You are on page 1of 95

Susret/roman

Nebojša Jovanović
GLAVA II POČETAK KOJI TO NIJE

Tri igraĉa za stolom igraju preferans. Otac i dva sina. Svake Nedelje, posle ruĉka, popiju kafu i podele karte. To je prilika da popriĉaju i igraju. Najĉešće krenu od sto "bula". Igra preferansa poĉinje negativnim poenima. Svi ih igraĉi , poput greha u ţivotu, imaju od poĉetka. Trebalo bi se "spustiti ispod kape", granice na kojoj se zbaci staro breme i krene u osvajanje pozitivnih poena. Da bi se igra završila, jedan igraĉ mora biti "dobar" onoliko koliko su ostali igraĉi "loši". Ili, dvojica igraĉa moraju biti "dobri", onoliko koliko je jedan "loš". Kao i u ţivotu. Moţe se biti dobar samo u odnosu na nekoga ko to nije. Da nema zla, dobro ne bi imalo u odnosu na šta biti dobro. To ĉesto zaboravljamo kada sudimo drugima. U predstavi zvanoj "Ţivot", neko mora igrati i ulogu negativca. Teške su to uloge. Bez sukoba nema dobre predstave. Sve što postoji, postoji u relaciji. Kao i u preferansu. Ravnoteţa izmeĊu "dobra" i "zla" se odrţava, sa blagom prednošću "dobra". Tvorac igre je tako zamislio. Posle svakog deljenja, jedan uĉesnik, licitiranjem, preuzima igru. Zato što ima najbolje karte, ili pokušava da proĊe "na blef". Koliko igraĉa, toliko i stilova. Onaj igraĉ koji prihvati igru, igra protiv njega. . . Završe partiju oko ponoći. Ponedeljak je radni dan, a oni su radni ljudi. "Ţivot nije igra. . . " , kaţe stari, ". . . mada , u mnogo ĉemu liĉi na ovu našu zanimaciju. Šest dana radi, sedmi se odmaraj!Tako Gospod zapoveda. Hajdemo da poĉinemo. Od jutra nas ĉekaju poslovi. " Otac, Sveta, je krupan ĉovek. Pravi dţin. Šake kao lopate. Priĉaju komšije da na dlan moţe da stavi dvanaest jaja, a da mu nijedno ne ispadne. Kaţu da je, dok je bio mlaĊi, mogao u rvanju, odjednom da obori trojicu. Zato ga i prozvaše Sveta Trojica. Ţenio se dva puta. Prva ţena rodila mu sina Petra. To je bilo snaţno, zdravo dete, rumenih obraza. Tada su ţiveli u planini i hranili se obraĊujući parĉe plodne zemlje. Imali su i nekoliko ovaca, kokošaka i jednu kravu. Više im i nije bilo potrebno. Na nesreću, dok je u šumi brala peĉurke, ţenu je ujela zmija. Umrla je jadnica na putu do varoši u kojoj je radio jedini lekar u srezu. Petru je tada bilo sedam godina. Kako Bog nije dao da on i ţena imaju više dece, Sveta je poţeleo da mu se jedinac školuje. Prodao je kuću i imanje, pa se preseliše u varoš, izniklu na obroncima planine. Sveta je imao zlatne ruke. Napravio je sam prvu kuću i okućnicu. Poznavao je tajne stolarskog zanata. Novcem od prodate imovine, kupio je materijal i izgradio sebi novi dom i malu stolarsku radionicu. Brzo se proĉulo o njegovoj veštini i poštenju. Imao

je sve više posla. On i sin mogli su lepo da ţive od njegovog rada. Posle škole, kada bi završio zadatke, sin je pomagao ocu i uĉio od njega da obraĊuje drvo. Sveta je bio strog otac. Iz straha da grad ne iskvari Petra, ţeleo je da njegov duh ojaĉa kroz rad. "U gradu su ljudi drugaĉiji, " govorio je sinu. "Lepo priĉaju, a ruţno ĉine. Ĉesto ne vaţi ni ĉasna reĉ, već neki zakoni u koje ni sami ne veruju. Drţe ih se iz straha, a krše ih kada misle da neće biti uhvaćeni. . . Ovde je, sine, Zakon!U grudima. U srcu. Upamti!Reĉ je zakon!" Petar je ţiveo izmeĊu dva sveta. Oĉev svet mu je izgledao jednostavan, razumljiv i istinit. Znalo se šta je dobro a šta loše, šta se sme, a šta se ne sme, zašto se sme, a zašto ne sme. Sve je imalo smisla i svrhu. Ponekad nije razumeo oĉeve razloge za neku zabranu, ali je bio ĉvrsto uveren da otac ništa ne ĉini iz hira, sujete ili zle namere. . . Verovao je da otac uvek misli o njegovoj dobrobiti. I bilo je tako. Nekada su, kaţe jedna mudra knjiga, i ljudi tako verovali Bogu. Tada su ţiveli u Raju. Ali. . . Svet grada mu je bio nepoznat. Ponekad komplikovan i uznemiravajući, a ipak privlaĉan, tajnovit i podsticajan. Nagonio ga je da misli na nov naĉin, da istine u koje je verovao preispituje i dovodi ih u nove odnose. Postojale su i druge mogućnosti, rešenja. Moţda gora od oĉevih, ali još neispitana i zavodljiva. Poput kockica kojima se od istih elemenata mogu praviti razliĉite figure. Radoznalost i potreba za stvaranjem novog, velika su iskušenja. Da li je ĉoveka upravo ono boţansko u njemu navelo na prvi greh? Petru je bilo stalo da se pokaţe u novom društvu, da stekne svoje mesto meĊu svojim vršnjacima. Posebno je ţeleo da pridobije uĉiteljicu, lepu i toplu mladu ţenu. Divio joj se, jer deca jednostavno doţivljavaju lepotu i poštuju je. Sofija je imala puno strpljenja sa uĉenicima i ljubavi za svoj poziv. Pevala je u mesnom horu i svirala na violini i klaviru. Ţelela je da kod Ċaka probudi ljubav prema muzici. Zbog toga je, posle redovne nastave, drţala ĉasove klavira i pevanja, koji nisu bili obavezni. Petar se, naravno, prijavio. Redovno je odlazio na "muziĉko", više da bi slušao i gledao uĉiteljicu, nego zbog muzike. Njen glas mu je vraćao osećaj vedrine, bezbriţnosti i sećanja na vreme kada još nije znao da postoji bol, bol jaĉa i teţa od one posle uboda pĉele ili razbijenog kolena. Majka ga je uĉila da je sve na ovom svetu stvorio Bog. On je dobar i voli sva stvorenja. Posebno ĉoveka koga je naĉinio po svom liku. "Ponekad se Svevišnji naljuti na ljude, kao što se otac ili ja naljutimo na tebe kada si neposlušan. Ljudi su Boţja deca, a sva deca su, ponekad, nestašna. Tvorac im prašta, ako ne ĉine zlo. I zlo im oprosti, ako se pokaju, " govorila je. . . "A šta je to zlo? ", pitao je Petar koji nikada nije video ni osetio zlo. "Bolje da ne znaš, sinko. Kako da ti objasnim nešto što nisi iskusio? Zlo je u suprotnosti sa Bogom i ţivotom. Teško je to shvatiti. . . " Petar je bio zbunjen. "Kako moţe nešto biti u suprotnosti sa Bogom koji je sve stvorio? ", Misao mu je za tren nestala iz glave, jer je potrĉao za velikim "lastinim repkom", šarenim leptirom koji mu je gotovo dodirnuo kosu proletevši mu pored uha. Zašto bi, uostalom, razmišljao o nerazumljivim i dalekim stvarima kad je ţivot lep i na dohvat ruke. Majĉina smrt mu je donela bol i zbunjenost. Muĉila su ga pitanja koja smrt za sobom ostavlja i od kojih se ne moţe pobeći ni trĉeći za leptirovima. Da li je ovakva majĉina smrt kazna? Ko je kriv? Ko je zgrešio? Moţe li se na to pitanje uopšte dobiti

odgovor? Deca ne prihvataju stvarnost u kojoj postoje pitanja na koja se ne moţe odgovoriti. Neko mora biti kriv. Kako se moţe desiti nesreća, a da niko ne bude kriv? To nema smisla. Ako postoji Bog koji nas voli i ĉuva, onda majka nije mogla umreti sluĉajno. Da li je ona uĉinila neko zlo? U to nikako nije mogao da poveruje. Nije, doduše, još uvek razumeo šta je to zlo, ali je osećao da je to "nešto ruţno", što nije moglo biti blisko majci. Nije ga mogla ni ĉiniti. U bolnici je prvi put ĉuo za "nesrećni sluĉaj". Shvatio je da je to sluĉajna nesreća za koju niko nije kriv. A moţda Bog i ne postoji? Ili, moţda nije takav kakvim ga je majka predstavila? Moţda ni ona nije znala? Kako je moguće da ona nije znala tako vaţne stvari? Sve što mu je govorila imalo je smisla i pruţalo sigurnost u razumevanju sveta. Sada mu se ĉinilo da postoje dva sveta i dva Boga. Majĉinom smrću ulazio je i u taj drugi svet u kome su ga ĉekale i neke druge, teško razumljive istine. Njegov veliki otac Sveta, zbog koga je ranije bio ponosan, nakon majĉine smrti nije mu više bio tako veliki. Prvi put nije imao odgovor na vaţno pitanje. Da li je, moţda, otac uĉinio neko zlo? Moţe li se umreti zbog tuĊeg greha? Ako majka nije zgrešila, a sigurno nije, i ako Bog postoji, onda On ili nije svemoguć, ili nije pravedan. Ako je pravedan, a nije svemoguć, onda je zmija ujela majku bez iĉije krivice. Uzdrhtao je. Strašno je ţiveti u svetu koga je stvorio neko ko ga ne moţe i kontrolisati. "Otac i majka su stvorili mene, a ipak, ja mogu da uĉinim neke nestašluke protiv njihove volje. Mogu me kontrolisati samo ako i ja to hoću, iz ljubavi, poštovanja, zahvalnosti prema njima. Ako ja grešim, otac će kazniti mene. Neće majku ili psa koga volim. Otac zna šta je pravedno. Sigurno nije uĉinio zlo zbog kojeg je umrla majka. Ali, ja ne znam šta je zlo. Moţda sam uradio nešto, a da i nisam znao da je zlo. Da li sam kriv ako nisam znao? Moţda Bog kaţnjava roditelje zbog grešaka deteta koje još ne zna šta ĉini. Ne razumem takvu pravdu, ali, ponekada ne razumem ni oca, iako znam da je u pravu. Moţda sam ja uĉinio neko zlo!? . " Naţalost, taj odgovor se uĉinio najverovatnijim. Deca nisu kao odrasli. Ĉesto ih ĉujemo kako prikrivaju neki svoj nestašluk reĉima: "Nisam ja ĉiko. . . on je. . . ". Ali, kada se nešto strašno desi onome koga deca vole, najĉešće, u dubini duše, okrivljuju sebe. A krivicu je teško podneti. Dete sa krivicom se oseća bezvrednim. Ţivotna sila u detetu pokušava da ga zaštiti, pletući oko krivice mreţe koje će je izolovati kao strano telo. I najĉešće se potpuno umrsi u te mreţe, one ĉije je ime "karakter", a koje, štiteći , postaju kavez. Ţivot, boreći se protiv bola, moţe da se okrene i protiv sebe. Ţivotna sila je detinjasta. Deca veruju da njihove misli i osećanja mogu uticati na tok dogaĊaja u svetu. Moţda su u pravu. I mnogi odrasli veruju u to, ali imaju "zdrav razum" koji takva uverenja stavlja u fioku "mašte", "gluposti", "detinjarija", ili "ludosti", i time im oduzima snagu. Da li su i misli i osećanja dela? Ovo pitanje postaje preteţak teret, ako nam neko koga jako volimo umre dok smo mali. Niko nam ne moţe dati sa sigurnošću taĉan odgovor na naša pitanja. Izgledalo je kao da je Petar, vremenom, prestao da ih postavlja. Ali, nije bilo tako. Krĉala su u njemu, kao prazan stomak, gladna odgovora. Ĉovek moţe da zavara glad, da ne obraća paţnju na nju. Ali, ona nestaje samo onda kada se utoli hranom.

Kada su prešli u grad, ţeleo je da bude prihvaćen od strane vršnjaka, koji su ga, u poĉetku, zvali "Seljo". Deca znaju da budu surova u zadirkivanju. Pitao se zašto ga je otac doveo u grad gde su, kako je sam rekao, ljudi drugaĉiji: "Lepo priĉaju, a ruţno rade!" Moţda je to kazna, ili otac hoće da on upozna zlo, da ga kasnije ne bi ĉinio. Kada je postupao kako ga je otac uĉio, ĉesto bi mu se smejali i smatrali ga glupim. Isprva nije znao šta znaĉi reĉ glup, pa se i sam smejao sa njima. Tu reĉ nije nikada ĉuo od roditelja, kao ni neke druge za koje je saznao tek u gradu. Na primer reĉ laţ. Njegovi roditelji je nisu koristili. Reĉi sluţe da oznaĉe neko iskustvo, a kako izmeĊu njih nije bilo laţi, nije im bila potrebna ni ta reĉ. "Laţ je nešto što nije istinito", razmišljao je. "Ono što nije istinito i ne postoji. Kako moţe postojati nešto što ne postoji? Kako moţe imati ime i uticati na ljude? Da li je to ono o ĉemu je majka govorila da je suprotno Bogu i nazivala ga zlom? Ono nerazumljivo što ipak postoji, iako ne postoji. Postoji jer utiĉe na ljude. " I opet mu ništa nije bilo jasno. . . Prvih dana u školi prišao je grupi deĉaka koji su se igrali u dvorištu i pozdravio ih onako kako ga je otac uĉio da se pozdravljaju ljudi:"Pomaţe Bog momci. Ja sam Petar. Ţelim da vam budem drug. " "Ha , ha! Ĉujte Selju! Pomaţe Bog!Bog ne postoji budalo!A ti si glupi seljak!" Uzvratio je krupan pegavi deĉak koji je oĉigledno bio glavni. I ostali su se pridruţili u ismevanju, a Petar se zbunjeno smejao sa njima. Pomislio je da "budalo" i "glupi" znaĉi nešto dobro, smešno i prijateljski, iako je osećao da je njihov smeh neprijatan. Bio je spreman da poveruje kako se deca u gradu smeju na drugi naĉin, a da to ne mora da bude znak neprijateljstva. Znao je šta znaĉi biti seljak, i pomislio je da se tim oslovljavanjem ukazuje ĉast. A u vezi sa pominjanjem Boga, mislio je da je moţda i ovom deĉaku neko umro, pa je i on na svoj naĉin zbunjen. . . "Znaĉi mogu biti vaš prijatelj i igrati se sa vama? " priĊe im bliţe Petar. Pegavi deĉak se malo izmaknu i baci na Petra grumen zemlje. Pogodio ga je u rame. Petar se zbunjeno osmehivao misleći da se deĉko šali i da je to poĉetak neke njegove igre. Sledeći grumen ga je pogodio u ĉelo. Pegavi mu je zatim prišao i grubo ga odgurnuo. Ovu poruku bez reĉi, odmah je razumeo. Zavalio je neznanca šakom, koja se, po veliĉini, već bliţila ruĉerdi njegovog oca. Tako se Pegavi u trenu našao na zemlji, neshvatajući još šta ga je snašlo. Ostali deĉaci, zateĉeni, posmatrali su "RiĊeg" u prašini. Nisu mogli da poveruju svojim oĉima o ĉudnom preokretu situacije. Jedan meĊu njima, krišom je, kasnije, prišao Petru i ĉestitao mu što je tako "sredio" RiĊeg. On je sam to odavno ţeleo da uĉini, ali se plašio. "Pa zašto se onda druţiš sa njim? "-ĉudio se Petar. Posle ovog neţeljenog okršaja Petru je porasla popularnost meĊu deĉacima. "Ništa ne razumem. . , " razmišljao je. "Hoće da se druţe samnom zato što sam bio grub kao i RiĊi. . . Zašto je dobro tući slabijeg od sebe? Još ako je i njemu neko umro, pa je zbunjen i ljut. . . " Rešio je da se izvini RiĊem i da ga pita ko mu je umro. RiĊi je odmah tuţio Petra uĉiteljici da se bije i da postavlja luda pitanja. "Zašto si, Petre, pitao druga ko mu je umro? ", Uĉiteljica je slutila da se nešto znaĉajno krije iza Petrovog razmišljanja o smrti. "Zato što je rekao da Bog ne postoji. " "Ti Petre, veruješ da ĉovek misli da Bog ne postoji zato što mu je neko umro? "

"Da. Ja sam se to upitao kada mi je umrla mati. Ali, zbunjen sam jer ne znam ko je onda sve ovo stvorio ako nije Bog? " "Moj tata kaţe da su Boga izmislili popovi da bi ga se ljudi plašili i bili poslušni, i da bi oni mogli da jedu hleba bez motike, " upade deĉak koji je sedeo u prvoj klupi da bi se njegova dva podignuta prsta uvek najbolje videla. "I nauĉnici kaţu da je Bog izmišljotina koju koriste neznalice kad ne umeju nešto da objasne", pridruţila se razgovoru devojĉica do njega, oĉigledno ponosna što je njen tata nauĉnik koji zna odgovor, i nije od onih neobaveštenih. "Pa dobro. . A ko je onda stvorio drveće, ţivotinje, ljude? Šta kaţe tvoj tata? . . . Kako ono beše. . ? Nije uĉenik, nego. . . nauĉnik, " upita Petar, radoznalo, oĉekujući odgovor koji bi moţda pomogao rešavanju njegove stare nedoumice. "Ne znam. . . Nije mi o tome priĉao. . , " snebivala se devojĉica. "Kaţe da sam mala i da je to teško objasniti deci. " "Ĉovek koji nešto ne moţe da objasni deci ni sam to ne razume. Tako kaţe moj otac" nije odustajao Petar. "Ih, tvoj otac je stolar. Odakle on zna. . . " uzvratila je devojĉica "I Bog je bio stolar!Nekada davno kada je ţiveo kao ĉovek. " Deca prasnuše u smeh. "Bog bio stolar! Ha, ha. Petar bi hteo da njegov tata i Bog imaju isto zanimanje. . . . Ha, ha. . . " "Pa bio je. . . majke mi. . . Pitajte uĉiteljicu!Zvao se Isus!", pobunio se Petar. "Bogami, deco, Petar je u pravu. Isus je stvarno bio drvodelja. " "Eto vidite!Tata kaţe da je Bog bio stolar kad je bio ĉovek zato što On mnogo voli da nešto pravi", nastavio je Petar ohrabren uĉiteljicinom podrškom. "E, jeste baš. Da nije moţda neki stolar napravio svet!? " nije se predavala ćerka nauĉnika. "Znate li vi moţda uĉiteljice? Ko je stvorio svet? "Petrov pogled je bio pun nade. "Bog se, deco, ne moţe videti, pa zato ne moţemo ni znati da li postoji, ili ne. Moţemo samo verovati da Tvorac postoji. " "Ne vidimo ni vazduh . . . pa ga udišemo", podsticao je Petar razgovor. "Da, ali vazduh se moţe osetiti kada mašemo rukom, ili kada duva vetar. Ĉovek poveruje u ono što moţe i sam doţiveti, videti, ĉuti, dodirnuti, omirisati. . . A nauĉnici to mogu da izmere svojim instrumentima. . . " "Kako je onda sve nastalo? " "Deco moja, to je nemoguće saznati. Niko ne zna kako je stvoren svet. Nauĉnici veruju da je nastao sudaranjem najmanjih ĉestica, atoma. . . elemenata koji su se spajali i od njih se stvarala materija, pa se ona menjala i stapala u sloţenije oblike. . . kao kad vi slaţete kockice. . , "pokušala je da objasni uĉiteljica. Petar je prekinu: "Ali, ko je sklapao te kockice? " "Nauĉnici kaţu da se to dešavalo sluĉajno. Znate šta znaĉi ta reĉ? Bez neĉije namere. Zato je bilo potrebno mnogo vremena da bi nastalo sve što postoji. "

"Oni misle da je svet nastao sluĉajno? Kad ja nešto kaţem, pa mi se drugovi smeju zbog neznanja, onda me prozovu glupanom. Da li su i nauĉnici glupavi? " "Nisu, Petre. . , " nasmejala se uĉiteljica. Pomislila je kako je dete moţda u pravu. ". . . Ja liĉno verujem u Boga i u to da je Bog stvorio svet, ali, moţe se i drugaĉije razmišljati, a da to ne bude iz gluposti. Pogledaj onu stenu na vrhu brda. Na šta liĉi? " "Na glavu ptice, nekog orla. . . " "Eto vidiš Petre. . . A ko je nju napravio takvu? " "Niko. . ! Valjda vetar, kiša. . . Tako je ispala. . . " "Nauĉnici misle da je tako nastalo sve na svetu. Nehotiĉnim sudaranjem ĉestica. Postoje neki prirodni zakoni po kojima se ponašaju ti najmanji delići materije. . . Privlaĉe se, odbijaju, spajaju i razdvajaju. Oni jurcaju svuda oko nas, kao vi kad istrĉite u dvorište posle zvona. Kao muve bez glave. U potpunom neredu. Ali iz velikog broja takvih nepredvidljivih sudara nastaju i neka pravila i razliĉite stvari. . . Iz nereda nastaje red. " "I ţiva bića? " "Da! I ona. Pravila, zakoni prirode, odrţavaju ono što je postalo. Ali, ponešto se spontano i promeni. Ako je ta promena dobra, ako pomaţe da se neko biće bolje snalazi u svetu, onda se promena zadrţi trajno. Od jednostavnih organizama, na taj naĉin, nastajali su sloţeniji. . . " "Ali, ko je smislio da to bude tako? Ko je odredio te zakone? " "Nauĉnici kaţu da nije niko. To su, jednostavno, zakoni prirode. Sve što se desilo, desilo se bez nekog razloga, spletom raznih okolnosti. . . " "A da li je ta priroda onda Bog? Da li je ona pametna kad je sve stvorila? " "Moţda. . . Ni ja se ne usuĊujem da to tvrdim. . . Jednostavno, ne znam. " "Dobro je. . . ", nasmejao se, sa vidnim olakšanjem Petar. ". . . Nisam, znaĉi, samo ja glup. " Sofija se osmehnula ovoj detinjoj ĉistoti. Pomilovala je Petra neţno po glavi. "Nisi ti glup, Petre. Ti si bistro i radoznalo dete. Postoje neke stvari koje ĉovek jednostavno ne moţe da zna. One su izvan mogućnosti naše pameti. " Petra je istinski obradovala izreĉena pohvala. Ipak, nije mogao da poveruje u priĉu o sluĉajnostima i granicama ljudskog uma. Iskustvo mu je govorilo da je sve što je stvoreno stvoreno sa nekom svrhom , iako se, ponekad, to ne vidi jasno. Iznenada mu se javila misao da bi se uĉiteljica i njegov otac mogli "sluĉajno" bolje upoznati i moţda i zavoleti? Upravo je saznao da nauĉnici misle da je to moguće, ali da su za sluĉajnosti potrebni milioni godina. A toliko se vremena nije imalo. Kako nije bilo sigurno ni to da Bog postoji, shvatio je da je neophodno da smisli što pre nešto što će biti prirodno i delotvorno. Brzo je otkrio "zakonitost". Kad god bi neko dete bilo bolesno duţe od dva dana, Sofija bi odlazila u kućnu posetu malom bolesniku. "Otac je snaţan i zgodan muškarac, a uĉiteljica lepa, dobra i pametna. . . Valjda će se, po tim prirodnim zakonima, njih dvoje spojiti kao i ĉestice. . . " Razmišljao je Petar. U zakone je verovao, ali u sluĉajnosti baš i nije, pa je rešio da i sam ponešto mora uĉiniti. Poţalio se jednog jutra ocu da ga boli stomak i zato ostao u krevetu. Od dece je nauĉio šta je to laţ i da ona ne mora uvek da

bude loša. Posle dva dana, Sofija je došla u posetu malom "bolesniku". Otac se uzvrteo. Bio je toliko ljubazan, da je Petru izgledao smešan. Nije ga još nikad video takvog. "Ĉudo su veliko ti prirodni zakoni. . . ", razmišljao je novopeĉeni istraţivaĉ ". . . Eto kako 'sluĉaj' menja ĉoveka. Ako ta promena bude dobra za njegov opstanak, priroda će je uĉiniti trajnom. Tako će moj otac postati trajno smešan. . . " Navratio je i doktor, ali nije uspeo da otkrije uzrok Petrove "bolesti". Uĉiteljica ih je posećivala svaki dan i ostajala uvek duţe. A otac je postajao sve smešniji. "Od ĉega li boluješ, moj Petre? ", upitala je Sofija Petra. "Od namere!" glasio je Petrov odgovor. "Kakve namere? !" "Da spojim vas i oca. " "Izgleda da si i uspeo u svojoj nameri. Moţeš sada prestati da boluješ. " Vedro mu se osmehnula Sofija i poljubila ga i pomilovala po glavi. Obavestila je Svetu da mu je "izleĉila" sina. Sledeće godine Petar je dobio brata. Dadoše mu ime Jovan.

GLAVA III PRIČA O JOVanU Jovan je bio blagorodno dete. Još "od sise" umeo je da uţiva u ţivotu. Dobro je jeo, mirno spavao i nalazio zadovoljstvo u svemu. Kada je malo poodrastao i prohodao ukućani su imali muke da ga zadrţe. Radoznao, hrlio je da, što pre, upozna svet. U toku njegove šeste godine, otkrili su jednu njegovu neobiĉnu sposobnost. Sofija je volela da okuplja decu iz komšiluka. Igrajući se tako "babaćore", igre u kojoj se jednom detetu veţu oĉi neprozirnom maramom, a onda ono traţi druge, primetila je da Jovan ne luta, već da odmah pogaĊa. Ţeleći da proveri da, moţda, Jovan krišom ne gleda ispod marame, izmislila je novu igru. Jedno dete bi stajalo vezanih oĉiju, dok bi mu ostali uĉesnici igre, jedno po jedno, sluĉajnim redosledom, prilazili s leĊa. Zadatak deteta vezanih oĉiju bio je da pogodi ko je iza njega. Da bi izbegla mogućnost prepoznavanja zvuka klompi, ili cipela, mališani su bili bosi. Rezultat igre je zbunio Sofiju. Svi osim Jovana pogaĊali su ponekad, sluĉajano, a Jovan bez izuzetka, uvek. Jednom prilikom, dovela je troje nepoznatih klinaca, i uvela ih u igru u trenutku kada su Jovanu bile već vezane oĉi. Prišli su mu s leĊa. "Ne znam ko je to, " priznao je Jovan. " On nije iz kraja. Nikad ga nisam ĉuo. " "Kako to misliš, ĉuo, kad on ćuti? Kako znaš da je deĉko, a ne devojĉica? " "Devojĉice se drugaĉije ĉuju. To se ĉuje tu. . . kao uuuuu. . . iiiii. . . aaaaa. . . " Pokazao je na ĉelo. Zbunjena otkrićem, Sofija je odluĉila da i na neke druge naĉine proveri ove sinovljeve sposobnosti. Pomislila je da Jovan moţda ima natporoseĉno izoštreno ĉulo sluha, te da razlikuje šumove koji se ĉuju dok deca dišu. Jednom prilikom Jovana je smestila u jednu sobu, a deca su ulazila sluĉajnim redosledom u drugu sobu. Ona je stajala pored prozora od obe prostorije, tako da je mogla sve da prati, i Jovana i dete koje bi ulazilo u sobu. Jovan je i tada bez greške pogaĊao. Ali ova Jovanova sposobnost bi nestajala onog trenutka kada bi mu odvezala oĉi. On bi, kao i svako radoznalo dete, usmeravao paţnju na stvari po sobi, a time bi zvuk koji se ĉuje u ĉelu nestajao. Jednom prilikom, prilazeći da odveţe Jovanu oĉi, Sofija je spustila iza njegovih leĊa ĉašu sa vodom koju je do tada drţala u ruci. "Molim te daj i meni vode. Ţedan sam, " zamolio je Jovan. "Kako znaš da drţim ĉašu sa vodom? ", pitala je Sofija. "Ne znam kako. " Sofija je zatim donela kamen i drvo iz dvorišta i postavila pitanje: "Šta sam sada donela? " "Neki kamen i drvo. " "Kako znaš? " "Video sam kroz prozor. Podigao sam maramu, " smešio se Jovan nestašno. "A kako si znao za vodu? " "Kapnula mi je na nogu. Sad će ući i otac. Nosi neko gvoţĊe. " U tom trenutku je u sobu ušao Sveta sa testerom i ĉekićem u ruci. "Kako si znao da dolazi otac sa nekim gvoţĊem? " "Ĉuo sam ga. On uvek nosi alatke. " Smešio se Jovan, zadovoljan što je pogaĊao u ovoj zabavnoj igri. Sofija je odustala od ispitivanja neobiĉnih sposobnosti svoga sina.

Nije bila sigurna da li da se raduje, ili da strepi zbog njih. Znala je da sposobnosti koje drugi nemaju mogu biti uzrok nesreće. Ljudi ne vole one koji se od njih razlikuju. Plaše ih se i mogu prema njima biti zlonamerni. Pomislila je da bi bilo bolje da više ne obraća paţnju na Jovanovu darovitost. Moţda sve vremenom nestane. Polaskom u školu, Jovan je uviĊao razliku izmeĊu sebe i druge dece. Kada su u dvorištu igrali ţmurke, pouzdano je znao gde se ko sakrio. Deca su to ubrzo uviĊala i prozvala ga Joca-veštica. Smatralo se da Jovan ima nevidljivo oko na temenu. Bio je obeleţen. I višak i manjak nas obeleţavaju. Zar prosek nije prirodna tendencija? Desilo se i to da je, nekoliko puta, pitao drugove zašto su bolesni došli u školu. ZaĉuĊena deca bi mu odgovarala da je blesav i da nisu bolesna. Ali, već sledećeg dana, ti bi Ċaci stvarno izostali iz škole zbog bolesti. Neki od njih su roditeljima i ostalim uĉenicima razglasili da Jovan zna maĊije i vradţbine. Zato su poĉela zadirkivanja i izbegavanja. Jovan nije voleo što se razlukuje od drugih. Kad je odrastao, shvatio je da je imao moć da ĉuje iznutra. Drugi su videli i ĉuli ono što dolazi spolja, sa površine stvari i ţivih bića. On je osećao kako sve oko njega razliĉito treperi, poput muzike koja izvire iz svega što postoji i stvara u njegovoj glavi muziĉku sliku. Lepa spoljašnjost je, ponekad, "zvuĉala" ruţno, a ruţna ponekad lepo. Postepeno je nauĉio da sakrije ono što je ĉuo svojim "unutrašnjim sluhom". Bilo je jasno da ima višak ĉulo. Ĉulo koje ĉuje stvari i bića ĉesto drugaĉijim nego što izgledaju spolja. Pitao se da li je to dar ili prokletstvo. Moţda je nekakav poremećaj!? Odluĉio je da sve to prikrije dok ne sazna više o svom daru. Ili o svojoj mani. Poĉeo je da oseća usamljenost. Mogao je sa drugima da podeli samo deo od svojih ţivotnih iskustava, i to onaj o površini stvari. Nadao se da, moţda, ipak, na ovom svetu postoji još neko sa sliĉnim "poremećajem" . Na veliku radost, postojao je i jezik na kojem je mogao izraţavati ta druga iskustva, a da ga ne smatraju ludim ili "vešticom". Ovaj univerzalni jezik koji nije prevodio suštinu stvari na nešto drugo, jezik treperenja i kretanja, bila je muzika. Njime je mogao da ono što ĉuje svojim unutrašnjim sluhom pretvori u nešto ĉujno i drugima, te tako podeli još sa nekim svoj doţivljaj muziĉkog poretka sveta. Taj jezik je bio blizak i njegovoj majci. Poduĉavala ga je, zadivljena brzinom kojom je uĉio i ulazio u tajne muzike. Ubrzo je uoĉila da Jovan, svirajući neke kompozicije, menja izvesne delove melodije, odbijajući da svira onako kako je zapisano. Zbunjivala su je Jovanova objašnjenja. Uveravao je da ti delovi melodije nisu bili" stvarni", "taĉni", i da su neki prelazi "veštaĉki" i "izmišljeni". "Zar nije u muzici sve izmišljeno? U odnosu na šta su netaĉni? U odnosu na šta nisu stvarni? ", bila su pitanja koja bi Sofija postavljala. "Ne umem da ti objasnim. Kad nešto poĉne, onda ono ima svoj stvarni tok, svoj prirodni razvoj. Ako teĉe tako, meni je lepo, osećam istinu. . . To je tada celina. Osećam da mora biti baš tako. Ništa nije izmišljeno. . . Samo odsviraš ono što ĉuješ. . . " "Odakle ĉuješ? !" "Pa, iznutra. . . Nešto se sloţi sa neĉim. Kako da ti to objasnim? Zamisli kad bih ja nacrtao tebe, a ti vidiš da nešto nije dobro, nešto zbog ĉega ne liĉi na tebe. . . Mogu da te nacrtam i taĉno, a da to nisi ti. A mogu i da te nacrtam nespretno, a da to, ipak, budeš ti. . . Kad uspem da ti nacrtam ono najvaţnije. . . dušu. . . to se ĉuje sa slike. Ono vaţno se ne izmišlja. Mora da se uhvati. Kako bi ti meni

objasnila šta je to boja da sam slep od roĊenja? To je nešto što je svuda oko nas. Tako je i sa muzikom koja se ne ĉuje, a svira iznutra. " "I ti to ĉuješ Jovane? Ĉime? " "Kako ĉime? Sobom. . . Što me tako gledaš kao da nešto nije u redu? " Sofija bi ga u ovakvim tranucima sa posebnom neţnošću i paţnjom grlila i mazila:"Ti si moja pametna glavica i sa tobom je sve u redu. Hajde, nastavi da sviraš. "Govorila bi glasom u kojem se osećala radost i strepnja. A Jovan ih je ĉuo. Misli bi joj odlutale u one dane kada je otkrivala neobiĉne sposobnosti svoga deteta i kada je još verovala je da će ovi darovi Tvorca vremenom nestati. Slutila je da Jovanov ţivot neće teći kao kod većine ljudi.

GLAVA IV PITANJA BEZ ODGOVORA Petar i Jovan su postavili sebi neka pitanja još u detinjstvu. Nesvesno su usmeravali svoje ţivotne tokove tako da na njih odgovore. Da li je ţivot svakoga od nas odreĊen nekom zagonetkom koju smo postavili sebi, ili je zagonetka postavljena pred nas? Većina ţivotnih misterija se mogu svesti jedna na drugu. U stvari, veĉne dileme ţivota se mogu nabrojati na prste jedne ruke. A moţda su sve te nepoznanice jedno jedino veliko pitanje. "Ko je kriv? ", bilo je Petrovo pitanje. U poĉetku se ono odnosilo na smrt majke, a kasnije u vezi sa uzrocima zla , nepravde i nevolja u svetu. Izabrao je psihologiju. Ona mu je izgledala kao osvetljen put u dubine ljudske duše. Nadao se da će u tim ponorima otkriti uzroke patnji ĉoveĉanstva, izvor krivice i naĉine iskupljenja. Moţda se u njima nalazi Bog, a moţda i \avo. Šta ako se odgovori na sve ono što se dešava spolja nalaze unutra? Ni sada kao odrastao, kao i onda kada je bio dete, nije mogao da se pomiri sa ĉinjenicom da odgovora nema. Bog mu ih nije slao, ili ih Petar nije ĉuo? Ipak, nije odustajao. Nauĉnici, za koje se nekada pitao da li su glupi, trudili su se da pronaĊu odgovore mimoilazeći Boga. I Petar se vremenom uvrstio u nauĉnike. Prijala mu je iluzija da se, postepeno i strpljivo, metodološki ispravno, pribliţava odgovoru. Teško je ţiveti bez verovanja u nešto. Zastrašujuće. Nemoguće. Ipak, nije svaka opsena dostojna ĉoveka. Moţda se ljudi, u suštini, razlikuju po vrsti izmišljotina koje biraju da bi se snašli u svetu. "Kakva je razlika izmeĊu iluzije i iluzije? Ako su sve one nerealnost, zašto bi jedna bila bolja od druge, dostojnija ĉoveka? ", primetiće neko. Moţda zato što su jedne lepe, a druge ruţne, ili manje lepe? Nije baš neki ĉvrst argument. "Kako neistina moţe biti lepa? Šta ili Ko je kriterijum lepote? ", nastaviće sa pitanjima nepoznati sagovornik. Lako je postavljati rebuse, a teško odgovoriti. Ljudima moţe ţivot proći u tome. Da se to i nama ne desi ako nastavimo. . ! "Zašto su ljudi gluvi za muziku sveta? ", postavljao je pitanje Jovan. Zašto je baš njemu dato da" ĉuje"? Mora da takav poklon ima neku svrhu. Moţda mu je dat da bi došao do nekog otkrovenja, da bi spoznao suštinu postojanja i preneo je ljudima. Taj dar ga je odvajao od ljudi i ĉinio ga usamljenim. Šta da uĉini sa svojom obdarenošću? Ako je predodreĊen za neku misiju, zašto ga Bog nije i uputio? Ostajući bez odgovora, Jovan je pokušao da bar razume svoj talenat. Razmišljao je da li je to neka sposobnost koju on , nekim ĉudom, nije izgubio. Mogućnost koju imaju i svi drugi ljudi, ali je, iz ko zna kojih razloga, ne koriste. Verovao je da postoji još neko ko svet doţivljava kao on, i ţeleo da sretne takve osobe. Slušajući Bahovu i Betovenovu muziku, osećao je da nije sam. Ovi velikani su morali ĉuti ono što i on ĉuje, da bi mogli prepisati svoja dela iz Simfonije ţivota. Ali, sa njima nije mogao razgovarati jezikom svakodnevnice, jezikom pojmova, simbola i objašnjenja. Nisu mu mogli reći da li su imali sliĉan dar. Unutrašnje blago koji su krili i izraţavali ga samo "jezikom" koji ništa ne objašnjava, već je sam sobom razumljiv. Jezikom Boga, Muzikom. Moţe li se to što on ĉuje prevesti na jezik reĉi, objasniti pojmovima koje ljudi koriste u uobiĉajenoj komunikaciji? To mu je izgledalo nemogućim. Poĉeo je da traga preko knjiga. Da li je još neko razmišljao na njegov naĉin, ili bar slutio. . ? Traţio je odgovor u oblasti nauĉne literature, knjiţevnosti,

filozofije, teologije, psihologije, umetnosti. . . Zapisivao je sve što se uĉinilo da bi moglo biti kao putokaz, prepoznavanje. Ne ţeleći da gubi vreme uĉeći nešto u ĉemu nije ni nazirao odgovore na svoje pitanje, Jovan je napustio srednju školu. Tako su ga pitanja bez odgovora ostavila van profesije. "Šta je tvoj poziv? ", poĉinjao bi otac razgovor. "Sve i ništa", odgovarao je Jovan. "Znaš li onu priĉu o slepcima koji su pokušavali da opišu slona? Jednome je slon bio gladak i ravan, jer mu je dodirnuo stomak, drugome je bio šiljat, trećem kao uţe i dlakav na kraju. . . zbog repa. . . " "A šta je tvoj slon? " "Znaću tek kada ga opipam sa svih strana. " "Od ĉega ćeš ţiveti moj Jovane? " "Sviraću. I za novac ako budem morao. Kao cvrĉak. " "Zašto se ne posvetiš muzici kad je voliš? Mogla bi ti u vezi sa njom biti i profesija? " "Nemam vremena da radim ono što znam i razumem. Hoću da se bavim onim što ne znam i ne razumem. Znaš li ti profesiju koja se bavi otkrivanjem nepoznatog, a da ne ĉini ĉoveka 'slepcem'? "Ja znam da pošten ĉovek mora imati neki svoj zanat kojim hrani sebe i porodicu. One koji ga nemaju, ljudi zovu klošarima. Volim što nisi lenj. Stalno nešto radiš, ĉitaš, uĉiš. . , a opet si mimo sveta. To što ţeliš da budeš, nema ime. Moţe li se ĉovek baviti neĉim što se nikako ne zove? " "Pa, to i ti ĉiniš". "Šta mi priĉaš? Ja sam stolar. Pravim što se moţe videti i opipati i što sluţi ĉoveku. " "Osećaš li da postoji nešto što nisi napravio, a ţeleo bi? Kada ne budeš više mogao da radiš da li ćeš osećati da si napravio sve što si slutio da bi i mogao? " "Što sam smislio, ja sam i napravio. Mada, uvek ostane nešto što bih stvorio kad bih znao šta je. Taĉno je to da uvek ostane nešto. . . " "I, kako se to nešto zove? " "Kad bih znao kako se zove, ja bih ga i napravio. " "I tako bi ga pretvorio u stvar. Da li se potajno nadaš da ćeš u tome moţda uspeti sledeći put? " "Ne razmišljam baš tako. . . ali, osećam da si u pravu. To su samo ponekad ţelje, slutnje, . . A od njih se ne ţivi. " "Moţda te baš to 'nebitno', sporedno i pokreće, a ne znaš kako se zove. Šta ako se stolarijom baviš samo usput, da bi mogao da kaţeš kako imaš ozbiljnu profesiju i kako si odrastao, ozbiljan ĉovek. To neimenovano se moţe naslutiti u svemu što ĉovek stvara, ali lako moţe da pobegne kada zaboravimo šta nas pokreće i napravimo od puta cilj. Svaka profesija prilazi slonu samo sa jedne strane. . . " "Mnogo komplikuješ, sinko. Ko je još uhvatio to što ti traţiš? Uhvati ono što moţeš, što se da uhvatiti. Neopredeljenost je katkad posledica beţanja od ţivota. "

"Kao i opredeljivanje. " "Neka ti je Bog u pomoći, sine. " Tako su braća tragala za odgovorima na svoja pitanja. Otac Sveta se nadao da će mu se sinovi brzo poţeniti i dobiti decu. Predloţio im je da u dvorištu sazidaju još dve kuće. Kako su sva trojica bili viĉni zanatskim radovima, pored oĉeve, stvoriše još dve lepe kuće. Petrova je bila okrenuta prema ulici, jer je Petar voleo da mu ljudi dolaze, a Jovanova je gledala na voćnjak, jer se Jovan retko druţio, a voleo je prirodu. U kraju su ga smatrali ĉudakom. "Zašto, brate ţiviš tako pustinjaĉki? Zašto ne prihvataš ljude? ", pitao je Petar brata. "Ne odbacujem ja njih. Oni ne prihvataju mene. Drugaĉiji sam. Imam nešto što većina nema. To me ĉini obeleţenim. MeĊu ljudima se osećam kao simfonija meĊu narodnjacima. Većina ljudi je, Petre, gluva za muziku ţivota, a meni je teško da se pravim da ne ĉujem ono što ĉujem. " "Moţda si ti, Jovane, prepotentan. Ako si darovitiji od ostalih, mogao bi poţeleti da pruţiš, a to bi te pribliţilo drugima. " "E, moj Petre, baš je ta potreba za davanjem ono što me i odvaja od ljudi. Svi ţele da daju, a niko da prima. " "Ne razumem to što si rekao. U stvarnosti je obrnuto. Ljudi se grabe da što više uzmu, a ne da daju. Radeći kao psihoterapeut, shvatio sam da većina problema nastaje zbog nesposobnosti ĉoveka da daje, ili iz sebiĉnosti, narcizma. . . a ti, Jovane, tvrdiš potpuno suprotno. Objasni mi, molim te. " "To je, brate, samo zato što govorimo razliĉitim jezicima. Kad bih govorio tvojim jezikom, da ti nisam brat, ti bi pomislio da sam budala. Ti moj jezik ne ĉuješ, a govoriš njime da toga nisi ni svestan. " "Ma, o ĉemu ti to Jovane? Kakav jezik? Da li ti je to nekakva metafora? " "Ja taj drugi jezik ĉujem i kad mi ništa ne govoriš. . . " "Misliš li na intuiciju, neverbalnu komunikaciju? " "Vi psiholozi to tako zovete jer slutite da postoji nešto što je i vama neuhvatljivo i neobjašnjivo. Prepoznajete posledice ovakve komunikacije meĊu ljudima, ali ne ĉujete ono na ĉemu se zasniva. " "Kako misliš ne ĉujemo? Zar bi tu trebalo nešto da se ĉuje? " "Ĉuje se. Ne baš onako kako ĉujemo ušima, ali ono što ja primam i osećam je zvuk, zvuĉna slika. Obrazac. Kao što je i muziĉka tema obrazac sa znaĉenjem. Evo sad, ĉujem kako si se ti raširio i rasplinuo, spreman da primaš, kao harmonija melodiju. " "Ĉudno je to koliko ja tebe u suštini ne poznajem. Došao sam sa namerom da te malo posavetujem. Mislio sam da bih mogao da ti pomognem svojim znanjem. Da, moţda, imaš psiholoških problema zbog kojih se povlaĉiš. . . pomislio sam da ti ponudim svoju sliku sveta. Da li je to ono što ti zoveš potrebom za davanjem? Zbunjen sam jer si sve okrenuo naglavaĉke. . . " "Verovatno da mnogi od tvojih pacijenata ne dolaze kod tebe da bi primili savet, već da bi ih saslušao, primio u sebe kao harmonija melodiju, i tako im omogućio da razviju svoju temu. Većina ljudi ima potrebu da deli savete, da ulazi u druge i po njima se rasprostire. Malo je onih ljudi koji mogu, a i hoće, da budu harmonija, da

slušaju i primaju. . . Ti si izabrao profesiju kojom se baviš zato što imaš sposobnost da primaš. A to je retkost. " "Misliš li da onaj koji traţi tuĊu paţnju, ljubav i divljenje, u stvari, ima potrebu da daje? Nije li to samo igra reĉi? " "Kako se ti osećaš kada se nekome diviš? " "Ispunjeno. " "Ispunjen si jer si prihvatio da primiš u sebe melodiju onoga kome se diviš. Prihvatio si da budeš njegova harmonija, etar po kojem se širi njegov duh, njegova neponovljiva melodija. Svaki duh ima potrebu da se širi i time daje jer ispunjava drugog. Vi psiholozi to zovete potrebom za prihvatanjem. Prihvatanje je primanje u sebe, i to je ţenski princip, materinski. , . Bogorodiĉin. Malo je ţena i muškaraca koji prihvataju ovu ţensku stranu liĉnosti, koji su spremni da budu harmonija drugome. Svi bi da se šire, ulaze i prodiru u druge, vladaju i nameću svoju melodiju. Davanje na silu je silovanje. Kad niko neće da ih primi, ljudi se pretvaraju u siledţije, ili manipulatore koji nekom vrstom ucene prisiljavaju druge da ih primaju. Tu više nema harmonije i osećanja ispunjenosti. Ja ĉujem takav nesklad svuda oko nas i zato se povlaĉim. Ljudi prave suviše buke pokušavajući da nameetnu drugima svoje laţne i stereotipne melodije. Opšti je meteţ i grabeţ za "duhovni prostor. " Za besmrtnost. Mislim da strah od smrti nagoni ljude na pokušaj da nasilno ugraviraju svoj duh u druge i tako obezbede trajanje. " "Laţne melodije? Misliš li na ruţne, dosadne melodije? " "Taĉno. Dosadne su i ruţne su zato što su laţne. Većina ljudi se, sa razlogom, plaši da njihova stvarna melodija neće biti prihvaćena. Zato imitiraju roditelje, vršnjake, idole, poznate liĉnosti. . . To je opšte plagijatorstvo. Tako u muzici nastaju trendovi, a u ţivotu normalni ali dosadni ljudi. " "Da li misliš, Jovane, da je povlaĉenje pravo rešenje? " "Opet se brate, vraćaš na svoju poziciju normalnog ĉoveka, na poziciju većine. Zar se istinski ne povlaĉe oni ljudi koji zatvaraju svoja ĉula za muziku sveta, za svoje stvarne melodije i stvarne melodije drugih? Koji ja izbor imam? Da slušam dosadnu muziku većine? Da vremenom i sam postanem dosadan i gluv? " "Zar su baš svi takvi? " "Nisu. Deca, ţivotinje i biljke nisu. I, moţda, poneki redak ĉovek. . . Majka, otac. . . ti. " "Ĉini mi se, Jovane, da si napravio zatvoreni sistem mišljenja koji poĉiva na nekim apsolutima lepote. Ti kao da imaš univerzalne kriterijume prema kojima odreĊuješ da li je nešto lepo, ili ruţno. Verovatno se ĉesto i osećaš kao neki usamljeni Bog!? " "Pogodio si. Ĉovek i jeste usamljeni Bog. Boţji ukus je duboko u nama. Susreti sa drugima su retkost, iako smo svi, u stvari, jedno. Uglavnom jedni druge doţivljavamo kao odvojene predmete, kao zbirove osobina koje moţemo da procenjujemo, razvrstavamo, da o njima sudimo i zakljuĉujemo. A samo se celine mogu sresti. Samo u susretu postoji biće. Susret stvara biće. On je izvor bića. "

"Vidim da je teško da ti se pribliţim i razgovaram sa tobom o konkretnim stvarima. Mlad si ĉovek, i trebalo bi da se zabavljaš, druţiš sa vršnjacima, devojkama. Naprotiv, ti se zatvaraš u svoj svet. Ne susrećeš se. To objašnjavaš pojmovima iz univerzalne estetike i postojanjem tajanstvene muzike koju ĉuješ samo ti. Postavljaš stvari tako kao da su skoro svi oko tebe poput raštimovanih instrumenata, ili dosadnih magnetofona koji vrte jednu istu pesmu. Ţiviš kao neka vrsta monaha. Nije li to izbegavanje ţivota kojim rukovodi strah, a ne estetika? " "Moţda je tako brate. Ali, ja ne znam šta ti zoveš ţivotom. Ako je za uklapanje u ţivot uslov da mi ne smeta sve ono što je falš, neiskreno, a time i ruţno, nisam spreman na ţrtve i takav ţivot. Vi psiholozi imate izraz-adaptacija na realnost. Za pomenuto prilagoĊavanje neophodno je da ĉula otupe, da se osećanja ukalupe i kriterijumi lepote pomere ili znatno snize. Ljudi koji na to ne mogu da pristanu postaju izopštenici. Nije li to pripadanje koje se zasniva na tuposti i samoobmani. Lakše mi je da podnosim samoću, dok ne pronaĊem bolji put. " "Nameće se zakljuĉak da sam i ja u onoj većini koja je otupela i da mi je namera da i tebe uvuĉem!? " "Ne, brate. . . Ti si od onih ljudi koji ţive na granici. Ti radiš sa osobama koje dolaze kod tebe zato što ne mogu da se pomire sa nametnutim naĉinom ţivljenja. Oni nisu ni tamo, ni ovde. Kao most razapet izmeĊu dve obale koje su mu uporišne taĉke. Most nije ni na jednoj strani. Stoji izmeĊu dva sveta, nad rekom vremena. To je pozicija psihologije. . . i crkve. IzmeĊu Boga i sveta. Ti si od onih koji pomaţu da se naĊe kompromis, da bi što manje varali ţivot, i da bi im ona doza varanja na koju pristaju što lakše pala. Teţak je taj tvoj posao. Pomagati ljudima da naĊu sebe, kad posle ne znaju šta da rade sa sobom naĊenim. Trebalo bi da se, umesto neurotiĉne bede, priviknu na svakidašnju nesreću. Ne, brate. Ja, kao usamljeni Bog, imam mnogo više ciljeve od svakidašnje nesreće. Naravno da nisam realan, a i ne ţelim to da budem na ovakav naĉin. Prava realnost, za mene, nije statistika ljudskih neuspeha koju zovu normalom. Nije prosek. Hvala ti, u svakom sluĉaju, što brineš o meni. Šta da ti poţelim nego da uţivaš na svom putu. Mene ĉeka neki drugi put. Ĉekaju me neki pravi susreti na njemu. Moja obala. Ne ţelim da ţivim na mostu. " "Bog ti bio u pomoći, moj Jovane".

GLAVA V NEČUJNA MUZIKA Petar je bio naoĉit, i privlaĉan muškarac. Volele su ga ţene, a i on je ţene voleo. Umeo je da bude duhovit i zabavan, da zapeva i osvoji devojaĉko srce. Pokušavao je da privoli Jovana da se kreće u njegovom društvu u kojem je bilo i pametnih i lepih ţena. Jovan je uporno odbijao. Kada bi Petar i uspevao da ga nagovori da doĊe na neku njegovu sedeljku , Jovan bi ćutao i posmatrao skup. "Šta ti je sa bratom? ", pitale su Petrove poznanice. ". . . Tako je lep, a tako povuĉen. Misteriozan. Da li je stidljiv ili prepotentan? . . . Ili ga ţene ne interesuju? " "Ne znam ni sam. . . ", odgovarao bi Petar. "Kad god razgovaramo ispadne kao da nešto nije u redu samnom, a ne sa njim. " "Pa , šta ti kaţe kada ga pitaš da li ga interesuju ţene? " "Kaţe da ga ne interesuju ţene, već jedna ţena. " "Znaĉi li to da on ima devojku, pa ga zato ne interesuju druge!? " "Ma, nema. . . " "Ili mu se sviĊa neka devojka koju ţeli tek da osvoji? " "Nije ni to. Kaţe da je svaki ĉovek stvoren za samo jednu ţenu, drugu polovinu bića. Još uvek ĉeka da se Ona pojavi. " "Mistik? Ali, kako će znati da je to Ona, ako ne uĊe u odnos sa njom i ne proveri. . . ? " "To je već komplikovana priĉa. Jovan kaţe da se sve ĉuje. Da iz svakog ĉoveka, kao iz nekakvog ţivog muziĉkog instrumenta, izvire muzika. Kao što se u muzici neke note, melodije. . . uklapaju, ili ne uklapaju. . . sliĉno se dogaĊa i meĊu ljudima. Ne moraju ni razgovarati, niti ĉiniti bilo šta da bi se ĉulo. A on ĉuje!Šta mogu da kaţem na to? Kada mu poverujem, onda mi sav moj svet izgleda kao iluzija, kolektivna opsena u koju i ja verujem kao hipnotisan. Da li je moguće da je ĉitav svet gluv za suštinu ţivota? Za Jovana je i Bog muziĉar, a sve što postoji je muzika. Materija je muzika zamrznuta brzinom kretanja. Ĉovek je muziĉki instrument i kompozitor, u isto vreme. Lepo zvuĉi, zar ne, kao nekakva literarna, filozofska tvorevina? Ali, zašto smo onda gotovo svi gluvi za tu unutrašnju muziku sveta!? Izgleda mi kao da je Jovan izgradio nekakvu svoju verziju pada ĉoveka u greh, i da je samouveren, pa ţivi kao da je to realnost, a ne mit. " "Mnogo ti je interesantan i komplikovan brat. Ti si psiholog. Trebalo bi da znaš kako da mu priĊeš i suoĉiš ga sa samozavaravanjem i beţanjem od stvarnosti. . . " "Eh, kada bih i ja sam bio siguran u to šta je stvarnost, a šta iluzija. . . Razgovori sa Jovanom razmekšavaju moj ĉvrsti svet. Moţe li nas razum uputiti. . ? " Iako je Petar bio ĉovek otvorenog duha, ĉesto je bivao zabrinut zbog brata. Jovanovo ponašanje mu je izgledalo sve ĉudnije. ViĊao ga je kako satima, u dvorištu, nešto osluškuje, a zatim zapisuje u notnu svesku. Prvo je mislio da Jovan komponuje. Obradovao se. Ali, ubrzo je saznao da na notnim linijama nisu zapisane kompozicije. Na

koricama notnih blokova pisalo je: "Muziĉki reĉnik prirode". Zapisi su podsećali na nekakav periodni sistem elemenata, pored kojeg su, kao u svakom reĉniku, stajali prevodi na drugi jezik. Jezik muzike. Poĉevši od helijuma kao tona C. U nekim sveskama bilo je zapisano zvuĉanje jedinjenja. Zastao je kod akorda koji je oznaĉavao vodu. Prišao je klaviru i odsvirao naznaĉeni grozd nota. Zvuĉalo je melanholiĉno, setno. . . baš kao voda. . . i ĉovek sastavljen, uglavnom, od nje. Odsvirao je, zatim, akord metana. Zastrašujuće napet splet tonova. Zbunjivalo ga je što je Jovan koristio njemu nepoznatu lestvicu u kojoj je bilo i meĊutonova koji nisu mogli da se odsviraju na klavirskim dirkama. "Šta to Jovan radi? ", pitao se ponovo. "Da li on to intuitivno, umetniĉki pokušava da opiše prirodu, ili stvarno ĉuje to što zapisuje!? Nemoguće!", pomisli. "Kako se moţe ĉuti atom? !" Zbunjivao se sve više prelistavajući Jovanove sveske. U nekima je naišao na muziĉke zapise ljudskih osećanja, a u drugima na zapise koji su nosili imena njemu poznatih ljudi. "Moţda sve to ima nekog smisla!? Persona i znaĉi po zvuku-per sona. . . " Bio je šokiran kada je, zaklanjajući parĉetom kartona ime na narednoj stranici sveske, uspevao da pogodi na koga se odnose note koje je odsvirao. Nije mogao da se odvoji od svog otkrića. Svirao je tako, stranu po stranu, sa izmešanim osećanjem radoznalosti i strepnje. Jedna melodija ga je ujela za srce. Setio se majke. Kada je sklonio karton, proĉitao je svoje ime. I nadvladala ga je neka zastrašujuća praznina.

GLAVA VI MARTA, MARIJA I LAZAR Starija gospoĊa, koja je poslednju deceniju ţivota potpuno posvetila negovanju vrta, prva Svetina i Sofijina komšinica, rastavi se iznenada sa ţivotom, i tako, u kuću sa najlepšom baštom u gradu, doseliše se njene unuke Marija i Marta, sa mlaĊim bratom Lazarom. Marta, vredna i oštroumna devojka, preuzela je ulogu majke u brizi o nešto mlaĊoj sestri i bratu. Iako je razlika u godinama izmeĊu sestara bila neznatna, Marta je o svemu povela raĉuna jer je smatrala da Marija i Lazar imaju "nepraktiĉan" karakter i da su zanesenjaci. Marija je svo vreme, pored redovnih studija, provodila sa ţivotinjama, svojim ljubimcima, psima i maĉkama, koje je dovodila direktno sa ulice. "Blago onom ko rano poludi. . . ", govorila bi joj Marta. "Sav mu ţivot proĊe u veselju. " Ništa drugaĉiji nije bio, po Marti, ni Lazar. Od svih pametnih poslova na svetu, on je izabrao pesnštvo, iako niko nije video veliku vajdu od toga. Da mu je pisanje bio hobi, ni po' jada. Ali, Lazara ništa drugo nije interesovalo. Biti pesnik je, za njega, bio stil ţivota. I pored svih kritika koje je Marta upućivala ĉesto sestri i bratu, duboko i neţno ih je volela. I sebi samoj je priznavala da joj je drago što su baš takvi. A i oni su to osećali. Kao redovni studenti, dobili su roditeljske penzije. Uz Martinu lekarsku platu, pristojno su ţiveli. Marija je studirala veterinu. Time je zadovoljila sestru i opravdala svoje pasionirano bavljenje ţivotinjama. Smatrala je da je ono što joj je bilo u ţivotu potrebno već nauĉila, i da je za brigu o ţivim bićima najvaţnija ljubav i saţivljavanje sa njima. "Ako razumeš ţivot, on će ti sam reći kako da ga neguješ. ", govorila bi. "Na fakultetu se uĉe mnoge nepotrebne stvari, a zanemaruju one suštinske. " Marija je brzo je stekla poverenje komšija, posebno dece. Oni su svoje kućne ljubimce dovodili na pregled, kad god bi posumnjali da boluju. Proĉulo se da ima ĉudotvorne ruke. Te iste ruke odrţavale su i lepotu ĉuvenog vrta njene pokojne bake. Vreme koje bi joj preostajalo, koristila je za spremanje ispita, ne voĊena ambicijom, već više sestri za ljubav. Ipak, uspevala je redovno da daje godinu za godinom na fakultetu. Sa Lazarom je Marti bilo teţe. On je smatrao da pravi pesnici ne mogu voditi obiĉan ţivot prilagoĊenog ĉoveka, a da pišu istinsku poeziju. Studije, ambicije, redovno davanje ispita, po njemu, su bili za proseĉne, one koji knjiţevnost vide kao posao, zanat, profesiju. , . a ne kao poziv od Boga. Marta je smatrala ovakav stav racionalizacijom lenjosti. Mislila je da se Lazar, moţda, prepotencijom brani od neuspeha. "Pa , gde su ti zbirke pesama, veliki , Bogomdani, pesniĉe? Kad već ne spremaš ispite kao proseĉni, zašto ne pišeš? Zašto ne objavljuješ i saĉekaš sud drugih? Lako je misliti o sebi da si genije, kad se ne izlaţeš sudu realnosti, proceni kvaliteta. . . " "I ti razmišljaš kao mediokritet, sestro, " branio bi se Lazar. "Kao da broj pesama i koliĉina napisanih stranica govore o vrednosti dela. Sud drugih, pogotovu onih kojima je to posao, još manje je znak kvaliteta. Trţište, reklama, esnafska borba za status, odluĉuju o sudbini dela. Koliko je stvarno velikih umetnika bilo priznato za ţivota? A ne verujem i da im je bilo stalo do toga. Ĉovek stvara zbog sebe, a ne zbog drugih. A stvaranje nije samo ono što se materijalizuje kroz reĉi. . . Pesništvo je naĉin ţivljenja o kome ostane po neki trag uobliĉen u stih. . . "

"I, kakva je korist od svega toga. . . ? "Prekide ga Marta. "Nikakva. Za veĉnost je najvrednije ono što se stvara bez ideje o nekakvoj koristi. .." Marti je postala neka vrsta navike da pridikuje sestri i bratu. Nije verovala da će ih suoĉavanjem sa realnošću bitno promeniti, a verovatno da, u dubini svoga bića, nije to ni ţelela. Ispoljavala je samo brigu i ljubav, umirujući u isto vreme savest da je pokušala da ih malo spusti na zamlju i usmeri ka praktiĉnoj strani ţivota, za "njihovo dobro". "Marija i Lazar imaju darove koji se ne cene dovoljno na ovom svetu. . . ", razmišljala je, "I, baš zato su dragoceni. " Osećala je da je njena misija, vrednost njenog praktiĉnog duha, moţda upravo u tome da omogući sestri i bratu da se izraze i opstanu takvi kakvi jesu. Niko nije umeo da je tako paţljivo sluša kao Marija. Marijin izuzetan dar da prepozna svako raspoloţenje, titraj na licu, i njena spremnost da drugoga primi u sebe, saoseća, bili su oĉaravajući Marti. Njena mlaĊa sestra je umela da se divi ljudima, bez trunke zavisti, da se raduje tuĊim uspesima, da uĉestvuje u radostima drugih. Za Martu je Marija bila slika nevinosti. "Blago muškarcu koji dobije njenu ljubav, ako bude umeo da ceni njena umeća i ĉistotu. Blago deci koju ova duša bude negovala", ponavljala bi u sebi Marta. Lazar je, na prvi pogled, liĉio na osobu koja se suprotstavlja autoritetima zbog izrazite ţelje za samostalnošću. Marta je znala da se iza svega krije njegova potreba da sretne ĉoveka kome se moţe verovati, ko nije uproseĉen, i ĉije bi ideje sledio. Osećao se kao vernik bez crkve, posvećenik i sledbenik bez pravog voĊe. Prezirao je institucije, sve što je uĉaureno i okoštalo. Traţio je idole meĊu pesnicima koji su ţiveli buntovniĉki. Verovao je da prave ideje mogu da promene svet, ako ih ne ubiju sledbenici slaveći ih i gradeći oko njih institucije. Lazar je ţeleo da menja svet, i po tome je podsećao na oca. Marta je, kao najstarije dete, dobro upamtila oca. Prisećala se ĉesto osećanja koja je gajila prema njemu. Bio je politiĉki disident, ĉovek ĉvrste volje i vere, spreman da brani svoje stavove ĉak i kada su dovedeni u pitanje ţivot i sigurnost bliţnjih. Završio je u zatvoru. Pitala se da li je, kao otac porodice, imao pravo da tako ţivi. Isterivao je svoje istine i vodio bitke za koje tada nije bilo izvesno da li se uopšte mogu dobiti. Da li je bio sebiĉan, ili je bio heroj? Moţe li se istovremeno biti i jedno i drugo. To pitanje je i dalje bolelo Martu i posle oĉeve smrti. I otac je bio nepraktiĉan, kao i onaj Lazar po kojem je sinu dao ime. Moţda je Martina praktiĉnost i prihvatanje Lazareve nepraktiĉnosti i idealizma bila ravnoteţa i rešenje. Kako saĉuvati i dušu i glavu u ovome svetu? Koliko se duše sme izgubiti da bi se glava saĉuvala? Ima li u tome raĉunice? Ako su duša i "glava" monete, da li postoji i neka tajna kursna lista po kojoj se one razmenjuju? Kada su preuredili kuću po svom ukusu, Marta je pozvala prve komšije na ruĉak, da bi se bolje upoznali. Odazvali su se svi, osim Jovana. Otac Sveta se zadovoljno smeškao, hvaleći umešnost domaćica u spremanju jela. Sofiji je, na osnovu sjaja u Svetinom pogledu, odmah bilo jasno šta mu je na umu. Procenio je da je vreme da mu se sinovi ţene i da dobije unuke. Devojke su izgledale kao da ih je sam Svevišnji poslao da mu budu snahe. Dala mu je znak nogom ispod stola, u trenutku kad je osetila da se sprema da to i naglas kaţe. Sveta nije imao smisla za diplomatiju. Bio je spreman da odmah izrekne sve što mu je na umu. Po onoj staroj "Što na um, to na drum". Nije mu sasvim bilo jasno zašto ga, ponekad, ţena spreĉava u tome, ali je poštovao i njenu volju.

Bio je siguran da Sofija nikada ne bi uĉinila nešto što nema smisla. Sofiji je bilo oĉigledno da se Petar i Marta, iz pristojnosti, ukljuĉuju u razgovor sa ostalima, a da bi najradije bili sami. Provodadţija im nije bio potreban. Petrovo objašnjenje Jovanovog odsustva zainteresovalo je Mariju i Lazara. Oni nisu imali priliku da ga upoznaju, ali ono što su saznali o Jovanu od Petra, silno je zagolicalo njihovu radoznalost. Marija je već ĉula, od mladića iz kraja koji su poţurili da se upoznaju sa njom, da je jedan od braće, njenih najbliţih komšija, "fin ĉovek", a da je drugi "otkaĉen" i verovatno "lud". Priĉa starijeg brata o neobiĉnim Jovanovim idejama i naĉinu ţivota , potsetila ih je na Martinu briţnost i na naĉin na koji je ona njih opisivala. Neka ĉudna, nepoznata, prijatna jeza prolazila je Marijinim telom. To je devojku zbunjivalo i prestala je da postavlja Petru pitanja. A Lazar je prokomentarisao: "Taj tvoj brat. . . Jovan, izgleda da je jedan od moje vrste. " "E, moj Lazare. . . ", uzvrati Petar "Jovana je nemoguće svrstati u bilo koju vrstu. Valjda je zato i tako usamljen. " Poslednje Petrove reĉi ostavile su dubok utisak na Lazara. Potonuo je u ćutanje. Nakon ovog razgovora, Mariju i Lazara je vodila ista ţelja, da upoznaju neobiĉnog ĉoveka, Jovana.

GLAVA VII SLUTNJE Jovan se udaljavao od ljudi. Sve reĊe je razgovarao ĉak i sa roditeljima. Petar je, teškom mukom, katkad uspevao da izvuĉe iz njega po neku reĉ. Izgledao mu je zabrinut i tuţan. "Šta te muĉi, brate ? " "Ljudi", nerado je odgovarao Jovan. "Ali, ti gotovo i da ne priĉaš sa ljudima. Kako to da te toliko brinu i ţaloste kad nisi sa njima u kontaktu? " "Ti sve, Petre moj, izvrćeš naopako. Što je ĉovek manje sa ljudima, to ih bolje, jasnije ĉuje. U gomili se mešaju zvuci, ne razaznaju se pojedinaĉno. . . " "Opet ja sve izvrćem. . . ", osmehnuo se Petar, i na vreme se zaustavio. Uvideo je da će ponovo ući u raspravu sa bratom, a da neće uspeti da razume šta se u njemu suštinski dešava. "Dobro. . . pomozi mi da te shvatim. Ne ţelim da ti se suprotstavljam, niti da ti drţim pridiku. Samo mi objasni. Boli me to što te nedovoljno razumem. " "Lako bi to bilo kada bih ja razumeo sebe. . . Ipak, da pokušam. Kada ĉuješ poĉetak neke nepoznate melodije, da li nazireš i kako će se ona dalje razvijati? Moţeš li da predvidiš, da je, pribliţno, ĉak otpevaš, unapred? " "Uglavnom. . . da. Kad se radi o popularnoj muzici. Tu ima šablona, plagiranja. . . Sve je, manje ili više, na isti kalup. . . Naravno da ne bih ĉesto mogao da predvidim Baha. . . " "Vidiš, brate, tako ti je sliĉno i sa ljudima. Obiĉni ljudi su, kao i popularne melodije, predvidljivi, skoro su svi na isti kalup. " "Taĉno. Kao psiholog, znam da se mnogo toga moţe predvideti o budućem ponašanju ĉoveka, upoznavanjem njegovog karaktera. Samim tim moţda i buduće stanje nacije, ĉoveĉanstva, sveta. . . Ali, nećeš valjda da uništiš svoj ţivot pateći zbog stvari koje ne moţeš da promeniš? " "Nećeš valjda ti da uništiš svoj ţivot ne osećajući šta se oko tebe dešava. Tako stvaraš oklop neosetljivosti i nemaš dodir sa ljudima, iako si sa njima. Postaješ ĉovek koji ne oseća, koga ne boli . . . koji nije jedno sa svetom. . . a misli da se druţi sa njim. Umereno ga povremeno bolucka, umereno se raduje, umereno pati, umereno ţivi. To je samosakaćenje koje nazivaš prilagoĊavanjem. Radost i bol sviraju na istim strunama. " "Misliš li da je rešenje u stalnoj i potpunoj svesnosti o svemu, u punom osećanju svega što se dogaĊa. . ? Biti kao Bog!? Moţe li to ljudsko biće? Pa, ĉovek bi izgoreo, poludeo. Kakva bi osoba to mogla podneti? Zato ljudi razvijaju odbrambene mehanizme, nekakve osiguraĉe koji iskoĉe kada je struja suviše jaka. U tome se mora naći mera. Mera uĉestvovanja, mera podnošenja. Ne radi se o kukaviĉluku, već o samozaštiti. . . opstanku. . . " "Većina ljudi se brani i iskljuĉuje i pri najmanjem bolu. Uostalom, ne vredi da govorimo o mom naĉinu ţivljenja i osećanja kao da je on moj izbor. Da je tako, mogao bih , moţda, da shvatim kako je pogrešan. Ja jednostavno, nemam mogućnosti za

to što ti zoveš odbranom. Nedostaju mi 'osiguraĉi'. Ĉujem ljude, iznutra, direktno. Kako ne razumeš? Da ih ĉujem ušima, moţda bih zaĉepio uši. Odbranio se. Ja ih ĉujem sobom. A sebe ne mogu da zaĉepim. Tako svi oni ljudi koje ĉujem postaju deo mene. Njihova sudbina me se tiĉe jer su oni ja. U neposrednom sam kontaktu sa svetom. Pokušavam da nosim ovo breme, a da ne poludim. Moţda sam ja, moj Petre, neki mutant, eksperiment prirode. Da li je u pitanju prokletstvo, ili Boţji dar. Ako je dar od Tvorca, onda bi neĉemu svetom trebalo i da sluţi. Još ne znam ĉemu, ali ću, nadam se, saznati. Plaši me ponekad što ĉujem sve više, sve šire. Melodije se, kao potoci, slivaju u reku i ĉine novu kompoziciju. . . Reke se slivaju u mora nacija. . . Nazirem smisao i znaĉenje te ĉudne muzike. . . Ne zvuĉi dobro. Disonantno je. Razbijena je harmonija. , . napeto je. , . kao u oĉekivanju eksplozije. . . Rat. . !? " "Još ćeš postati i prorok!" Nasmejao se Petar. "Nadam se da umišljam, u svojoj konfuziji. . . " "Ĉuješ li bar i nešto lepo ? " "Ĉujem kako tvoja duša peva ljubavnu pesmu. " "Ljubavnu pesmu? Moja duša. . . ? ", Zbunio se Petar. Setio se da Jovan nije bio na ruĉku u komšiluku i da nije mogao da zna ništa o njemu i o Marti. . . "Zaljubljen si brate. To bi i gluv ĉuo. Ona je sliĉna tebi. . . Ne poznajem je, ali sve se lepo uklapa. Zvuĉite skladno. Sviraću ti na svadbi. " "Kakvoj svadbi? Poznajem je tek nekoliko sati? !" "Ali ti se ĉini kao da je poznaješ ĉitav ţivot. Zar ne? " "Da. Ali to je normalno kad upoznaš srodnu dušu. U zaljubljenosti ĉovek projektuje svoje ideale u voljenu osobu. . . Nalazi sebe u drugome, i zato mu se ĉini da tog drugog poznaje oduvek. . . " "Psiholog u tebi ti ne da ni da budeš zaljubljen u miru. . . Ti bi odmah da sve i razumeš, prevede u neke psihološke mehanizme. " "Odakle mi to onda osećanje da je poznajem oduvek, ako nije neki psihološki mehanizam? " "Odatle što je stvarno poznaješ duţe od ţivota. " "Jovane, Jovane. . . Opet neka tvoja mistika. To meni, kao zaljubljenom ĉoveku, moţe i lepo da zvuĉi. . . Lirski. , . poetiĉno i ezoteriĉno. . . Prikladno za ljubavne razgovore. MeĊutim, psihologija nije poetiĉna, već realna. "A ti, Petre, veruješ da znaš šta je realnost? " "Pa, i ti u to veruješ. Svako ţivi svoju ralnost, Jovane" "Moţda je i stvara svojim uverenjima, pa ţivi ono u šta veruje. Igramo se reĉima. Ljudske reĉi su kule. Kula Vavilonska. U svetu simbola, nejasnih znaĉenja, postoje razne istine i prividne realnosti. . . brojna tumaĉenja. Reĉi su samo oznake za nešto. A kad to što reĉi zamenjuju govori svojim unutrašnjim jezikom, vibracijama, muzikom, onda je istina jedna. I realnost je jedna. " "Ali šta ja da radim, Jovane, kad ne ĉujem to što ti kaţeš da ĉuješ? " "Slušaj šta ti srce šapuće. Gluvima treba šaputati, jer ne ĉuju buku. Bog šapuće. " "Bog. Odavno se nismo ĉuli. Jovane moj. . . ĉesto me dovedeš do osećaja kao da sam beba koja ništa ne zna o svetu. A onda se nešto u meni pobuni. Moj racio. Pomislim da si ti beba koja fantazira nekakav svoj magiĉni svet. Moje

istine, brate, funkcionišu. Pruţaju mi orijentaciju. Mogu da predvidim ponašanja ljudi. . . imam ĉesto utisak da ih razumem. Mnogima sam pomogao da naĊu sebe i bolje se snaĊu u ţivotu. Da li bi sve to bilo moguće da su moja opaţanja stvarnosti neistinita? " "Naravno da nisu neistinita. Samo su površna, kao oko. Istina ima više dimenzija. " "Površna kao oko? !", ponovio je Petar. "Ono što vidimo okom refleksija je sa površine stvari. Vidimo baš one boje koje stvari nemaju. To nije mistika, već optika. Do našeg oka se odbijaju svetlosni zraci onih frekvencija boja koje nema površina na koju su pali. Predmet upija boje koje ima, a odbija one koje nema. Tako da mi vidimo samo boje koje ne postoje na onome što gledamo. Crveno je sve samo ne crveno, " objasnio je Jovan sa osmehom na licu. "Uh! Ali mi se ipak snalazimo na ovom svetu pomoću tih refleksija. To što znam da crveno svetlo na semaforu ustvari ima sve druge boje osim crvene moţe me samo zbuniti u svetu odreĊenih znakova i znaĉenja. " "Znanje o suštini stvari moţe zaista zbuniti ĉoveka koji ţivi u dogovorenoj realnosti. " "Misliš li da je realnost koju većina ljudi prihvata dogovorena? " "Da. To zovemo civilizacija. " "Onaj koji ne prihvata dogovorenu realnost, ne moţe ni ţiveti meĊu civilizovanim ljudima. Ţiveti u više realnosti dovodi do rascepa. Nije li , onda, ipak, bolje prihvatiti dogovorenu realnost, nego biti razapet na krstu? " "Pitaj Isusa. . . Pitaj Gospoda u sebi. Svako ko krene njegovim putem biće razapet na krst u ovom svetu. . . Na ovaj, ili onaj naĉin. On je Istina, ţivot i Put. . . Probaj da ideš Putem Istine, i videćeš krst na Putu. " "Valjda postoje i kompromisi? Kroz umetnost. , . stvaralaštvo. . . Ići putem istine, a ne biti razapet. . . Ĉuvati istinu u sebi. . . Izraţavati je u prihvatljivim oblicima. . . Ne istrĉavati sa njom pred ljude koji je ne mogu prihvatiti. . . " "Pa, i to je, Petre, razapinjanje na krst. Neka vrsta rascepa ili šizofrenije. . . Priseti se kako smo poĉeli razgovor, sa neskladom izmeĊu tvoje i moje stvarnosti. Ako se realnosti sukobljavaju, bilo da je to u tebi samome ili u odnosu sa drugim, jednoj od njih moraš pridati manji znaĉaj. Proglasiti je svetom snova, umetnosti. . . mašte. . . Na neki naĉin umanjiti njenu punu verodostojnost. Dostojnost verovanja u nju. Uvek se moraš odreći jedne. . . U većoj ili manjoj meri. Ostaje pitanje da li je razblaţena istina još uvek istina? Da li je plemenito vino, razblaţeno vodom, još uvek to isto vino, ili nešto drugo? Špricer. Ni vino ni voda nisu ono što su bili pre mešanja. Tako, ni dve realnosti nisu više realnosti. Da li postoje kompromisi, Petre, koji nam to ne ĉine? " "Ne znam. Moţda se i ti i ja drţimo svojih uverenja da nas 'špricer' ne bi razvodnio i zbunio. Ko je ovde vino, a ko voda? Kuda odosmo, brate, ovom našom priĉom? " "Tamo gde, u stvari, i jesmo. " "Moţe li se ţiveti i biti ĉovek tu gde jesmo? "

"Ako je to volja Njegova, da. On ti je nešto šapnuo iz srca, Petre. Pokazao ti je Put. " "Ljubav? " "Da! Ĉujem harmoniju te ţene u tebi. Tvoja muzika je sada punija. Ali, ĉujem još nešto što dolazi od nje. Muziku nekoga ko je u njoj, koga ona voli. Obuzima me i izaziva treperenja kakva još nisam osetio. Ko je to brate? " Petar se nasmejao jer mu je postajalo jasnije ĉije prisustvo je mogao da oseti Jovan u Marti. "Moţda je ovo prilika da ga izvuĉem iz kuće? !", pomislio je. "Mislim da znam koga si ĉuo. , . ali neću ti reći sada. Moraćeš da izaĊeš iz svoje jazbine da bi to saznao. " "Ja ne beţim od ljudi kada osetim da susret ima smisla", objasnio je Jovan. "To me raduje, brate. " "I mene. "

GLAVA VIII ŠALJIVDŽIJA Rano jutro. Dok je svetlost preuzimala prostor od tame, Jovan je ĉuo zov vode. Spakovao je svoju ribarsku opremu i krenuo da se odazove. Stigao je na svoje staro mesto. Obradovao se što je sam. Skvasio je stari hleb i napravio primamu za ribe. Zabacio je štapove. Mogao je na miru da sluša tišinu. Poĉeše da se bude deca reke, kederi, kako ih zovu ribolovci. Jurišali su u jatima na sve što je padalo na površinu vode. Oko plena je kljuĉalo. Iznenada, prenuo ga je zvuk kamenĉića koji je upao u vodu. Neko ga je bacio pravo ispred njega. Nije se okrenuo. Zbunilo ga je to što nije ĉuo prisustvo ljudskog bića u blizini. Zatvorio je oĉi i pokušao da ĉuje nepoznatog. Mir. Ĉuo se samo neki duboki brum, dublji od najdubljeg tona. . . Nešto kao kada zemlja mrmori iznutra, pre zemljotresa. U vodu pade još jedan kamenĉić. "Ko si ti Šaljivdţijo? ", upita Jovan, ne okrećući se. "Bog", odgovori Šaljivdţija. "Pomaţe Bog, Boţe", pozdravi Jovan Šaljivdţiju, prihvatajući šalu. "Bog ti pomogao ĉoveĉe. " "Došao si da pecaš, Boţe? " "Tvoja duša je odavno upecana, ĉoveĉe. Ono što se upeca na moje udice, postaje slobodno. " "Pa, zašto si onda došao? " "Da ćaskamo. " "Tek tako. . . ? " "Ja sve i ĉinim tek tako. " "Zar ne ĉiniš po promisli? " "Ĉinim po srcu. To ljudima izgleda kao promisao jer mojim srcem vlada harmonija. " "Zar Bog ima srce? " "Kakav bi to bio Bog bez srca? " "Šta je tvoje srce, Boţe? " "Lepota. " "Zar nije ljubav? " "Ljubav je krv kojom lepota struji. " "Uvek sam te zamišljao kao umetnika kojeg pokreće ţudnja za stvaranjem lepote. " "Dobro si me zamišljao. " "Verovao sam da si muziĉar. . . Da je tvoje delo simfonija stvaranja. , . simfonija ţivota. Ali, nisam mogao da shvatim. . . " "Zašto stvara neko ko je svemoćan? " "Da!Poznaješ moje misli!? " "Tvoje misli su i moje misli. " "Onda znaš šta me muĉi. Šta sam hteo da te pitam. . . " "Znam. Zato sam i došao da ćaskamo. Moţda od tebe nešto saznam o sebi. " "Ti od mene da saznaš!? Zar ti nisi svemoguć, sveznajući. . . Bog? !"

"Kako bi se ti osećao kad bi sve znao, sve mogao da predvidiš i uĉiniš? Baš sve. " "Predpostavljam da bih umro od dosade. Šta bih u tom sluĉaju otkrivao? . . . Ĉemu bih se ĉudio? . . . Divio? Radovao se? Zašto bih, uopšte, nešto ĉinio? Nestalo bi kreativnosti i radosti stvaranja. Kakav bi to bio umetnik koji ne moţe da se iznenadi, jer sve već zna? . . . Koji nema uţivanje u otkrivanju? Koji se niĉim ne pomuĉi da bi stvorio delo. ? . Ali, tako ja osećam kao ĉovek. Nisam Bog da bih mogao da osećam kao Bog. " "Tebe sam stvorio po liku i podobiju svome. Zato mogu od tebe da saznam nešto i o sebi. I ti, spoznajući sebe, spoznaješ i mene. " "Da li je moja sloboda ograniĉenje Tvoje svemoći i sveznanja? " "Da!Bez ograniĉenja moći nema slobode. Ona je ugraĊena u lepotu. . . U moj ukus. Ne moţeš ti biti slobodan, i nepredvidljiv, a ja svemoćan. Svemoć ne postoji ako postoji nepredvidljivost. " Jovan je primetio kako mu plovak tone u vodu. Podigao je štap. Uhvatila se krupna babuška. "Pecanje ti je interesantno zato što su ribe slobodne. " "Da. Hvala Bogu što je tako. " "Molim, i drugi put", nasmejao se Šaljivdţija. "Ljudi uglavnom teţe sigurnosti i izvesnosti. Predvidljivosti. Valjda zato što su smrtni. " "Eh, da", uzdahnu Šaljivdţija. "I ja, ponekad, poţelim izvesnost kada vidim šta ĉinite. Ali, nemam izbora. " "Da li bi ukidanje slobode bila smrt tvoje stvaralaĉke, umetniĉke liĉnosti? Srce bi ti, verovatno, stalo od dosade. To bi bila i smrt svega što si stvorio, zar ne? " "Da. Ne bih bio onaj koji jesam. Onda ne bih ni bio. Jer ja sam onaj koji jeste. Samo onaj koji jeste moţe stvoriti ono što jeste. " Plovak je ponovo zaronio u vodu. Jovan je podigao štap. Poveća babuška je vukla u dubinu pokušavajući da pobegne. Da se ne bi otkaĉila, polako je privlaĉio obali drţeći meredov u drugoj ruci, da je prihvati. Kada se riba praćaknula u meredovu, okrenuo se, ponosan, da je pokaţe Šaljivdţiji. "Pogledaj kolika je. . . " Nikoga nije bilo. Šaljivdţija je otišao da se šali na nekom drugom mestu.

GLAVA IX MARIJA I GOSPODAR MUZIČKIH BIĆA Marija se rano probudila. Prijatni damari podigli su je iz kreveta. Sanjala je Ĉoveka kako prolazi pored njenog prozora. Osetila je da neznanac ostavlja za sobom energiju koja ulazi u nju i izaziva to neobiĉno strujanje celim telom. Prišla je prozoru da proveri da li je to samo san. Muška prilika, sa rancem na leĊima i štapovima za pecanje u rukama, upravo je zalazila iza ugla kuće. "Gde je granica izmeĊu jave i sna? ", pomislila je Marija. Sa sigurnošću je znala ko je prošao. Osećala je kako joj se telo širi i gubi granice, rastvarajući se u ĉeţnju. Sila se širila njenim bićem i ispunjavala ga. Neznajući taĉno zašto, obukla se i krenula kroz dvorište ka susednoj kući. Nije se plašila tajne koja je privlaĉila. Proţimao je osećaj neizbeţnosti, a neizbeţnost rastvara strah ako je pustimo da ovlada bićem. Vrata su bila otkljuĉana. Gospodar nije smatrao da ima išta što bi trebalo drţati pod kljuĉem. Ušla je ispunjena sveĉanom radošću kao da ulazi u hram. Soba je odisala ljupkom nepraktiĉnošću i skladnim neredom. Posmatrala je sve sa radoznalim divljenjem. Bilo je tu i predmeta za koje nije znala ĉemu sluţe, verujući da imaju neku tajanstvenu svrhu. Za većinu stvari u sobi zaista se nije moglo reći šta su i ĉemu bi mogli da sluţe. RasporeĊene na prvi pogled bez reda, delovale su kao da su otpad sa neke druge planete. A zatim, Marija oseti tajanstveni red koji je vladao u prostoru. I u njenom vrtu je vladao sliĉan "nered", ili skriveni red. Dok ga je stvarala, Marija nije razmišljala o simetriji, pravilnosti oblika, proporcijama i sliĉnim obrascima lepote, kojima se sluţi većina onih koji stvaraju vidljivi red. Vodilo ju je nešto drugo. Biljke su, za Mariju, bile ţiva bića koja se osećaju ugodno, ili neugodno u društvu neke druge biljke, stvorenja koja imaju svoj ukus. Razumela ih je i poštovala. Prepoznala je umeće Gospodara ovih stvari da uspostavi njihov harmoniĉan poredak u prostoru. Moţda im je dao i izgled koji su same ţelele. Tek, "društvo" je bilo razmešteno tako da je vladalo sazvuĉje u kome niko nikoga nije ugroţavao. Usudila se da dodirne neke od predmeta. Prvo je dotakla one koji su je podsećali na već poznato, ono što ima ime u ovom svetu. Zbog ţica zategnutih na asimetriĉno poreĊanim lukovima, Marija je pomislila da su to nepoznati muziĉki instrumenti. Pomilovala je neţno strune. Istovremeno, javili su se predmeti iz drugih delova sobe koji, pomislila je, pripadaju istoj porodici. Poskoĉila je od uzbuĊenja i radosti. Zatim je primetila malu palicu uvijenu filcom na vrhu. Uzela ju je u ruke briţno, kao da je ĉarobni štapić, i kucnula njome lagano po ravnim i glatkim površinama predmeta pored kojih je stajala. Postajala je svesna da je pokrenula interesantan muziĉki razgovor. Paţnju joj je privukla i udobna fotelja oblih, ţenstvenih oblika. Krenula je ka njoj. Tonovi su lagano prelazili u tišinu. Sela je u fotelju i zatvorila oĉi. Tog trena, kao da su svi tajanstveni predmeti oţiveli. Pomislila je da je neko iznenada ušao i našalio se sa njom proizvodeći sve te zvuke. Otvorila je oĉi i ustala. Oko nje se prostirala samo tišina. Ponovo je sela i zatvorila oĉi. Predmeti su opet zasvirali svoju neobiĉnu muziku, govoreći joj o sebi, o svrsi svoga postojanja, o obliku svoga zvuka i zvuku svoga oblika, o tajni kretanja i tajni postojanja.

"Sve što postoji je muzika. . . ", javio se bljesak u njenim mislima. ". . . Muzika zgusnuta u oblike. . . u materiju. Ja sedim na prestolu sa kojeg Tvorac ovih zvuĉnih bića razgovetno ĉuje muziĉke šapate stvari, tajnu o njima samima i odnosima. . . Šapate veĉnosti. . . " Vetar je odškrinuo ulazna vrata koja nije dobro zatvorila za sobom. Uplašila je pomisao da se Jovan vratio kući. Ustala je i krenula ţurno prema izlazu. Zastala je još na tren, zavukla ruku u dţep, u kome je uvek nosila hranu za ptice iz vrta, i izvadila dve mandarine. Spustila ih je na sto i izašla u dvorište. Iznenada, preplavio ju je osećaj kao da se naga kupa u moru svetlosti. Kada je ulazila u kuću skoro da je bio mrak, a u tami se moţe sakriti i tajna. Neoĉekivani susret sa svetlošću otkrio je tajnu srca. "Tvorac muziĉkih bića je gospodar moga srca", prošaputala je. Uĉinilo joj se da se njen šapat ĉuo do neba i da se sa njim i Tajna ulila u beskonaĉnost. Kao fuga.

Sunce je slavilo pobedu nad tamom i pokazivalo sa ţarom svoju nadmoć, dok se Jovan vraćao kući. Tragovi borbe, poput krvi poraţenog, mogli su se videti jedino još u rosi koja je kvasila njegove cipele, dok je hodao kroz visoku travu. Pobednik nije sušio samo rosu, već i Jovanova usta. Muĉila ga je ţeĊ. Krupnim koracima se pribliţavao kući i razmišljao o Šaljivdţiji. "Ko god da je, ĉovek ili Bog, vredan je bio susreta. Pokrenuo me je razgovor sa njim. ", razmišljao je Jovan. ". . . Tako spontan i tako direktan. . . Bez uvoda i okolišanja, kojima su ljudi inaĉe skloni u razgovaru sa nepoznatim. . . Pa i sa poznatim. Zašto se izgubio kada sam hteo da mu vidim lice? ", Nasmejao se. "Pa, ko je još video lice Boga? Šaljivdţija se baš uţiveo u ulogu. . . Ili sam ja to razgovarao sam sa sobom? Svejedno. Niko još nije video ni svoje lice direktno, već samo kao odraz u ogledalu, vodi. . . ili neĉijem oku. Zašto bi ĉovek, koji ne moţe da vidi svoje lice direktno, mogao da vidi Boţije lice? I Ono se moţe videti samo kao odraz. . . Kroz drugog. Tako, verovatno, Bog u nama vidi sebe kroz svetlost u neĉijem oku. " ŢeĊ ga je muĉila sve više, pa je ubrzao korake. Zaokupljenost mislima o Neznancu skratila je put. "Ali, zašto ga nisam ĉuo pre nego što je bacio kamenĉić? Ĉovek moţe direktno ĉuti svoj glas, kao i glas drugih ljudi. Zvuku nije potreban odraz. Ĉuo sam njegove reĉi, ali ne i muziku njegovog bića. . . Svaka muzika koja se ĉuje govor je onoga što je realizovano, . . materijalizovano. . . uobliĉeno. Ostvareno kao mogućnost u nekom trenutku, u prostoru i vremenu. . . Moţda se zato i ne moţe ĉuti Boţije biće. Kao ni sama muzika. Samo dela su dostupna ĉulima. " Zastao je prolazeći pored prozora kuće najbliţih suseda. Osetio se sveĉano. Kao mladoţenja. Osmehnu se pri pomisli da je to zato jer u kući ţivi Petrova buduća nevesta. ŢeĊ ga povuĉe dalje. Brţim korakom prelazio je preko latica ruţa posutih po stazi. Za to vreme, iza zavese, kao struna po kojoj svira zaljubljena duša, radosno je podrhtavalo mlado ţensko telo. Kada je ušao u sobu, Jovan je ugledao mandarine. podarile su mu kapljice ţivota i okrepile ga. Osetio je potrebu da svira. Navirao je snaţno neki unutrašnji izvor, nezadrţivom silom vodeći njegove ruke po dirkama. Dodirivao ih je onako kako samo zaljubljeni mladoţenja moţe milovati svoju ljubljenu nevestu. Nastade ĉarolija. Stvari su upijale zvuke duše svog tvorca, vibrirajući sa njom istovremeno, svedoĉeći o onome što se ne moţe zaboraviti. Što se upisuje u veĉnost. . .

GLAVA X LAZAR Petru se steglo srce kada mu je Marta izrekla svoje strepnje vezane za Lazara i kada ga je zamolila da sa njim razgovara. Više nego ikada, ţeleo je da njegove profesionalne moći budu od pomoći. Da li je moguće uticati na Lazara da promeni svoju odluku? Iz Martine priĉe bilo mu je jasno da se ne radi o nepromišljenom zanosu, ili egzibiciji. U mladom pesniku se probudio moćni arhetip svetog ratnika i pravednika spremnog da se ţrtvuje. Probudio se u njemu Lazar, po kojem je dobio ime. "Da li je ovo vreme za vitezove i pesnike? ", pitao se Petar. "Zlo danas ne gleda u lice. A viteški je jedino boriti se licem u lice. U borbi sa neprijateljem bez lica i vitezovi izgledaju bezliĉno. To je sudbina Lazara ako ne bude video pravo lice neĉastivog. " "Lazar je dostojan sin svoga oca. Znao je to otac kada mu je dao ime. Koliko su nam samo patnji nanela oĉeva stradanja, politiĉki progoni, poniţenja. . . i njegova nepomirljivost, bezkompromisnost. Lazar takoĊe veruje da je smisao njegovog ţivota borba za pravdu. Mada me boli kada tako mislim o voljenom ocu i o bratu, ponekad imam utisak da je ljudima kao što su oni potreban rat, misija pravednika, sledbenika pravedne ideje, da bi ispunili svrhu postojanja. Kao da sam Bog to oĉekuje. Ima li muški ţivot smisao ako se ne bori za pravdu? Nije li to pitanje na koje najbolji meĊu nama vekovima daju pogrešan odgovor? Zbog toga ostajemo bez njih. Reci mi, Petre:Šta je to naopako u najboljima kad stalno daju pogrešan odgovor na najvaţnije pitanje? Da li su pogrešna oĉekivanja Boga, ili je iskrivljeno njihovo shvatanje Boţije volje? " "Muĉno pitanje. Nema jednostavnog odgovora. Ako uopšte ima odgovora. Neće mi biti lak razgovor sa tvojim bratom. Iz istih razloga su mi, ĉesto, naporni i razgovori sa mojim bratom. Nije teško ubediti ĉoveka da ne pravi glupost. Muka je razuveravati pošteno ĉeljade da ne ĉini nešto što u srcu osećaš da je duboko ispravno, ali da u neispravnom svetu dovodi do tragiĉnih posledica. Još je teţe predoĉiti nekome da ĉini uzaludnu ţrtvu, ţrtvu koja ne moţe ukinuti nepravdu. Koliko trpljenja poniţenja i nepravde vredi oĉuvanje i jednog ljudskog ţivota? Ne znam. U ratovima najĉešće preţivljavaju kukavice i ulizice, i oni nastavljaju nit ţivota. " "Ali, kada je pred ĉovekom nepobediva sila, da li bi i u tom sluĉaju trebalo gledati samo veliĉinu svetinje koja se brani. Ako je izvesno da se ne moţe pobediti, onda se ne brani ta svetinja, već se ostavlja nejakom i nezaštićenom. U pitanju je odbrana samo principa, ideje, apstraktne pravde. . . kupovina karte za carstvo nebesko. . . Time se kupuje sećanje onih koji se ostavljaju da pamte hrabrost i ţrtvu. Mesto u legendama nacije. Da li je to taština koju nazivaju herojstvom oni koji nisu imali izbora i oni koji se osećaju krivima što nisu poginuli. Poniţenje koje sledi, utapa se u sećanjima na heroje. " "Ĉini mi se da si ljuta. " "Jesam. Ljubav mi daje pravo na to. Da li ĉovekov ţivot pripada samo njemu? "

"Da li neko koga voliš ima pravo da pogine da bi ispunio zahtev svoje vrline? To me pitaš, Marta? " "Da. Ima li pravo da ţrtvuje ţivot, ili da ga rizikuje, ako je izvesno da se bitka ne moţe dobiti? Da li ţrtvovanje ima opravdanje samo u tome da se ispuni vrlina? " "Ako bi smo tako kao ti razmišljali, onda bi na hrabrost imali pravo samo jaĉi. Oni za koje je sigurno da mogu pobediti. " "Tako je, Petre. Pravo na junaštvo, borbu na ţivot i smrt, imaju samo oni koji mogu pobediti. I oni koji nemaju nekoga ko ih voli. I Gospod reĉe:"Svaki koji sebe uzvisuje biće poniţen, a koji sebe ponizuje, biće uzvišen. " Lazar, koji je ušao neĉujno i pratio deo razgovora, nije više mogao da izdrţi a da se ne ukljuĉi: "Vi, ţene, razumete reĉi Gospodnje najĉešće onako kako vam u trenutku odgovara. U ţelji da saĉuvate ţivote onih koje volite, a za koje verujete da vam zato i pripadaju, sklone ste da ih tumaĉite na svoj naĉin, ili da ih potpuno zaboravite. A On je rekao i ovo:"Nisam ja došao da donesem mir, nego maĉ. Jer ja sam došao da mećem razdor izmeĊu ĉoveka i oca njegova, i izmeĊu kćeri i materi njezine, i izmeĊu snahe i svekrve njezine. Ĉovek će svoje ukućane za neprijatelje imati. Ko ljubi oca svoga ili mater svoju više nego mene, nije mene dostojan. I ko ljubi sina svoga ili kćer svoju više nego mene, nije mene dostojan. Ko ne uzme krsta svog i ne poĊe za mnom, nije mene dostojan. Ko ĉuva ţivot svoj, izgubiće ga, a ko izgubi ţivot svoj mene radi, opet će ga naći. ", izrekao je Lazar u zanosu. "Ali On nije taština, već Istina. On je Ljubav, a ne ponos. Na duhovni maĉ je mislio Gospod, Lazare moj, a ne na gvozdeni. Ko se ţeleznog maĉa lati, od njega će i umreti. Zar nije Isus to rekao Petru kada se ovaj latio maĉa da njega odbrani? " "Zar nije On svojoj majci naneo bol ţrtvujući se za ljude!? Zar to nije primer koji treba slediti? ", uzvrati Lazar. "Njegova ţrtva je imala svrhu. On je Bog i pobednik. Znao je da će biti pobednik. Samo pobednici imaju pravo da ţrtvuju ţivot. Gubitnici koji to ĉine, a znaju da moraju izgubiti, gordi su. Uzdiţu sebe preko mere koja im je data. Ovo je carstvo Kneza ovoga sveta. Ovde se caru daje carevo. . . a Bogu Boţje. " "Koja je mera ĉoveka, sestro? Da li je svakome ista mera odmerena? On nas je nazvao sinovima Boţjim. Ima li nešto iznad toga? Priliĉi li sinovima Boţjim kukaviĉluk i poniţenje? Zar nije lik heroja taj koji je oĉuvao samopoštovanje naroda? Svest o tome kakav je to narod koji raĊa takve ljude. Nije li to najveća zaštita u godinama poniţenja koje moraju doći? Izvor nade i dostojanstva? " " Moćnici ovoga sveta te ne mogu poniziti, Lazare. Seti se poniţenja koja je Gospod podneo. On, koji to nije morao. U duhu Ga nisu mogli poniziti. Poniţenje moţeš naneti samo sam sebi. Uniţenost je stanje duha, a ne nešto što dolazi iz spoljašnjeg sveta. " "Upravo to neću da dozvolim, Sestro. Da sam sebe ponizim. Zato i idem u dobrovoljce!", uzviknuo je Lazar i krenuo prema vratima. "Ne razumeš, brate! Stani!"

"Ne razumeš ti, sestro!" Petar je ostao nem, a Marta je, oĉajna, zaćutala.

"Nekada se ratnik morao boriti samo sa strahom i tugom što moţda više neće videti one koje voli. . . ", razmišljao je Lazar, utuĉen posle razgovora sa sestrom. "Umesto da budu ponosne, današnje ţene, sestre, majke, misle da su izneverene. Da li trebalo da se zbog toga osećam krivim!? Zašto baš ja? ! Kakvo pitanje!'Neka se bore drugi!'To hoće da mi poruĉe! Zar bi i jedno zlo na svetu ikada bilo zaustavljeno, kada bi se suprotstavljali samo jaĉi? !Zar samo pobeda opravdava hrabrost? !Da li je muškost isto što i praktiĉnost? Kakav je ovo svet!? Zar su ideali postali privilegija budala i ludaka? ! Neodgovornih!? . . . ", raspravljao je sam sa sobom, idući na razgovor za koji je znao da će biti još bolniji od predhodnog. "O Boţe, moţe li me mimoići ova ĉaša!? ", izgovorio je pred vratima svoje drage. Milica je volela svog Lazara zanesenjaka. Volela je vrline njegovog viteškog srca i zanos sa kojim ih je ţiveo. Ako se, uopšte, moţe reći zašto neko nekoga voli i šta voli u voljenom biću. Ljubav nije samo osećanje. Ljubav je Susret. Biće Susreta. Ljubav nije ni Ti ni Ja. Ni ono što se dešava u meni. Niti ono što se dogaĊa u tebi. Nije ni zbir tebe i mene. Ljubav je potpuni Susret. NovoroĊeno Biće celine u koje je sve ukljuĉeno. Ĉitav novi svet. Ali, ona je nešto više i od zbira proţetih delova. Kao što je muzika nešto više od zbira nota koje je saĉinjavaju. Misterija celine. Kako to da celina moţe sadrţati ono ĉega nema u njenim sastavnim delovima? Iz ĉega izvire to što je novo? Ţivot, ponekad, donese sukob sa voljenim bićem upravo zbog onih osobina koje volimo kod njega. Moţemo li iz ljubavi traţiti, od osobe koju volimo onakvom kakva jeste, da ne bude ono što jeste? Ima li Ljubav veća prava od Slobode? Šta iz ĉega nastaje? Ljubav, iz Tebe i Mene, ili Ti i Ja, kao liĉnosti nastajemo iz Susreta, iz Ljubavi? Ono što je prvo, iz ĉega drugo ishodi, trebalo bi da ima prvenstvo onda kada se mora napraviti izbor. Milica i Lazar su imali ovaj put razliĉite odgovore na isto pitanje. Biće ljubavi se podelilo u sebi. Koji god odgovor da je istinit, neko je nekoga morao izdati, osećali su to oboje. Ljubav ili Sloboda? Da li se izmeĊu toga moţe birati? Postoji li, uopšte, jedno bez drugog. Ĉinilo im se da se mora izabrati. Šta god da su jedno drugom rekli, vraćali su se tamo odakle su pošli. Koliko god da su verovali u ispravnost svojih reĉi, oboje su se osećali krivima zbog njih. Biće raĊa biće. Iz Susreta Ljubice i Lazara zaĉelo se novo Biće. Ni jedno ni drugo nisu to znali onog dana kada je Lazar saopštio svoju odluku voljenoj ţeni. "Da li bi drugaĉije mislio i postupio da smo tada znali. . . ? ", pitala se Milica, prisećajući se dana kada su ljubav, bol, strepnja i ljutnja delili njeno srce.

GLAVA XI ĆASKANJE SA BOGOM Radost je ispunjavala Jovanovo srce. Sve je zvuĉalo drugaĉije. Melodije su sustizale jedna drugu, preplitale se, grlile. . . Udaljavale se i ponovo spajale u svojoj polifonoj igri. Igra se nastavila i u snu. Probudilo ga je obilje nota. Traţile su da budu zapisane. "Iz koje je stene probio ovaj izvor Boţanske muzike? ", pitao se. Setio se Šaljivdţije. Da li će ga ponovo sresti ako ode na staro mesto? Krenuo je sa nadom i sa novim pitanjima. Zastao je, za trenutak, pored prozora komšijske kuće. Na prozoru je stajala mandarina. Kada je, predhodnog dana, našao mandarine na svom stolu, mislio je da ih je majka ostavila. Osećao je da je voćka na prozoru namenjena njemu. Ali, zašto bi majka ostavila mandarinu na komšijskom prozoru? Moţda je i ovo delo nekog šaljivdţije? Ko god da je to uĉinio, zahvalan mu je. Prijatan, osveţavajući ukus zamenio mu je jutarnju gorĉinu u ustima. Omirisao je prste još vlaţne od sokova. "Kakav sklad!", reĉe u sebi. "Ĉetiri mirisna tona rasporeĊena u intervalima velikog septakorda. Mirisni Ge major. Ni setno kao mol, ni pobedniĉki kao dur. . . pravi miris za rano jutro. " Stavio je kore od mandarine u dţep, ţeleći da ponese sve sa sobom, i krenuo ka mestu Susreta. Smestio se i nesvesno ponovio sve radnje iz predhodnog dana. Postao je svestan nastajanja rituala i nasmejao se sebi. "Ako uĉinim isto, dogodiće mi se isto!? Ne znam šta je od onoga što sam ĉinio juĉe uticalo da se desi ono što se desilo. Zato ću ponoviti sve. Eto zašto i kako ljudi stvaraju rituale. . . " Ĉekanje je potrajalo. Vreme je sporo proticalo, a Šaljivdţija se nije pojavio. Nijedan kamenĉić nije upao u vodu. Uĉinilo mu se kao da ĉuje prigušeni smeh. "A, Ti si tu? !" "Tu sam. " "Od kada si ovde? " "Oduvek. " "Pa, što nisi bacio kamenĉić? " "Šalim se sa tobom. " "Juĉe si se šalio bacajući kamenĉiće. " "E, danas se šalim tako što ne ĉinim ono što sam ĉinio juĉe. " "Rituali, dakle, nisu od neke koristi za susret sa Tobom? " "A zašto bi bili? " "Ne znam. Ljudi veruju da ih rituali. . . obredi. . . vode ka Bogu. Ja u to nisam nikada mogao da poverujem, ali, eto, uhvatio sam sebe kako stvaram rituale ne bih li Te prizvao. " Šaljivdţija se nasmejao. "Ko je do tebe došao preko rituala? ", upitao je Jovana. "Niko. " "Rituali, dakle, nisu od neke koristi za susret sa tobom? " "A, zašto bi bili? ", uzvratio je Jovan uz smeh.

U tom trenutku, umesto da potone, plovak se iskrivio, a zatim legao na površinu vode u horizontalni poloţaj. Kao kada udica dodirne dno. Znao je da se riba uhvatila i zaplivala prema površini, podiţući, tako, plovak. "Ĉak i na pecanju, suprotni znaci mogu imati isto znaĉenje. . . ". Stavio je ribu u ĉuvarku, ne okrećući se prema sagovorniku da ovaj ne bi nestao kao prošli put. Namestio je mamac i ponovo zabacio. Ćutali su neko vreme. "Zašto ćutiš? ", prekinuo je Jovan tišinu. "Slušam muziku koju si doneo u sebi. " "I Ti si, znaĉi, od moje vrste!? I Ti ĉuješ unutrašnju muziku!", uskliknuo je Jovan radosno. Kada je shvatio šta je rekao, prasnuo je u smeh zbog svoje naivne iskrenosti. "Oprosti meni, prirodno prepotentnom stvoru, što sam Tebe, Boga, svrstao u svoju vrstu. Nije to izraz nepoštovanja, već bliskosti. Moţda bi pre trebalo da prema Tebi osećam strahopoštovanje. Ali, ne nalazim u sebi strah od Tebe. Pravo poštovanje stvara bliskost. " "Zato te i volim, Ĉoveĉe. Ne moţe se biti blizak sa onima kojih se plašiš. " "Da. Tako je. Zato su moćni usamljeni. " Ponovo su zaćutali i razmišljali o usamljenosti. "Kaţeš da si slušao muziku koju sam Ti doneo. Predpostavljam na šta misliš. Ali, ja sam imao utisak da si je ti doneo meni. Posle našeg susreta, kada sam se vratio kući, doĉekala me je muzika kao da mi je došla u goste. Nisam je ja stvarao. Jednostavno me je saĉekala. " "Šta si ĉuo? " "Predivnu harmoniju koja se širila mojim domom. Nosila je u sebi akorde bliskosti, razumevanja, ljubavi. . . erotike. Kao ţena. " "Odzviţdi onda nešto od toga što si ĉuo. " "Kako se moţe harmonija odzviţdati? Zviţdi se melodija. Ona je odreĊena. Harmonija je rasplinuta, ona je ambijent, inspiracija. , . mogućnost. . . Kao ţena. Atmosfera koja treba da bude ispunjena i odreĊena melodijom. Kao ţena muškarcem. " "I, šta si ti uĉinio? " "Ispunio sam je svojim melodijama ţeljnim da se šire okruţene dušom harmonije. " "Kao što muškarac odreĊuje i ispunjava ţenu? " "Da!Kao muškarac ţenu!" "Lepo vas je slušati. Prijate mi. " "To je, dakle, Put do Tebe? ", zakljuĉio je zadovoljno Jovan. "Da. Sam si rekao da sam muziĉar. " "Sve što si stvorio je muzika koja, dalje, sama sebe stvara. Ĉovek je Tvoja struna. . . I muziĉki instrument, i kompozitor. Stvorio si ţiva muziĉka dela koja stvaraju. Moja osećanja i misli su muzika. Ta ţena koju poznajem po muzici njenog bića, iako je moje oĉi još nisu videle. . . Naš susret je muzika. Kakav si veliki Ti majstor igre, moj Boţe!" "Hvala ti, moj Ĉoveĉe!" "Sve što budem ikada stvorio biće u slavu Tvoju!"

"Bog s tobom, Ĉoveĉe. " "Ĉovek s Tobom, Boţe. "

GLAVA XII SNOVI ILI STVARNOST? Jovan je krenuo kući ispunjen veliĉanstvenošću stvaranja. Otvorio je vrata svoga bića, sva svoja ĉula, primajući u sebe sklad, lepotu Boţjeg dela. Ali, kako se udaljavao od mesta susreta, muzika je postajala sve tuţnija. Osetio je kako mu se u grudi uvlaĉi teskoba. Kroz prozore duše, širom otvorene da prime svetlost Lepote, prodirale su senke, nuţni pratioci svetlosti koja pada na materijalna bića. "Odakle izviru sve te senke tuge i bola koje zatamnjuju svetlost Boţjeg dela? ", pitao se Jovan gledajući u senku svog tela koja je išla ispred njega. "Ali, ĉovek nije svoja senka, iako mu je ona prišivena za pete. Kada je Bog iza nas, mi kao da jurimo svoju senku. Kada je On pred nama, kao da senka prati nas. Jedino onda kada je Sunce Boţijeg lika iznad nas, kada smo u istoj liniji, spojeni nevidljivom strunom, mi stojimo nad svojom senkom. . . Ĉovek, tada, u potpunosti zaklanja svoju tamnu pratilju. ", pokušao je Jovan da se mislima odbrani od osećanja. Ĉesto nam misli i za to posluţe. Teskoba koja mu je sve više ispunjavala grudi bila je jaĉa od odbrana koje je um stavljao naspram nje. "Postoje li dileme koje ni Bog ne moţe da reši? Suprotnosti ugraĊene u srţ postojanja? ", pitao se Jovan, ĉudeći se odakle to pitanje u njegovoj svesti. Sa ovim mislima stigao je i do kuće svojih suseda. Srce mu se steglo od bola. Tada mu je postalo jasno. "Ova muzika je duboki bol nekoga koga volim, i primam u sebe. Šta se zapravo dešava? !" Petar ga je ĉekao u radnoj sobi. Jovan je odmah uoĉio tragove nervoze na njegovom licu, iako je Petar bio od onih ljudi kod kojih je unutrašnji nemir gotovo neprimetan. "Da li su majka i otac dobro? !" "Dobro su. Zašto me to pitaš, Jovane? " "Neka strepnja se uvukla u mene. Iznenadila me je tvoja poseta, i izraz tvoga lica. Šta te muĉi, brate? " "Sumnje, . . snovi, . . stvarnost. . . Sve mi se zbrkalo u duši. Ne znam šta da mislim i u šta da verujem. Ja sam ĉovek od akcije. Teško podnosim sumnju. Kada sam siguran u ono u šta verujem, ne plašim se da delujem, bez obzira na posledice. Lakše mi je da se borim sa neprijateljem, nego sa sumnjom. San koji sam sanjao prošle noći je bio tako snaţan i tako realan. . . Osećam da i ţivim taj san. " "Šta si sanjao, Petre? " "Šta misliš, šta moţe da toliko uzdrma jednog Petra? Nose li naša imena sobom i našu sudbinu ? " "Verovatno. Ako ĉovek ţivi svoje ime. " "Sanjao sam sebe kao uĉenika velikog Uĉitelja, velikog Ĉoveka. Tako velikog da bih, bez dvoumljenja, dao svoj ţivot za Njega!" "I zato si se latio maĉa da ga odbraniš. . . ? !" "Vidim da razumeš. Ne znam da li je to identifikacija sa imenom, ali. . . nije ni vaţno. Neću da analiziram svoj san. Izvadio sam maĉ i odsekao uvo vojniku

koji je došao da ga uhapsi. Verovao sam da radim pravu stvar. Da štitim Dobro, hrabro se suprostavljajući zlu. Zar nije onaj koji se ne suprotstavlja zlu onda njegov sauĉesnik? " "Ali, Uĉitelj nije mislio tako? " "Uĉitelj je zacelio uvo vojniku, a meni naredio da vratim maĉ u korice. 'Ko se maĉa lati, od maĉa i pogine', rekao mi je. 'Zašto mi ne dozvoliš da poginem za tebe!? ', zavapio sam. 'Zato što hoću da ţiviš za mene', odgovorio je. 'Pre nego što ponovo budeš sanjao, tri puta ćeš me se odreći. . . ' Zabolele su me njegove reĉi. Pobunio sam se:' Zašto mi to govoriš, Uĉitelju, kad znaš da bih ţivot dao za tebe, i da te se nikada neću odreći!? Ĉime sam ja zasluţio takvu ulogu? !'Pogledao me je pogledom jagnjeta i odgovorio: 'Ulogu si zasluţio svojom odanošću i verom. ' ' Zar ću te se zbog odanosti odreći!? Zar ću te zbog vere izdati? !', izletelo je, kao krik, iz mog grla. 'Razni su naĉini da se sluţi Dobru, moj Petre!Neka svako ispuni svoj. ' " "Tešku ti je ulogu Uĉitelj poverio, moj Petre, steno Boţja. Imao je veru u tebe. " "Sinoć sam gledao u nebo. Bilo je vedro. Video sam dve velike sjajne 'zvezde' na zapadu i na istoku. Nisam im se obradovao. I Ċavo ima svoje zvezde, pomislio sam. Ljudi su mu ih napravili. Neĉastivi ne moţe da stvara, ali ljudi mogu. Tako on, preko Boţjih stvorenja, postiţe svoju moć. Svoje 'zvezde'. " "Misliš na satelite, Avakse, koji svetle na našem nebu? . . . Ili misliš na petokraku? " Petar se nasmejao Jovanovim reĉima. "Nisam mislio na petokraku, ali je i ona iz Ċavolje kuhinje. Kao i sve ono što teţi da uništi bogomdane razlike izmeĊu ljudi. " "Ĉekao si me sa nestrpljenjem. Kakvu si pomoć hteo od mene, brate? " "Ovo je vreme teških odluka. Ti znaš da sam ja praktiĉan ĉovek. Realan. Trudim se da razumem svet, dešavanja u njemu i pravac u kojem se kreće. Upinjem se da shvatim svoje mesto u poretku, mesto svog naroda. Da predvidim šta će se desiti i šta nam je ĉiniti u ovom haosu. Da to i kaţem. Da delujem. Razumno! Govori se da smo nebeski narod. Mnogi su, zbog vere u te reĉi, već otišli u nebo. Moramo biti praktiĉniji, moramo preţiveti, odreći se ako mora i svetinje. Dok ne doĊe pravo vreme za borbu. . . Zbog Ţivota koji se ne sme osipati. . . " "Odreći se svetinje i biti praktiĉan. Kao Petar? Prvo odricanje. Da li se to ostvaruju reĉi uĉitelja iz sna? " Jovan se nevino nasmejao bratu. "Ja jesam Petar. Ispuniću ulogu koju sam dobio. " "Znam da hoćeš. Nisi mi samo rekao zašto sam ti i ja potreban. " "Ti vidiš ono što ja ne vidim, i ĉuješ ono što ja ne ĉujem. . . " "Da li ti oĉekuješ da otklonim neke sumnje? Da ti potvrdim da si u pravu? Koja te muka zapravo muĉi, brate? " "Lazar se prijavio u dobrovoljce. Razumem njegovu odluku i osećanja. Marta i Marija su oĉajne. Ako dobro vidim, Lazar ĉini ludost. Izvadio je maĉ, kao i ja u snu. I moje je srce okrenuto ka Istoku, kao i njegovo, ali mi je razum usmeren ka Zapadu. Zapad je moćna sila obljutavelog duha, a Istok nemoćan da nam pomogne. Da li mi, mali narod, uvek moramo voditi bitke velikih? Da li smo

baš mi dijamant kroz koji se prelamaju svetlost i tama u svojoj borbi? Ili je ta priĉa, taj mit, jedna velika obmana? . . . Samoobmana? " "Svako srce ljudsko je mali dijamant, Petre. " "Ali, ko je u pravu? Ĉija je istina istinita? " "Budi kao Eho, i razumećeš. Odzvuĉi u sebi Njegove reĉi. " "I ti govoriš u poreĊenjima. Kao Uĉitelj. Zašto mi ne kaţete jasno šta mislite i šta se oĉekuje od mene? " "Reĉeno ti je. Dato ti je. Imaš uši da ĉuješ. Imaš srce da osetiš. . . " "Rekao je: 'Razni su naĉini da se sluţi Dobru, moj Petre. Neka svako ispuni svoj'. " "Svaki instrument u orkestru, kao i muziĉar koji ga svira, ima svoju ulogu. Istina je u celini. Tek je u njoj razumljiv puni smisao. Istina i smisao celine objedinjuju suprotnosti pojedinaĉnog. Tako je to u muzici ţivota. " "Da li to znaĉi, brate, da svako ima svoj individualni moralni zadatak i da se samo u odnosu na njega moţe meriti? " "Da!Zato je On i rekao:'Ne sudi!' Ĉovek mora proniknuti u tajnu svoje neponovljive misije, a to je tajna individualnosti. Tajna sopstvenog stvaralaštva. " "Ali, šta je onda sa, univerzalnom etikom, moralom, zakonima. . . ? Ti sve to dovodiš u pitanje? " "Ko je još nauĉio da komponuje uĉeći samo muziĉka pravila? Pravila pomaţu u uĉenju, ali, jedino Duh stvara. " "Šta je sa Boţjim zapovestima? " "Ona su data maloletnima da se lakše snaĊu u uĉenju. Sve pretnje su za stado koje još nije primilo Duh Sveti u sebe. Smisao i svrha su iznad pravila. Lepota se ne doseţe pokoravanjem pravilima, a samo lepota ulazi u Njegovo srce. " "Kako ti znaš šta je u Njegovom Srcu? " "Rekao mi je. Otvorio mi je svoje Srce. " "On? Tebi? Liĉno!? Ispovedio ti se? !" "Da. " "Ko si ti da razgovaraš sa Bogom liĉno!? " "Liĉnost. " "Znaš, ĉitajući Sveto pismo, Bog mi se nije uĉinio takvim. . . " "Reĉi Boţje se prelamaju kroz duše ljudi koji ih prenose ili zapisuju" "Ali, taj tvoj Bog. . . je nešto novo. . . " "Moj Bog? Zar nije i tvoj, Petre? Da li je to drugi put da ga se odriĉeš, kad ga ne razumeš? " "Ma, to je samo igra reĉi brate. Mislim. . . Bog kako ga ti vidiš. . . " "Bog je uvek Neko Novi. On nije nešto. Nešto moţeš spoznati ĉitajući, misleći. . . Sa Nekim se moţeš jedino susresti. Zar tvoj san nije Susret? " "Došao sam da razgovaram sa tobom noseći strepnju i muku u sebi. I još uvek sam sa njima. . . " "Koje te pitanje svezuje u ĉvor, Petre? " "Narod. Naš narod. Obiĉni ljudi. Mi ovde razgovaramo o Lepoti Boţjeg dela, a nad glavama nam visi maĉ. Mnogo će naše krvi biti proliveno. Trebalo bi nešto

ĉiniti. Ali šta? Šta je ispravno za narod? I kako to reći ljudima, ako svako ima svoju, individualnu istinu? " "Reci ono u šta veruješ. Reci svoju istinu. Ako veruješ u nju, poverovaće ti oni koji su otvoreni da je ĉuju. " "Šta sa onima koji ĉuju samo ono što hoće da ĉuju? " "Svako ĉuje samo ono što hoće da ĉuje. I svako ima slobodu da bira. " "Ima li svako pravo da bira? Imaju li pravo da biraju oni koji nisu sposobni za to? Izbori glupih utiĉu na ţivote mudrih. Izbori onih koji mrze utiĉu na ţivote onih koji vole. Izbori gordih utiĉu na ţivote smernih. , . jer svi smo jedan narod. Svaĉiji izbor ima istu vrednost u glasaĉkoj kutiji. " "Svi smo odgovorni za sve, jer svaki izbor utiĉe na sve. I to je On rekao. Koliko ga je ĉulo? " "Ne znam, Jovane. . . Teško je ţiveti u svetu stvorenom od Umetnika. . . koji oĉekuje od ljudskih bića umetnost ţivljenja. Ne mogu svi biti umetnici ţivljenja. Za umetnost je potreban Dar. Da li smo svi darovani? Ne izgleda mi da jesmo. Gde je tu pravda? Mora postojati hijerarhija, poredak. Bog nas je stvorio nejednake. Oni koji su više dobili, imaju samim tim veću odgovornost, ali i veća prava u donošenju odluka. Tek tada svako bi mogao da snosi svoju, pravu meru odgovornosti. Induvidalno. " "Onaj kome oslabi vid, izoštrava sluh. Uho se ne ţali na to što se mora više naprezati jer je oko manje sposobno. Ĉula znaju da su deo jednog organizma, a ljudi to zaboravljaju. " "Sa jedne strane smo individue, a sa druge, samo delovi tela. Sami smo, kao liĉnosti, odgovorni za sve što ĉinimo, a opet, postoji i kolektivna odgovornost i pred Bogom i pred svetom. Svi smo krivi za sve. To je paradoks. Kako se, uopšte, moţe biti individua, ako ne snosiš sam svu odgovornost za sopstvena dela? Individue ulaze u carstvo nebesko, na osnovu svojih dela, a ne kolektivi, zar ne? Zašto ne bi isti aršini vaţili i na zemlji? Ima li, uopšte, smisla osećanje pripadnosti naciji, narodu, bilo kojoj grupi, kolektivu, ako ih ĉovek nije slobodno izabrao? Ima li smisla to što pripadnici tvoje grupe biraju drugaĉije od tebe, a ti zajedno sa njima snosiš posledice njihovog izbora. Ne razumem. Ĉinilo mi se da razumem Boga, ali sada. . . osećam kao da ga ne poznajem. Umoran sam, brate. Idem da odspavam malo. Moţda mi neki drugi san pomogne da naĊem odgovore. "Pošto si već uĉinio ono što ti je Uĉitelj u prvom snu rekao. Treći put si ga se odrekao. 'Kao da ga ne poznaješ. ' Kakve veze brate, ima ljudska organizacija društva sa Bogom? " Jovan se nasmejao i zagrlio Petra. "Zar Biblija nije puna priĉa o kolektivnoj odgovornosti? Zar nije Bog kolektivno kaţnjavao i nagraĊivao narode? Zašto je Bog, uopšte, u savez sa sobom ukljuĉivao narode, a ne samo inividue? Taj izabrani narod je i razapeo Sina Boţjeg na krst. Da li je kriv narod ili pojedinci koji su to uĉinili? Od sinova izabranog naroda su potekle gotovo sve "velike", "mesijanske" istorijske ideje. Videli smo šta je njihova realizacija donela ĉoveĉanstvu. Da li su oni razmišljali po ugledu na Boga? Ili su ga, moţda, pogrešno shvatili? Ali, duga je to priĉa. Nećemo sada o tome. Odoh da se odmorim. Bog sa tobom, brate. " "I sa tobom, Petre. "

Izašli su u dvorište. Doĉekalo ih je beskrajno plavo, prozirno nebo. Tišina i miris rascvetalih voćki. Da li su ratne strahote bile samo ruţan san? Mir jutra je ulazio u njih i umivao im misli. Osetili su obojica, koliko su se promenili za kratko vreme. Proleće je i ove godine buknulo zelenilom, ne obazirući se na "vanredne okolnosti". "Da li je to u redu? ", pomislio je Petar i osmehnuo se. "Šta sam oĉekivao? Da se proleće pobuni i ne doĊe nam ove godine? Da izrazi svoj stav. . . kao što to ĉine retki ugledni svetski intelektualci? A ono je podjednako dareţljivo svima. Kao da je ravnodušno prema etiĉkim pitanjima, ovo boţansko jutro se svojom lepotom prostire svuda u istom trenutku. I nad našim vojnicima, i nad onima koji su došli da nam ubiju proleće. Da zagade i nebo i zemlju. I duh ako mogu. Imaju li svi pravo na proleće? !Gde je gnev Svevišnjeg? Zašto je Tvorac nem? Da li je neutralan kao priroda i podjednako dareţljiv prema svima. Ĉak im, ĉini mi se, ide na ruku. Preciznije gaĊaju po vedrom danu. Šta je to sa tobom Boţe? Uostalom, kad si dozvolio Aušvic, zašto ne bi i ovo? Ah, da. . . Sve će se srediti jednog dana!Sudnjeg dana!Zašto ne presudiš sada!" Ugrize se za misao. "Oprosti Boţe!Znam da Ti ovu muku muĉiš dublje i jaĉe od mene!Kakve su moje ţrtve u odnosu na Tvoje, da bih Te mogao prozivati i optuţiti? !Hvala ti na ovom proleću koje me podseća na to ko si i kakav si! Onaj koji mrzi ne moţe osetiti lepotu Tvoga dela. Ĉovek moţe osetiti samo ono što već ima u sebi. Oprosti!" Pomislio je na Martu i u tom trenutku ga je ispunila ljubav. Krenuo je ka njenoj kući. U duši je još ĉuo šapat:'Opraštam!Ugodni ste mi vas dvoje!' "Hvala Ti, moj Boţe, " reĉe Petar u sebi, "Odoh ţeni koju volim. " Jovan je pratio pogledom brata sve dok Petar nije zašao iza ugla kuće. Razumeo je njegove nemire. "Lepota, kao Boţanska, stvaralaĉka muzika, uvek je svuda i u svemu. Samo kada bi duše bile otvorene za nju, " pomislio je, ulazeći u svoju sobu. Krenuo je odmah ka fotelji, da utone u njoj i sredi misli. Seo je i zatvorio oĉi. Otvarao se, lagano se opuštajući, za svet zvuka, neĉujne, unutrašnje muzike. Petrove sumnje su još odzvanjale. Poţeleo je da moţe da ga, bar za tren, uvede u ovaj sveproţimajući svet bez granica stvarenih iluzijom materijalnosti. "Nisu Petrove sumnje i nedoumice ono što sam ĉuo vraćajući se kući. . . ", prisećao se Jovan. "Ĉuo sam ĉistu tugu praćenu Nadom i Verom. Osetio sam neĉiju bol rastanka i Molitvu. Ljubav. UĊi u mene, ko god da si. " I muzika je krenula kroz širom otvorena vrata duše. Neţna i ĉista. Ustreptala kao srna. Uplašena. Tuţna. Suze su mu klizile niz lice. Stidljivo i lagano ulazila je u svaku poru njegovog duševnog prostora. Ništa se u njemu nije pomeralo. Da je ne bi uplašio. Srne se plaše naglih pokreta. Dok se ne naviknu na prisustvo i ne oslobode. Ĉekao je. Znao je šta treba da ĉini. "Ovde si sigurna, " šapnuo joj je. "Ali, ko si ti? Ne vidim te, samo te ĉujem. " "Ja sam onaj koji te prima u snu. Ne vidiš me jer si u meni. " "Kako sam ušla u tebe? " "Traţila si me, a ja sam ti otvorio vrata duše. " "Ovo u ĉemu sam je tvoja duša? " "Da. Dobro došla. Kako se osećaš? " "Kao u zemlji ĉuda. Kao u sobi gospodara moga srca. " "Ko je taj srećnik? "

"Gospodar muziĉkih bića. " "Ko je on? " "Onaj koji sedi na svom prestolu i razgovara sa stvarima jezikom muzike. " "Ti si bila u njegovoj sobi? " "Da. Krišom. Nisam mogla da izdrţim a da ne zavirim. . . " "I ostavila si mu mandarine? " "Kako znaš? Ko si ti? " "Onaj koji ih je pojeo i ĉiju si sobu ispunila ţeljom. " "Ah!Ti si On!" "Ne stidi se. I ja sam bio u tvojoj duši i ispunio je svojim melodijama. Ostavila si je u mojoj sobi. " "Da. Ispunio si moju dušu. Kada bi samo znao kako. . . " "Znam. Ali tvoja duša je sada tuţna. " "Jeste. " "Zbog Lazara? " "Da. " "On će se vratiti. " "Kako znaš? !" "Jednostavno. . . Znam. " "Tebi verujem!" "Veruj. " "Šta to ĉujem? Kakva je to ĉudesna muzika u tvojoj duši koja me smiruje? " "Vera. "

Marija se probudila isceljena ĉudesnim snom. Ustala je laka kao svetlost, osloboĊena tereta strepnje. Istrĉala je iz sobe i dozivala Martu glasom punim radosti: "Marta!. . . Sestro, gde si? ! DoĊi brzo da ĉuješ vest!" Marta, ustreptala, dotrĉala je iz vrta gde je sedela sa Petrom. Plašila je i pomisao na bilo koju vest, ali je naslutila blaţenstvo i mir u sestrinom glasu. "Šta je bilo, pobogu!? Priĉaj!Pismo? Telegram? ! Nisam ĉula telefon. , . niti da je neko dolazio. . . Ima li vesti o Lazaru? " "Lazar će se vratiti!", uskliknula je Marija i poljubila sestru. "Kako znaš? !" "Jednostavno. . . Znam. Rekao mi je!Verujem mu!" "Ko ti je rekao!? Kada!? Kako? !" "Gospodar moga srca!U snu. Bila sam u njegovoj duši!" "Šta to priĉaš, pobogu!? " Marta preblede. Strah je kao jeza ponovo preplavio smenjujući trenutak radosti. Pomislila je da se sa Marijom nešto ozbiljno dešava. Da nije, moţda, zbog bola i tuge za Lazarom, izgubila osećaj za realnost? Umirila je misao da je Petar tu i da će sa njim moći da razgovara o svemu. "Istinu ti govorim. . . ! Sve će biti u redu!Veruj!" Marta je zagrlila sestru skrivajući strepnju. "Doći će Lazar. Sve će biti u redu. Verujem. Mila moja. " Pomilovala je Mariju po kosi. "Hajdemo u baštu. Sunĉano je. " Krenule su kroz cveće. Doĉekalo ih je sunce. Obe su, u tom trenutku, osetile isto. Lepotu. Ĉistu, sveproţimajuću, okrepljujuću lepotu prirode. Veĉnu. Spremnu uvek da se da i ispuni snagom koja pokreće ţivot iz senke bola i nemoći. "Svako prima ono što ima u sebi. . . ", ponovio je pomislio Petar, posmatrajući ih kako dolaze okupane suncem kao priroda koja se obnavljala. Njegov pogled se susreo sa Martinim. Brišući suze, krišom, da je Marija ne vidi, Marta je osetila kako u njoj treperi Nada i nestaje bol. "Verujem, " prošaputala je.

GLAVA XIII LAZAR I NEVERNI TOMA "Nema ti ovde poezije, moj pesniĉe!Samo ruţna, gola proza. . . ", ĉuo je Lazar glas pripitog Tome. Razgovori sa njim bili su za Lazara retki trenuci izlaska iz bezdana zamrznutog ćutanja. "Jesi li ih ĉuo kako se hvale? . . 'Obrijana kuĉka se danas naprimala ovih naših neobrezanih. . . E dosta su se oni u našim ţenama istresali'. . . " "Oko za oko, zub za zub. . . ", odgovorio je Lazar, bez razmišljanja. "Ĉije oko za ĉije oko? Ĉiji zub za ĉiji zub? Postoji li, onda, razlika izmeĊu njih i nas? IzmeĊu njihove i naše vere? " "Ti si za ono:Ko tebe kamenom, ti njega hlebom? . . Ili za ono:Ko te udari po jednom obrazu, ti mu okreni i drugi? Ko ti siluje ţenu, ponudi mu i ćerku? " "Naravno da nisam! Narod koji bi se toga drţao bio bi uništen. " "Koji je onda tvoj odgovor? " "Uradi samo ono što je nuţno da bi spreĉio zlo. Onemogući one koji ga ĉine, one koji ţele i mogu da nanesu zlo. Zašto ĉiniti zulum nemoćnima? Samo zato što pripadaju neprijateljskoj sorti? Nema kolektivne odgovornosti. " "Ako kolektivne odgovornosti nema, zašto onda padaju bombe svetskih moćnika i dušmana po celom našem narodu? Po nejakima i neduţnima? Zašto štite ove nekrste koji zulumćare vekovima po tuĊoj zemlji? Ja sam ovde roĊen. Znam njihova svaštoĉinstva. " "Ti opet govoriš o njima. O drugima. Pitam te ponovo Lazare, da li postoji razlika izmeĊu njih i nas? IzmeĊu njihove i naše vere? " "Postoji. Valjda. Samo. . . kad bih znao šta mi stvarno nalaţe vera. Ĉak i naše vladike imaju razliĉita mišljenja. Kako mi, obiĉni smrtnici, onda da se snaĊemo? Eto vidiš, 'neverni' Toma, uĉi Lazara veri", nasmejao se Lazar gorko. "Zašto uzimaš vladike kao merilo? Valjda ti srce govori šta treba da ĉiniš, a šta ne? " "Srce!Moje je srce puno nemoćnog gneva!Gospod je rekao kako se treba odnositi prema bratu svome. Ali, reci ti meni Tomo, ko je moj brat!? Da li je to svaki ĉovek? !Ko je moj bliţnji? ! Svako ljudsko biće? !Zar su svi ljudi Boţja deca!? I On je govorio da postoje sinovi lukavoga!Da li i prema njima treba da osećam Boţansko milosrĊe? Da li i njih da ljubim kao svoje bliţnje!? Da vadim trun iz oka svoga, dok ta moja 'braća' siluju moje sestre i kolju moju decu? To je perverzno!" "Zlo je individualni ĉin. Kao i dobro. Mogu li se bliţnji odreĊivati po naciji? Lako je ljubiti prijatelja. Šta posebno time ĉiniš? Veliko delo je ljubiti neprijatelja. . . " "Ćuti!Ne ujedaj me za srce. . . da se ne bih vere odrekao!Kako mogu voleti onoga koji je zaklao dete i silovao ţenu!? Neću ĉekati nebeski sud! Ja ću mu suditi ako mi dopadne šaka!" "Sudićeš mu iako je tvoj brat po naciji? !"

"Proklet bio!Koje god da je nacije i vere!Sudiću mu!Taj nije moj bliţnji!" "Pa, takvi su ti na dohvat ruke", podbode ga Toma i odmah se ugrize za jezik gledajući sa nevericom Lazara kako ustaje i uzima pušku. Neverica je zaustavila vreme za Tomu, ali ne i za Lazara. Besomuĉno vitlajući kundakom puške, nasrnuo je na grupu hvalisavaca. Lazarevo vreme zaustavio je udarac u potiljak. Tomu je razdirala krivica. Lazar je uĉinio ono što je on ţeleo, a u tome ga je spreĉio razum. . . ili kukaviĉluk. "Pravi sam neverni Toma!", muĉio je sam sebe. "Lazar je uĉinio ono što je osetio kao pravedno. . . A ja sam samo filozofirao uĉeći ga Veri. Da li je Vera u razumu ili u srcu? Lazare, Lazare. . . srce moje ludo!" Odluĉio je da laţe. Ako bi izrekao istinu o pravom motivu Lazarevog ĉina, njegov prijatelj bi upao u još veću nevolju. I on sam bi bio u nevolji. Smislio je priĉu za saslušanje. Mnogi su, od ratnog šoka, pomerili pameću. To se, po njegovoj verziji dogaĊaja, dogodilo i Lazaru. Nekoliko dana pre incidenta se ponašao ĉudno. Skakao je noću iz sna obuzet strahom. Govorio je ĉudne misli. . . Imao halucinacije. Tako je bilo i tog dana. Dremao je i, iznenada, skoĉio iz sna. Misleći da vidi neprijatelja, krenuo je da se bori. . . Ubedio je pretpostavljene u svoje viĊenje. Strepeo je samo od Lazara, takvog kakvog ga je znao, da ne kaţe istinu ne obazirući se na posledice. Lazar je, na Tomino zadovoljstvo, ćutao. Od kada se probudio iz nesvesti nije progovorio ni jednu reĉ. To je starešinama uĉinilo Tominu priĉu još uverljivijom. Odluĉili su da ga vrate kući sa ratišta. U jedinici bi mogao biti opasan.

GLAVA XIV OGLEDALO "DoĊi", ĉuo je Jovan u snu. Ne ĉekajući ni ĉasa, spremio se i otišao na mesto Susreta. Raspakovao je pribor i zabacio udice. Udahnuo je duboko i zatvorio oĉi. Osetio je prisustvo. "Tu si? ", upitao je, znajući odgovor. "Tu sam. " "Zvao si me? " "Jesam. " "Potreban sam Ti? " "Jesi. " "Šta mogu da uĉinim za Tebe? " "Ako me voliš napadaj me. Ako me voliš brani me. " "Teodiceja? Zar nije već mnogo reĉi izreĉeno o tome? " "Jeste. Hoću da ih ĉujem od tebe. Da mi ih liĉno kaţeš. " "Mnogi su Te slutili, ali, osećam da Te nisu razumeli u veoma bitnim, moţda suštinskim stvarima. " "U ĉemu? " "Samo umetnik moţe stvarno razumeti Umetnika. Samo stvaralac, kroz muke stvaranja, razume Stvaraoca. Reĉi ne mogu objasniti smisao muzike. Muzika se otkriva samo u susretu sa njom, onome koji je otvoren za susret. Izreći o Tebi ljudskim reĉima, isto je što i njima priĉati o muzici. Svaki prevod na niţi jezik iskrivljuje Smisao. " "Potrebno je da to kaţeš ljuskim reĉima. Lovac na ljude i to mora znati. " "Dobro. Ako je to volja Tvoja. Ti si, pre svega, Umetnik, Stvaraoc. Sva ostala zanimanja koja Ti ljudi pripisuju su sporedna. Neimaru je potreban drugi da procenjuje, da se divi, ili kritikuje njegovu kreaciju. Potrebna mu je razmena. Društvo. Ogledalo. Stvorio si druge dostojne sebe. Stvaraoce. Jer, kao što rekoh, samo oni mogu razumeti Tvorca i veliĉinu Dela. " "Moţe se i tako reći, a da se dotiĉe Smisao. Šta je loše u svemu tome? " "Ništa ne nalazim da je loše. Takvo je kakvo jeste. Kao što si i ti Onaj koji Jeste. Ali, problem postoji u samoj suštini postojanja drugog koji je kreator u Tvojoj tvorevini. Problem sa Tobom je što nisi folirant!" Obojica su prasnuli u smeh od koga se zatalasala površina vode. Kederi su se uskomešali, kao da, u neverici, šapuću jedan drugome:"Ĉuste li šta govori ova luda. . . "Tajac. "Nije to ništa. . . ", naĊe se meĊu deĉurlijom jedan metafiziĉki nastrojen, "Kad je jednom davno, pre poĉetka vremena, Bogu nešto smešno palo na pamet, tako je prasnuo u smeh da je nastao svemir!Auu. . !Kakav je to veliki prasak bio!" Pobegoše, uplašeni, u dubine. "Ĉoveĉe, ĉoveĉe. . . ti baš umeš da me nasmeješ!" "Pravo da Ti kaţem, i Ti mene!"

Ponovo prasnuše u smeh. Ni vetar nije mogao da se uzdrţi. Pretila je opasnost da nastane nova vasiona. "Dobro. Hajde sada da se uozbiljimo. Dakle, nisam folirant i to je problem. Kako? " "Pa, sve što kaţeš to i misliš. A što misliš, Ti baš tako i uradiš. Nisi naĉinio kobajagi dostojne sebe. Kobajagi stvaraoce. Bića kobajagi slobodne volje. E, tu je problem. Umetnik ţeli da bude originalan. Potpuno originalan umetnik bi morao izumiti ono što nisi Ti, a to je nemoguće u Tvom Delu. U njemu se moţe delati jedino sa Tobom. Ako iz gordosti, ili potrebe za potpunom originalnošću, to ne ţeli, šta mu ostaje? Da stvori svoj svet, ili da pokaţe kako Tvoje Delo nije dobro. Da pruţi svoju verziju stvaranja i ubedi druge kako je ona bolja. Tvoj svet je sve. Nisi bio skroman u Stvaranju. A i zašto bi? Izvan njega ne moţe postojati ništa, jer Duh Boţji nema granica. Drugog sveta ne moţe biti izvan Tebe, jer izvan ne postoji. Gordome ne preostaje ništa drugo sem da se bori sa Tobom za Istinu. Ali kako? Boriti se istinom za Istinu nije originalno. Tako bi opet samo imitirao Tebe. Morao bi biti suprotan!Tako je, verovatno, postao otac laţi. I laţ je moguća u Tebi, ali nije izvan Tebe. Svakom pojmu je potrebna suprotnost da bi postojao u duhu. Ali, duh je jedan. " "Ima logike. I, šta dalje? Gde je izlaz iz tog stanja? " "Ĉesto sam se pitao kakva je uloga materije, nas materijalnih bića, u nebeskom sukobu. Kada neko misli suprotno meni, šta mogu uĉiniti? Ĉak i ako bih uništio neistomišljenika, ne mogu uništiti njegove misli. Njegovu ideju. Ideja je besmrtna, sve dok se ne opovrgne u borbi mišljenja. . . borbi ideja. Argumentima. Mnoge su ideje odreĊivale sudbinu ĉoveĉanstva. Ljudi su ih sledili oĉekujući da će one dovesti do boljeg sveta. Ali, to se nije dogodilo. Za one koji su imali oĉi da vide, uši da ĉuju, i duha da razumeju, te ideje su mrtve. Ipak, ĉoveĉanstvo ih je moralo iskusiti, proţiveti. Bilo je nuţno da se ideje materijalizuju da bi se, u potpunosti, mogla osvestiti njihova vrednost i posledice. Materija je podruĉje postojanja u kojem se najbolje oseća vrednost ideja. Još će se mnoge ideje proveriti-raĊati, ţiveti i umirati u materiji. Mi, ljudi, svedoci smo i sudije. I Uĉesnici. U našim dušama se vodi borba ideja. Na sudnji dan će se izneti sve na svetlost. . . " U tom trenutku zaĉula se snaţna eksplozija. U daljini je blještala vatrena lopta iz koje je kuljao gust oblak dima. Zemlja je podrhtavala. Buka aviona koji su se udaljavali, mešala se sa zavijanjem sirena i rafalnom paljbom protivvazdušne odbrane. "Evo, Ċavo iznosi svoje argumente!Koliko samo buke pravi!Oni sa lošim idejama i argumentima uvek prave buku ", primeti Jovan. "Nije baš trenutak za razgovor. Idi sad. Bog s tobom ĉoveĉe. " "Idem. Ĉovek s Tobom Boţe. "

GLAVA XV IZBORI "Ĉemu to? Prvo otac, zatim brat, . . pa onda i ĉovek koga volim. . . ", Marta je duboko uzdahnula. "Umete li vi, muškarci, da ćutite u nevreme? Ti si, Petre, barem, razuman ĉovek. U ĉemu je, onda, razlika izmeĊu Lazara i tebe? Lazar se bori protiv spoljašnjeg neprijatelja, a ti protiv vlasti koja nas uvlaĉi u sukob sa celim svetom. Hteli vi to, ili ne, na suprotnim ste stranama. Da li ste i vas dvojica neprijatelji? Ko je u pravu? Ĉak i ako si ti u pravu, da li je sada vreme za bitku? " "Šta je tebi, ţeno? Vreme za bitku je ono vreme kada se bitka vodi!Niko nema prava da bude neutralan. To je laţni razum. Svi utiĉemo na sudbinu svih. Ako verujem da moja reĉ nešto vredi, onda moram i da je kaţem. Javno. Narod mora da ĉuje i drugaĉije argumente. Ljudi su izmanipulisani njihovom perfidnom ruţiĉastom propagandom. " "Narod!Narod!Muka mi je više od te reĉi!Veliki pesnik je rekao: 'Puĉina je stoka grdna. ' Kada je narod slušao intelektualce? Kod nas su intelektualci narodni neprijatelji!Doduše, spominje se i 'poštena inteligencija'. . . " "Dobro je rekao pesnik. Narod je glup. Veliki poeta i vladar, javno je izrekao tu istinu. Šta misliš, kako bi on, u ovo doba, prošao na izborima? Današnji 'majmun', ako ne 'vidi sebe u zrcalu', ne zaokruţuje 'da'. Zamisli da neki politiĉar sada tako nešto kaţe u predizbornoj kampanji!A to ĉak nije ni stav, već statistiĉki podatak. Studenti psihologije, još na prvoj godini, uĉe da je inteligencija rasporeĊena u populaciji po Gausovoj krivulji. Najveći broj ljudi nalazi se ispod njenog brega, u oblasti proseka. Većina je, dakle, tupava. U svakoj naciji. " "Po tome, uspostaviti vlast naroda u prevodu znaĉi staviti zadnjicu na ramena? " "Na ţalost, u pravu si. Narod je zaboravio gde mu je mesto. Udvaraju mu se decenijama, podilaze njegovoj sujeti, ukusu. . . grade iluziju da je mudar i sposoban da bira, a u sebi mu se podsmevaju i preziru ga. Sve se ponarodnjaĉilo. Puk se iskvario i bira sliĉne sebi. A to svakako nisu oni prosvetljeni. Mudrost je aristokratska. Prokleta demokratija!" "Ali, i oni uz koje se ti svrstavaš nazivaju sebe demokratama. To je moderno. To privlaĉi biraĉko telo. Ili ga moţda odbija? " "Verovatno je i jedno i drugo istina. Izborom tiranske vlasti, svemoćnog lidera, narod pokazuje da, ipak, ne podnosi suviše slobode. Treba mu veliki, drĉni voĊa sliĉan njemu. Narodni ĉovek. Da lupi šakom o sto. Ali mu je potrebno i laskanje. Bar privid uvaţavanja. Svaka budala, danas, u kafani bistri politiku i veruje da je dovoljno pametna da razume šta se dešava. . . " "Misliš li da je realno da glupi izaberu mudre da ih vode? Kako će mudri doći na vlast? " "Demokratskim izborima!", nasmejao se Petar gorko.

"Prokletom demokratijom? !Udvaranjem glupoj masi u ĉije sposobnosti odluĉivanja ne veruješ? Kakav crni humor!" "Kako drugaĉije? Klin se klinom izbija. Demokratija se demokratijom pobeĊuje. 'Narod se pita!' Znaš da je politika kurva. . . " "Šta ti imaš sa njom. . . ? " "Imam li izbora? Neutralnost je još veće kurvanje. Šta je neutralan ĉovek u ovakvom trenitku? Ĉovek bez mišljenja i uverenja? Ili kukavica koja sebe opravdava zdravim razumom? Ili ĉovek u dilemi? Dilema parališe. Iz nje se mora izaći. Na ovu, ili onu stranu. Mora se izabrati. A, kad izaberem, moram da delam. Šta znaĉe misli i uverenja koja ne obavezuju na delanje? Da izvineš na izrazu, to je intelektualna onanija!Nisam ja Tupikurejac!" "A Lazar? Lakše ti je da pojednostaviš dilemu? Glupi puk izabrao bolesnog voĊu koji uzdiţe njegov primitivni nacionalizam i manipuliše stihijom patriotskih osećanja duhovno nedoraslih, da bi ostvario svoje ciljeve. Misliš da su danas samo primitivci nacionalisti i patriote? " "O, ne!I ja sam, bre, nacionalista i patriota!Samo drugaĉije razumem šta to znaĉi. Stihija je rušilaĉka snaga. Za mene je stvaralaĉki nacionalizam promišljeno, kreativno delanje za dobrobit svog naroda. Uzdiznje onog najboljeg u njegovom duhu. Takvo rodoljublje nije protiv drugih. Treba rehabilitovati pojam nacionalizma koji su primitivci degradirali kaĉeći ga, umesto petokrake, kao znaĉku na svoje revere. Isprljali su ta sveta osećanja niskim strastima bezboţništva i šovinizma. To je jeres. Opasne jeresi su pretnja baš zato što se, kao pijavice, priljube uz plemenita osećanja. Liĉe na njih. A neuki nisu u stanju da ih raspoznaju. Lazar nije ni neuk, ni izmanipulisan. Izbrao je svesno da brani svetinju na jedan naĉin. Ja sam se opredelio za drugaĉiju mogućnost borbe. Mi nismo na suprotnim stranama. On zna na kojoj je strani, bez obzira što se stavio pod komandu mog protivnika. To je velika razlika!Iako verujem da se ova bitka ne moţe dobiti na njegov naĉin, Lazareva borba ima smisao. Ne nosi ga stihija mrţnje, već ljubav. Samo borba iz ljubavi ima smisla, ĉak i u unapred izgubljenom boju. Dobija se na drugom planu. Duhovnom. A krst ima dva kraka. Jedan vodi ka nebu i veĉnom carstvu Duha, a drugi ga preseca horizontalom ovog sveta i prolaznog vremena. Krst je i ĉovek raširenih ruku. " "Izgleda mi da te ništa što bih rekla ne bi moglo odvratiti? " "Ne. " "Onda ĉini ono što moraš. " "Hoću. " "Uh, proklete sirene. . . nikako da se naviknem na njih. Podsećaju me na vapaj umirućeg. " "Najava Ċavola i ne moţe zvuĉati drugaĉije. On je 'darker'. Tako zvuĉe njegove fanfare. " "Plašim se. " "I ja. Kaţu da hrabrost nije nedostatak straha, već njegovo savlaĊivanje. " "Da li su ovi ljudi, što kao ţivi štit prkosno stoje na mostovima da ih neĉastivi ne bi srušio, hrabri ili ludi? Bojim se za njih. To mi izgleda suludo. "

"Verovati Sotoni je ludo. Ili, moţda, ti ljudi veruju da ni Ċavo nije tako loš kao što se priĉa po ĉaršiji? Moţda mu se podsmevaju. , . ili traţe da otkrije svoje pravo lice. . . Ĉemu to. . . ? " "I ja sam poĉela razgovor istim pitanjem-ĉemu to. 'Ne opirite se zlu. . . ', rekao je Gospod. 'Budite mudri kao zmija i bezazleni kao golubovi. . . "

GLAVA XVI ZAMKA Sekunda. Muziĉki interval najmanjeg raspona. Stvara disonancu kada se oba tona sviraju istovremeno. Ponekad zvuĉi lepo, okruţena skladnim rasponima izmeĊu tonova u akordu. Ili, kada se veoma brzo, u trileru, smenjuju dva susedna tona. "Zašto ono što je tako blizu, tako ruţno zvuĉi? Ako se sluša van harmoniĉnog okruţenja, ili, ako se ne smenjuje veoma brzo. Odakle tolika napetost u blizini sekunde? ", pitao se Jovan. Zavijajuća sekunda koja se , teškom mukom, razvlaĉi do kvarte. Poput srca koje se, na jedvite jade, napinje da dosegne interval otkucavanja ţivota-kvartu. Zvuk sirena, popularno nazvane "Šizela", probudio ga je iz sna. Poĉetak vazdušnog napada. "Sekunda je strah. . . ", rekao je sam sebi. "Iako nisu toga svesni, ljudi izgleda ipak ĉuju kako strah zvuĉi. U muzici, osećanje straha doĉarava se sekundama. Trileri su poigravanja sa strahom. Nestašluk. Ali, u njima rasterećenje dolazi brzo. U razvuĉenom ritmu zavijanja sirene oseća se nadolazeće zlo. Prestanak opasnosti oznaĉava samo jedan ton. Prvi. Jedan je smirenje. Dva, u malom rasponu, opasnost. Zašto? Onaj drugi zvuĉi kao iskvareni prvi. Jedan je Dobro. Drugi je zlo. Baš zato što je tako blizu. Sam za sebe, bio bi kao i svaki drugi ton. Dobro i zlo mogu postojati samo u relaciji. U odnosu tako male distance da su gotovo jednaki, dva tona narušavaju harmoniju. Kao da onaj drugi hoće da zauzme mesto prvog. Samo prvi moţe biti prvi i poslednji u skali koja njime poĉinje. Ostali tonovi, na pravom, lepom rastojanju od poĉetnog, ĉine sazvuĉje. Sklad. Nastavljaju skalu koju je otpoĉeo prvi. Boţanski poredak. " Zvuk sirene zamenila je potmula buka u daljini. Jovan je seo u svoju stolicu i zatvorio oĉi. Nemir. Strepnja. A potom slika od koje mu se krv sledila. Video je ĉoveka kako visi naglavaĉke. Otvorene ruševine velike zgrade. Noge, prignjeĉene betonskim blokom, drţe telo mladića iznad ambisa. Još je ţiv. Miris paljevine. Ukus krvi u ustima. Panika i bol su obuzeli Jovana. Soba se okretala oko njega. Pokušao je da ustane. Nije osećao noge. Kao da su zarobljene teškim okovima. Oĉajniĉki poziv za pomoć. Molitva bez reĉi. Gubitak svesti. Smirenje. Petrov zbunjeni pogled doĉekao je Jovana na vratima. "Šta ti je? !Zašto si tako bled kao smrt? " "Smrt je bila u meni. " "Šta to priĉaš, pobogu? !Kakva smrt? !Da nisi bolestan? " "Onesvestio sam se. " "Od ĉega? !" "Od slike. " "Kakve slike? !Video si nešto na televiziji? Ma šta lupam!? Ti nemaš televizor. Gde si video sliku? " "U glavi. " "I, šta si video. . . tako strašno? "

"Ruševinu velike zgrade. . . ĉoveka kako visi naglavaĉke. . . Sa nogama priklještenim betonskom ploĉom. Osetio sam njegov bol, strah i bespomoćnost. .." "Kada se to desilo? !" "Ne znam taĉno. . . koliko sam dugo bio. . . Mislim pre pola sata. Bilo je tako stvarno!To se desilo. . . negde. " "Od kad su poĉele sirene. . . neprekidno gledam u ekran, ništa nisu javili. . . " "Evo je! To je ta slika!" Petar je skoĉio da pojaĉa ton, uţasnut prizorom koji je video. Ĉuo se usplahireni glas reportera: "Pre desetak minuta bombardovana je zgrada televizije. . . " "Skotovi. Ipak su to uradili!A ovi naši su znali. . . i naredili ljudima. . . ovoj deci, da rade! Da ginu! Prokleti da su! I jedni i drugi! Seme im se zatrlo!Jovane, brate, šta je ovo sa ljudima!? " Jovan je ćutao. Petar je pokušavao da se sabere. "Pre deset minuta. . . Ali kako? ! Pa ti si tada bio kod mene!Kako si mogao da vidiš sliku pre nego što se to desilo!? " Jovan je samo slegnuo ramenima i nastavio da ćuti. Nastavili su da ćute. Udvoje. "Da li je, i pre ove krvi, nebo bilo ovako rumeno na istoku kada dan smenjuje noć? ", pitao se Jovan. Upravo u trenutku kada je prekoraĉio prag svoje kuće, zaĉula se sirena. Jedan ton. Blaţena monotonija. To je shvatio kao poziv i krenuo ka mestu Susreta. "Kako priroda moţe biti ovako lepa i mirna kada se dešavaju uţasi. . . ? ", pitao se dok je raspremao pribor. "Da li je ravnodušna, ili nemo sauĉestvuje? A Tvorac? " "A Ti? ", ĉuo je sebe kako pita. Pitanje mu se vratilo kao eho. "A Ti? " "Poţeliš li, ponekad, da ništa nisi stvorio? " "Poţelim. Iz te ţelje on crpi argumente i snagu. " "Ali, nisi imao izbor, zar ne? " "Jesam. Da ni ja ne postojim. " "To i nije baš neki izbor. Bog samoubica!" "Nije. " "Ali, pitaš se da li je Tvoje postojanje, takvog kakav jesi, uz koje nuţno ide stvaranje, vredno tolike patnje onih koje voliš? " "Da. " "Kakva je to zamka!Ĉak i za Boga. Osećati se krivim za svoje postojanje. " "Ako razumeš mene, razumećeš i njega. " "O, da. I on ima svoju zamku. Kao u negativu. Ne moţe se slikati belom bojom na beloj pozadini. Svetlu je potrebna tama da bi se razlikovalo od nje. Sve što postoji, moţe da bitiše samo u odnosu. Stvarajući figuru, u isto vreme stvaraš i pozadinu. Ono što figura nije. Ono što je okruţuje i izdvaja. Ţivot je oblik. Svest je oblik. Liĉnost je oblik. Svako kretanje stvara oblik. A svaki oblik ima pozadinu iz koje se izdvaja. Ono što poĉinje od same granice onoga što

On jeste. Kao sekunda. Jedino ništa nije odnos. To je drugi mogući izbor. Njegov izbor. " "Ljudskim reĉima moţe i tako da se kaţe. " "Prva krivica je krivica postojanja? Krivica izdvajanja sebe u liĉnost? Ono što nema oblik, nema ni suprotnost. " "Da. " Ćutali su. A za to vreme. . . . . . Petar je gledao kroz prozor. Paţnju mu je privukao laveţ pasa lutalica. "Zašto psi laju i jure za automobilima? ", razmišljao je. U ĉoporu od desetak pasa, ĉetvoro je šepalo. Uspomene iz okršaja sa velikim, buĉnim nemanima koja prde dim. To im nije smetalo da i dalje jure i laju, sa ubeĊenjem da time nešto postiţu. "Moţda protestuju protiv zagaĊenja prirode? Ili zbog prevelikog nivoa buke? Ili zbog mehanizacije ĉoveĉanstva? " Nasmejao se svojim mislima. "Da li laju iz straha? Zašto, onda, jednostavno ne pobegnu? Ne verujem da su psi tako glupi da misle kako mogu uplašiti automobile. A moţda i jesu. Neman uvek ode velikom brzinom. Verovatno veruju da beţi od njih. Tako se hrabre i pune ponosom. 'ViĊu sokolova, ala su ih poćerali!'-kako bi rekla naša drĉna braća koja su, ovih dana, nešto manje hvalisava. Psotali su promućurniji. No, vratimo se misterioznom ponašanju pasa. Kakvu bi to svrhu moglo imati u evoluciji? Automobil nije njihov prirodni neprijatelj. Osim ako ga sami ne izazovu. Ili moţda jeste? Ako psi imaju nekakvu svest o ekologiji. Moţda je problem estetske prirode? Jednostavno, nerviraju ih. Samo slobodni psi laju i jure na automobile. Kućni ljubimci to ne ĉine. Praktiĉniji su. PrilagoĊeni, dresirani. Moţda je slobodnim psima osećaj za pravdu, ili estetiku, vaţniji od nagona za samoodrţanjem. Da li da ih ţalim, ili da im se divim? Boţe, ĉime se ja bavim u ovakvim vremenima!? " Odmahnuo je rukom i seo u fotelju ispred televizora. Narod peva na trgu. Prkosi nevidljivim nemanima u vazduhu koja "prde" smrt. Mete, kao simbol prkosa, na grudima ljudi. Oni gore veruju u evoluciju. Velika riba jede malu ribu. Zakon opstanka. Moral opstanka. "U šta verujemo mi dole? ", pitao se Petar. "Da li da nas ţalim, ili da nam se divim? "

GLAVA XVII MILOŠ, NIKOLA I MILEVA Kada mu se Miloš javio telefonom, Petar je osetio mešavinu osećanja olakšanja i strepnje. Od poĉetka bombardovanja ĉuo se sa skoro svim svojim pacijentima, osim sa Milošem. Svaki dan je, u razliĉitim periodima, okretao njegov broj telefona. Niko se nije javljao. "Da nije mobilisan? Ili je moţda nekako uspeo da izaĊe iz zemlje. . . ? ", pitao se Petar. Bio mu je drag taj momak. Od prvog trenutka njihovog poznanstva. Ili prijateljstva. Prisećao se utisaka kada je ugledao prvi put Miloša na vratima kancelarije:"Šta ovaj momak blistavo pametnih oĉiju traţi kod mene? " Odgovor je zaboleo Petra. "Imam i ţelim tako puno da dam. . . ", rekao je Miloš, " a, kao da nikome nije stalo do toga. Osećam vrednost svog znanja. Veliku ţeĊ za još više znanja. . . Ali, kao da ono nikome nije potrebno. Znanje treba da sluţi neĉemu. . . da popravi nešto, da ulepša. . . Ovu zemlju. . . Ovaj narod. Osećam ponekad kao da ću pući od viška. DoĊe mi da vrisnem: 'Dajte mi da radim! Dajte mi da sluţim!'Da li bi mi neko odgovorio? " I tada je Petar osećao mešavinu ushićenja i bola. "Ima još sjajnih, mladih ljudi viteškog srca. Onih koji se ne ţale da su malo dobili. Da malo imaju. Ljudi koji osećaju da su mnogo dobili, i da mnogo imaju. Za takve je prokletstvo ako ne mogu da daju. Voćka, puna ţivotnih sokova, pukne. Zašto im ova zemlja ne pruţi drugu mogućnost da joj izruĉe svoje darove, osim da je zaliju krvlju. Kod nas raste jedinstven cvet. Zovemo ga boţur. Kaţu da je tako crven jer niĉe na ţrtvenom oltaru koji se redovno zaliva teĉnošću ţivota. Briţni smo baštovani. Mnogo je zainteresovanih 'botaniĉara' koji nam pomaţu u tome. "Primetio je da Miloš, sa velikim interesovanjem, oĉekuje njegov odgovor. "Ĉini mi se da imate neku dilemu koju mi niste izrekli. " Petar je progovorio, zadrţavajući u sebi mnogo toga što je ţeleo da kaţe mladicu. "O, da!Teško mi je o tome da priĉam. Razmišljao sam da odem iz ove zemlje. Znam da bih lako našao posao. . . Da bih napredovao i stekao mnogo više znanja. Znam da se tamo traţe ovakvi kao što sam ja. . . " "Šta vas u tome spreĉava? ", pitao je Petar nadajući se, svim srcem, snaţnom i odluĉujućem argumentu. "Zar meni nije mesto ovde? !Zar je svejedno kome ću dati? !To je sliĉna situacija kao kada vas odbije devojka koju volite. A vi prostrete svoju ĉeţnju i ljubav pred bilo kim. Pred razvratnom babom. Ĉak i ako vas ona plaća. Da li je bolje pući od ljubavi? . . . " "Šta da mu kaţem. . . ? ", borio se Petar sa svojim osećajima i mislima. "Da za razvratne babe uvek ima vremena. Da su one uvek voljne da iskoriste trenutak kada 'piletina' ne zna šta će sa svojom ţeljom. Da treba imati još više strpljenja i snage sa 'devojkom' koju voliš. ? . " Upravo to pitanje muĉilo je Petra dok je oĉekivao da se, u predahu izmeĊu dve sirene, Miloš pojavi u njegovoj sobi. Šta da mu kaţe sada, kada su granice zatvorene? Kada izbor ne postoji. Kada su se "razvratne babe" udruţile u svojim prljavim interesima.

Kada je "devojka" silovana i od stranaca i od svojih. Osećao je blagu krivicu što je, iako ne otvoreno, navijao za Milošev izbor, a istovremeno i ponos. . . Ĉvrst, muški stisak ruke i odluĉnost u Miloševom pogledu govorili su Petru da mladić nije došao da se ţali. Ponudio ga je limunadom. Neka nova, oplemenjena ozbiljnost, izmenila je Miloševo deĉaĉko lice. Pred njim je stajao muškarac. "Brinuo sam o vama ovih dana. . . ", prekinuo je Miloš ćutanje. "Ali, bio sam suviše zauzet. . . i obuzet onim što radim. . . da bih vas potraţio. . . " "Ĉime ste bili okupirani? " "Moji prijatelji i ja vodimo rat preko interneta. Zatrpali smo njihove sajtove i blokirali ih. Poslali smo hiljade mejlova na sve strane sveta. Govorili ljudima kojima je stalo. . . istinu o ovome što se dešava kod nas. Napravili smo i svoj sajt koji je jedan od najposećenijih. Ovo je svet informacija. Internet je veliki mozak. Kroz njega, ako imaš maĉ znanja, moţeš ući i u 'sultanov šator. ' " "Izgledate mi zadovoljno. " "Da. Ĉudno je to. . . u ovoj situaciji. Ne mogu reći da sam zadovoljan. . . jer sam istovremeno tuţan i ljut. Ali, osećam se ispunjenim. Moje znanje dobija smisao. Shvatio sam i to koliko je ono nedovoljno da bih ukrstio duhovni maĉ sa onima koji imaju drugaĉije mišljenje. Preko interneta se vode dueli. Borbe mišljenja. Oštrica uma mora biti britka. Svako neznanje je tupi. Tek sada sam svestan koliko sam toga propustio da nauĉim o svom narodu, istoriji, religiji, politici, odnosima u svetu. . . Duhovni ratnik mora sve da zna. Trenutak je da preformulišem problem sa kojim sam došao kod vas. Ja nemam višak znanja koje je ovoj zemlji nepotrebno, već imam manjak znanja koje je neophodno. " "Drago mi je što tako govorite. Ponešto dobro moţe da iskrsne iz zla. Ovo biblijsko vreme izoštrava naše dileme. . . Budi uspavane ratnike. Oni slaboga duha gube i ono što su imali, a bogati duhom dobijaju još veće bogatstvo. " "Ranije sam razmišljao kao dobro dete. Uĉio sam vredno, i oĉekivao nagradu. Oĉekivao sam da me cene. Ako neće u mojoj zemlji, onda će u civilizovanom delu sveta. Sada tek vidim koliko je taj svet civilizovan. Svet je ozbiljno bolestan, a oni koji to ne vide, još su bolesniji. Ili su prodali dušu Ċavolu. Razmišljao sam previše o svojim potrebama. . . Sada mi je jasno da postoji nešto mnogo vaţnije. . . Nešto što je iznad mojih liĉnih potreba, nešto zbog ĉega sam ovde i sada. . . " "Ĉini mi se da ste se i fiziĉki promenili. . . Kao da ste sazreli preko noći. " "Da!I ja se tako osećam. Nisam samo talentovan i pametan deĉko koji obećava. Osećam se kao muškarac koji ima svoju svetu duţnost. Ne oĉekujem više da mi daju moje pravo. Uzeću ga sam. Deĉaci oĉekuju da im se nešto dozvoli. Muškarci se bore za ono što im pripada. , . za ono u šta veruju. Momĉići se ţale na nepravdu. Muškarci se bore za pravdu!Ratnik mora sam da naĊe svoj naĉin borbe. Nisam beba. Ova zemlja nije meni duţna. Duţan sam ja njoj. " "Veliki broj mladih nema taj stepen probuĊenosti. . . " "Da. Znam. I razumem ih dobro. Mnogi razmišljajju o tome kako da pobegnu odavde. Ne mogu da ih osuĊujem, jer sam i sam prošao kroz tu fazu. Svako od nas ima pravo na svoj izbor. Ipak, ţao mi je onih koji donesu definitivnu odluku da odu. "

"Zašto? " "Zato što, u tom sluĉaju, moraju da se odreknu ili identiteta, ili ljudskog dostojanstva. " "Kako to mislite? " "Ja duboko osećam da nacija nije veštaĉka, socijalna kategorija. Ĉovek je biće koje pripada. Pripadnosti su osnova njegove osobenosti. Identitet je kao talas. Kada kamenĉić upadne u vodu, iz centra se šire koncentriĉne kruţnice. Svaka kruţnica je jedan sloj pripadanja. Pripadam sebi. To je centar. Porodici. , . prijateljima. , . naciji. , . ljudskoj vrsti. . . Ali, talas je celina. Ako nastane prekid u jednoj kruţnici, što nam ĉini ovaj rat, gde je naša sopstvenost? Sa ove, ili sa one strane? Ako je sa one šire strane, strane ĉoveĉanstva, gubimo izvorište. Odvajamo se od nacije, porodice, od sebe. . od uţih kruţnica pripadanja i osećanja sebe. Ako je samosvest ostala bliţe centru, oni koji odlaze idu da ţive meĊu neprijateljima. Znaju ko su, a odluĉili su da sluţe onima koji uništavaju njihov narod. Tada se moraju odreći samopoštovanja. Ima li identiteta bez dostojanstva? Moj odgovor je: ne!Zato mi je najviše ţao onih koji odlaze. " "Šta je sa onima koji odlaze u zemlje koje nisu protiv nas? " "I njih mi je ţao. " "Zašto? Oni nisu meĊu neprijateljima. " "Nisu. To je taĉno. Ali, nisu ni u sluţbi poboljšanja ţivota u roĊenoj zemlji. Time ipak prekidaju talas. Zašto tamo, a ne ovde? Ako kaţu da nije bitno gde će ĉovek biti dobar ĉovek, pomeraju centar sopstvenosti, ili na ivice talasa, ili na sam izvor. A talas nije ni izvor ni obod. Talas je celina. Zašto nebih voleo sve ljude podjednako? To su ivice. Zamislite majku koja bi jednako volela svu decu sveta, kada bi joj bilo svejedno koje će dete negovati. Teško roĊenom detetu takve majke. U pravoj ljubavi postoji ekskluzivnost. Takva ljubav prema roĊenom detetu moţe još više otvoriti srce majke i za drugu decu, ali ne podjednako kao za svoje ĉedo. Druga mogućnost je da ţelim da ţivim tamo gde je meni najbolje, da sam Ja poĉetak i kraj. Takva majka bi traţila da joj daju dete koje joj se najviše sviĊa. Nije bitno da li je to ono koje je ona rodila. Talas je talas samo ako se širi od izvorišta. Bliţe centru je i najjaĉi. Ali, ako ostaje u centru, i ne širi se, onda nije talas nego vir koji nas uvlaĉi u dubine narcizma i ništavila. " "Po vama je, dakle, svako iseljavanje iz zemlje gubitak identiteta ili dostojanstva? " "Da!Osim ako ĉovek odlazi da bi, na neki naĉin, doprineo uvećavanjem dobra za svoj narod, ili da bi stekao znanje i vratio se. . . Moţda i da bi stekao novac i vratio se. Ako bi sa njime radio za interese svog naroda. Tek iz tog kruga, iz osećanja pripadnosti naciji, moţe se talas širiti dalje-prema opšteljudskim interesima, dobrobiti ĉoveĉanstva. Onaj koji nije za sebe, nije ni za porodicu. Ko nije za porodicu, nije ni za naciju. Ko nije za naciju, ne moţe biti ni za dobro ĉoveĉanstva. " "Ako ste vi u pravu, onda je malo ljudi koji su iz jednog komada. I meĊu onima koji odlaze, i meĊu onima, na ţalost, koji ostaju. Za to je potrebna i ĉvrstina i širina. "

"Pa, zar nije tako? Da li vi poznajete veći broj dostojanstvenih ljudi sa ĉvrstim, ali i širokim osećanjem identiteta? " "Na ţalost, ne. " "A takvi su nam ljudi najpotrebniji. Jedan od takvih, kojeg ja poznajem, uskoro će se vratiti. . . " "Ko će se vratiti? " "Moj prijatelj Nikola. Upoznali smo se preko interneta. Dugo se već dopisujemo. On je u inostranstvu cenjeni struĉnjak, fiziĉar. Priznat kao nauĉnik. Prošle godine me je zvao da i ja doĊem kod njega. Mogao bi da mi naĊe posao. Od prvih trenutaka ove svetske sramote silovanja naše zemlje, posvetio se javnim nastupima i pokušao je da saopšti istinu o tome šta se ovde stvarno dešava. Kaţe mi da mu se smuĉilo licemerje, nezainteresovanost, pretvaranje naše nesreće u spektakl, akcioni film. . . Dopisivao se i sa jednom mojom prijateljicom. . . Milevom. Ona je izuzetna devojka. . . . I, pogodite šta se dešava? " "Miriše na ljubav. " "Rešio ĉovek Nikola da se vrati i da se oţeni!" "Baš sada!? U sred ovoga. . . ? !" "Da!Kaţe:'Neće me valjda takva ljudska glupost, kao što je rat, omesti da ispunim najvaţniju odluku u svom ţivotu!U ostalom, na ĉijoj bi još svadbi moglo biti toliko pucnjave da nije ovih stranih. . . ? !' " "Vidi se da je naše gore list. Neka im je sa srećom!" "Nadam se da ćete im to reći i liĉno!Meni je pripala ĉast da mogu da sazovem svatove. Pozvani ste'. " "Odazvaću se. Sa zadovoljstvom. "

GLAVA XVIII O BOŽANSKOM UKUSU Jovan je prekinuo ćutanje. "Njegovo postojanje je, dakle, nuţno? " "Nuţno je. " "Ti si liĉnost. A liĉnost moţe postojati samo u odnosu sa drugima. Da bi ĉovek mogao da razlikuje Tebe od njega, mora spoznati Tvoju liĉnost. I njegovu. I on je liĉnost. " "Poznaješ li me? " "Poznajem. " "Po ĉemu? " "Po ukusu. Liĉnost se poznaje po ukusu. To je suština liĉnosti. " "Po ukusu? " "Da. Sve izvire iz ukusa. Iz estetike. Karakter, ţivotna filozofija. . . etika. . . Ukus je pre svega. Boţanski ukus. On odreĊuje šta je lepo, a šta ruţno. Ljudi to, u dubini duše, znaju. Zato govore deci da je ono što ĉine lepo ili ruţno, a ne dobro ili zlo. Deca razumeju lepo i ruţno. Dobro i zlo su im apstrakcije. Zašto bi nešto bilo dobro, ili zlo, samo po sebi, ako nema Boga? Sve je relativno. Stvar ukusa. Ali, odakle nam ukus? Zašto nam je nešto ruţno, a nešto lepo? Ti si nam udahnuo svoj ukus. Svoju estetiku. I on pokušava da nas navede na svoj ukus. Ti mu to dopuštaš. Sloboda izbora je po tvom ukusu. Mi biramo šta ćemo primati i ugraĊivati u sebe. Šta ćemo stvarati. . . i sa kim ćemo stvarati. " "Kakav je moj ukus? " "Ja Te osećam. Teško je definisati Tvoj ukus. Kao što je teško definisati i muziku. Ali. . . ponešto mogu reći, a da te dotiĉe. . . " "Nestrpljiv sam da ĉujem. " "Bog, a nestrpljiv. Baš si detinjast. I u tome je Tvoja veliĉina. Nema strpljivijeg bića od Tebe, a umeš da budeš i nestrpljiv kao dete. Nema mudrijeg bića koje ume da bude i detinjasto. Nema moćnijeg od Tebe, a toliko ţeljnog da bude voljen. Slobodno voljen. Tvoj ukus je ţivot. Ţivot je takav. U stvari, Ti si ţivot. " "A on? " "On ne voli šarenilo, neuhvatljivost lepote, slobodu, ţivotni red i poredak. . . " "A šta voli? " "Ne znam da li se reĉ voli moţe upotrebiti za njega. On hoće. Hoće mu se. On ne ţeli, nego hoće. Dela iz volje, a ne iz srca. I on hoće red, kao i Ti. Ali, Tvoj i njegov red su razliĉiti. On hoće mehaniĉki red. Red u kome moţe predvidljivo vladati. On hoće da uniformiše. . . izjednaĉi ljudska bića. Uĉini ih robotima bez duše i duha. Hoće da zavodi, manipuliše. Njegova muzika je mehaniĉka, kompjuterska. . . dosadno pravilna. U njoj nema ţivotnih ritmova, iznenaĊenja, nepredvidljivosti. . . igre. Ako to ne ostvari onda hoće haos. Ni haos ni mehaniĉki red nisu ţivot. On neće ţivot. " "Šta on hoće? "

"Mislim da on to ni sam ne zna. On zna šta neće. Neće Tebe. Neće ţivot. Smrt je samo proizvod odricanja ţivota. Smrt je ništa. A ništa se ne moţe hteti. 'Hoću ništa' i 'neću ništa' znaĉe isto. Volja gubi svoj objekat, a time i ona nestaje. Sav haos koji ĉini, sva disharmonija koju izaziva, sva moć koju otima, sva ta dosadna, bezţivotna mehaniĉnost, samo su prelazna stanja ka smrti. Ka ništavilu. Onaj koji zeva pred Boţjim delom, ubija se od dosade. Dosada je smrtni greh. Moţda najveći. To je trebalo da staviš kao jedanaestu zapovest: 'Ne zevaj pred Boţjim delom'. " "Ha, ha! Da znaš da ne zvuĉi loše. Razmisliću o tome. I, šta kaţeš. . . ubija se od dosade? " "Da. On je prvi besmrtni samoubica koji ne moţe da ubije sebe. Samo ga ljudi mogu osloboditi patnje postojanja. Zaboravom. . . prevazilaţenjem besmisla, njegovih ideja, duha laţi. . . Ne potiskivanjem u nesvesno, već prevazilaţenjem. Zarobljen je u ljudskom duhu. Zato i mrzi ljude. Ne daju mu da umre. Da se stopi sa Tobom. On sve vreme to i pokušava. Ljudska konfuzija mu daje nadu. Umesto da oseća celim bićem da je sve Jedno, zbrkanom ljudskom stvoru postaje svejedno. Ti i on ste, tada, u istom duhovnom prostoru, nerazluĉeni. " "Njegova sudbina se rešava u duhu ljudi? " "Da. I Tvoja. Duh ljudi, i njegov duh, i Tvoj Duh, jedan su Duh. Duh je jedan. Sve se u njemu dešava. Sve se u Tebi dešava. Jer, Ti si sve. " "Zar nisi i ti sve? " "Jesam. I u mom Duhu postojite i Ti i on. . . i ja. Sve mogućnosti. Duh su sve mogućnosti. Kao što i muzika u sebi nosi sve mogućnosti. Ono što zovem 'ja' je jedna od mogućnosti mog Duha. Ali, ja nisam dobio parĉe Duha koje se zove 'ja'. Duh nije u parĉićima. On je uvek ceo. Ja sam jedan njegov oblik. Ja sam Duh u jednom obliku. Jedna neponovljiva simfonija iz beskrajnog bića muzike. . . " "Lepo te je ĉuti, moj Jovane. Ali, evo opet onog zavijanja što mi uši para besmislom. Idi sad. Bog s tobom Jovane. " "Jovan s Tobom Boţe. "

GLAVA XIX PETAR I MARTA Marta je, sa uţivanjem, gledala Petrovo ozareno lice dok joj je priĉao o razgovoru sa Milošem. "Kako bi dobar otac bio ovaj moj ĉovek", razmišljala je, smeškajući se blaţeno. "Od takvog oca, i sin bi morao biti. . . " Petar je prekinuo njene misli, zagolican Martinim zagonetnim osmehom:" "Da mi je znati, šta li se mota po tvojoj lepoj glavi kad me tako gledaš i tako se smeškaš. " "Eeee. . . Kad bi samo znao. . . ", "Pa, kaţi mi. " "Poziv ti je da otkrivaš šta se mota po glavama ljudi. Da te vidim na delu. Pogodi!" "Ti bi da se igraš? " "Aha. " "Dobro. Da vidimo. . . Pogledaj me još jednom onako. " Marta ga pogleda još jednom onako. I Petar se još jednom osetio onako. "Osećanje mi je jasno. Ako se ne varam, ti mene voliš? " "Toplo, toplo. . . " "Hvala, takoĊe!" Marta prasnu u smeh. Smejući se od srca, nekako je uspela da izgovori: "Molim i drugi put!" "Baš smo kulturni. . . Dobro, znaĉi ide mi pogaĊanje. Sada malo logike. Da predpostavim sadrţaj tvojih misli. Priĉao sam ti o Milošu. . . Tada sam osećao kao da govorim o svom sinu. O našem sinu. Da li si o tome razmišljala? " IznenaĊenje i divljenje zasjaše na Martinom licu. To je ohrabrilo Petra. "Razmišljala si o tome kakav bih ja bio otac? " "Da!" "I kakav bi nam bio sin? " "Da!" "Kaţi još jedno da, pa da od misli pravimo stvarnost!" "Jel' ti to mene prosiš? !" "Da!" "Tako. . . iz neba, pa u rebra? !" "Da!Hoćeš li me? " "Da!" Sofija i Sveta se pogledaše znaĉajno. Razgalio ih je smeh koji je dopirao kroz otvoren prozor Petrove kuće. Sveta je neţno zagrlio svoju ţenu i šapnuo joj: "Kako se meni ĉini. . . ovde moţe nešto da bude. . . " Sofija mu je neţno provukla prste kroz sedu kosu. "Misliš li ti i na nešto drugo, osim na to da oţeniš sinove? "

"Na šta drugo da mislim!? Pogledaj kakvi su momci. . . I kakve su cure pored njih!Reci mi nešto vrednije, o ĉemu bi trebalo da mislim? Ja, Boga mi, ne znam. " "Ni ja. " "Ako neće momci i devojke uskoro da nam podare unuke. . . Ja sam se zaţeleo deĉijeg smeha. Pa, eto. . . mislim. . . što ne bismo, onda, ti i ja ponovo. . . ? Još je snage u nama. . . Što se smeješ? Vidi kako si lepa!Kao devojka!To malo sedih, i po koja bora. . . ĉine te još lepšom. . . " "Jel' se ti to šališ? " "Pa. . . malo se šalim. . . Ali, u svakoj šali ima i zbilje. . . ", Sveta je obuhvatio Sofiju pogledom i snaţnim rukama. Podigao ju je u naruĉje. "Slušaj devojko, vidi sa sinovima da te uĉine babom. , . ili ću te ja ponovo uĉiniti majkom. " Ogledajući se u Svetinim oĉima, Sofija se osećala onako kako je njen ĉovek i rekao. Kao devojka.

"Vidi koliko je sati, a još ne zavija sirena. Već sam se toliko navikao da nas bombarduju u isto vreme, da sam napetiji kad kasne. Kašnjenje je nepristojno. Ne poštuju ni akademsku ĉetvrt. Da nismo tako tolerantan narod, mogli bismo da se naljutimo, pa da odemo. A da im se nije nešto desilo? ", Petar je pokušavao da se našali. Marta je pokušala da se nasmeje. "Plašim se da će noćas da navale. Kad god doĊe neki mirotvorac. . . oni podivljaju. Valjda hoće da pokaţu koliko cene mirovne napore, . . meĊunarodnu zajednicu. . . Boţe, kako je svet bolestan!" "Mi to najbolje moţemo da vidimo. Ako nam je to neka uteha, bolest sveta nam je kristalno jasna. Znamo gde ţivimo. Bolno je. Ali, mislim da je ipak veća nesreća ne znati da si bolestan i meĊu obolelima. Zamisli one koji, kao ovce, tamo negde preko velike bare, bleje u televizore uz hamburgere i pivo, gledajući direktan prenos ubijanja jedne zemlje. Da li su ravnodušni u svojoj praznini, ili se moţda i zabavljaju? Da li razmišljaju o svojoj odgovornosti? O tome da zloĉin ĉine oni koje su birali, koje plaćaju novcem od poreza. . . ? Da li uopšte razmišljaju? Da li ih se tiĉe? Moţda su ponosni!? Moţda veruju da njihova velika nacija sprovodi pravdu? !Ili, moţda osećaju da su toliko beznaĉajni da ne vredi ni da se pomere sa stolice. Da li su svesni toga da su pripadnici nacije koja je ubila najviše ljudi u istoriji ĉoveĉanstva? Nacije koja se diĉi bogatstvom steĉenim na tuĊoj krvi. Znaju li da su, pasivnošću, sauĉesnici? Koliko košta ĉoveĉanstvo njihovo pasivno blejanje, . . nerazmišljanje, nezainteresovanost, površnost, lenjost. . ? Jadnici! Oprosti im Gospode, ne znaju šta ĉine. " "Da li mi vidimo sopstvenu bolest? " "Nemamo analgetike. Naša realnost je toliko bolna, da će i slepci morati da je vide. " "A uticaj propagande, drţavne televizije, 'ruţiĉasti' mediji? " "Moţeš li da se zasitiš hranom koju vidiš na reklami? " "Narod se hrani drugom vrstom hrane. Mitologijom. Osećanjem velikog pravednika koji se bori za spas ĉoveĉanstva. . . Protiv novog, nepravednog svetskog poretka. Ĉuo si ono sa televizije: 'najveća brutalna sila u poznatom delu univerzuma'. . . kojoj se suprostavio 'mali, ali ponosan ratniĉki narod. . . ' Mi smo 'nebeski narod'. . . najveća duhovna sila u poznatom delu univerzuma. , . ako ne i šire. Osećanje veliĉine je hrana. " "Znam ja da na tu kartu voĊa igra. Grandiozni ego naroda. Inadţijski duh kojim se ponosimo. Ali, tu gordost skupo plaćamo. Najviše je plaća upravo gladni narod, proseĉan ĉovek, koji i snosi najveću krivicu. " "Zašto je narod najviše kriv? Zašto ne vlast? " "Pa, narod je izabrao vlast prema svom liku. I dugo je odrţava. Ovo stvarno jeste narodnjaĉka vlast. . . Ogledalo. Pogledaj im lica. Ljudi iz naroda. Narodnjaĉka kultura. . . Sve je podreĊeno ukusu naroda, proseka, mediokriteta. . . To je nama naša borba dala. Svako mora da nauĉi gde mu je mesto u nekom prirodnom, ili Boţjem poretku. Skupo košta kad zadnjica poveruje da moţe da doĊe na mesto glave. A kad se pada, najĉešće zadnjica strada. Surovo, ali istinito. "

"Evo ih!Ne moraš više da se pribojavaš da im se nije nešto desilo. " "Uh, kakav bljesak. Kao da je dan. Šta li su sad pogodili? Nema struje u celom gradu. " "Da li su to ovi naši iskljuĉili struju, ili su noćas gaĊali elektranu? Idem, Petre, Marija je sama. " "Pozovi i Mariju da nam se pridruţi. "

GLAVA XX MILICA Ĉovek obiĉno saoseća sa nekim ko je u sliĉnoj situaciji u kakvoj je i on sam. Ili je bio. Ili bi mogao biti. Tako je i u priĉi o dobrom Samarićaninu, koju je Isus ispriĉao svojim uĉenicima. Pored putnika kojega su opljaĉkali i isprebijali razbojnici, prošao je ravnodušno i sveštenik i Levit. Nisu se zaustavili da mu pomognu. Zaustavio se i pomogao mu Samarićanin, obiĉan sitni trgovac koji, kao i nesrećni putnik, ĉesto putuje, i koji je i sam izloţen riziku da ga napadnu i opljaĉkaju. To je njegov bliţnji. Tih dana, zbliţeni istom, teškom nevoljom, ljudi su bivali ljubazniji i tolerantniji jedni prema drugima. Neusiljeno. DoĊe ĉoveku da pomisli kako zlo ima svoju svrhu u uvećavanju dobra. Kako da prepoznamo svog bliţnjeg, nego po nevolji koja nas je zajedno snašla, ili nas moţe snaći? Izgleda da jad spaja bliţnje. Moţe li zlo da ima funkciju spajanja? Kakva je to pogan koja spaja ljude? Zar ne gubi, tako, svoju suštinu? Sa stanovišta neĉastivog, zbliţavanje nevoljnika je, verovatno, usputna, sluĉajna greška. Valjda je to ono što zapadnjaci zovu "kolateralna greška". Gledano iz ugla namere, zlobnik ţeli da ĉini zlo. I ĉini ga. Ako stvar posmatramo iz ugla posledica, ishodište nije samo udes, već i dobro. Naravno, ne namerno. Neki to nazivaju Boţjom promisli. Kaţu, Svevišnji tako iskušava one koje voli. To jest, oni koje On voli tako uĉe, razvijaju se, duhovno napreduju. . . U borbi sa iskušenjem se kale duhovni ratnici. Ali, pošto Bog nema zla u sebi, onda te prljave poslove mora da obavlja "Prljavi Hari". Ako je taĉno to da Tvorac šalje iskušenja ljudima, onda su On i taj "Hari" u nekakvom, kako se danas kaţe, "dilu". Zbog jednog takvog "dila" je nagrabusio i onaj muĉenik Jov, veliki pravednik i Boţji miljenik još iz Starog Zaveta. Kasnije je, doduše, rehabilitovan, ali mu, dok je trajala predstava, poumiraše njegovi bliţnji. Oni su bili statisti u priĉi o Jovu, te se ne bi trebalo mnogo baviti njihovim sudbinama. Bitno je ono naravouĉenije koje je Jov, kao glavni lik, izvukao iz cele te predstave. Svakako, pošto je to njegovo iskustvo zapisano u najtiraţnijoj knjizi na svetu, blagodeti tog iskustva i spoznaje, zapisani, ostaju i za daleka neka pokolenja. Za one koji umeju da ĉitaju. Mada se i nepismenost kao prepreka moţe prevazići. Danas postoje brojna sredstva predaje, . . pa mnogo toga moţe da stigne i do nepismenih. . . Milicu je, ĉesto, zabavljalo da sluša "metafiziranja" njenog kolege sa fakulteta Radoja, sliĉna ovima iz predhodnih redova. Ili narednih. Kada se konkretne nevolje prevedu na neki viši plan, nebeski prolog, i sa izvesnom dozom humora, one mogu izgledati, ĉak, nekako nadrealno zabavne. Valjda se, na taj naĉin, ljudi osete kao glumci u nekom teškom komadu koji se, ipak, završava hepiendom. Na kraju, zato se to i zove hepi-end, ma koliko taj kraj bio daleko. Kad malo odrastemo, shvatimo da glumci u filmovima ne umiru izistinski. To je samo kobajagi, a posle vaskrsnu. I još se smeju kad primaju nagrade, potpisuju autograme, daju intervjue. . . Ali, dok film traje, mi, ipak, plaĉemo. . . Tako je i predviĊeno. "Znaš. . , " nastavio je Radoje, ne primećujući da Milica postaje napeta i da je više ne opušta njegova elokventna beseda. ". . . znaš li šta mene, kao pisca, nervira? " "Šta vas nervira, uvaţeni kolega? "

"Kad pisci ubijaju ljude bez jakog razloga. . . " "Kako to misliš? " "Onaj koji piše, stvara neku literarnu stvarnost. Raspolaţe raznim sredstvima da bi preneo poruku, obukao ideju u ruho dogaĊanja. . . Neestetski je koristiti jake efekte bez dobrog razloga. Onda se oni iscrpljuju i gube moć i ubedljivost, ukoliko se koriste tamo gde im nije stvarno mesto. Smrt je jak efekat. Krajnji. Zamisli da su likovi iz romana, ili filma. . . ţivi ljudi. Kad ih već spisatelj ubija, onda neka to ĉini samo onda kada je neophodno da bi se iskristalisala neka velika dilema, ili prenela publici jaka poruka, istakla veĉna istina. . . " "Ma o ĉemu ti to. . . ? O kome govoriš? " "Pa, o scenaristi. " "Kojem scenaristi? " "Jedinom. Onom ĉiji scenario ţivimo. . . " "Ti to nešto na Boţju adresu? " "A da li Mu, moţda, znaš adresu? Ili broj telefona? Mobilni. . . ili fax. . . ? Da javim autoru šta se zbiva ovde, na velikoj sceni našeg teatra. Moţda protagonisti improvizuju nešto što nije zapisano? " "Adresa Mu je 'Nebeska B. B. ' " "A telefon? \avolji znamo. Rekao nam ga Jovan u Otkrovenju. . . Tri šestice. Mada, po istom izvoru, Ċavo ima dvojnika. I broj ĉoveĉiji je tri šestice. . . Pa sad, oni koji razumeju, shvatiće. Po logici rezona, Boţji bi trebalo da je obrnut. . . Tri devetke. . . " "Ha, ha. . . Idi, bre, do Ċavola. " "Pa, ako me scenarista ne primi, obratiću se koscenaristi. . . " "Ţivot nije film. " "Stvarno? ! Što mi to ranije nisi rekla, nego me drţiš u neznanju. " "Nisi mi više zabavan sa tvojim cinizmom. Osećam da su ovakvi naši razgovori neukusni. Pa, nedavno je bomba pala pored porodilišta. . . Dete je raznela granata dok je sedelo na noši. . . Moţda olakšavamo sebi kada se izmotavamo na raĉun Boga i Ċavola, cele te metafiziĉke zavrzlame, ali to nas ipak odvaja od saosećanja sa bliţnjima koji ginu ovde i sada. Moţda nije vreme za šalu. . . " "Razumem te. Trudnice i deca. To su tvoji bliţnji meĊu bliţnjima. Inaĉe, nisam ti rekao da ti lepo stoji stomaĉić. . . Oprosti. Moram da se šalim. Ne vidim da oni koji stradaju mogu imati neke vajde od toga što bih se ja prepustio crnim mislima u dubokoj ţalosti. Što bih bio mrtav ozbiljan? Razmisli o tome zašto se kaţe mrtav ozbiljan. " "Nije to stvar vajde, već saosećanja. " "Nikome neće biti bolje od moje patnje i saosećanja, a meni će biti gore. Uostalom, zašto misliš da sam neosetljiv ako se sprdam sa apsurdom? " "Zato što se time braniš od pravih osećanja. " "A zašto da se ne branim? Pa ona narodna kaţe: 'Udri brigu na sprdanje'. Sprdnja nas je odrţala, njojzi hvala. Takva nam nacija. " "Braneći se svojim cinizmom, umanjuješ napetost, tugu, oĉaj. . . " "Znam. Ali šta će mi to? Zašto treba da se osećam napeto, tuţno i oĉajno? "

"Da bi razumeo druge koji se osećaju tako. To je saosećanje. " "Koje druge? Da li se ti osećaš tako? " "Sada kada sam ti rekla. . . jasno mi je da osećam baš to. . . Ĉudno. Dok nisam imenovala svoja osećanja, bila sam svesna samo nervoze. Iritiraju me reĉi. Potrebno mi je da se predam tihovanju. Nemoj molitvi. " "Ţeliš da budeš sama? " "Da. " "Sigurna si da nećeš da ostanem, da ti drţim strah? " "Da. Još malo, pa će poĉeti da zavija sirena. A ti treba da preĊeš most. Bolje je da kreneš odmah. " "Ĉuo sam da su najavili kako će noćas srušiti jedan od mostova, ali ne zna se koji. " "Ne mogu da verujem da će to zaista i uraditi. " "Desilo se mnogo toga za šta nismo mogli ni da predpostavimo da se moţe desiti. . . " "Znam. Ali mi je ipak teško da poverujem da nema granica ljudskom ludilu. . . da, ipak, ne postoje neka ograniĉenja pred besmislenim zlom. " "Zlo je uvek besmisleno. Zašto bi besmisao sebe ograniĉavao? . . . Opet tupim. Teško mi je da te ostavim samu. Ne umem da ti olakšam. . . pa valjda zato i tupim. Ne znam ništa bolje, što bi ti bilo od pomoći. Meni je intelekt sredstvo za tešenje. Mislio sam da to pali i kod tebe. . . Da uspevam da te bar malo razvedrim. . . " "Znam ja da ti nisi neosetljiv. Daleko od toga. Bila sam nepravedna. To je zbog napetosti i išĉekivanja. Mnogo puta si uspevao da me razvedriš. . . da probudiš moje uĉaurene snage tako što si me isprovocirao da ti se suprotstavim. . . Zahvalna sam ti. Znaĉilo mi je tvoje društvo. " "Mogu li danas da uĉinim još nešto za tebe? " "Ne. Ustvari, moţeš. " "Šta? " "Kada stigneš kući. . . pomoli se. " "Kome? Kako? " "Opet poĉinješ. . . " "Šta mogu kad sam takav. Ne razumem svrhu molitve. Ako je Bog, istinski, takav voajer da sve vidi i sve ĉuje, i da moţe da zaviri u naša srca, ĉemu onda reĉi molitve? " "Onda moli bez reĉi. Molitva je stanje duha. " "Onako, kao 'instrumentalna muzika'. Ni u tome ne nalazim smisao. Ako Bog sve vidi i sve zna, a predpostavimo i da se meša u stvari ovoga sveta, i da nema liĉnih obzira, On bi, ionako, po sluţbenoj duţnosti, trebalo da uradi ono što smatra ispravnim. Zašto da ga molimo da radi svoj posao, po vlastitoj savesti. Osim, ako naša molitva nije pokušaj da Ga izmanipulišemo ne bi li dobili kakvu protekciju? Za sebe, ili nekoga do koga nam je stalo. Ako imamo poverenja u Boga, zašto da ga moljakamo? Treba samo da mu verujemo i pustimo ga da radi svoj posao. E. . . ako nemamo veru. . . onda je pitanje kako da mu se dodvorimo da za nas, preko veze, uĉini nešto što inaĉe ne bi. . . Da uĉini više nego za druge. . . "

"Ti si baš zastranio. . . Nije vaţno. NaĊi drugi motiv svojoj molitvi. " "Koji? " "Pitao si šta moţeš da uĉiniš za mene. " "Da. " "Pa, ako ti to izgleda smislenije, moli se zato što sam te ja zamolila. Otvori srce i smisao je postignut. . . " "Ako je tebi za ljubav, i najbesmislenija stvar na ovom svetu koju bi oĉekivala da uĉinim, dobila bi smisao. " "Onda idi i tako uĉini. " "Odoh. Ipak. . . Imaš moj telefon. Ako molitva ne pomogne. . . Moţda Bog ima preĉa posla. , . ali ja nemam. Ako ti, iz bilo kojih razloga budem potreban, pozovi. Pa i ako sruše most, . . reka nije tako široka da je ne mogu preplivati. . . Eto mene. . . " "Hvala ti, Radoje. " "Ĉuvaj se. " "I ti. " Milica je ostala sama sa svojom molitvom. Nekada su ţene vezle, ĉekajući ratnike da se vrate kući. Svaki bod je ovekoveĉio jedan trenutak ĉekanja. Ĉeţnja se materijalizovala. Postoji priĉa o jednoj vernoj ljubi koja je, vlasima svoje kose, vezla kosu anĊela na goblenu. Oni anĊeliĉići koje je prve zapoĉela, imali su crnu kosu, dok su oni poslednji izvezeni bili sedi. Svaka nit je bila veza sa onim ko se ĉeka. Tako se ĉekalo nekad. Danas to devojke retko ĉine. Menjaju se vremena, a sa njima i naĉini. Ali, potreba ostaje ista. Milica je poţelela da te veĉeri, uz molitvu, ikonopiše. Arhangela Mihaila, prvog meĊu anĊelima, jakog i pouzdanog zaštitnika pravednika. . . Tananim pokretima ĉetkicom, posvećena, odslikavala je harmoniju bezvremenog, braneći se stvaranjem od razaranja. Nestalo je struje. Zapalila je sveću i nastavila sa radom. Pri slaboj svetlosti ikonopisanje iziskuje veliki napor. Umorna, sklopila je oĉi i usmerila svoju dušu ka Gospodu. Umesto Njega, pojavila se slika voljenog ĉoveka Lazara. "Bog se neće ljutiti", pomislila je. "Kada volim svog ĉoveka srcem celim, na putu sam ka Bogu. " "Upravo tako i mene voliš", pomislio je Bog. Sloţiše se. Ali, i Kvariigra je imao komentar. Zavijajućim glasom sirene, izrazio je negodovanje. Ima i on svoje argumente. Nastade tama. Tako velika da je izgledalo kao da je ogromni bauk progutao ĉitav grad. I tako tamna, da ni sama nije mogla da vidi koliko je tamna. Ipak, jedan hrabri plamiĉak sveće usudio se da joj se suprotstavi. Njegov primer sledili su i drugi. Tako to biva, kada se barem jedan usudi. . . Ništa nije tako veliko kao što izgleda pre pojave hrabrog, . . pa ni mrak. Grad se izvlaĉio iz nevidljivih razjapljenih ĉeljusti. Šta je, uostalom, ta strašna tmina, Babaroga koje se oduvek boje i deca i odrasli? Ništa. Samo nedostatak svetlosti. Zvuk otvaranja vrata prenulo je Milicu iz razmišljanja. Pomislila je da se Radoje vratio jer je nešto zaboravio. . . Moţda kljuĉ od svog stana? Gotovo redovno mu se dešavalo da nešto zaboravi. Predpostavljala je da on, nesvesno, na taj naĉin produţava trenutke provedene sa njom. Kako je izgubila osećaj za vreme, nije bila svesna da je Radoje otišao još pre nekoliko sati. "Nešto si zaboravio ovde? ", upitala je, dok joj je jeza prolazila kroz telo zbog pomisli da to moţda nije Radoje, a zaboravila je da zakljuĉa vrata. . .

"Zaboravio sam svoje srce. " "Lazare!Ti!? Vratio si se!? " "Vratio sam se. Zauvek!" "Nema tame koja je jaĉa od ove svetlosti", pomislila je Milica. Lazar nije ništa pomislio. Ali, ono što je osećao, znaĉilo je isto. Jedno oko koje sve vidi, ĉak i u tami, pustilo je suzu radosnicu.

GLAVA XXI SPAŠAVANJE SVETA I PADANJE NAVIŠE

Jovan je svirao. Poĉeo je pre nego što je tama sve obuhvatila. Nije ga omela ni sirena, kada je poĉela da zavija, ni nestanak struje, . . ni eksplozije u daljini. Osećao je kao da tonovi koji izlaze ispod njegovih prstiju stvaraju neku vrstu zvuĉne kupole. Zvuĉni nebeski svod. Kroz takvu kupolu moţe proći samo ono što je u harmoniji sa muzikom koja je stvara. Jer, ona prima samo ono što ima u sebi, a odbija ono što nema. . . Kao i ljudi. To fiziĉari zovu zakonom rezonancije. Carstvo nebesko je kao i carstvo zvuka, muzike. . . Vibracija. Šta je blizu, a šta daleko, ne zavisi od prostorne razdaljine. Ţivimo okruţeni klupkom talasa. Raznovrsnih. . . Svi su u istom prostoru. Svuda oko nas. Ali, mi primamo samo mali deo tih talasa, a svesni smo još manjeg dela. . . Ĉovek je kao radio. Ili, bolje reĉeno, radio je, u tome, sliĉan ĉoveku. Kada ga namestimo na odreĊenu frekfenciju, ili stanicu, on prima samo talase na toj frekfenciji. Iako su svi ostali talasi tu okolo, istovremeno prisutni. Tako blizu a tako daleko. Blizinu ili udaljenost, u carstvu talasa, odreĊuje talasna duţina. Ne prostorna udaljenost. I ljudi mogu biti na istoj talasnoj duţini jedni sa drugima. "Naštimovani" da se primaju, ili ne primaju. . . bez obzira na sve druge vrste udaljenosti ili blizine. Jovanova muziĉka kupola je bila neobiĉne konstrukcije. Osećao je da je iza svakog tona u njoj bio postojeći ţiv ĉovek. Osoba. Nikada nije ĉuo sliĉnu muziku. Ona je izlazila ispod njegovih prstiju, ali nije imao doţivljaj da je sam stvara. Ĉinilo mu se kao da se grupa od trideset i šest, u kojoj je i on, udruţila da stvori nešto vaţno. Toliko vaţno, da od toga zavisi opstanak sveta. Svaki ton, u odreĊenom trenutku, postajao je osnova tonaliteta kroz koje je melodija modulirala, uvijajući se kao spirala. I tako je grupa od trideset šest poslenika satkala, od zvuka, muziĉki svod. Fiziĉari kaţu da, negde iz plavetnila omotaĉa naše planete do nas dopiru šapati. Zovu ih Šumanove rezonance. Kaţu i to da su istih frekfencija kao moţdani talasi. Ko to šapuće, ili tiho svira, ne zna se. Da li ti daleki glasovi sa neba imaju i nekakve veze sa Jovanovom kupolom, ni to se pouzdano ne moţe znati. Jovanu je bilo dovoljno da zna da je ono što stvara sa svojim muziĉkim prijateljima vrlo vaţno. Da ne sme da stane dok se tkanje ne dovrši. . . I da konstrukcija koja drţi svet poĉiva na šapatima. Kada je odsvirao kadencu, odahnuo je. Bio je uveren da je svet, za izvesno vreme, bezbedan. Tek tada je postao svestan tame koja ga je okruţila. Nije mu smetala. Šta ima svetlost sa tamom? Seo je u svoju stolicu, zadovoljan obavljenim zadatkom. Ipak, jedna melodija je prošla kroz kupolu, ili je, moţda, već bila tu negde i ĉekala nenametljivo da on završi svoj posao. Zalepršala je svojim zvuĉnim krilima i ugnezdila se u Jovanovo srce. Tamo je nastavila da peva. I Jovan je razumeo pesmu. Bila je to ţelja koja ga zove. Znao je i ĉija je. Jer, po već spomenutoj teoriji rezonancije, ĉovek prima ono što ima u sebi. Zatreperilo je i njegovo srce. Kao zvuĉna viljuška što se, svojim vibriranjem, odaziva onoj drugoj sa istom frekfencijom. Onoj koja je zapoĉela treperenje. Ustao je i krenuo ka izvoru ţelje. Njegov razum se samo za trenutak upitao zašto ga noge nose ka Petrovoj kući. Zašto bi Ona bila kod Petra? Uostalom, šta razum zna o tome zašto je sve

onakvo kakvo jeste? Ništa, ili gotovo ništa!Da zna, ne bi postavljao pitanja. A Ono što ga je vodilo prema izvoru nije postavljalo pitanja. Naravno, zato što je znalo. "Pomaţe Bog dobri ljudi. " "O, Jovane, brate!Bog ti pomogao. UĊi. Šta je tebe dovelo. . . ? " "Svetlost. " "Nemaš sveću kod kuće? " "Nisam pošao za svetlošću sveće. . . već za onom sjajnijom. . . " "Kojom sjajnijom? " "Onom iz oka. . . devojaĉkog. . . " Marijine oĉi zablistaše u polutami, a rumenilo joj jurnu u obraze. Jovan nije mogao da vidi to rumenilo, jer je sedela u jedva osvetljenom uglu sobe. Verovatno da, u tom trenu, dok je stajao na pragu, i dok su mu se oĉi privikavale na svetlost, nije mogao ni nju da vidi. "Kako je znao da sam ovde. . . ? ", pomislila je. "Imaju li ţelje moć da dozovu ljude koje ţelimo. . . ? " "Svetlost ţelje. . . ", dovršio je Jovan reĉenicu. Petar je nameravao da nešto kaţe, ali ga je Marta uhvatila za ruku. Po njenom zadovoljnom osmehu, shvatio je da su reĉi suvišne. Jovan je krenuo pravo prema Mariji, seo pored nje i pogledao je u oĉi. " "Eto mene da budem sa tobom ", reĉe. "Dobro je što sedim", pomislila je Marija. U susretu sa zaljubljenošću, ĉulo ravnoteţe nas prvo izda. Ĉini nam se kao da propadamo, da se sve oko nas okreće. Kao da je ljubav nekakav ringišpil. Moţda i jeste. Valjda zato Englezi kaţu "fall in love". Pasti u ljubav, zaljubiti se. Zašto onda ljudi govore da je ljubav uzvišeno osećanje? Uzvišeno je, bar bi tako trebalo da bude, nešto visoko. Nešto što je gore. Iznad. Kako se moţe pasti naviše? Znamo, iz teorije relativiteta, da je prostor zakrivljen. Ali, to vaţi za ogromne razdaljine. Jedino ako ljubav, u trenu, obiĊe ĉitavu vasionsku kuglu, mogla bi se, kretanjem nadole, popeti u visine. Ustvari, tada su gore i dole besmisleni pojmovi. Kakva bi to brzina morala biti!Da se ĉoveku zavrti u glavi. Moţda je, zbog toga, ljubav ringišpil. U ljubavi je, i to kaţu, sve moguće. Pa i padati naviše. Jer Ona, Ljubav, nije od ovoga sveta. Zašto bi za nju vaţili ovosvetski zakoni. Marija, naravno, nije razmišljala o tome. To samo pisac zamajava paţnju ĉitalaca ne bi li ovo dvoje bili, bar malo, sami. Malĉice intime. Koliko je to moguće za likove iz priĉe. Iako oni ne znaju da su pod okom paţnje. Nije red da se to kaţe, ali, imam i ja, u ovoj priĉi, neke omiljene likove. Roditelji bi trebalo da podjednako vole svoju decu, a ne da favorizuju neko dete. . . No, ljubav se ne moţe odmeriti i uobroĉiti. To vaţi i za Boga. Greše oni koji tvrde da su mu svi jednaki. Marija je ţelela da nešto kaţe. Samo je jedna reĉenica vibrirala u njenoj svesti. Kao eho Jovanovih reĉi. Ipak, malo izmenjena. Odsvirana na njenim glasnim ţicama, zazvuĉala je ovako: "Eto i mene da budem tvoja. " Ja ovde nemam više šta da dodam. Iako sam pisac, i moţe mi se da radim šta poţelim, u svojim pisanijima, kao i Bogu u svojim, ukus me, ipak, ograniĉava. Kao što rekoh, postoje trenuci kad dvoje treba da budu sami. A sad mi se ĉini da je taj trenutak. Ostavimo ih da uţivaju u susretu.

GLAVA XXII BIĆE SKORO PROPAST SVETA? Izreka: "Po jutru se dan poznaje", dobila je drugo znaĉenje u tim "Bombardanima", kako su ih, u šali, nazvali. Ima naš narod neki neobiĉan smisao za humor. Što i nije tako neobiĉno za "promašene ljude". Od svega naprave štos. U današnje vreme, samo su promašeni ljudi, ţivi ljudi. "Bombar dan komšo, bombar dan komšinice. . . Ha, ha. . . Hi, hi. . . ", Smeju se promašeni. Baš je smešno. Matori ljudi, a smeju se glupostima. Kao deca. Zašto da ne? Glupost i postoji na ovom svetu da bismo joj se smejali. Ĉemu bismo se, inaĉe, smejali da nje nema. Nema gluposti, nema ni smeha. A, zamislite svet bez smeha! Ništa ne bi valjalo!Ţivela glupost!I sunce se smeje. Prosto se zacenilo. Lice mu sija. Gledaju ljudi u sunce i, što je inaĉe tipiĉno za jedan drugi narod, jedan od onih što nas gaĊaju odozgo, a ne za nas, vode konverzaciju o vremenu: "Kako je lep dan, komšija. . . Da, sve se lepo vidi. . . svaka meta. . . svaki cilj. . . Moći će preciznije da nas gaĊaju. . . Jesi' vid'o kako su precizni? . . Šta ti je tehnika danas. . . U šupak moţe da te pogodi. . . i to sa daljinskim upravljanjem. . . Ha, ha, . . tomahavkom na Indijance. . . Sad bi mogla naša braća sa juga da zapevaju ono:'Zajdi, zajdi jarko sonce, zajdi pomraĉi se. . . ' . . . More, nije ni njima bolje. . . Ajmo mi, bolje, onu našu. . . "Biće skoro propast sveta. . , nek propadne nije šteta. . . Ha, ha. . . Hi, hi. . . Ho, ho. . . " Zbogom pameti. Jovan je upravo prolazio tuda i ĉuo ih kako pevaju. Nije mu bilo jasno zašto, ali i njemu se pesma uĉininila smešnom. Moţda se i smisao za humor krije negde u hromozomima i genima. . . u paru sa vrstom gluposti kojoj se smejemo. U hromozomima je sve u paru. Kao što je, uostalom, i u svemu ostalom. Dok mu se pesma o skoroj propasti sveta motala po glavi, stigao je na mesto susreta. Sa glupostima je problem to što nam teško izbijaju iz glave. To smo videli u protekloj deceniji. A i ranije. Isto je tako i sa glupim pesmicama. Kad jednom uĊu, neće da izaĊu. Došao ĉovek da razgovara sa Bogom, a glupost pošla sa njim, ili, preciznije, u njemu. I ne pada joj na pamet da joj tu nije mesto, da je suvišna. . , da smeta. Da je u stanju da to primeti, ne bi ni bila glupost. I, tu se stvara zaĉarani krug. Bez obzira na to što je u njega ušla spolja, kao šuga, od nekog drugoga. Setimo se ponovo teorije po kojoj ĉovek prima samo ono što ima u sebi. Teorije rezonancije. Znamo mi da je Jovan pametan mladić. Ali, znamo da, na ovome svetu, sve ide u paru. To vaţi, izgleda, i za onaj nematerijalni, duhovni svet. A, pošto Bog zna za te zakone jer ih je iz sebe stvorio, . . neće zameriti. Ako nešto stvoriš iz sebe, onda to nešto vaţi i za tebe. Pade mi na pamet ona deĉija:'Je'n, dva, tri. . . sve što kaţeš to si ti. Je'n, dva, nisam ja. ' I, kakve to veze ima? Nema nikakve. Pa zašto ti onda pada na pamet? Ne znam. Izašlo mi iz nesvesnog. Morao bih da odem na psihoanalizu da shvatim. . . Psihoanalitiĉari bi, verovatno, rekli da ta deĉija igralica opisuje psihološki odbrambeni mehanizam nazvan projekcija. To je ono kad vlastite misli i osećanja, neprihvatljive našoj savesti, pripisujemo nekom drugom. Po njima, ispada da je Bog projekcija ĉoveka, jer i preterano dobro moţe biti neprihvatljivo. Zato što previše obavezuje. A Ċavo je, valjda, projekcija Boga. Ko tu koga pravi kroz projekciju, Bog te pita. Ajde što ti svašta pada na pamet, to još nekako, ali zašto, pobogu, to još i zapisuješ? Pa, i ja sam od istog

naroda. A moţda postoji i drugi razlog. Koji? Znam o ĉemu će Jovan razgovarati sa Bogom. O ĉemu? O smaku sveta. I, zašto je to razlog da pišeš gluposti? Pa, šta ti oĉekuješ od ĉoveka koji zna da će biti reĉi o smaku sveta, a još treba to i da napiše? Strah me je, pa odugovlaĉim. Neka ti je Bog u pomoći. Pa, to i ĉekam! "Šta to pevušiš, moj Jovane? ", prekide Bog agoniju. "Biće skoro propast sveta, nek propadne nije šteta. . . ", otpevao je Jovan Bogu naglas. I Bog se uhvatio za stomak, koji se tresao od smeha kao da i on ima nešto od onih, već spomenutih, naših gena. Oni koji ne veruju da Bog ima stomak, neće poverovati ni u ovu priĉu. Mada, još pre Hrista, Bogu su prinošene ţrtve paljenice. Jagnjad, jarići, gugutke. . . Mislili su, valjda, da je mesoţder. Priĉalo se, ĉak, da je Kain, koji je bio ratar, ubio brata svoga, Avelja, koji je bio stoĉar, zbog Boţjeg ukusa. Jelovnik koji je Avelj ponudio Bogu, i koji se zasnivao na mesu ţivotinja, naišao je na bolji prijem od Kainove vegetarijanske hrane. I naš narod ima sliĉan ukus. Ne kaţe se bez veze "nema 'tice bez prasice. " Da li to govori o našoj bliskoj vezi sa Bogom, teško je zakljuĉiti. Pogotovo ako se prisetimo one ĉuvene epizode kad je Isus isterao legiju demona iz opsednutog ĉoveka, a oni se preselili u krdo svinja. Da li su oni izašli iz tih svinja kad su se podavile, ili se to svinjsko prokletstvo prenelo i na druge svinje, ne znamo. Krhko je znanje. Sudeći po nekim svinjama koje ĉesto viĊam na medijima, još su tamo. Elem, kakvog bi sve to imalo smisla da Bog nema stomak? Dobro. . . duhovni stomak. . . za duhovnu hranu. . . koja se unosi kroz dim. A mnogo je dima bilo ovih dana. Za vreme ovog mog trabunjanja Bog se ismejao, što je i bila svrha intermeca, jer nezgodno bi bilo ako bi ga prekinuli u smehu. Mogao bi da se zagrcne, ili, ne daj Boţe, poĉne da štuca. Kad Bog štuca, na sve strane puca. Oprostite na glupostima, imale su svrhu. On sada moţe da nastavi razgovor. "Odakle ti ta pesmica o smaku sveta? " "Ih, ti kao ne znaš. Pa, to je muzika iz jednog domaćeg filma. Radnja filma je iz vremena predhodnog bombardovanja naših gradova. Tada su nas bombardovali ovi isti, samo što su nam u to doba, zvaniĉno, bili saveznici. Sada su nam bar otvoreno neprijatelji. Pesma je ponovo postala aktuelna, kao i misli o propasti sveta. Ideja je, doduše, mnogo starija. Još od Hrista. A i pre Njega. Kasnije su to nazvali eshatologija. Sve što ima poĉetak ima i kraj. Jedino se za tebe ne zna, kako kaţu naša braća:'ĉegović si? ' , od koga si. Nemaš poĉetak, pa nemaš ni kraj. Veĉan si. Ljudima je to teško da zamisle. Nisi nastao. Oduvek si postojao. Dobro objašnjenje. Ali, u našem ograniĉenom umu, uvek neki mali crvić pita 'a kada je poĉelo to oduvek? 'Ne moţe nešto što se izleglo iz jajeta da ne pita:'a koja je kokoška tebe snela? A iz kojeg jajeta se ona izlegla? ' I tako se, mi koji imamo poĉetak, pitamo kada će biti kraj. Što je i normalno, priznaćeš. " "Ima logike. Sudeći po pesmi, nekima se ţuri. " "Pa, znaš, odavno se već preti tim smakom sveta. Kad su nama pretili bombardovanjem, pa je bilo ono"Oće-neće? Kad će? ", narodu se smuĉilo da ţivi u tenziji. Onda se, jednog jutra, na zidu, pojavio veliki grafit: 'Bombardujte već jednom, ili da kreĉim!' Išĉekivanje smrti je gore od smrti. " "Ko ĉeka, taj doĉeka. . . izreka je stara. U šta veruješ, to ti se i desi. " "Boţe, odavno sam ţeleo nešto da te pitam. " "Pitaj. "

"Ta priĉa o smaku sveta. . . uvek mi je izgledala nekako uţasno. Ne liĉi mi to na tebe. Isuviše je kazneno-pedagoška. Kao, Ti si bio tolerantan, pun ljubavi, strpljenja, razumevanja. . . Ali, iznutra, u Tebi, gori prigušeni gnev, koji, tu i tamo, izbije kroz neki ventil. Zvuĉi neurotiĉno. E, onda kada Ti, iz samo Tebi znanih razloga, pukne film. . . teško ljudskom rodu. I grešnima i pravednicima. . . i 'trudnicama i dojiljama'. Šta li je tek to trebalo da znaĉi!? Pa kad poĉnu da duvaju anĊeli u strašne trube. . . i izaĊu sva zla na svet. . . Ĉemu to? Već je viĊeno. Priĉa se da si i ranije slao potope, katastrofe, satirao ljudski rod. . , pa se onda zavetovao da to više nećeš ĉiniti. Ovo je, doduše, neka malo izmenjena verzija. . . Nećeš satirati ljudski rod u meĊuvremenu, ali hoćeš na kraju sveta. Kad doĊe sudnji dan. U meĊuvremenu nema kazne. Jedino što samo Ti znaš kad će taj sudnji dan, a to moţe biti i danas, pa onda sve izaĊe na isto. Hoće li više taj sudnji dan, ili da kreĉimo!? Sa stanovišta slobodne volje, svaka pretnja kaznom je ista, bez obzira kad će suĊenje biti. " "Stoji. " "I? " "Šta I? Kaţeš da ti to ne liĉi na mene. " "Bogami, ne liĉi. " "Šta bi ti uradio da si na mom mestu? " "Dobro pitanje, ali mnogo teško. Ipak, moram priznati da sam i sam razmišljao o tome. " "I, šta si smislio? " "Ako je taĉno to da je carstvo nebesko u nama, onda će se i sudnji dan zbiti u nama. Moţda se on, u izvesnom smislu, već i dešava. . . kod nekih ljudi. Pitao sam se zašto imam dar da ĉujem ono što drugi ne ĉuju. Zašto si mi dao taj dar, ili prokletstvo? Ako ja to mogu, onda to, kao mogućnost, postoji za sve ljude. Šta bi se desilo kada bi nestale granice ĉula? Kada bismo mogli da ĉujemo, vidimo, omirišemo, okusimo. . . sve? Sve opsege vibriranja? Kada bi svest bila totalna? " "Sudnji dan? " "Da, pomišljao sam na to. Neki ljudi, u odreĊenim trenucima svog ţivota, podvuku crtu, rezimiraju svoj ţivot i procenjuju ga. To je, ĉesto, veoma bolno. Ipak, uvek nešto sakrijemo od sebe. . . Ponešto zaboravimo. Neĉemu ne damo pun znaĉaj. . . Imamo onu duboku crnu vreću u duhu koju zovemo - nesvesno. Ali, u njoj se ne kriju samo beli zeĉevi. . . Moţda su te strašne trube, u koje duvaju anĊeli, naša ĉula. Ako bi se sva ĉula potpuno otvorila, "ĉuli" bismo sve. I sebe i druge. Verujem da postoji i ĉulo duha koje sve to objedinjuje, daje osećaj sebe kao celine. Da li je ono sedma truba? Nestala bi mogućnost laţi, zaborava, samoobmane, bilo kakve odbrane od samog sebe. Za mnoge bi to, verovatno, bio uţas. Kako li izgleda potpuni susret sa samim sobom? " "Radoznao si? " "Da. " "Da li si spreman? " "Da. " "Onda, neka bude. Otvori se!"

Šta se dešavalo sa Jovanom u tih nekoliko sekundi posle Boţjih reĉi, teško nam je i da zamislimo. Spolja gledano, izgledalo je kao da vibrira svaka ćelija na njegovom telu. Tako brzo, da oko sebe stvara beliĉastu svetlost. Koliko je svetlosnih godina to stanje trajalo u Jovanovom Duhu, teško je reći. "Zatvori se", progovorio je Bog, bez onog "Sezame", jer to je iz druge priĉe. One o Alibabi i ĉetrdeset razbojnika. Postoji i njena savremena verzija za veliku decu, o kojoj se moţete obavestiti iz dnevne štampe. Ovo je, ipak, literatura, što obavezuje na izvesne estetske norme, pa ĉak i na etiĉke. Uostalom, ta storija nema nikakve veze sa ovom. Ona se, po već oprobanom receptu, spominje samo zato da bi Jovan imao malo vremena da se pribere. "To je, dakle, stvarnost. . . ", progovorio je Jovan. "Pretoĉi je u reĉi. " "Ti znaš da je to nemoguće. Muzika se ne moţe govoriti. " "Reĉima je moguće dati obrise smisla. " "Ali, to nije to. " "Kao što ni ova stvarnost nije stvarnost. Ipak, pokušaj. " "Ţiveći, ĉovek stvara svoju simfoniju. Ĉovek je sopstveno muziĉko delo. To je naše pravo stvaralaštvo. Svaka misao, svaki pokret, svako osećanje, . . sve što ĉinimo je muzika. Ti si nam dao ritam i osnovnu temu:ritam srca koje kuca u kvarti, ritam disanja, ĉiji je raspon kvinta, . . sve ostale uroĊene ritmove i intervale našeg tela. . . simetriĉno graĊenog u zlatnom preseku, . . sa bezbroj malih i velikih struna, udaraljki, duvaĉa, gudaĉa. . . Ĉitav orkestar. Ogroman raspon frekfencija. Moţemo svirati ĉak i svetlosnu muziku. Ali, ljudi je uglavnom ne ĉuju. " "Zašto? " "Ne znam. Na ovom svetu, nekome je dato da raštimava naše instrumente. Da nas uĉi disharmoniji, muziĉkom ukusu drugaĉijem od Tvoga. Moţda je to i nuţno. Kako bismo osetili da je nešto lepo, ako nema ruţnog sa kojim bismo ga uporedili? Ništa ne moţe postojati bez svoje suprotnosti. Pa ni Ti. O tome smo već priĉali. Ipak, disonanca boli. Disharmonija boli. To moţda nije fiziĉka bol, ali je stvarna. Muziĉari znaju kako je bolno svirati na raštimovanom instrumentu. Kada bi neko hteo da me muĉi strašnim mukama. , . najbolje bi to uĉinio raštimovanom muzikom. , . ako ne bih mogao da zaĉepim uši. Oni koji, svojim ţivljenjem, sviraju falš muziku. . , a to je, valjda, ono što zovu grehom, nemaju drugog izbora do da zaĉepe uši, i oĉi, i sva ĉula. . . A, kad postanemo 'gluvi' za muziku ţivljenja, kako onda ispraviti sopstvenu disharmoniju? Da, za mnoge bi ukidanje laţi bio smak sveta, suoĉavanje sa samim sobom, sopstvenom disharmonijom. Valjda zato što je sve ţivo stvoreno od Tebe. U svakoj ćeliji je Tvoj ukus. Da nije tako, zašto bi disharmonija bila bolna? Zašto nam se falš ne bi sviĊao? Zašto bismo, uopšte, patili zbog ruţne muzike koju stvaramo ţiveći? Zašto nam zlo ne bi bilo dobro? Zašto nam Ċavo ne bi bio Bog? Zašto nam ruţno ne bi bilo lepo? Da li, u tome, zaista postoji izbor? Da li su tu granice slobode koju nam moţeš dati? " "Ne mogu, iz Sebe, stvoriti nešto što nisam. Ipak, stvarajući Sebe, ono što jesam, postajući odreĊen onim što jesam, odreĊujem i Svoje granice. Izvan njih je ono što nisam. I to što nisam postoji u mom Duhu, kao odreĊenje onoga što jesam. "

"U tome je, dakle, tvoj krajnji sud? Tvoj ukus, Ti ćeš, u nama, suditi samome sebi. Ono što u nama prepoznaš kao ono što Ti jesi, ostaće u Tebi, u Tvom duhu. Ono što ne prepoznaš kao Sebe, biće izvan Tvog doţivljaja Sebe. Kao pozadina koja okruţuje figuru, i nuţna je da bi se oblik izdvojio iz neĉega što nije. To, uostalom, i ĉovek stalno ĉini. Ako odreĊuje sebe kao dobrog ĉoveka, on mora imati i znanje o zlu u sebi. Ali, to znanje mu sluţi da bi odredio svoje dobro, prepoznao ga kao sebe. Zlo je u nama kao pojam, ali nije aktivno. Ako je to naš izbor. Na kraju vremena, sve će 'karte biti na stolu', i svako će primiti ono što ima aktivno u sebi. Što vibrira. Rezonancija sliĉnog sa sliĉnim. To je peĉat koji odvaja ţito od kukolja. Svako će imati svoj 'smak sveta'. U Duhu. Mnogi će to, odista, doţiveti kao apokalipsu. Pitao bih te još nešto. " "Pitaj. " "Zašto si meni dao više nego drugima? Zašto mogu da ĉujem ono što većina ne moţe? " "Dao sam ti više zato što si imao više. Naravno, svaki dar je i zadatak. Ti si jedan od trideset i šest. " "Jedan od trideset šest? !Šta je sad to? Da nije vezano za onu muziku koja mi je juĉe došla? " "Sve je vezano za muziku. I ţivot ima svoju osnovnu temu. Ljudi improvizuju, ali se osnovna tema mora odrţavati. Da se ne bi izgubili u improvizacijama. " "I nas trideset šest imamo zadatak da to ĉinimo? " "Da. " "Zašto trideset šest? " "Nije to lako objasniti, ali ti već muzika moţe nešto reći. " "To su tri oktave na klaviru, raĉunajući i crne dirke. . . Ali, dva tona se ponavljaju. . . Ima dva tona viška. Osim, ako si Ti Alfa i Omega. , . prvi i poslednji. Svaka struna ima dve ĉvorne taĉke koje je drţe zategnutom. Tri oktave ţivota. . . tela, duše i duha. . . I telesni ţivot gradi dvanaest elemenata. Dvanaest apostola je prenosilo Hristove melodije Duha. . . " "Moţe i tako da se kaţe. " "Ali, koji je moj zadatak? " "Zadaci. Osnovni već izvršavaš. " "Kako? " "Ţivljenjem" "A ostali? " "Drugi zadatak će ti dati otac. Idi i pitaj oca svoga. " "Svetu? !" "Pa, zar imaš drugog oca? " "Ne. Ali si me zbunio. Zar moj zemaljski otac moţe davati zadatke kojima se prenosi Tvoja volja? " "Naravno!" "Dobro. Pitaću ga. Imaš li još neki zadatak za mene? " "O, da. Imam ih puno. Ali, moraš biti strpljiv. Sve u svoje vreme. Za sada imam još jedan zadatak. " "Koji? "

"Da naĊeš pisara koji će zapisati naše razgovore. " "Pisara? " "Dobro. Sada se to zove pisac. " "Gde da ga naĊem? " "Tamo gde si našao i mene. " "Tebe mogu naći bilo gde. Mada, izgleda da Ti je ovo omiljeno mesto. Pored vode. Ponekad pomislim da si Ti voda koja govori. Ima li Bog omiljena mesta? " "Svako ko ima ukus, ima i ono što mu je omiljeno. " "Znaĉi, da ga traţim ovde? Taj bi morao biti neki ribolovac. I prvi apostoli su bili ribari. A Ti si ih promovisao u lovce na ljude. " "Ĉovek je ţelja. Oni su ţelju da love već imali. Ja sam ih usmerio na cilj. I pisci su lovci na ljude. " "Kako ću znati kada će on biti ovde? " "Koristi ono što ljudi zovu koincidencija. " "Misliš li na ono kada se istovremeno dese dva dogaĊaja koja su povezana smislom, a nisu vezana uzrokom i posledicom? Pa onda nekome izgleda da je to puki sluĉaj, a nekome da je Bog umešao prste. " "E, baš to!" "A kako ću znati da je to on? " "Ako ima hrabrost u imenu, tvoj duh u prezimenu i vatru u nadimku, znaćeš da je to tvoj pisar. " "Opet neka Tvoja zaĉkoljica. Zašto mi, jednostavno, ne daš ime, prezime i broj telefona? " "Prvo, zato što bi to bilo banalno. Ne dolikuje Bogu. A i ne znam njegov broj telefona. Ne koristim tu spravu. Drugo, pomislio bi ĉovek da ga neki ludak zove telefonom jer umišlja kako ima da kaţe nešto toliko vaţno, da će se jedan pisac staviti u sluţbu njegove paranoje i trošiti svoje dragoceno vreme da o tome piše roman. " "A ovako, pored vode, neće steći takav utisak? " "Pored vode ĉovek je otvoren za ĉuda, za neobiĉno i mistiĉno. Za imaginaciju i nadahnuće. Za Boga. Voda je ţiva i pamti. Ona je najbolji pisar. Na ţalost, većina ljudi ne ume da ĉita iz nje. " "Dobro. Uĉiniću tako. A sada, idem kod svog oca Svete po drugi zadatak. Ţivo me interesuje šta si smislio kad hoćeš da mi, preko njega, preneseš Svoju ţelju. " "Svideće ti se. Pozdravi oca. " "Ne sumnjam. Oĉeva volja biće i sinovljeva. Kao, uostalom, i kod vas dvojice, . . ili trojice. . . ", Jovan se osmehnuo. "Ĉemu si se nasmejao, moj Jovane? " "Palo mi je na pamet da i mog oca, Svetu, zato što je jak za trojicu, zovu 'Sveta trojica. ' " "Ha, ha. . . Njegova najveća snaga leţi u tome što ima vas dvojicu sinova. Zbog toga i jeste Sveta trojica. Zato i ima pravo da zada zadatak u moje ime. " "Raste mi radoznalost. Odoh ocu svome. " "Bog s tobom, moj Jovane. "

"Jovan s Tobom, moj Boţe. "

GLAVA XXIII OTAC SVETA I NJEGOV ZADATAK "Pomaţe Bog oĉe", pozdravio je Jovan. "Bog ti pomogao, sine, "otpozdravio je Sveta, podigavši na tren pogled sa komada drveta koje je obraĊivao. "Šta to praviš? " "Kolevku. " "Za koga? " "Za unuke. " "Ĉije unuke? " "Sofijine i moje. " "Pa, vi još nemate unuke. " "Od neĉega mora da se poĉne. Eto, ja sam poĉeo. A vi je napunite. " "Treba decu neko i da rodi. . . " "Daće Bog. " "Kad smo već kod Boga, pozdravio te je. " "Ma, Boga ti? " "Boga mi, jeste. I još mi je rekao da ti imaš zadatak za mene koji će biti po Njegovoj volji. Zato sam došao. Da te pitam. U ĉemu se to slaţu Boţja i tvoja volja? " "Pa, vidiš, valjda? " "Šta da vidim? Vidim da praviš kolevku. " "Za koga? " "Kaţeš, za unuke. " "Eto, to je moja volja. . . i ţelja. Ako te je Gospod poslao da mi ispuniš tu ţelju, hvala mu k'o bratu roĊenom. " "I, to je taj tajanstveni zadatak? Pa ja bih ga ispunio i da mi ga nisi zadao. " "Oĉevi i treba da ţele ono što sinovi ţele. Da im zadaju zadatke koje bi, i onako, svojom voljom, ispunili. " "Da li je to sve? " "Pa. . . pošto mi pravljenje kolevki ide od ruke, gledaj da ih bude što više. I, uĉite ih, mlada i ti, da budu ĉestiti ljudi. Uostalom, ti drugaĉije ne bi ni mogao. A ni ţena koju izabereš. Neću da ti se mešam. . . ali, ova mala iz komšiluka. . . Ko da je za tebe Svevišnji stvorio. Mnogo mi se sviĊa. . . Pa, k'o velim. . . " "E, Sveto, Sveto. . . Opasan si ti ĉiĉa. Sve vidiš. . . Kad smo već kod 'male iz komšiluka', ona će ti raĊati unuke. " "Ljudino moja, doĊi da te otac zagrli. Hvalim te Boţe. Ĉini mi se da ti je i brat pred ţenidbom. Sa starijom sestrom. Dobre su to cure. A, od dobra se dobru moţe nadati. Sad bi, ovako mator, zaigrao k'o momak!Kako će ti se tek majka obradovati!Napravićemo pravo slavlje. Idem ja da obradujem moju mladu!" "Odoh i ja kod svoje. "

"Idi, sine. Kraj nje ti je mesto!" I, odoše i otac i sin sa osmehom. Svaki svojoj dragoj. Da ih obraduju. Sirene koje su zavijale, nisu ĉuli. Imali su preĉa "posla". Neki bi rekli: "Srpska posla". Daj Boţe da Srbi zaista shvate šta su zapravo ta ĉuvena "Srpska posla". Iako je pisac, iz samo njemu znanih razloga, do sada izbegavao da spomene i naciju i zemlju u kojoj se sve ovo dešava, svakome je, verovatno, jasno da su u pitanju Srbi. Doduše, ima i onih koji misle da su Srbi neko pleme u Africi koje se bavi uzgajanjem banana. Banane ne uspevaju u Srbiji, iako je nazivaju banana drţavom. Radi se o stilskoj figuri. To kaţem zbog mogućih netaĉnosti u budućim udţbenicima geografije, ili botanike. Iz ĉisto nauĉnih razloga. Ne zbog Srba, već zbog banana. Neki mešaju Srbe i sa Indijancima. Valjda im zato "poklanjaju" tomahavke. Indijanci imaju svog Manitua, dok Srbe bije glas da su ma'niti. Moţda je u tome neka skrivena veza. Elem, Tvorac je, barem u ovoj priĉi, Srbima zadao neke druge zadatke, ili "poslove". Tako ispada da su "Srpska posla", u stvari, Boţja posla. A Boţja posla su uvek preĉa posla. Kad ljudi imaju takva preĉa posla, ne bi ih trebalo zamajavati. Zato će se, i u ovoj priĉi, preći na "stvar". To što okolo padaju bombe, to je samo "dekor" uz scenu. Ne ţelim da kaţem da su, ne daj Boţe, oni koji ovih dana ili meseci ginu od tih bombi, statisti. Statisti su samo u statistikama onih koji ih prebrojavaju. I zlo ima svoja preĉa posla. Ne znam da li ono ima neke omiljene poslenike, i da li se ime neke nacije, ili nacija, moţe izjednaĉiti sa "Ċavoljim poslom". Nisam baš upućen u naĉine na koje posluje neĉastivi. Taj "poslovni svet" mi je stran. Kao i statistika. Ono što znam jeste da samo ţivot stvara ţivot. To je, valjda, ona osnovna muziĉka tema ţivota o kojoj je Gospod govorio Jovanu. Neko je mora stalno "drţati", da ne bismo odlutali u neobuzdanim improvizacijama. Ili, kako se to danas kaţe, ţivotnim stilovima. Da li je "drţanje teme" ĉoveĉanstvu zadatak koji je Srbima postavioTvorac, ili je to mit koji su samoinicijativno ugradili u svoje bivstvovanje, ili pak manipulacija podmetnuta iz ideološko-politiĉkih interesa, Bog te pita. Moţda sve ove mogućnosti ne iskljuĉuju jedna drugu, već se prepliću. Bez Boga se lako odluta, jer nema osnovne teme. Svako svira svoje, dok "ne odsvira svoje". Jadan je orkestar sastavljen od takvih muziĉara.

GLAVA XXIV SVADBA U KANUU Kada je "ĉika" Sava poĉeo da gradi svoj veliki splav na Savi, a govorio da gradi Nojevu barku, mnogi su mu se smejali. Sava je sve radio po meri. U duţinu trista lakata, u širinu pedeset, a u visinu trideset. . . Kako je i zapisano. Za gradnju mu je bilo potrebno veliko dvorište kako bi smestio razne ţivotinje koje je polagano prikupljao. Sve u parovima. "Za ne daj Boţe. "Ako se Bog ponovo predomisli zbog ljudskog svaštoĉinstva. Nije Sava bio verski fanatik. Daleko od toga. Nije bio ni ludak. Ĉiĉa je voleo ţivot i reku, i dobro vino, i dobru pesmu, . . a bogami i lepu ţenu. Ne bi mogao ĉovek koji ne voli ţivot da pravi tako dobru riblju ĉorbu. A ne bi mogao ni tako lepo da peva, iz srca. U stvari, Sava je voleo da gradi, i da to što gradi bude veliko, i od drveta. Da miriše na drvo. A nije bio stolar po profesiji. E sad, da ga ne bi smatrali zamlatom, izmislio je priĉu o potopu, kao alibi. Kad mu se već smeju i ĉude, neka to bude iz velikog, da kaţemo biblijskog, razloga. Nije ni ĉudo što je tako razmišljao kad je Srbin, i to starog kova. Bilo je još prednosti koje mu je donela njegova zamišljotina, da ne kaţemo izmišljotina, jer to ne bi bila prava reĉ. U njegovom dvorištu, koje je mirisalo na sveţe obraĊeno drvo, skupljali su se ljudi. A Sava je voleo ljude. Ljudi su dolazili iz raznih razloga. Neki iz radoznalosti, drugi na ĉašicu razgovora o veĉnim temama. Gradnja Nojeve barke, razumljivo, inspiriše na razgovore o neprolaznom. Bilo je i onih koji su hteli da pomognu. Jedni, kao što je bio Sveta, zato što i sami vole da grade, a drugi za svaki sluĉaj. Ko zna, moţda je ĉiĉa blesav. . . Ali, šta ako se desi nekakav novi potop? U ovakvim vremenima se niĉemu ne bi trebalo ĉuditi. Zna se kako su prošli oni koji su se smejali dok ih je Noje opominjao. Trebalo bi obezbediti mesto. Znamo dobro da se istorija ponavlja. Mada, ovde se ne radi o istoriji, već o Bibliji. . . Ali, što je sigurno, sigurno je!Tek, iz ovih, ili onih razloga, oko Savine Nojeve barke okupljalo se društvo. Lepo se jelo, pilo, priĉalo i pevalo. I sve to pored vode. Pa, i ako ne bude potopa, vredi. A onda je došao rat. Mislim na ovaj poslednji. Ovaj sa kaubojima. Biblijska atmosfera se izmešala sa vesternom. Neobiĉna kombinacija. Kauboji sa neba gaĊaju "nebeski narod" na zemlji. I, nebeski narod, kao naturšĉik, igra ulogu Indijanaca u skupom "kaubojcu". Spektakl! Sve uţivo. Dok ih kauboji gaĊaju, "Indijanci" pevaju na trgovima:"O veliki Manitu. . . ", ili, u domaćoj verziji:"Boţe pravde. . . " Doduše, ne loţe logorske vatre, jer ovo su druga vremena. . . A plamena ionako ima koliko hoćeš. Tako velike logorske vatre crvenokošci nisu imali priliku da vide. Ali, što bi rekao jedan naš:"Princip je isti, sve su ostalo nijanse. . . " I taj što je to rekao je pevao. Svi smo mi koji pevamo, jer pesma nas je odrţala, njojzi hvala, ĉuli za onu njihovu narodnu:"Samo mrtav Indijanac je dobar Indijanac. " Kad smo bili mali, gledali smo kaubojce i skupljali ĉaure u prvim redovima bioskopa. Ĉak smo i navijali za kauboje. Indijanci su imali ulogu paravojnih jedinica i napadali karavane, skidali skalpove. . . i pri tome se, istini za volju, mnogo drali. Nisu imali portparole, pa su ĉoporativno i necivilizovano pravili buku. Nekultura jedna. Kome je još vaţno šta se kaţe? !Bitan je nivo, naĉin na koji se kaţe. Ruţne reĉi iritiraju kulturan svet. Trebalo je naterati male divljake da operu usta sapunom zbog prljavih reĉi koje su izgovorili. Nebitno je bilo i to što su se borili za svoju zemlju, i

što su kauboji, u stvari, bili okupatori i ubice. Naĉin otpora je bio necivilizovan. Postoje politiĉka sredstva, institucije, diplomatija. . . No, pustimo sada te Indijance. Neka mirno i dostojanstveno ţive u svojim rezervatima. Oni su sada ravnopravni graĊani jedne velike i demokratske drţave. I manje se deru. Ako se uopšte deru. I ne skidaju više skalpove. Lepo su vaspitani. Što je dobro. Pozabavimo se ovim domaćim, "nebeskim Indijancima". U kontekstu te priĉe o nama i Indijancima, nekome je palo na pamet da bi Savin splav, ĉija je gradnja bila pri kraju, trebalo da bude kanu. "Poslednji Mohikanci" bi trebalo da se spasu u kanuu, kao što priliĉi Indijancima, a ne u nekakvoj Nojevoj barci. Ona je za "Ješe". Ideja je tako bila prihvaćena, što i nije ĉudo, jer se blesave ideje prosto lepe za nas. I, splav je dobio ime "Kanu". A onda je Sveti pao na pamet još jedan genijalni naum. Da u sred rata, u "Kanuu", napravi svadbu povodom venĉanja svojih sinova. I tako su poĉeli da pripremaju svadbu u Kanuu. U stvari, ĉetiri svadbe istovremeno. Nemojte reći da ste iznenaĊeni. Mnogo sam reĉi utrošio pripremajući vas za ovaj trenutak. A nisam vas samo ja pripremao. I Veliki Kuvar je umešao svoje prste. Petar i Marta, Jovan i Marija, Lazar i Milica, Nikola i Mileva. Tek sada vidim da sva ţenska imena poĉinju sa M. Pa, i prva reĉ koju izgovorimo poĉinje sa m i upućena je ţeni:"Mama. "Sve su ostalo nijanse. Ko pomisli da to ima veze sa edipalnom vezanošću za majku, nije daleko od istine. Srbi jesu vezani za majke. A i za oĉeve. Moţda je to staromodna patologija. Ne znam da li bi je vredelo menjati za neke druge koje su sada u modi po belom svetu. Iako te bolesti nazivaju lepšim imenima. No, nećemo o bolestima pred svadbu. A ni ta svadba u mnoţini, jer to su bile ĉetiri svadbe u jednoj, nije bila obiĉna svadba. Prvo, niko nije pozvan reda radi. Pozvani su samo oni koji su to zasluţili time što ih neko voli. Neko od slavljenika. U slavljenike se raĉunaju oni koji se venĉavaju i oni koji njih vole. Ljubav je, za ovu svadbu, bila pozivnica. Svadbe, inaĉe, mogu da budu vrlo zamorne i banalne, tako da se na njima najgore provedu slavljenici. Ova svadba nije bila takva. Bila je neobiĉna i po tome što nije bilo narodnjaka. "Kakva je to svadba bez narodnjaka? !", pitaće se neki. Pa, neobiĉna svadba, već smo rekli. "Kakva je to svadba koja je obiĉna? ", pitam ja te neke. Moţe li nešto što je obiĉno, zaista da bude svadba? Osim, ako mislite da je venĉanje obiĉan dogaĊaj. Jedna od stvari, iz nepisanog scenarija, koje normalan ĉovek treba da odradi u ţivotu. Organizaciju ovog neobiĉnog dogaĊaja preuzela su na sebe dva Miloša i jedan Sveta. Zašto dva Miloša? Da ne bi došla dva loša. . . kao u uzreĉici. . . Šalim se. Nije zbog toga. Pitate sa razlogom ko je sad taj drugi Miloš? Dozvolite da se upoznamo. Kao što je i red na svadbi. Drugi Miloš je, gledano po starosti , u stvari, prvi Miloš. Milevin otac. Oficir u penziji. Od mlaĊeg Miloša je dobio nadimak "Ĉika klipan. " Sve deĉake u komšiluku otac Miloš je, iz milošte i u šali, nazivao klipanima. Momĉići su ga voleli zbog njegovog srdaĉnog ponašanja, u kome se osećala ĉvrstina i poštovanje muškosti ovih malih "klipana". Odnosio se prema njima kao "muškarac sa muškarcem". Nisu ga se plašili. Mali Miloš je i tada bio siguran da se neće naljutiti zbog nadimka. Ako on moţe njih, u šali, da zove klipanima, mogu i oni njega. Nema prave šale bez prave ravnopravnosti. Tako je i bilo. "Ĉika klipan" se slatko smejao svom nadimku. Moglo bi se ĉak reći da je bio i ponosan na njega. Pa, nema svako privilegiju, zasnovanu na takvoj bliskosti sa momĉićima, da ga zovu klipanom. I to ne iza leĊa. Nego u oĉi. Baš tog deĉaka Miloša je posebno voleo. Njega je nazivao "klipanom nad klipanima", i svojim

sinom. Ĉesto je posmatrao kako deĉaci igraju fudbal, ili košarku i bio im je sudija. I to još kakav. Mogao bi da sudi i prvoj ligi. On je ozbiljno shvatao svoju ulogu i do u tanĉine prouĉavao pravila. Govorio je da je mnogo veća odgovornost suditi na deĉijim utakmicama, nego na utakmicama kupa šampiona. Tu je svaka nepravda, ili neznanje, veliki greh. Uĉiti decu ĉestitosti i ozbiljnosti u igri, jer je i ţivot jedna ozbiljna igra, najodgovorniji je zadatak. Dok je posmatrao Miloša kako igra, oĉi su mu sijale kao ţeravice. Deĉak je igrao srcem. Bez ostatka. Kao da je to što igra najvaţnija stvar na svetu. Sve se moţe nauĉiti, ali ne i srĉanost. Ona je Boţji dar. Sve vredno u ţivotu se samo iz srca moţe doseći. Znao je to "Ĉika klipan", opĉinjen svojim mladim imenjakom. Veliku mu je radost priĉinjavalo to što su njegova Mileva i Miloš od malih nogu bili kao brat i sestra. Miloš nije bio naprasit deĉak i izbegavao je tuĉe. Osim, ako bi neko uvredio Milevu. To bi svakoga, sasvim sigurno, koštalo razbijenog nosa. Makar protivnik bio i za glavu viši. Ovih dana je, eto, doţiveo to zadovoljstvo i ĉast da pripremi svadbu svoje "sestre". Kao da je to najvaţnija stvar na svetu. Drugaĉije ne bi ni umeo. Osnovni sastojci za pravljenje svadbe su već bili tu. Ţene i muškarci koji se vole. To se prvo dobro izmeša, a onda se dodaju zaĉini. Kume i kumovi, i ostali svati. Ljude je trebalo prvo dobro nahraniti. U tome su, hvala Bogu, naše domaćice prave ĉarobnice. Ĉovek je, kao što znamo, dualistiĉno biće. Ne treba zanemariti ni dušu ni telo. Kad se dobro jede, trebalo bi da se i dobro zalije. Postoje odreĊene vrste teĉnosti koje, iako im je voda osnovni sastojak, ne gase vatru, već je pale. Napred spomenuti Indijanci su ih zvali "vatrena voda". Po jednoj vrsti takve vatrene vode, zvanoj šljivovica, postali smo ĉuveni u svetu. Nismo mi tek sada postali ĉuveni. Bilo je vatre u nama i ranije. A i vode. Nećemo ovom prilikom u detalje iznositi recept za pravljenje dobre svadbe. Osnovno smo već i rekli. A muzika? Ona se ne sme zaboraviti. Ona mora biti u skladu sa unutrašnjom muzikom koja dolazi iz ljudi koji slave. Prisetimo se. Ĉovek moţe primiti samo ono što već ima u sebi. U sebi ima ono što stvara iz sebe. Zbog toga je gotovo nemoguće primiti nešto što pre toga nismo stvorili. Stvorili? Iz ĉega? Pa ni iz ĉega. Kao Bog. U tome i jeste suština stvaranja. Jovan je, kao što znamo, umeo da ĉuje unutrašnju muziku ljudi. Zato mu nije bilo teško da okupi odgovarajuće muziĉare koji će svojim muziciranjem postići sklad sa unutrašnjim vibracijama zvanica. I, tako je otpoĉelo slavlje. Kao sva telesna bića, svatovi su prvo jeli i pili, a zatim ustali sa svojih stolica da nahrane dušu razgovorom. Mislim da nije loša ideja da se, kao nevidljivi kibiceri, prošetamo od grupice do grupice i saznamo o ĉemu priĉaju. ". . . Ne mislim da su nauka i religija u antagonizmu. . . Naprotiv. Mislim da se sve više pribliţavaju jedna drugoj. . . ", objašnjavao je Nikola Jovanu. "Ima li u fizici mesta za Boga? " "Ako nema u fizici ima u fiziĉarima. Većina savremenih, velikih fiziĉara su duboko religiozni ljudi. Na svoj naĉin. Fizika moţe objasniti kako se nešto dešava, ali ne i zašto. Ona ne obuhvata svrhu. Ĉovek, fiziĉar, meĊutim, ne moţe ostati imun na metafiziĉke implikacije koje mogu proisteći iz novih saznanja nauke. To je najuzbudljivije. Svako ima potrebu da stvori svoju sliku sveta. Ti si muziĉar, i svoj doţivljaj stvarnosti zasnivaš na muzici. A ja svoju sliku sveta zasnivam na fizici. Ulazak u mikrokosmos elementarnih ĉestica zapoĉeo je

novu eru u ljudskoj misli. Svet nam više ne izgleda tako ĉvrst i determinisan kao pre otkrića kvantne teorije i teorije relativiteta. . . " "Uvek se obradujem kada osetim da sa nekim delim isti pogled na svet. Nauĉnici razliĉitih profesija se koriste razliĉitom terminologijom i ĉesto ne primećuju da govore o jednom istom drugim reĉima. " "Našao si sliĉnost u tvojim i mojim pogledima? " "Dok si , maloĉas, govorio o tome šta te vodi dok tragaš ka novim saznanjima, teorijama, otkrićima. . . imao sam doţivljaj kao da si kompozitor. " "Misliš na moju priĉu o lepim teorijama? " "Da. Priseti se svojih reĉi. Da ne znam da si fiziĉar, da sam sluĉajno prošao i ĉuo taj deo razgovora, pomislio bih da si muziĉar i da govoriš o muzici. " "U pravu si, Jovane. Drago mi je da si to osetio. Za mene je nauka umetnost, i podleţe istim kriterijumima. Svaka teorija koju razraĊujem ili ĉujem, prvo proĊe test iz estetike. Iskustvo me je nauĉilo da ako nije lepa, nije ni istinita. Jedan veliki matematiĉar je rekao da i obrasci u matematici, kao i oni u slikarstvu i poeziji, moraju biti lepi. Ideje se, kao i boje i reĉi, moraju uklapati harmoniĉno. Lepota je prvi test. Nema trajnog opstanka ruţnoj matematici, a ni fizici. " "Kako osećaš lepotu u fizici? " "Kad se, prouĉavajući prirodu, zagledamo ispod površine stvari, nalazimo sve više i više lepote. I sistem misli koji je objašnjava mora biti lep, skladan, harmoniĉan. Mora odraţavati ono što objašnjava. " "Jasno mi je, Nikola, kako se doţivljava lepota u muzici, ali kako je to u fizici? " "To se ne bi moglo definisati, već se prepoznaje kad se oseti. . . Ipak, pokušaću da nešto i objasnim. Kljuĉna je jednostavnost teorije. Ne mehaniĉka vrsta jednostavnosti koju bi odredili prebrojavanjem formula, već jednostavnost naĉela, ideja. Priroda ne štedi na ĉesticama, niti na silama, već na naĉelima. Zatim, osećaj neizbeţnosti u njoj. Kao kada, pri slušanju nekog muziĉkog dela, osetiš da ništa ne bi smelo biti drugaĉije. Nijedan ton. . . " Dok je Nikola izgovarao poslednje reĉi, prišao im je Miloš sa osmehom na licu, podstaknut onim što je ĉuo. "Jel' ti to priĉaš o Milevi? To su prave reĉi za njenu lepotu. Lepota njene duše je poput lepote pesme u kojoj ništa ne bi trebalo menjati. Neizbeţna lepota i jednostavnost. . . " Nikola i Jovan se nasmejaše. "Lepota je takva, u ĉemu god, ili u kome god da se nalazi. . . ", zakljuĉio je Jovan. "Nemoj da si ljubomoran. I tvoja mlada je oliĉenje lepote. . . baš takve o kakvoj ste govorili. Pošto sam ĉuo da Nikola govori, mislio sam da je reĉ o Milevi. . . " "Ne bih da te razoĉaram, ali razgovarali smo o fizici i muzici. . . i lepoti koja ih povezuje. . . ", objasnio je Nikola. "Ha, ha. . . A meni se uĉinilo da priĉate o ţenama. Vidite, lepota sve povezuje. Ustvari, sve lepote su povezane. Dok ti priĉaš o fizici i muzici tvoja draga nešto raĉuna. " "Šta raĉuna? "

"Eno je, sa Petrom, Marijom , Martom, Lazarom i Milicom. Raĉuna koliko dece treba da rode da bi stigle gene za glupost koji se brţe razmnoţavaju. Ako nisi znao, pametni su spori u razmnoţavanju. Koliko sam shvatio iz njene matematike, kasne dve generacije u jednom veku. U apsolutnom iznosu potomaka, rezultat je pet prema jedan u korist glupih. . . Sa stanovišta teorije evolucije, glupost je u prednosti. " "Jovane, prijatelju, hajdemo mi do naših ţena. Tamo nam se, izgleda, kroji sudbina. . . i to na nauĉnoj osnovi. Matematika je neumoljiva, kao i evolucija. " Miloš je, kao pravi domaćin, nastavio da obilazi goste i budno prati da li nekome nešto nedostaje. Jovan i Nikola su se pridruţili grupi koja je govorila o genetiĉkoj strategiji povećavanja broja pametnih u populaciji. Prava svadbena tema. Doĉekali su ih zaljubljeni pogledi i blistavi osmesi. "Moja Mileva je ĉudo od matematiĉara. Sve moţe da izraĉuna. Samo je previše skromna da bi to i priznala. Ljubavi moja, šta je tvoja pametna glavica izraĉunala? Koliko dece traba da imamo? ", prišao je Nikola i neţno je zagrlio. "Pa, pošto smo ĉetvrta generacija u ovom veku, da bismo ispravili negativan skor samo iz ovog veka, minimum bi bio dvanaest zarez ĉetrdeset devet, " ljupko se osmehnula Mileva "Uau! Pa to znaĉi da bismo morali odmah da poĉnemo. Kako si došla, draga, do te cifre? " "Jednostavno. Statistika kaţe da se ljudi niţeg obrazovanja i inteligencije, u proseku, ţene i udaju, i prave decu, mlaĊi. Do devetnaeste. Obrazovaniji i inteligentniji to ĉine negde oko dvadeset i sedme. Za ĉetiri generacije prvima je potrebno sedamdeset i šest a drugima sto osam godina. To su gotovo dve generacije prednosti. Statistika kaţe da je i proseĉan broj dece dva i po prema jedan i po u korist prvih. Preraĉunato, to je pet puta više za jedan vek. Ako se tako nastavi, aritmetiĉkom progresijom. . . ĉoveĉanstvo će. . . " "Ha, ha. . . Dame i gospodo, to se ne sme dogoditi!Spas ĉoveĉanstva i nacije je u našim rukama. Dajte mi svi ovde zavet da ćete svim silama raditi na rešavanju ovog velikog problema!" "Dajemo!", usledilo je oduševljenje. "E, red je i da zalijemo ovaj novi zavet!" Napuniše ĉaše svi i kucnuše se. "Nikola ljubavi, ti si objavio nekoliko ĉlanaka o problemu povećavanja ljudske energije, energije ĉoveĉanstva. Tvoje ideje su me i podstakle na ovu matematiku. . . onaj deo o dodavanju mase veće brzine. . . Trenutak je da nam nešto kaţeš i o tome, molim te. . . " "To su neka moja sociološko-filosofska razmišljanja. Pošao sam od uverenja da se osnovni principi fizike mogu primeniti i na ljudsko društvo. Mislim da kljuĉna naĉela prirode vaţe na razliĉitim nivoima, iako se drugaĉije ispoljavaju. Analogije se mogu praviti. Jovan pravi analogije sa muzikom. . . " "Na koja naĉela misliš? ", prekinuo ga je Jovan radoznalo. "Iako moţda nikada nećemo moći da shvatimo ljudski ţivot, mi sigurno znamo da je to pokret, bilo kakav da je. . . " "Sve što postoji je pokret. Bez kretanja nema postojanja", dodao je Jovan.

"Naravno. Postojanje pokreta neizbeţno znaĉi postojanje tela koje se pokreće i snage koja ga kreće. Mase koju pokreće neka sila. Svaka masa poseduje silu inercije, svaka sila teţi da se zadrţi. Zbog tog univerzalnog svojstva i stanja, telo, bilo da se ne kreće ili da je u pokretu, teţi da ostane u istom stanju. A sila, manifestujući se svuda i iz bilo kog razloga, stvara podjednaku suprotnu silu. Proizilazi, kao apsolutna neophodnost, da svaki pokret u prirodi mora da bude ritmiĉki. " "I, kako to povezuješ sa ljudskim društvom? ", umešao se Petar, nestrpljiv da ĉuje ishod. "Polako. Još malo uvoda. Ritam je u svemu. U kretanju planeta, plimi i oseki, potisku vazduha, kretanju klatna, oscilacijama struje. . . " "Kucanju srca, telesnim funkcijama. . . Ţivotnim ciklusima. . . ", dopunio je Jovan. "O tome govori i Vladika Nikolaj. . , " ukljuĉila se Milica, inspirisana temom, ". . . kad kaţe da: 'postoje glasovi i u kamenu, i u zemlji, i u biljci, i u kapi vode, i u atomu vazduha, isto tako kao što postoje glasovi i u suncima, zvezdama, planetama, mesecima, kao telima. U ĉemu god ima unutrašnjeg pokreta, ima i glasa. . . Sva vasiona je jedna trešteća muzika, i neprestani govor, i neprestani razgovor. . . " "Tako je. Sve ţivotne manifestacije, ĉak i u najkomplikovanijem obliku, kao na primer u ĉoveku, ma kako neshvatljive i isprepletane, samo su jedan pokret na koji se mogu primeniti isti opšti zakoni kretanja koji vladaju i u fiziĉkom univerzumu. " "Mogu li da se primene i na ĉoveĉanstvo kao celinu? " "Naravno. U tome je poenta. Svi smo mi jedno i jedno je u svemu. U toj istini je srţ hrišćanstva, a većina ljudi je, naţalost, , ne shvata. " "A još manje ljudi je ţivi. I eto rata", uzdahnula je Marija. "Da. Zamislite ĉoveĉanstvo kao masu koju pokreće sila. " "Zamislili smo. Velika jedna masa za koju je potrebna veeelika sila. . . ", našalila se Marta. "Iako to nije jednostavno kretanje, ipak, opšti zakoni mehaniĉkog kretanja mogu biti primenljivi i na njega. Ta veeelika energija, u vezi sa tom masom, moţe da se meri u skladu sa dobro poznatim principima mnoţenja polovine mase sa kvadratom odreĊene brzine. Na sliĉan naĉin moţemo da zamislimo kako se ljudska energija, energija ĉoveĉanstva, meri tako što se polovina ljudske mase mnoţi sa kvadratom brzine, koju još ne moţemo da izraĉunamo. " "Šta bi to bila brzina ĉoveĉanstva? ", pitao je Petar sa oĉiglednim, izrazom ĉuĊenja. "Teško je to definisati, a posebno izmeriti. MeĊutim, princip funkcioniše. Intuitivno osećamo kada se u ţivotu krećemo, a kada smo tromi, iako nam je teško da definišemo u ĉemu je brzina kretanja. Osnovni problem nauke je, po meni, kako da se poveća pokretaĉka energija ĉoveĉanstva. " "Imaš li ideju kako, Nikola? ", podsticao ga je Petar.

"Kao i u fizici. To se moţe postići na tri naĉina: povećanjem mase, smanjenjem suprotstavljajućih sila, sila trenja, ili negativnih sila, koje deluju u suprotnom smeru, i povećavanjem pogonske sile. . . " "Dobro. Za masu mi je jasno. Ona se povećava poboljšavanjem uslova ţivota, brigom za zdravlje, produţavanjem ljudskog veka, napretkom medicine. . . Podsticanjem nataliteta. Ali, šta ti je trenje, negativne sile. . . kada je u pitanju ĉoveĉanstvo? ", Petar je nastavio sa pitanjima. "Neznanje, glupost, lenjost, imbecilnost, neobrazovanost, duhovna i emocionalna nezrelost, su sile ĉistog trenja ili otpora, bez ikakve tendencije usmeravanja. S druge strane ludilo, samouništavanje, fanatizam, šovinizam, su sile negativnog karaktera koje deluju u suprotnom smeru od pokretaĉke energije. " "Ma koliko da je neznanje, kao sila trenja, moglo da uspori kretanje ĉoveka napred u prošlosti, sigurno je da su danas negativne sile postale znaĉajnije. " "Na ţalost. Vidimo koliko je pozitivna sila znanja, i u ovom ratu, upotrebljena protiv ĉoveka. " "Velike nacije su povećale svoju ljudsku masu, standard, obrazovanje, za koje se moţe reći da povećavaju ljudsku brzinu, ako sam te dobro razumeo. Ipak, nemam utisak da su stvarno povećali onu suštinski ljudsku energiju. Duhovnu, " zakljuĉio je Petar "Kod našeg naroda se, oĉigledno, smanjuje masa. Da li to nadoknaĊujemo 'brzinom'? Ne znam. 'Dal' smo samo tu zbog ravnoteţe meĊu zvezdama? 'Ni to ne znam. Ko to zna? Moţda je Vladika Nikolaj, kojega je moja Milica već citirala, u pravu kada kaţe:'Ja ne znam planove Boţije, ali drţim da Boţji promisao hoće preko pravoslavnih Slovena da kaţe svetu spasonosnu reĉ, da donese spasonosnu utehu i spasonosni lek. " "Daj Boţe da je tako. Da ţrtva ima svrhu, " uzdahnula je Marta "Oprosti Nikola, " izvinuo se Lazar osećajući da je, moţda, skrenuo razgovor u drugom smeru. "Prekinuo sam te. Interesuje me odgovor na Petrovo pitanje o velikim nacijama. " "Nisi me prekinuo, već dopunio. Veliko mi je zadovoljstvo da ĉujem reĉi našeg Vladike na pravom mestu. I ja se iskreno nadam da je on u pravu. A što se tiĉe velikih nacija i njihovog povećanja mase. . . Kod dodavanja nove mase staroj, od presudne vaţnosti je da li je ta nova masa iste brzine kao i stara, ili je manje, odnosno veće brzine. Najvaţnije je dodati masu veće brzine. Kada bi, na primer, deca bila istog stepena prosvećenosti kao njihovi roditelji, to jest kada bi predstavljali masu "iste brzine", energija bi se jednostavno povećavala proporcionalno dodatom broju. Ako su napredniji, ili su masa "veće brzine", tada će nova generacija u znaĉajnijoj meri doprineti ukupnom zbiru ljudske energije. " "I tu je tvoja Mileva poĉela da raĉuna. Ispada da oni koji se duhovno ubrzavaju, usporavaju sa razmnoţavanjem. Povećavaju brzinu, ali smanjuju masu. Dobijaju kvalitet na raĉun kvantiteta. Ali, pošto je ĉoveĉanstvo celina, jedno, krajnji ishod bi mogao biti da, u zbiru, postaje gluplje. I tako, da bi smo ga spasli, trebalo bi da imamo, ako se smatramo pametnima i prosvećenima,

dvanaest zarez ĉetrdeset devet komada dece. Cirka. Da nas briga za toliku decu ne uspori u duhovnom razvoju? Posebno nas, ţene? ", primetila je Marta uz smešak. "Setimo se Baha!Imao je tuce dece, svakom se maksimalno posvetio, a pogledajmo i šta je sve stvorio!", oglasio se Jovan. "A njegova ţena? ", nastavila je nestašno Marta. "Prva ţena mu je, na ţalost, umrla. Druga, Ana Magdalena, ţena velike duhovne 'brzine', napisala je divnu knjigu o njihovom ţivotu. Kakva je to ljubav bila!Pored svih ţivotnih teškoća, oboje su bili istinski zaljubljeni jedno u drugo do kraja zemaljskog trajanja. To su bili retki, izuzetni ljudi koji su kroz ţivot svoje velike porodice izgradili sjajan odnos i ostvarili sebe, svako na svom planu. Prosek ne govori mnogo o mogućnostima kvalitetnih ljudskih odnosa i mogućnostima ljudske prirode. Izuzeci samo o tome govore. Njih dvoje su imali i 'masu' i 'ubrzanje'. To je, dakle, moguće. Treba teţiti ka mogućem, a ne ka proseĉnom. " U tom trenutku Miloš je ponovo prolazio pored ove "besedniĉke grupe" i ponovo ĉuo poslednje reĉi koje je povezao sa svojim organizatorskim problemom. Naime, bilo je nestalo crnog vina. Obratio se Jovanu za pomoć. "Ĉoveĉe, ja sam pogrešno proraĉunao i masu i brzinu!Oslonio sam se na prosek. " "Kakvu masu i brzinu? ", zaĉudio se Jovan "Pa, masu crnog vina koja je potrebna za goste, i brzinu kojom će ga gosti popiti. Šta ćeš, neiskustvo. Moram sada da se snaĊem hitno. . . " "Kaţi mu da pogleda u velikom kanisteru za vodu iza splava. Tamo ima vina. ", ĉuo je Jovan dobro poznati Šaljivdţijin šapat. "I ti si ovde!? , uskliknuo jeJovan radosno "Još uvek sam ovde. . . ", pravdao se Miloš, misleći da se Jovan obraća njemu. ". . . Razmišljam gde bih sada mogao da nabavim dobro vino. " "Naći ćeš ga u velikom kanisteru za vodu iza splava. " Miloš je hitro otrĉao da proveri ono što je ĉuo od Jovana. "Došao si na slavlje? !Da pretvoriš vodu u vino kao nekada? !", prošaputao je Jovan Šaljivdţiji. "Pravo slavlje ne propuštam!", usledio je odgovor. "Pa, dobro nam došao, Boţe!" "Bolje vas našao mladenci!" Miloš se vratio ozarena lica. "Jovane, brate, u pravu si. Kanister je pun vina!I to kakvog!Boţanskog!Da li znaš otkud ono tamo? " "Od Boga je. " "Ih, od Boga!I to što kaţeš. Sve je od Boga. " "Što se onda ĉudiš? " "Ne ĉudim se više, nego se radujem. Pao mi je kamen sa srca. Pitaju me svatovi kakav sam ja to domaćin. Kaţu da je u narodu obiĉaj da domaćin prvo iznosi dobro vino. Dok se gosti ne napiju i dok još osećaju razliku. A tek onda, kad jezik odrveni i otupi, iznesu lošije vino, jer tada svatovi razliku i ne primete. " "A šta si im ti rekao? "

"Da tako nije bilo i kad je Isus bio na svadbi u Kani, zato što je vaţno da mladencima u ljubavi bude kao i sa vinom. Sve bolje i bolje. A ne kao što obiĉno biva posle medenog meseca. Kada je Bog prisutan, ne vaţe pravila obiĉnog i nuţnosti. Jer, 'u Boga je sve moguće'. Zar ne? " "Dobro si im rekao!Samo prisustvo Gospoda ĉini ţivot neobiĉnim. On je najpoţeljniji svat. " "Pije li nešto najpoţeljniji svat? Da se ne obrukam kao domaćin? " "Pitaću ga. Gospode, piješ li nešto? ", pitao je Jovan ozareno. "Šta kaţe? " "Kaţe da su ljubav i radost njegov omiljeni koktel. " "Onda ne moram da brinem. Toga nam neće nedostajati. Napiće nam se Bog na svadbi. Još će i da zaigra!" "Hoću!", reĉe Bog. A njegova treba da bude i poslednja.

GLAVA I KRAJ KOJI TO NIJE U posleratnim danima ĉesto sam se prisećao eksperimenata sa majmunima o kojima sam slušao još u srednjoj školi, a zatim i na studijama psihologije. Ne bih opisivao te eksperimente. Bitni su zakljuĉci koji su iz njih izvedeni. Naime, ustanovljeno je da majmuni koji su izloţeni nekom stresu, na primer elektrošokovima, pokazuju znaĉajnija oboljenja tek kasnije, kada proĊe stresna sitruacija i kada se opuste. I tada sam se pitao odakle pravo eksperimentatorima da maltretiraju naše pra pra roĊake primate. Bio sam student jedne humanistiĉke nauke, i red je bio tada da me malo muĉe i moralne dileme. Dobijao sam odgovore koji mi nisu baš umirili savest, ali su mi pomogli da ne razmišljam i dalje o ovom majmunskom problemu. "Znate, kolega", govorili su mi, "svako saznanje ima svoju cenu. Neko mora da je plati. Bolje majmuni nego ljudi. Zašto ne postavite pitanje o eksperimentima sa pacovima? I oni su ţivi stvorovi i osećaju bol. Majmune doţivljavate bliţima, i zato vas muĉi savest. Zar savest postoji samo onda kada mislite o stvorenjima koja su vam bliska? Ako je tako, ljudi su vam najbliţi. Znanje će koristiti za dobrobit ljudi, poboljšanje ţivota, ublaţavanje bola. . . Ne moţe nauka napredovati, a sa njom i ĉoveĉanstvo, a da to nikoga ne zaboli. . . " Prihvatio sam argumente. Zvuĉali su logiĉno. U svoju odbranu mogu da kaţem da to nisam uĉinio iz duše. Ostao je crv sumnje. A to je ipak nešto. Ali, to nešto je bilo toliko malo da sam zaboravio na dilemu sve dok se, jednog dana, nisam osetio kao majmun. Vratio sam se, ili, bolje reĉeno, vratili su me, mojim korenima. Da je još potrajalo, moţda bih poĉeo da saosećam i sa crvom. . . ili paramecijumom. . . ili, sve dalje i dalje u lancu postajanja, moţda ĉak i sa Bogom. Srećom, nije toliko trajalo. Desetak godina mrcvarenja i sedamdesetak dana razapinjanja na krst, nisu dovoljni da vrate toĉak evolucije milijarde godina unazad. Zaustavio sam se na majmunima. A i to će, verovatno, brzo proći. Ĉovek sporo uĉi, a brzo zaboravlja. Ipak, dok je trajalo to moje majmunsko, poststresno stanje, razmišljao sam. Verovatno je tako od majmuna postao ĉovek. Razmišljao sam o sebi i o svetu. Kakvo je to ĉudo!Svesno biće koje razmišlja o samome sebi!Mogu samo da zamišljam kako se osećao prvi majmun koji je shvatio da je postao ĉovek!Ali, zato znam kako se oseća ĉovek koji je shvatio da je postao majmun. I još mu je, na nesreću, ostala kao atavizam loša ljudska navika. Navika da razmišlja. O sebi i o svetu. Prvi greh. Ti prelazni periodi, takozvani periodi tranzicije, posebno su teški. Postao sam eksperimentalna ţivotinja u jednom velikom pokusu zvanom "Milosrdni anĊeo", sprovedenom, kao što samo ime kaţe, u humanitarne svrhe. Veoma vaţnom za dalji napredak ĉoveĉanstva. Opit je, kao i svako dobro istraţivanje, imao eksperimentalnu i kontrolnu grupu. U eksperimentalnoj grupi smo bili mi, domaći majmuni, na kojima je vršeno ispitivanje, a u kontrolnoj grupi, koja je znatno veća, bili su ostali majmuni sveta koji su samo posmatrali dešavanja. Postoji u psihologiji uĉenja i takozvano "uĉenje putem posmatranja". Jedna narodna poslovica kaţe da se budala uĉi na svojim greškama, a da se pametan uĉi na tuĊim greškama. Nacrt istraţivanja je bio

zamišljen tako da na jednog majmuna krene devetnaest zverova. Uglavnom slonova, ali i jastrebova, hijena, kojota, šakala. . . Reĉju-mešano meso. To bi trebalo da bude stresna situacija. Prirodnija od elektrošoka, mada su i oni korišćeni. Poznato je da su eksperimenti in vivo plodonosniji od onih koji se izvode u labaratoriji. Prirodni stres izaziva prirodnije reakcije. MeĊutim, u ovom eksperimentu, ĉak su i slonovi bili leteći. Kao Dambo, ali ne tako dobroćudni. Grabljivci su bili gore, a majmuni dole. To se, ipak, u prirodi retko sreće. Istraţivaĉi su, valjda, hteli da vide kako će se "nebeski" majmunski narod ponašati kad se spusti na zemlju. Nulta hipoteza je bila da će se prestraviti i onesvestiti od straha. Ali, ne lezi vraţe. Da je majmun tako predvidljiva ţivotinja, nikada od njega ĉovek ne bi postao. Majmuni su se, kao što im ime kaţe, majmunisali. Kezili su se na slonove i ostale zveri koje su ih obilno zasipale svojim izmetom iz vazduha. Poneku beštiju, koja bi se spustila niţe, majmuni bi gaĊali bananama, kokosovim orasima ili drugim P. V. O. voćem. U meĊuvremenu, skupljali su se u grupe i prkosili neprijatelju kreveljenjem, cupkanjem, poskakivanjem i podvriskivanjem. To iracionalno ponašanje je, mora se priznati, pomalo zbunjivalo i grabljivce i eksperimentatore. Ali, za kratko vreme. Pokus je morao biti nastavljen, jer, setimo se, bio je veoma vaţan za dalji napredak ĉoveĉanstva. Trebalo je da se, na osnovu zakljuĉaka izvedenih iz njega, predvidi budući tok dogaĊaja na razvojnom putu ĉoveka. A kako bi to bilo moguće ako se ne moţe predvideti ni ponašanje jednog obiĉnog majmuna. Ĉovek je ipak, sloţenije biće. Tu su bili i ostali majmuni, posmatraĉi, pa bi i njima moglo svašta da padne na pamet, ako bi se ugrozio imidţ jastrebova, slonova i ostalih krupnih i opasnih zverki. Trajalo je to, i trajalo. . . sve dok "pametniji" nije popustio. Kao u poslovici. Kako se to desilo proĉitajte u novinama. A kada je tragikomedija završena, u posttraumatskom periodu, opustio sam se i poĉeo da traţim smisao. To je onaj, po mentalno zdravlje, opasniji period opisan u prethodno spomenutom eksperimentu. Ako niste znali, i majmun moţe da dobije ĉir na ţelucu, što se upravo i desilo nekim majmunima iz pomenutog opita. Vidite i sami koliko smo bliske vrste. U takvom trenutku sam se i setio svoje mlake moralne dileme iz mladosti. Ali, ne samo te. Mnogo je mlakih moralnih dilema bilo u mom ţivotu. Ĉak i kada je reĉ o meni mnogo bliţim bićima od majmuna. Setio sam se kako sam do skoro, preko televizije, posmatrao nesrećnu, izmuĉenu kolonu izbeglica iz Krajine, koja se pribliţavala Beogradu. I u tom sluĉaju bih mogao, da bih odbranio sebe, nešto da kaţem. Uvek imam olakšavajuću okolnost za sebe. To je, valjda, i ljudski. Negodovao sam, vrteo glavom, psovao vlast, neprijatelje, velike sile, pokvaren svet. . . Uuuu. . . kako sam samo junaĉki psovao! Doduše, niko me od onih koje sam ruţio nije ĉuo. A ne znam ni kakvu vajdu su ti nesrećnici koje sam saţaljevao, imali od mojih burnih emocija. Ĉak mogu da kaţem i to da sam nekoliko dana imao loš apetit. Sve mi se smuĉilo. Ne sećam se taĉno koliko je dana to trajalo. Ĉini mi se tri. Valjda zato što je "svakog ĉuda za tri dana dosta". Kasnije je problem sa apetitom nestao. Nisam ja tako loš momak kao što ţelim da se predstavim, moţda zbog osećanja krivice. Ponešto sam i uradio. Našao sam posao nekima od tih muĉenika. A odneo sam i staru odeću na sajam, gde su je prikupljali za izbeglice. I deĉije igraĉke. Jednom prilikom sam poklonio i pelene za jednokratnu upotrebu. . . A, da. . . i mleko u prahu za bebe. Pa šta hoćete više od mene? Šta sam mogao? Mnogi nisu ni toliko. . !

Nećete vi ništa od mene. Ja hoću. Sam od sebe. Stid me je kad se osetim da sam bespomoćan. Nisam na to navikao. Teško podnosim to osećanje. Jedan mudar ĉovek, ili Bog, svejedno, kako vam drago, rekao je:"Ko nije grešio, neka prvi baci kamen na grešnika. . . " Imao sam potrebu da sudim. Svetu, neprijateljima, saveznicima, prijateljima. . . i na kraju sebi. U tom sluĉaju, trebalo je poĉeti od kraja. Zato je, ne samo iz spisateljskih razloga, u ovoj knjizi poĉetak na kraju. Ili kraj na poĉetku. Kako hoćete. Da bar nešto bude onako kako hoćete. Retko ĉovek ima priliku da odreĊuje poĉetak i kraj. A i o sredini bi se moglo razgovarati. Fuj!Što ne volim pesimiste, defetiste i narikaĉe!Nisam ja od tih. Samo mi se, ponekad, omakne. Pogotovo kad doĊe ono naše, kako reĉe jedan ĉovek, "peto godišnje doba"-rat. Imao sam potrebu dakle, da sudim. Prvo onima kojima sam najviše verovao, velikim svetskim intelektualcima. Ljudima ĉijim sam se idejama i znanju do nedavno divio. Većina njih su moje kolege, psiholozi, psihijatri, psihoanalitiĉari. . . Nisu ni beknuli. Zašto? Nisu shvatili o kakvom je ludilu reĉ? Ma haj'te molim vas! Nismo deca. Mislili su da od toga nema nikakve vajde? Poznato mi je to. Da sam ĉuven kao oni, verujem da ne bih tako postupio. Ĉuvali su svoje guzice? Verovatno da se o tome radi!A šta je sa onim lepim priĉama o mogućnostima ljudskog razvoja uz pomoć psihoterapije, o odgovornosti, empatiji, saosećanju, dostojanstvu. . . tra, la, la, la, la? Kad bi ĉovek muĉio sve muke ovoga sveta, teško da bi mogao lagodno ţiveti. Biti normalan znaĉi ne opterećivati se tim stvarima na koje ne moţeš da utiĉeš i koje ne moţeš da promeniš. Deca su umirala u Bijafri, Bangladešu. . . koje kuda. . . Irak bobmarduju svaki ĉas. . . Ko će zbog svega toga da pati!? Neki pravi hrišćanin koji veruje da smo svi mi jedno? Takvom bi ţivot bio veoma teţak. Ako ćemo pošteno, već sam se navikao na tu "vest" o Iraku, tako da je ponekad doţivim kao meteorološki izveštaj. Kao psiholog, rekao bih da je to zdrav odbrambeni mehanizam. Na tu vrstu zdravlja i raĉunaju oni koji manipulišu medijima i javnim mnjenjem. Da li imam pravo da bacim kamen? Svet je lud. To znamo. Videli smo. Pa šta? I mi smo ludi, pa smo u skladu sa njim. Ĉuo sam negde definiciju po kojoj je lud ĉovek onaj koji stalno ponavlja isto, neuspešno ponašanje, nadajući se uvek drugaĉijem ishodu. Zar svi mi to, uglavnom, ne ĉinimo? Postoje neka ponašanja koja, kod mene, obiĉno dovode do uspeha, jer se tada osećam bolje, i pored svih muka kojima je preplavljen ovaj svet. Jedno od tih "ponašanja" je da pišem. Istresem sve muke na papir koji ume da trpi. Srećom po piskarala sliĉna meni, ima i ĉitalaca koji umeju da trpe. U svojim pisanijima, ishod mogu da biram sam. Stvaram svet po vlastitim merilima. I onda mi bude bolje. MeĊutim, u tom periodu nisam mogao da pišem. Probao sam, ali nije išlo. Svaka misao mi se ĉinila neumesnom, besmislenom, nepotrebnom. . . glupom. Da li je pisanje beţanje od stvarnosti? Stvaranje iluzija? Izraz bolesti? Odbrambeni mehanizam? O ĉemu da pišem? O istini? Šta je istina? Svet je ogromno trţište na kome se, zajedno sa drugom robom, prodaju i razne "istine". Ona ideja koja se probije na trţištu, postaje "istina". Istina se meri uspehom. Osim kod Boga. A On mi se nešto ućutao. Stvarno, šta je sa Bogom? Kad se već svetski intelektualci plaše da kaţu šta misle, zašto bar Bog ne izrazi svoj stav? Njemu niko ništa ne moţe. Kad su mu onda sina razapeli na krst, izrazio je negodovanje. Tek da se zna. Zemlja se tresla, pomraĉilo se sunce, a zavesa ispred oltara se precepila na dvoje. Tek toliko bi mogao da iskaţe svoje emocije, sada kada je ĉitav jedan narod razapet na krst.

I desilo se. Doduše, sa malim zakašnjenjem, ali se ipak desilo. Prvo je bilo pomraĉenje sunca. Mnogi su mislili da će se dogoditi nešto strašno, moţda ĉak smak sveta, a to se ne zbiva tako ĉesto. Neki su izmislili "otkaĉene" naoĉare za posmatranje pomraĉenja, i na tome zaradili dobre pare. Bogu se ne sme gledati u lice!A tek turistiĉke ture u one delove zemljine kugle gde je bilo totalno pomraĉenje. Super-spektakl!I na Boţijem gnevu se moţe dobro zaraditi!Mnogi nisu znali da se to dogaĊa zbog onoga što su nama uradili. Ali, ja sam znao. SviĊalo mi se da tako posmatram stvari. Nije da ne znam astronomiju i predvidljivost pomraĉenja sunca, ali to je tako prozaiĉno objašnjenje. Uskoro su poĉeli i katastrofalni zamljotresi širom sveta. Ovi dogaĊaji su bili već mnogo ozbiljniji. Uĉinilo mi se, na poĉetku, da će stradati samo oni koji imaju neku veliku krivicu u "našem sluĉaju", ali nije bilo baš tako. Stradali su mnogi, pa i neki za koje mi nije bilo jasno šta su skrivili. To samo Bog zna. A onda sam se smuĉio sam sebi. Zgadio mi se taj zluradi, osvetoljubivi, "pravedniĉki" gnev. Nema to veze sa Bogom! To su tektonski poremećaji!Još samo fali da se Bog sveti, pa da ode sve u . . . I dalje nisam mogao da pišem, ali sam naslućivao šta stoji iza toga. Stid. U poĉetku mi je bilo ĉudno to što prepoznajem osećanje stida u sebi. Ĉega se stidim u svom pravednom gnevu? Osećanja pravednika? Hm? Ima tu istine. Kada me neko prevari, onako ruţno. . . neljudski. . . ja se stidim. Ne zbog toga što sam ispao glup, već zato što sam deo neĉega ruţnog. Nekog ruţnog odnosa. Stidim se ruţnoće. Iako, moţda, nisam kriv što je odnos ispao takav, ipak sam deo toga. I zato se stidim. Kako li se tek stide oni koji su poĉinili zloĉine nad nama? Meni je bilo teško da prepoznam svoj stid, iako se ne osećam krivim. Da li će oni uopšte moći da otkriju sami sebi svoju sramotu? Stid je teško podnošljivo osećanje. Toliko teško da, kad je to osećanje prejako, ĉovek radije postaje bestidnik. Kako će nam, onda, oprostiti zloĉine koje su nad nama poĉinili? Ne znam. Moţda je stvoren zaĉarani krug. Ponašam se ponekad tako da se i dobro osećam, a to valjda znaĉi da sam relativno zdrav ĉovek. Duga šetnja u prirodi je za mene spas. Ako je moguće, pored vode. Eto, tako sam se jednog dana šetao u radioaktivnoj prirodi. Od dugog hoda ĉesto me zabole leĊa. Fiziĉki bol je lakši od duševnog. Barem za mene. Zastao sam na jednom mestu pored kanala. U stvari, nešto me je zaustavilo. Ne znam taĉno šta. Uĉinilo mi se da voda peva. Napregao sam paţnju da bih ĉuo odakle dolazi muzika, ali nisam ĉuo ništa. A ipak sam osećao da ĉujem. Ĉuo sam mir, ako se moţe reći da se mir ĉuje. Neĉujna muzika mira ulazila je u mene i ispunjavala me. O, Boţe, odkada nisam osetio takav mir u sebi. Kakvo je ovo ĉudnovato mesto? Mesto moći? Ĉuo sam da postoje takva mesta. Mir je velika moć. Sedeo sam tako dugo, upijajući blaţeni mir u sebe, i posmatrao glatku površinu vode na kojoj se nije pomeralo ništa. Iznenada, nedaleko od mene, u vodu je bućnuo kamenĉić stvarajući koncentriĉne krugove. Nisam se okrenuo, ne ţeleći da prekidam trenutke spokoja. Drugi kamenĉić je usledio za kratko vreme. "Ko si ti? ", upitao sam pomalo ljutito. "Jovan. " "Šta hoćeš Jovane? Zašto bacaš kamenĉiće ispred mene? " "Šalim se sa tobom. Ţelim da privuĉem tvoju paţnju. " "Šta će ti moja paţnja? " "Ţelim da razgovaram sa tobom. "

"Zašto? " "Da bih video da li si ti onaj kojeg ĉekam. " "Zašto bi ti mene ĉekao? Mi se i ne poznajemo. " "On mi je rekao da ću te ovde sresti. " "Koji On? " "Bog. " "Ha, ha. . . moj Jovane. Ni manje ni više nego Bog!I to baš mene!Nije da mi ne ĉini ĉast, ali, od kakve bih pomoći ja mogao biti Bogu? " "Svako moţe biti Bogu od pomoći. " "Dobro, dobro, imaš pravo. Ako nam je Bog 'ĉovek za vezu', onda je to ozbiljna stvar. " "Ĉini mi se da bi ti mogao biti taj. " "Po ĉemu ti se tako ĉini? " "Šaljivdţija si, kao i On. " "Bog šaljivdţija!? E, takvog Boga volim. Moţeš li da me upoznaš sa njim? " "On sam bira sa kim će se upoznati. Nema posrednike. " "A ti si se upoznao sa Njim. Gde? " "Ovde. " "Ih? !Ima nešto u ovom mestu, moram priznati. Kako se to desilo? " "Ja sam sedeo kao ti sada, a On je bacao kamenĉiće. " "Ha, ha. . . !Zar je Bog bacao kamenĉiće? Kao dete. . . ? !SviĊa mi se tvoja predstava o Bogu. " "Nije to predstava. Tako se dogodilo. " "Jesi li Ga video? " "Ne. Nisam se okrenuo. Niko nije video Boga. Ali sam Ga ĉuo i osetio. " "A da se nije neko našalio sa tobom? " "Jeste. " "Ko? " "Pa rekoh ti, Bog. " "Kao ti sada sa mnom? " "Tako nekako. " "Da li si i ti Bog? " "Da, jesam. " "Znao sam to. " "Svaki ĉovek je sin Boţji , dakle, Bog. " "A, tako? Sme li se tebi gledati u lice? " "Niko još nije umro od toga. " Okrenuo sam se da vidim tog Ĉoveka-Boga. Po njemu, i ja sam to bio. Jovan je imao lice anĊela. Poverovah mu i da je Bog. Gledao me je pravo u oĉi, iako nije baš prijatno gledati neznanca u oĉi, jer nepoznato nas plaši. U Jovanovim oĉima nije bilo niĉega što bi me plašilo. "Da li si ti pisar? ", iznenadio me je Jovan svojim pitanjem. "Pisar!? Moglo bi se reći da sam piskaralo. Tu i tamo bacim neke svoje "velike" misli na papir verujući da nešto vrede. Kad se toga nakupi, objavim knjigu. Ima

ljudi kojima se moje knjige dopadaju, a ponešto se od toga i meni svidi. . . I eto, pišem ponovo i ponovo. . . " "Odliĉno. Sad još da vidimo da li si ti baš taj pisar. " "Kako ćeš to znati? " "Po imenu, prezimenu i nadimku? " Prasnuo sam u smeh. "Nemoj mi reći da ti je Bog rekao moje ime, prezime i nadimak. Što ti nije dao i broj telefona? " "I ja sam ga to pitao? " "I, šta ti je odgovorio? " "Da bi to bilo banalno, i da bi ti pomislio da sam neki ludak kada bih ti rekao šta oĉekujem od tebe. " "A šta ti, u stvari, hoćeš od mene? " "Da zapišeš moju priĉu i moje razgovore sa Bogom. " "Misliš onako, literarno. . . ? " "Nije mi rekao kako. To je već tvoja stvar. Moje je da ti ispriĉam. " "Pa, priĉaj. " "Ne znam ti još ime, prezime i nadimak" "O, da. . . Kako bi trebalo da se zovem? " "Ne znam. " "Kako sad. . ? Pa zar nisi rekao. . . ? " "Znam samo to da bi trebalo da imaš hrabrost u imenu, moj duh u prezimenu i vatru u nadimku. " "Tako ti je rekao? " "Da. " "To je nekakva zagonetka? " "Da. Takav je On. " "Ĉekaj da vidimo. . . Ime mi je Nebojša. . . " "Dobro je. Imaš hrabrost u imenu. " "Postaje interesantno!Da nije ovo neka skrivena kamera!? "Šta je da je, zabavno je. . . Da vidimo dalje. Prezivam se Jovanović. " "Jovanov-ić. Uklapa se. " "Ma, ĉoveĉe. . . ovo je baš zgodna šala!? Priznaj. Neko od onih mojih drugara te je nagovorio da se malo šališ samnom? " "Šala moţda jeste, ali ne poznajem nikoga ko tebe poznaje. Osim Boga. " "I baš je On smislio ovu šalu? " "Glavom i bradom. " "I, ostaje nam još nadimak? !" "Da. " "Zato što pišem detinjaste pesmice, u kojima se sve rimuje, prozvali su me Ĉika Neša-Zmaj. Po Ĉika Jovi. To je bila samo površna asocijacija, ali mi je nadimak ostao. Imponuje mi, ali ponekad me je i sramota zbog toga. Nisam ja njemu ni do kolena. . . " "Ne pravdaj se. Ipak si Zmaj, i imaš vatru u nadimku. Sve se uklapa. " "Ha, ha. . . da mi je znati ko je smislio ovu šalu. . . Ĉastio bih ga pićem. "

"Pa, rekoh ti. Bog. " "Baš si uporan. Dobro!Tako je interesantnije. Kaţi mi samo, šta pije Bog? Da ga ĉastim. " "Ljubav i radost su njegov omiljeni koktel. Ali, i o tome ćeš saznati više iz priĉe. " "Pa ispriĉaj je onda, ĉoveĉe. Šta ĉekaš? Uspeo si da zagolicaš moju radoznalost. " I Jovan je poĉeo svoju besedu. Mirnim i mekim glasom, bez ţurbe. Potekao je kao voda. Ispunili su me istovremeno i radost i strepnja. Radost sam osećao zbog prisustva lepote i smisla, kojih sam se već bio uţeleo. Njegova priĉa je bila proţeta i jednim i drugim. Zašto sam osećao i strepnju? Strepeo sam da li ću umeti da njegovo kazivanje zapišem tako da ne pokvarim ništa od onoga što sam ĉuo. Dakle, uĉinio sam to kao pisar, najbolje što sam mogao. Moţda bi neko drugi, da je bio na mom mestu, to uradio bolje. Ali, za ovu priĉu sam ja izabran. Ne mogu pouzdano da znam zašto. Ipak, hvala Im na misiji.