ako nema Boga? Sve je relativno. Stvar ukusa. Ali, odakle nam ukus? Zato nam je neto runo, a neto lepo? Ti si nam udahnuo svoj ukus. Svoju estetiku. I on pokuava da nas navede na svoj ukus. Ti mu to doputa. Sloboda izbora je po tvom ukusu. Mi biramo ta emo primati i ugraivati u sebe. ta emo stvarati. . . i sa kim emo stvarati. " "Kakav je moj ukus? " "Ja Te oseam. Teko je definisati Tvoj ukus. Kao to je teko definisati i muziku. Ali. . . poneto mogu rei, a da te dotie. . . " "Nestrpljiv sam da ujem. " "Bog, a nestrpljiv. Ba si detinjast. I u tome je Tvoja veliina. Nema strpljivijeg bia od Tebe, a ume da bude i nestrpljiv kao dete. Nema mudrijeg bia koje ume da bude i detinjasto. Nema monijeg od Tebe, a toliko eljnog da bude voljen. Slobodno voljen. Tvoj ukus je ivot. ivot je takav. U stvari, Ti si ivot. " "A on? " "On ne voli arenilo, neuhvatljivost lepote, slobodu, ivotni red i poredak. . . " "A ta voli? " "Ne znam da li se re voli moe upotrebiti za njega. On hoe. Hoe mu se. On ne eli, nego hoe. Dela iz volje, a ne iz srca. I on hoe red, kao i Ti. Ali, Tvoj i njegov red su razliiti. On hoe mehaniki red. Red u kome moe predvidljivo vladati. On hoe da uniformie. . . izjednai ljudska bia. Uini ih robotima bez due i duha. Hoe da zavodi, manipulie. Njegova muzika je mehanika, kompjuterska. . . dosadno pravilna. U njoj nema ivotnih ritmova, iznenaenja, nepredvidljivosti. . . igre. Ako to ne ostvari onda hoe haos. Ni haos ni mehaniki red nisu ivot. On nee ivot. " "ta on hoe? "

"Mislim da on to ni sam ne zna. On zna ta nee. Nee Tebe. Nee ivot. Smrt je samo proizvod odricanja ivota. Smrt je nita. A nita se ne moe hteti. 'Hou nita' i 'neu nita' znae isto. Volja gubi svoj objekat, a time i ona nestaje. Sav haos koji ini, sva disharmonija koju izaziva, sva mo koju otima, sva ta dosadna, bezivotna mehaninost, samo su prelazna stanja ka smrti. Ka nitavilu. Onaj koji zeva pred Bojim delom, ubija se od dosade. Dosada je smrtni greh. Moda najvei. To je trebalo da stavi kao jedanaestu zapovest: 'Ne zevaj pred Bojim delom'. " "Ha, ha! Da zna da ne zvui loe. Razmisliu o tome. I, ta kae. . . ubija se od dosade? " "Da. On je prvi besmrtni samoubica koji ne moe da ubije sebe. Samo ga ljudi mogu osloboditi patnje postojanja. Zaboravom. . . prevazilaenjem besmisla, njegovih ideja, duha lai. . . Ne potiskivanjem u nesvesno, ve prevazilaenjem. Zarobljen je u ljudskom duhu. Zato i mrzi ljude. Ne daju mu da umre. Da se stopi sa Tobom. On sve vreme to i pokuava. Ljudska konfuzija mu daje nadu. Umesto da osea celim biem da je sve Jedno, zbrkanom ljudskom stvoru postaje svejedno. Ti i on ste, tada, u istom duhovnom prostoru, nerazlueni. " "Njegova sudbina se reava u duhu ljudi? " "Da. I Tvoja. Duh ljudi, i njegov duh, i Tvoj Duh, jedan su Duh. Duh je jedan. Sve se u njemu deava. Sve se u Tebi deava. Jer, Ti si sve. " "Zar nisi i ti sve? " "Jesam. I u mom Duhu postojite i Ti i on. . . i ja. Sve mogunosti. Duh su sve mogunosti. Kao to i muzika u sebi nosi sve mogunosti. Ono to zovem 'ja' je jedna od mogunosti mog Duha. Ali, ja nisam dobio pare Duha koje se zove 'ja'. Duh nije u pariima. On je uvek ceo. Ja sam jedan njegov oblik. Ja sam Duh u jednom obliku. Jedna neponovljiva simfonija iz beskrajnog bia muzike. . . " "Lepo te je uti, moj Jovane. Ali, evo opet onog zavijanja to mi ui para besmislom. Idi sad. Bog s tobom Jovane. " "Jovan s Tobom Boe. "

GLAVA XIX PETAR I MARTA Marta je, sa uivanjem, gledala Petrovo ozareno lice dok joj je priao o razgovoru sa Miloem. "Kako bi dobar otac bio ovaj moj ovek", razmiljala je, smekajui se blaeno. "Od takvog oca, i sin bi morao biti. . . " Petar je prekinuo njene misli, zagolican Martinim zagonetnim osmehom:" "Da mi je znati, ta li se mota po tvojoj lepoj glavi kad me tako gleda i tako se smeka. " "Eeee. . . Kad bi samo znao. . . ", "Pa, kai mi. " "Poziv ti je da otkriva ta se mota po glavama ljudi. Da te vidim na delu. Pogodi!" "Ti bi da se igra? " "Aha. " "Dobro. Da vidimo. . . Pogledaj me jo jednom onako. " Marta ga pogleda jo jednom onako. I Petar se jo jednom osetio onako. "Oseanje mi je jasno. Ako se ne varam, ti mene voli? " "Toplo, toplo. . . " "Hvala, takoe!" Marta prasnu u smeh. Smejui se od srca, nekako je uspela da izgovori: "Molim i drugi put!" "Ba smo kulturni. . . Dobro, znai ide mi pogaanje. Sada malo logike. Da predpostavim sadraj tvojih misli. Priao sam ti o Milou. . . Tada sam oseao kao da govorim o svom sinu. O naem sinu. Da li si o tome razmiljala? " Iznenaenje i divljenje zasjae na Martinom licu. To je ohrabrilo Petra. "Razmiljala si o tome kakav bih ja bio otac? " "Da!" "I kakav bi nam bio sin? " "Da!" "Kai jo jedno da, pa da od misli pravimo stvarnost!" "Jel' ti to mene prosi? !" "Da!" "Tako. . . iz neba, pa u rebra? !" "Da!Hoe li me? " "Da!" Sofija i Sveta se pogledae znaajno. Razgalio ih je smeh koji je dopirao kroz otvoren prozor Petrove kue. Sveta je neno zagrlio svoju enu i apnuo joj: "Kako se meni ini. . . ovde moe neto da bude. . . " Sofija mu je neno provukla prste kroz sedu kosu. "Misli li ti i na neto drugo, osim na to da oeni sinove? "

"Na ta drugo da mislim!? Pogledaj kakvi su momci. . . I kakve su cure pored njih!Reci mi neto vrednije, o emu bi trebalo da mislim? Ja, Boga mi, ne znam. " "Ni ja. " "Ako nee momci i devojke uskoro da nam podare unuke. . . Ja sam se zaeleo deijeg smeha. Pa, eto. . . mislim. . . to ne bismo, onda, ti i ja ponovo. . . ? Jo je snage u nama. . . to se smeje? Vidi kako si lepa!Kao devojka!To malo sedih, i po koja bora. . . ine te jo lepom. . . " "Jel' se ti to ali? " "Pa. . . malo se alim. . . Ali, u svakoj ali ima i zbilje. . . ", Sveta je obuhvatio Sofiju pogledom i snanim rukama. Podigao ju je u naruje. "Sluaj devojko, vidi sa sinovima da te uine babom. , . ili u te ja ponovo uiniti majkom. " Ogledajui se u Svetinim oima, Sofija se oseala onako kako je njen ovek i rekao. Kao devojka.

"Vidi koliko je sati, a jo ne zavija sirena. Ve sam se toliko navikao da nas bombarduju u isto vreme, da sam napetiji kad kasne. Kanjenje je nepristojno. Ne potuju ni akademsku etvrt. Da nismo tako tolerantan narod, mogli bismo da se naljutimo, pa da odemo. A da im se nije neto desilo? ", Petar je pokuavao da se naali. Marta je pokuala da se nasmeje. "Plaim se da e noas da navale. Kad god doe neki mirotvorac. . . oni podivljaju. Valjda hoe da pokau koliko cene mirovne napore, . . meunarodnu zajednicu. . . Boe, kako je svet bolestan!" "Mi to najbolje moemo da vidimo. Ako nam je to neka uteha, bolest sveta nam je kristalno jasna. Znamo gde ivimo. Bolno je. Ali, mislim da je ipak vea nesrea ne znati da si bolestan i meu obolelima. Zamisli one koji, kao ovce, tamo negde preko velike bare, bleje u televizore uz hamburgere i pivo, gledajui direktan prenos ubijanja jedne zemlje. Da li su ravnoduni u svojoj praznini, ili se moda i zabavljaju? Da li razmiljaju o svojoj odgovornosti? O tome da zloin ine oni koje su birali, koje plaaju novcem od poreza. . . ? Da li uopte razmiljaju? Da li ih se tie? Moda su ponosni!? Moda veruju da njihova velika nacija sprovodi pravdu? !Ili, moda oseaju da su toliko beznaajni da ne vredi ni da se pomere sa stolice. Da li su svesni toga da su pripadnici nacije koja je ubila najvie ljudi u istoriji oveanstva? Nacije koja se dii bogatstvom steenim na tuoj krvi. Znaju li da su, pasivnou, sauesnici? Koliko kota oveanstvo njihovo pasivno blejanje, . . nerazmiljanje, nezainteresovanost, povrnost, lenjost. . ? Jadnici! Oprosti im Gospode, ne znaju ta ine. " "Da li mi vidimo sopstvenu bolest? " "Nemamo analgetike. Naa realnost je toliko bolna, da e i slepci morati da je vide. " "A uticaj propagande, dravne televizije, 'ruiasti' mediji? " "Moe li da se zasiti hranom koju vidi na reklami? " "Narod se hrani drugom vrstom hrane. Mitologijom. Oseanjem velikog pravednika koji se bori za spas oveanstva. . . Protiv novog, nepravednog svetskog poretka. uo si ono sa televizije: 'najvea brutalna sila u poznatom delu univerzuma'. . . kojoj se suprostavio 'mali, ali ponosan ratniki narod. . . ' Mi smo 'nebeski narod'. . . najvea duhovna sila u poznatom delu univerzuma. , . ako ne i ire. Oseanje veliine je hrana. " "Znam ja da na tu kartu voa igra. Grandiozni ego naroda. Inadijski duh kojim se ponosimo. Ali, tu gordost skupo plaamo. Najvie je plaa upravo gladni narod, prosean ovek, koji i snosi najveu krivicu. " "Zato je narod najvie kriv? Zato ne vlast? " "Pa, narod je izabrao vlast prema svom liku. I dugo je odrava. Ovo stvarno jeste narodnjaka vlast. . . Ogledalo. Pogledaj im lica. Ljudi iz naroda. Narodnjaka kultura. . . Sve je podreeno ukusu naroda, proseka, mediokriteta. . . To je nama naa borba dala. Svako mora da naui gde mu je mesto u nekom prirodnom, ili Bojem poretku. Skupo kota kad zadnjica poveruje da moe da doe na mesto glave. A kad se pada, najee zadnjica strada. Surovo, ali istinito. "

"Evo ih!Ne mora vie da se pribojava da im se nije neto desilo. " "Uh, kakav bljesak. Kao da je dan. ta li su sad pogodili? Nema struje u celom gradu. " "Da li su to ovi nai iskljuili struju, ili su noas gaali elektranu? Idem, Petre, Marija je sama. " "Pozovi i Mariju da nam se pridrui. "

GLAVA XX MILICA ovek obino saosea sa nekim ko je u slinoj situaciji u kakvoj je i on sam. Ili je bio. Ili bi mogao biti. Tako je i u prii o dobrom Samarianinu, koju je Isus ispriao svojim uenicima. Pored putnika kojega su opljakali i isprebijali razbojnici, proao je ravnoduno i svetenik i Levit. Nisu se zaustavili da mu pomognu. Zaustavio se i pomogao mu Samarianin, obian sitni trgovac koji, kao i nesreni putnik, esto putuje, i koji je i sam izloen riziku da ga napadnu i opljakaju. To je njegov blinji. Tih dana, zblieni istom, tekom nevoljom, ljudi su bivali ljubazniji i tolerantniji jedni prema drugima. Neusiljeno. Doe oveku da pomisli kako zlo ima svoju svrhu u uveavanju dobra. Kako da prepoznamo svog blinjeg, nego po nevolji koja nas je zajedno snala, ili nas moe snai? Izgleda da jad spaja blinje. Moe li zlo da ima funkciju spajanja? Kakva je to pogan koja spaja ljude? Zar ne gubi, tako, svoju sutinu? Sa stanovita neastivog, zbliavanje nevoljnika je, verovatno, usputna, sluajna greka. Valjda je to ono to zapadnjaci zovu "kolateralna greka". Gledano iz ugla namere, zlobnik eli da ini zlo. I ini ga. Ako stvar posmatramo iz ugla posledica, ishodite nije samo udes, ve i dobro. Naravno, ne namerno. Neki to nazivaju Bojom promisli. Kau, Svevinji tako iskuava one koje voli. To jest, oni koje On voli tako ue, razvijaju se, duhovno napreduju. . . U borbi sa iskuenjem se kale duhovni ratnici. Ali, poto Bog nema zla u sebi, onda te prljave poslove mora da obavlja "Prljavi Hari". Ako je tano to da Tvorac alje iskuenja ljudima, onda su On i taj "Hari" u nekakvom, kako se danas kae, "dilu". Zbog jednog takvog "dila" je nagrabusio i onaj muenik Jov, veliki pravednik i Boji miljenik jo iz Starog Zaveta. Kasnije je, dodue, rehabilitovan, ali mu, dok je trajala predstava, poumirae njegovi blinji. Oni su bili statisti u prii o Jovu, te se ne bi trebalo mnogo baviti njihovim sudbinama. Bitno je ono naravouenije koje je Jov, kao glavni lik, izvukao iz cele te predstave. Svakako, poto je to njegovo iskustvo zapisano u najtiranijoj knjizi na svetu, blagodeti tog iskustva i spoznaje, zapisani, ostaju i za daleka neka pokolenja. Za one koji umeju da itaju. Mada se i nepismenost kao prepreka moe prevazii. Danas postoje brojna sredstva predaje, . . pa mnogo toga moe da stigne i do nepismenih. . . Milicu je, esto, zabavljalo da slua "metafiziranja" njenog kolege sa fakulteta Radoja, slina ovima iz predhodnih redova. Ili narednih. Kada se konkretne nevolje prevedu na neki vii plan, nebeski prolog, i sa izvesnom dozom humora, one mogu izgledati, ak, nekako nadrealno zabavne. Valjda se, na taj nain, ljudi osete kao glumci u nekom tekom komadu koji se, ipak, zavrava hepiendom. Na kraju, zato se to i zove hepi-end, ma koliko taj kraj bio daleko. Kad malo odrastemo, shvatimo da glumci u filmovima ne umiru izistinski. To je samo kobajagi, a posle vaskrsnu. I jo se smeju kad primaju nagrade, potpisuju autograme, daju intervjue. . . Ali, dok film traje, mi, ipak, plaemo. . . Tako je i predvieno. "Zna. . , " nastavio je Radoje, ne primeujui da Milica postaje napeta i da je vie ne oputa njegova elokventna beseda. ". . . zna li ta mene, kao pisca, nervira? " "ta vas nervira, uvaeni kolega? "

"Kad pisci ubijaju ljude bez jakog razloga. . . " "Kako to misli? " "Onaj koji pie, stvara neku literarnu stvarnost. Raspolae raznim sredstvima da bi preneo poruku, obukao ideju u ruho dogaanja. . . Neestetski je koristiti jake efekte bez dobrog razloga. Onda se oni iscrpljuju i gube mo i ubedljivost, ukoliko se koriste tamo gde im nije stvarno mesto. Smrt je jak efekat. Krajnji. Zamisli da su likovi iz romana, ili filma. . . ivi ljudi. Kad ih ve spisatelj ubija, onda neka to ini samo onda kada je neophodno da bi se iskristalisala neka velika dilema, ili prenela publici jaka poruka, istakla vena istina. . . " "Ma o emu ti to. . . ? O kome govori? " "Pa, o scenaristi. " "Kojem scenaristi? " "Jedinom. Onom iji scenario ivimo. . . " "Ti to neto na Boju adresu? " "A da li Mu, moda, zna adresu? Ili broj telefona? Mobilni. . . ili fax. . . ? Da javim autoru ta se zbiva ovde, na velikoj sceni naeg teatra. Moda protagonisti improvizuju neto to nije zapisano? " "Adresa Mu je 'Nebeska B. B. ' " "A telefon? \avolji znamo. Rekao nam ga Jovan u Otkrovenju. . . Tri estice. Mada, po istom izvoru, avo ima dvojnika. I broj oveiji je tri estice. . . Pa sad, oni koji razumeju, shvatie. Po logici rezona, Boji bi trebalo da je obrnut. . . Tri devetke. . . " "Ha, ha. . . Idi, bre, do avola. " "Pa, ako me scenarista ne primi, obratiu se koscenaristi. . . " "ivot nije film. " "Stvarno? ! to mi to ranije nisi rekla, nego me dri u neznanju. " "Nisi mi vie zabavan sa tvojim cinizmom. Oseam da su ovakvi nai razgovori neukusni. Pa, nedavno je bomba pala pored porodilita. . . Dete je raznela granata dok je sedelo na noi. . . Moda olakavamo sebi kada se izmotavamo na raun Boga i avola, cele te metafizike zavrzlame, ali to nas ipak odvaja od saoseanja sa blinjima koji ginu ovde i sada. Moda nije vreme za alu. . . " "Razumem te. Trudnice i deca. To su tvoji blinji meu blinjima. Inae, nisam ti rekao da ti lepo stoji stomai. . . Oprosti. Moram da se alim. Ne vidim da oni koji stradaju mogu imati neke vajde od toga to bih se ja prepustio crnim mislima u dubokoj alosti. to bih bio mrtav ozbiljan? Razmisli o tome zato se kae mrtav ozbiljan. " "Nije to stvar vajde, ve saoseanja. " "Nikome nee biti bolje od moje patnje i saoseanja, a meni e biti gore. Uostalom, zato misli da sam neosetljiv ako se sprdam sa apsurdom? " "Zato to se time brani od pravih oseanja. " "A zato da se ne branim? Pa ona narodna kae: 'Udri brigu na sprdanje'. Sprdnja nas je odrala, njojzi hvala. Takva nam nacija. " "Branei se svojim cinizmom, umanjuje napetost, tugu, oaj. . . " "Znam. Ali ta e mi to? Zato treba da se oseam napeto, tuno i oajno? "

"Da bi razumeo druge koji se oseaju tako. To je saoseanje. " "Koje druge? Da li se ti osea tako? " "Sada kada sam ti rekla. . . jasno mi je da oseam ba to. . . udno. Dok nisam imenovala svoja oseanja, bila sam svesna samo nervoze. Iritiraju me rei. Potrebno mi je da se predam tihovanju. Nemoj molitvi. " "eli da bude sama? " "Da. " "Sigurna si da nee da ostanem, da ti drim strah? " "Da. Jo malo, pa e poeti da zavija sirena. A ti treba da pree most. Bolje je da krene odmah. " "uo sam da su najavili kako e noas sruiti jedan od mostova, ali ne zna se koji. " "Ne mogu da verujem da e to zaista i uraditi. " "Desilo se mnogo toga za ta nismo mogli ni da predpostavimo da se moe desiti. . . " "Znam. Ali mi je ipak teko da poverujem da nema granica ljudskom ludilu. . . da, ipak, ne postoje neka ogranienja pred besmislenim zlom. " "Zlo je uvek besmisleno. Zato bi besmisao sebe ograniavao? . . . Opet tupim. Teko mi je da te ostavim samu. Ne umem da ti olakam. . . pa valjda zato i tupim. Ne znam nita bolje, to bi ti bilo od pomoi. Meni je intelekt sredstvo za teenje. Mislio sam da to pali i kod tebe. . . Da uspevam da te bar malo razvedrim. . . " "Znam ja da ti nisi neosetljiv. Daleko od toga. Bila sam nepravedna. To je zbog napetosti i iekivanja. Mnogo puta si uspevao da me razvedri. . . da probudi moje uaurene snage tako to si me isprovocirao da ti se suprotstavim. . . Zahvalna sam ti. Znailo mi je tvoje drutvo. " "Mogu li danas da uinim jo neto za tebe? " "Ne. Ustvari, moe. " "ta? " "Kada stigne kui. . . pomoli se. " "Kome? Kako? " "Opet poinje. . . " "ta mogu kad sam takav. Ne razumem svrhu molitve. Ako je Bog, istinski, takav voajer da sve vidi i sve uje, i da moe da zaviri u naa srca, emu onda rei molitve? " "Onda moli bez rei. Molitva je stanje duha. " "Onako, kao 'instrumentalna muzika'. Ni u tome ne nalazim smisao. Ako Bog sve vidi i sve zna, a predpostavimo i da se mea u stvari ovoga sveta, i da nema linih obzira, On bi, ionako, po slubenoj dunosti, trebalo da uradi ono to smatra ispravnim. Zato da ga molimo da radi svoj posao, po vlastitoj savesti. Osim, ako naa molitva nije pokuaj da Ga izmanipuliemo ne bi li dobili kakvu protekciju? Za sebe, ili nekoga do koga nam je stalo. Ako imamo poverenja u Boga, zato da ga moljakamo? Treba samo da mu verujemo i pustimo ga da radi svoj posao. E. . . ako nemamo veru. . . onda je pitanje kako da mu se dodvorimo da za nas, preko veze, uini neto to inae ne bi. . . Da uini vie nego za druge. . . "

"Ti si ba zastranio. . . Nije vano. Nai drugi motiv svojoj molitvi. " "Koji? " "Pitao si ta moe da uini za mene. " "Da. " "Pa, ako ti to izgleda smislenije, moli se zato to sam te ja zamolila. Otvori srce i smisao je postignut. . . " "Ako je tebi za ljubav, i najbesmislenija stvar na ovom svetu koju bi oekivala da uinim, dobila bi smisao. " "Onda idi i tako uini. " "Odoh. Ipak. . . Ima moj telefon. Ako molitva ne pomogne. . . Moda Bog ima prea posla. , . ali ja nemam. Ako ti, iz bilo kojih razloga budem potreban, pozovi. Pa i ako srue most, . . reka nije tako iroka da je ne mogu preplivati. . . Eto mene. . . " "Hvala ti, Radoje. " "uvaj se. " "I ti. " Milica je ostala sama sa svojom molitvom. Nekada su ene vezle, ekajui ratnike da se vrate kui. Svaki bod je ovekoveio jedan trenutak ekanja. enja se materijalizovala. Postoji pria o jednoj vernoj ljubi koja je, vlasima svoje kose, vezla kosu anela na goblenu. Oni aneliii koje je prve zapoela, imali su crnu kosu, dok su oni poslednji izvezeni bili sedi. Svaka nit je bila veza sa onim ko se eka. Tako se ekalo nekad. Danas to devojke retko ine. Menjaju se vremena, a sa njima i naini. Ali, potreba ostaje ista. Milica je poelela da te veeri, uz molitvu, ikonopie. Arhangela Mihaila, prvog meu anelima, jakog i pouzdanog zatitnika pravednika. . . Tananim pokretima etkicom, posveena, odslikavala je harmoniju bezvremenog, branei se stvaranjem od razaranja. Nestalo je struje. Zapalila je sveu i nastavila sa radom. Pri slaboj svetlosti ikonopisanje iziskuje veliki napor. Umorna, sklopila je oi i usmerila svoju duu ka Gospodu. Umesto Njega, pojavila se slika voljenog oveka Lazara. "Bog se nee ljutiti", pomislila je. "Kada volim svog oveka srcem celim, na putu sam ka Bogu. " "Upravo tako i mene voli", pomislio je Bog. Sloie se. Ali, i Kvariigra je imao komentar. Zavijajuim glasom sirene, izrazio je negodovanje. Ima i on svoje argumente. Nastade tama. Tako velika da je izgledalo kao da je ogromni bauk progutao itav grad. I tako tamna, da ni sama nije mogla da vidi koliko je tamna. Ipak, jedan hrabri plamiak svee usudio se da joj se suprotstavi. Njegov primer sledili su i drugi. Tako to biva, kada se barem jedan usudi. . . Nita nije tako veliko kao to izgleda pre pojave hrabrog, . . pa ni mrak. Grad se izvlaio iz nevidljivih razjapljenih eljusti. ta je, uostalom, ta strana tmina, Babaroga koje se oduvek boje i deca i odrasli? Nita. Samo nedostatak svetlosti. Zvuk otvaranja vrata prenulo je Milicu iz razmiljanja. Pomislila je da se Radoje vratio jer je neto zaboravio. . . Moda klju od svog stana? Gotovo redovno mu se deavalo da neto zaboravi. Predpostavljala je da on, nesvesno, na taj nain produava trenutke provedene sa njom. Kako je izgubila oseaj za vreme, nije bila svesna da je Radoje otiao jo pre nekoliko sati. "Neto si zaboravio ovde? ", upitala je, dok joj je jeza prolazila kroz telo zbog pomisli da to moda nije Radoje, a zaboravila je da zakljua vrata. . .

"Zaboravio sam svoje srce. " "Lazare!Ti!? Vratio si se!? " "Vratio sam se. Zauvek!" "Nema tame koja je jaa od ove svetlosti", pomislila je Milica. Lazar nije nita pomislio. Ali, ono to je oseao, znailo je isto. Jedno oko koje sve vidi, ak i u tami, pustilo je suzu radosnicu.

GLAVA XXI SPAAVANJE SVETA I PADANJE NAVIE

Jovan je svirao. Poeo je pre nego to je tama sve obuhvatila. Nije ga omela ni sirena, kada je poela da zavija, ni nestanak struje, . . ni eksplozije u daljini. Oseao je kao da tonovi koji izlaze ispod njegovih prstiju stvaraju neku vrstu zvune kupole. Zvuni nebeski svod. Kroz takvu kupolu moe proi samo ono to je u harmoniji sa muzikom koja je stvara. Jer, ona prima samo ono to ima u sebi, a odbija ono to nema. . . Kao i ljudi. To fiziari zovu zakonom rezonancije. Carstvo nebesko je kao i carstvo zvuka, muzike. . . Vibracija. ta je blizu, a ta daleko, ne zavisi od prostorne razdaljine. ivimo okrueni klupkom talasa. Raznovrsnih. . . Svi su u istom prostoru. Svuda oko nas. Ali, mi primamo samo mali deo tih talasa, a svesni smo jo manjeg dela. . . ovek je kao radio. Ili, bolje reeno, radio je, u tome, slian oveku. Kada ga namestimo na odreenu frekfenciju, ili stanicu, on prima samo talase na toj frekfenciji. Iako su svi ostali talasi tu okolo, istovremeno prisutni. Tako blizu a tako daleko. Blizinu ili udaljenost, u carstvu talasa, odreuje talasna duina. Ne prostorna udaljenost. I ljudi mogu biti na istoj talasnoj duini jedni sa drugima. "Natimovani" da se primaju, ili ne primaju. . . bez obzira na sve druge vrste udaljenosti ili blizine. Jovanova muzika kupola je bila neobine konstrukcije. Oseao je da je iza svakog tona u njoj bio postojei iv ovek. Osoba. Nikada nije uo slinu muziku. Ona je izlazila ispod njegovih prstiju, ali nije imao doivljaj da je sam stvara. inilo mu se kao da se grupa od trideset i est, u kojoj je i on, udruila da stvori neto vano. Toliko vano, da od toga zavisi opstanak sveta. Svaki ton, u odreenom trenutku, postajao je osnova tonaliteta kroz koje je melodija modulirala, uvijajui se kao spirala. I tako je grupa od trideset est poslenika satkala, od zvuka, muziki svod. Fiziari kau da, negde iz plavetnila omotaa nae planete do nas dopiru apati. Zovu ih umanove rezonance. Kau i to da su istih frekfencija kao modani talasi. Ko to apue, ili tiho svira, ne zna se. Da li ti daleki glasovi sa neba imaju i nekakve veze sa Jovanovom kupolom, ni to se pouzdano ne moe znati. Jovanu je bilo dovoljno da zna da je ono to stvara sa svojim muzikim prijateljima vrlo vano. Da ne sme da stane dok se tkanje ne dovri. . . I da konstrukcija koja dri svet poiva na apatima. Kada je odsvirao kadencu, odahnuo je. Bio je uveren da je svet, za izvesno vreme, bezbedan. Tek tada je postao svestan tame koja ga je okruila. Nije mu smetala. ta ima svetlost sa tamom? Seo je u svoju stolicu, zadovoljan obavljenim zadatkom. Ipak, jedna melodija je prola kroz kupolu, ili je, moda, ve bila tu negde i ekala nenametljivo da on zavri svoj posao. Zaleprala je svojim zvunim krilima i ugnezdila se u Jovanovo srce. Tamo je nastavila da peva. I Jovan je razumeo pesmu. Bila je to elja koja ga zove. Znao je i ija je. Jer, po ve spomenutoj teoriji rezonancije, ovek prima ono to ima u sebi. Zatreperilo je i njegovo srce. Kao zvuna viljuka to se, svojim vibriranjem, odaziva onoj drugoj sa istom frekfencijom. Onoj koja je zapoela treperenje. Ustao je i krenuo ka izvoru elje. Njegov razum se samo za trenutak upitao zato ga noge nose ka Petrovoj kui. Zato bi Ona bila kod Petra? Uostalom, ta razum zna o tome zato je sve

onakvo kakvo jeste? Nita, ili gotovo nita!Da zna, ne bi postavljao pitanja. A Ono to ga je vodilo prema izvoru nije postavljalo pitanja. Naravno, zato to je znalo. "Pomae Bog dobri ljudi. " "O, Jovane, brate!Bog ti pomogao. Ui. ta je tebe dovelo. . . ? " "Svetlost. " "Nema sveu kod kue? " "Nisam poao za svetlou svee. . . ve za onom sjajnijom. . . " "Kojom sjajnijom? " "Onom iz oka. . . devojakog. . . " Marijine oi zablistae u polutami, a rumenilo joj jurnu u obraze. Jovan nije mogao da vidi to rumenilo, jer je sedela u jedva osvetljenom uglu sobe. Verovatno da, u tom trenu, dok je stajao na pragu, i dok su mu se oi privikavale na svetlost, nije mogao ni nju da vidi. "Kako je znao da sam ovde. . . ? ", pomislila je. "Imaju li elje mo da dozovu ljude koje elimo. . . ? " "Svetlost elje. . . ", dovrio je Jovan reenicu. Petar je nameravao da neto kae, ali ga je Marta uhvatila za ruku. Po njenom zadovoljnom osmehu, shvatio je da su rei suvine. Jovan je krenuo pravo prema Mariji, seo pored nje i pogledao je u oi. " "Eto mene da budem sa tobom ", ree. "Dobro je to sedim", pomislila je Marija. U susretu sa zaljubljenou, ulo ravnotee nas prvo izda. ini nam se kao da propadamo, da se sve oko nas okree. Kao da je ljubav nekakav ringipil. Moda i jeste. Valjda zato Englezi kau "fall in love". Pasti u ljubav, zaljubiti se. Zato onda ljudi govore da je ljubav uzvieno oseanje? Uzvieno je, bar bi tako trebalo da bude, neto visoko. Neto to je gore. Iznad. Kako se moe pasti navie? Znamo, iz teorije relativiteta, da je prostor zakrivljen. Ali, to vai za ogromne razdaljine. Jedino ako ljubav, u trenu, obie itavu vasionsku kuglu, mogla bi se, kretanjem nadole, popeti u visine. Ustvari, tada su gore i dole besmisleni pojmovi. Kakva bi to brzina morala biti!Da se oveku zavrti u glavi. Moda je, zbog toga, ljubav ringipil. U ljubavi je, i to kau, sve mogue. Pa i padati navie. Jer Ona, Ljubav, nije od ovoga sveta. Zato bi za nju vaili ovosvetski zakoni. Marija, naravno, nije razmiljala o tome. To samo pisac zamajava panju italaca ne bi li ovo dvoje bili, bar malo, sami. Malice intime. Koliko je to mogue za likove iz prie. Iako oni ne znaju da su pod okom panje. Nije red da se to kae, ali, imam i ja, u ovoj prii, neke omiljene likove. Roditelji bi trebalo da podjednako vole svoju decu, a ne da favorizuju neko dete. . . No, ljubav se ne moe odmeriti i uobroiti. To vai i za Boga. Gree oni koji tvrde da su mu svi jednaki. Marija je elela da neto kae. Samo je jedna reenica vibrirala u njenoj svesti. Kao eho Jovanovih rei. Ipak, malo izmenjena. Odsvirana na njenim glasnim icama, zazvuala je ovako: "Eto i mene da budem tvoja. " Ja ovde nemam vie ta da dodam. Iako sam pisac, i moe mi se da radim ta poelim, u svojim pisanijima, kao i Bogu u svojim, ukus me, ipak, ograniava. Kao to rekoh, postoje trenuci kad dvoje treba da budu sami. A sad mi se ini da je taj trenutak. Ostavimo ih da uivaju u susretu.

GLAVA XXII BIE SKORO PROPAST SVETA? Izreka: "Po jutru se dan poznaje", dobila je drugo znaenje u tim "Bombardanima", kako su ih, u ali, nazvali. Ima na narod neki neobian smisao za humor. to i nije tako neobino za "promaene ljude". Od svega naprave tos. U dananje vreme, samo su promaeni ljudi, ivi ljudi. "Bombar dan komo, bombar dan kominice. . . Ha, ha. . . Hi, hi. . . ", Smeju se promaeni. Ba je smeno. Matori ljudi, a smeju se glupostima. Kao deca. Zato da ne? Glupost i postoji na ovom svetu da bismo joj se smejali. emu bismo se, inae, smejali da nje nema. Nema gluposti, nema ni smeha. A, zamislite svet bez smeha! Nita ne bi valjalo!ivela glupost!I sunce se smeje. Prosto se zacenilo. Lice mu sija. Gledaju ljudi u sunce i, to je inae tipino za jedan drugi narod, jedan od onih to nas gaaju odozgo, a ne za nas, vode konverzaciju o vremenu: "Kako je lep dan, komija. . . Da, sve se lepo vidi. . . svaka meta. . . svaki cilj. . . Moi e preciznije da nas gaaju. . . Jesi' vid'o kako su precizni? . . ta ti je tehnika danas. . . U upak moe da te pogodi. . . i to sa daljinskim upravljanjem. . . Ha, ha, . . tomahavkom na Indijance. . . Sad bi mogla naa braa sa juga da zapevaju ono:'Zajdi, zajdi jarko sonce, zajdi pomrai se. . . ' . . . More, nije ni njima bolje. . . Ajmo mi, bolje, onu nau. . . "Bie skoro propast sveta. . , nek propadne nije teta. . . Ha, ha. . . Hi, hi. . . Ho, ho. . . " Zbogom pameti. Jovan je upravo prolazio tuda i uo ih kako pevaju. Nije mu bilo jasno zato, ali i njemu se pesma uininila smenom. Moda se i smisao za humor krije negde u hromozomima i genima. . . u paru sa vrstom gluposti kojoj se smejemo. U hromozomima je sve u paru. Kao to je, uostalom, i u svemu ostalom. Dok mu se pesma o skoroj propasti sveta motala po glavi, stigao je na mesto susreta. Sa glupostima je problem to to nam teko izbijaju iz glave. To smo videli u protekloj deceniji. A i ranije. Isto je tako i sa glupim pesmicama. Kad jednom uu, nee da izau. Doao ovek da razgovara sa Bogom, a glupost pola sa njim, ili, preciznije, u njemu. I ne pada joj na pamet da joj tu nije mesto, da je suvina. . , da smeta. Da je u stanju da to primeti, ne bi ni bila glupost. I, tu se stvara zaarani krug. Bez obzira na to to je u njega ula spolja, kao uga, od nekog drugoga. Setimo se ponovo teorije po kojoj ovek prima samo ono to ima u sebi. Teorije rezonancije. Znamo mi da je Jovan pametan mladi. Ali, znamo da, na ovome svetu, sve ide u paru. To vai, izgleda, i za onaj nematerijalni, duhovni svet. A, poto Bog zna za te zakone jer ih je iz sebe stvorio, . . nee zameriti. Ako neto stvori iz sebe, onda to neto vai i za tebe. Pade mi na pamet ona deija:'Je'n, dva, tri. . . sve to kae to si ti. Je'n, dva, nisam ja. ' I, kakve to veze ima? Nema nikakve. Pa zato ti onda pada na pamet? Ne znam. Izalo mi iz nesvesnog. Morao bih da odem na psihoanalizu da shvatim. . . Psihoanalitiari bi, verovatno, rekli da ta deija igralica opisuje psiholoki odbrambeni mehanizam nazvan projekcija. To je ono kad vlastite misli i oseanja, neprihvatljive naoj savesti, pripisujemo nekom drugom. Po njima, ispada da je Bog projekcija oveka, jer i preterano dobro moe biti neprihvatljivo. Zato to previe obavezuje. A avo je, valjda, projekcija Boga. Ko tu koga pravi kroz projekciju, Bog te pita. Ajde to ti svata pada na pamet, to jo nekako, ali zato, pobogu, to jo i zapisuje? Pa, i ja sam od istog

naroda. A moda postoji i drugi razlog. Koji? Znam o emu e Jovan razgovarati sa Bogom. O emu? O smaku sveta. I, zato je to razlog da pie gluposti? Pa, ta ti oekuje od oveka koji zna da e biti rei o smaku sveta, a jo treba to i da napie? Strah me je, pa odugovlaim. Neka ti je Bog u pomoi. Pa, to i ekam! "ta to pevui, moj Jovane? ", prekide Bog agoniju. "Bie skoro propast sveta, nek propadne nije teta. . . ", otpevao je Jovan Bogu naglas. I Bog se uhvatio za stomak, koji se tresao od smeha kao da i on ima neto od onih, ve spomenutih, naih gena. Oni koji ne veruju da Bog ima stomak, nee poverovati ni u ovu priu. Mada, jo pre Hrista, Bogu su prinoene rtve paljenice. Jagnjad, jarii, gugutke. . . Mislili su, valjda, da je mesoder. Prialo se, ak, da je Kain, koji je bio ratar, ubio brata svoga, Avelja, koji je bio stoar, zbog Bojeg ukusa. Jelovnik koji je Avelj ponudio Bogu, i koji se zasnivao na mesu ivotinja, naiao je na bolji prijem od Kainove vegetarijanske hrane. I na narod ima slian ukus. Ne kae se bez veze "nema 'tice bez prasice. " Da li to govori o naoj bliskoj vezi sa Bogom, teko je zakljuiti. Pogotovo ako se prisetimo one uvene epizode kad je Isus isterao legiju demona iz opsednutog oveka, a oni se preselili u krdo svinja. Da li su oni izali iz tih svinja kad su se podavile, ili se to svinjsko prokletstvo prenelo i na druge svinje, ne znamo. Krhko je znanje. Sudei po nekim svinjama koje esto viam na medijima, jo su tamo. Elem, kakvog bi sve to imalo smisla da Bog nema stomak? Dobro. . . duhovni stomak. . . za duhovnu hranu. . . koja se unosi kroz dim. A mnogo je dima bilo ovih dana. Za vreme ovog mog trabunjanja Bog se ismejao, to je i bila svrha intermeca, jer nezgodno bi bilo ako bi ga prekinuli u smehu. Mogao bi da se zagrcne, ili, ne daj Boe, pone da tuca. Kad Bog tuca, na sve strane puca. Oprostite na glupostima, imale su svrhu. On sada moe da nastavi razgovor. "Odakle ti ta pesmica o smaku sveta? " "Ih, ti kao ne zna. Pa, to je muzika iz jednog domaeg filma. Radnja filma je iz vremena predhodnog bombardovanja naih gradova. Tada su nas bombardovali ovi isti, samo to su nam u to doba, zvanino, bili saveznici. Sada su nam bar otvoreno neprijatelji. Pesma je ponovo postala aktuelna, kao i misli o propasti sveta. Ideja je, dodue, mnogo starija. Jo od Hrista. A i pre Njega. Kasnije su to nazvali eshatologija. Sve to ima poetak ima i kraj. Jedino se za tebe ne zna, kako kau naa braa:'egovi si? ' , od koga si. Nema poetak, pa nema ni kraj. Vean si. Ljudima je to teko da zamisle. Nisi nastao. Oduvek si postojao. Dobro objanjenje. Ali, u naem ogranienom umu, uvek neki mali crvi pita 'a kada je poelo to oduvek? 'Ne moe neto to se izleglo iz jajeta da ne pita:'a koja je kokoka tebe snela? A iz kojeg jajeta se ona izlegla? ' I tako se, mi koji imamo poetak, pitamo kada e biti kraj. to je i normalno, priznae. " "Ima logike. Sudei po pesmi, nekima se uri. " "Pa, zna, odavno se ve preti tim smakom sveta. Kad su nama pretili bombardovanjem, pa je bilo ono"Oe-nee? Kad e? ", narodu se smuilo da ivi u tenziji. Onda se, jednog jutra, na zidu, pojavio veliki grafit: 'Bombardujte ve jednom, ili da kreim!' Iekivanje smrti je gore od smrti. " "Ko eka, taj doeka. . . izreka je stara. U ta veruje, to ti se i desi. " "Boe, odavno sam eleo neto da te pitam. " "Pitaj. "

"Ta pria o smaku sveta. . . uvek mi je izgledala nekako uasno. Ne lii mi to na tebe. Isuvie je kazneno-pedagoka. Kao, Ti si bio tolerantan, pun ljubavi, strpljenja, razumevanja. . . Ali, iznutra, u Tebi, gori prigueni gnev, koji, tu i tamo, izbije kroz neki ventil. Zvui neurotino. E, onda kada Ti, iz samo Tebi znanih razloga, pukne film. . . teko ljudskom rodu. I grenima i pravednicima. . . i 'trudnicama i dojiljama'. ta li je tek to trebalo da znai!? Pa kad ponu da duvaju aneli u strane trube. . . i izau sva zla na svet. . . emu to? Ve je vieno. Pria se da si i ranije slao potope, katastrofe, satirao ljudski rod. . , pa se onda zavetovao da to vie nee initi. Ovo je, dodue, neka malo izmenjena verzija. . . Nee satirati ljudski rod u meuvremenu, ali hoe na kraju sveta. Kad doe sudnji dan. U meuvremenu nema kazne. Jedino to samo Ti zna kad e taj sudnji dan, a to moe biti i danas, pa onda sve izae na isto. Hoe li vie taj sudnji dan, ili da kreimo!? Sa stanovita slobodne volje, svaka pretnja kaznom je ista, bez obzira kad e suenje biti. " "Stoji. " "I? " "ta I? Kae da ti to ne lii na mene. " "Bogami, ne lii. " "ta bi ti uradio da si na mom mestu? " "Dobro pitanje, ali mnogo teko. Ipak, moram priznati da sam i sam razmiljao o tome. " "I, ta si smislio? " "Ako je tano to da je carstvo nebesko u nama, onda e se i sudnji dan zbiti u nama. Moda se on, u izvesnom smislu, ve i deava. . . kod nekih ljudi. Pitao sam se zato imam dar da ujem ono to drugi ne uju. Zato si mi dao taj dar, ili prokletstvo? Ako ja to mogu, onda to, kao mogunost, postoji za sve ljude. ta bi se desilo kada bi nestale granice ula? Kada bismo mogli da ujemo, vidimo, omiriemo, okusimo. . . sve? Sve opsege vibriranja? Kada bi svest bila totalna? " "Sudnji dan? " "Da, pomiljao sam na to. Neki ljudi, u odreenim trenucima svog ivota, podvuku crtu, rezimiraju svoj ivot i procenjuju ga. To je, esto, veoma bolno. Ipak, uvek neto sakrijemo od sebe. . . Poneto zaboravimo. Neemu ne damo pun znaaj. . . Imamo onu duboku crnu vreu u duhu koju zovemo - nesvesno. Ali, u njoj se ne kriju samo beli zeevi. . . Moda su te strane trube, u koje duvaju aneli, naa ula. Ako bi se sva ula potpuno otvorila, "uli" bismo sve. I sebe i druge. Verujem da postoji i ulo duha koje sve to objedinjuje, daje oseaj sebe kao celine. Da li je ono sedma truba? Nestala bi mogunost lai, zaborava, samoobmane, bilo kakve odbrane od samog sebe. Za mnoge bi to, verovatno, bio uas. Kako li izgleda potpuni susret sa samim sobom? " "Radoznao si? " "Da. " "Da li si spreman? " "Da. " "Onda, neka bude. Otvori se!"

ta se deavalo sa Jovanom u tih nekoliko sekundi posle Bojih rei, teko nam je i da zamislimo. Spolja gledano, izgledalo je kao da vibrira svaka elija na njegovom telu. Tako brzo, da oko sebe stvara beliastu svetlost. Koliko je svetlosnih godina to stanje trajalo u Jovanovom Duhu, teko je rei. "Zatvori se", progovorio je Bog, bez onog "Sezame", jer to je iz druge prie. One o Alibabi i etrdeset razbojnika. Postoji i njena savremena verzija za veliku decu, o kojoj se moete obavestiti iz dnevne tampe. Ovo je, ipak, literatura, to obavezuje na izvesne estetske norme, pa ak i na etike. Uostalom, ta storija nema nikakve veze sa ovom. Ona se, po ve oprobanom receptu, spominje samo zato da bi Jovan imao malo vremena da se pribere. "To je, dakle, stvarnost. . . ", progovorio je Jovan. "Pretoi je u rei. " "Ti zna da je to nemogue. Muzika se ne moe govoriti. " "Reima je mogue dati obrise smisla. " "Ali, to nije to. " "Kao to ni ova stvarnost nije stvarnost. Ipak, pokuaj. " "ivei, ovek stvara svoju simfoniju. ovek je sopstveno muziko delo. To je nae pravo stvaralatvo. Svaka misao, svaki pokret, svako oseanje, . . sve to inimo je muzika. Ti si nam dao ritam i osnovnu temu:ritam srca koje kuca u kvarti, ritam disanja, iji je raspon kvinta, . . sve ostale uroene ritmove i intervale naeg tela. . . simetrino graenog u zlatnom preseku, . . sa bezbroj malih i velikih struna, udaraljki, duvaa, gudaa. . . itav orkestar. Ogroman raspon frekfencija. Moemo svirati ak i svetlosnu muziku. Ali, ljudi je uglavnom ne uju. " "Zato? " "Ne znam. Na ovom svetu, nekome je dato da ratimava nae instrumente. Da nas ui disharmoniji, muzikom ukusu drugaijem od Tvoga. Moda je to i nuno. Kako bismo osetili da je neto lepo, ako nema runog sa kojim bismo ga uporedili? Nita ne moe postojati bez svoje suprotnosti. Pa ni Ti. O tome smo ve priali. Ipak, disonanca boli. Disharmonija boli. To moda nije fizika bol, ali je stvarna. Muziari znaju kako je bolno svirati na ratimovanom instrumentu. Kada bi neko hteo da me mui stranim mukama. , . najbolje bi to uinio ratimovanom muzikom. , . ako ne bih mogao da zaepim ui. Oni koji, svojim ivljenjem, sviraju fal muziku. . , a to je, valjda, ono to zovu grehom, nemaju drugog izbora do da zaepe ui, i oi, i sva ula. . . A, kad postanemo 'gluvi' za muziku ivljenja, kako onda ispraviti sopstvenu disharmoniju? Da, za mnoge bi ukidanje lai bio smak sveta, suoavanje sa samim sobom, sopstvenom disharmonijom. Valjda zato to je sve ivo stvoreno od Tebe. U svakoj eliji je Tvoj ukus. Da nije tako, zato bi disharmonija bila bolna? Zato nam se fal ne bi sviao? Zato bismo, uopte, patili zbog rune muzike koju stvaramo ivei? Zato nam zlo ne bi bilo dobro? Zato nam avo ne bi bio Bog? Zato nam runo ne bi bilo lepo? Da li, u tome, zaista postoji izbor? Da li su tu granice slobode koju nam moe dati? " "Ne mogu, iz Sebe, stvoriti neto to nisam. Ipak, stvarajui Sebe, ono to jesam, postajui odreen onim to jesam, odreujem i Svoje granice. Izvan njih je ono to nisam. I to to nisam postoji u mom Duhu, kao odreenje onoga to jesam. "

"U tome je, dakle, tvoj krajnji sud? Tvoj ukus, Ti e, u nama, suditi samome sebi. Ono to u nama prepozna kao ono to Ti jesi, ostae u Tebi, u Tvom duhu. Ono to ne prepozna kao Sebe, bie izvan Tvog doivljaja Sebe. Kao pozadina koja okruuje figuru, i nuna je da bi se oblik izdvojio iz neega to nije. To, uostalom, i ovek stalno ini. Ako odreuje sebe kao dobrog oveka, on mora imati i znanje o zlu u sebi. Ali, to znanje mu slui da bi odredio svoje dobro, prepoznao ga kao sebe. Zlo je u nama kao pojam, ali nije aktivno. Ako je to na izbor. Na kraju vremena, sve e 'karte biti na stolu', i svako e primiti ono to ima aktivno u sebi. to vibrira. Rezonancija slinog sa slinim. To je peat koji odvaja ito od kukolja. Svako e imati svoj 'smak sveta'. U Duhu. Mnogi e to, odista, doiveti kao apokalipsu. Pitao bih te jo neto. " "Pitaj. " "Zato si meni dao vie nego drugima? Zato mogu da ujem ono to veina ne moe? " "Dao sam ti vie zato to si imao vie. Naravno, svaki dar je i zadatak. Ti si jedan od trideset i est. " "Jedan od trideset est? !ta je sad to? Da nije vezano za onu muziku koja mi je jue dola? " "Sve je vezano za muziku. I ivot ima svoju osnovnu temu. Ljudi improvizuju, ali se osnovna tema mora odravati. Da se ne bi izgubili u improvizacijama. " "I nas trideset est imamo zadatak da to inimo? " "Da. " "Zato trideset est? " "Nije to lako objasniti, ali ti ve muzika moe neto rei. " "To su tri oktave na klaviru, raunajui i crne dirke. . . Ali, dva tona se ponavljaju. . . Ima dva tona vika. Osim, ako si Ti Alfa i Omega. , . prvi i poslednji. Svaka struna ima dve vorne take koje je dre zategnutom. Tri oktave ivota. . . tela, due i duha. . . I telesni ivot gradi dvanaest elemenata. Dvanaest apostola je prenosilo Hristove melodije Duha. . . " "Moe i tako da se kae. " "Ali, koji je moj zadatak? " "Zadaci. Osnovni ve izvrava. " "Kako? " "ivljenjem" "A ostali? " "Drugi zadatak e ti dati otac. Idi i pitaj oca svoga. " "Svetu? !" "Pa, zar ima drugog oca? " "Ne. Ali si me zbunio. Zar moj zemaljski otac moe davati zadatke kojima se prenosi Tvoja volja? " "Naravno!" "Dobro. Pitau ga. Ima li jo neki zadatak za mene? " "O, da. Imam ih puno. Ali, mora biti strpljiv. Sve u svoje vreme. Za sada imam jo jedan zadatak. " "Koji? "

"Da nae pisara koji e zapisati nae razgovore. " "Pisara? " "Dobro. Sada se to zove pisac. " "Gde da ga naem? " "Tamo gde si naao i mene. " "Tebe mogu nai bilo gde. Mada, izgleda da Ti je ovo omiljeno mesto. Pored vode. Ponekad pomislim da si Ti voda koja govori. Ima li Bog omiljena mesta? " "Svako ko ima ukus, ima i ono to mu je omiljeno. " "Znai, da ga traim ovde? Taj bi morao biti neki ribolovac. I prvi apostoli su bili ribari. A Ti si ih promovisao u lovce na ljude. " "ovek je elja. Oni su elju da love ve imali. Ja sam ih usmerio na cilj. I pisci su lovci na ljude. " "Kako u znati kada e on biti ovde? " "Koristi ono to ljudi zovu koincidencija. " "Misli li na ono kada se istovremeno dese dva dogaaja koja su povezana smislom, a nisu vezana uzrokom i posledicom? Pa onda nekome izgleda da je to puki sluaj, a nekome da je Bog umeao prste. " "E, ba to!" "A kako u znati da je to on? " "Ako ima hrabrost u imenu, tvoj duh u prezimenu i vatru u nadimku, znae da je to tvoj pisar. " "Opet neka Tvoja zakoljica. Zato mi, jednostavno, ne da ime, prezime i broj telefona? " "Prvo, zato to bi to bilo banalno. Ne dolikuje Bogu. A i ne znam njegov broj telefona. Ne koristim tu spravu. Drugo, pomislio bi ovek da ga neki ludak zove telefonom jer umilja kako ima da kae neto toliko vano, da e se jedan pisac staviti u slubu njegove paranoje i troiti svoje dragoceno vreme da o tome pie roman. " "A ovako, pored vode, nee stei takav utisak? " "Pored vode ovek je otvoren za uda, za neobino i mistino. Za imaginaciju i nadahnue. Za Boga. Voda je iva i pamti. Ona je najbolji pisar. Na alost, veina ljudi ne ume da ita iz nje. " "Dobro. Uiniu tako. A sada, idem kod svog oca Svete po drugi zadatak. ivo me interesuje ta si smislio kad hoe da mi, preko njega, prenese Svoju elju. " "Svidee ti se. Pozdravi oca. " "Ne sumnjam. Oeva volja bie i sinovljeva. Kao, uostalom, i kod vas dvojice, . . ili trojice. . . ", Jovan se osmehnuo. "emu si se nasmejao, moj Jovane? " "Palo mi je na pamet da i mog oca, Svetu, zato to je jak za trojicu, zovu 'Sveta trojica. ' " "Ha, ha. . . Njegova najvea snaga lei u tome to ima vas dvojicu sinova. Zbog toga i jeste Sveta trojica. Zato i ima pravo da zada zadatak u moje ime. " "Raste mi radoznalost. Odoh ocu svome. " "Bog s tobom, moj Jovane. "

"Jovan s Tobom, moj Boe. "

GLAVA XXIII OTAC SVETA I NJEGOV ZADATAK "Pomae Bog oe", pozdravio je Jovan. "Bog ti pomogao, sine, "otpozdravio je Sveta, podigavi na tren pogled sa komada drveta koje je obraivao. "ta to pravi? " "Kolevku. " "Za koga? " "Za unuke. " "ije unuke? " "Sofijine i moje. " "Pa, vi jo nemate unuke. " "Od neega mora da se pone. Eto, ja sam poeo. A vi je napunite. " "Treba decu neko i da rodi. . . " "Dae Bog. " "Kad smo ve kod Boga, pozdravio te je. " "Ma, Boga ti? " "Boga mi, jeste. I jo mi je rekao da ti ima zadatak za mene koji e biti po Njegovoj volji. Zato sam doao. Da te pitam. U emu se to slau Boja i tvoja volja? " "Pa, vidi, valjda? " "ta da vidim? Vidim da pravi kolevku. " "Za koga? " "Kae, za unuke. " "Eto, to je moja volja. . . i elja. Ako te je Gospod poslao da mi ispuni tu elju, hvala mu k'o bratu roenom. " "I, to je taj tajanstveni zadatak? Pa ja bih ga ispunio i da mi ga nisi zadao. " "Oevi i treba da ele ono to sinovi ele. Da im zadaju zadatke koje bi, i onako, svojom voljom, ispunili. " "Da li je to sve? " "Pa. . . poto mi pravljenje kolevki ide od ruke, gledaj da ih bude to vie. I, uite ih, mlada i ti, da budu estiti ljudi. Uostalom, ti drugaije ne bi ni mogao. A ni ena koju izabere. Neu da ti se meam. . . ali, ova mala iz komiluka. . . Ko da je za tebe Svevinji stvorio. Mnogo mi se svia. . . Pa, k'o velim. . . " "E, Sveto, Sveto. . . Opasan si ti ia. Sve vidi. . . Kad smo ve kod 'male iz komiluka', ona e ti raati unuke. " "Ljudino moja, doi da te otac zagrli. Hvalim te Boe. ini mi se da ti je i brat pred enidbom. Sa starijom sestrom. Dobre su to cure. A, od dobra se dobru moe nadati. Sad bi, ovako mator, zaigrao k'o momak!Kako e ti se tek majka obradovati!Napraviemo pravo slavlje. Idem ja da obradujem moju mladu!" "Odoh i ja kod svoje. "

"Idi, sine. Kraj nje ti je mesto!" I, odoe i otac i sin sa osmehom. Svaki svojoj dragoj. Da ih obraduju. Sirene koje su zavijale, nisu uli. Imali su prea "posla". Neki bi rekli: "Srpska posla". Daj Boe da Srbi zaista shvate ta su zapravo ta uvena "Srpska posla". Iako je pisac, iz samo njemu znanih razloga, do sada izbegavao da spomene i naciju i zemlju u kojoj se sve ovo deava, svakome je, verovatno, jasno da su u pitanju Srbi. Dodue, ima i onih koji misle da su Srbi neko pleme u Africi koje se bavi uzgajanjem banana. Banane ne uspevaju u Srbiji, iako je nazivaju banana dravom. Radi se o stilskoj figuri. To kaem zbog moguih netanosti u buduim udbenicima geografije, ili botanike. Iz isto naunih razloga. Ne zbog Srba, ve zbog banana. Neki meaju Srbe i sa Indijancima. Valjda im zato "poklanjaju" tomahavke. Indijanci imaju svog Manitua, dok Srbe bije glas da su ma'niti. Moda je u tome neka skrivena veza. Elem, Tvorac je, barem u ovoj prii, Srbima zadao neke druge zadatke, ili "poslove". Tako ispada da su "Srpska posla", u stvari, Boja posla. A Boja posla su uvek prea posla. Kad ljudi imaju takva prea posla, ne bi ih trebalo zamajavati. Zato e se, i u ovoj prii, prei na "stvar". To to okolo padaju bombe, to je samo "dekor" uz scenu. Ne elim da kaem da su, ne daj Boe, oni koji ovih dana ili meseci ginu od tih bombi, statisti. Statisti su samo u statistikama onih koji ih prebrojavaju. I zlo ima svoja prea posla. Ne znam da li ono ima neke omiljene poslenike, i da li se ime neke nacije, ili nacija, moe izjednaiti sa "avoljim poslom". Nisam ba upuen u naine na koje posluje neastivi. Taj "poslovni svet" mi je stran. Kao i statistika. Ono to znam jeste da samo ivot stvara ivot. To je, valjda, ona osnovna muzika tema ivota o kojoj je Gospod govorio Jovanu. Neko je mora stalno "drati", da ne bismo odlutali u neobuzdanim improvizacijama. Ili, kako se to danas kae, ivotnim stilovima. Da li je "dranje teme" oveanstvu zadatak koji je Srbima postavioTvorac, ili je to mit koji su samoinicijativno ugradili u svoje bivstvovanje, ili pak manipulacija podmetnuta iz ideoloko-politikih interesa, Bog te pita. Moda sve ove mogunosti ne iskljuuju jedna drugu, ve se prepliu. Bez Boga se lako odluta, jer nema osnovne teme. Svako svira svoje, dok "ne odsvira svoje". Jadan je orkestar sastavljen od takvih muziara.

GLAVA XXIV SVADBA U KANUU Kada je "ika" Sava poeo da gradi svoj veliki splav na Savi, a govorio da gradi Nojevu barku, mnogi su mu se smejali. Sava je sve radio po meri. U duinu trista lakata, u irinu pedeset, a u visinu trideset. . . Kako je i zapisano. Za gradnju mu je bilo potrebno veliko dvorite kako bi smestio razne ivotinje koje je polagano prikupljao. Sve u parovima. "Za ne daj Boe. "Ako se Bog ponovo predomisli zbog ljudskog svatoinstva. Nije Sava bio verski fanatik. Daleko od toga. Nije bio ni ludak. ia je voleo ivot i reku, i dobro vino, i dobru pesmu, . . a bogami i lepu enu. Ne bi mogao ovek koji ne voli ivot da pravi tako dobru riblju orbu. A ne bi mogao ni tako lepo da peva, iz srca. U stvari, Sava je voleo da gradi, i da to to gradi bude veliko, i od drveta. Da mirie na drvo. A nije bio stolar po profesiji. E sad, da ga ne bi smatrali zamlatom, izmislio je priu o potopu, kao alibi. Kad mu se ve smeju i ude, neka to bude iz velikog, da kaemo biblijskog, razloga. Nije ni udo to je tako razmiljao kad je Srbin, i to starog kova. Bilo je jo prednosti koje mu je donela njegova zamiljotina, da ne kaemo izmiljotina, jer to ne bi bila prava re. U njegovom dvoritu, koje je mirisalo na svee obraeno drvo, skupljali su se ljudi. A Sava je voleo ljude. Ljudi su dolazili iz raznih razloga. Neki iz radoznalosti, drugi na aicu razgovora o venim temama. Gradnja Nojeve barke, razumljivo, inspirie na razgovore o neprolaznom. Bilo je i onih koji su hteli da pomognu. Jedni, kao to je bio Sveta, zato to i sami vole da grade, a drugi za svaki sluaj. Ko zna, moda je ia blesav. . . Ali, ta ako se desi nekakav novi potop? U ovakvim vremenima se niemu ne bi trebalo uditi. Zna se kako su proli oni koji su se smejali dok ih je Noje opominjao. Trebalo bi obezbediti mesto. Znamo dobro da se istorija ponavlja. Mada, ovde se ne radi o istoriji, ve o Bibliji. . . Ali, to je sigurno, sigurno je!Tek, iz ovih, ili onih razloga, oko Savine Nojeve barke okupljalo se drutvo. Lepo se jelo, pilo, prialo i pevalo. I sve to pored vode. Pa, i ako ne bude potopa, vredi. A onda je doao rat. Mislim na ovaj poslednji. Ovaj sa kaubojima. Biblijska atmosfera se izmeala sa vesternom. Neobina kombinacija. Kauboji sa neba gaaju "nebeski narod" na zemlji. I, nebeski narod, kao naturik, igra ulogu Indijanaca u skupom "kaubojcu". Spektakl! Sve uivo. Dok ih kauboji gaaju, "Indijanci" pevaju na trgovima:"O veliki Manitu. . . ", ili, u domaoj verziji:"Boe pravde. . . " Dodue, ne loe logorske vatre, jer ovo su druga vremena. . . A plamena ionako ima koliko hoe. Tako velike logorske vatre crvenokoci nisu imali priliku da vide. Ali, to bi rekao jedan na:"Princip je isti, sve su ostalo nijanse. . . " I taj to je to rekao je pevao. Svi smo mi koji pevamo, jer pesma nas je odrala, njojzi hvala, uli za onu njihovu narodnu:"Samo mrtav Indijanac je dobar Indijanac. " Kad smo bili mali, gledali smo kaubojce i skupljali aure u prvim redovima bioskopa. ak smo i navijali za kauboje. Indijanci su imali ulogu paravojnih jedinica i napadali karavane, skidali skalpove. . . i pri tome se, istini za volju, mnogo drali. Nisu imali portparole, pa su oporativno i necivilizovano pravili buku. Nekultura jedna. Kome je jo vano ta se kae? !Bitan je nivo, nain na koji se kae. Rune rei iritiraju kulturan svet. Trebalo je naterati male divljake da operu usta sapunom zbog prljavih rei koje su izgovorili. Nebitno je bilo i to to su se borili za svoju zemlju, i

to su kauboji, u stvari, bili okupatori i ubice. Nain otpora je bio necivilizovan. Postoje politika sredstva, institucije, diplomatija. . . No, pustimo sada te Indijance. Neka mirno i dostojanstveno ive u svojim rezervatima. Oni su sada ravnopravni graani jedne velike i demokratske drave. I manje se deru. Ako se uopte deru. I ne skidaju vie skalpove. Lepo su vaspitani. to je dobro. Pozabavimo se ovim domaim, "nebeskim Indijancima". U kontekstu te prie o nama i Indijancima, nekome je palo na pamet da bi Savin splav, ija je gradnja bila pri kraju, trebalo da bude kanu. "Poslednji Mohikanci" bi trebalo da se spasu u kanuu, kao to prilii Indijancima, a ne u nekakvoj Nojevoj barci. Ona je za "Jee". Ideja je tako bila prihvaena, to i nije udo, jer se blesave ideje prosto lepe za nas. I, splav je dobio ime "Kanu". A onda je Sveti pao na pamet jo jedan genijalni naum. Da u sred rata, u "Kanuu", napravi svadbu povodom venanja svojih sinova. I tako su poeli da pripremaju svadbu u Kanuu. U stvari, etiri svadbe istovremeno. Nemojte rei da ste iznenaeni. Mnogo sam rei utroio pripremajui vas za ovaj trenutak. A nisam vas samo ja pripremao. I Veliki Kuvar je umeao svoje prste. Petar i Marta, Jovan i Marija, Lazar i Milica, Nikola i Mileva. Tek sada vidim da sva enska imena poinju sa M. Pa, i prva re koju izgovorimo poinje sa m i upuena je eni:"Mama. "Sve su ostalo nijanse. Ko pomisli da to ima veze sa edipalnom vezanou za majku, nije daleko od istine. Srbi jesu vezani za majke. A i za oeve. Moda je to staromodna patologija. Ne znam da li bi je vredelo menjati za neke druge koje su sada u modi po belom svetu. Iako te bolesti nazivaju lepim imenima. No, neemo o bolestima pred svadbu. A ni ta svadba u mnoini, jer to su bile etiri svadbe u jednoj, nije bila obina svadba. Prvo, niko nije pozvan reda radi. Pozvani su samo oni koji su to zasluili time to ih neko voli. Neko od slavljenika. U slavljenike se raunaju oni koji se venavaju i oni koji njih vole. Ljubav je, za ovu svadbu, bila pozivnica. Svadbe, inae, mogu da budu vrlo zamorne i banalne, tako da se na njima najgore provedu slavljenici. Ova svadba nije bila takva. Bila je neobina i po tome to nije bilo narodnjaka. "Kakva je to svadba bez narodnjaka? !", pitae se neki. Pa, neobina svadba, ve smo rekli. "Kakva je to svadba koja je obina? ", pitam ja te neke. Moe li neto to je obino, zaista da bude svadba? Osim, ako mislite da je venanje obian dogaaj. Jedna od stvari, iz nepisanog scenarija, koje normalan ovek treba da odradi u ivotu. Organizaciju ovog neobinog dogaaja preuzela su na sebe dva Miloa i jedan Sveta. Zato dva Miloa? Da ne bi dola dva loa. . . kao u uzreici. . . alim se. Nije zbog toga. Pitate sa razlogom ko je sad taj drugi Milo? Dozvolite da se upoznamo. Kao to je i red na svadbi. Drugi Milo je, gledano po starosti , u stvari, prvi Milo. Milevin otac. Oficir u penziji. Od mlaeg Miloa je dobio nadimak "ika klipan. " Sve deake u komiluku otac Milo je, iz milote i u ali, nazivao klipanima. Momii su ga voleli zbog njegovog srdanog ponaanja, u kome se oseala vrstina i potovanje mukosti ovih malih "klipana". Odnosio se prema njima kao "mukarac sa mukarcem". Nisu ga se plaili. Mali Milo je i tada bio siguran da se nee naljutiti zbog nadimka. Ako on moe njih, u ali, da zove klipanima, mogu i oni njega. Nema prave ale bez prave ravnopravnosti. Tako je i bilo. "ika klipan" se slatko smejao svom nadimku. Moglo bi se ak rei da je bio i ponosan na njega. Pa, nema svako privilegiju, zasnovanu na takvoj bliskosti sa momiima, da ga zovu klipanom. I to ne iza lea. Nego u oi. Ba tog deaka Miloa je posebno voleo. Njega je nazivao "klipanom nad klipanima", i svojim

sinom. esto je posmatrao kako deaci igraju fudbal, ili koarku i bio im je sudija. I to jo kakav. Mogao bi da sudi i prvoj ligi. On je ozbiljno shvatao svoju ulogu i do u tanine prouavao pravila. Govorio je da je mnogo vea odgovornost suditi na deijim utakmicama, nego na utakmicama kupa ampiona. Tu je svaka nepravda, ili neznanje, veliki greh. Uiti decu estitosti i ozbiljnosti u igri, jer je i ivot jedna ozbiljna igra, najodgovorniji je zadatak. Dok je posmatrao Miloa kako igra, oi su mu sijale kao eravice. Deak je igrao srcem. Bez ostatka. Kao da je to to igra najvanija stvar na svetu. Sve se moe nauiti, ali ne i sranost. Ona je Boji dar. Sve vredno u ivotu se samo iz srca moe dosei. Znao je to "ika klipan", opinjen svojim mladim imenjakom. Veliku mu je radost priinjavalo to to su njegova Mileva i Milo od malih nogu bili kao brat i sestra. Milo nije bio naprasit deak i izbegavao je tue. Osim, ako bi neko uvredio Milevu. To bi svakoga, sasvim sigurno, kotalo razbijenog nosa. Makar protivnik bio i za glavu vii. Ovih dana je, eto, doiveo to zadovoljstvo i ast da pripremi svadbu svoje "sestre". Kao da je to najvanija stvar na svetu. Drugaije ne bi ni umeo. Osnovni sastojci za pravljenje svadbe su ve bili tu. ene i mukarci koji se vole. To se prvo dobro izmea, a onda se dodaju zaini. Kume i kumovi, i ostali svati. Ljude je trebalo prvo dobro nahraniti. U tome su, hvala Bogu, nae domaice prave arobnice. ovek je, kao to znamo, dualistino bie. Ne treba zanemariti ni duu ni telo. Kad se dobro jede, trebalo bi da se i dobro zalije. Postoje odreene vrste tenosti koje, iako im je voda osnovni sastojak, ne gase vatru, ve je pale. Napred spomenuti Indijanci su ih zvali "vatrena voda". Po jednoj vrsti takve vatrene vode, zvanoj ljivovica, postali smo uveni u svetu. Nismo mi tek sada postali uveni. Bilo je vatre u nama i ranije. A i vode. Neemo ovom prilikom u detalje iznositi recept za pravljenje dobre svadbe. Osnovno smo ve i rekli. A muzika? Ona se ne sme zaboraviti. Ona mora biti u skladu sa unutranjom muzikom koja dolazi iz ljudi koji slave. Prisetimo se. ovek moe primiti samo ono to ve ima u sebi. U sebi ima ono to stvara iz sebe. Zbog toga je gotovo nemogue primiti neto to pre toga nismo stvorili. Stvorili? Iz ega? Pa ni iz ega. Kao Bog. U tome i jeste sutina stvaranja. Jovan je, kao to znamo, umeo da uje unutranju muziku ljudi. Zato mu nije bilo teko da okupi odgovarajue muziare koji e svojim muziciranjem postii sklad sa unutranjim vibracijama zvanica. I, tako je otpoelo slavlje. Kao sva telesna bia, svatovi su prvo jeli i pili, a zatim ustali sa svojih stolica da nahrane duu razgovorom. Mislim da nije loa ideja da se, kao nevidljivi kibiceri, proetamo od grupice do grupice i saznamo o emu priaju. ". . . Ne mislim da su nauka i religija u antagonizmu. . . Naprotiv. Mislim da se sve vie pribliavaju jedna drugoj. . . ", objanjavao je Nikola Jovanu. "Ima li u fizici mesta za Boga? " "Ako nema u fizici ima u fiziarima. Veina savremenih, velikih fiziara su duboko religiozni ljudi. Na svoj nain. Fizika moe objasniti kako se neto deava, ali ne i zato. Ona ne obuhvata svrhu. ovek, fiziar, meutim, ne moe ostati imun na metafizike implikacije koje mogu proistei iz novih saznanja nauke. To je najuzbudljivije. Svako ima potrebu da stvori svoju sliku sveta. Ti si muziar, i svoj doivljaj stvarnosti zasniva na muzici. A ja svoju sliku sveta zasnivam na fizici. Ulazak u mikrokosmos elementarnih estica zapoeo je

novu eru u ljudskoj misli. Svet nam vie ne izgleda tako vrst i determinisan kao pre otkria kvantne teorije i teorije relativiteta. . . " "Uvek se obradujem kada osetim da sa nekim delim isti pogled na svet. Naunici razliitih profesija se koriste razliitom terminologijom i esto ne primeuju da govore o jednom istom drugim reima. " "Naao si slinost u tvojim i mojim pogledima? " "Dok si , maloas, govorio o tome ta te vodi dok traga ka novim saznanjima, teorijama, otkriima. . . imao sam doivljaj kao da si kompozitor. " "Misli na moju priu o lepim teorijama? " "Da. Priseti se svojih rei. Da ne znam da si fiziar, da sam sluajno proao i uo taj deo razgovora, pomislio bih da si muziar i da govori o muzici. " "U pravu si, Jovane. Drago mi je da si to osetio. Za mene je nauka umetnost, i podlee istim kriterijumima. Svaka teorija koju razraujem ili ujem, prvo proe test iz estetike. Iskustvo me je nauilo da ako nije lepa, nije ni istinita. Jedan veliki matematiar je rekao da i obrasci u matematici, kao i oni u slikarstvu i poeziji, moraju biti lepi. Ideje se, kao i boje i rei, moraju uklapati harmonino. Lepota je prvi test. Nema trajnog opstanka runoj matematici, a ni fizici. " "Kako osea lepotu u fizici? " "Kad se, prouavajui prirodu, zagledamo ispod povrine stvari, nalazimo sve vie i vie lepote. I sistem misli koji je objanjava mora biti lep, skladan, harmonian. Mora odraavati ono to objanjava. " "Jasno mi je, Nikola, kako se doivljava lepota u muzici, ali kako je to u fizici? " "To se ne bi moglo definisati, ve se prepoznaje kad se oseti. . . Ipak, pokuau da neto i objasnim. Kljuna je jednostavnost teorije. Ne mehanika vrsta jednostavnosti koju bi odredili prebrojavanjem formula, ve jednostavnost naela, ideja. Priroda ne tedi na esticama, niti na silama, ve na naelima. Zatim, oseaj neizbenosti u njoj. Kao kada, pri sluanju nekog muzikog dela, oseti da nita ne bi smelo biti drugaije. Nijedan ton. . . " Dok je Nikola izgovarao poslednje rei, priao im je Milo sa osmehom na licu, podstaknut onim to je uo. "Jel' ti to pria o Milevi? To su prave rei za njenu lepotu. Lepota njene due je poput lepote pesme u kojoj nita ne bi trebalo menjati. Neizbena lepota i jednostavnost. . . " Nikola i Jovan se nasmejae. "Lepota je takva, u emu god, ili u kome god da se nalazi. . . ", zakljuio je Jovan. "Nemoj da si ljubomoran. I tvoja mlada je olienje lepote. . . ba takve o kakvoj ste govorili. Poto sam uo da Nikola govori, mislio sam da je re o Milevi. . . " "Ne bih da te razoaram, ali razgovarali smo o fizici i muzici. . . i lepoti koja ih povezuje. . . ", objasnio je Nikola. "Ha, ha. . . A meni se uinilo da priate o enama. Vidite, lepota sve povezuje. Ustvari, sve lepote su povezane. Dok ti pria o fizici i muzici tvoja draga neto rauna. " "ta rauna? "

"Eno je, sa Petrom, Marijom , Martom, Lazarom i Milicom. Rauna koliko dece treba da rode da bi stigle gene za glupost koji se bre razmnoavaju. Ako nisi znao, pametni su spori u razmnoavanju. Koliko sam shvatio iz njene matematike, kasne dve generacije u jednom veku. U apsolutnom iznosu potomaka, rezultat je pet prema jedan u korist glupih. . . Sa stanovita teorije evolucije, glupost je u prednosti. " "Jovane, prijatelju, hajdemo mi do naih ena. Tamo nam se, izgleda, kroji sudbina. . . i to na naunoj osnovi. Matematika je neumoljiva, kao i evolucija. " Milo je, kao pravi domain, nastavio da obilazi goste i budno prati da li nekome neto nedostaje. Jovan i Nikola su se pridruili grupi koja je govorila o genetikoj strategiji poveavanja broja pametnih u populaciji. Prava svadbena tema. Doekali su ih zaljubljeni pogledi i blistavi osmesi. "Moja Mileva je udo od matematiara. Sve moe da izrauna. Samo je previe skromna da bi to i priznala. Ljubavi moja, ta je tvoja pametna glavica izraunala? Koliko dece traba da imamo? ", priao je Nikola i neno je zagrlio. "Pa, poto smo etvrta generacija u ovom veku, da bismo ispravili negativan skor samo iz ovog veka, minimum bi bio dvanaest zarez etrdeset devet, " ljupko se osmehnula Mileva "Uau! Pa to znai da bismo morali odmah da ponemo. Kako si dola, draga, do te cifre? " "Jednostavno. Statistika kae da se ljudi nieg obrazovanja i inteligencije, u proseku, ene i udaju, i prave decu, mlai. Do devetnaeste. Obrazovaniji i inteligentniji to ine negde oko dvadeset i sedme. Za etiri generacije prvima je potrebno sedamdeset i est a drugima sto osam godina. To su gotovo dve generacije prednosti. Statistika kae da je i prosean broj dece dva i po prema jedan i po u korist prvih. Preraunato, to je pet puta vie za jedan vek. Ako se tako nastavi, aritmetikom progresijom. . . oveanstvo e. . . " "Ha, ha. . . Dame i gospodo, to se ne sme dogoditi!Spas oveanstva i nacije je u naim rukama. Dajte mi svi ovde zavet da ete svim silama raditi na reavanju ovog velikog problema!" "Dajemo!", usledilo je oduevljenje. "E, red je i da zalijemo ovaj novi zavet!" Napunie ae svi i kucnue se. "Nikola ljubavi, ti si objavio nekoliko lanaka o problemu poveavanja ljudske energije, energije oveanstva. Tvoje ideje su me i podstakle na ovu matematiku. . . onaj deo o dodavanju mase vee brzine. . . Trenutak je da nam neto kae i o tome, molim te. . . " "To su neka moja socioloko-filosofska razmiljanja. Poao sam od uverenja da se osnovni principi fizike mogu primeniti i na ljudsko drutvo. Mislim da kljuna naela prirode vae na razliitim nivoima, iako se drugaije ispoljavaju. Analogije se mogu praviti. Jovan pravi analogije sa muzikom. . . " "Na koja naela misli? ", prekinuo ga je Jovan radoznalo. "Iako moda nikada neemo moi da shvatimo ljudski ivot, mi sigurno znamo da je to pokret, bilo kakav da je. . . " "Sve to postoji je pokret. Bez kretanja nema postojanja", dodao je Jovan.

"Naravno. Postojanje pokreta neizbeno znai postojanje tela koje se pokree i snage koja ga kree. Mase koju pokree neka sila. Svaka masa poseduje silu inercije, svaka sila tei da se zadri. Zbog tog univerzalnog svojstva i stanja, telo, bilo da se ne kree ili da je u pokretu, tei da ostane u istom stanju. A sila, manifestujui se svuda i iz bilo kog razloga, stvara podjednaku suprotnu silu. Proizilazi, kao apsolutna neophodnost, da svaki pokret u prirodi mora da bude ritmiki. " "I, kako to povezuje sa ljudskim drutvom? ", umeao se Petar, nestrpljiv da uje ishod. "Polako. Jo malo uvoda. Ritam je u svemu. U kretanju planeta, plimi i oseki, potisku vazduha, kretanju klatna, oscilacijama struje. . . " "Kucanju srca, telesnim funkcijama. . . ivotnim ciklusima. . . ", dopunio je Jovan. "O tome govori i Vladika Nikolaj. . , " ukljuila se Milica, inspirisana temom, ". . . kad kae da: 'postoje glasovi i u kamenu, i u zemlji, i u biljci, i u kapi vode, i u atomu vazduha, isto tako kao to postoje glasovi i u suncima, zvezdama, planetama, mesecima, kao telima. U emu god ima unutranjeg pokreta, ima i glasa. . . Sva vasiona je jedna tretea muzika, i neprestani govor, i neprestani razgovor. . . " "Tako je. Sve ivotne manifestacije, ak i u najkomplikovanijem obliku, kao na primer u oveku, ma kako neshvatljive i isprepletane, samo su jedan pokret na koji se mogu primeniti isti opti zakoni kretanja koji vladaju i u fizikom univerzumu. " "Mogu li da se primene i na oveanstvo kao celinu? " "Naravno. U tome je poenta. Svi smo mi jedno i jedno je u svemu. U toj istini je sr hrianstva, a veina ljudi je, naalost, , ne shvata. " "A jo manje ljudi je ivi. I eto rata", uzdahnula je Marija. "Da. Zamislite oveanstvo kao masu koju pokree sila. " "Zamislili smo. Velika jedna masa za koju je potrebna veeelika sila. . . ", naalila se Marta. "Iako to nije jednostavno kretanje, ipak, opti zakoni mehanikog kretanja mogu biti primenljivi i na njega. Ta veeelika energija, u vezi sa tom masom, moe da se meri u skladu sa dobro poznatim principima mnoenja polovine mase sa kvadratom odreene brzine. Na slian nain moemo da zamislimo kako se ljudska energija, energija oveanstva, meri tako to se polovina ljudske mase mnoi sa kvadratom brzine, koju jo ne moemo da izraunamo. " "ta bi to bila brzina oveanstva? ", pitao je Petar sa oiglednim, izrazom uenja. "Teko je to definisati, a posebno izmeriti. Meutim, princip funkcionie. Intuitivno oseamo kada se u ivotu kreemo, a kada smo tromi, iako nam je teko da definiemo u emu je brzina kretanja. Osnovni problem nauke je, po meni, kako da se povea pokretaka energija oveanstva. " "Ima li ideju kako, Nikola? ", podsticao ga je Petar.

"Kao i u fizici. To se moe postii na tri naina: poveanjem mase, smanjenjem suprotstavljajuih sila, sila trenja, ili negativnih sila, koje deluju u suprotnom smeru, i poveavanjem pogonske sile. . . " "Dobro. Za masu mi je jasno. Ona se poveava poboljavanjem uslova ivota, brigom za zdravlje, produavanjem ljudskog veka, napretkom medicine. . . Podsticanjem nataliteta. Ali, ta ti je trenje, negativne sile. . . kada je u pitanju oveanstvo? ", Petar je nastavio sa pitanjima. "Neznanje, glupost, lenjost, imbecilnost, neobrazovanost, duhovna i emocionalna nezrelost, su sile istog trenja ili otpora, bez ikakve tendencije usmeravanja. S druge strane ludilo, samounitavanje, fanatizam, ovinizam, su sile negativnog karaktera koje deluju u suprotnom smeru od pokretake energije. " "Ma koliko da je neznanje, kao sila trenja, moglo da uspori kretanje oveka napred u prolosti, sigurno je da su danas negativne sile postale znaajnije. " "Na alost. Vidimo koliko je pozitivna sila znanja, i u ovom ratu, upotrebljena protiv oveka. " "Velike nacije su poveale svoju ljudsku masu, standard, obrazovanje, za koje se moe rei da poveavaju ljudsku brzinu, ako sam te dobro razumeo. Ipak, nemam utisak da su stvarno poveali onu sutinski ljudsku energiju. Duhovnu, " zakljuio je Petar "Kod naeg naroda se, oigledno, smanjuje masa. Da li to nadoknaujemo 'brzinom'? Ne znam. 'Dal' smo samo tu zbog ravnotee meu zvezdama? 'Ni to ne znam. Ko to zna? Moda je Vladika Nikolaj, kojega je moja Milica ve citirala, u pravu kada kae:'Ja ne znam planove Boije, ali drim da Boji promisao hoe preko pravoslavnih Slovena da kae svetu spasonosnu re, da donese spasonosnu utehu i spasonosni lek. " "Daj Boe da je tako. Da rtva ima svrhu, " uzdahnula je Marta "Oprosti Nikola, " izvinuo se Lazar oseajui da je, moda, skrenuo razgovor u drugom smeru. "Prekinuo sam te. Interesuje me odgovor na Petrovo pitanje o velikim nacijama. " "Nisi me prekinuo, ve dopunio. Veliko mi je zadovoljstvo da ujem rei naeg Vladike na pravom mestu. I ja se iskreno nadam da je on u pravu. A to se tie velikih nacija i njihovog poveanja mase. . . Kod dodavanja nove mase staroj, od presudne vanosti je da li je ta nova masa iste brzine kao i stara, ili je manje, odnosno vee brzine. Najvanije je dodati masu vee brzine. Kada bi, na primer, deca bila istog stepena prosveenosti kao njihovi roditelji, to jest kada bi predstavljali masu "iste brzine", energija bi se jednostavno poveavala proporcionalno dodatom broju. Ako su napredniji, ili su masa "vee brzine", tada e nova generacija u znaajnijoj meri doprineti ukupnom zbiru ljudske energije. " "I tu je tvoja Mileva poela da rauna. Ispada da oni koji se duhovno ubrzavaju, usporavaju sa razmnoavanjem. Poveavaju brzinu, ali smanjuju masu. Dobijaju kvalitet na raun kvantiteta. Ali, poto je oveanstvo celina, jedno, krajnji ishod bi mogao biti da, u zbiru, postaje gluplje. I tako, da bi smo ga spasli, trebalo bi da imamo, ako se smatramo pametnima i prosveenima,

dvanaest zarez etrdeset devet komada dece. Cirka. Da nas briga za toliku decu ne uspori u duhovnom razvoju? Posebno nas, ene? ", primetila je Marta uz smeak. "Setimo se Baha!Imao je tuce dece, svakom se maksimalno posvetio, a pogledajmo i ta je sve stvorio!", oglasio se Jovan. "A njegova ena? ", nastavila je nestano Marta. "Prva ena mu je, na alost, umrla. Druga, Ana Magdalena, ena velike duhovne 'brzine', napisala je divnu knjigu o njihovom ivotu. Kakva je to ljubav bila!Pored svih ivotnih tekoa, oboje su bili istinski zaljubljeni jedno u drugo do kraja zemaljskog trajanja. To su bili retki, izuzetni ljudi koji su kroz ivot svoje velike porodice izgradili sjajan odnos i ostvarili sebe, svako na svom planu. Prosek ne govori mnogo o mogunostima kvalitetnih ljudskih odnosa i mogunostima ljudske prirode. Izuzeci samo o tome govore. Njih dvoje su imali i 'masu' i 'ubrzanje'. To je, dakle, mogue. Treba teiti ka moguem, a ne ka prosenom. " U tom trenutku Milo je ponovo prolazio pored ove "besednike grupe" i ponovo uo poslednje rei koje je povezao sa svojim organizatorskim problemom. Naime, bilo je nestalo crnog vina. Obratio se Jovanu za pomo. "ovee, ja sam pogreno proraunao i masu i brzinu!Oslonio sam se na prosek. " "Kakvu masu i brzinu? ", zaudio se Jovan "Pa, masu crnog vina koja je potrebna za goste, i brzinu kojom e ga gosti popiti. ta e, neiskustvo. Moram sada da se snaem hitno. . . " "Kai mu da pogleda u velikom kanisteru za vodu iza splava. Tamo ima vina. ", uo je Jovan dobro poznati aljivdijin apat. "I ti si ovde!? , uskliknuo jeJovan radosno "Jo uvek sam ovde. . . ", pravdao se Milo, mislei da se Jovan obraa njemu. ". . . Razmiljam gde bih sada mogao da nabavim dobro vino. " "Nai e ga u velikom kanisteru za vodu iza splava. " Milo je hitro otrao da proveri ono to je uo od Jovana. "Doao si na slavlje? !Da pretvori vodu u vino kao nekada? !", proaputao je Jovan aljivdiji. "Pravo slavlje ne proputam!", usledio je odgovor. "Pa, dobro nam doao, Boe!" "Bolje vas naao mladenci!" Milo se vratio ozarena lica. "Jovane, brate, u pravu si. Kanister je pun vina!I to kakvog!Boanskog!Da li zna otkud ono tamo? " "Od Boga je. " "Ih, od Boga!I to to kae. Sve je od Boga. " "to se onda udi? " "Ne udim se vie, nego se radujem. Pao mi je kamen sa srca. Pitaju me svatovi kakav sam ja to domain. Kau da je u narodu obiaj da domain prvo iznosi dobro vino. Dok se gosti ne napiju i dok jo oseaju razliku. A tek onda, kad jezik odrveni i otupi, iznesu loije vino, jer tada svatovi razliku i ne primete. " "A ta si im ti rekao? "

"Da tako nije bilo i kad je Isus bio na svadbi u Kani, zato to je vano da mladencima u ljubavi bude kao i sa vinom. Sve bolje i bolje. A ne kao to obino biva posle medenog meseca. Kada je Bog prisutan, ne vae pravila obinog i nunosti. Jer, 'u Boga je sve mogue'. Zar ne? " "Dobro si im rekao!Samo prisustvo Gospoda ini ivot neobinim. On je najpoeljniji svat. " "Pije li neto najpoeljniji svat? Da se ne obrukam kao domain? " "Pitau ga. Gospode, pije li neto? ", pitao je Jovan ozareno. "ta kae? " "Kae da su ljubav i radost njegov omiljeni koktel. " "Onda ne moram da brinem. Toga nam nee nedostajati. Napie nam se Bog na svadbi. Jo e i da zaigra!" "Hou!", ree Bog. A njegova treba da bude i poslednja.

GLAVA I KRAJ KOJI TO NIJE U posleratnim danima esto sam se priseao eksperimenata sa majmunima o kojima sam sluao jo u srednjoj koli, a zatim i na studijama psihologije. Ne bih opisivao te eksperimente. Bitni su zakljuci koji su iz njih izvedeni. Naime, ustanovljeno je da majmuni koji su izloeni nekom stresu, na primer elektrookovima, pokazuju znaajnija oboljenja tek kasnije, kada proe stresna sitruacija i kada se opuste. I tada sam se pitao odakle pravo eksperimentatorima da maltretiraju nae pra pra roake primate. Bio sam student jedne humanistike nauke, i red je bio tada da me malo mue i moralne dileme. Dobijao sam odgovore koji mi nisu ba umirili savest, ali su mi pomogli da ne razmiljam i dalje o ovom majmunskom problemu. "Znate, kolega", govorili su mi, "svako saznanje ima svoju cenu. Neko mora da je plati. Bolje majmuni nego ljudi. Zato ne postavite pitanje o eksperimentima sa pacovima? I oni su ivi stvorovi i oseaju bol. Majmune doivljavate bliima, i zato vas mui savest. Zar savest postoji samo onda kada mislite o stvorenjima koja su vam bliska? Ako je tako, ljudi su vam najblii. Znanje e koristiti za dobrobit ljudi, poboljanje ivota, ublaavanje bola. . . Ne moe nauka napredovati, a sa njom i oveanstvo, a da to nikoga ne zaboli. . . " Prihvatio sam argumente. Zvuali su logino. U svoju odbranu mogu da kaem da to nisam uinio iz due. Ostao je crv sumnje. A to je ipak neto. Ali, to neto je bilo toliko malo da sam zaboravio na dilemu sve dok se, jednog dana, nisam osetio kao majmun. Vratio sam se, ili, bolje reeno, vratili su me, mojim korenima. Da je jo potrajalo, moda bih poeo da saoseam i sa crvom. . . ili paramecijumom. . . ili, sve dalje i dalje u lancu postajanja, moda ak i sa Bogom. Sreom, nije toliko trajalo. Desetak godina mrcvarenja i sedamdesetak dana razapinjanja na krst, nisu dovoljni da vrate toak evolucije milijarde godina unazad. Zaustavio sam se na majmunima. A i to e, verovatno, brzo proi. ovek sporo ui, a brzo zaboravlja. Ipak, dok je trajalo to moje majmunsko, poststresno stanje, razmiljao sam. Verovatno je tako od majmuna postao ovek. Razmiljao sam o sebi i o svetu. Kakvo je to udo!Svesno bie koje razmilja o samome sebi!Mogu samo da zamiljam kako se oseao prvi majmun koji je shvatio da je postao ovek!Ali, zato znam kako se osea ovek koji je shvatio da je postao majmun. I jo mu je, na nesreu, ostala kao atavizam loa ljudska navika. Navika da razmilja. O sebi i o svetu. Prvi greh. Ti prelazni periodi, takozvani periodi tranzicije, posebno su teki. Postao sam eksperimentalna ivotinja u jednom velikom pokusu zvanom "Milosrdni aneo", sprovedenom, kao to samo ime kae, u humanitarne svrhe. Veoma vanom za dalji napredak oveanstva. Opit je, kao i svako dobro istraivanje, imao eksperimentalnu i kontrolnu grupu. U eksperimentalnoj grupi smo bili mi, domai majmuni, na kojima je vreno ispitivanje, a u kontrolnoj grupi, koja je znatno vea, bili su ostali majmuni sveta koji su samo posmatrali deavanja. Postoji u psihologiji uenja i takozvano "uenje putem posmatranja". Jedna narodna poslovica kae da se budala ui na svojim grekama, a da se pametan ui na tuim grekama. Nacrt istraivanja je bio

zamiljen tako da na jednog majmuna krene devetnaest zverova. Uglavnom slonova, ali i jastrebova, hijena, kojota, akala. . . Reju-meano meso. To bi trebalo da bude stresna situacija. Prirodnija od elektrooka, mada su i oni korieni. Poznato je da su eksperimenti in vivo plodonosniji od onih koji se izvode u labaratoriji. Prirodni stres izaziva prirodnije reakcije. Meutim, u ovom eksperimentu, ak su i slonovi bili letei. Kao Dambo, ali ne tako dobroudni. Grabljivci su bili gore, a majmuni dole. To se, ipak, u prirodi retko sree. Istraivai su, valjda, hteli da vide kako e se "nebeski" majmunski narod ponaati kad se spusti na zemlju. Nulta hipoteza je bila da e se prestraviti i onesvestiti od straha. Ali, ne lezi vrae. Da je majmun tako predvidljiva ivotinja, nikada od njega ovek ne bi postao. Majmuni su se, kao to im ime kae, majmunisali. Kezili su se na slonove i ostale zveri koje su ih obilno zasipale svojim izmetom iz vazduha. Poneku betiju, koja bi se spustila nie, majmuni bi gaali bananama, kokosovim orasima ili drugim P. V. O. voem. U meuvremenu, skupljali su se u grupe i prkosili neprijatelju kreveljenjem, cupkanjem, poskakivanjem i podvriskivanjem. To iracionalno ponaanje je, mora se priznati, pomalo zbunjivalo i grabljivce i eksperimentatore. Ali, za kratko vreme. Pokus je morao biti nastavljen, jer, setimo se, bio je veoma vaan za dalji napredak oveanstva. Trebalo je da se, na osnovu zakljuaka izvedenih iz njega, predvidi budui tok dogaaja na razvojnom putu oveka. A kako bi to bilo mogue ako se ne moe predvideti ni ponaanje jednog obinog majmuna. ovek je ipak, sloenije bie. Tu su bili i ostali majmuni, posmatrai, pa bi i njima moglo svata da padne na pamet, ako bi se ugrozio imid jastrebova, slonova i ostalih krupnih i opasnih zverki. Trajalo je to, i trajalo. . . sve dok "pametniji" nije popustio. Kao u poslovici. Kako se to desilo proitajte u novinama. A kada je tragikomedija zavrena, u posttraumatskom periodu, opustio sam se i poeo da traim smisao. To je onaj, po mentalno zdravlje, opasniji period opisan u prethodno spomenutom eksperimentu. Ako niste znali, i majmun moe da dobije ir na elucu, to se upravo i desilo nekim majmunima iz pomenutog opita. Vidite i sami koliko smo bliske vrste. U takvom trenutku sam se i setio svoje mlake moralne dileme iz mladosti. Ali, ne samo te. Mnogo je mlakih moralnih dilema bilo u mom ivotu. ak i kada je re o meni mnogo bliim biima od majmuna. Setio sam se kako sam do skoro, preko televizije, posmatrao nesrenu, izmuenu kolonu izbeglica iz Krajine, koja se pribliavala Beogradu. I u tom sluaju bih mogao, da bih odbranio sebe, neto da kaem. Uvek imam olakavajuu okolnost za sebe. To je, valjda, i ljudski. Negodovao sam, vrteo glavom, psovao vlast, neprijatelje, velike sile, pokvaren svet. . . Uuuu. . . kako sam samo junaki psovao! Dodue, niko me od onih koje sam ruio nije uo. A ne znam ni kakvu vajdu su ti nesrenici koje sam saaljevao, imali od mojih burnih emocija. ak mogu da kaem i to da sam nekoliko dana imao lo apetit. Sve mi se smuilo. Ne seam se tano koliko je dana to trajalo. ini mi se tri. Valjda zato to je "svakog uda za tri dana dosta". Kasnije je problem sa apetitom nestao. Nisam ja tako lo momak kao to elim da se predstavim, moda zbog oseanja krivice. Poneto sam i uradio. Naao sam posao nekima od tih muenika. A odneo sam i staru odeu na sajam, gde su je prikupljali za izbeglice. I deije igrake. Jednom prilikom sam poklonio i pelene za jednokratnu upotrebu. . . A, da. . . i mleko u prahu za bebe. Pa ta hoete vie od mene? ta sam mogao? Mnogi nisu ni toliko. . !

Neete vi nita od mene. Ja hou. Sam od sebe. Stid me je kad se osetim da sam bespomoan. Nisam na to navikao. Teko podnosim to oseanje. Jedan mudar ovek, ili Bog, svejedno, kako vam drago, rekao je:"Ko nije greio, neka prvi baci kamen na grenika. . . " Imao sam potrebu da sudim. Svetu, neprijateljima, saveznicima, prijateljima. . . i na kraju sebi. U tom sluaju, trebalo je poeti od kraja. Zato je, ne samo iz spisateljskih razloga, u ovoj knjizi poetak na kraju. Ili kraj na poetku. Kako hoete. Da bar neto bude onako kako hoete. Retko ovek ima priliku da odreuje poetak i kraj. A i o sredini bi se moglo razgovarati. Fuj!to ne volim pesimiste, defetiste i narikae!Nisam ja od tih. Samo mi se, ponekad, omakne. Pogotovo kad doe ono nae, kako ree jedan ovek, "peto godinje doba"-rat. Imao sam potrebu dakle, da sudim. Prvo onima kojima sam najvie verovao, velikim svetskim intelektualcima. Ljudima ijim sam se idejama i znanju do nedavno divio. Veina njih su moje kolege, psiholozi, psihijatri, psihoanalitiari. . . Nisu ni beknuli. Zato? Nisu shvatili o kakvom je ludilu re? Ma haj'te molim vas! Nismo deca. Mislili su da od toga nema nikakve vajde? Poznato mi je to. Da sam uven kao oni, verujem da ne bih tako postupio. uvali su svoje guzice? Verovatno da se o tome radi!A ta je sa onim lepim priama o mogunostima ljudskog razvoja uz pomo psihoterapije, o odgovornosti, empatiji, saoseanju, dostojanstvu. . . tra, la, la, la, la? Kad bi ovek muio sve muke ovoga sveta, teko da bi mogao lagodno iveti. Biti normalan znai ne optereivati se tim stvarima na koje ne moe da utie i koje ne moe da promeni. Deca su umirala u Bijafri, Bangladeu. . . koje kuda. . . Irak bobmarduju svaki as. . . Ko e zbog svega toga da pati!? Neki pravi hrianin koji veruje da smo svi mi jedno? Takvom bi ivot bio veoma teak. Ako emo poteno, ve sam se navikao na tu "vest" o Iraku, tako da je ponekad doivim kao meteoroloki izvetaj. Kao psiholog, rekao bih da je to zdrav odbrambeni mehanizam. Na tu vrstu zdravlja i raunaju oni koji manipuliu medijima i javnim mnjenjem. Da li imam pravo da bacim kamen? Svet je lud. To znamo. Videli smo. Pa ta? I mi smo ludi, pa smo u skladu sa njim. uo sam negde definiciju po kojoj je lud ovek onaj koji stalno ponavlja isto, neuspeno ponaanje, nadajui se uvek drugaijem ishodu. Zar svi mi to, uglavnom, ne inimo? Postoje neka ponaanja koja, kod mene, obino dovode do uspeha, jer se tada oseam bolje, i pored svih muka kojima je preplavljen ovaj svet. Jedno od tih "ponaanja" je da piem. Istresem sve muke na papir koji ume da trpi. Sreom po piskarala slina meni, ima i italaca koji umeju da trpe. U svojim pisanijima, ishod mogu da biram sam. Stvaram svet po vlastitim merilima. I onda mi bude bolje. Meutim, u tom periodu nisam mogao da piem. Probao sam, ali nije ilo. Svaka misao mi se inila neumesnom, besmislenom, nepotrebnom. . . glupom. Da li je pisanje beanje od stvarnosti? Stvaranje iluzija? Izraz bolesti? Odbrambeni mehanizam? O emu da piem? O istini? ta je istina? Svet je ogromno trite na kome se, zajedno sa drugom robom, prodaju i razne "istine". Ona ideja koja se probije na tritu, postaje "istina". Istina se meri uspehom. Osim kod Boga. A On mi se neto uutao. Stvarno, ta je sa Bogom? Kad se ve svetski intelektualci plae da kau ta misle, zato bar Bog ne izrazi svoj stav? Njemu niko nita ne moe. Kad su mu onda sina razapeli na krst, izrazio je negodovanje. Tek da se zna. Zemlja se tresla, pomrailo se sunce, a zavesa ispred oltara se precepila na dvoje. Tek toliko bi mogao da iskae svoje emocije, sada kada je itav jedan narod razapet na krst.

I desilo se. Dodue, sa malim zakanjenjem, ali se ipak desilo. Prvo je bilo pomraenje sunca. Mnogi su mislili da e se dogoditi neto strano, moda ak smak sveta, a to se ne zbiva tako esto. Neki su izmislili "otkaene" naoare za posmatranje pomraenja, i na tome zaradili dobre pare. Bogu se ne sme gledati u lice!A tek turistike ture u one delove zemljine kugle gde je bilo totalno pomraenje. Super-spektakl!I na Boijem gnevu se moe dobro zaraditi!Mnogi nisu znali da se to dogaa zbog onoga to su nama uradili. Ali, ja sam znao. Svialo mi se da tako posmatram stvari. Nije da ne znam astronomiju i predvidljivost pomraenja sunca, ali to je tako prozaino objanjenje. Uskoro su poeli i katastrofalni zamljotresi irom sveta. Ovi dogaaji su bili ve mnogo ozbiljniji. Uinilo mi se, na poetku, da e stradati samo oni koji imaju neku veliku krivicu u "naem sluaju", ali nije bilo ba tako. Stradali su mnogi, pa i neki za koje mi nije bilo jasno ta su skrivili. To samo Bog zna. A onda sam se smuio sam sebi. Zgadio mi se taj zluradi, osvetoljubivi, "pravedniki" gnev. Nema to veze sa Bogom! To su tektonski poremeaji!Jo samo fali da se Bog sveti, pa da ode sve u . . . I dalje nisam mogao da piem, ali sam nasluivao ta stoji iza toga. Stid. U poetku mi je bilo udno to to prepoznajem oseanje stida u sebi. ega se stidim u svom pravednom gnevu? Oseanja pravednika? Hm? Ima tu istine. Kada me neko prevari, onako runo. . . neljudski. . . ja se stidim. Ne zbog toga to sam ispao glup, ve zato to sam deo neega runog. Nekog runog odnosa. Stidim se runoe. Iako, moda, nisam kriv to je odnos ispao takav, ipak sam deo toga. I zato se stidim. Kako li se tek stide oni koji su poinili zloine nad nama? Meni je bilo teko da prepoznam svoj stid, iako se ne oseam krivim. Da li e oni uopte moi da otkriju sami sebi svoju sramotu? Stid je teko podnoljivo oseanje. Toliko teko da, kad je to oseanje prejako, ovek radije postaje bestidnik. Kako e nam, onda, oprostiti zloine koje su nad nama poinili? Ne znam. Moda je stvoren zaarani krug. Ponaam se ponekad tako da se i dobro oseam, a to valjda znai da sam relativno zdrav ovek. Duga etnja u prirodi je za mene spas. Ako je mogue, pored vode. Eto, tako sam se jednog dana etao u radioaktivnoj prirodi. Od dugog hoda esto me zabole lea. Fiziki bol je laki od duevnog. Barem za mene. Zastao sam na jednom mestu pored kanala. U stvari, neto me je zaustavilo. Ne znam tano ta. Uinilo mi se da voda peva. Napregao sam panju da bih uo odakle dolazi muzika, ali nisam uo nita. A ipak sam oseao da ujem. uo sam mir, ako se moe rei da se mir uje. Neujna muzika mira ulazila je u mene i ispunjavala me. O, Boe, odkada nisam osetio takav mir u sebi. Kakvo je ovo udnovato mesto? Mesto moi? uo sam da postoje takva mesta. Mir je velika mo. Sedeo sam tako dugo, upijajui blaeni mir u sebe, i posmatrao glatku povrinu vode na kojoj se nije pomeralo nita. Iznenada, nedaleko od mene, u vodu je bunuo kameni stvarajui koncentrine krugove. Nisam se okrenuo, ne elei da prekidam trenutke spokoja. Drugi kameni je usledio za kratko vreme. "Ko si ti? ", upitao sam pomalo ljutito. "Jovan. " "ta hoe Jovane? Zato baca kamenie ispred mene? " "alim se sa tobom. elim da privuem tvoju panju. " "ta e ti moja panja? " "elim da razgovaram sa tobom. "

"Zato? " "Da bih video da li si ti onaj kojeg ekam. " "Zato bi ti mene ekao? Mi se i ne poznajemo. " "On mi je rekao da u te ovde sresti. " "Koji On? " "Bog. " "Ha, ha. . . moj Jovane. Ni manje ni vie nego Bog!I to ba mene!Nije da mi ne ini ast, ali, od kakve bih pomoi ja mogao biti Bogu? " "Svako moe biti Bogu od pomoi. " "Dobro, dobro, ima pravo. Ako nam je Bog 'ovek za vezu', onda je to ozbiljna stvar. " "ini mi se da bi ti mogao biti taj. " "Po emu ti se tako ini? " "aljivdija si, kao i On. " "Bog aljivdija!? E, takvog Boga volim. Moe li da me upozna sa njim? " "On sam bira sa kim e se upoznati. Nema posrednike. " "A ti si se upoznao sa Njim. Gde? " "Ovde. " "Ih? !Ima neto u ovom mestu, moram priznati. Kako se to desilo? " "Ja sam sedeo kao ti sada, a On je bacao kamenie. " "Ha, ha. . . !Zar je Bog bacao kamenie? Kao dete. . . ? !Svia mi se tvoja predstava o Bogu. " "Nije to predstava. Tako se dogodilo. " "Jesi li Ga video? " "Ne. Nisam se okrenuo. Niko nije video Boga. Ali sam Ga uo i osetio. " "A da se nije neko naalio sa tobom? " "Jeste. " "Ko? " "Pa rekoh ti, Bog. " "Kao ti sada sa mnom? " "Tako nekako. " "Da li si i ti Bog? " "Da, jesam. " "Znao sam to. " "Svaki ovek je sin Boji , dakle, Bog. " "A, tako? Sme li se tebi gledati u lice? " "Niko jo nije umro od toga. " Okrenuo sam se da vidim tog oveka-Boga. Po njemu, i ja sam to bio. Jovan je imao lice anela. Poverovah mu i da je Bog. Gledao me je pravo u oi, iako nije ba prijatno gledati neznanca u oi, jer nepoznato nas plai. U Jovanovim oima nije bilo niega to bi me plailo. "Da li si ti pisar? ", iznenadio me je Jovan svojim pitanjem. "Pisar!? Moglo bi se rei da sam piskaralo. Tu i tamo bacim neke svoje "velike" misli na papir verujui da neto vrede. Kad se toga nakupi, objavim knjigu. Ima

ljudi kojima se moje knjige dopadaju, a poneto se od toga i meni svidi. . . I eto, piem ponovo i ponovo. . . " "Odlino. Sad jo da vidimo da li si ti ba taj pisar. " "Kako e to znati? " "Po imenu, prezimenu i nadimku? " Prasnuo sam u smeh. "Nemoj mi rei da ti je Bog rekao moje ime, prezime i nadimak. to ti nije dao i broj telefona? " "I ja sam ga to pitao? " "I, ta ti je odgovorio? " "Da bi to bilo banalno, i da bi ti pomislio da sam neki ludak kada bih ti rekao ta oekujem od tebe. " "A ta ti, u stvari, hoe od mene? " "Da zapie moju priu i moje razgovore sa Bogom. " "Misli onako, literarno. . . ? " "Nije mi rekao kako. To je ve tvoja stvar. Moje je da ti ispriam. " "Pa, priaj. " "Ne znam ti jo ime, prezime i nadimak" "O, da. . . Kako bi trebalo da se zovem? " "Ne znam. " "Kako sad. . ? Pa zar nisi rekao. . . ? " "Znam samo to da bi trebalo da ima hrabrost u imenu, moj duh u prezimenu i vatru u nadimku. " "Tako ti je rekao? " "Da. " "To je nekakva zagonetka? " "Da. Takav je On. " "ekaj da vidimo. . . Ime mi je Neboja. . . " "Dobro je. Ima hrabrost u imenu. " "Postaje interesantno!Da nije ovo neka skrivena kamera!? "ta je da je, zabavno je. . . Da vidimo dalje. Prezivam se Jovanovi. " "Jovanov-i. Uklapa se. " "Ma, ovee. . . ovo je ba zgodna ala!? Priznaj. Neko od onih mojih drugara te je nagovorio da se malo ali samnom? " "ala moda jeste, ali ne poznajem nikoga ko tebe poznaje. Osim Boga. " "I ba je On smislio ovu alu? " "Glavom i bradom. " "I, ostaje nam jo nadimak? !" "Da. " "Zato to piem detinjaste pesmice, u kojima se sve rimuje, prozvali su me ika Nea-Zmaj. Po ika Jovi. To je bila samo povrna asocijacija, ali mi je nadimak ostao. Imponuje mi, ali ponekad me je i sramota zbog toga. Nisam ja njemu ni do kolena. . . " "Ne pravdaj se. Ipak si Zmaj, i ima vatru u nadimku. Sve se uklapa. " "Ha, ha. . . da mi je znati ko je smislio ovu alu. . . astio bih ga piem. "

"Pa, rekoh ti. Bog. " "Ba si uporan. Dobro!Tako je interesantnije. Kai mi samo, ta pije Bog? Da ga astim. " "Ljubav i radost su njegov omiljeni koktel. Ali, i o tome e saznati vie iz prie. " "Pa ispriaj je onda, ovee. ta eka? Uspeo si da zagolica moju radoznalost. " I Jovan je poeo svoju besedu. Mirnim i mekim glasom, bez urbe. Potekao je kao voda. Ispunili su me istovremeno i radost i strepnja. Radost sam oseao zbog prisustva lepote i smisla, kojih sam se ve bio ueleo. Njegova pria je bila proeta i jednim i drugim. Zato sam oseao i strepnju? Strepeo sam da li u umeti da njegovo kazivanje zapiem tako da ne pokvarim nita od onoga to sam uo. Dakle, uinio sam to kao pisar, najbolje to sam mogao. Moda bi neko drugi, da je bio na mom mestu, to uradio bolje. Ali, za ovu priu sam ja izabran. Ne mogu pouzdano da znam zato. Ipak, hvala Im na misiji.