Vehabizam, Najopasnija Novotarija

S A M I D E K O
Vehabizam, najopasnija novotarija

IZDAVA:
Nauno-istraivaki Institut Imam Razi

RECENZENT:
Mr. Bajazit ef. Nicevi
Hfz. Edib ef. Pepi

LEKTOR:
Nermin Deko

PRIJELOM:
Salahudin Feti

TAMPA:
Grafiar, Uice

VEHABIZAM
najopasnija novotarija

Sjenica, 2009.

Ovu knjigu zapoinjem u ime Sveznajueg, koji due
oivljava i u mudrosti nam utoite prua. On je Znalac
nad svim znanim, Pomaga Rahmetom beskrajnim. On
je taj, koji je svjetlo od tmine rastavio i u srce uenog
iskricu stavio. On je stvorenjima duu darovao i
svjetlom razuma je prosvijetlio
Ti iskrice! Upali se i zasjaj! Na putu ka Voljenom, trag
istine obasjaj

5 Sami Deko
Predgovor
Hvala neka je Allahu Gospodaru svih svjetova, mir i spas na
Njegovog miljenika, poslednjeg poslanika Muhameda, salallahu
alejhi ve selem, na njegovu porodicu u cestite ashabe i na sve
one koji slijede njegov put do sudnjega dana.
Objanjavanje ispravnog vjerovanja tj. akaida ehli sunneta
vel dzema'a je obaveza u koju nema sumnje, a odbrana istog
putem obesnaenja i pobijanja stavova prijestupnika je sredstvo
toga.
Ustanovljenje ispravnog vjerovanja, navoenje argume-
nata, pobijanje stavova prijestupnika koji proturjee ispravnom
vjerovanju su osnovni elementi akaidske nauke.
Islamski ucenjaci, prije i sada, nastojali su i nastoje da slue
u odbrani ispravnog vjerovanja te u opovrgavanju inovatora koji
iskrivljuju vjerovanja ranih muslimana (ehli selef) i musliman-
skog pravovjerja.
U vrijemenu u kojem ivimo rasprostranjena su mnoga
vjerska pitanja koja su u suprotnosti stavovima ehli sunneta
tako da su inovatorski pravci od mudzesima, sita i ostalih grupa
veoma prisutni meu muslimanima a za veu nesreu moemo
nai razna praznovjerja, ateizma, savremenog sekularizma,
filozofskih pravaca koji su instalirani da iskrive osnovne
postulate Allahove vjere. Stoga je dunost uenjaka i onih koji su
na tome putu da zauzmu stav u odbrani islamskog pravovjerja i
opovrgavanju oprenog.
Nas brat, ejh Sami Deko, je jedan od rijetkih koji je
ozbiljno shvatio svoj zadatak i svojim ogromnim trudom je stao
u odbrani ispravne akide i pobijanju svega to je skrnavi.
Knjiga koja je ispred nas je korisna u svoju oblast, dobar
prirunik studentima, lahka za razumijevanje.
Moja malenkost bi posavjetovala sve tragaoce istine,
ukljuujui mene i autora ove knjige da se temi o kojoj govori
naa knjiga pristupi sa to vise objektivizma. Duboko sam
uvjeren da se termini koji posjeduju negativnu sadrzinu prema
odreenoj grupi ili pravcu mogu zamijeniti umjerenijim i boljim.

6 Vehabizam, najopasnija novotarija
Molim dragog Allaha da uini ovo djelo berietnim,
korisnim za one koji tragaju za istinom a da Autora nagradi
obilnom nagradom za njegov trud.
Na kraju kao i na poetku, zahvala pripada Allahu
Gospodaru svih svjetova, mir i spas na poslijednjeg i najboljeg
poslanika Muhameda, salallahu alejhi ve selem, na njegovu
porodicu i cestite ashabe.

Mr. Bajazit Nicevi

7 Sami Deko
Uvod
Jo od dana kada je Osmanska noga kroila na tlo Sandaka i
Bosne mi smo slijedili hanefijski mezheb i Maturidijsku akidu.
Strogo smo se pridravali tih pravaca jer smo znali da je
Hanefijski mezheb u fikhu najbolje i najpreciznije objasnio
cjelokupan ivot muslimana. U akidi smo se pridravali
Maturidijskog pojanjenja Poslanikove akide koji je snagom
svoje argumentacije stotinama puta dokazao da je na istini i
putu kojeg je zacrtao sam Poslanik, a.s. Nije bilo potrebe da
dublje pojanjavamo i iznosimo dokaze svog vjerovanja i svog
pravca u fikhu. Meutim, prije par godina na nae prostore je
doao jedan novi pravac. Doli su vehabije koji su poeli pozivati
u suprotno od onoga u ta smo vijekovima vjerovali. Poeli su
govoriti da su earije i maturidije, na pogrenom putu i u
zabludi a ni na mezheb u fikhu nije ostao posteen njihovih
kritika. Poeli su govoriti da hanefije nemaju hadiskih dokaza za
svoje radnje, da je Ebu Hanife znao samo par hadisa i sl. Ulema je
godinama utala smatrajui da njihovo uenje ne predstavlja
problem za nas jer su to uglavnom bili momci sa ulice koji su
ulazili u damije iz elje za isticanjem svog stava i svojih ideja a
koji nisu bili upoznati sa metodom argumentacije u islamu.
Polako su se irili a njihove ideje su malo po malo ubacivane
meu narod. Njihov poziv na odbacivanje nauke, tradicionalnih i
provjerenih hanefijskih uenjaka i svega to nije vehabijsko
polako je urodilo plodom. Uz sve to, oni su uporno govorili da je
samo njihov pravac u islamu ispravan a da je sve pored toga
novotarija i zabluda. Obine nekolovane ljude i momke sa ulice
pridobijali su govorei im da je islam neto prosto, neto to iz
par, vehabijskih besplatnih, brourica, moe razumjeti svako i
time dostii stepen ejha slijedei u tom svom stavu nemakog
orjentalistu, jevreja i neprijatelja islama Josepha Schachta.
Danas, skoro da ne postoji demat u svijetu a ni kod nas a da u
njemu ne vidi ideje vehabijski orjentisanih ejhova. Godinama
smo utali ali, utnji je doao kraj. Obaveza je uenjaka da
odgovore na svaku zabludu koja se pojavi u vremenu i u mjestu
u kojem oni ive. Samo sa vrstim dematom, jakom vjerom u
Boga i jasnim programom ivota mi se ponovo moemo uzdii

na stepen na kojem smo bili prije nego to su vehabije uz pomo
svojih saveznika iz Engleske uspjeli da srue hilafet u Istanbulu.
Da bismo ostvarili taj cilj, moramo zatvoriti rupe kroz koje nas
oni napadaju. Moramo, argumentovano, pojasniti svaki, i
najsitniji detalj, koji je postao predmet vehabijskog napada i
predmet odstupanja naroda od izvornog islama na kojem smo
bili stotinama godina prije pojave ove sekte.
Ovu knjigu sam podijelio u dva dijela. Prvi deo pojanjava akidu
Ehli Sunnet Vel demata u svim stvarima koje su, vehabijskim
djelovanjem, postale sumnjive i najasne ukljuujui tu
pojanjenje nejasnih ajeta i hadisa od strane najveih uenjaka
islamskog ummeta. Koristei oko hiljadu najpriznatijih djela iz
svih islamskih oblasti dali smo odgovor na veinu nejasnih
stvari dok odgovor na preostale stvari svi vi mozete izvui na
osnovu pravila koja je islamska ulema postavila u tumaenju
islama a koja ete vi, uz Allahovu pomo, itajui ovo djelo
postepeno upoznavati. Drugi deo knjige se odnosi na stvari
vezane za fikh. U njemu sam, uglavnom, samo spominjao ajete i
hadise koji se koriste kao dokazi u hanefijskom mezhebu
podupirui propis koji je dat u naslovu govorom najveih
uenjaka iz sva etiri mezheba. Vehabije e, naravno, pokuati
da na bilo koji nain obore neke stvari pojanjene u ovoj knjizi
iako je sve to je u njoj potvreno govorom ogromnog broja
uenjaka. Da bih ti ukazao, dragi brate, na spletke kojima se
vehabije koriste u pokuaju da ljude odvrate od vjerovanja u
Allaha koji je Uzvien i ist od svih manjkavosti, naveu ti par
njihovih metoda i par njihovih ideja to e te najbolje upoznati
sa opasnostima koje vrebaju iza vehabizma. Pored toga, na kraju
ovog uvodnog dijela, napraviemo malo poreenje izmeu
vehabijskog i ehli sunnetskog uenja kroz hadise Boijeg
Poslanika, a.s..
Metode vehabija
Ko je ikada polemisao sa ovom vrstom ljudi, imao je priliku da
bude ignorisan prije nego je ita rekao, bilo koji stav obrazloio,
pokuao da dokae. Razlog tome, naravno lei u nazovimo

9 Sami Deko
psiho- fizionomiji svakog sljedbenika nekog pokreta, posebno
sekti, koji uvijek tvrde da su svi osim njih na pogrenom putu.
Tako njihov sagovornik odmah nakon to se ne sloi sa njima u
stavu, bude nerijetko okarakterisan kao novotar, grijenik, esto
i kao kafir. Nai e se mnogi od njih koji e za najvee islamske
autoritete poput imama Gazalija, Fahruddin Er Razija ili imama
Bedruddin El Ajnija rei da su sektai, novotari, dehmijje,
mutezile. Razlog ovakvog njihovog stava je jednostavan. Govore
o nekome i neemu sa ime nisu upoznati, jer su im njihovi vrli
ejhovi to zabranili. Koliko je samo hipokratski braniti da se
osoba slijepo slijedi, istovremeno nameui samo svoje
miljenje, i zabranjujui literaturu koja nije samo njihova! Sa
ciljem ignorisanja drugih, izmislili su princip bojkotovanja
novotara. Vidimo pravu ulemu kroz vijekove kako se uvijek
rijeima i perom suprotstavljala novotarima, ak su bili mueni i
proganjani a nisu jednostavno ignorisali, bojkotovali i ostavljali
novotare. Ovaj princip kod vehabija je samo skriveni izgovor
kako bi se oni iskreni meu njima sprijeili od upoznavanja sa
istinom..
Sljedei metod je irenje neistinitih informacija i neprovjerenih
pria o onima koji se sa njima ne slau. Nije ni potrebno navoditi
sa kojom lakoom tekfire vjernike ummeta, jer je to
svakodnevna slika svake sredine u kojoj ih ima. ak i kada
uenjak koji se bavi idtihadom pogrijei u donoenju propisa, ili
pak kae neto to oni ne mogu shvatiti, u stanju su da ga
momentalno prozovu novotarem i kafirom.
Nezaobilazni su i brutalnost i nasilje, kao metod njihova
misionarstva. Ovakvi sluajevi su brojni, svakodnevica u svijetu,
naroito u mjestima gdje se tek pojavljuju. Tespih, ahmedijja iliti
pak Miki Maus, postali su glavni neprijatelji islama.
Osim toga, poigravanje sa tekstovima, kako hadisa tako i stavova
ucenjaka je jedno od njihovih oruja. Spremni su lairati i
izbrisati citave pasuse, kako su ucinili sa djelom El Ezkar od
imama Nevevija. Imam Nevevi, r.a.,u pomenutom djelu
posvjeuje itavo poglavlje posjeti kabura Boijeg Poslanika,a.s..
U originalnoj verziji stoji : Faslun fi zijareti kabri Resulillah. ve
ezkaruha medjutim u lairanoj verziji koju je tampala Darul

Huda iz Rijada , drugo izdanje 1409 / 1988, uz odobrenje opte
uprave za tampanje mushafa i kontrolu tampe, na elu sa
upravom za nauna istraivanja. fetve i misionarstvo pod
kontrolom ejh Abdul Kadir Arnauta., itav ovaj pasus je
modifikovan i prepravljan pa je umjesto kabura stavljena rijec
mesdid, a zikrovi kod kabura su potpuno izbeni.
Ni izmiljanje knjiga j njihovo pripisivanje nekim imamima nije
im strano. esto su u stanju da negiraju neke citate iz
Buharijinog Sahiha koji im ne odgovaraju a u isto vrijeme
uzimaju akidu iz knjiga koje su pripisane imamima senedom
punim laova, koji, po njima, ipak ne predstavljaju smetnju da se
ta knjiga pripie imamu.
Knjiga koja se pripisuje Ahmed ibn Hanbelu Er Redd ala
Dehmijje je la, izmiljena od strane mudessima . Potvrdu za
ovo nalazimo u knjizi Imama Zehebija Sijer A'lamu Nubela u
poglavlju o imamu Ahmedu gdje Zehebi kae: I nije kao Er
Redd ala Dehmijje koja je izmiljena i pripisana imamu
Ahmedu jer neto onakvo ne prilii imamu Ahmedu pored
njegove pobonosti i znanja a takoe i risala El Musi fi Salat je
neispravna.
1
Ali ipak to nije problem kod njih jer je knjiga puna
govora koji vie slie jevrejskom nego islamskom vjerovanju a
koji vie odgovaraju vehabijama kako sam Ibn Kajjim to priznaje
kada kae: Ne poriemo da Allah sjedi na Aru i da e na
Sudnjem danu postaviti Muhammeda da sjedi pored Njega, i da
je Kursijj mjesto Njegovih stopala. Ovo je akida imama Ahmeda,
uenjaka hadisa, selefa ovoga ummeta i svih religija. ak su i
jevreji i krani ueniji o Bogu od Earija.
2

Knjiga Kitabu sunneh koja se pripisuje Abdullah ibn Ahmed
ibn Hanbelu, je takoe izmiljena kako to spominju islamski
uenjaci poput ejhul Islama Zahid El Kevserija i ejha Abdul
Hadi El Harse
3
jer se u njoj spominju mnoge stvari koje ne
prilie muslimanima a kamoli imamu poput Abdullaha. Ovo su
samo neki od primjera:

1
Sijar Alamun Nubela, emsuddin Ez Zehebi, 11/ 286-287, Muessesetur Risale,
2001.g.
2
Kaside Nunijje, Ibn Kajjim El Devzijje
3
Allahu Meana bi Ilmihi la bi Zatihi, Abdulhadi El Harsa, str. 115.

11 Sami Deko
- Video Ga je na stolici od zlata koju nose etvorica: Melek u
obliku ovjeka, Melek u obliku Lava, Melek u obliku Bika i Melek
u obliku Orla. Video Ga je u zelenoj bati, ispod Njega zlatni
prekriva.
4

- Na stijeni koja je ispod sedme zemlje a koja je kraj stvorenja
stoje etiri meleka, svaki melek ima po etiri lica: Lice ovjeka,
lice lava, lice orla i lice bika. Oni stoje i obuhvataju nebesa i
zemlje a glave su im ispod Kursijja a Kursijj je je ispod Ara a
Allah stavlja svoje noge na Kursijj.
5

- Njegova stolica obuhvata Nebesa i Zemlju. Kada sjedne na nju
uje se pitanje kao kad jaha sjedne na svoju jahalicu. Kada On
sjedne na stolicu ostane mjesta samo za etiri prsta na njoj.
6

- Kako je On razgovarao sa Musaom? Pa je rekao: Pomerajui
svoje usne.
7

- Milostivi je mnogo teak nosaima Ara kada se probude
murici, a kada se probude muslimani On njima postaje mnogo
laki.
8

- Bog je napisao Musau Tevrat oslanjajui se svojim leima na
stijenu.
9

- Njegova druga ruka je prazna, nema u njoj nita.
10

- Nakon to je stvorio Nebesa i Zemlju legao je na lea.
11

Od osnove njihovog vjerovanja su i knjige od Osman ibn Seid Ed
Darimija iako one sadre stvari poput pripisivanja Allahu
tjelesne ruke, pomjeranja i sl.

4
Kitabu Sunneh, str. 35., Matbeatu Selefijje, Mekka, 1349.H.g.
5
Ibid. str. 70.
6
Ibid., str. 71.
7
Ibid. str. 64.
8
Ibid. str. 142.
9
Ibid. str. 67.
10
Ibid. str. 149.
11
Ibid.

Takoe, knjige Es Sifat i Er Ru'ja
12
su lano pripisane imamu
Darekutniju ali ipak to nije prepreka da oni kau da je Darekutni
bio vjerovanja kakvo je spomenuto u ovoj knjizi.
Zatim, vehabije spominju neke stavove Ibn Ebi Hatima meutim
sam Ibn Ebi Hatim priznaje da on nije uenjak akide i da se
njegovi govori ne smiju uzeti kao dokaz kao to to navodi imam
Bejheki u El Esmau Ve Sifat.
13

Ibn Huzejme, iako je bio veliki muhaddis priznaje da nije dobro
upoznat sa akidom i da je pogrijeio u nekim svojim akaidskim
stavovima
14
, meutim, to vehabijama nije bila prepreka da uzmu
ovu njegovu knjigu kao osnovu svoje akide.
Znanje se kod njih uzima obavezno iz knjige koju je napisao neki
vehabija ili neki mudessim bez obzira bila ta knjiga ispravna ili
ne. Vano je da je pisac te knjige Allahu pripisao niz manjkavosti
a earije i maturidije proglasio nevjernicima i novotarima.

Sledea metoda vehabija je lano pripisivanje selefu. Sebe
nazivaju selefijjama, govore da oni slijede selef, prve generacije,
meutim, u njihovim govorima i idejama nalazimo samo par
ljudi, i to upravo onih koji su bili odbaeni i proglaseni
mudessimima od strane cjelokupne islamske uleme:

12
Ove dvije knjige prenosi Ebul Izz ibn Kadi El Akberavi a on je laov,
prevarant, nije dozvoljeno od njega uzimati ono to prenosi od podsticaja a
kamoli ono to prenosi od akide. Kae Ibn Hader El Askalani u Lisanul Mizan (
1/ 218 ): On je Hanbelija, Mudessim, zabludjeli laov. Kae Zehebi u El Mizanu
( 1/ 118 ): Priznao je da je izmiljao hadise I pokajao se od toga. Kae Zehebi u
Sijer Alamun Nubela ( 19/ 559 ): Kae Ibn Asakir: Bio je Ibn Kadi kod mene
pa je uo da je neki ovjek izmislio hadis o Aliji pa je rekao: Ja sam izmislio hadis
o Ebu Bekru, zar nisam uinio dobro.Ovo upuuje na njegovo neznanje, hvali se
laima na Poslanika. Takoe, od prenosilaca ove dvije knjige je i Ebu Talib El
Aari koji je takoe odbaen meu hadiskom ulemom jer je on hanbelija,
mudessim, laov. Kae Zehebi u Mizanul Itidal ( 3/ 656 ): Ubacivali su mu lai
a on ih je prenosio i bio ubjeen da je to istina, prenosio je hadis o fadiletu noi
Aure koji je izmiljen. Takoe, na istom mjestu, kae Zehebi navodei jedan
hadis u kojem je El Aari: Allah unitio onoga ko je ovo izmislio, a grijeh je na
muhaddisima Bagdada to su El Aariju dopustili da prenosi ove lai.
13
El Esmau Ve Sifat, Bejheki, str. 293.
14
Ibid.str. 291-292, Darul Hadis, Kairo, 2005.g.

13 Sami Deko
- Osman ibn Seid ed Darimi, umro 280.H. god. - jedan je od
njihovih imama. Iako ga neki smatraju muhaddisom to ga nije
dovelo do istine u akaidu ve ga je samo od nje udaljilo. Preterao
je u elji da odgovori na zablude dehmijja i otiao u njihovu
suprotnost - tedsim. Meu vehabijama poznata je njegova
knjiga Er Redd Ala Bir Merisi koja je, kao i sve knjige koje oni
hvale i veliaju, puna tedsima i poreenja Allaha sa
stvorenjima.
Tako npr, na 20. stranici ove knjige on kae: Allah je ivi i
Vjeni, pomjera se ako hoe, sputa se i podie se ako hoe,
saginje se i uspravlja ako hoe, ustaje i sjeda ako hoe jer je
razlika izmedju ivog i neivog u pomjeranju. Svako iv se
pomjera, a svaki mrtvac miruje.
15

Takoe kae: Sloili su se vjernici i nevjernici da je Allah na
nebesima i svi su Ga ograniili time, osim Merisi zabludjeli
Svako je bolje upoznat sa Allahom i Njegovim mjestom od
Dzehmijja.
16

Kaze Osman ibn Seid: Allah je stvorio Adema svojom rukom
dotiui ga.
17

I kaze: Ako bi On to poelio, On bi se mogao smjestiti na lea
komarca i on bi Njega nosio usljed Njegove moi i blagodati
Njegova gospodstva, a da ne spominjemo velianstveni Ars.
18

I kaze: On je odvojen od Svojih stvorenja i iznad Njegova
Prijestola s oitom udaljenou izmeu dvoga, sa sedam nebesa
izmeu Njega i Njegovih stvorenja na zemlji.
19

I kaze: Ako Gospodar sjedne na stolicu neka vrsta jeanja se
zauje slina onom od novog devinog sedla. To je radi pritiska
Allahovog Bica na povrinu te stolice.
20

15
Er Redd Ala Bir Merisi, Osman ibn Seid Ed Darimi, str. 20, Darul kutubil
Ilmijje, Bejrut
16
Er Redd Ala Bir El Merisi, Osman ibn Seid Ed Darimi, str. 25.
17
Ibid. str. 25
18
Ibid. sr. 75.
19
Ibid. str. 79.
20
Ibid. str. 92.

- Ibn Betta: Ebu Abdullah Ubejdullah ibn Muhammed ibn Betta
El Akberi El Vedda el mudessim rodjen 304. umro 387.H.g.
Kae Ibn Hader el Askalani: itajui knjige Ibn Bette video sam
velike greke tako da sam se cio najeio od njih.
21
Takoe, ovaj
Ibn Betta je od laova iji se govori odbacuju. Kae Hatib El
Bagdadi govorei o jednom hadisu: Ovaj hadis je izmiljen a
izmislio ga je Ibn Betta El Akberi, laov, pokvarenjak.
22

- El Hallal, on je Ebu Bekr Ahmed Ibn Muhammed Ibn Harun El
Bagdadi, mudessim, muebbih koji kae da e Allah staviti
Muhammeda a.s. na Sudnjem danu da sjedi pored Njega na Aru.
Ovo kao da je uzeto iz Evanelju po Marku (19:16) gdje on kae:
Onda je Gospod , poto im je govorio, uzdignut na nebo, i
posjednut na desnu stranu od Boga.
- Ebu Ismail El Herevi koji tvrdi za mutezile da su oni
transvestiti filozofa a da su earije transvestiti mutezila. Ibn
Tejmijje, navodi ovaj njegov govor u Medmuul fetava.
23

- El Berbehari, on je Ebu Muhammed El Hasen Ibn Ali Ibn Halef
El Berbehari, hanbelija, mudessim. Smatrao je da Allah ima lik
mladia talasaste kose i tvrdio i zagovarao mnoge druge
nevjernike tvrdje.
24

- Ebu Abdullah El Hasen ibn Hamid Ibn Ali El Verrak (umro
403.H.g.). Napisao je brojne knjige u odbrani tebiha i tedsima.
Na sve njegove zablude odgovorio je Imam Abdurrahman Ibn
Devzi El Hanbeli u svojoj knjzi Defu ubheti tebih.
- Ibn Zaguni, on je Ebul Hasen Ali ibn Ubejdullah Ibn Nasr,
hanbelija mudessim, umro 527.H.g. Napisao je knjigu El Idah
u kojoj spominje svoju mudessimitsku akidu a koja je od
osnova vehabijske akide. Njegov uenik Ibn Devzi kada je video
ta ovaj tvrdi pobio je sva njegova miljenja u knjizi Defu
ubheti tebih bi ekfi tenzih
- Kadi Ebu Jala, on je Muhammed Ibnul Husejn ibnul Ferra,
hanbelija, mudessim, umro 458.H.g.

21
Lisanul Mizan, Ibn Hader El Askalani, 4/ 145
22
Tarih, Hatib El Bagdadi, 10/ 375
23
Medmuul fetava, 8/ 227
24
El Kamil Fi Tarih, Ibn Esir

15 Sami Deko
On kae: Ko vam je rekao da vrh planine nije blii Allahu od
njena podnoja?... Vrh minareta je blii Allahu nego njegovo
podnoje. Kaze Ebu Berk Ibn Arebi El Maliki: Prenijeli su mi
moji najpoverljiviji ejhovi da je ovaj Ebu Jala govorio: Mogu
pripisati Allahu sve osim brade i stidnog mjesta.
25
Jos jedna od
spletki vehabija je da nazivaju Ebu Ja'lu imenom Kadi Ebu Ja'la
kako bi narod pomislio da se radi o priznatom ucenjaku El Kadi
Ebu Ja'la el Mevsiliju piscu poznatog Musneda. Kaze Ibn Esir:
Umro je ovaj mudessim na svojoj neispravnoj akidi nanoseci
hanbelijama kojima je pripadao tetu koja se ne moe oprati.
26

Ako pak, naiu na suprotstavljanje od strane nekog od najveih
uenjaka ovog ummeta i ne budu nikako mogli da ga zaobiu ili
iskrive njegov govor kako bi ga strpali u dehmijje i mutezile,
vehabije pribjegavaju poslednjoj metodi a to je tvrdnja da se
njihov neistomiljenik pokajao pred kraj svog zivota od tog svog
vjerovanja i na kraju ipak bio njihovog, vehabijskog, vjerovanja.
Meutim, ako pogledamo tevbe uenjaka koji su se, po njima,
pokajali uviamo da se niko od njih nije pokajao od svoje akide
ve su se svi kajali od pravca u dokazivanju kojim su morali ii
kako bi pobili filozofska i mutezilijska miljenja. Vrijeme u
kojem su ivjeli i sekte sa kojima su se susretali iziskivali su
potvrdu Boijeg postojanja i potvrdu Njegovih savrenih
svojstava razumskim dokazima jer oni sa kojima su se oni
susretali i zbog kojih su govorili o akidi nisu vjerovali u Kuran i
rijei Selefu Saliha. Na kraju, pred kraj svog ivota, ovi imami su
traili od obinih ljudi da se vrate na put selefa a to je tefvid i
tevil bez preteranog dokazivanja razumskim dokazima jer je to
lake i prihvatljivije za obine ljude. Da su se oni kajali od svoje
akide, kako to tvrde vehabije, svaki od tih imama bi rekao da je
sve ono to je on govorio prije tog vremena pogreno i
neispravno i zabranio bi ljudima da uzimaju te njegove govore,
meutim, takvo neto nam nije dolo od njih. Onaj koji svoju
akidu gradi na vrstim dokazima ne kaje se zbog svoje akide.
Samo onaj ko akidu gradi na nekim sopstvenim unutranjim
osjeanjima ne slijedei uenjake i ono to su oni rekli, kaje se a

25
El Avasim minel Kavasim, Ebu Bekr Ibnul Arebi, str. 209.
26
El Kamil fi Tarih, Ibn Esir, 8/ 140

upravo takav primjer nalazimo u Ibn Tejmijji za ije se govore
vehabije toliko veu.
Kae Ibn Tejmijje:
Hvala Allahu u iji Kur'an vjerujem...Vjerujem da je Kur'an
Allahov, d.., govor, vjerujem da je on svojstvo od Njegovih
vjenih svojstava. I vjerujem da Allahov, d.., govor nije stvoren.
On nije slovo niti glas, niti je on neto unutar stvorenja. On nije
na papiru niti u mastilu niti je u neemu mimo toga.
Ono to vjerujem po pitanju Allahovih rijei Er Rahman Alel Ari
Isteva je ono to su rekli prisutni uenjaci u ovom medlisu, i
vjerujem da se ove rijei ne uzimaju bukvalno, kao to vjerujem
da ja ne znam znaenje ovih rijei i da niko osim Allaha ne zna
pravu sutinu tih rijei. Moj govor o nuzulu je isti kao govor o
Istivau, kaem o njemu ono to kaem o istivau. Ne znam
njegovo znaenje i ne tumaim ga bukvalno ve ga tumaim i
vjerujem u njega onako kako ga tumae i vjeruju u njega ovdje
prisutni. Sve ono to se suprotstavlja ovakvom vjerovanju je
neispravno. Sve ono to sam ja rekao ili napisao a to se
suprotstavlja ovome je neispravno. Sve ono to sam ja rekao ili
napisao a sadri neku zabludu ili pripisivanje Allahu, d.., onog
to Mu ne dolikuje, ja se odriem toga i kajem se Allahu, d..,.
zbog toga. Ovo je napisao Ahmed Ibn Tejmijje, u etvrtak 6.
Rebiul Ahira 707. godine. Sve to sam napisao gore, napisao sam
po slobodnoj volji, bez prisile.
Ovo je napisao Ahmed Ibn Tejmijje
Svjedoci pokajanja:
- Glavni Kadija Bedruddin Ibn Demaah
- Muhammed ibn Ibrahim E afii
- Abdul Ganijj ibn Muhammed El Hanbeli
Ovo priznanje su uz prisustvo kadije prepisali i potvrdili:
- Ahmed ibn Ruf'ah
- Abdul Aziz En Nemravi

17 Sami Deko
- Ali ibn Muhammed ibn Hatib El Badi E afii
- El Hasen ibn Ahmed ibn Muhammed El Husejni
- Abdullah ibn Demaah- Muhammed ibn Osman El Buridi
27

Pa zato onda slijede Ibn Tejmijju u njegovoj akidi ako se on
pokajao od svoje akide?
Neke greke vehabijskih imama i opasnosti
vehabijskog uenja:
Kae Ibn Tejmijje u Bejan Telbisil dehmijje, izdavac
Matbeatul hukumeh, Mekka , komentar od Muhammed ibn
Abdurrahman ibn Kasima, stranica 111. tom 1..: Allah, d.., je
uzdignut iznad svijeta u stvarnom znaenju te rijei
28
a ne u
znaenju ranga i stepena.
Kae Ibn Tejmijje u Bejan Telbisil dehmijje: I sauvano je od
Selefa i Imama o potvrdi Allahovih granica u Njemu samom s tim
to Njegove granice ne zna niko osim On.
29

Kae Ibn Tejmijje u Bejan telbisil dehmijje: Kae Ebu Jala:
Ako je utvreno da je Allah u odreenom pravcu postavlja se
pitanje: Moe li se rei da On ima granicu? Zatim spominje
rivajete
30
u kojima se spominje da je Ahmed rekao da je Bog
ogranien i rivajet u kojem se spominje da Bog nije ogranien a
nakon toga tumaei te Ahmedove rijei kae: On je zanegirao
ogranienje od pomenutog atributa a to je ogranienje koje
poznaju Njegova stvorenja On, uzvien neka je, je na jednoj
strani ali On, uzvien neka je, ne kree se unutar ovih strana ve
je izvan ovog svijeta, odvojen i zasebno od Svojih stvorenja bez
da je unutar bilo koje strane. I ovo je znaenje Ahmedovih rijei:

27
Ed Durerul Kamineh, Ibn Hader El Askalani, 1/ 148, Darul Dil, 1414.H.g.;
Nihajetull Erbi fi fununil Edeb, Kadi ihabuddin En Nuvejri, 32/ 115, Darul
Kutubil Misrijjeh, 1998.g.; u Komentaru Sejfu Sakil fir Reddi ala ibn Zefil,
Muhammed Zahid El Kevseri, str. 477.
28
Misli na prostornu uzdignutost
29
Bejan Telbisil Dehmijje, 2/ 163
30
Lane

On ima granice koje ne zna niko osim Njega.
31

Kae Ibn Tejmijje u Bejan Telbisil Dehmijje: A to se tie onog
to je spomenuo Kadi od pripisivanja Allahu granice samo sa
strane Ara postoje dva miljenja a veina je na suprotnom
32

stanovitu od toga i to je istina.
33

Kae Ibn Tejmijje: Pripisivanje tijela Allahu i njegovo negiranje
je bidat.
34

Kae Ibn Tejmijje: Niko od uenjaka nije rekao da Allah, d..,
nije ogranien i da nije tijelo niti je iko rekao da je negiranje
tjelesnosti Allaha nuna stvar, nasuprot, veina kae da je
pripisivanje Allahu tijela obavezujue.
35

Kae Ibn Tejmijje: Po pitanju noenja Ara od strane meleka
ljudi imaju dva miljenja: - Da oni nose Ar ali ne nose ono to je
iznad njega; - Da oni noe Ar i onoga koji je iznad njega
36
.
37

Zatim, od njegovih govora su i rijei koje spominje o Aliji, r.a., u
svom djelu Minhadu Sunnetin Nebevijjeh gdje Aliju, r.a.,
optuuje da ne zna ta je pravda i da se bori zbog vlasti a ne zbog
vjere. Od njegovog govora je da se niko od uenjaka etiri
mezheba ne osvre na Alijino miljenje u fikhu
38
to je oito
neznanje jer je Hanefijski mezheb mezheb koji je nastao iz
Alijinih i miljenja Abdullah ibn Mesuda. Zatim, u istom djelu on
spominje da je Fatima, r.a., imala nifaka u svom srcu kada joj Ebu
Bekr nije dao miras Poslanika, a.s., kao i to da je Husejnov
izlazak na Jezida plod njegovog slabog razmiljanja jer je teta
od tog izlaska bila vea od koristi.
Ibn Hader El Askalani potvruje da je Ibn Tejmijje napadao
Aliju i druge ashabe pa kae: Pa je zavoleo svoj nefs i umislio da

31
Bejan Telbisil D\ehmijje, 2/ 173
32
Suprotno stanovite od toga je to da On nije ogranien samo sa jedne strane
nego sa svih est strana.
33
Bejan Telbisil Dehmijje, Ibn Tejmijje, 2/ 174
34
Tesis fir Reddi ala Esasi Takdis, Ibn Tejmijje, 1/ 9
35
Ibid. 1/ 5
36
Tj. Allaha, d..
37
Tesis Fir Reddi Ala Esasi Takdis, Ibn Tejmijje, 1/ 565
38
Minhad, Ibn Tejmijje, 4/ 142

19 Sami Deko
je mudtehid pa poeo da odgovara malim uenjacima i onim
velikim, starim, sve dok nije doao do Omera, r.a., i rekao da je
on pogrijeio u neemu, te mu je zato otiao ejh Ibrahim Er
Rika i to mu negirao pa se pokajao i izvinuo. Takoe je rekao i da
je Alija na sedamnaest mjesta pogrijeio i postupio suprotno
Kuranu.
39

Zatim, prenosi Ibn Betutah u Rihleh na 95. stranici sa senedom
do Ebul Hasena Ali Dimekija a on od svoga oca da je rekao:
Sjedeli smo u medlisu ibn Tejmijje u Emevijskoj dzamiji pa je
govorio i oporuivao narodu zatim je spomenuo ajet o istivau i
rekao: Allah se uzdigao iznad Ara kao to se ja uzdiem sa ove
stolice sada. Pa su ljudi nasrnuli na njega i zbacili ga sa stolice
udarajui ga rukama i papuama a zatim ga odveli erijatskom
sudiji.
40
Ovu predaju potvruju rijei Ibn Tejmijje koje
spominje u Minhadu sunneh 1/264. i 2/ 26, zatim njegove
knjige El Muvafekat 2/ 504 i Medmuul fetava 5/ 527
Kae Ibn Kajjim El Devzijje tumaei 79. Ajet sure El Isra
41
:
Allah e ga staviti da sjedi zajedno sa Njim na Aru.
42

Kae Ibn Kajjim El Devzijje: Isteva- pomerio se Allah iz nieg
na vie mjesto pomjeranjem koje ine tijela kada se premetaju
sa mjesta na mjesto.
43

Kae Ibn Kajjim El Devzijje: Allah je ogranien sa est strana
koje su njegovi bokovi koje ne zna niko osim On.
Kae ibn Kajjim El Devzijje: Allah e staviti Muhammeda da
sjedi pored Njega na Aru na Sudnjem danu.
44

Kae Ibn Kajjim El Devzijje: Kursijj je mjesto Allahovih
stopala.
45

39
Ed Durerul Kamineh, Ibn Hader El Askalani, 1/ 163, Darul Kutubil Hadisijje
40
Rihleh, Ibn Betuta, 95. str.; Ed Durerul Kamineh, Ibn Hader, 1/ 154
41
Gospodar tvoj e ti na onom svijetu hvale dostojno mjesto darovati.
42
Idtimau Dujusil Islamijje, Ibn Kajjim El Dzevzijje, str. 148
43
Kasidetu Nunijje, Ibn Kajjim el Devzijje
44
Bedaiu Fevaid, Ibn Kajjim, 4/ 841
45
Hadil Ervah, Ibn Kajjim, str. 566.

Kae Muhammed Ibn Salih El Usejmin, na drugoj hutbi petka
25.03. 1417.H.g.: Onaj koji ima u svojoj kui satelitsku antenu
izneverio je ono sa ime je doao Muhammed i zabranjen mu je
dennet hadisom Boijeg Poslanika.( Fetvu je svojom rukom
potpisao 28.03.1417H.g.)
Kae vehabijski ejh El Kanudi: Slijeenje etiri mezheba je od
irka.
46

Kae El Kanudi: Ispravno je da je samo Hava poinila irk a ne
i Adem.
47

Kae Ali ibn Muhammed ibn Sinan: O muslimani, nee vam biti
ispravan va islam sve dok ne objavite rat sufijama i dok se ne
budete borili protiv njih, borba protiv njih je prea nego borba
protiv jevreja i medusija.
48

Kae Bin Baz u verifikaciji Fathul Medida: Stanovnici Egipta su
bili kafiri jer oboavaju Ahmed El Bedevija, stanovnici Iraka i oni
oko njih poput onih iz Omana su kafiri zato to oboavaju
Dejlanija, stanovnici ama su kafiri zato to oboavaju Ibn
Arebija, stanovnici Nedda i Hidaza kao i stanovnici Jemena su
takoe bili kafiri sve dok se nije pojavila ova naa da'va.
49

Kae Dr. Husam El Akad: Od bidata u halkama zikra je da ejh
trai od prisutnih da zikre odreeni broj puta. Ovo su izmislile
neznalice. Oni su izali iz erijatskog zikra u irk Allahu.
50

Kae Ibn Tejmijje (nakon to je spomenuo Ibn Omerovo stajanje
na mjestima na kojima je stajao Poslanik i njegovo klanjanje na
mjestima na kojima je klanjao Poslanik) : A ovo vodi u irk.
51

Kae Bin Baz, u komentaru hadisa u kome se spominje tevessul
ashaba Bilal ibn Haris El Muzenija: A neki uenjaci ovo smatraju
vrstom irka.
52

46
Ed Dinul Halis, El Kanudi, 1/ 140, Darul Kutubil Ilmijje, Bejrut
47
Ibid. str. 160.
48
El Medzmuul Mufid min Akidetit Tevhid, str. 55.
49
Fethul Medid, Abdurrahman ibn Hasan ibn Muhammed ibn Abdulvehhab,
191-192, Darus Selam, Prvo izdanje, 1992.g.
50
Halekatun Memnuah, Dr. Husam El Akad, str. 25., Prvo izdanje, 1997.g.
51
Iktidau Siratil Mustekim, Ibn Tejmijje, str. 389., Darul Marifeh, Bejrut
52
Verifikacija Fethul Barija od Bin Baza, str. 1413., Mektebetul Asrijje, Bejrut,
2005.g.

21 Sami Deko
Kae vehabijski ejh Dasir El Hidazi: Salahuddin El Ejjubi je
bio earija u zabludi.
U knjizi Et Tevhid za prvi razred srednje kole Salih Fevzan
kae: Ovi murici su selef dehmijja, mutezila i earija.
53

Kae Ibn Usejmin: Stav En Nevevija i Ibn Hader El Askalanija
po pitanju Allahovih svojstava nije stav ehli sunnet vel
demata.
54

Kae Muhammed ibn Salih El Usejmin: Kursijj je mjesto
Allahovih stopala.
55

Kao to si vidjeo, dragi brate, vehabijsko vjerovanje je vjerovanje
u boanstvo koje je ogranieno, manjkavo, koje sjedi na
nekakvoj stolici prekrtenih nogu i koje e staviti Muhammeda,
a.s., da sjedi pored njega. To je vjerovanje da su svi osim njih
kafiri, murici, novotari. Vjerovanje da su ashabi grijeili ali je
Ibn Tejmijje bio bezgrjean, vjerovanje po kojem je sva
tehnologija zabranjena, izuavanje i prouavanje zabranjeno. To
je vjerovanje da je Zemlja ploasta i da se ona ne okree oko
Sunca ve da se Sunce okree oko nje.
Earije, Maturidije i Vehabije u Hadisu
Ostaje nam, na kraju ovog uvodnog dijela da ti predstavimo dvije
skupine kroz hadis Boijeg Poslanika, a.s., kako bi ti mogao da
smiri svoje srce, uvidi istinu i uvrsti svoj iman kroz
Poslanikovu mudizu:

1.) Prva skupina je skupina Earija i Maturidija, sljedbenika
Imama Ebu Hasen El Earija i imama Ebu Mensur El Maturidija.
Ovo je grupa kojoj pripada ogromna veina islamskog ummeta

53
Et Tevhid, Salih El Fevzan, str. 66., Vizaretut Terbijeh, 1424.H.g
54
Likaul Babil Meftuh, Ibn Usejmin, str. 42, Darul Vetan
55
Tefsir ajetil Kursijj, Muhammed ibn Salih El Usejmin, str. 27

pa je tako to demat i najvea skupina koja je spomenuta u
hadisu kojeg biljei Ibn Made od Enesa, r.a.: Zaista se moj
ummet nee sloiti na zabludi, pa ako vidite razilaenje drite se
najvee skupine.
56

Kao to smo i napomenuli, earije su sljedbenici Ebu Hasena iz
plemena Eari iz Jemena. Ovo pleme je spomenuto u brojnim
hadisima u kojima se napominje jaina njihovog imana i
ispravnost njihovog naina razmiljanja.
Tako, prenosi se od Ebu Hurejre da je Poslanik, a.s., rekao:
Doie vam stanovnici Jemena, oni su najkorisniji ljudi,
najnenijeg srca. Zaista su i iman i mudrost jemenski .
57

Isto tako, prenosi se od Imran ibn Husajna da je rekao: Doslo je
pleme Benu Temim
58
kod Poslanika, a.s., pa im je rekao:
Prihvatite buru o Benu Temim! Pa su rekli: Prihvatili bismo
ako bi nam dao od ratnog plijena. - zatim se promijenilo lice
Boijeg Poslanika. Nakon toga doli su ljudi iz Jemena pa im je
rekao: Prihvatite buru ako je nije prihvatio Benu Temim! Pa
su rekli: Prihvatamo o Boiji Poslanie.
59

Zatim, u komentaru ajeta: Onda e Allah doi sa narodom kojeg
voli i koji Njega vole.
60

Kae Poslanik, a.s.: To je narod ovog ovjeka. pa je udario
svojom rukom po leima Ebu Musa El Earija.
61

Prenosi se od Ebu Hurejre da je Poslanik, a.s., rekao: Iman je u
Jemenu a kufr je na Istoku.
62

Od Ebu Amir El Earija se prenosi da je Poslanik, a.s., rekao:

56
Ibn Made, br. 3950
57
Buhari, br. 4377, str. 744.
58
Pleme iz Nedda
59
60
Sura El Maida, 54. ajet
61
Tebjin kezibil Muftera fima nusibe ilel imami El Eari, Ibn Asakir, str. 49.;
Musannef, Ibn Ebi ejbe,br. 12311, 12/ 123; Mudemul Kebir, Taberani, br.
1016, 17/ 371; Medmeu Zevaid, Hejsemi, 7/ 80, i kae: Sahih
62
Tirmizi, br. 2243, 8/ 20; Muslim, br. 52,; Buhari, br. 5303

23 Sami Deko
Divna li su plemena El Esed
63
i Eari, ne bjee u borbi niti
kradu ratni plijen. Zaista su oni od mene i ja sam od njih.
64

Kae Ibn Asakir: Kae naa ulema: Bura koja je spomenuta u
hadisu je najava dolaska Ebu Hasen El Earija i najava njegovog
znanja i imana.
65

Zatim, Ibn Asakir kae: Od onih koji smatraju da se bura
odnosi na Ebu Hasen El Earija je i imam muhaddis Bejheki koji
kae: Podsjetili su me neki earije na tekst hadisa od Ijad El
Earija da je Poslanik u komentaru ajeta: Onda e Allah doi sa
narodom kojeg On voli i koji Njega voli. - pokazao svojom
rukom na Ebu Musa El Earija i rekao: To je narod iz plemena
ovog ovjeka.. Zatim kae Bejheki: A to je zbog visokog stepena
i uglednosti Ebu Hasen El Earija koji je od naroda i od
potomaka Ebu Musaa, kojeg je Allah, d.. poastvovao znanjem i
razumijevanjem vjere, vrstim slijeenjem sunneta i jasnim
odgovorima sljedbenicima novotarija.
66

Zatim, ni jedno pleme osim Earija nije Poslanika pitalo o
akaidskim meselama. Prenosi se u hadisu od Imran ibn Husajna:
... O Earije prihvatite buru ako je nije prihvatio Benu
Temim! Pa su rekli: Prihvatamo o Boiji Poslanie, zaista smo
mi doli da razumijemo vjeru i da te upitamo o Prvome, pa je
Poslanik, a.s., rekao: Postojao je Allah i nita drugo mimo
Njega.
67

Ovo je su Earije, demat kojeg je najavio Boiji Poslanik,
demat kojim nas je on obradovao.
to se tie drugog dijela ove grupacije tj. maturidija, i oni su
najavljeni u mnogobrojnim hadisima:
Kae Boiji Poslanik: Osvojiete Konstantinopolj, divan li je
voa i divna li je njegova vojska.
68

63
Ezd
64
Tirmizi, br. 3944, 9/ 335
65
Tebjin, Ibn Asakir, str. 45.
66
Ibid. str.45; Tabekatu afije Kubra, Taduddin Es Subki, 3/ 362
67
68
Mustedrek, Hakim, 4/ 468; El Istiab, Ibn Abdul Berr, 1/ 170; Medmeu
Zevaid, Hejsemi, 6/ 323, gdje kae: Takoe ga biljee Ahmed, Taberani i El
Bezzar

Iz istorije islama poznato nam je da je osvaja Konstantinopolja
Mehmed El Fatih a on je Maturidija, hanefija, isto kao i njegova
vojska koja je donijela islam na nae prostore i iju akidu i mi
danas slijedimo.
2.) Ranije smo spomenuli neke od osobina vehabija koje ih
mnogo udaljuju od pravog islama a da bismo potvrdili njihovu
zabludu, naveemo i par hadisa koji ih jasno opisuju:
Prenosi se od Alije da je Poslanik, a.s., rekao: Pojavie se u
zadnjem vremenu ljudi, mladi a glupi, govorie jezikom najboljih
stvorenja, uie Kur'an ali on nee prelaziti njihove vratove,
izlazie iz vjere kao to strijela izlazi iz luka. Ubijajte ih gdje god
ih sretnete, onaj koji ih bude ubijao imae nagradu za to na
Sudnjem danu.
69

Zatim, u drugom rivajetu ovog hadisa od Ebu Seid El Hudrija se
kae da je Poslanik, a.s., rekao: Izlazie iz vjere kao to strijela
izlazi iz luka i nee se u nju vraati kao to se strijela ne vraa
kada se odapne. Zatim su Ashabi upitali: Po emu emo ih
poznati o Boiji Poslanie? Pa je rekao: Po Tahliku.
70

Neko e se upitati: ta je to Tahlik?
Tahlik u arapskom jeziku ima dva znaenja:
- prvo znaenje je brijanje glave
- dok je drugo znaenje rijeci tahlik podizanje, uzdizanje.
71

Zatim, prenosi se od Ebu Berze: " Pricam ti ono to su moje oi
vidjele a moje ui ule, rekao je Boiji Poslanik, a.s.: Izaie sa
istoka ljudi, kao da je ovaj Zul Huvejsira od njih, a izgledae
ovako: Ue Kur'an ali on ne prelazi njihove vratove, izlaze iz
vjere kao to strijela izlazi iz luka, - pa je Poslanik a.s. stavio ruku
na prsa - njihovo odlije je tahlik, izlazie iznova i iznova sve dok
poslednji od njih ne izau sa Deddalom.
72

69
70
Buhari, br 7562, str. 878.
71
Reful Gasije, Nidal ibn Abrahim Alerei, str. 16.
72
Musned, Ahmed ibn Hanbel, br. 19783, 33/ 44 i 33/ 26

25 Sami Deko
A pogledajmo ta kau istoriari o vehabijama i njihovom
odliju:
Kaze Ahmed Zejni Dahlan: Vehabije su, kada su se pojavile,
nareivale svojim sljedbenicima, ak i enama, da obriju svoje
glave kako bi iz njih iznikla nova kosa koja nije inila irk
Allahu.
73

I da ne zaboravimo da spomenemo Zul Huvejsiru, ovjeka velike
raupane velike brade, koji je doao Boijem Poslaniku, a.s.,
govorei mu: Poslanie! Boj se Allaha i sudi pravedno! Pa mu je
Poslanik, a.s., rekao: Ako Ga se ja ne bojim ko e Ga se onda
bojati? Zaista e se od ovoga pojaviti ljudi koji e izlaziti iz vjere
kao to strijela izlazi iz luka...
74

U jo jednom od rivajeta ovog hadisa, spominje se da je Poslanik
a.s. na kraju rekao: Kada bih ih ja zatekao kaznio bih ih kaznom
naroda Semud.
75

Od Ibn Omera se prenosi da je Poslanik, a.s., pokazao rukom ka
istoku, ka Neddu i rekao: Tamo je fitna i otuda e se pojaviti
ejtanski rog.
76

Isto tako, u dobro poznatom hadisu od Ibn Omera se kae:
Rekao je Boiji Poslanik: Allahu moj, podari beriet amu i
Jemenu! Pa su rekli: I Neddu o Boiji Poslanie? Pa je rekao:
Allahu daj beriet amu i Jemenu! Pa su rekli: I Neddu o
Poslanie? Pa je rekao: Allahu moj podari beriet amu i Jemenu!
Pa su rekli: I Neddu o Boiji Poslanie? Pa im je rekao: U
Neddu su zemljotresi i fitne i iz njega e se pojaviti ejtanski
rog.
77

Od Aie, r.a., se prenosi da je Poslanik, a.s., upitan o ajetu : A oni
ija su srca bolesna... pa je rekao: Ako vidite one koji slijede
nejasne ajete i hadise uvajte ih se jer je njih Allah. d..,
spomenuo u ovom ajetu.
78

73
Islamijje bade medji futuhatin Nebevijje, Ahmed Zejni Dahlan, 2/ 224-225
74
Buhari, br. 7093, str. 825
75
76
77
78
Buhari, br. 4574; Muslim, br. 2665; Tirmizi, br. 2997, 8/ 442

Muhammed ibn Abdulvehhab rodio se u selu Ujejna koje je
centar Nedda. U Neddu je poeo svoju davu i on je i danas
centar njihovog uenja. Svi njihovi imami bili su iz Nedda. Oni
su mladi, nekolovani, ljudi sa glupim idejama. Oni, u namazu,
ruke dre na prsima
79
. Imaju dugake brade i elave glave.
Glavna tema im je tekfir i pitanje Allahovog mjesta. Ako
pogledamo vehabijske knjige vidjeemo da su sve one
sastavljene iz iskljuivo nejasnih ajeta i hadisa i vidjeemo da
oni svoju akidu grade na svojevoljnom tumaenju upravo
nejasnih ajeta i hadisa.

79
U spomenutom hadisu vidimo da je Poslanik stavio svoju ruku na prsa kada ih
je opisivao sto moze znaciti da je I ovo jedna od njihovih odlika

27 Sami Deko

Poglavlje o Islamskom Vjerovanju


29 Sami Deko
Metodologija nauno istraivakog rada
kod Muslimana

Svaka tema istraivakog rada je jedna od dvije stvari:
1.) Prenesena predaja
2.) Tvrdnja

1.) Prenesena predaja
Ako se istraivanje vee za predaju onda se trai da se ta predaja
lancem prenosilaca vee za izvor te predaje. Zatim, lanac
prenosilaca te predaje mora biti sastavljen od pravednih ljudi
dobrog pamenja koji e jedan preko drugog tu predaju vezati za
njen izvor. Zatim, ako predaja ispuni sve uslove ispravnosti ona
biva na razliitim nivoima, u zavisnosti od broja prenosilaca te
predaje. Pa ako lanac bude sastavljen od pojedinaca predaja e, i
pored njihove sigurnosti i pravednosti, biti samo hipotetiki
dokaz. Kaemo hipotetiki dokaz jer nikoga osim Poslanika, a.s.,
ne stavljamo na stepen bezgrjenosti. Sve to je podlono
grjekama moe biti najvie na stepenu hipoteze.
Meutim, ako broj prenosilaca u svakoj generaciji bude toliki da
je nemogue da se svi oni dogovore na la, i da je nemogue da
svi oni pogrijee, onda govorimo za takvu predaju da je na
najveem stepenu vjerodostojnosti, na stepenu mutevatira.
to se islamske akide tie, ona prihvata samo mutevatir predaje
jer ahad predaje bivaju pretpostavkama a Allah, d.., je
zabranio slijeenje pretpostavki u domenu akide.
Moda e neko upitati: Kako utvrujemo ispravnost seneda?
Odgovor lei u mnotvu knjiga islamske biblioteke koje sadre
biografije svih prenosilaca hadisa. Ulema hadisa, od prvih dana
islama, trudila se da popie sve prenosioce hadisa, vrijeme i
mjesto njihovog ivljenja, zatim da popie od koga svaki
prenosilac prenosi i ko od njega prenosi. Muhaddisi su time

stvorili jedan odlian sistem provjere hadisa u kojem je
upadanje u grjeku svedeno na minimum.
2.) Tvrdnja
Metoda provjere tvrdnje razlikuje se u zavosnosti od onoga to
se zagovara. Pa ako ono to se zagovara bude podlono ljudskim
ulima, metoda utvrivanja ispravnosti ovakve tvrdnje jeste
podvrgavanje te stvari ulima koja daju konani sud. Ovo je to
se tie osjetnih stvari.
to se tie tvrdnji koje se veu za stvari koje nisu podlone
ljudskim ulima, o takvim stvarima ili:
a.) Postoji erijatski tekst
ili
b.) Ne postoji erijatski tekst
a.) Ako o takvoj stvari postoji erijatski tekst onda to ulazi u
okvir nauno potvrenih injenica, jer, nakon to ispitamo dvije
stvari (a to su sened ajeta do Muhammeda, a.s., i Muhammedovo,
a.s., pripisivanje tog ajeta Allahu, d..) dolazimo do zakljuka da
je to sud onoga koji poznaje sve stvari i koji najbolje poznaje
istinu svega.
Zatim, ono o emu Kuran govori nekada moe biti od razumno
dokuivih stvari a nekada od razumno nedokuivih.
Ulema islamske apologetike uvijek je, i pored toga to je objava,
kao govor Sveznajueg, dovoljna da se da sud o neemu, teila ka
utvrivanju razumno dokuivog razumom kako bi stvorili jo
jedan put do utvrivanja istine.

b.) A ako o neemu ne postoji Kuranski tekst onda do istine
dolazimo na jedan od dva naina:

1.) Utvrivanje istine nunom povezanou
2.) Utvrivanje analogijom

31 Sami Deko
1.) Utvrivanje istine nunom povezanou
Dokazivanje nunom povezanou je da se pronae veza izmeu
dvije stvari tako da se pojavom jedne nuno dolazi do zakljuka
o postojanju druge stvari. Metoda utvrivanja te veze jeste
praenje razliitih situacija i iznalaenje zajednike veze izmeu
te dvije stvari u svakoj od datih situacija. Tako, mi vidimo da u
mnogim situacijama groznica upuuje na bolest, postojanje
minara u gradu na postojanje muslimana u njemu, zvuk sirene
vatrogasnih kola na postojanje poara
Utvrivanje nunom povezanou je veoma dobar nain
otkrivanja istine. Ti tako, ako nakon obavijesti tvog druga o
postojanju poara u umi, ugleda vatrogasna kola ije brzo
kretanje uz sirenu nuno upuuje na postojanje poara, dolazi
do zakljuka da je tvrdnja tvog druga ispravna.
Vrste nune Povezanosti:
Povezanost izmeu dvije stvari ne dovodi u svakom sluaju do
istine ve se stvar razlikuje u zavisnosti od jasnoe veze i
potrebe za drugim dokazima. Islamska ulema je podijelila ovu
vrstu dokazivanja na tri vrste:
1.) Nejasna neophodnost
A to je da tvrdnja o nunoj povezanosti izmeu dvije stvari bude
uslovljena postojanjem nekog drugog dokaza. Na primjer:
Postojanje dva ugla ne upuuje uvijek na formiranje trougla ve
je formiraje trougla uslovljeno odreenim stepenima tih uglova
tj. mi ne moemo nai nunu povezanost izmeu dva ugla i
trougla osim nakon poznavanja stepena oba ugla.
Nejasna neophodnost ustvari, sama po sebi, nije dokaz ve
predstavlja samo jedan deo dokaza.
2.) Jasna Neophodnost u optem znaenju
A to je da shvatanje nune povezanosti izmeu dvije stvari bude
uslovljeno prouavanjem obe te stvari. Primjer za ovu vrstu
nune povezanosti je ukazivanje mogue-postojee stvari da je
ona stvorena. Ti ne razumije povezanost onoga to je mogueg

postojanja i stvorenosti sve dok posebno ne proui obje stvari.
Pa kada proui, uvia da je mogue-postojea stvar ono sto je,
razumno gledajui, moda nekada bilo u stanju nepostojanja pa
je Allah, d.., prevagnuo tas postojanja i uinio da to nesto
postane. Zatim, ti uvias da je stvorenost prevagivanje strane
postojanja nad stranom nepostojanja i nakon toga konano
dolazi do zakljuka da su mogue-postojee stvari i stvorenost
nuno povezani.
U svakom sluaju, ti nisi u potrebi za nekim drugim dokazom da
bi doao do nune povezanosti.
3.) Potpuno Jasna Neophodnost
Potpuno jasna neophodnost je da samom pojavom jedne, bez
posebnog prouavanja te dvije stvari i bez traenja drugog
dokaza, nalazi nunu povezanost sa drugom stvari. Primjer ove
povezanosti su kola hitne pomoi koja nas momentalno upuuju
na postojanje bolesnika.
Ovo je najjaa vrsta nune povezanosti.
2.) Utvrivanje Istine Analogijom
Analogija je pronalaenje uzroka koji se nalazi u jednoj stvari
koja nam je poznata u nekoj drugoj, nama nepoznatoj stvari,
kako bi se donio sud o drugoj stvari zbog uticaja tog zajednikog
uzroka na nju.
Od uslova koje je ulema islamske apologetike postavila za
dokazivanje analogijom u akaidu je sledee:
- Uzrok mora uticati na ono u emu se nalazi
- Pojavom tog uzroka pojavljuje se i ono na ta se ini
analogija a nestankom uzroka nestaje i ono na ta se
ini analogija.
- Uzrok mora biti odreen i jasan.

33 Sami Deko
Svojstvo
Prije nego to ponemo govoriti o Allahovim, d.., svojstvima,
potrebno je da kaemo sta je to svojstvo.
Jeziko znaenje svojstva:
U arapskom jeziku sifeh ima puno znaenja, neka od tih
znaenja su: osobina, svojstvo, obiljezje, osobenost, odlika,
kvalitet, nain, kvalifikacija, atribut, pridjev, adjektiv,
asindentska odnosna recenica
Terminoloko znaenje svojstva:
Kaze Durdani: Sifeh, to je ime koje upuuje na neka stanja
bia kao npr. dug, kratak, pametan, glup I sl. To je obavezan znak
bia koje je opisano, po kome se ono poznaje.
80

Istu ovu definiciju daje i Ebul Kasim Ez Zamaheri u El
Mufessalu.
81

Allahova, d.., svojstva nisu On niti neto mimo Njega, i u tome
je odgovor Mutezilama koji su zanegirali Njegova svojstva jer je
po njima pripisivanje Allahu svojstava ruenje tevhida jer to
nuno iziskuje bespoetnost neega drugog mimo Allaha, kao
to to kau Saduddin Et Taftazani u erhu Akideti Nesefijje
82
,
Mula Ali El Kari u Komentaru Fikhul Ekbera
83
I El Bakilani u El
Insafu.
Ovo se potvruje i od Ibn Abbasa, r.a., koji, govorei o Kuranu
kae: On nije Stvoritelj niti stvorenje.
84

80
Et Tarifat, Ali ibn Muhammed ibn Ali El Dzurdzani, 1/ 175, Darul Kitabil
Arebijji, Bejrut, Prvo izdanje, 1405.H.g.
81
El Mufessal fi Sunatil Irab, Ebul Kasim Mahmud ibn Omer Ez Zamahseri, str.
149, Darul Hilal, Bejrut, Prvo izdanje, 1993.g.
82
Serhu Akidetin Nesefijje, et Taftazani, str. 82.
83
Er Revdul Ezher fi Serhi Fikhil Ekber, Mula Ali El Kari, str. 123, Darul Besairil
Islamijje,Bejrut, Prvo izdanje, 1998.g
84
Serh Usuli Itikadil Ehli Sunneh, El Lalikai, hadis br. 374, 1/229, I El Insaf , Ebu
Bekr El Bakilani, str. 21.

Pravila Ehli Sunnet Vel Demata prilikom
pripisivanja Allahu, d.., uzvienih
svojstava
Pitanje pripisivanja Allahu, d.., uzvienih svojstava smatra se
jednim od najvanijih pitanja islamskog vjerovanja. Iz tog
razloga islamska ulema je postavila pravila kojih se svako mora
pridravati prilikom pripisivanja neega Uzvienom Allahu,
d.., Samo se potovanjem tih pravila moe izbjei pogreno
razumijevanje Kuranskih i Sunnetskih citata koji govore o
Uzvienom Allahu. Naravno, sva ta pravila je direktno ili
indirektno postavio sam Allah, d..
Danas smo svi svjedoci da je dolo vrijeme kada svako ko
proita neto iz Kurana ili Sunneta pokuava na osnovu svog
ogranienog znanja da pripie neto Uzvienom. Ti ljudi, kako to
govori poznati islamski uenjak dananjice Dr. Muhammed Seid
Ramadan El Buti imaju svoju sliku o Allahu, d.., pa onda trae
Kuranske ajete i hadise Boijeg Poslanika, a.s., kojim bi potvrdili
ve stvorenu i formiranu sliku. Oni ne litaju Kuran da bi ih on
doveo do spoznaje ve ga itaju da bi u njemu nali ajete ije bi
im bukvalno znaenje potvrdilo ve postojanu sliku. ta drugo
rei o tim ljudima osim rijei Boijeg Poslanika, a.s.: uie
Kuran ali on nee prelaziti njihove vratove
85

Da bismo sprijeili pogreno shvatanje i pogreno pripisivanje
Uzvienom nekih svojstava naveemo ta pravila kojima emo
kasnije podrediti sva svojstva spomenuta u ovoj knjizi.
1.) Prvo pravilo koje je islamska ulema postavila svima onima
koji ele Allahu, d.., pripisati neko svojstvo je: Tekst kojim se
neto pripisuje Uzvienom Allahu mora biti muhkem - jasan a ne
muteabih - nejasan.
86

Kada kaemo muhkem mi pod time mislimo tekst koji je sam po
sebi jasan tj. njegovo bukvalno znaenje je jasno, bez ikakvih je
manjkavosti i ima samo to jedno znaenje.

85
Buhari, str. 425.; hadis br. 3611
86
Ajatu sifat, Husam ibn Hasen Sarsur, str. 311.

35 Sami Deko
Razlog zbog kojeg traimo jasnou teksta jeste taj to muteabih
ajeti sadre u sebi sledee stvari:
- Bukvalno znaenje muteabih ajeta odgovara stvorenju ali ne i
Stvoritelju
- Muteabih ajeti sadre u sebi vie od jednog znaenja. Pa ako je
to tako, koje emo znaenje prihvatiti? ta nas je navelo da
uzmemo ba to znaenje koje smo odabrali? Postoji li nepobitni
dokaz da se tim ajetom eli ba ono znaenje koje smo mi
odabrali? Sve su ovo pitanja na koja muteabih ajet ne moe
odgovoriti tj. naim shvatanjem tih ajeta ne moemo dobiti
odgovor.
2.) Drugo pravilo koje je islamska ulema postavila je to: Ajet ne
smije u sebi sadravati mogunost medaza i tevila jer su
medaz i tevil hipotetiki dokazi. Da bi ljudima bilo jasnije tevil
je uzimanje sporednog znaenja rijei jer je bukvalno znaenje
nemogue. Dok je medaz stilska figura. Medaz i tevil su
hipotetiki dokazi jer i jedan i drugi imaju mogunost tumaenja
na razliite nacine. Iz tog razloga, pripisivanje Allahu, d.., kao
svojstva neega to u sebi sadri mogunost medaza i tevila
nije ispravno.
Razlog naeg neprihvatanja takvih dokaza lei u sljedeim
stvarima:
1.) Kae Allah, d..:

On tebi objavljuje Knjigu, u njoj su ajeti jasni - oni su
glavina Knjige, a i drugi- nejasni. Oni ija su srca pokvarena
- eljni smutnje i svog tumaenja slijede one to su
nejasni
87

2.) Zato to je tevil hipotetiki dokaz a govor o Allahovim, d..,
svojstvima hipotetikim dokazima je neispravan jer emo mi

87
Sura Ali Imran, 7. ajet

moda razumjeti ajet razliito od znaenja koje je hteo Allah,
d.., pa emo time upasti u la,. pripisaemo Allahu, d.., ono
to sam sebi nije pripisao.
88

3.) Tree pravilo kae da je od uslova da bismo neto mogli da
pripiemo Allahu, d.., to da ravije tog hadisa nemaju udjela u
tekstu. Kao primjer moemo navesti rivajet poznatog hadisa o
robinji kojeg prenosi Muavija ibn El Hakem gdje se kae da ju je
Poslanik, a.s., upitao: Gdje je Allah? Pa je ona rekla: Na nebesima.
Isti ovaj hadis prenose i drugi prenosioci s tim to u nekim
rivajetima stoji da je Poslanikovo pitanje bilo: Ko je tvoj
Gospodar? A njen odgovor: Allah je moj Gospodar. Dok se u nekim
drugim rivajetima kae da je Poslanikovo pitanje bilo: Svjedoi
li da nema drugog Boga osim Allaha d..? A njen odgovor bio:
Da.
89
Ako pogledamo u ovaj hadis i udio ravija koji su oni imali u
ovom hadisu, moemo zakljuiti da je pripisivanje Allahu, d..,
mjesta na osnovu rivajeta u kojem se spominje njen odgovor:
Na nebesima. netano i neispravno. To je ako ovaj hadis
podredimo samo ovom pravilu, a gdje su tek ostala
4.) etvrto pravilo kae: Dokaz za neko Allahovo, d.., svojstvo
ne smije biti od ahad predaja - ne smije biti od predaja koje
prenose jedan ili dvojica ljudi. Tako, kada smo zabranili
pripisivanje Allahu, d... svojstava ahad predajom na iman
ostaje na najveem stepenu sigurnosti. Akida je neto u ta
ovjek nikako ne smije sumnjati pa ako smo zabranili sumnju u
akidu onda moramo zabraniti i sumnju u ispravnost te akide a to
moemo postii samo mutevatir predajom jer ahad predaja u
sebi sadri mnoge manjkavosti i mnoge sumnje koje emo
kasnije pomenuti.
Islamsko vjerovanje se, kao to smo spomenuli, gradi samo na
mutevatir dokazima a mutevatir dokazi se dijele na tri vrste:
1. Kuran: Allahova, d.., knjiga, Kuran, do nas je dola
mutevatir predajom i u njenu ispravnost nema nikakve sumnje
jer je broj prenosilaca u svakoj generaciji toliki da je nemogue

88
El Milel Ven Nihal, E ehrestani, 1/ 104
89
Sunenul Kubra; Bejheki; 7/ 387

37 Sami Deko
da svi oni pogrijee ili da se dogovore na la.
2. Mutevatir Sunnet: Dvije su vrste sunneta koje su prenesene
do nas: Mutevatir sunnet u iju ispravnost nemamo nikakve
sumnje i ahad sunnet tj. sunnet kojeg prenosi manji broj
prenosilaca koji su podloni grekama i zaboravu.
Kaze Ibn Hader El Askalani: Kae Imam Buhari: Poglavlje:
Ono to je dolo o dozvoljavanju ahad predaje u Ezanu, Namazu,
Postu, Naredbama i propisima. Njegovo spominjanje Naredbi
nakon Ezana, Namaza i Posta je vezanje opteg za saeto.
Spomenuo je ovo troje zbog njihove vanosti. Kae Imam el
Kermani: Da bi obznanio da se haber ahad prihvata u
obavezama a ne u vjerovanju.
90

Kae Imam Ebu Sulejman El Hatabi: Ne pripisuje se Allahu,
d.., svojstvo osim Kuranom ili mutevatir predajom. Ono to je
van toga ne treba ga pripisivati Allahu, d.., ve ga treba
protumaiti onako kako to dolikuje osnovama koje su utvrene
u Kuranu i mutevatir Sunnetu, onako kako su to rekli uenjaci ,
negirajui bilo kakvu slinost izmeu Stvoritelja i stvorenja.
91

Kae Ebu Mensur El Bagdadi: A Ahad predaje kada budu
ispravnog seneda i njihov metn ne bude nemogu postaju
obavezne za rad po njima, neobavezna za vjerovanje u njih.
92

Kae Ibn Abdul Berr: Veina uenjaka je na stanovitu da je
ahad predaja obavezna za rad po njoj a neobavezna za
vjerovanje u nju. Ovo je govor imama afije, r.a., i veine
uenjaka fikha i akide. Nije obavezno vjerovanje, kod njih, osim
u ono to nam je dolo predajom u koju nema nikakve sumnje i
ono oko ega nema razilaenja.
93

Kae Hatib El Bagdadi: Poglavlje: U emu se ahad predaja
prihvata a u emu ne?: Ahad predaja se ne prihvata u stvarima
koje su od osnove vjere razlog tome je: Ako ne znamo da li je
ono to se pripisuje Poslaniku tom predajom stvarno njegov

90
Fethul Bari, Ibn Hadzer El Askalani, 13/ 231
91
Defu ubheti Tebih, Abdurrahman ibn Devzi, str. 206.
92
El Mahsul min Ilmil Usuli Fikh, Fahruddin Er Razi, 1/ 391
93
Et Temhid, Ibn Abdul Berr, 1/ 7

govor, onda je jos pree da ne znamo da li stvarno treba da
vjerujemo u sadraj tog hadisa.
94

Kae Er Ragib El Asfehani: Spomenuli su uenjaci hadisa da nije
dozvoljeno da se Allahu, d.., opie osim onim to je do nas
dolo predajom u iju ispravnost nema apsolutno nikakve
sumnje ili onim na emu se ummet sloio. Sve ono to je van
toga se odbacuje.
95

Kaze Imam Ibn Devzi: Ne koristi nam ispravnost prenosilaca
hadisa ako je metn hadisa nemogu.
96

Kae Imam Fahruddin Er Razi odgovarajui na zablude ija:
Prvo: Ahad predaja nije dokaz u akidi
97

3. Idma: Ono na emu se sloila cjelokupna ulema jednog
vremena smatra se takoe mutevatirom jer je Poslanikm a.s.m u
mnogobrojnim hadisima rekao: Nee se moj ummet sloiti na
zabludi. Kae Imam afija: Osnova vjere je u Kuranu i Sunnetu
i kijasu na to dvoje, i Idmau jer je on vei od ahad predaje.
98

Dokazi da Ahad predaja sadri u sebi Sumnju i
Pretpostavku
1. Biljei imam Buhari u svom Sahihu od Ebu Hurejre da je
rekao: Poslanik, je klanjao podne ili ikindiju i nakon samo dva
klanjana rekata predao je selam. Sjeo je kod drveta,
poprijeenog u mesdidu, i naslonio sa na njega; izgledao je
poprilino ljut... Ljudi koji uvjek prvi izlaze iz mesdida su
pohitali i ovaj put i govorili su na sav glas: Skraen je namaz!
Meu muktedijama su bili Ebu Bekr i Omer, a i jedan i drugi su
se bojali da kau Poslaniku,a.s., ta se u stvarnosti dogodilo.
ovjek kojeg su, zbog duine njegovih ruku, zvali Zul jedejni
smoe snage i upita Poslanika a.s.,: Allahov Poslanie, je li
namaz skraen ili si zaboravio klanjati dva rekata.? Ni jedno ni

94
El Kifajeh fi Ilmir Rivajeh, El Hatib El Bagdadi, str. 432.
95
El Itikadat, Er Ragib El Asfehani, str. 80.
96
Defu ubheti Tebih, Abdurrahman ibn Devzi, str.155.
97
Usulud Din, Fahruddin Er Razi, str. 146.
98
Hiljetul Evlija, Ebu Nuajm, 9/ 105, Darul Kitabil Arebijji, Bejrut, 4.izdanje,
1405.H.g.

39 Sami Deko
drugo! - odgovori Poslanik a.s. Zatim se okrenu prema
ashabima i upita ih: Je li istina ono to je rekao Zul-jedejn?
Jeste, istina je - odgovorie oni. Na to Poslanik, a.s., ustade,
klanja dva rekata i preda selam. Nakon toga donese tekbir i uini
seddu, slinu uobiajenoj seddi ili malo duu od nje, donese
tekbir i podie glavu sa sedde, zatim ponovo donese tekbir i
uini seddu slinu prvoj ili duu od nje, donese tekbir i podie
glavu sa sedde
99

Vidimo iz ovog hadisa da Boiji Poslanik, a.s., nije prihvatio
govor jednog ovjeka tj. Zul Jedejna jer govor jednog ovjeka
sadri u sebi mogunost greke ili zaborava, pa je upitao ostale
ashabe da potvrde govor Zul Jedejna.
2. Kaze Hafiz Ez Zehebi: Ebu Bekr je prvi koji je preduzeo mjere
opreza prilikom prihvatanja ahad predaje. Biljezi Ibn Sihab da je
starica dola kod Ebu Bekr traei svoj dio mirasa pa joj je Ebu
Bekr, r.a., rekao: Nisam naao za tebe nita u Allahovoj, d..,
Knjizi niti znam da je Poslanik, a.s., dao nasljedstvo nani. Zatim
je upitao ashabe je li neko uo od Poslanika, a.s., da njoj pripada
neto. Pa je ustao Mugire i rekao: Poslanik, a.s., joj je davao
estinu. Pa je Ebu Bekr rekao: Ima li neko pored tebe da
posvedoi? Pa je posvjedoio Muhammed ibn Mesleme da je to
isto uo od Boijeg Poslanika, a.s., pa joj je Ebu Bekr dao njen
deo nasljedstva.
100

3. Ahad predaje sadre u sebi sumnju i ne mogu biti dokaz za
pripisivanje Allahu, d.., svojstava. Rekli smo da sadri u sebi
sumnju zbog toga to su se svi sloili da prenosioci hadisa nisu
bezgrjeni. A ako nisu bezgrjeni to znai da je mogue da
pogrijee i onda ispravnost njihovog rivajeta ne biva
obavezujua ve mogua to momentalno znai da njihovi
rivajeti imaju u sebi sumnju. Ako smo utvrdili da ahad predaje
imaju sumnju i pretpostavku onda je obavezujue da ne
prihvatamo takve predaje u osnovi vjere jer Allah, d.., u
Kuranu kae:

99
Sahihul Buhari, Muhammed ibn Ismail El Buhari, str. 63., hadis br. 482
100
Tezkiretul Hufaz, emsuddin Ez Zehebi, 1/ 2

)
a pretpostavka istini ba nimalo ne koristi.
101

I zato to Allah, d.., govorei o nevjernicima, kae:
)
oni se povode samo za pretpostavkama i onim za im
due ude.
102

103

4. Zar je mogue da odbijemo itski govor o begrjenosti Alije,
r.a., a onda pripiemo bezgrjenost nekom ashabu koji je uo
neki hadis od Boijeg Poslanika, a.s., i ispriao taj hadis nekom
ovjeku dvadeset godina nakon smrti Boijeg Poslanika?
Normalno, niko razuman to ne kae jer su svi ljudi podloni
grekama i zaboravu a ako su svi oni ( kao pojedinci) podloni
grekama onda ne moemo prihvatiti njihovu predaju u
pitanjima koja ne prihvataju pretpostavke, miljenja i greke a
to su pitanja Allahovih, d.., svojstava.
Odgovor na neke zablude vezane za ovo pitanje
Moda e neko rei: Zar Boiji Poslanik, a.s., nije poslao Muaz ibn
Debela u Jemen da ljude poduava vjeri i zar nije slao svoje
izaslanike kraljevima?
Odgovor:
Prije nego to odgovorimo na ovo pitanje potrebno je da
utvrdimo da li su oni kojima su neki od Poslanikovih izaslanika
bili poslani bili muslimani ili ne. Pa ako su bili muslimani onda je
sigurno da im on nee govoriti o vjerovanju ve e ih poduavati
njihovim dunostima u islamu.
A ako su bili nemuslimani, onda kaemo: Muhammed, a.s.,
nikada nije slao izaslanike same jer je on sam zabranio

101
Sura En Nedm, 28. ajet
102
103
Esasu Takdis, Fahruddin Er Razi, str. 127.

41 Sami Deko
putovanje samog ovjeka, a ono to govore neki da je on slao
pojedince same u neke zemlje je govor na osnovu slijepog
slijeenja novotara a ne na osnovu dokaza. Biljei Tirmizi od Ibn
Omera da je Poslanik, a.s., rekao: Da ljudi znaju ono to ja znam
o samoi nikad putnik ne bi nou putovao sam.
104
Ibn Omer
prenosi da je Allahov Poslanik, a.s., zabranio da ovjek sam
prenoi ili da sam putuje.
105
Omer, radijallahu anhu, je rekao:
Neka ovjek nikako ne putuje sam i neka ne spava sam.
106
Ibn
Amr prenosi da je Allahov Poslanik, a.s., jednoga ovjeka koji je
putovao sam upitao: S kim si doputovao? Sam, odgovori, a
Poslanik, a.s., ree: Jedan na putu je ejtan, dvojica su dva
ejtana, a trojica su drutvo.
107
Pa zar e Boiji Poslanik, a.s.,
sam prekriti svoje naredbe?
Poslanik, a.s., nikada nije slao samo jednog ovjeka da ljude
poduava islamu ve je to uvijek bio vei broj ashaba kao to je
to sluaj npr. uaa Kurana, Poslanikovih izaslanika plemenu
Benu Amir, koji su pobijeni kod bunara Meuneh a iji je broj bio
vii od sedamdeset.
108

Zatim, to se Muazovog slanja u Jemen tie, Muaz, r.a., kao to je
to poznato meu uenjacima hadisa, nije bio jedini koji je otiao
u Jemen da ljude poziva u islam i poduava ih islamu ve je on
samo bio na elu jedne grupe. Biljei Ibn Derir Et Taberi: Od
Abid ibn Sahr ibn Luzan El Ensarija Es Sulemija, koji je bio od
onih koje je Poslanik, a.s., poslao u Jemen 10. godine: Kada je
umro Bazam
109
uprava je podijeljena izmeu ehr ibn Bazama,
Abdullah ibn Kajs Ebu Musa El Earija, Halid ibn Seid ibn El As,
Et Tahir ibn Ebi Haleh, Jala ibn Umejjeh i Amr ibn Hazma.
Upravu nad Hadramevtom preuzeo je Zijad ibn Lebid El Bejadi a
nad Sekasikom i Sekunom Ukae ibn Sevr ibn Asgar El Gavsi i
Muavija ibn Kindeh. A poslao je Muaz ibn Debela kao glavog

104
Damiut Tirmizi, Ebu Isa Et Tirmizi, hadis br. 1673
105
Musned, Ahmed ibn Hanbel, 2/ 91
106
El Dami, Mamer ibn Raid, 10/ 431
107
Musned, Ahmed ibn Hanbel, 6/ 289; Mustedrek, Hakim, 2/ 112
108
Fethul Bari, Ibn Hader El Askalani, 7/ 385
109
Dotadanji Poslanikov namjesnik Jemena

uitelja za dva mjesta: Jemen i Hadramevt.
110
Takoe, biljei
Ahmed: Poslao je Poslanik dvije grupe u Jemen, na elu jedne je
bio Alija ibn Ebi Talib
111
Takoe, biljei Ibn Asakir: Od Ebu
Musaa se prenosi: Poslao je Poslanik, a.s., Muaza i Ebu Musa El
Earija u Jemen da ljude poduavaju Kuranu.
112

Takoe, biljei Ibn Hader El Askalani da je Muaz ibn Debel bio
voa grupe koja je poslana u Jemen.
113

5.) Peto pravilo koje je postavila ulema Ehli Sunnet Vel Demata
za pripisivanje Allahu, d.., svojstava jeste: Da se cjelokupna
ulema sloila da je to to Mu se pripisuje Njegovo svojstvo.
114

Kae Imam Bejheki: Nije dozvoljeno opisivanje Allaha, d..,
osim onim to je dolo u Kuranu i mutevatir Sunnetu i na emu
je sklopljen Idma islamskih ucenjaka.
115

110
Tarih, Ibn Derir Et Taberi, 2/ 247
111
112
Tebjin Kezibil Muftera fima nusibe ilel imami Ebi Hasen El Eari, Ibn Asakir,
str. 71.
113
114
Ajatu Sifat, dr. Husam ibn Hasen Sarsur, str. 325.
115

43 Sami Deko
Sifetu nefsijje el Vudud (Postojanje)
Allah, d.., Uzvieni Stvoritelj i Gospodar svega dao je u svojim
stvorenjima znakove koji upuuju na Njegovo postojanje. Tako
npr. ako skupina ljudi sjedi u odreenoj prostoriji pa odjednom
svi zauju zvuk kucanja, svako od lanova te skupine zakljuuje
da postoji neko sa druge strane vrata ko je uzrok tom kucanju.
To je stvar u vezi koje ne postoji nikakvo razilaenje meu tom
skupinom. Meutim, kada upitamo svakog pojedinca tog
drutva: Ko je to zakucao na vrata? Odgovor svakog od tih ljudi
bie razliit. Neko e govoriti: Zakucao je ovjek, neko e rei
ena, a neko pak dijete. Zatim e ti ljudi nastaviti sa svojim
razilaenjem pa e neko rei: Zakucao je visok ovjek , niska
ena, crnac, belac i tako u nedogled. Stvar koja nas zanima i
zbog koje smo naveli ovaj primjer jeste slaganje svih ljudi od
Adema, prvog ovjeka, pa do poslednjeg ovjeka na planeti
Zemlji, da postoji neko ko je uzrok postojanja svih stvari i na ije
se postojanje sve oslanja. Taj, iz ijeg postojanja svi proizilazimo
tj. postojimo je Allah, d.., koji sadri osnovno postojanje, tj.
postojanje koje se ne oslanja ni na kakvo drugo postojanje. Allah,
d.., je Vadibu Vudud tj. Onaj koji neminovno mora postojati
jer da On ne postoji ne bismo ni mi postojali a mi vidimo i
osjeamo da postojimo pa moemo zakljuiti da Allah postoji.
1.) Nemogunost prevagivanja jedne stvari nad
drugom bez uzronika
Znaenje ovoga je da stvar ide odreenim utvrenim tokom a
zatim se taj njegov tok sam po sebi promijeni bez ikakvog
influenta, bez ikakvog razloga.
Svakom razumnom biu jasno je da je ova teorija neispravna jer
svi mi znamo da stvar ostaje na onome na emu je sve dok nesto
ne utie na nju i ne promijeni to njeno stanje.
Da bismo dokazali postojanje Uzvienog primeniemo ovu
teoriju na svijet i sve to vidimo oko nas.
Svi se slaemo da sve stvari moramo svrstati u jednu od tri
grupe:

- Ono ije je postojanje obavezno
- Ono ije je postojanje nemogue
- Ono ije je postojanje mogue.
Svijet i sve to je na njemu je od tree vrste jer svi mi znamo da
je mogue da mi nekad iz stanja postojanja preemo u stanje
nepostojanja i svi mi znamo da mi nismo postojali zatim smo
postali.
Ako znamo to, onda potvrujemo da smo pod uticajem neega
preli iz stanja nepostojanja u stanje postojanja.Taj koji je uticao
na nae postojanje je Allah, d..
Navedimo primjer koji e ovo pojasniti:
Ti, ako bi tvrdio da si uzeo u svoje ruke vagu ija su oba tasa bila
u istom poloaju pa je, odjednom, jedan od njih prevagnuo nad
drugim bez ikakvog razloga ispao bi smijean. A ta bi tek bilo
kada bi tvrdio da je jedan tas prevagnuo drugi i vaga je stajala
tako neko vrijeme nakon ega je tas koji je prevagnuo odjednom
poeo da se die i onako, bez ikakvog razloga, bez ikakvog
uzronika postao prevagnut. Ako bude tvrdio ovo, ljudi e te
smatrati nenormalnim, ludakom, pa kako e onda tvrditi da je
itav svijet nastao sam po sebi, bez uticaja Stvoritelja, Jedinog,
Vjenog.
2.) Neispravnost Teorije Lanca
Sva postojea stvorenja proizilaze iz onoga to je bilo prije njih
tj. dijete proizilazi iz postojanja svog oca i majke, njegov otac
proizilazi iz postojanja njegovih roditelja a njegovi roditelji iz
postojanja njihovih roditelja i td.
Sve ovo predstavlja lanac postojanja koja se oslanjaju na ono
prethodno pa tako ni jedno od tih stvorenja nema osnovno
postojanje koje se nee oslanjati ni na kakvo drugo, odnosno
niko od njih nije iz grupe onih ije je postojanje obavezno. Na
kraju, koliko god taj lanac bio dug, mora postojati osnovno,
obavezno postojanje od kojeg smo svi mi postali tj. mora

45 Sami Deko
postojati neko ko nam je dao da postojimo a ujedno taj neko
nema uzrok svog postojanja ve ima osnovno obavezno
postojanje. Taj neko je Allah, d..
Kae dr. Muhammed Seid Ramadan El Buti:
Poto se svaije postojanje oslanja na postojanje onog
prethodnog i nema svoje osnovno postojanje koje bi mu dalo
ivot moemo rei da to postojanje nema nikakvu vrijednost i
predstaviti ga nulom. Zatim, njegovog prethodnika, koji takoe
nema svoje osnovno postojanje ve se i njegovo postojanje
oslanja na njegovog prethodnika, takoe moemo predstaviti
nulom tj. bez ikakve vrijednosti koja bi mu sama od sebe dala
neki znaaj tj. dala ivot. I tako moemo ii godinama i godinama
govorei da se postojanje svake od tih jedinki oslanja na
postojanje prethodnika Na kraju moemo zakljuiti da ni jedna
od tih jedinki nema vrijednost jer se oslanja na druge pa tako
moemo rei da bi ovakva tvrdnja znaila da niko od nas ne
postoji u stvarnosti ve da je sav ovaj svijet i sve na njemu samo
neka zamisao, neto nestvarno jer nita od onoga to se nalazi
na njemu nema nikakvu vrijednost, nema postojanje tj. ne
postoji. Cio svijet je jedan izgubljeni lanac koji se ne vee za
postojanje pa prema tome i ne postoji. Meutim, kada
pogledamo oko sebe, svi mi vidimo da postojimo, osjeamo to i
drugi svedoe o tome pa iz toga moemo zakljuiti da je taj lanac
nula neminovno zakaen za ono to samo po sebi ima posto-
janje, ono to ima osnovno postojanje. Na kraju, moemo rei
da je postojanje obaveznog postojanja tj Vadibu Vududa
jedino to zdrav razum prihvata i da je svaka suprotna tvrdnja
neispravna.
116

3.) Neispravnost teorije kruga
Postoji i trea teorija ateista kojom oni pokuavaju da prikriju
istinu o postojanju Boga.
Oni kau: Postojanje prve stvari se oslanja na postojanje druge a
postojanje druge na postojanje prve.

116
Kubral Jekinijjatil Kevnijjeh, Dr. Muhammed Seid Ramadan El Buti, str. 82-83

Kao to vidimo i ovo je neispravna teorija i pokuaj da se prikrije
istina kojoj razum vodi. Ovakvoj tvrdnji navodimo primjer:
Pokuao si da upie Fakultet pravaPa, kada si hteo da preda
potrebna dokumenta za upis traili su od tebe da im preda
potvrdu da si ti zaposlen na tom fakultetu kao professor. Kada si
otiao u upravu Fakulteta i traio od njih da te zaposle, rekli su ti
da se kod njih moe zaposliti samo svrenik njihovog fakulteta.
Normalno je da ti nikada nee moi da postigne svoj cilj i
nikada nee moi da bude niti student niti profesor na tom
Fakultetu. Isto ovo primeni na ovu teoriju koju daju ateisti i
vidjee koliko je ona neispravna.
117

117
Kubral Jekinijjatil Kevnijjeh, Dr. Muhammed Seid Ramadan El Buti, str. 86-87

47 Sami Deko
Sifat selbijjeh
To su svojstva koja ponitavaju tj. negiraju sve ono to Allahu.
d.., ne prilii. To su pet svojstava:
-El Kidem
Kidem je svojstvo bespoetnosti tj. Allah, d.., nema poetka jer
je On oduvijek.
Kae Allah, d.., u Kuranu:
)
On je Prvi i Poslednji
118

Allah, d.., je bespocetan jer da ima poetak On bi bio ovistan o
onome ko bi ga zapoeo odnosno ko bi ga stvorio,a onda bi taj ko
ga je stvorio bio ovistan o njegovom stvoritelju a to bi znailo
lanac bez kraja ili krug a kao pto smo to utvrdili i lanac i krug su
neispravni.
-El Beka
Beka je svojstvo beskrajnosti tj. vjenosti. Dokaz da Allaha, d...
nuno moramo opisati ovim svojstvom jeste Njegovo prethodno
svojstvo tj. Kidem jer da Allah, d.., ima svoj vremenski poetak
onda bismo mogli da kaemo da je mogue da On ne postoji a
ako je mogue da On ne postoji onda je nemogue da On bude
opisan svojstvom bespoetnosti.
Kuranski dokaz Allahove vjenosti jeste ajet iz sure El Kasas u
kome se kae:
)
I ne klanjaj se, pored Allaha, drugom bogu. Nema boga
osim Njega. Sve e osim Njega propasti. On e suditi, i Njemu
ete se vratiti
119

118
Sura El Hadid, 3.ajet
119
Sura El Kasas, 88.ajet

I Kuranski ajet iz sure El Hadid :
)
120

-Muhalefetun lil havadis
Ovo je svojstvo Allahove razliitosti od svega. Ako smo Allahu,
d.., pripisali dva svojstva sa kojima se ne moe opisati nita
stvoreno a to su Njegova bespoetnost i Njegova vjenost onda
Mu moramo pripisati i tree svojstvo koje proizilazi iz
prethodna dva a to je Njegova razliitost od stvorenja u svim
segmentima. Allahu, d.., nema nita slino
121
i niko Mu ravan
nije. Sve to ovjeku padne na pamet Allah je razliit od toga.
Allah, d.., kae:
)
Nita nije kao On a On sve uje i sve vidi
122

I kae:
)
I niko Mu ravan nije
123

Obaveza ja svakog muslimana da strogo primjenjuje ovo
Allahovo, d.., svojstvo i da mu je stalno na pameti prilikom
tumaenja nejasanih Kuranskih ajeta i hadisa Boijeg Poslanika,
s.a.v.s., jer svako poreenje Allaha sa stvorenjima u ma kojem
segmentu bilo izvodi iz islama.

120
Sura El Hadid, 3. ajet
121
A slinost je, kako to kae Saduddin Et Taftazani: Mogunost da jedna stvar
zamijeni drugu u nekim segmentima. ( erhul akaidi-n-nesefijje, Saduddin Et
Taftazani, str. 76. , Darul Bejrut, Prvo izdanje, Bejrut, 2007. god.
122
Sura E ura, 11. ajet
123
Sura El Ihlas, 4. ajet

49 Sami Deko
Kae Ishak ibn Rahivejh: Ko opie Allaha pa Ga usporedi sa
nekim od Njegovih stvorenja kafir je, nevjernik u Allaha
Uzvienog.
124

Takoe, Nuajm ibn Hammad El Huzai, ejh imama Buharije,
kae: Ko uporedi Allaha sa stvorenjima, bez obzira bilo to
poreenje u Njegovom zatu ili u svojstvima uinio je kufr.
125

Allahova apsolutna razliitost od stvorenja
Prilikom rasprave sa ljudima koji nisu upoznati sa akaidom
esto emo naii na govor muebbiha kojim oni dokazuju svoju
zabludu poreenja Allaha, d.., sa stvorenjima.
Taj govor je govor da je mogue da Allah ima ruku i da je ta
ruka razliita od naih ruku isto kao to je moguce da ovjek
ima vid, sluh i sl. i da Allah, d.., ima vid, sluh i ostalo, ali to nije
kao na vid.
Prostije reeno, oni pokuavaju da analogijom na svojstva vida,
sluha, znanja i ivota dokazu svoju zabludu poreenja Allaha,
d., sa stvorenjima.
Da bismo odgovorili na ovu zabludu potrebno je samo da znamo
sljedeu podjelu:
Dvije su vrste svojstava koja ovjek ima kod sebe:
1.) Svojstva koja su proizvod stvorenosti poput tjelesnosti,
prostorne i vremenske ogranienosti. To su svojstva koja se
mogu pripisati covjekovom biu tj.zatu.
2.) Svojstva koja se nalaze kod ovjeka tj. ovjeku je dato to
svojstvo iako su ta svojstva svojstva Savrenog Allaha, d..
Jedno od takvih svojstava je snaga, sluh, vid...
Ta svojstva se nalaze kod ovjeka ali nisu svojstva njegovog bia
nego su to svojstva Allahovog Zata iji je mali deli On pruio

124
Mineh Revdil Ezher fi erhi Fikhil Ekber, Ali ibn Sultan Muhammed El Kari,
str. 65.
125
Ibid. str. 103.

ovjeku kako bi ovjek mogao da ispuni obaveze koje On
zahtijeva od njega.
126

Nakon to smo se upoznali sa ovom podjelom svaka zabluda po
ovom pitanju je otklonjena jer njihov kijas nakon ove podjele
biva poreenje postojeeg sa nepostojeim sto je po svim,
razumom obdarenim biima, neispravno.
-Kijam bi nefsihi
Jo jedno od Allahovih savrenih svojstava je to da On sam o sebi
opstoji tj. da mu ne treba neko ko e Mu dati postojanje i sl. Ovo
svojstvo znai, takoe, da Allah, d.., nije ogranien u prostoru,
On je Neovistan o bilo emu.
Kaze Allah, d.., u Kuranu:
)
O ljudi, vi ste siromasi, vi trebate Allaha, a Allah je
nezavisan i hvale dostojan.
127

- Vahdanijet
Vahdanijet je Allahova apsolutna jednoa u svemu. On je jedan u
svome zatu i u svojim svojstvima. On nije sastavljen od dijelova
niti je tjelesan jer svaka tjelesnost zahtijeva sloenost od
najmanje dva dijela a Allah je Jedan u svemu.
128

Allah, d.., kae:
)
Reci: Allah je Jedan
129

I kae:

126
Kubral Jekinijjatil Kevnijjeh, Dr. Muhammed Seid Ramadan El Buti, str. 117.
127
Sura Fatir, 15. ajet
128
129

51 Sami Deko
)
A va Bog jedan je Bog! nema boga osima Njega,
Milostivog, Samilosnog!
130

I kae:
( )
Kada bi, osim Allaha, bilo drugih bogova, na nebesima i na
Zemlji bi bio nered.
131

Neko e upitati: Je li mogue da postoje dva Boga?
Toj osobi kaemo: Postojanje dva Boga je logiki i razumno
neprihvatljiva stvar iz nekoliko razloga:
Ukoliko bi postojala dva Boga oni e se: ili uvijek i u svemu
slagati ili se razilaziti u svojim eljama.
-ako se uvijek i u svemu slau onda je svaki od njih manjkav, jer
nije u mogunosti da se suprotstavi svome suparniku, i
ogranien suparnikovim slaganjem sa njegovom eljom a Allah,
d.., nije ogranien niti manjkav.
- ako se razilaze onda e neminovno doi do situacije u kojoj
jedan eli neto a drugi suprotnost elje prvoga. npr.: Jedan od
njih dvojice eli ivot ovjeku a drugi smrt. Poto je nemogue
da se sastave dvije suprotnosti neminovno je da e se elja samo
jednog od njih dvojice ispuniti. A ako se elja samo jednog ispuni
onda drugi nikako ne moe da bude Bog jer nema mo da radi
ono to on hoe.

130
Sura El Bekara, 163. ajet
131
Sura El Enbija, 22. ajet

Sifatun zatijeh
To su svojstva savrenstva ijim suprotnostima ne moemo
opisati Uzvienog Allaha jer predstavljaju manjkavost. Njih je
sedam:
-El Hajat ( ivot )
To je svojstvo koje dozvoljava da njegovog nosioca opiemo sa
svim drugim svojstvima jer ako neko nije iv ne moemo ga
opisati da on uje, vidi, zna, govori i sl.
)
Allah je- nema boga osim Njega, ivi i Vjeni
132

I kae:
)
Ti se pouzdaj u ivog, koji ne moe umrijeti
133

I kae:
)
Ljudi e se ivome i Vjenom pokoriti
134

-El Kudret ( mo )
To je Allahovo bespoetno svojstvo koje utie i vee se samo za
mogue stvari. Allahov, d.., kudret je jedan a Njegove
mogunosti su bezbrojne. Allah, d.., stvara svojim kudretom
ono to je odredio iradetom.

132
133
Sura El Furkan, 58. ajet
134
Sura Ta ha, 111. ajet

53 Sami Deko

Reci: On je Moan da poalje protiv vas kaznu iznad vaih
glava ili ispod vaih nogu ili da vas u stranke podijeli i uini
da silu jedni drugih iskusite. Pogledaj samo kako Mi
potanko iznosimo dokaze da bi se oni urazumili.
135

)
Hoemo, Mi moemo stvoriti jagodice prsta njegovih
ponovo.
136

)
A Mi, zaista, moemo da ti pokaemo ono ime im
prijetimo.
137

Neko e upitati: Moe li Allah da stvori kamen koji ni sam ne
moe da podigne?
Odgovor: Allahova, d.., mo tj. kudret se ne vee za nemogue
stvari ve samo za mogue. Isto tako sluh se ne vee za stvari
koje se gledaju niti se vid vee za stvari koje se sluaju.
Mozda neko upita: Da li Allah stvara neto zbog nekog uzroka?
Odgovor:
Allah, d.., stvara bez uzroka jer on nije uslovljen uzrokom da
neto stvori ili ne stvori. Allah, d.., meutim, obino stvara
stvari kod uzroka.
- Et Tekvin ( stvaranje )
Tekvin je Allahovo, d.., bespoetno svojstvo kojim on
nepostojee iz stanja nepostojanja premeta u stanje postojanja.

135
Sura El Enam, 65. ajet
136
Sura El Kijameh, 4. ajet
137
Sura El Muminun, 95. ajet

Dokaz ovog svojstva su brojni ajeti u kojima On spominje da je
Stvoritelj.
Allah, d.., kae:
( )
Allah je stvoritelj svega i On upravlja svim.
138

I kae:
( )
Jeste, On sve stvara i On je sveznajui.
139

Od dokaza da je ovo svojstvo bespoetno i vjeno je i to da se On
ne mijenja a posto mi vidimo da On stvara to nuzno znaci da je
On opisan svojstvom stvaranja od vjecnosti. Veza tekvina I onog
sto se stvara je stvorena a tekvih je nestvoren- vjecan.
- El Ilm ( znanje )
Allah ,d.., posjeduje jedno bespoetno, vjeno znanje kojim zna
ono to biva i ono to bi bilo da je odreeno da bude drugaije.
Allah, d.., kae:

U Njega su kljuevi svih tajni, samo ih On zna, i On jedini
zna ta je na kopnu i ta je u moru, i nijedan list ne opadne,
a da On za njega ne zna, i nema ni zrna u tminama Zemlje
niti ieg svjeeg niti ieg suhog , nieg to nije u jasnoj
Knjizi.
140

Takoe kae:
)

138
Sura Ez Zumer, 62. ajet
139
Sura Jasin, 81. ajet
140

55 Sami Deko
Allah, zaista, sve dobro zna.
141

Pitali su imama El Earija: Zato vi kaete da je Bog onaj koji
zna?
Pa je rekao: Dobro uinjena i mudro rasporeena djela su samo
ona iza kojih stoji znalac, odnosno onaj koji posjeduje znanje. Na
temelju toga, zakljuujemo da ovjek koji nema potrebnu
umjenost i znanje nije kadar otkati svilu sa mustrama, niti
nainiti neki suptilni umjetniki rad. Tako, kada s jedne strane
promatramo ovjeka kao ovaploenje mudro uraenoga
organizma, kakav je ivot koga je u njega udahnuo Allah, d..,
zatim njegov sluh i vid, te naini na koje su u njemu organi za
varenje razdijeljeni, njegovu savrenost i potpunost, i kada, s
druge strane, promatramo nebeski svod sa Suncem, Mjesecom i
zvijezdama kao i njihove putanje, u svemu tome vidimo dokaze
da Stvoritelj svega onoga to smo istaknuli ne bi mogao neto
takvo uiniti bez temeljnog poznavanja njegove sri.
142

-El Kelam ( govor )
Prije nego to ponemo govoriti o Allahovom, d.., govoru
moramo spomenuti da rije kelam u arapskom jeziku obuhvata
dva znaenja:
1.) Kelam Nefsijj - a to je znaenje koje izraavamo rijeima)
Dokaz o postojanosti kelam nefsijja su:
-Kuranski ajet:
)
I oni govore u sebi: Kada bi nas Allah kaznio za ono to
govorimo
143

141
Sura Et Tevba, 115. ajet
142
Bit Polemike sa Otpadnicima i novotarima, Ebu Hasen El Eari, str. 34., El
Kalem, Sarajevo, 2000.g.

143
Sura El Mudadeleh, 8. ajet

-Zatim hadis koji biljei Taberi u svome Tarihu 3/219 od Omera,
r.a.:

Rekao sam u sebi govor koji sam hteo da im kaem kao
odgovor protiv njih.
I govor pjesnika Ahtala :

Zaista je kelam u srcu a jezik samo upuuje na njega.
144

2.) Kelam Lafzijj - a to su glasovi i slova kojima se izraava
znaenje.
Allahov, d.., govor je kelam nefsijj i on je bespoetan i vjean.
)
Ako te neki od mnogoboaca zamoli za zatitu, ti ga zatiti
da bi sluao Allahove rijei
145

I kae:
)
A Allah je sigurno s Musaom razgovarao.
146

Allah, d.., ne govori glasovima i slovima kako to tvrde
mudessimi i muebbihi i to pripisuju Hasan El Basriju i Imamul
Huda Ebu Hasen El Eariju a oni su ustvari od toga isti.
147

On ne govori glasovima niti slovima jer govor glasovima
podrazumijeva i zahtijeva prvostvorenost odreenih glasova ili
odreenih slova u odnosu na druge a to bi znailo tvrdnju da je

144
erh Fikhil Ekber, Mula Ali El Kari, str. 71.
145
146
Sura En Nisa, 164. ajet
147
Tebjin Kezibi-l-Muftera fima nusibe ile-l-imami-l-Eari, Hafiz Ibn Asakir, str.
369.

57 Sami Deko
Allahov, d.., govor stvoren to se kosi sa temeljima islamskog
vjerovanja i izvodi iz vjere.
Ako neko kae: Pa Allah, d.., je stvarao glas u vazduhu ili u
drvetu kada je razgovarao sa Musaom?
Reiemo mu: Vaa tvrdnja znai da je Allahu potrebno sredstvo
za govor, znai da On nije Neovistan o bilo emu, i kosi se sa
Kuranskim ajetom:
)
On je utoite svemu.
148

Takoe, ako je Allah razgovarao sa Musaom stvarajui pritom
glasove, onda se Musa ne bi odlikovao nad ostalim stvorenjima i
ne bi ga Allah, d.., nazvao Kelimullah
149
jer svi bismo mi mogli
da kaemo da sluamo Allahov govor kroz usta uaa Kurana i
ne bi bilo razlike izmeu nas i Musaa.
Pitanje: Pa Allah, d.., kae u Kuranu, kada eli da stvori neto:
Budi!?
Odgovor:
Kaze Mulla ali El Kari u komentaru Fikhul Ekbera na 72. stranici:
Ne eli se rei rijeju : Budi! u Kuranu da je postojanje
neega vezano za izgovor ove rijei ve ova rije predstavlja
Allahovu, d.., dozvolu da neto bude ili ne bude. Pa bi pravo
tumaenje ovog ajeta bilo da kada Allah, d.., neto hoe on mu
dozvoli postojanje ili nepostojanje.
Kae Fahrul Islam, uenjak usula, El Bezdevi u svome Usulu:
Znaenje rijei: Budi! je metafora za Njegovu dozvolu i elju
150

Zbog ega ne moemo uzeti bukvalno, zahirijsko tumaenje ove
rijei:

148
149
Kelimullah - Allahov sagovornik
150

-zato to bi to znailo uslovljenost Allaha za izgovor odreene
rijei prilikom stvaranja neega a Allah je Neovistan o bilo emu.
-zato to ne moe da se kae neemu : Budi! Ako ono ne postoji
-zato to ne moe da se kae neemu: Budi, postani! Ako ono ve
biva i postoji
Pitanje: Je li Kuran stvoren?
Odgovor:
Kelam nefsijj tj. znaenje koje se razumije iz onoga to vidimo ili
ujemo nije stvoreno jer je to Allahov govor, a glasovi koje
ujemo i slova koja vidimo su stvoreni jer su proizvod uaevog
izgovaranja Kuranskih rijei i tapmarskog tiskanja tih slova na
papir.
Kae Zehebi, govorei o Kerabisiju: A ako kae: Allahov, d..,
govor nije stvoren a glasovi i slova su stvoreni onda je rekao
istinu jer su naa djela
151
stvorena. A ako kae da je znaenje tj.
kelam nefsijj stvoren onda je doao do onoga emu se
suprotstavio Ahmed ibn Hanbel.
152

-Es Semu ( sluh )
Allah, d. , uje svojim bespoetnim vjenim sluhom koji nije
uslovljen stvaranjem glasa. Allah, d.., uje stvari i prije nego
one ponu emitovanje zvuka. Njegov sluh se vee samo za ono
to se uje.
Allah, d., kae:
)
Zato moli od Allaha zatitu, jer On, uistinu sve uje i sve
vidi.
153

I kae:

151
Izgovor harfova i pisanje Kuranskih rijei
152
El Mizan, emsuddin Ez Zehebi, 1/ 544
153
Sura Gafir, 56. ajet

59 Sami Deko
)
Ne bojte se! ree On -, Ja sam s vama, Ja sve ujem i
vidim.
154

Upitali su Ebu Hasen El Earija: Zato tvrdite da Bog uje i
vidi? Pa je rekao: Zbog toga to onaj koji je iv, ukoliko ne bi
bio opisan nekim nedostacima koji mu onemoguavaju da vidi i
uje postojee stvari, nuno mora biti onaj koji vidi i uje. Budui
da je Allah, d.., ivi i budui da je lien takvih nedostataka kao
to su gluhoa, sljepoa i td. jer su oni dokaz da je njihov subjekt
u vremenu stvoren, onda je posve jasno da Bog uje i vidi.
155

-El Besar ( vid )
Allah, d.., vidi svojim bespoetnim vjenim vidom koji nije
uslovljen stvaranjem onoga to se vidi ve je On video sve I prije
toga. Njegov vid nema poetka niti kraja.
)
Allah, zaista, o robovima Svojim sve zna i On sve vidi.
156

I kae:
)
Zar on ne zna da Allah sve vidi?
157

I kae:
( )
A Allah sve uje i sve vidi.
158

154
Sura Ta ha, 46. ajet
155
Bit Polemike sa Otpadnicima i Novotarima, Ebu Hasen El Eari, str. 35-36.
156
157
Sura El Alek, 14. ajet
158

-El Iradet ( volja )
Sve moemo podijeliti na tri grupe:
1 Nuno postojanje
2 Mogue
3 Nemogue
Allahov, d.., iradet se ne vee za nuno postojanje niti za
nemogue ve samo za mogue. Allahov iradet je odabir izmeu
postojanja i nepostojanja, dobra i zla, bogatstva i siromatva,
imana i kufra
)
A onoga koga Allah eli u njegovoj zabludi da ostavi, ti mu
Allahovu naklonost nikako ne moe osigurati
159

I kae:
)
A kada Allah hoe da jedan narod kazni niko to ne moe
sprijeiti, osim Njega nema mu zatitnika.
160

- Iradet ovjeka naspram Iradeta Uzvienog
Nakon to smo vidjeli da se sve deava Allahovom, d.., voljom,
kako onda da kaemo da ovjek ima slobodnu volju?
Dvije su vrste radnji i pokreta koje se nalaze u ovjeku:
- Radnje koje se deavaju bez ovjekove volje poput
rasta, staranja, kucanja srca i sl.
- Radnje koje su proizile iz udne tajne koju je Allah,
d.., stavio u ovjeka a koju mi zovemo Iradet.

159
Sura El Maide, 41. ajet
160
Sura Er Rad, 11. ajet

61 Sami Deko
Allah, d.., eleo je da mi imamo nau slobodnu volju tj.
Njegovim iradetom mi smo dobili iradet pa se ustvari sve to mi
izaberemo deava Njegovom voljom.
Najljepi primjer za ovo to smo rekli je primjer vlasnika i
njegovog sluge. Vlasnik ima slugu ije povjerenje eli da provjeri
pa ga poalje na pijacu sa odreenom sumom novca govorei mu
da mu kupi ono to on sam eli. Sve to mu sluga kupi po svom
sopstvenom izboru je ustvari njegova volja i on je to eleo.
- Razlika izmeu volje i zadovoljstva
Moda e neko rei: Kako Allah, d.., kanjava ovjeka za neto
to mu On sam eli?
Velika je greka sjedinjavanje volje sa zadovoljstvom. Sve to se
deava na ovom svijetu biva Allahovom, d.., voljom, meutim,
Allah, d.., nije sa svakom stvari zadovoljan. Nekim stvarima je
Allah, d.., zadovoljan a nekima ne a ipak se i jedne i druge
deavaju Njegovom voljom. U prethodnom primjeru je najljepe
objanjenje: Vlasnik, iako je svaka stvar koju mu kupi njegov
sluga kupljena njegovom voljom, ipak nekim stvarima nije
zadovoljan i zbog njih e kazniti slugu. Ovu stvarnost uviamo
svakog dana.
Ja, svakako, ne volim da moj uenik ne uspe u njegovim
studijama i tokom cijele godine govorim mu da ui i da se trudi.
Na kraju godine, ja mu postavljam test kojim elim da otkrijem
je li uenik uio ili ne. Ja tim ispitom elim da vidim rezultat
ma kakav on bio. Ne shvatam kako neko moe da kae da ja
treba da oborim tog uenika samo zato to sam ja eleo da ga
ispitam. Zar je ispravan govor uenika; Ja sam primoran na
padanje na ispitu jer si ti eleo da ja padnem kada si mi postavio
ispit?? Razultat ispita se desio mojom voljom ali ne i mojim
zadovoljstvom. Razumnom ovjeku je jasno.
Pitanje: Ako Allah, d.., eli da ja budem u Dehennemu zbog
ega da ja klanjam, postim kad u svejedno u Dehennem zato
to On eli tako?

Odgovor:
Allah, d.., eli i daje ovjeku ono to taj ovjek odabere, pa ako
ovjek odabere Dehennem ( a Allah dz.s. zna prije ovjeije
odluke ta e on odabrati) Allah, d.., mu je eleo Dehennem, a
ako odabere Dennet Allah, d.., mu je eleo Dennet.
Pitanje: Zbog ega Allah d.., kae:
Allah nee uputiti na pravi put narod koji ne vjeruje
Allah nee uputiti na pravi put nasilnike
Allah nee uputiti na pravi put one koji rava djela ine
Odgovor:
Allah, d.., nee uputiti ove kategorije ljudi na pravi put zato to
ti ljudi nisu u stanju koje prihvata uputu, isto kao to ovjek koji
nee da jede nije u stanju u kojem bi mu Allah, d.., dao sitost ili
ovjek koji nee da se okupa nije u stanju u kojem bi mu Allah
dao istou.

63 Sami Deko
Tumaenje nejasnih ajeta i hadisa
Islamski uenjaci po pitanju tumaenja nejasnih ajeta i hadisa
imaju dva pravca:
Prvi je, a on je stav veine selefa, tefvid;
A drugi, koji je stav svih uenjaka halefa, je tevil.
Mi emo objasniti oba pravca a na uenjacima je da se
pridravaju jednog od njih s tim to moraju paziti na vrijeme i
mjesto u kojem se nalaze i na osnovu toga izlagati ljudima jer se
nekada pojavljuju sekte koje bi mogle, ako ljude uputimo na
tefvid, da meu ljude ubace razna pogrena tumaenja koja e ih
odvesti u novotarstvo ili ak ta vie u nevjerstvo.
Tefvid
Kae ejh Husam Sarsur: Tefvid je prelaenje preko
erijatskog teksta vezanog za Allaha, d.., bez ulaenja u
znaenje jer je bukvalno tumaenje nemogue i
neispravno.
161

Vrste tefvida:
1. Tefvid znaenja
2. Tefvid naina tj. kakvoe
Tefvid znaenja je:
Prelaenje preko erijatskog teksta vezanog za Allaha, d... bez
ulaenja u znaenje jer je bukvalno tumaenje nemogue i
neispravno.
Kao to smo rekli, dvije su vrste tefvida. Prva od te dvije vrste je
tefvid znaenja koji je ustvari preputanje znaenja erijatskog
teksta vezanog za Allaha, d.. Allahu, d.., i Njegovom

161
Ajatus Sifat, Dr. Husam ibn Hasen Sarsur, str. 179.

Poslaniku i neizdvajanje bilo kojeg od moguih znaenja rijei
koja je nejasna. Dakle, tefvid znaenja je prenoenje rijei onako
kako je ona dola u tekstu na arapskom jeziku i vjerovanje u
znaenje koje je eleo Allah, d.., i Njegov Poslanik, a.s., tom
rijeju bez odreivanja tog znaenja.
Tefvid naina je:
Negiranje kakvoe i postojanja bilo kakvog naina. A ne, kako
to neki mudessimi ele da predstave, nepoznavanje naina jer
onaj koji kae da ne poznaje nain utvrdio je i priznao da postoji
nain( kejfe) a to je netano i neispravno.
Kae ejh Husam Sarsur: Pripisivanje Allahu, d.., nekog
svojstva na osnovu nejasnog ajeta ili hadisa a zatim govorenje da
Allah, d.., ima to ali mi ne znamo kakvo je to to Mu
pripisujemo je neispravan jer Allah, d.., nema kejfe - nain pa
da Ga mi ne poznajemo jer je to kejfe stvoreno i specifino za
stvorenja a ne za Stvoritelja.
162

Tefvid kod selefa
Kae Ibn Hader El Askalani govorei o tefvidu: Ovo je ono ega
se selef pridravao kod tumaenja ajeta i hadisa koji su doli do
njih, vjerovali su u jasno a prelazili preko nejasnog ostavljajui
njegovo znaenje Allahu, d..
163

Kae Ibn Hader El Askalani na drugom mjestu: Od njih
(uenjaka) su oni koji u to vjeruju onako kako je dolo u tekstu
tj. na uopten nain ne odvajajui jedno znaenje od ostalih,
smatrajui da je On Uzvien od kakvoe i poreenja sa
stvorenjima. To je miljenje veine selefa a Bejheki to prenosi od
etvorice Imama, od dva Sufjana, od dva Hammada, od Evzaije,
Lejsa i mnogih drugih.
164

Kae Bejheki: A prihvatljivije je: Iman u to bez ulaenja u
kakvou, utnja o znaenju, osim ako nam je potvrda nekog

162
163
164
Ibid. 3/ 30

65 Sami Deko
znaenja dola od Poslanika, a.s., pa ga prihvatimo. Dokaz tome
je Idma da ni jedan od tevila nije obavezujui, pa je zato tefvid
prihvaeniji.
165

Kae Jahja ibn eref En Nevevi: Znaj da uenjaci po pitanju
hadisa o svojstvima i ajeta o svojstvima imaju dva pravca: Jedan
je, a to je miljenje veine selefa, da se ne govori o njihovom
znaenju ve da se kae: Treba da vjerujemo u njih onako kako
to prilii Allahu, d.., sa vrstim ubjeenjem da Mu nita nije
slino, da je On ist od tjelesnosti, pomjeranja, ogranienja,
oblika, strana i svega ostalog ime su svojstvena stvorenja a ne
Stvoritelj
166

Kae Zehebi: A to se selefa tie, oni nisu ulazili u tevil ve su
znanje o tome preputali Allahu i Njegovom Poslaniku.
167

Kae Tirmizi: A mezheb uenjaka poput Sufjan Es Sevrija, Malik
ibn Enesa, Ibn Mubareka, Ibn Ujejne, Vekie i dr. u ovim stvarima
jeste da su oni prenosili ove stvari a zatim govorili: Prenose se
ovi hadisi, vjerujemo u njih i ne govorimo kako. Ovo je ono to
su odabrali uenjaci hadisa, oni prenose ove stvari onako kako
su dole u tekstu, vjeruju u njih, ne tumae ih, ne zamiljaju nita
i ne govore kako.
168

Kae El Mubarekfuri: Mezheb selefa je teslim i tefvid sa
tenzihom.
169

Na kraju, na obinim ljudima je da vjeruju u sve ono to je dolo
u Kuranu i Sunnetu Boijeg Poslanika, a.s., onako kako je dolo
na arapskom jeziku, bez prevoenja i bez tumaenja i da se
uvaju onih koji za prevod Kurana govore da je Kuran
primoravajui ljude da vjeruju u njihovo sopstveno tumaenje
koje nije zasnovano na dokazima ve na elji da se istaknu.

165
166
erh Sahihi Muslim, Jahja ibn eref En Nevevi, 3/ 19 i 17/ 182-183
167
Sijer Alamun Nubela, emsuddin Ez Zehebi, 14/ 376, Muessesetur Risaleh,
Bejrut, 9.izdanje, 1413.H.g.
168
Damiut Tirmizi, Tirmizi, 4/ 692, Daru Ihjai Turasil Arebijji, Bejrut
169
Tuhfetul Ahvezi, El Mubarekfuri, 7/ 233, Darul Kutubil Ilmijje, Bejrut

Tevil
Definicija:
Kae Fahr Er Razi: To je mogunost tumaenja na nain kojeg
podupire dokaz
170

Kae Ebu Hamid El Gazali: To je uzimanje odreenog znaenja
od znaenja neke rijei uz dokaz jer je bukvlano tumaenje te
rijei neispravno.
171

Kae Imam El Amidi: To je uzimanje sporednog znaenja rijei
jer je bukvalno znaenje nemogue.
172

Tevil u Kuranu
Kae Allah, d..:

Licemjeri i licemjerke slini su jedni drugima: Trae da se
ine nevaljala djela, a odvraaju od dobrih, i ruke su im
stisnute; zaboravljaju Allaha, pa je i On njih zaboravio.
Licemjeri su zaista pravi nevjernici.
173

I kae:
)
Pa trpite zato to ste zaboravljali da ete ovaj dan doivjeti
,- I Mi emo vas zaboraviti-i vjenu patnju trpite zbog onoga
to ste radili.
174

I kae:

170
El Mahsul fi Ilmi Usul, Muhammed ibn Omer ibn Husejn Fahruddin Er Razi, 3/
323
171
El Mustesfa fi Ilmil Usul, Ebu Hamid El Gazali, str. 196.
172
El Ahkam, El Amidi, 3/ 59
173
174
Sura Es Sedda, 14. ajet

67 Sami Deko

I tako smo od vas stvorili pravednu zajednicu da budete
svjedoci protiv ostalih ljudi ,i da Poslanik bude protiv vas
svjedok. I Mi smo promijenili kiblu prema kojoj si se prije
okretao samo zato da bismo saznali ko su oni koji e
slijediti Poslanika i koji e se stopama svojim vratiti.
Nekima je to bilo doista teko, ali ne i onima kojima je Allah
ukazao na pravi put. Allah nee dopustiti da propadnu
molitve vae. A Allah je prema ljudima, zaista, vrlo blag i
milostiv.
175

I kae:
)
Zar mislite da ete ui u Dzennet a da Allah ne sazna one
od vas koji se bore i one koji su izdrljivi.
176

Pa upitajmo nakon ovoga one koji poriu tevil:
Hocemo li uzeti bukvalno tumaenje ovih ajeta? Hoemo li rei
da Allah Uzvieni zaboravlja? Hoemo li rei da On nije
Sveznajui???????????
Tevil u sunnetu
Prenosi Boziji poslanik u hadisi Kudsijju od Allaha, d..: O
sine Ademov, razbolio sam se pa me nisi obiao? Pa e ovjek
rei: O Gospodaru, kako da te obiem i da ti pomognem a ti si
Gospodar svjetova? Pa e Allah rei: Zar nisi znao, da se taj i taj
moj rob razbolio pa ga ti nisi obiao? Zar ne zna da da si ga
obiao naao bi me kod njega?
177

175
176
177
Sahihul Buhari, Muhammed ibn Ismail El Buhari, hadis br. 517, 1/ 183;
Muslim, hadis br. 2569, 4/ 199; Ibn Hiban, 1/ 504

Pa da ponovo upitamo one koji poriu tevil:
Zar je Allah bolestan kada se Njegov rob razboli? Zar moe Allah
,Gospodar svjetova, da se razboli?
Od lijepih primjera Poslanikove upotrebe tevila je i hadis kojeg
biljei Muslim od Aie, r.a., da je Poslanik, a.s., rekao: Najprije
od vas e za mnom poi ona koja ima najduu ruku( atvelukunne
jeden ) Pa je Aia rekla: Pa su merile koja ima najduu ruku ali
najdue ruke je bila Zejneb jer je ona radila i udjeljivala.
178

Kae Nevevi: Znaenje hadisa je: One su mislile da je Poslanik
eleo onu koja ima najduu ruku pa su mjerile svoje ruke i
najduu ruku je imala Sevda a najvie je udjeljivala i inila dobro
Zejneb, r.a., pa kada je ona umrla prva vidjele su da je Poslanik,
a.s., mislio na metaforiko a ne na bukvalno znaenje ove
rijei.
179

Protivnici tevila esto krivo tumae tevil i kau da je to
mijenjanje teksta pa zato mi moramo napomenuti da tevil nije
mijenjanje i suprotstavljanje tekstu ve je to tumaenje njegovog
znaenja i suprotstavljanje bukvalnom znaenju koje je
nemogue i neispravno.
180

Takoe, moramo znati da se tevil ne primjenjuje osim ako
postoji dokaz koji ga zahtijeva.
181

Razlika izmeu Tevila i Tefsira
Razliku izmeu tevila i tefsira najbolje nam je pojasnio Imam
Munavi koji kae:
Tefsir je iznoenje skrivenog na vidjelo a tevil je uzimanje
odreenog, poznatog, znaenja izmeu ostalih takoe poznatih i
primjenljivih znaenja.
182

178
Muslim, br. 2402
179
erhu Muslim, Nevevi, 8/ 16
180
El Mustesfa, Ebu Hamid El Gazali, str. 196.
181
Ibid. str. 74.
182
Zadul Mesir, El Munavi, 4/ 1

69 Sami Deko
Takoe, trebamo znati da je tevil ono u ta nema sumnje jer je
opte poznato a tefsir je ono u ta se moe sumnjati jer je
skriveno od veine ljudi.
183

183

Allah, d.., nije tjelesan, nije supstancija
niti akcidencija, nema ruke, noge, oi
Govor da Allah, d.., ima ruku ili tijelo ali ta ruka i to tijelo nisu
kao naa ruka ili nae tijelo, ili mi ne znamo kakva je to ruka nije
od govora selefa ve je to govor mudessima koji su ivjeli u
vrijeme selefa, poput Ibn Zagunija, Ed Darimija es Sidzija, Ibn
Betta El Akberija, Kadi Ebu Jala El Ferra i drugih mudessima,
muebbiha koji su ivjeli u to vrijeme.
Allah, d.., je Vjeni, Neovisni i Savreni. On, Uzvieni, nije
tjelesalan niti ima neto to je tjelesno, On nije akcidencija niti
supstancija a na to nam ukazuju sledei dokazi:
1.) Ako bi neko rekao da Allah ima ruku ali ta ruka nije kao naa
ruka on bi uporedio Allaha, d.., sa stvorenjima i upao u kufr i
nevjerovanje jer Allah, d.., jasno kae:
)
Nita nije kao On, On sve uje i sve vidi.
184

Neko e rei: Pa kada kaemo da je Njegova ruka razliita od
nae ruke onda Ga mi ne poredimo sa stvorenjima jer kao to
ruka nije isto to i tap, niti je knjiga isto to i olovka isto tako
Allahova ruka nije isto to i naa ruka.
Reiemo mu:
Svaka ruka je tjelesna jer da nije tjelesna ne bi se uopte zvala
rukom. A ako je ta Allahova ruka tjelesna onda je ona slina
ostalim tjelesnim stvarima kao to su tap, knjiga, olovka i sl.
Tjelesnost izmeu stvorenja se ne razlikuje jer je tjelesnost
ustvari ogranienost sa odreenog broja strana
185
. Ako bi neko
rekao da to nije definicija tjelesnosti i da se ne odreuje tako je li
neto tjelesno ili ne, ve da je tjelesnost ustvari odreena
sadrina ili odreeni oblik, reiemo mu: Ako ovo nije definicija
tjelesnosti onda ti ne moe nazvati ruku tjelesnom i knjigu

184
Sura E ura, 11. ajet
185
Neki uenjaci su rekli da je tjelesnost sloenost od najmanje dvije supstancije

71 Sami Deko
tjelesnom ve samo jednu od tih stvari. A ako kae tako
suprostavie se idmau svih ljudi od Adema, a.s., do Sudnjeg
dana da su i knjiga i ruka tjelesne stvari.
2.) Takoe, ako neko kae da Allah, d.., ima neto tjelesno ili je
On sam tijelo to znai da je Allah, d.., ovistan o neemu i kosi
se sa Kuranskim ajetom:
)
O ljudi, vi ste siromasi, vi trebate Allaha, a Allah je
nezavisan i hvale dostojan.
186

3.) Isto tako, govor da je Allah tjelesan ili da ima neto to je
tjelesno povlai za sobom tvrdnju da je on sastavljen iz vie
dijelova jer je svako tijelo sastavljeno iz najmanje dva dijela a to
su unutranji i spoljanji dio, i kosi se sa Allahovom jednoom u
Njegovom zatu i Njegovim svojstvima.
Allah, d.., kae:
)
On je Prvi i Poslednji, Spoljanji i Unutranji.
187

Pa da je Allah, d.., tjelesan onda On ne bi mogao da bude
Unutranji i Spoljanji zato to spoljanjost i unutranjost tijela
nisu jedna te ista stvar.
4.) Poznato je u Tefsiru da su Poslanika, a.s., upitali o svojstvima
Uzvienog pa mu je Allah, d.., kao odgovor spustio suru Ihlas.
Ako znamo da je ova sura odgovor na njihovo pitanje onda bez
imalo sumnje moemo rei da je ova sura od muhkema tj. od
jasnih sura.
Zaista, Allahove rijeci ehad iz ove sure ukazuju na to da On nije
tijelo, nije ogranien i na to da On nije na nekoj strain. Najmanje
tijelo jeste neto to je sastavljano iz dvije supstancije a Allah,
d.., kae da je On ehad jedan, ime ponitava govor o

186
187

Njegovoj tjelesnosti.
Allah, d.,. nije supstancija i nije ogranien jer sve to je
ogranieno ima dvije strane, lijevu i desnu. Sve to ima dvije
strane je djeljivo a sve to je djeljivo ne moe da bude ehad
jedno jedinstveno.
5.) Allah, d.., kae:
( )
Allah je utoite svemu
188
.
Allah, d.., nam ovim ajetom ukazuje na to da On nije tjelesan
jer je svako tijelo sastavljeno a sve to je sastavljeno ovisno je o
svojim dijelovima. Ono to je ovisno o dijelovima nikako ne
moe da bude neovisno utoite svemu pa time utvrujemo da
On nije tijelo. Takoe, da je On tijelo sastavljano iz organa (ruke,
noge, oka) onda bi On bio ovistan od vida u oku, snage u ruci a
to ponitava Njegovu neovisnost.
6.) Allah, d.., nije tijelo jer, da je tijelo onda bi bio slian sa
ostalim tijelima. Allah, d.., kae:
( )
I niko Mu ravan nije.
189

Svako tijelo je sastavljeno iz supstancija a supstancije su sline
to znai da bismo govorei da je On tijelo rekli da On ima
sudruga.
)
A ta je Gospodar svjetova? upita faraon. Gospodar
nebesa i Zemlje i onoga to je izmeu njih, ako vjerujete
odgovori on.
190

188
189
Sura Ihlas, 4. ajet
190
Sura E uara, 23.-24. ajet

73 Sami Deko
Da je Allah, d.., tijelo i da je sastavljen od organa onda bi
Musaov odgovor bio neispravan jer bi bilo pree da se kae: On
je tijelo. od toga da se kae: On je Stvoritelj nebesa i Zemlje.
8.) Allah, d.., govorei o Ibrahimu, a.s., kae:

I Mi pokazasmo Ibrahimu carstvo nebesa i Zemlje da bi
vrsto vjerovao. I kad nastupi no, on ugleda zvijezdu i ree:
Ovo je Gospodar moj. A poto zae, ree: Ne volim one
koji zalaze. A kad ugleda Mjesec kako izlazi ree: Ovo je
Gospodar moj! A poto zae, on ree: Ako me Gospodar
moj na pravi put ne uputi biu sigurno jedan od onih koji su
zalutali. A kada ugleda Sunce kako se raa, on uzviknu:
Ovo je Gospodar moj, ovo je najvee! A poto zae, on ree:
Narode moj, ja nemam nita s tim to vi Njemu druge
ravnim smatrate. Ja okreem lice svoje kao pravi vjernik,
prema Onome koji je nebesa i Zemlju stvorio, ja nisam od
onih koji Njemu druge ravnim smatraju.
191

Da je Allah, d.., tijelo onda bi bilo dozvoljeno nad Njime ono to
je dozvoljeno nad ostalim tijelima i bilo bi dozvoljeno nad
drugim tijelima sve ono to je dozvoljeno nad Njime. Ako je to
tako, onda je Njemu dozvoljeno mijenjanje. Meutim, Ibrahim,
a.s., govori da njegov Gospodar nije onaj koji se mijenja to znai
da Njegov Gospodar nije tjelesan.
9.) Ibrahim, a.s., kae:

191
Sura El Enam, 75.-79. ajet

Ja okreem lice svoje kao pravi vjernik, prema Onome koji
je nebesa i Zemlju stvorio, ja nisam od onih koji Njemu
druge ravnim smatraju.
192

A Allah, d.., ga nakon toga hvali, pa kae:
)
To su dokazi Nai koje dadosmo Ibrahimu za narod
njegov. Mi vie stepene dajemo onima kojima Mi hoemo.
Gospodar tvoj je, uistinu, Mudri i Sveznajui.
193

Pa, da je Stvoritelj svijeta tijelo koje ima organe onda Njegova
spoznaja ne bi bila potpuna osim spominjanjem toga da je On
tijelo i Ibrahim, a.s., ne bi zasluivao pohvale za spoznaju da je
On Stvoritelj.
)
Allah je, nema boga osim Njega, ivi i sam po sebi
opstojei
194

Kajjum je onaj koji sam o sebi opstoji a onaj koji sam o sebi
opstoji neovistan je o bilo emu. Da je Allah, d.., tijelo, onda bi
On bio ovistan o drugima a ne bi drugi bili ovisni o Njemu.
)
On je Gospodar nebesa i Zemlje i onoga to je izmeu njih,
zato se samo Njemu klanjaj i u tome budi ustrajan. Zna li
da ime Njegovo iko ima.
195

Kae Ibn Abbas: Zna li da Mu ima ita slino!?
Da je On ogranien onda bi Mu svaka supstancija bila slina.

192
Sura El Enam 79. ajet
193
194
195
Sura Merjem, 65. ajet

75 Sami Deko
)
On zna ta su radili i ta ih eka, a oni znanjem ne mogu
Njega obuhvatiti.
196

Ovo ukazuje na to da On nije tijelo jer, da je tijelo onda bismo mi
mogli da Ga spoznamo.
Neko e rei: Zato ne moemo da kaemo da je On tijelo (ili da
On ima ruku, nogu) ali da je to tijelo koje mi ne moemo
obuhvatiti naim znanjem.
Kaemo mu: Da je to tako onda mi ne bismo mogli da kaemo da
smo spoznali planine, mora i doline jer mi nismo spozali mnogo
njihovih dijelova. Pa ako je to tako, onda u opisivanju Allaha,
d.., ovim ne bi bilo nikakve koristi.
)
A kada te robovi Moji za Mene upitaju, Ja sam, sigurno
blizu: Odazivam se molbi molitelja kada Me zamoli. Zato
neka oni pozivu Mome udovolje i neka vjeruju u Mene, da bi
bili na pravom putu.
197

Da je, Allah d.., ogranien iznad Ara ili na nebesima onda ovaj
ajet ne bi bio ispravan jer je on sputen kao odgovor na pitanje:
Je li na Gospodar blizu ili daleko?
14.) Da je Allah, d.., gore onda bi On bio jer je
izvedenica od rijei ono to je gore. Sve ono to je iznad
tebe je . Allah, d.., potvruje ovo u Kuranu pa kae:
)

196
Sura Taha, 110. ajet
197

On s neba, iz oblaka veliine brda, sputa grad
198

I kae:
)
I Mi s neba istu vodu sputamo
199

Da je Allah, d.., iznad Ara, onda bi onaj koji je na Aru, kada bi
pogledao na gore, video kraj Allahovog, d.., bia tj. Allah, d..,
bi u odnosu na njega bio gore i bio bi .
Allah, d.., kae:
)
Objavljuje ga Stvoritelj Zemlje i nebesa ( es semavat )
visokih.
200

Rije je mnoina rijei i ona obuhvata sve to je
iznad, odnosno, sve to je gore.
Pa ako je Allah, d.., stvoritelj svega to je iznad, svakog ,
onda to znai da je On Stvoritelj samog Sebe jer je On u
odnosu na Ar a to je neispravno.
)
I meleki e na krajevima njegovim stajati, a Ar Gospodara
tvoga e tog dana iznad njih osmorica drati.
201

I kae:
)
Oni koji nose Ar
202

198
Sura En Nur, 43. ajet
199
Sura El Furkan, 48. ajet
200
Sura Taha, 4. ajet
201
Sura El Hakkah, 17. ajet
202
Sura Gafir, 7. ajet

77 Sami Deko
Ako Allah, d.., sjedi na Aru (kako to tvrde oni zbog kojih smo
napisali ovu knjigu) onda e oni koji nose Ar nositi i Njega i On
e biti ovistan o stvorenjima.
16.) Ako je Allah, d.., na Aru ili iznad njega, onda bi staranje
Ara trebalo da bude prije stvaranja nebesa i Zemlje jer, ako je
Ar Njegovo mjesto a nebesa Zemlja mjesto Njegovih stvorenja,
onda je logino da se pripremanju Njegovog mjesta daje
prednost. Meutim, poznato je da je Allah, d.., prvo stvorio
nebesa i Zemlju pa tek poslije Ar. Kae Allah, d.. :
)
Gospodar va je Allah, koji je nebesai Zemlju, za est
vremenskih razdoblja stvorio, a onda - stvarajui Ar,
svemirom zagospodario.
203

17.) Kae Allah, d.., u Kuranu:
)
Sve e osim Njega propasti
204

Ajet ukazuje na to da ce Ar nestati i da e granice i mjesto
nestati pa ako je Allah, d.., iznad Ara, ogranien u mjestu,
onda e i On sam nestati.
18.) Kae Allah, d..:
)
205

Allah, d.., nas obavjetava da je On oduvijek i da je On zauvijek
to znai da je postojao i prije a postojae i poslije mjesta i
ogranienosti. Time nam On, Uzvieni, jo jednom ukazuje da
nije iznad Ara, da nema ruke. Jo jednom nam ukazuje na to da
je On Gospodar Vjeni.

203
Sura Junus, 3. ajet
204
Sura El Kasas, 88. ajet
205

)
ini seddu i Gospodaru svome se pribliavaj.
206

Pa ako je Allah, d.., gore, onda Mu se mi injenjem sedde ne
bismo pribliavali ve bismo se od Njega udaljavali.
)
Zato, ne inite druge Allahu ravnim
207

Allah, d.., nas i ovim ajetom obavjetava da on nije tjelesan, da
nema ruke, noge i sl. Jer, da je On tijelo, onda bi Mu svako tijelo
bilo ravno u stvarima koje su zajednike za sva tijela a koje smo
ranije objasnili.
21.) Upitali su Ebu Hasan El Earija: Zato odbacujete da Allah,
d.., ima tijelo i oblik?
Pa je rekao: Mi to odbacujemo naprosto zbog toga to je osoba
koja postavlja takvo pitanje htjela rei: Zato odbacujete da je
Bog dug, irok i sloen?- ili je htjela time Boga oznaiti tijelom
premda On ne mora biti dug, irok, sloen, niti dubok. Pa, ako je
htio kazati: Zato vi onda odbacujete da je On dug, irok i
sloen? kao to se kae za tijela sa kojima imamo neposredno
iskustvo takvo to je nemogue jer sloenost podrazumijeva
vie od samo jedne stvari; ona zapravo podrazumijeva najmanje
dvije stvari jer jednostavna stvar sama po sebi ne moe biti
sloena. No, mi smo ranije pokazali da je Bog Jednostavan. Zbog
toga je pogreno rei da je On sloeno bie. S druge, pak, strane,
ako je htio rei: Zato vi ne nazivate Boga tijelom, uprkos tome
to On ne moe biti dug, irok ili sloen? nije u naoj moi da
odreujemo imena ili nazive, mi ne moemo Boga nazvati onim
imenima kojima sam Sebe nije nazvao ili imenovao, odnosno
kojima ga nije nazvao Njegov Poslanik i napokon oko kojih nije
postignut koncenzus.
208

206
Sura El Alek, 19. ajet
207
208
Bit Polemike, Ebu Hasan El Eari, str. 22- 23.

79 Sami Deko
Ulema Ehli Sunnet Vel Demata se sloila da Allah, d.., nije
ogranien, nije tjelesan niti ima bilo ta od tjelesnih stvari koje
mu vehabije pripisuju:
Kae Mula Ali El Kari: Allah nema granicu niti kraj, On nije
ogranien, niti je bilo ta od odlika tjelesnih stvorenja niti tee u
Njegovom hakku vrijeme i mjesto kako to govore mudessimi,
oni koji Ga porede sa stvorenjima i zagovornici hulula.
209

Kaze Ibn Nudejm: I tekfiri se za pripisivanje Allahu mjesta. Pa
ako kae: Allahu fi sema elei time da citira ono to je dolo od
Kur'ana ne tekfiri se. A ako ne bude kod njega nijet tekfiri se kod
veine i po tome je fetva.
210

Kae se u Fetava Hindijje: Pa ako kae: Allah je na nebu elei
time mjesto tekfiri se. A ako kae Allahu fis sema elei time
citiranje ajeta ne tekfiri se. A ako ne bude bilo kod njega nijeta
tekfiri se.
211

Kae Taberi: Allah nije ovistan o bilo emu poput tijela i sl.
212

Kae Kurtubi (tumaei hadis da je ovjek najblii Allahu dok je
na seddi): Ovo se odnosi na najvei stepen bogobojaznosti a ne
na prostornu blizinu jer Allah nije ogranien prostorno.
213

Kae Ibn Hiban: Hvala Allahu koji nema granice niti mjesta.
214

Kae Zehebi: Zalaenje u nejasne ajete je neto za ta nemate
dozvolu niti je doao tekst o opisivanju Allaha kao neega
prostorno ogranienog. Allah, d.., je Uzvien od toga da bude
ogranien.
215

Kae Ibn Hazm Ez Zahiri: Od nunih stvari je vjerovanje da
Allah nije ogranien u mjestu.
216

Kae Bejheki : Nije tano opisivanje Allaha kao prostorno
ogranienog.
217

209
210
El Bahrur Raik, Ibn Nudejm El Hanefi, str. 210.
211
Fetava Hindijje, 2/ 259
212
Tarihul Umemi Vel Muluk, Taberi, 1/ 28
213
erhu Sujuti ala Sunenin Nesai, Sujuti, 4/ 254
214
Es Sikat, Ibn Hiban, 1/1
215
Sijer Alamun Nubela, emsuddin Ez Zehebi, 16/ 97
216
El Faslu fil mileli vel ehvai ven Nihal, Ibn Hazm el Endelusi, 1/ 380
217

Kae Abdurrahman Ibn Devzi: Istina je da se Allah ne opisuje
kao ogranien.
218

Kae Kurtubi: Gdje je upitnik koji se postavlja za ono to je u
mjestu i nije dozvoljeno da se upotrebljava za Allaha, d.., jer
On nije ogranien u mjestu.
219

Kae Kurtubi: Ispravno je tekfiriti mudessime jer nema razlike
izmeu njih i idolopoklonika. Traie se od njih da se pokaju pa
ako se ne pokaju bie ubijeni kao to se ubija murted.
220

Kae Nevevi: Hidab se upotrebljava za tijela a Allah nije
tjelesan niti ogranien.
221

Kae Ebu Hasen El Eari: Hvala Allahu Jednom Jedinom... On
nema lik niti granicu pa da ga tako uporedimo sa stvorenji-
ma.
222

Kaze Eari: Kae ehli sunnet vel demat: Allah nije tijelo, niti je
slian stvorenjima...
223

Kae Ebu Fadl Et Temimi El Hanbeli: Upitan je Ahmed, dan prije
njegove smrti o citatima koji govore o Allahovim svojstvima, pa
je rekao: Prelazimo preko njih kako su nam doli i vjerujemo u
njih ako su nam doli vjerodostojnim putem, i ne opisujemo
Allaha onim ime sam sebe nije opisao. On je bez granice i bez
tijela. A zatim je citirao ajet: Nita nije kao On. i rekao: Ko
bude govorio o tome ( o ogranicavanju Allaha) novotar je.
224

Kae Ibn Hader El Askalani: Allahu se ne pripisuje mjesto.
225

Kae Er Ragib El Asfehani: Allahova blizina je Njegova blagodat
prema robu a ne ograniavanje Allaha u mjestu.
226

218
Defu ubheti Tebih, Ibn Devzi, str. 129.
219
El Mufhim, 2/ 143
220
Tezkar fi Efdalil Ezkar, Kurtubi, str. 309.
221
El Minhad, En Nevevi, 3/ 14
222
El Ibane, El Eari, str. 7.
223
Mekalatul Islamijjin, Ebu Hasen El Eari, str. 211.
224
Itikadul Imami Ebi Abdillah Ahmed ibn Hanbel, Ebu Fadl Et Temimi el
Hanbeli, str. 87.
225
226
Mufredat Elfazil Kuran, Er Ragib El Asfehani, str. 664.

81 Sami Deko
Kae Abdurrahman ibn Devzi: Kau mudessimi da je Allah
spomenuo Ar jer je to najblie stvorenje Njemu. Ovo je oito
neznanje jer se prostorna ogranienost ogleda samo u tjelesnim
stvarima a Allah nije tjelesan.
227

Kae Ibn Hader El Askalani: Dokazuju mudessimi svoje
imaginacije da je Allah tjelesan hadisom o nuzulu ali im je ehli
sunnet vel demat porekao to jer je Allah Uzvien od svih
ogranienja i manjkavosti.
228

Kae Alija, r.a.: Postojao je Allah ali ne i mjesto, i on je sada
ondje gdje je bio tada.
229

Alija, r.a., kae: Zaista je Allah stvorio Ar da bi ukazao na svoj
kudret a ne da bi ga uzeo kao mjesto za svoje bie.
230

Alija, r.a., kae: Ko tvrdi da je Allah ogranien on nije spoznao
naeg Gospodara.
231

Kae Zejnul Abidin: Ti si Allah, kojeg ne okruuje prostor.
232

Kae Ebu Muti El Belhi Ebu Hanifi: ta misli kada bi ti rekli:
Gdje je Allah? Pa je rekao: Kazae im se: Allah je postojao prije
nego su stvorena stvorenja i mjesto. Allah je postojao prije nego
je stvoreno Gdje i prije nego su stvorena stvorenja ili bilo ta.
On je Stvoritelj svega.
233

Kae Imam afija: Postojao je Allah, d.., a nije postojalo
mjesto, pa je stvorio mjesto ostajui i dalje neogranien,
bespoetan, onakav kakav je bio prije stvaranja mjesta.On ne
mijenja svoj zat niti mijenja svoja svojstva.
234

227
228
229
El Ferku bejnel Fireki, Ebu Mensur El Bagdadi, str. 333.
230
Ibid. str. 333.
231
Hiljetul Evlija, Ebu Nuajm, 1/ 73
232
Ittihafu Sadetil Muttekin, 4/ 380
233
Fikhul Ebsat, str. 25.
234
Ittihafu Sadetil Muttekin, 2/ 24

Imamet
Govor o Imametu je veoma vaan u islamskom vjerovanju.
Muslimani su u potrebi za imamom koji e ureivati dravne
poslove, suzbijati pobune, otpremati vojske. Iz tog razloga svi
ashabi su se sloili da je obaveza da se u najkraem moguem
roku izabere halifa. Nedugo zatim, sklopljen je Idma o
postavljanju Ebu Bekra za halifu.
U svakom vremenu potrebno je da postoji prisutni imam koji je
u mogunosti da izvrava poslove halife jer nema koristi u
onome koji nije u mogunosti da izvrava sve ono to se od
halife trazi, niti ima koristi u postojanju skrivenog halife jer on
nije u stanju da izvrava poslove halife stoga nije taan rafidijski
govor o odsutnom imamu iji dolazak iekuju.
235

Neispravnost imenovanja dvojice imama
Nije dozvoljen imamet dvojice imama u isto vrijeme jer je za
stvari koje su u potrebi za halifom dovoljan samo jedan. Iz tog
razloga, ashabi nisu imenovali dvojicu halifa jer, da je bilo
dozvoljeno imenovati dvojicu halifa bila bi dozvoljena i trojica,
etvorica, bilo bi dozvoljeno stotinu halifa u isto vrijeme a to bi
dovelo do toga da svaki grad i svako selo imenuju svog halifu i
dovelo bi do nesloge, nepokornosti i nemogunosti muslimana
da se odbrane od svojih neprijatelja.
Zatim, ako se hilafet povjeri jednom a zatim se pojavi drugi
nakon njega, drugome nije dozvoljeno pokoravati se i slijediti ga
ve je obaveza skinuti ga sa te funkcije a ako odbije, obaveza je
boriti se protiv njega.
236

Ko je najprei za Imamet
Odgovor na ovo pitanje grana se na dvije stvari:

235
Tebsiretul Edille, Ebu Muin En Nesefi, 2/ 433
236
Ibid. 2/ 434

83 Sami Deko
1.) Iz kojeg plemena imam mora biti
2.) Kakvih svojstava mora biti
1.) Ehli Sunnet Vel Demat kae: Hilafet je ogranien na
Kurejije a oni su potomci En Nadr ibn Kenaneh, ne odvajajui
posebno pleme niti posebnu porodicu od njih ve su svi oni
obuhvaeni hadisom Boijeg Poslanika, a.s.: Imamet je u
Kureju. Zbog ovog hadisa su Ensarije prihvatile da hilafet
pripadne Kurejijama na dan Sekife Benu Saide. Ovaj stav od
Ebu Hanife, r.a., prenose Zerkan, El Dahderi i Ebu Mensur El
Maturidi a muhaddisi ovo miljenje prenose i od imama afije,
r.a.
Neko e upitati za razlog Poslanikovog, a.s., odabira Kureja kao
voe.
Razlozi zbog kojih je Posanik, a.s., odabrao ba Kurej da bude
nosilac hilafeta su sledei:
- Traenje imama meu svim ljudima i svim plemenima
je teka stvar i skoro da je nemogue izabrati imama
izmeu svih ljudi.
- Pleme Kurej je bilo koncentrisano na jednom mjestu pa
je bilo mnogo lake pronai odgovarajuu osobu za
imamet u tom plemenu.
- Poslanik, a.s., je znao da e meu Kurejijama uvijek biti
neko ko je u stanju da vodi islamsku dravu pa je ovim
hadisom ukazao na njih.
2.) to se halifinih svojstava tie, njih moemo svrstati u tri
kategorije:
- Poznavanje halala i harama tj. da bude na stepenu Mudtehida
- Pravednost
237

- Upuenost u politiku i organizaciju vlasti
Vano je spomenuti da stepen Mudtehida, ak iako se ne nae
kod halife, hilafet se moe osnovati jer svoje neznanje o vjeri
moe zamijeniti angaovanjem mudtehida prema ijem znanju

237
Najnii stepen pravednosti je da bude od onih ije se svjedoenje prima

e postupati u stvarima vjere, za razliku od poznavanja politike,
organizacije i strategije ratovanja koje nema zamjenu i koje je
glavni uslov bez ijeg ispunjavanja osoba ne moe biti halifa.
238

Imamet najboljeg
Uenjaci Maturidijskog pravca u akidi kau da nije od uslova za
imamet da imam bude najbolji u svom vremenu ve se imamet
moe povjeriti i osobi koja nije najbolja u svom vremenu, za
razliku od Ebu Hasen El Earija koji kae da je obaveza da imam
bude najbolji u svom vremenu jer je mnogo lake slijediti
najboljeg ovjeka jednog vremena od onih koji to nisu i jer je
takav ovjek najkorisniji za islam i muslimane.
Maturidije svoj stav podupiru postupkom Omera, r.a., koji je
imamet prepustio uri u kojoj su se nalazila estorica ashaba a u
ijem su sastavu bili Osman i Alija koji su bez imalo sumnje bili
na mnogo veem stepenu od ostalih.
Bezgrjenost Imama
Bezgrjenost nije od uslova imameta ve je od uslova poslanstva
jer je bezgrjenost povezana sa mudizama, natprirodnih stvari
na osnovu kojih je
239
utvrujemo. Ako bi neko traio bezgrje-
nost imama traio bi to bez ikakvog dokaza jer je bezgrjenost
vezana za unutranju istou a o tome ne moemo znati osim
preko objave. A, ako bi traili bezgrjenost imama a nemaju
dokaz njegove bezgrjenosti
240
onda bi to bilo optereivanje
ljudi onim to nisu u stanju a to se kosi sa Kuranskim ajetom:
( )
Allah vas ne obavezuje osim onim to ste u mogunosti
izvriti.
241

238
239
Bezgrjenost
240
Jer bezgrjenost utvrujemo na osnovu Allahovog, d.., svjedoenja
241

85 Sami Deko
Nasleivanje imameta
Imamet se kod Ehli Sunnet Vel Demata ne nasleuje ve se
dobija izborom. Nasljeivanje imameta je neispravno jer bi
onda, po onima koji zagovaraju tu ideju, umjesto Alija, r.a.,
imamet naslijedio Abbas, r.a., jer je amida prei za nasljedstvo
od amidinog sina. Zatim, ako bi se imamet nasljeivao Hasan,
r.a., ne bi imao vie prava na imamet od Husejna, r.a., niti bi
imamet mogao da se sa Hasana prenese na Husejna sa
postojanjem Hasanove djece.
Imamet se dobija izborom a ne tekstom
Pitanje hilafeta je veoma vano pitanje i svi muslimani su u
potrebi da znaju ko im je halifa kao to su u potrebi da znaju na
koju stranu se trebaju okreati u namazu i kao to su u potrebi
da znaju koliko rekata ima svaki namaz Iz tog razloga, da
postoji tekst od Poslanika, a.s., u kojem on imenuje halifu
muslimana nakon sebe taj hadis bi se ogromnom brzinom
rairio meu ljudima i bio bi optepoznat kao sto je
optepoznata naredba okretanja ka Mekki i kao to su
optepoznate ostale stvari koje smo spomenuli. Meutim,
ashabi, koji su nam dobro poznati po preputanju odredbe
tekstu, su nakon smrti Boijeg Poslanika, a.s., pristupili odabiru
halife iz ega zakljuujemo da Poslanik, a.s., nije odredio halifu
muslimana nakon njegove smrti.
Oni od njih, kojima je Poslanik u toku ivota preputao upravu
nad pojedinim podrujima poznati su nam po njihovoj
odbojnosti prema bogatstvu, popularnosti i ovodunjalukim
uzitcima. Oni su upravljali zemljama samo iz elje da udovolje
vjeri, da raire islam i uine Allahovu, d.., gornjom a rije
nevjerenika donjom.
Pa, ako nam je dobro poznat njihov stav o upravi i ako nam je
dobro poznata njihova elja prilikom uprave zemljama, zar je
mogue da pomislimo da e neko od njih ostaviti hadis Boijeg
Poslanika, a.s., i postupiti suprotno, ako takav hadis postoji?!
Zatim, zar je mogue da oni, koji su opisani kao ummet koji
poziva na dobro a odvraa od zla, ne odvrate ljude od zla

razilaenja sa tekstom Boijeg Poslanika, a.s., po pitanju hilafeta
ako takav tekst postoji?
Zar Allah, d.., nije znao kakvi e oni biti u toku ivota i nakon
smrti Boijeg Poslanika?
Zar ete rei da Allah, d.., nije znao da oni nakon smrti Boijeg
Poslanika nee odvraati od zla pa ih je grekom opisao tim
svojstvom ?!
Je li mogue da Allah, d.., kao drugove Boijeg Poslanika i
njegove pomagae u najteim trenucima islama stvori loe
ljude?
Zatim kaemo: Da postoji tekst o hilafetu od Boijeg Poslanika,
zar se ne bi onaj koga je Poslanik, a.s., oporuio pozvao na taj
tekst da dobije svoje pravo? Pa ako ne postoji takva potranja od
Alije niti od bilo koga drugog mi tvrdimo da Poslanik, a.s., nije
imenovao halifu nakon sebe.
Zar nije Alija onaj koga znamo po hrabrosti, onaj koji ne
posustaje zbog slabosti, zar nije Alija onaj koga znamo po vrstoj
vjeri u Boiju odredbu?
Zar ne znamo Aliju po njegovom pismu namjesniku Osman ibn
Hunejfu: Tako mi Allaha, ako bi se Arapi odmetnuli od vjere
Muhammedove, iao bih ka njima kao ponor smrti, udarao bih ih
udarcima koji raspruju glave i drobe kosti sve dok Allah, d..,
ne presudi izmeu mene i njih, a On je najbolji Sudija.
Zar je mogue, nakon upoznavanja sa Alijinom biografiom, rei
da je on posustao i dao nekome da mu otme pravo, da nekome
da da postupi suprotno naredbi Boijeg Poslanika a.s.
Rafidijsko napadanje ashaba je, zaista, napadanje ashaba
uopteno a Alije, r.a., posebno jer ga oni, ako smatraju da ga je
Poslanik oporuio za halifu, smatraju nesposobnim i slabim.
Smatraju da se on nije oslanjao na Allaha, d.., koji uzdie istinu
a poniava zabludu, smatraju da on nije vjerovao u obeanje
Poslanika, a.s., koji ga je ostavio za halifu. Smatraju ga jadnim i
prestraenim jer je udao svoju erku za osobu koja mu je, po
njima, preotela hilafet i koja je kafir, da bi sauvao sebe i svoj
imetak.

87 Sami Deko
Zatim opisuju Allaha, d.., svojstvom pogreivosti i laganja kada
kau da su ashabi radili suprotno Poslanikovoj oporuci, jer ih je
Allah, d.., opisao kao ljude koji nareuju na dobro a odvraaju
od zla.
Zatim emo rei: Ako je mogue da su ashabi ostavili tekst
ovakve vanosti, sta ete onda rei onima koji tvrde da je Allah,
d.., propisao druge ibadete koji su derogirali namaz, post,
zekat, ali su ashabi ostavili te ibadete i prihvatili samo ono to
nam je danas poznato? Je li ispravan govor ovih ljudi?
Pa, ako kau: Ne! traiemo da nam navedu razliku izmeu
ovoga i onoga u ta oni pozivaju.
A ako kau: Da! Ispravan je govor ovih ljudi! onda su odbili
erijat, ponitili vjeru, ne postoji onda ni jedan dokaz da je ovo
to danas radimo erijat Poslanika, a.s., a ovo je najvee
otpadnitvo.
Istinu je rekao ko je rekao: Pokaite mi malog iju da vam
pokaem velikog otpadnika.
Ako kau da ono to mi navodimo o braku izmeu Alijine erke
Ummu Kulsum i Omera nije preneseno ispravnom predajom
Rei emo im: Ako nije ispravan govor o braku izmeu Omera i
Alijine erke i pored svih predaja koje se navode u istorijskim
knjigama i pored dokazivanja uenjaka erijata Alijinim
premetanjem Ummu Kulsum iz Omerove kue nakon njegovog
ubistva da je dozvoljeno da ena ini iddet u nekoj drugoj kui,
mimo kue njenog mua kada situacija to zahtijeva, kako su
onda ispravni vai rivajeti o Poslanikovoj oporuci hilafeta Aliji
koje niko ne zna? Kako? - a Idma je sklopljen suprotno od toga?
Ako su plemena Evs i Hazred bez pogovora prihvatila Ebu
Bekrov rivajet hadisa: Imamet je u Kureju zar ne bi prihvatili
Alijin hadis u kome se kae da ga je Poslanik, a.s., imenovao za
halifu?
Zatim, ako kaete da on nije mogao da prenese taj hadis zbog
straha za svoj zivot, pa zato ga onda nije prenio u vrijeme svog
hilafeta kada je imao mnotvo sljedbenika, kada se nije plaio?
Zar se ikada desilo da se hadis takve vanosti preuti?

Hilafet Ebu Bekra
Ebu Bekr, r.a., je bio Kurejija, imam, mudtehid, poznavalac
politike i strategije ratovanja, halifa muslimana ije je slijeenje
bilo obavezno.
Prvo razilaenje koje se desilo meu muslimanima je razilaenje
po pitanju smrti Boijeg Poslanika, a.s. Pa je ustao Ebu Bekr i
odrao poznatu hutbu: Onaj ko je vjerovao u Muhammeda,
Muhammed je mrtav, a onaj koji je vjerovao u Muhammedovog
Gospodara, Muhammedov Gospodar je iv i nee umrijeti pa
su svi shvatili da je Muhammed umro i nestalo je razilaenje.
Zatim su se razili oko mjesta ukopa Boijeg Poslanika, a.s., pa su
neki rekli da se treba prenijeti u Kuds i tamo ukopati, neki su
rekli da se treba ukopati u Medini, gradu njegove hidre a neki,
pak, da se treba ukopati u njegovom rodnom gradu, Mekki.
Trajalo je razilaenje sve dok Allahovom milou nije doao Ebu
Bekr i prenio hadis: Poslanici se ukopavaju na mjestu na kojem
su umrli. Pa su svi prihvatili hadis i ponovo je nestalo
razilaenje.
Potom su se razili po pitanju hilafeta pa su neki rekli: Od
Ensarija halifa i od Muhadira halifa, pa je doao Ebu Bekr i
prenio hadis: Imamet je u Kureju. Nakon ega su svi prihvatili
hadis i imenovali njega za halifu to zbog Poslanikovog
preputanja imameta u namazu Ebu Bekru, to zbog ajeta koji
upuuju na njega, to zbog Ebu Bekrovog predvoenja Hadda
9.H.g.
Dokaz ispravnosti hilafeta Ebu Bekra nalazimo u Kuranu. Kae
Allah, d..:

Reci beduinima koji su izostali: Biete pozvani da se borite
protiv naroda veoma hrabrog i monog sve dok se ne
pokori. Pa ako posluate Allah e vam lijepu nagradu dati, a

89 Sami Deko
ako izbjegnete, kao to ste i do sada izbjegavali, na muke
nesnosne e vas staviti.
242

Allah, d.., nareuje Poslaniku, a.s., da kae onima koji su
izostali iz borbe sa njim da e biti pozvani da se bore protiv
veoma hrabrog i monog naroda i ukazuje ovim ajetom da je
onaj koji e ih pozvati da se bore osoba koju je obaveza slijediti
jer, ako mu se budu pokoravali zasluie lijepu nagradu a ako
mu se ne budu pokoravali eka ih bolna patnja.
Deo ajeta:
)
pa ako posluate, Allah e vam lijepu nagradu dati, a ako
izbjegnete kao to ste i do sada izbjegavali, na muke
Jasno ukazuje na obavezu slijeenja i pokoravanja tom imamu
koji e ih pozvati jer se samo sluanjem njegove naredbe
zarauje lijepa nagrada.
Mufessiri su se razili po pitanju: Na koga se odnose rijei:
protiv naroda veoma hrabrog i monog. Pa su neki rekli da su
oni pleme Benu Hanife a neki su rekli da su to Perzijanci, vojska
Bahtensara.
Ako kaemo da je to pleme Benu Hanife time utvrujemo hilafet
Ebu Bekra i hilafet Omera nakon njega jer ga je Ebu Bekr
predloio za halifu.
A ako kaemo da su to Perzijanci onda time potvrujemo hilafet
Omera i onoga koji je Omeru bio halifa, ijim je hilafetom Omer
bio zadovoljan, ije je slijeenje Omer nareivao tj. Ebu Bekra.
Allah, d.., kae:

Muhammed je samo Poslanik, a i prije njega je bilo
Poslanika. Ako bi on umro ili ubijen bio, zar biste se

242
Sura El Feth, 16. ajet

stopama svojim vratili? Onaj ko se stopama svojim vrati
nee Allahu nimalo nauditi, a Allah e zahvalne sigurno
nagraditi.
243

Allah, d.., nas obavjetava da e meu muslimanima postojati
oni koji e se vratiti u dahilijjet ali i da postoje oni koji e do
kraja biti zahvalni i strpljivi na islamu.
Kae Hasan, r.a.: Ebu Bekr je bio imam zahvalnih jer su se oni
koji su bili zahvalni i strpljivi borili protiv onih koji su se
stopama svojim vratili, a Ebu Bekr je bio voa zahvalnih.
Zatim, u ajetu se spominje da e se vraanje stopama dahilijjeta
od strane nekih muslimana desiti odmah nakon Poslanikove
smrti, u vrijeme kada je Ebu Bekr, r.a., bio halifa. U njegovo
vrijeme se desilo odmetanje od vjere pa su na odmetnike izali
zahvalni ashabi Boijeg Poslanika na elu sa Ebu Bekrom.
Od dokaza hilafeta Ebu Bekra je sklopljeni Idma po tom pitanju.
Pa ako rafidije kau: Idma nije mogao biti sklopljen jer Alija,
r.a., nije bio prisutan!
Rei emo im: Idma je sklopljen kada je prisegu dao i Alija, r.a.
Rafidije e rei: Allah, d.., kae u Kuranu:
( )
Vai zatitnici su samo Allah i Poslanik Njegov i vjernici
koji ponizno molitvu obavljaju i zekat daju.
244

Pod rijeima: oni koji ponizno molitvu obavljaju. Misli se
na Aliju a to znai da je on zatitnik muslimana to znai da je on
halifa poslije Poslanika, a.s.
Kaemo im: Da ajet upuuje na to to govorite to bi onda
spoznali ashabi i sam Alija i ne bi se sloili na hilafet Ebu Bekra,
Omera i Osmana.
U ajetu se spominje mnoina pa je preokretanje mnoine u
jedninu odstupanje od stvarnosti bez ikakvog dokaza. Takoe,

243
244
Sura El Maide, 55. ajet

91 Sami Deko
da je dozvoljeno da oni upotrebe ovaj ajet kao dokaz za Alijin
imamet onda bi bilo dozvoljeno i drugima da ga upotrebe kao
dokaz za hilafet svojih halifa.
ak i da prihvatimo da ajet upuuje na Aliju, rije velijj ne
upuuje na imamet jer velijj nekada znai i : pristalica i tienik
pa je mogue da Alija bude velijj Ebu Bekra tj. Njegov pristalica.
Rafidije e zatim pokuati da hadisom: Allahu moj, budi
zatitnik onome koga on zatiti i neprijatelj onome kome on
bude neprijatelj. Dokau hilafet Alije nakon Poslanika, a.s..
Meutim, svakom razumom obdarenom biu jasno je da u
ovome nema dokaza za njegov hilafet jer je ovo dova za Aliju, r.a.
Poslije toga e rei: Poslanik je rekao: budi neprijatelj
onome kome on bude neprijatelj. A Ebu Bekr je bio Alijin
neprijatelj.
Rei emo im: Neprijateljstvo
245
izmeu Alije i Ebu Bekra nije

245
ije, esto pokuavaju da prevare obine ljude i uvere ih da je Alija, r.a.,
smatrao Ebu Bekra i Omera laovima. Oni navode hadis: ... Ebu Bekr vam je
naveo hadis Boijeg Poslanika, a.s u kojem on kae: Ono to ostane posle nas se ne
nasleuje, ono to mi ostavimo je sadaka. Vi ste ga zbog toga proglasili laovom,
pokvarenjakom i izdajnikom kojim pokuavaju da dokau da je Alija r.a.
smatrao Ebu Bekra i Omera laovima i pokvarenjacima to je daleko od istine.
Kae Imam Nevevi komentariui ovaj hadis: Kae Maziri: Ove rijei koje se
prenose ne prilie Abbasu, r.a., niti nekome poput Alije r.a. Mi ne kaemo za
ikoga da je bezgrjean osim za Poslanika, a.s., i za onoga kome Poslanik, a.s., to
posvjedoi, ali je nama nareeno da imamo lijepo miljenje o svim ashabima.
Zbog toga, neki ljudi smatraju ove rijei grekom prenosilaca ovog hadisa tako
da ak neki i ne zapisuju ovo u svojim prepisima. Kae Maziri: A ako pripiemo i
potvrdimo ove rijei potrebno je da damo odgovarajue tumaenje za njih pa je
od najboljeg to smo uli u komentaru ovoga to da su ove rijei Abbasa, r.a., od
izraavanja miljenja, prema sinu svoga brata kojeg Abbas smatra kao svojim
sinom, koje ne misli zaista i u iju je suprotnost siguran. Abbas je izgovorio ove
rijei kako bi ukazao Aliji r.a. na estinu greke koju je poinio kada je smatrao
da je Abbas, r.a., pogrijeio u ovoj stvari I kako bi ga savjetovao da se povrati od
te greke a ne zato to je smatrao Aliju laovom i sl. Ovo tumaenje je neophodno
jer je ovaj razgovor tekao uprisustvu velikih ashaba poput Omera, r.a., Osmana
r.a., Sada r.a., Zubejra r.a. i Abdurrahmana r.a., i niko od njih nije negirao ovo u
govoru Abbasa ak iako su nam oni poznati po odvraanju od zla i upuivanju na
dobro jer su svi oni znali i razumjeli iz konteksta i situacije da oni to nisu zbilja
mislili. ( Kaem ( Sami Dzeko): itski govor da je Abbas zbilja smatrao Aliju
laovom i da je Alija smatrao Ebu Bekra i Omera laovima i pokvarenjacima je

utvreno ve je mnogobrojnim hadisima utvrena suprotnost
toga. Zar se ne prenosi od Alije, r.a.,: Priao mi je Ebu Bekr i
istinu je rekao Ebu Bekr
Nakon toga, rafidije e rei: Rekao je Boiji Poslanik: Onaj kome
ja budem mevla, Alija je njegov mevla. A ovo ukazuje na njegov
hilafet nakon Poslanika.
Kaemo: Da u hadisu postoji neto to ukazuje na Alijin hilafet
ne bi se sklopio Idma za hilafet nekog drugog jer je Poslanik,
a.s., rekao: Nee se moj ummet soiti na zabludi.
Rije u arapskom jeziku ima nekoliko znaenja:
- nekada znai pomaga kao u ajetu:
( )
A Allah je njegov pomaga ( mevla ) i Dibril i posluni
vjernici.
246

nevjerovanje u Kuranski ajet: Vi ste najbolji narod koji se ikada pojavio:
Nareujete da se ini dobro a od zla odvraate i u Allaha vjerujete. ( Ali Imran,
110) jer je nemogue da prisutni ashabi koji su opisani ovim svojstvima od
strane Sveznajueg preute na takav govor osim u sluaju da su znali da oni ne
misle to zaista.)
Kae Maziri: Isto je i u sluaju Omerovog govora koji znai: Zbog vaeg miljenja
da smo ja i Ebu Bekr pogrijeili, a i mi i vi vjerujemo u jedno, mi emo ispasti kao
laovi, pokvarenjaci i izdajnici. tj.: Neko e pomisliti, zbog vaeg suprotstavljanja
nama,da vi nas smatrate laovima i izdajnicima. ( erh Sahihil Muslim, Jahja ibn
eref En Nevevi, 12/ 71- 72) Kae Imam Ebul Hasen Es Sinedi: Njegove rijei:
izmeu mene i ovog grjenika, laova i pokvarenjaka. Znae: Izmeu mene i
onog ko se prema meni ponaa kao to se ponaa neki laov, izdajnik, grjenik.
Takoe ,Omerove rijei isto ovo znae tj.: Ponaali ste se prema nama kao onaj
koji vidi da je njegov drug laov, pokvarenjak i izdajica. ( Haijetu Sinedi ala
Sahihil Muslim, str. 68)
Kae Imam Muhammed Tekijj El Usmani: Rasprava izmeu Abbasa i Alije desila
se zbog uprave nad Poslanikovom a.s. sadakom u Medini. Svaki od njih je traio
od Omera r.a. da mu da upravu nad dijelom zemlje nad kojim drugi nee imati
pravo. Pa je Omer r.a. to odbio jer bi moda takvom podjelom neko pomislio da
je to podjela sa pravom vlasnitva nad tim imetkom. Omer, r.a., se plaio da
nakon nekog vremena ljudi ne kau da je on dodijelio njima vlasnitvo nad tom
zemljom. Nakon toga im je Omer, r.a., rekao , kao to se to i vidi iz hadisa, da, ili
zajedno upravljaju tom zemljom, ili e on preuzeti upravu u svoje ruke. ( Fethul
Mulhim erh Sahihil Muslim, Muhammed Tekijj El Usmani, 3/ 49)
246
Sura et Tahrim, 4. ajet

93 Sami Deko
ponekada znai i roak. Kae Allah, d..:
( )
Bojim se roaka ( mevalije ) mojih po krvi nakon mene
247

Kae El Fadl ibnul Abbas ibn Utbe ibn Ebi Leheb govorei o Benu
Umejje:

Polako o sinovi mog amide, polako roaci moji, nemojte
iskopavati ono to je bilo zakopano.
ponekada znai onaj koji je oslobodio pa e znaenje
hadisa biti: Onaj koga sam ja oslobodio, Alija ga je oslobodio (
mevla ). Odnosno Aliji poklanjam nagradu od toga.
nekada dolazi u znaenju miljenika. Kae Poslanik, a.s.,:
Muzejna, Duhejna, Eslem i Gifar su miljenici - ( mevla ) Allaha i
Njegovog Poslanika.
ponekada znai i komija. Kae Murebi ibn Dadaa El
Kilabi kome je komija bio Kelib ibn Jerbu, hvalei svoje
komije:

Allah dobrim nagradio a dobro je kod Njega. Kelib ibnu Jerbua i
pohvalu mu uveao. Izmijeali smo se naim duama pa pohrlie
da lijepu pomo, svi do jednog, njihovom komiji - ( mevla )
prue
- Od znaenja rijei je i zet. Kae El Muhtar ibn Jezid ibn
Kajs El Kilabi:

247

I nemojte zaboraviti da su oba pomagaa, a ovaj na pijaci je zet -
( mevla ) Benu Bedra.
Sva ova znaenja koja smo spomenuli, spomenuli smo ih da
ukaemo da mevla u arapskom jeziku nikako ne moe biti halifa.
Zatim, ako hadis podvrgnemo ovim znaenjima vidjeemo da mu
najvie odgovara znaenje pomaga tj.: Onaj kome sam ja
pomaga u njegovom vjerovanju i Alija je njegov pomaga u
vjeri, titie ga svojim tijelom i svojom duom. Iz ovog hadisa
vidimo da Poslanik, a.s., ukazuje na Alijin, r.a., visoki stepen u
vjeri i ukazuje na to da je ono to se ne vidi kod Alije isto kao
ono to se vidi kod njega jer on sve radi iskreno, ne skriva u sebi
nikakva suprotna osjeanja onima koja ispoljava. Alija pomae,
ne zbog uvenosti, elje za imetkom ili prijestoljem, nego zato
to je njegova unutranjost takva, zato to voli da pomae,
Allaha radi.
Takoe, od moguih znaenja ovog hadisa je i: Onaj koji voli
mene on voli i Aliju.
Neko e upitati: Zato Poslanik, a.s., ovako govori o Aliji?
Korist spominjanja Alije u mnogobrojnim hadisima Boijeg
Poslanika, a.s., je najverovatnije u tome to je Poslanik, a.s., znao
da e Haridije napadati Aliju i tvrditi da je on izaao iz vjere pa
ga je ovim govorima zatitio i pobio njihove tvrdnje.
Ako rafidije kau: Da je Poslanik, a.s., ovim hadisom eleo da
ukae na to to tvrdite, on bi rekao: Alija u sebi ne skriva nita
ve je onakav kakvim ga vidite.
Mi im kaemo: Isto tako, da je ovim hadisom eleo da ukae na
Alijin hilafet on bio rekao : Alija je halifa nakon mene.
Zatim, ovakva tvrdnja je optuivanje Poslanika, a.s., da nije
vjerodostojno izvrio svoju misiju poslanstva.
Ono to smo mi naveli od znaenja rijei mevla, niko ga nije
negirao i nije sklopljen idma suprotno od toga za razliku od
rafidijskog razumijevanja na iju se suprotnost sklopio idma
ashaba.

95 Sami Deko
Jo jedan od naina na koji e rafidije pokuati da dokau hilafet
Alije, r.a. je tumaei hadis Poslanika, a.s., u kojem on Aliji kae:
Jesi li zadovoljan da naspram mene bude kao Harun Musau s
tim to nakon mene nema Poslanika?
248
da se odnosi na hilafet.
Kaemo im: Vi rafidije, zbog zaostalosti vaeg razuma uvijek se
hvatate za neto u emu nema dokaza za ono to pokuavate
dokazati.
Dokaz nepostojanosti onoga to tvrdite u ovom hadisu je na
prvom mjestu Idma ashaba na hilafet Ebu Bekra i Alijino
nekorienje ovog hadisa da utvrdi svoj hilafet tada, i u vrijeme
pobuna u toku njegovog hilafeta.
Zatim, dokaz nemogunosti da se ovaj hadis koristi kao dokaz za
utvrivanje hilafeta je to to je njegovo bukvalno znaenje
odbaeno. Naime, Harun je bio Musaov brat po ocu i po majci i
bio njegov sudrug u poslanstvu, primao objavu od Allaha, d.., i
nije bio halifa nakon Musaa jer je on umro prije Musaa a.s. A to
se Alije tie, on, niti je bio brat Poslanika po ocu i majki, niti je
bio njegov sudrug u poslanstvu, pa ako hilafet nije pripao onome
ko je sve to bio tj. Harunu pored Musaa, kako onda da pripiemo
hilafet onome ko nije nita od toga?
Da rafidije znaju povod ovog hadisa nikada ne bi govorili ono to
govore. Ovaj hadis Poslanik, a.s., je izgovorio nakon to je ostavio
Aliju u Medinu da bude njen namjesnik dok je on bio sa
mudahidima na putu za Tebuk, i kada su munafici govorili da
Poslanik izbegava i mrzi Aliju pa ga je Alija pratio, doao do
njega i rekao mu: O Poslanice, zar e me ostaviti sa onima koji
su izostali? Pa mu je Poslanik, a.s., rekao: Zar nisi zadovoljan
da mi bude kao Harun Musau s tim to poslije mene nema
Poslanika.? tj. Ostavio sam te da bude moj zamjenik u upravi
dok sam ja na putu kao to je Musa ostavio Haruna da ga
zamjenjuje i da upravlja narodom dok je on zauzet razgovorom
sa Allahom, d.., na Sinaju.
Takoe, ako bi u Poslanikovom ostavljanju za svog zamjenika u
njegovom odsustvu imalo dokaza za hilafet, pa, Poslanik je u

248
Buhari, hadis br. 3706, str. 438.

veini sluajeva za svog zamjenika ostavljao Abdullah ibn Ummi
Mektuma, pa zar u tome ima nekakakvog dokaza njegovog
hilafeta?
Poslanik, a.s., je postavio Ebu Bekra kao predvodnika Hadda
9.H.g. i postavio ga za imama u damiji u zadnjim danima svog
ivota. Poslanik, a.s., je postavio Omera za nadlenog za sadaku
Kureja, postavio Zejd ibn Harisa i njegovog sina Usamu za voe
vojske neposredno prije svoje smrti. Pa je poslao Muaza u Jemen
kao nadlenog za vjerska pitanja. Postavio Bazana kao
upravnika Jemena koji je na tom mjestu ostao sve do svoje smrti
godine Oprosnog Hadda nakon ega je Poslanik kao
namjesnike Jemena poslao Ebu Musa El Earija, Halid ibn Seid
ibn El As, Jala ibn Umejje i Amr ibn Hazma. Zatim je poslao Zijad
ibn Lebid El Bejadija i Ukae ibn Sevra da upravljaju
Hadramevtom. Pa je takoe poslao Itab ibn Usejda u Mekku da
bude njen voa i kadija. Postavio je Amr ibn El Asa za vou bitke
Zatu Selasil ali ni u jednom od ovih imenovanja nema dokaza
da je neko od ovih halifa nakon Poslanika, a.s.
Zatim, prenosi se ispravnim senedom preko Ibn Ebi Mulejke a
on od Ibn Abasa da je Poslanik, a.s., rekao: Ebu Bekr i Omer su
meni kao Harun Musau.
249

Pa ako kau: Ovo je ahad predaja kaemo im: Isto tako je i
hadis kojeg vi prenosite od ahad predaja.
Mnogo je dokaza ljubavi izmeu Alije i ostalih ashaba. Izmeu
ostalog i Alijino udavanje svoje erke Ummu Kulsum za Omera
kao i mnogobrojne predaje koje se prenose od njega kao npr.:
Prenosi se od Muhammed ibnul Hanefijje
250
: Pitao sam mog oca:
Ko je najbolji ovjek nakon Poslanika? Pa je rekao: Ebu Bekr !A
ko zatim? Pa je rekao: Omer !
251
Prenosi se da je Alija rekao
Omeru: Ja , zaista, mislim da e te Allah uiniti da bude sa tvoja
dva druga
252
sjeam se da sam puno puta uo Boijeg Poslanika,

249
250
Sin Alije, r.a. a dat mu je naziv Ibnul Hanefijje kako bi se razlikovao od Alijinih
sinova sa Fatimom, r.a., jer je on sin Alije i Havle iz plemena Benu Hanife.
251
252
Poslanikom i Ebu Bekrom

97 Sami Deko
a.s., da kae: Ili smo ja, Ebu Bekr i Omer, uli smo ja, Ebu Bekr
i Omer, izali smo ja, Ebu Bekr i Omer.
253
Zatim se prenosi da je
Alija, r.a., rekao: Niko mi nije priao od Boijeg Poslanika, a.s., a
da nisam traio da mi se zakune osim Ebu Bekra, priao mi je
Ebu Bekr i istinu je rekao Ebu Bekr.
254

Prenosi se da je Poslanik, a.s., rekao, govorei o Ebu Bekru i
Omeru: Oni su za vjeru kao sluh i vid.
Takoe, biljei Buhari da je Poslanik, a.s., rekao: Kada bih
nekoga uzeo za prijatelja uzeo bih Ebu Bekra za prijatelja, ali,
va drug je prijatelj milostivog.
255

Kae Poslanik, a.s.: Ako vlast preuzme Ebu Bekr naiete ga
tjelesno slabog ali jakog u izvrenju Allahovih naredbi. Ako vlast
preuzme Omer, vidjeete da je on jak u tijelu i jak u izvravanju
Allahovih naredbi, a ako je preuzme Alija, vidjeete da je on
smiren, na uputi.
Kae Poslanik: Hilafet je nakon mene trideset godina. a ovo je
period hilafeta etvorice pravednih halifa.
Kae Poslanik, a.s: Ko je bolji od Ebu Bekra, oenio me svojom
erkom, opremio me svojim imetkom, borio se sa mnom u
satima straha.
Prenosi se da je neka ena dola kod Boijeg Poslanika i upitala
ga o neemu a zatim rekla: Ako se vratim pa te ne naem, kome
da se obratim? Pa je Poslanik, a.s., rekao: Ako se vrati i ne
nae me, obrati se Ebu Bekru.
Kae Poslanik, a.s.: Narod u kome je Ebu Bekr, ne treba da da
prednost nekom drugom.
Rafidije e rei: Ebu Bekr nije dao Fatimi Poslanikovu, a.s.,
zaostavtinu
256
!

253
254
Tebsiretul Edilleh, Ebu Muin En Nesefi, 2/ 472
255
256
Kaze ejh El Muhammed Tekijj El Usmani El Hanefi: Poslanik a.s. je kao otac
ovjeanstva pa je njegov miras pripao svima kao trajna sadaka. ( Fethul
Mulhim, 3/ 53) Prenosi Urve o Aie, r.a., da je rekla: Kada je umro Boiji
Poslanik, a.s., njegove ene su elele da poalju Osman ibn Affana Ebu Bekru da


ga upita o njihovom mirasu pa je Aia rekla: Zar Poslanik a.s. nije rekao: Mi se
ne nasleujemo, ono to ostavimo to je sadaka. ( Sahih Muslim, hadis br. 4546,
Ebu Davud, hadis br. 2977) Ovim hadisom pobijamo tvrdnju ija da je Ebu Bekr
izmislio taj hadis jer se hadis sahih predajom prenosi i od Aie i mnogih drugih.
Takoe, ne postoji nikakva korist za Ebu Bekra u nedavanju mirasa porodici
Boijeg Poslanika pa on nema nikakve potrebe da izmilja hadise. itske tvrdnje
su smijene jer je to optuivanje najboljeg ashaba za iji je iman posvjedoio
Allah, d.., Njegov Poslanik i cio Poslanikov Ummet da je bez razloga, bez ikakve
koristi za sebe ili za svoju porodicu sa ogromnom tetom i sa ogromnim
grijehom za izmiljanje hadisa kako je to Poslanik rekao: Ko na mene slae
namjerno neka pripremi sebi mjesto u Vatri. izmislio hadis i zabranio Fatimi
njeno pravo. U rivajetu Buharije Ebu Bekrovog hadisa da je Poslanik a.s. rekao:
Mi se ne nasleujemo, ono to ostavimo to je sadaka. Nakon ovih rijei kae se:
Pa mu je Alija r.a. posvedoio to i rekao: Mi znamo tvoju dobrotu o Ebu Bekre,
pa je zatim spomenio njihove rodbinske veze sa Poslanikom a.s. i njihova prava
nakon ega je Ebu Bekr rekao: Tako mi Onoga u ijem je vlasnitvu moja dua,
odravanje Poslanikovih rodbinskih veza mi je drae od odravanja svojih
rodbinskih veza. ( Sahihul Buhari, hadis br. 3711) ije, koji tvrde da su
sljedbenici Alije r.a. trebali bi da se osvrnu na ovaj i na sline hadise u kojima
sam Alija, r.a., iskazuje svoju ljubav prema Ebu Bekru r.a. Kuran takoe govori
da se od Boijih Poslanika ne nasleuje imetak vec se nasleuje znanje i
mudrost. Kae Allah, d.., u Kuranu: I Sulejman naslijedi Davuda i ree: O ljudi,
dato nam je znanje da razumijemo ptiije glasove i svata nam je dato, ovo je
zaista prava blagodat. ( An Neml, 16) Iz ovog Kuranskog ajeta jasno vidimo da
je Sulejman, a.s., naslijedio Davudovo znanje i njegovu mudrost a ne njegov
imetak.. Zatim kae Allah ,d.., u Kuranu prenosei rijei Zekerijje a.s.: Bojim
se roaka svojih po krvi poslije mene, a ena mi je nerotkinja, zato mi pokloni od
Sebe sina da naslijedi mene i porodicu Jakubovu, i uini, Gospodaru, da bude
njime zadovoljan. ( Merjem, 5-6 ) a svakom razumon ovjeku jasno je da se
Poslanici ne plae za svoj imetak i za svoje kue ve se plae za svoje znanje. Od
Abdurrahman ibn Ebi Lejle se prenosi da je rekao: uo sam Aliju, r.a., da kae:
O Boiji Poslanie, to ne vidi da me postavi za upravitelja naeg prava petine
pa da ga ja dijelim jo u toku tvog ivota kako nam niko ne bi prigovarao posle
tebe? Pa je Boiji Poslanik, a.s., to uradio pa sam ja dijelio u toku njegovog ivota.
Zatim je umro Boiji Poslanik pa me je na to mjesto postavio i Ebu Bekr, r.a., pa
sam ja dijelio za vrijeme njegovog ivota, zatim me je i Omer r.a. postavio, pa
sam dijelio u toku njegovog ivota sve do poslednje godine kada mu je doao
veliki metak pa je odvojio nae pravo i poslao mi ga govorei: Uzmi i podijeli. Pa
sam mu ja rekao: O voo pravovjernih, ove godine nama ovo ne treba a
muslimanima treba. Pa ga je uzeo i podijelio muslimanimate godine. ( Ebu
Jusuf, Kitabul Harad, str. 61.; Ahmed, 1/ 84-85) Biljei Omer ibn ebeh od Kesir
En Neva: Rekao sam Ebu Daferu ( Muhammed El Bakiru): Jesu li vam Ebu Bekr
i Omer nanijeli nepravdu i uzeli vam neto? Pa je rekao: Ne !!! Tako mi onoga koji
je poslao rastavlja istine od neistine i dao da ljudima bude uputa, nisu nam
nanijeli ni trunicu nepravde ( Tarihul Medineh, Omer ibn ebeh, 1/ 201 ; Es

99 Sami Deko

Semhudi, Vefaul Vefa, 3/ 1001; erh Nehdil Belaga 4/ 82) Pa zar sam Alija i sam
ehlul bejt priznaje da im je Ebu Bekr, r.a., dao njihovo pravo a ije koji lano
tvrde da slijede Aliju smatraju da im nije dao njihovo pravo???? Zatim, mnogi
ije pokuavaju da neuke ljude obijede da je Fatima, r.a., bila ljuta na Ebu Bekra i
da je umrla ljuta na njega. Meutim, ako pogledamo hadis u kojem se spominje
zatim vie nije govorila sa njim sve dok nije umrla vidimo da je u njegovom lancu
prenosilaca Ibn ihab Ez Zuhri koji je esto komentarisao hadise a nije odvajao
svoje rijei od hadisa pa su mu mnogi prigovarali na to i govorili mu: Odvoji tvoje
rijei od Poslanikovih. ( En Nektu Ala Ibn Salah, 1/ 829) Ovaj hadis, najbolje nam
je objasnio ejh Muhammed Nafi koji kae: Ova pria prenijeta nam je preko
36 seneda. 11 seneda od ukupnog broja nije ilo preko Ibn ihab Ez Zuhrija i ni u
jednom od tih 11 nema ni traka Fatimine ljutnje na Ebu Bekra i njenog
negovorenja sa njim. Zatim, preko Ez Zuhrija je prolo 25 seneda a od toga u 9
seneda takoe se ne spominje Fatimina ljutnja na Ebu Bekra. (Ruhamau
Bejnehum( na urdu jeziku), Muhammed Nafi, 1/ 126-127) Islamska ulema je
znala da Zuhri ponekada nenamjerno povee svoje rijei sa hadisom pa su zato
rekli: Prenosi Hatib El Bagdadi pa kae: Rekao je Rebia Ibn ihab Ez Zuhriju: O
Ebu Bekre, kada govori ljudima svoje miljenje reci im da je to tvoje miljenje a
kada im govori sunnet reci im da je to sunnet da ne pomisle da je to tvoje
miljenje. ( El Fekih vel Mutefekkih, Hatib El Bagdadi, 2/ 148) Kae Es Sujuti:
Murseli Zuhrija, kae Ibn Muin i Jahja ibn Seid El Kattan: Ne obaziri se na to. (
Tedribur Ravi, Sujuti, 1/ 205) Zatim, isti hadis koji ije pokuavaju da dokau
Fatiminu ljutnju na Ebu Bekra do njene smrti, pored toga to su to najverovatnije
Zuhrijeve rijei prenosi se i sa drugaijim metnom koji objanjava hadis koji se
nalazi u Muslimu: Biljei Omer ibn ebeh preko Zuhrija hadis iz Muslima s tim
to se na kraju kae: Pa nije govorila sa njim o tom imetku sve do svoje smrti. (
Tarihul Medineh, Omer ibn ebeh, 1/ 197) Ovim hadisom jasno je svima onima
koje je Allah, d.., poastio razumom da Fatima, r.a., nije bila ljuta na Ebu Bekra
ve nije govorila sa njim o toj temi nikada vie do kraja njenog ivota.
Zatim,prenosi se u drugim hadisima od Ebu Tufejla da je rekao: Poslala je
Fatima Ebu Bekru: Jesi li ti ( kao halifa tj. Je li Poslanikov imetak pripao Bejtul
Malu) nasledio Poslanika ili ga je naslijedila njegova porodica? Pa je rekao: uo
sam Poslanika a.s. da kae: Kada Allah, d.., da neto Poslaniku a zatim ga uzme
k Sebi, On ostavlja to onima koji ostaju posle njega. Pa sam razumeo iz toga da
njegov miras pripada svim muslimanima. Nakon toga je Fatima r.a. rekla: Onda
je onako kako ti kae i kako si uo od Boijeg poslanika a.s. ( Ebu Davud, hadis
br. 2973 ; Ahmed, 1/ 4 ; Ebu Jala, 37) Zatim biljei Bejheki hadis od E abija:
Kada se razbolela Fatima r.a. doao joj je Ebu Bekr r.a. pa je traio dozvolu da
ue kod nje. Alija je tada rekao Fatimi: O Fatima, Ebu Bekr ti dolazi u posjeti,
voli li da ga pustim? Pa je rekla: Da. Pa je uao nakon toga je rekao: Tako mi
Allaha nisam ostavio kuu i imetak i porodicu osim zbog Allahovog, d..,
zadovoljstva, zadovoljstva Njegovog Poslanika i zadovoljstva Poslanikove, a.s.,
porodice. Pa je i Fatima bila zadovoljna njime. ( Bejheki, 6/ 301) Ovaj hadis
zabiljeio je i Ibn Sad u Et Tabekat ( 8/27) kao i El Muhibb Et Taberi u Rijadu
Nadireh gdje ga je naslovio: Fatima je umrla zadovoljna Ebu Bekrom ( Rijadu

Kaemo: On joj nije zabranio miras da bi ga on uzeo ve zato to
je Poslanik, a.s., rekao: Mi Poslanici se ne nasleujemo, ono to
ostavimo je sadaka. i za to su mu posvedoili veliki ashabi
poput Omera, Osmana, Alije, Talhe, Zubejra i Abdurrahman ibn
Avfa.
Kuran nam govori da se Poslanici ne nasleuju. Kae Allah, d..:
(
)
I Sulejman naslijedi Davuda i ree: O ljudi, dato nam je da
razumijemo ptiije glasove i svata nam je dato, ovo je
zaista prava blagodat.
257

Nadireh, 1/ 156) Kae Bedruddin El Ajni El Hanefi: Ovo miljenje ( da je umrla
zadovoljna Ebu Bekrom) je mnogo jako jer je oigledno da je abi ovo uo od
Alije ili od nekoga ko je to uo od Alije r.a. ( Umdetul Kari, El Ajni, 15/ 20) Kae
Muhammed Tekijj El Usmani: Prvo je Fatima traila od Ebu Bekra miras, pa
kada ju je Ebu Bekr obavijestio o hadisu kojeg je uo od Poslanik a.s. ona je to
prihvatila ali je ona traila upravu nad tom zemljom. Meutim, Ebu Bekr joj to
nije dozvolio pa je to prihvatila govorei: Onako je kako ti kae i kako si uo od
Poslanika a.s. pa je ostalo u njenom srcu neto od njenog prethodnog miljenja
jer je mislila da je ovaj hadis ne spreava od uprave imetkom. Nakon toga, Ebu
Bekr je to osjetio i otiao kod nje nakon ega je ona umrla zadovoljna njime a i
on njome zadovoljan. ( Fethul Mulhim, Muhammed Tekijj El Usmani, 3/ 57)
Kae Ibn Kesir: Nakon to joj Ebu Bekr nije dao da upravlja imetkom jer je
smatrao da je njegova obaveza kao halife muslimana, da radi sve ono to je radio
Boiji Poslanik i da upravlja svime onime ime je upravljao Boiji Poslanik, a.s.,
kao to to Ebu Bekr kae: Vallahi ja neu ostaviti stvar koju je radio Boiji
Poslanik, a.s., a da je ja ne uradim., ona tj. Fatima je osjetila neto u sebi. ( El
Bidaje Ve Nihaje, Ibn Kesir, 5/ 289)
Zatim, od mnogih itskih imama i u mnogim itskim knjigama se prenosi da je
Fatima, r.a., bila zadovoljna Ebu Bekrom i da je Ebu Bekr ispravno postupio po
pitanju Poslanikovog mirasa: Prenosi se od Zejd ibn Alija da je rekao: Da sam ja
bio na Ebu Bekrovom mjestu i da se meni povjeri sud o tome i ja bih presudio
kao Ebu Bekr r.a. ( erh Nehdil Belaga, Ibn Ebil Hadid, 4/ 82)
Mnoge itske knjige prenose Fatimino zadovoljstvo Ebu Bekrovom presudom.
Od takvih knjiga je i knjiga erh Nehdzil Belaga od Ibn Mejsema El Bahranija ( 5/
107) kao i Ibn Ebi Hadid u erhu (4/ 80) Zatim biljei Ibn Ebil Hadid od El
Murteda od Ibn Aia da je rekao: Kada je Alija postao halifa neki su mu rekli da
uzme Fedek pa je on rekao: Stidim se od Allaha d.. da uzmem neto to nam
nije dao Ebu Bekr a u emu ga je pratio Omer r.a. ( erh nehdil Belaga, 4/ 94)
257
Sura En Neml, 16. ajet

101 Sami Deko
Iz ovog Kuranskog ajeta jasno vidimo da je Sulejman, a.s.,
naslijedio Davudovo znanje i njegovu mudrost a ne njegov
imetak..
Zatim, kae Allah, d.., u Kuranu prenosei rijei Zekerijje a.s.:

Bojim se roaka svojih po krvi poslije mene, a ena mi je
nerotkinja, zato mi pokloni od Sebe sina da naslijedi mene i
porodicu Jakubovu, i uini, Gospodaru, da bude njime
zadovoljan.
258

Svakom razumnom ovjeku jasno je da se Poslanici ne plae za
svoj imetak i za svoje kue ve se plae za svoje znanje.
Fatima, r.a., nije traila Fedek po osnovi mirasa ve je govorila
da joj je Poslanik, a.s., to poklonio jo u toku ivota pa je Ebu
Bekra traio od nje svjedoke za to nakon ega su posvjedoili
Alija i Ummu Ejmen, nakon ega joj Ebu Bekr nije dao Fedek jer
je za ispravno svjedoenje potreban jedan muskarac i dvije ene.
Fatima je nakon ovoga pristala na Ebu Bekrovu presudu a dokaz
njenog pristanka i zadovoljstva sa Ebu Bekrovom odlukom
nalazimo u hilafetu Alije, r.a., jer, ni sam Alija nije isplatio Fedek
Hasanu i Husejnu u vrijeme svog hilafeta a da je ispravna
rafidijska tvrdnja da joj je Ebu Bekr uinio zulum on bi to uradio.
Hilafet Omer El Faruka
Omer, r.a., je ispunjavao sve uslove za hilafet, bio je Kurejija,
politiar, vojskovoa i mudtehid.
Nakon to smo spoznali Omerovu spremnost da bude halifa
muslimana, kaemo: Ebu Bekr je predloio Omera za halifu pa su
mu svi ashabi dali prisegu, nakon ega je sklopljen idma da
drugi halifa muslimana bude Omer, r.a.
259

258
Sura Merjem, 5-6. ajet
259
Tebsiretul Edilleh, En Nesefi, 2/ 482

U poglavlju o Ebu Bekru spomenuli smo da je ajet u kojem Allah,
d.., kae:

Reci beduinima koji su izostali: Biete pozvani da se borite
protiv naroda veoma hrabrog i monog sve dok se ne
pokori. Pa ako posluate Allah e vam lijepu nagradu dati, a
ako izbjegnete, kao to ste i do sada izbjegavali, na muke
260

- dokaz hilafeta Omera, r.a., bez obzira odnosio se ajet na Benu
Hanife ili na Perzijance jer, ako kaemo da je to pleme Benu
Hanife time utvrujemo hilafet Ebu Bekra i hilafet Omera nakon
njega jer ga je Ebu Bekr predloio za halifu, a ako kaemo da su
to Perzijanci onda time potvrujemo hilafet Omera i onoga koji
je Omeru bio halifa, ijim je hilafetom Omer bio zadovoljan, ije
je slijedjenje Omer nareivao tj. Ebu Bekra.
ta govoriti o hilafetu ovjeka za koga je Poslanik, a.s., rekao:
Kada bi posle mene bio poslan Poslanik to bi bio Omer.
261

I rekao: O sine Hattabov, tako mi onog u ijoj je vlasti moja
dua, nikada te ejtan nije sreo da ide jednom stranom puta a
da on nije preao na drugu stranu.
262

Hilafet Osmana
Osman, r.a., je bio sposoban za voenje ummeta a dokaz tome je
Abdurrahman ibn Avfova prisega njemu i preutno odobravanje
ashaba, kao i samo prisustvo u uri koju je odabrao Omer.
Prenosi se da je Abdurrahman ibn Avf rekao Aliji: Dajem ti

260
261
Mustedrek, Hakim, 3/ 92; Musned, Ahmed ibn Hanbel, 4/ 154; Mudemul
Kebir, Et Taberani, 17/ 180; a u Buhariji (hadis br. 3689. str. 434) stoji: U Benu
Israilu, prije vas, postojali su ljudi kojima je govoreno iako nisu bili Poslanici pa
ako bi iko od mog ummeta bio to isto to bi bio Omer.
262

103 Sami Deko
prisegu za hilafet, da sudis po Allahovoj knjizi, po sunnetu
Bozijeg Poslanika i slijedi stope Ebu Bekra i Omera? Pa je Alija
rekao: Sudiu po Allahovoj knjizi i Sunnetu Poslanika, a.s., i
iniu spostveni idtihad. Pa je Abdurrahman to isto rekao
Osmanu, pa je on rekao: Da!
U ovome je dokaz zadovoljstva ashaba hilafetom Ebu Bekra i
Omera jer, da oni nisu bili zadovoljni njihovim hilafetom neko od
njih bi progovorio i negirao Abdurrahmanov uslov da trei halifa
sijedi stope svoja dva prethodnika. Oni su opisani kao oni koji
odvraaju od zla i upuuju na dobro a ako u slijeenju stopa
dvojice prethodnika ima ikakvog zla oni bi to negirali.
Zatim, u rijeima Alije, r.a., : Sudiu po Allahovoj knjizi i
sunnetu Poslanika i iniu sopstveni idtihad. nema niega to
bi upuivalo na Alijino nezadovoljstvo Ebu Bekrom i Omerom jer
se njegove rijei odnose na njegov mezheb po kojem je
mudtehidu zabranjeno da slijedi druge mudtehide, mezheb po
kojem je obaveza mudtehidu da propise uzima direktno iz
Kurana i Sunneta, za razliku od miljenja Abdurrahmana i
Osmana koji smatraju da je mudtehidu dozvoljeno da slijedi
drugog mudtehida koji je ueniji od njega.
Dokaz da se ove Alijine rijei odnose na idtihad a ne na hilafet
nalazimo u Alijinom pomaganju pravednim halifama i njegovoj
prisegi Osmanu.
Zatim, ono to navode od runih stvari koje su inili njegovi
namjesnici, to nije dokaz protiv njega jer ih je on, kada bi saznao
za njihovu neposlunost, rasputao i micao sa poloaja.
Kakaa ibn Sevra je Alija postavio za namjesnika Mejsana pa je
ovaj uzeo njegovo blago i otiao kod Muavije, pa je postavio
Eas ibn Kajsa za namjesnika Azerbejdana pa ga je ovaj
izneverio a ipak, niko nije rekao da je ovo neka Alijina greka i
napao Aliju zbog toga kao to oni napadaju Osmana zbog istih
stvari.
Takoe, rafidije spominju da je Osman zapalio Mushafe a ne
znaju da je to iz razloga da ljudi ne bi uili osim ono to je
ispravno i da ne bi uili kiraetima koji nisu ispravni ve da bi

uili samo onako na ijoj je ispravnosti postignut Idma.
Istinu je rekao Poslanik, govorei o Osmanu: Osman je moj brat
i drug u Dennetu. I rekao, pokrivajui svoja koljena kada je
uao Osman: Zar da se ne stidim od onoga od koga se stide
meleki. Takoe, Poslanik, a.s., je obradovao Osmana Dennetom
pa je rekao, kada je video Osmana i Aliju da zajedno ulaze na
vrata: Ovako ete vas dvojica ui u Dzennet, vas ne voli osim
musliman i ne mrzi vas osim nevjernik.
Zatim, ono to spominju o njemu da je on davao veliki imetak
svojoj porodici i roacima, istina je, davao je veliki imetak
svojim roacima, ali ne iz dravne blagajne ve iz svog
sopstvenog imetka a to je najvei stepen dobroinstva.
Osman, r.a., je ubijen nepravedno, u trenutnku kada je uio ajet:
( )
I bie im dovoljan Allah, a On sve zna i sve uje.
263

Ubijen je na dan kada je u snu video Poslanika, a.s., koji mu je
govorio: Nemoj iftariti danas, da iftarimo zajedno. Ubijen je a
postio je, ekao iftar sa Poslanikom oslanjajui se na Allaha, d..,
koji vjernike najljepom nagradom nagrauje.
Dokaz da je on ubijen nepravedno je u tome to niko od velikih
ashaba, onih kojima je obean Dennet, onih koji su bili u uri,
uesnika Bedra i ostalih znamenitih, nije smatrao da ga treba
smijeniti a kamoli ubiti. Da je zasluivao da bude smijenjen, oni
koji nareuju na dobro i odvraaju od zla, bili bi najprei da mu
na to ukau.
264

Hilafet Alije
Nema sumnja da je Alijino porijeklo i njegova veza sa
Poslanikom svima poznata. Svi znaju za Alijin brak sa erkom
Poslanika, Fatimom Ez Zehrom, svi znaju za njegovo znanje,

263
264
Tebsiretul Edilleh, En Nesefi, 2/ 484- 488

105 Sami Deko
njegovu pobonost, njegovu hrabrost. Sve to nam govori da je on
bio sposoban za hilafet.
Nakon utvrivanja sposobnosti, u vrijeme kada na Zemlji nije
postojao bolji ovjek, data je prisega Aliji da bude halifa, voa
pravovjernih.
Nakon ubistva Osmana, treeg dana, sakupili su se muhadiri i
ensarije molei Aliju da zaustavi fitnu koja se irila i prihvati
hilafet, pa on prui svoju ruku da mu daju prisegu. Davanjem
prisege od strane Huzejme ibn Sabita, Ebul Hejsem ibn Et
Tejhana, Muhammed ibn Mesleme, Ebu Musa El Earija, Ibn
Abasa i mnogih drugih, hilafet pree u ruke Alije.
Kao to smo rekli ranije, nije od uslova za hilafet sklapanje
Idmaa ve je dovoljno davanje prisege od jedne grupe ljudi.
Zatim, neki uenjaci govore da je Idma sklopljen kada je hilafet
prebaen na uru koja je imala est lanova i kada su ti lanovi
hilafet povjerili jednom od dvojice: Osmanu i Aliji. Kada je
Osman poginuo, ostao je idma za hilafet Alije, r.a.
ta rei o Aliji osim hadisa, kada je Poslanik, a.s., bio na Hiri sa
Ebu Bekrom, Omerom, Osmanom i Alijom: Smiri se o Hira, nije
na tebi niko osim Poslanika, Siddika i ehida.
Zaista je pogrdan govor o pravednim halifama utjerivanje u la
nikog drugog do Boijeg Poslanika, a.s.

Allah, d.., nema Ruke
Rije Jed je jo jedna u nizu rijei koje se spominju u Kur'anu a
koje imaju vie od pedeset znaenja. Allah, d.., nam je u svojoj
savrenoj Knjizi spomenuo da su te rijei i ti nejasni ajeti osnova
razilaenja Ehli sunnet vel dzemata i raznoraznih sekti koje
uzimaju ove ajete za osnovu svoje akide.
Allah, d.., kae:

On tebi objavljuje Knjigu, u njoj su ajeti jasni - oni su
glavina Knjige, a i drugi- nejasni. Oni ija su srca pokvarena
- eljni smutnje i svog tumaenja slijede one to su nejasni.
A tumaenje njihovo zna samo Allah i oni koji su u nauku
dobro upueni - oni govore: Mi vjerujemo u njih, sve je od
Gospodara naeg. A samo razumom obdareni shvataju.
265

Od tih sekti je i sekta Vehabija koja je kao osnovu svoje akide
uzela Vasitijsku akidu od Ibn Tejmijje i sline knjige koje su
sastavljene iskljuivo od nejasnih ajeta i hadisa. Ista ta sekta, sve
te nejasne ajete i hadise tumai shodno svom ogranienom
znanju arapskog jezika i islamskih nauka pa kae da rije jed u
Kur'anu znai ruka pripisujui tako Allahu Uzvienom neto to
sam sebi nije pripisao i poredei Ga sa stvorenjima.
Moda nikada ne bi bilo problema izmeu Ehli sunnet vel
demata i vehabija po ovom pitanju da vehabije nisu svoj stav
pripisale Selefu Salihu koji je od takvih izmiljotina ist.
Iz tog razloga, pogledajmo ta je taj jed koji se spominje u
Kuranu:
Dva su stava uenjaka po pitanju ove rijei:
- Prvi je, a to je stav veine selefa, da je najbolje ovu rije
prenijeti onako kako je do nas dola na arapskom jeziku bez

265

107 Sami Deko
prevoenja, tumaenja i ulaenja u kakvou sa ubjeenjem da to
nije ruka niti neto nalik organima stvorenja.
Ovo je stav imama Ebu Hanife, r.a., koji kae: On je neto to
nije slino niemu. A kada kaemo: Neto mislimo
potvrivanje Njegovog postojanja bez tijela, bez forme, bez
akcidencije. On nema granicu, nema suparnika niti sudruga.
Njemu nita nije slino. On ima jed, vedh i nefs onako kako je to
Allah, d.., spomenuo u Kur'anu.
266

I kae: : Allahov, d.., jed je iznad njihovog jeda, nije kao ejd
Njegovih stvorenja, i nije ruka. On je Stvoritelj ejda. Njegov vedh
nije kao vedh njegovih stvorenja. On je Stvoritelj svakog vedha.
Njegov nefs nije kao nefs njegovih stvorenja, On je Stvoritelj
svakog nefsa. Nita nije kao On.
267

Kao to vidimo, on samo spominje rijei onako kako su one
dole u Kuranu i zabranjuje njihovo prevoenje govorei: I nije
dozvoljeno da se jed prevede na Perzijski.
268

Prevoenje i tumaenje ove rijei a zatim pokuaj opravdavanja
govorom ; Ali mi ne znamo kakvou toga. nije govor selefa
ve je to govor mudessima i muebbiha. Kae Ibn Burhan:
Muebbihe uzimaju bukvalno znaenje ajeta i hadisa pa jed
tumae kao ruka a istiva kao smjetanje.
269

Zbog toga, pazi se dragi itaoe od onih koji pripisuju Allahu,
d.., manjkavost a zatim pokuavaju da se opravdaju govorei
da oni ne poznaju kakvou te manjkavosti. Ruka je manjkavost
kakva god da bude.
- Drugi stav uenjaka je tevil ove rijei
270
u okviru njene
upotrebe u arapskom jeziku pazei na tenzih, odnosno, Allahovu
istou od manjkavosti. Uenjaci koji zastupaju ovaj stav govore
da ova rije ima metaforno znaenje i da zapravo oznaava
Allahovu mo i Njegovu dobrotu.

266
Fikhul Ekber
267
Fikhul Ebsat
268
Fikhul Ekber
269
El Vusul ila Ilmil Usul, Ibn Burhan, 1/ 377
270
Ovo je stav cjelokupnog Halefa i velikog broja uenjaka Selefu Saliha

Mudessimi, muebbihi, vehabije i druge sekte pokuavaju da
negiraju tevil ove rijei pa govore da tevilom ove rijei
dolazimo do kontradiktornosti i pripisivanja Allahu, d., dvije
Moi ili dva Nimeta a to je nemogue jer Allah, d.., po njima,
govori u Kuranu da On ima dva jeda, i zato to bi tumaenjem
jeda kudretom nestala Ademova, a.s., odlikovanost nad Iblisom.
( )
On ree: O Iblisu, ta te je sprijeilo da uini seddu
onome koga sam Ja stvorio bi jedejje
271

Allah, d.., govori nam u ovom ajetu da je On stvorio Adema bi
jedejje a vehabije govore da ovo bi jedejje znai: sa svoje dvije
ruke i da je nemogue da znai sa svojom Moi jer se ovdje
upotrebljava dvojina rijei. Da bismo objasnili neispravnost
njihove tvrdnje moramo se, prije svega, vratiti na uenjake
arapskog jezika i upotrebu ove rijei u arapskom jeziku:
Kae Ibn Mukrim El Efriki: Ti nema za ovo beded znai: Ti
nema za ovo snage niti jedani tj. moi.
272

I kae: Ja nemam za tog ovjeka jedani odnosno snage.
273

Kae Ibn Mukrim: A Arapi govore: Ja nemam za ovo jed
odnosno nemam za ovo snage, i govore: Ja nemam za ovo
jedani i oni nemaju za to ejd odnosno snage.
274

Kao to vidimo, Arapi upotrebljavaju dvojinu rijei jed
275
da
njome ukau na snagu tako da njihov govor da tumaenje jeda
snagom u ovom ajetu iziskuje pripisivanje Allahu, d.., dvije
Moi nije taan.
Pogledajmo sada, kako su uenjaci tefsira protumaili ajete u
kojima se spominje ova rije:

271
Sura Sad, 75. ajet
272
Lisanul Arab, Muhammed ibn Mukrim ibn Menzur El Afriki, 3/ 81, Darus
Sadir, Bejrut, Prvo izdanje
273
Ibid. 15/ 422
274
Ibid. 15/ 423
275
Jedani - jedejni

109 Sami Deko
Kae Fahruddin Er Razi: Allah, d.., kae:
( )
Jedullahi fevka Ejdihim.
276

I kae:
)
Jevreji govore: Jedullah
277
je stisnut, stisnute su ruke
njihove
278
i prokleti da su zbog onog to govore, nije tako
ve jedahu mebsutatani,
279
On udjeljuje koliko On hoe.
280

I kae:
( )
On ree: O Iblisu, ta te je sprijeilo da uini seddu
onome koga sam Ja stvorio bi jedejje
281

Allahove rijei znae de je Njegov Kudret iznad
njihovog kudreta a Njegove rijei koje prenosi od Jevreja
su u znaenju nimeta.
Dokaz tome je da su Jevreji ili potvrivali postojanje Stvoritelja
ili negirali. Pa ako su potvrivali Njegovo postojanje nije
dozvoljeno da se kae da su Ga oni smatrali nesposobnim. To ne
kae razuman covjek. A ako su Ga negirali onda u spominjanju te
nesposobnosti ne bi bilo nikakve koristi.

276
277
Allahove blagodati su stisnute odnosno, On nam ne udjeljuje dovoljno.
Poznato nam je da je Allah, d.., Jevrejima dao razne blagodati, spustao im je
hranu sa nebesa, razdvojio im more, spasio ih od Faraona ali oni ipak nisu bili
zadovoljni time i govorili su da im Allah, d.., nije dao dovoljno blagodati. Mislili
su da je njihovo napustanje domova bolje od Allahovog rascjepljenja mora i
sputanja sofre sa nebesa.
278
Oni su skrtice jer ne uzvraaju i ne zahvaljuju Allahu, d.., na Njegovim
blagodatima
279
Ve su Njegove blagodati prema vama mnogobrojne
280
Sura El Maida, 64. ajet
281
Sura Sad, 75. ajet

Utvreno je da su oni vjerovali da im Allah, d.., ne daje od
svojih blagodati pa je ovaj ajet od najjaih dokaza da se rijeju
jed eli ukazati na nimet. Ako je znaenje Allah
nam ne daje od svojih blagodati nuno je onda da Njegov
odgovor na to, rijeci: - budu u znaenju blagodati
odnosno da znae: Ne, nego su Njegove blagodati
mnogobrojne.
Zatim, ako bismo uzeli bukvalno znaenje ovih rijei i rekli da
one znae: Ne, nego su Njegove ruke ispruene onda bi Allah,
d.., bio kao neki hendikep koji ne moe da skupi svoje ruke.
Uzvien je Allah, d.., od toga.
to se Allahovih, d.., rijei:
tie, uenjaci po ovom pitanju imaju dva stava:
Prvi je, (a to je neispravan stav) da su dva jeda dva svojstva
Allahovog, d.., bia kojima On stvara odlikujui time ono to
stvara tim svojstvima kao u sluaju Adema, a.s., Oni koji
zagovaraju ovo miljenje dokazuju to sledeim stvarima:
1.) Ove Allahove, d.., rijei ukazuju na to da je Allah, d..,
uinio Adema onim kome su meleki uinili seddu a uzrok te
sedde je u stvaranju Adema jedom. Ako bi nekim sluajem
jed znaio kudret onda bi uzrok zbog kojeg su meleki uinili
seddu Ademu bio prisutan u svim stvorenjima pa bi naredba
obuhvatala seddu svim stvorenjima a ne samo Ademu. Iz tog
razloga jed nije kudret.
2.) Allahov kudret je jedan a jed je upotrebljen u dvojini.
3.) Allahove rijeci ukazuju na specifikaciju Adema
odnosno da je on izuzetak od drugih. Iz tog razloga, nuno je da
sve mimo Adema ne bude stvoreno jedom a poto nema
sumnje da je sve ostalo stvoreno kudretom iz toga proizilazi da
jed nije isto to i kudret.
I drugi stav (a to je ispravan stav) da je jed u ovom ajetu
metafora za kudret. Oni svoje miljenje dokazuju sljedeim
dokazima:

111 Sami Deko
1.) Kudret je ono to stvari uzdie iz stanja nepostojanja na
stanje postojanja a jed je isto to i iz tog razloga jed je isto to i
kudret.
2.) Allahov, d.., kudret je Njegovo bespoetno obavezno
postojee svojstvo. Kao takvo, nuno je da se ono vee za sve
ono to je mogue jer bi u suprotnom ono bilo u potrebi za
nekim determinantom. Ovo znai da je sve ono to je mogue, u
Allahovom, d.., kudretu. Nema sumnje da je postojanje Adema
od moguih stvari pa se Allahov, d.., kudret vee i za njega. A
ako na jed gledamo odvojeno od kudreta nuna je influksija
dva influenta nad jednom stvari a ovo je nemogue.
3.) Pripisivanje Allahu, d.., influenta pored kudreta je
pripisivanje neega bez dokaza a takvo pripisivanje nije
dozvoljeno po Idmau.
Zatim, u odgovoru na prvi stav
282
kaemo:
Ako je Adem distingviran zato to je stvoren sa dva jeda koja
su posebna svojstva, onda su ivotinje distingviranije od njega
jer su one stvorene sa vie jedova.
283
( )
Kako oni ne vide da mi njima dajemo stoku koju smo
svojim ejdom stvorili.
284

Zatim kaemo: Zbog ega znaenje ajeta: ne moe
da bude ukazivanje na panju koju mu je Allah, d.., podario
prilikom stvaranja? ovjek, kada hoe da ukae na panju koju je
pridodao pravljenju neke stvari kae: Ovo sam napravio svojim
rukama
285
Poznato je da ovolika paznja prilikom stvaranja nije
ukazana nikome mimo Adema, a.s.

282
Da su to dva svojstva
283
Prilikom opisa stvaranja Adema spominje se dvojina rijei jed a prilikom
opisa stvaranja ivotinja spominje se mnoina ove rijei ejd
284
285
ak i ako taj ovjek nema ruke i nije to napravio rukama jer se ovom
reenicom eli ukazati na panju koja je ukazana tom napravljanom predmetu a
ne na sredstvo kojim je napravljen.

Odgovor na njihov drugi dokaz je: Dvojina ne upuuje na
obaveznost postojanja dvije stvari jer Allah, d.., kae:
( )
O vjernici, kada hoete da se s Poslanikom posavjetujete
prije ( bejne jedej
286
) savjetovanja milostinju udijelite.
287

I kae:
( )
On je taj koji alje vjetrove kao radosnu vijest bejne jedej
milosti svoje.
288

A odgovor na njihov trei dokaz je: Odlikovanost Adema a.s. je
u mnogim kerametima i blagodatima koje su mu date a ne u
njegovom stvaranju jedom koji je posebno svojstvo kako oni
kau. Ove blagodati i kerameti koji su dati Ademu, a.s., nisu dati
nikome drugom mimo njega.
289

Kae Imam Bejheki: Rekli su uenjaci ove nauke: Od znaenja
rijei jed je i snaga, kao to to kae Allah, d.., u Kur'anu:
( )
Ti otrpi ono to oni govore i sjeti se roba Naeg Davuda,
snanog ( zel ejdi ) u vjeri, koji se uvijek Allahu obraao.
290

Takoe, nekada rije jed biva u znaenju vlasti i kudreta kao
npr. u ajetu:
( )
Reci: Zaista je blagodat u Allahovoj vlasti ( bi Jedillahi ) i On
je daje onome kome hoe.
291

286
Vidimo da se ovdje upotrebljava dvojina rijei jed ali da to uopte ne
ukazuje na postojanje dvije stvari.
287
Sura El Mudadele, 12. ajet
288
Sura El Araf, 57. ajet
289
Esasu Takdis, Fahruddin Er Razi, str. 99- 101.
290
Sura Sad, 17. ajet
291

113 Sami Deko
Nekada, jed dolazi u znaenju blagodati kao kada ovjek kae:
- Koliko jeda sam ja uinio toj i toj osobi. tj. koliko
blagodati sam ja uinio toj i toj osobi.
A nekada, rije jed dolazi u znaenju veze, kae Allah, d.., u
Kur'anu:
( )
292

Odnosno koju smo Mi stvorili.
293

Kae Imam Bejheki: A to se Allahovih rijei:
O Iblisu ta te je sprijeilo da uini seddu
onome to sam stvorio bi jedejje.
294
- tie, istina je da se bi
jedejje ne smije protumaiti kao dvije ruke jer Allah, d.., je
Jedan, Jedinstveni i nije sastavljen iz dijelova.
295

Isto tako, ajet: - znai uzdizanje znaenja prisege
koju su davali Boijem Poslaniku
Kae Poslanik, a.s.: - Allahov jed je sa
kadijom kada sudi. - Allahova pomoc je sa kadijom kada sudi.
296

I kae: I nije znaenje jeda, kada ga ubrajamo u sifate, ruka pa
da kaemo da On ima ruke, prste i sl. nego On ima jed i mi mu
pripisujemo jed upotrebljavajui samo rije koja je dola u
Kur'anu.
297

Kae Ibn Devzi: Od nejasnih ajeta je i ajet:

292
293
El Esmau Ve Sifat, El Bejheki, str. 336.
294
295
296
Ibid. Str. 339-340.
297
Ibid. str. 352.

Znaj, da rije jed u arapskom jeziku dolazi u razliitim
znaenjima:
Od tih znaenja je nimet i ihsan. Kae Allah d.. u Kur'anu
navodei govor jevreja: - Allahov jed je stisnut - sto
znaci: Njegovi nimeti su malobrojni.
Jed je u arapskom jeziku takoe i snaga. Arapi kau:
- On ima jed za to. - on ima snage za to.
Allahov, d.., govor: - Ono to sam stvorio bi
jedejje. znai: Ono to sam Svojim Kudretom i Ni'metom
stvorio.
Kae Hasen El Basri: Njegov Ihsan i uzvraanje
na dobro. tj. On daje vie nego to zasluujemo.
Kae Ebu Ja'la El Ferra ( Mudzessim): Jedani su dvije ruke zato
to, ako to nisu dvije ruke, onda Adem nije odlikovan nad
ostalim stvorenjima jer je sve stvoreno Kudretom Njegovim.
Kaem (Ibn Dzevzi) : Ovo je govor bez ikakvog dokaza. Zaista
Arapi koriste izraz jedani za Kudret kao to je to u stihovima
Urve ibn Hazima :
)
Pa rekoe: Allah te izlijeio. Zaista mi nemamo za ono to te
zahvatilo jedani
Odnosno: Mi nemamo moi za to.
A to se njegovog govora : Allah je stvorio Adema svojim jedom
odlikujui ga time nad ostalim stvorenjima. tie, i on je
neispravan jer Allah, d.., kae:
( )
298

298

115 Sami Deko
Pa to ne znai da je stoka odlikovana nad ostalim stvorenjima.
I kae:
)
I nebesa smo svojim ejdom stvorili.
299

Ali to ne znai da su nebesa odlikovana nad ostalim
stvorenjima.
300

Kae Imam Taberi: Priao mi je Ali kae: Priao mi je Ebu Salih,
kae: Priao mi je Muavija, kae: Priao mi je Alija, kae: Priao
mi je Abdullah ibn Abbas kae: Allahove rijei :
A nebo smo svojim ejdom
301
sagradili. -znae bi kuvveh
snagom.
Priao mi je Muhammed ibn Amr, kae: Priao mi je Ebu Asim,
kae: Priao mi je Isa i El Haris, kae: Priao mi je El Hasen, kae:
Priao mi je El Verka, kae: Priao mi je Ibn Ebi Nedih, kae:
Priao mi je Mudahid: Ove Allahove rijei znae: bi kuvveh
snagom.
Priao mi je Bir, kae: Priao mi je Jezid, kae: Priao mi je Seid
od Katade da je rekao:
) znai: I nebo smo svojom moi sagradili.
Prenosi se od Sufjana: Sagradili smo ga svojom snagom.
302

Kae Ibn Akil: - znaenje ovoga je: Ono to sam ja
lino stvorio. Ovaj ajet je poput ajeta:
)
Eto to je zbog tvojih djela
303
- To je zbog onog to si
uinio jedake
304

299
Sura Ez Zarijat, 47. ajet
300
Defu ubheti Tebih, Ibn Devzi, str. 6-7.
301
Ejd je mnoina rijei jed
302
Damiul Bejan fi Tefsiril Kuran, Ibn Derir Et Taberi, 11/ 472
303
Sura El Hadd, 10. ajet
304
Defu ubheti Tebih, str. 7.

Kae Imam Sujuti: Kae Ibnul Esir u En Nihaje (5/ 293):
Jedullah je metafora za Njegovo uvanje.
305

Kae Kurtubi: Kae Mudahid: Jed je ovdje
306
u znaenju veze i
potvrde. tj. ono to sam Ja stvorio
307

Kae Bejdavi: Ono to sam ja stvorio bez oca i bez
majke a dvojina je upotrebljena zbog dodatnih blagodati koje su
mu date.
308

Kae El Maverdi: - ono to sam stvorio svojom
snagom ili kudretom , ili ono to sam sam stvorio.
309

Kae Ibn Atijje tumaei ovaj ajet: Sve ovo ukazuje na kudret i
na kuvvet a spomenuo je jed da bi ljudima bolje objasnio je je
obino jed znak za kudret i snagu.
310

Kae Es Sealibi: Bi Jedejje - je oznaka za kudret i kuvvet.
311

Kae evkani: - ta te je sprijeilo da se pokloni
onome koga sam ja lino stvorio bez ikakvih posrednika. Allah,
d.., je pripisao stvaranje Adema Sebi iako je On Stvoritelj svega
kao poast njemu kao to je dodao uz svoje ime Kabu, devu,
duu..."
312

Novotari, pored toga to Allahu, d.., pripisuju ruku idu jo
jedan korak dalje u svom uporeivanju Allaha, d.., sa
stvorenjima pa kau da On ima dvije ruke i da su obje desne. Ovo
je jasan tedsim i tebih.
Kae Imam Er Razi: Ako bi On imao dvije ruke, i obje te ruke
bile desne, to bi bilo krajnje runo i odvratno bie. Uzvien je

305
erh Sunenin Nesai, Delaluddin Es Sujuti, 7/ 94, Mektebetul Matbuatil
Islamijje, Haleb, Drugo izdanje, 1986.g.
306
U 10. ajetu sure El Feth
307
El Dami Li Ahkamil Kuran, El Kurtubi
308
Envarut Tenzil Ve Esrarut Tevil, El Bejdavi
309
En Nektu Vel Ujun, El Maverdi
310
El Muharrerul Vediz fi Tefsiri Kitabil Aziz, Ibn Atijje
311
El Devahirul Hasan fi Tefsiril Kuran, Es Sealibi
312
Fethul Kadir, E evkani

117 Sami Deko
Allah od toga. Ako On ima dvije ruke, onda je svaka pojedinano
nepotpuna a to je manjkavost.
313

Kao to smo vidjeli, svi mufessiri protumaili su rije jed u svim
njenim oblicima u njenom metaforikom znaenju i niko nije
rekao da je to ruka tako da nam o vehabijama i njihovim
dokazima ostaje samo da kaemo:
Obasjat nee crna srca lice moga prijatelja,
Gdje je ova lamba mrkla, a gdje svjetlost sjajnog Sunca.

313

Allah, d.., nema Desnu Stranu
Kao to smo i vidjeli, neki neuki ljudi pripisuju Allahu, d., dvije
ruke a zatim kau da su obje Njegove ruke desne.
Svoje miljenje, oni pokuavaju da potkrijepe sljedeim
dokazima:
Kae Allah, d..,:
( )
A nebesa e jeminom Njegovim razorena ostati.
314

I kae:
( )
Mi bismo ga za jemin uhvatili.
315

Svoj stav oni dokazuju i nakaradnim tumaenjem hadisa:
Oba Njegova jeda su jemin.
316

I hadisa:
Allah e na Sudnjem danu zaposjednuti Zemlju svojom moi i
razoriti nebesa svojim jeminom, a zatim e rei: Ja sam Vladar,
pa gdje su kraljevi Zemlje.?!
317

Islamska ulema nije protumaila jemin kao desnu ruku jer Allah,
d.., nema ruke pa da Mu pripisujemo desnu ili lijevu ruku, niti
je sastavljen iz dijelova pa da kaemo ovo je Njegova desna a ovo
Njegova lijeva strana. Dijeljenje Allaha, d., na strane, pa ak i
ako kaemo da ima samo desnu stranu se kosi sa tevhidom.
Kae Fahruddin Er Razi: Znaj da je jemin rije koja oznaava
znagu i kudret, dokaz za to je to to se desna strana naziva
jeminom jer je ona jaa strana i to to se zakletva naziva jeminom

314
315
Sura El Hakka, 45. ajet
316
Buhari, hadis br. 6227, Muslim, hadis br. 1727.
317
Buhari, hadis br. 6154. Dar Ibn Kesir, 1993. god.

119 Sami Deko
jer je to najjaa ovjekova potvrda da e, ili da nee neto uiniti.
Kae pjesnik El Ferra:

Ako nije zastava podignuta sa slavom, prihvatie je Araba
318

snano ( bil jemini ).
Ako znamo da je jemin oznaka za snagu, onda nam je jasno da
ajet: - znai: I nebesa e snagom Njegovom
razorena ostati.
to se tie ajeta: , on se ne odnosi na jemin Allaha,
d., ve na jemin onoga to se uzima kao u reenici
Uhvatio sam za desnu stranu djeteta. Pa ga moemo
protumaiti kao: Mi bismo ga za desnu stranu uhvatili.
319
A
ako se odnosi na Allaha, onda je znaenje ajeta: Mi bismo ga
snano uhvatili , kao to je to poznato u jeziku Arapa.
320

Kae Bedruddin Ibn Demaah: Allahove rijei: .
Rije jemin je Hal ili od onoga koji uzima i onda oznaava snagu,
ili od onoga koji se uzima pa tada oznaava njegovu snaniju
stranu tj. desnu. Kada neko vodi zarobljenika on ga hvata za
desnu stranu jer je to njegova jaa strana oznaavajui time da je
on jai i snaniji.
321

Kaze Bejheki: Mogue je da ajetom: -Allah,
d.., eli da nas obavijesti o svojoj Moi i svojoj Vlasti. Dok ajet:
znai: Uzeemo ga Snagom i Kudretom, odnosno:
Uzeemo njegovu snagu i kudret. Jemin koji je spomenut u
predajama je negdje u znaenju snage i kudreta, kao u ovim
ajetima, a negdje u znaenju lijepog prihvatanja jer Arapi

318
Araba El Evsi
319
Uzimanje za desnu stranu oznaava potpunu kontrolu jer je obino desna
strana jaa pa se uzimanjem ba za tu stranu oznaava da je ovjek nadjaan.
320
321
Idahu Delil, Bedruddin Ibn Demaah, str. 162-163.

govore: Fulan
322
je kod nas na jeminu odnosno na
lijepom mjestu. to se hadisa: tie, on je time eleo da
ukae na Allahovu potpunost i Njegovo savrenstvo jer su Arapi
jeminom oznaavali potpunost i savrenstvo.
323

I kae: Prenosi se od Ibn Abasa da je rekao: Jevreji i hriani
su opisivali Allaha, d.., pa je Allah, d.., objavio:

Oni ne veliaju Allaha onako kako Ga treba veliati
A zatim ukazao ljudima na svoju silu govorei:
)
a itava Zemlja e na Sudnjem danu u vlasti Njegovoj biti,
a nebesa e snagom Njegovom razorena ostati. Hvaljen neka
je On i Uzvisen od onoga sto mu pridruzuju.
324

objanjavajui da je opis
325
kojim su Ga oni opisivali irk.
326

322
Neki ovjek
323
El Esmau Ve Sifat, Bejheki, str. 348-349.
324
325
Jevreji su mudessimi i oni kau da Bog ima ruke, noge, prste i sl. Pa nas Allah,
d.., ovim ajetom obavjetava da je takav opis Allaha, d.., irk.
326
El Esmau Ve Sifat, Bejheki, str. 354. Darul Hadis, Kairo, 2005.g.

121 Sami Deko
Allah, d.., nema Prste
Od nejasnih rijei koje esto dolaze u hadisu je i rije isbea
kojom neki pokuavaju da pripiu Allahu, d.., prst, jo jednu
manjkavost i jo jednom Ga uine slinim stvorenjima iako On
govori da Mu nita nije slino.
Nejasni hadisi koje mudessimi koriste za pripisivanje Allahu,
d.., prsta su:
Srca su izmeu isbeajni od esabiillah, okree ih kako On
hoe.
327

I hadis koji se prenosi od Abdullaha: Doao je Jevrej kod
Poslanika, a.s., i rekao mu: O Muhammede, zaista Bog uzima
nebesa na isbea i Zemlju na isbea i brda na isbea i drvee na
isbea i ostala stvorenja na isbea, a zatim govori: Ja sam
Vladar. Pa se nasmijao Poslanik, a.s., tako da su mu se zubi
ukazali i prouio ajet: Oni ne poznaju Allaha kako treba.
328

Kae Fahruddin Er Razi: Znaj, da se pod pojmom isbea ne misli
na tjelesni organ a na to upuuje nekoliko stvari:
1.) Ako se ovaj hadis odnosi na prste, nuno je postojanje po dva
prsta naspram svakog srca ili postojanje samo dva prsta koja e
istovremeno biti unutar svakog ovjeka odnosno bivstvovanje
jednog tijela na vie mjesta istovremeno, a sve to je neispravno.
2.) Nuno je, po ovom shvatanju, da ti prsti budu u naoj utrobi
iako oni vjeruju da je On na Aru.
3.) Bukvalno tumaenje ovog hadisa upuuje na to da On ne
moe da radi neto osim prstima a to je nemo i ovisnost a Allah,
d.., je Uzvien od toga.
Ispravno tumaenje isbea bilo bi: Ono to ovjek uzima prstima
je slabo naspram njega i on upravlja njime lako, bez ikakve

327
Muslim, hadis br. 2654, Ahmed, 2/ 172, Tirmizi, hadis br. 2140
328

potekoe. Na osnovu toga, mi kaemo da je isbea metafora za
potpuni kudret i potpunu vlast nad neim.
329

Kae Bejheki; Upotrebio je dvojinu isbea iako je Allahov
Kudret samo jedan jer on govori o neemu to je poznato pa
dodaje jo jedan isbea da potvrdi tevil prvog. Kae se: Ja drim
tog ovjeka u hinsirej
330
( dva mala prsta) ako ga posjeduje.
331

to se drugog hadisa tie, u njemu nema dokaza kako to kae
imam Er Razi, jer se Poslanik, a.s., nasmijao govoru tog Jevreja
jer je taj govor bio glup a razuman ovjek se obino nasmije
kada uje neto toliko glupo. Zatim, ono to se prenosi od
Abdullaha da je rekao da se Poslanik, a.s., nasmijao potvrujui
mu to, to je samo obino miljenje koje nije ispravno jer se
suprotstavlja sahih predajama u kojima se kae da je Poslanik,
a.s., posle toga prouio ajet:
( )
Oni nisu spoznali Allaha kako treba
332

to jasno upuuje na Poslanikovo negiranje ovog govora.
ak i da je ispravno ono to prenose, ovaj hadis odnosi se na
Allahovu, d.., mo koja je u stanju da ak i najvee stvari sa
lakoom nadvlada. On je u mogunosti da upravlja ovim
ogromnim stvarima i u tome Mu se niko ne moe suprotstaviti.
Kao to smo ranije spomenuli, ono to ovjek uzima svojim
prstima
333
je siuno i beznaajno i on je u stanju da u
potpunosti upravlja njime. Tako, ovaj isbea spomenut u hadisu
ne oznaava prst i svojstvo Allaha ve oznaava potpunost
Njegovog Kudreta i Njegove siline.
334

329
Esasu Takdis, Fahruddin Er Razi, str. 106-107., Darul Kitab
330
Dvojina rijei hinsir
331
332
333
Ili dri na malom prstu
334
Esasu Takdis, Er Razi, str. 108.

123 Sami Deko
Kae Bejheki u komentaru drugog hadisa: Kae ejh: Prvaci od
naih uenjaka nisu tumaili ovaj i sline hadise ve su iz njega i
njemu slinih razumjeli ono zbog ega je i naveden a to je
ukazivanje na Allahov kudret i Njegovo Velianstvo. Kae Ebu
Sulejman El Hatabi: Nigdje u Kuranu niti u mutevatir sunnetu se
ne spominje rije isbea a rije jed nije u znaenju ruke pa da
pomislimo da ta rije ukazuje na prste. Ovu predaju prenose i
drugi Abdullahovi drugovi, pored Ubejde, i niko od njih ne
spominje: potvrujui njegov govor. Jevreji su muebbihe a
muslimani ne govore po onome to oni zagovaraju. Kaem
335
:
Govor onih ravija koji prenose potvrujui govor Jevreja je
samo njihovo miljenje i pretpostavka a dokazivanje time je
slaboKae Ebul Hasan Ali ibn Muhammed ibn Mehdi Et Taberi:
Mi ne negiramo ovaj hadis ali u njemu nema nita to ukazuje
na to da je to Njegov isbea ve se u njemu govori da e On staviti
ta stvorenja na isbea pa je mogue da je On time eleo: na prst
nekog stvorenja.
336

335
Bejheki
336
El Esmau Ve Sifat, El Bejheki, str. 353.

Allah, d., nema svojstvo Smijeha
Od svojstava stvorenja koje vehabije pripisuju Stvoritelju je i
svojstvo smijeha. Oni govore da se njihovo boanstvo smije a taj
svoj stav podupiru sledeim dokazima:
Kae Boiji Poslanik, a.s.,:

Oni ovaj hadis prevode shodno svom mezhebu tedsima pa kau
da on znai: Allah se smije dvojici ljudi, jedan od njih ubije
drugoga a obojica su Dennetlije.
Islamska ulema im je negirala ovo znaenje i rekla:
Kae Ibn Furek: Znaj da dahik nije samo promjena stanja
ovjeka i smijeh ve on ima razliita znaenja. Kae se:
ako su se na njoj pojavile biljke. Kae pjesnik:

Zaista je ovo proljee udna stvar, cvjeta ( tadhaku ) Zemlja od
plaa neba.
Ono ime je Allah, d.., opisan odnosi se na iskazivanje
blagodati jer je nemogue Allaha, d.., opisati svojstvom
smijeha jer je to svojstvo tijela.
337

Kae ejh Vehbi Sulejman Gavudi El Albani: Smijanje nije
svojstvo Allaha jer se ono deava zbog skrivene stvari koja je
otkrivena, zbog stvari koju nije znao prije toga a Allah je onaj
koji oduvijek zna vidljivo i nevidljivo.
338

Kae Ibn Kutejbe: Ono to se prenosi od Poslanika, a.s., o dahiku
i adebu (nije u znaenju smijeha i uenja) jer, smije se i udi
onaj koji neto nije znao pa potom saznao. Kae Ebu
Muhammed: Dahik i Adeb nije onako kako oni
339
misle ve to

337
Mukilul Hadisi ve Bejanuhu, Ibn Furek, str. 49. I str. 254.
338
U verifikaiji Idahu Delila, str. 211.
339
Mudessimi

125 Sami Deko
znai da su neke stvari kod Njega na stepenu onoga emu se
ljudi smiju i ude. Kae Allah, d.., svom Poslaniku:
( )
A ako se udi, pa udo su rijei njihove.
340

Iako se Poslanik, a.s., nije udio jer se pod ovim misli na to da je
ovo o emu Allah, d.., govori udno onome ko ga uje i vidi.
341

Kae Bedruddin ibn Demaah: Kae Buhari: Njegov dahik je
Njegova milost. Kae El Hatabi: Dahik je ovdje obavijest o
Allahovom, d., zadovoljstvu
Reeno je i da je ovaj glagol od rubaija odnosno da znai
Allah nasmijava odnosno daje smijeh melekima i svojim
robovima. A ako taj dahik pripiemo Allahu, d.., onda kaemo
da je njegovo znaenje ukazivanje na zadovoljstvo kao u hadisu:
Pa ako mi krene hodajui ja u njemu heruleh.
342
A oni koji
dahik tumae po njegovom bukvalnom znaenju, to su novotari i
mudessimi.
343

Kae Ibn Hader El Askalani: Kae Imam Buhari: Dahik
ovdje
344
znai milost.
345

340
Sura Er Rad, 5. ajet
341
Tevil Muhtelifil Hadis, Abdullah ibn Muslim ibn Kutejbe, str. 198., Darul Dil,
Bejrut, 1972. g.
342
Heruleh, koji bi u bukvalnom znaenju bio tranje, ovdje je upotrebljen u
znaenju Allahovog prekomjernog uzvraanja na ovjekovo dobro jer On nije
prostorno ogranien pa da se pomjera iz mjesta u mjesto.
343
Idahu Delil, Bedruddin ibn Demaah, str. 212., Dar Ikre, Damask, Prvo
izdanje, 2005. god.
344
U spomenutom hadisu
345

Allah, d.., nema Potkoljenicu
Sak je jo jedan izraz kojim mudessimi i muebbihe pokuavaju
Allahu pripisati manjkavost. Oni govore da ovaj izraz ukazuje na
Allahovu potkoljenicu a Allah je Uzvien i apsolutno razliit od
svojih stvorenja. Islamska ulema im je negirala ovo tumaenje i
rekla:
Biljei Ibn Ebi Hatim u svom Tefsiru: Preko Ikrime se prenosi
da je Ibn Abas upitan o rijeima:
( )
Na dan kada otkrije sak.
346

Pa je rekao: Kada neto ne razumijete iz Kur'ana potraite to u
stihovima Arapa. Zar niste uli stihove pjesnika:

I doao je rat do svoje estine ( sak ).
Pa je rekao Ibn Abbas: Ovo je dan velike estine i potekoe.
347

Biljei se u Tefsiru Abdurrezaka: Prenosi se od Ibrahim En
Nehaija u vezi Allahovih rijei: - Na dan kada
otkrije veliku estinu. Zar niste uli rijei pjesnika:
.
348

Kae Ibn Derir Et Taberi: Kae skupina ashaba
i tabiina: Otkrie estinu.
349

Kae enkiti: Negirao je Seid ibn Dubejr pripisivanje saka
Allahu, d.. Prenose Abd ibn Humejd i Ibnul Munzir da su

346
Sura El Kalem, 42. ajet
347
Tefsir, Ibn Ebi Hatim, 10/ 3366
348
Tefsir, Abdurrazak, 3/ 310
349
Tefsirut Taberi, 29/ 38; Isti govor navode i Kurtubi u svom Tefsiru 18/ 249;
Ibn Devzi u Zadul Mesiru, 8/ 341, Mektebetul Islami, Bejrut, Tree izdanje,
1404. H.g.; Tefsir Ebi Suud, 9/ 18; Ed Durrul Mensur, Sujuti, 8/ 254-256, Darul
Fikr, Bejrut, 1993.g.; Ekavilus Sikat, Meri ibn Jusuf El Keremi, Muessesetur
Risale, Bejrut, Prvo izdanje, 1406.H.g.

127 Sami Deko
upitali Seid ibn Dubejra o ajetu: - pa se mnogo
naljutio i rekao: Neki ljudi govore da e Allah otkriti svoj sak, ali
e On ustvari otkriti estinu.
350

Kae Ibnul Esir: U hadisu: Otkrie od Svog saka Sak u jeziku
znai estoka stvar a otkrivanje saka u jeziku znai otkrivanje
estine i siline.
351

Takoe, u nekim rivajetima hadisa o saku uopte se ne spominje
sak ve se kae, kako se to prenosi od Ebu Musa El Earija:
Otkrie im se zastor pa e gledati u Allaha, pa e pasti na seddu
a ostae narod, na njihovim leima neto poput kravljih rogova,
elee da uine seddu ali nee moi.
352

Na osnovu svega ovoga mozemo rei da je sak, u ovom ajetu i
hadisima u kojima se spominje, metafora za Allahovu estinu
koju e ljudi osjetiti na Sudnjem danu.

350
Istihaletul Meijjeti biz Zat, enkiti, str. 159. Darul Besir; isti govor navodi se i
u Ed Durrul Mensur fit Tefsiri Bil Mesur, Sujuti, 8/ 255, Darul Fikr, Bejrut, 1993.
g.
351
En Nihajetul Garibil Hadisi vel Eseri, Ibn Esir, 2/ 422, Darul Fikr
352
Defu ubheti Tebih, Ibn Devzi, str. 120, Darul Imami Nevevi, Aman, Drugo
izdanje, 1992.g.

Allah, d.., nema Oi
Jo jedna od neprihvatljivih stvari koje novotari pripisuju Allahu
je svojstvo oka. Oni govore da njihovo boanstvo ima oi i taj
svoj stav podupiru iskrivljenim tumaenjem sljedeih ajeta:
)
I gradi lau bi ajunina i po naem nadahuu.
353

)
A ti strpljivo ekaj presudu Gospodara tvoga, ti si zaista bi
ajunina.
354

( )
A da raste ala ajni.
355

Islamska ulema negirala je tumaenje ajna okom jer je oko
svojstvo stvorenja.
Kae Imam El Dessas tumaei prvi ajet: Pod naom zatitom,
zatitom onog koji te vidi i moe da otkloni sve nedae od tebe.
A reeno je i: Pod nadzorom meleka zaduenih za tebe.
356

Kae Et Taberi u svom Tefsiru: Ti si pod naim pogledom.
357

Kae Kurtubi, tumaei ovaj ajet: Gradi lau da njome plovi ti, i
oni koji vjeruju, bi ajunina pod naim nadgledom. Kae Er
Rebia Ibn Enes: Pod naom zatitom koja je zatita onog ko te
vidi. Kae Ibn Abas: Pod naim nadzorom. A sve je ovo u istom
znaenju. On koristi oko kao metaforu za vienje jer se vienje
deava okom, a upotrebio je mnoinu ove rijei da bi ukazao na
Svoje Velianstvo a ne da bi ukazao na broj, kao to to kae u
ajetima:

353
Sura Hud, 37. ajet
354
Sura Et Tur, 48. ajet
355
Sura Taha, 39. ajet
356
Ahkamul Kuran, El Dessas, 4/ 377, Daru Ihjai Turasil Arebijji, Bejrut,
1405.H.g.
357
Damiul Bejan fi Tefsiril Kuran, 17/ 18

129 Sami Deko
( )
A kako sam Ja moan ( el kadirun
358
)
359

( )
Ja, usitinu, jo neizmjerno mnogo mogu ( musiun
360
)
361

( )
I Zemlju smo prostrli tako je divan Onaj koji je prostro (
el mahidun
362
)
363

U svim primjerima upotrebljena je mnoina rijei iako se ta rije
odnosi na Jednog, Jedinog.
Sve ovo upuuje na Njegovo obuhvatanje svega i Njegovu
spoznaju, jer je On Uzvien od ula, poreenja sa stvorenjima i
kakvoe. Nema drugog Boga osim Njega.
Reeno je: Bi ajunina pod oima naih meleka koje smo uinili
izviaima zaduenim za tvoju zatitu i pomo, pa je po ovom
miljenju mnoina upotrebljena u znaenju broja.
Mukatil je rekao da bi ajunina znai sa naim znanjem dok
Ed Dahhak i Sufjan smatraju da bi ajunina znai po naoj
naredbi a reeno je i po naoj objavi kao i sa naom pomoi
da je izgradi.
364

Biljei se u tefsiru El Hazina: Prenosi se od Alije, r.a., da je
tumaei ajet:
( )
Rekao: Mi vidimo ta ti oni rade.
365

358
Mnoina rijei El Kadir
359
Sura El Murselat, 23. ajet
360
Mnoina rijei musi
361
362
Mnoina rijei El Mahid
363
364
Tefsirul Kurtubi, 9/ 30
365
Tefsirul Hazin, 4/ 190

Takoe, imam El Begavi navodi od Ibn Abasa, r.a., da je tumaei
ovaj ajet, rekao: Pod naim nadzorom.
366

Kae Imam El Vahidi: Bi ajunina pod Naim pogledom,
odnosno pod naom zatitom a to je zatita Onoga ko te vidi i u
stanju je da otkloni svako zlo od tebe.
367

Kae E evkani: Gradi lau a Mi emo te nadzirati i uvati.
Upotrebio je ajun da to iskae jer je to sredstvo pomou kojeg se
vidi a pomou gledanja biva nadzor i zatita u veini situacija.
to se mnoine tie, ona je upotrebljena da se njome ukae da
velianstvenost Allahovu a ne na broj. Reeno je, takoe, i da bi
ajunina znai pod oima naih meleka koje smo zaduili da te
uvaju a reeno je i sa naim znanjem i naom naredbom.
368

Kae Ibn Devzi: Kae Ebu Ubejde: Allahove rijei:
znae: Po ovome to ja elim i volim. Kae Ibnul Enbari: To je
po govoru Arapa, koji kau:

Odgojen je Fulan uz moju ljubav ( ala ajni ).
369

Kae Fahruddin Er Razi: Znaj da ove Kuranske ajete ne
moemo tumaiti bukvalno i to iz sljedeih razloga:
1.) Bukvalno tumaenje ajeta: I da raste ala ajni.
370

podrazumijeva to da se Musa, a.s., nalazi iznad tog oka,
prilijepljen uz njega, a to razuman ovjek ne kae.
2.) Bukvalno tumaenje ajeta: I gradi lau bi ajunina.
podrazumijeva da je sredstvo kojim se ta laa gradi taj ajn. A to
je netano.
3.) Pripisivanje jednog oka licu je runoa. Na osnovu ovoga,

366
Tefsirul Begavi, 2/ 322
367
Tefsirul Vahidi, 1/ 520
368
Fethul Kadir, Muhammed ibn Ali ibn Muhammed E evkani, 2/ 497, Darul
Fikr, Bejrut
369
Zadul Mesir, Ibn Devzi, 5/ 284, El Mektebetul Islami, Bejrut, Tree izdanje,
1404. H.g.
370
Sura Taha, 39. ajet

131 Sami Deko
zakljuujemo da je nuan tevil a tevil ovoga je to da se ove rijei
odnose na ogromnu panju i nadzor koji mu je pruen. Ljepota
ove metafore je u tome to, kada neko pridaje veliku panju i
ljubav neemu, on mnogo gleda tu stvar pa je On uinio ajn
metaforom za veliku panju.
371

Kae Ibn Kesir: Ovaj ajet
372
znai: Pod naim nadzorom, naom
zatitom i uvanjem.
373

Zatim, od stvari kojim mudessimi pokuavaju pripisati Allahu
oi je i hadis od Enesa: Nijedan Poslanik nije poslat a da nije
upozoravao svoj narod na oravog laova. Zaista je on orav a
Allah nije orav, izmeu njegovih oiju je napisano Kafir
374

Kae Ibn Devzi u komentaru ovog hadisa: Kau uenjaci: Ovim
opisom eleo je potvrditi da Allaha nije dozvoljeno opisati neim
to je manjkavo. On nije eleo ovim da Mu pripie organ ve
ovim hadisom kao da je rekao: On je orav a va Gospodar
nema organe pa da to uzrokuje manjkavost Njegovog bia. Ovo
je poput negiranja da On ima dijete jer je nemogue da se On
dijeli.
375

371
Esasu Takdis, Er Razi, str. 96.
372
Iz sure Hud, 37. ajet
373
Muhtesaru Tefsiri Ibn Kesir, 3/ 410
374
375

Allah, d.., nema Lik
Mudessimi pripisuju Allahu, d.., lik i taj svoj stav dokazuju
sljedeim hadisima:
Kae Poslanik, a.s.: Zaista je Allah stvorio Adema po njegovom
liku ( ala suretihi ).
Biljei Ibn Huzejme od Ebu Hurejre da je Poslanik, a.s., rekao:
Nemoj da neko od vas govori svom robu: Allah je unakazio
tvoje lice i lice koje je slino njemu! Zaista je Allah stvorio
Adema po njegovom liku.
Kae Imam Fahruddin Er Razi: Znaj da se ha u njegovim
rijeima ala suretihi odnosi na jednu od tri stvari:
- Ili se odnosi na neto mimo Allaha i mimo Adema
- Ili se odnosi na Adema
- Ili se odnosi na Allaha, d..
1.) Pa ako se odnosi na neto mimo Adema i mimo Allaha, d..,
mogue je ovaj hadis protumaiti na jedan od dva naina:
- Ako ovjek kae: Allah je unakazio tvoje lice i lice koje je slino
njemu! Onda se ovo odnosi i na Adema i ostale Poslanike jer su
svi oni stvoreni po jednom liku
376
pa je Poslanik, a.s., to zabranio
a spomenuo je samo Adema jer je Adem prvi koji je stvoren sa
tim osobinama lica.
- Ovim hadisom se pobija miljenje onih koji kau da je Adem
bio drugaijeg lika od naeg, kao npr. da mu je glava bila blizu
nebesa i sl. Poslanik ,a.s., je pokazao na nekog ovjeka i rekao:
Zaista je Allah stvorio Adema po njegovom liku odnosno po liku
tog ovjeka u smislu da Adem nije bio nekog drugog oblika ve je
oduvijek bio ovjek.
2.) Drugo miljenje, a ono je i najprihvaenije, je da se ova
zamjenica odnosi na Adema, a.s. jer je vraanje zamjenice na

376
Svi imaju oi, ui, nos, usne

133 Sami Deko
najbliu spomenutu stvar obavezno a Adem je u ovom sluaju
najblii toj zamjenici. Pa ako se zamjenica vraa na Adema, onda
e tumaenje ovog hadisa biti jedno od sljedeih:
- Allah, d.., je stvorio Adema i naredio melekima da mu uine
seddu. Zatim je Adem poinio grijeh ali ga Allah, d.., nije
kaznio zbog toga na nain na koji je kaznio druge. Prenosi se da
ga je Allah, d.. , izveo iz Dzenneta i izveo sa njim zmiju i pauna
mijenjajui pritom njihov oblik a ostavljajui Adema u liku u
kojem je stvoren iz blagosti i milosti prema njemu. Poslanik, a.s.,
je na osnovu ovoga rekao: Zaista je Allah stvorio Adema po
njegovom liku. liku koji je poznat i dan danas, bez ikakvih
izmjena i izoblienosti. Razlika izmeu ovog odgovora i onog
prije je u tome to se po ovom tumaenju Poslanikove rijei
odnose na to da Adem nije izobliavan zbog grijeha koji je
poinio kao to su drugi bili izobliavani, dok se u prethodnom
tumaenju samo ukazuje na to da je on oduvijek bio ovakvog
oblika.
- Ovim hadisom se pobija miljenje dehrija koji kau da ni jedan
ovjek nije nastao osim procesom raanja, preko sjemena.
Poslanik, a.s., je rekao: Zaista je Allah stvorio Adema po
njegovom liku. bez prolaenja kroz faze sjemena, ugruka i
embriona.
- Neki kau da je ovjek nastao dugim procesom spajanja
elemenata pa su Poslanikove rijei: Zaista je Allah stvorio
Adema po njegovom liku. dokaz protiv tog filozofskog miljenja.
- Poenta ovog hadisa je ukazivanje na to da je Adem dobio ovaj
ljudski oblik Allahovim stvaranjem tog oblika i Allahovim
uticajem na njega a ne nekim samostvorenim uticajem ili
samostvorenom snagom. Kae Allah, d.., :
( )
On je Allah, Tvorac, Onaj koji iz niega stvara.
377

377
Sura El Har, 24. ajet

Znaenje ovog hadisa je: On je onaj koji im daje da postoje i On
je onaj koji im daje oblike koje imaju.
- Ponekad se spominje lik ali se njime eli svojstvo. Kae se:

Objasnio sam mu svojstva ( sureh ) ovog dogaaja.
I kae se:

Spomenuo sam mu svojstva ( sureh ) ovog pitanja.
Po ovome, znaenje hadisa je: Zaista je Allah stvorio Adema po
njegovom liku. - odnosno po njegovim svojstvima. Poslanik je to
spomenuo jer se ovjek raa slabaan, bez znanja pa se njegova
snaga i njegovo znanje postepeno uveavaju sve dok ne dou do
potpunosti a Adem, a.s., je stvoren sa tim znanjem i tim
svojstvima od samog poetka.
378

Takoe, mogue je da se pod pojmom sureh misli na to da je
Ademu dat njegov deo tuge, njegov deo sree i sl. Poslanik, a.s.,
je rekao: Radostan je onaj koji je obradovan u utrobi majke a
tuan je onaj koji je rastuen u utrobi majke.
379
pa je nakon toga
Poslanik, a.s., rekao: Zaista je Allah stvorio Adema po njegovim
svojstvima. tj. dao mu njegov deo sree, njegov deo tuge, njegov
deo tevbe i njegov deo primljenog kod Allaha.
3.) Tree tumaenje, kao to smo spomenuli, je da se zamjenica
hu odnosi na Allaha, d.., pa e po ovome znaenje hadisa biti:
- Allah d.., je stvorio Adema po Njegovim posebnim svojstvima

378
Allah, d.., potvruje ovo pa kae: I On poui Adema nazivima svih stvari, a
onda ih predoi melekima i ree: Kaite mi nazive njihove ako istinu govorite!.
Hvaljen neka si - rekoe oni mi znamo samo ono emu si nas Ti pouio; Ti si
Sveznajui i Mudri. O Ademe!, - ree On- Kai im nazive njihove! I kad im on kaza
nazive njihove, Allah ree: Zar vam nisam rekao da samo Ja znam tajne nebesa i
Zemlje i da samo Ja znam ono to javno inite i ono to krijete. ( Bekara, 31- 33)
379
Poslanik nam kazuje da su svi ve u utrobi svoje majke dobili svoj deo sree i
tuge a Ademu, a.s., Allah je, iako on nema ni oca ni majku, dao njegov deo tuge i
sree.

135 Sami Deko
koja je stvorio za njega. Adem se razlikuje od ostalih bia jer je
on razuman i jer je on u stanju da pravi i gradi stvari. Sve ovo su
plemenita svojstva pa je dozvoljeno da se kae da je Allah
stvorio Adema po Njegovim posebnim svojstvima
- Kao to je dozvoljeno da se svojstvo pripie onome to je
opisano, dozvoljeno je da se to svojstvo pripie i onome ko mu ih
je dao. Pa e po ovome znaenje ovog hadisa biti da je Allah
stvorio Adema po Njegovim svojstvima, odnosno dao mu od
Svojih svojstava.
380

381

Od stvari kojima mudessimi pokusavaju pripisati Allahu d..,
lik je i hadis kojeg biljei Buhari: tada e Allah doi
382
fi gajri
suretin koju znaju. Pa e rei: Ja sam va Gospodar. Pa e rei:
Utjeemo se Allahu od tebe, stajaemo ovdje sve dok nam ne
doe na Gospodar. Zaista izmeu nas i Njega postoji znak, pa
kada nam doe na Gospodar mi emo Ga prepoznati. Pa e im
Allah doi fi suretin koju znaju pa e rei: Ti si na Gospodar, pa
e Ga pratiti.
383

Kae Imam Er Razi: Znaj da ovom hadisu pristupamo sa
nekoliko strana:
- Fi u ovom hadisu dolazi u znaenju harfa ba pa e znaenje
hadisa biti: Pa e im Allah doci (dati, donijeti, stvoriti) sa slikom
koja im nije bila poznata na dunjaluku a ta slika je to da im
pokae Meleka od Njegovih meleka. Primjer ovakvog tumaenja
je govor Ibn Abasa koji tumaei ajet:
( )
ekaju li oni da im Allah doe fi Zulelim Minel Gamami.
384

kae: Bi Zulelim Minel Gamami da im Allahova kazna sa
senkama oblaka doe.

380
O ovome smo govorili u poglavlju Muhalefetun Lil Havadis
381
382
Ne misli se na Allahov dolazak ve na to da e On dati, stvoriti odreenu sliku
kod njih.
383
384

Zatim e ta slika rei: Ja sam va Gospodar, i to e biti zadnji ispit
kojim e se vjernici uvrstiti.
to se rijei: Pa kada nam doe na Gospodar mi emo Ga
prepoznati. tice, one znae: Kada doe dobrota naeg
Gospodara mi emo Ga prepoznati.
A njegove rijei: Pa e im Allah doi sa slikom koju poznaju.
one znae: Pa e im doi sa slikom za koju znaju da je od
znakova dobrote.
to se znaka po kojem Ga raspoznaju tie, mogue je da je taj
znak Njegova razliitost od akcidencija i supstancija, pa kada to
vide, prepoznae Ga.
Drugo tumaenje ovog hadisa je da se pod sureh misli na
svojstvo pa e znaenje biti: Allah e im pokazati od svoje
estine na koju nisu navikli a zatim e im pokazati svoju milost
onako kako su na nju navikli.
385

Od dokaza koji oni koriste da Allahu, d.., pripiu lik je i hadis
kojeg biljei Ibn Huzejme u knjizi koju je nazvao Kitabu Tevhid:
Nemojte grditi lice, zaista je Allah stvorio Adema ala sureti
Rahman.
Meutim, ovaj hadis ne moe biti dokaz jer je sam Ibn Huzejme
u svojoj knjizi, nakon spominjanja ovog hadisa, rekao da je ovaj
hadis daif, i rekao nakon toga: A da je ispravan, ima bi jedno od
sljedea dva znaenja:
- Da se pod sureh misli na svojstvo
- Da se ovim dodatkom eli ukazati na snaaj ovog sureta kao to
se daje znaaj devi i kui
386
njihovim spominjanjem uz Allahovo
ime.
387

etvrti hadis kojim mudessimi pokuavaju da Allahu
Uzvienom pripiu lik je hadis u kojem se kae: Video sam mog
Gospodara, fi ahseni suretin.

385
Esasu Takdis, Fahruddin Er Razi, str. 73-74.
386
Kae se Bejtullah i Nakatullah
387

137 Sami Deko
Ni u ovom hadisu nema dokaza za ono to ele da pripiu Allahu
i to iz sledeega razloga:
Kae Imam Er Razi: Njegove rijei: fi ahseni suretin mogu da
budu od svojstava onoga ko gleda kao to se kae: Uao sam
kod vladara u najboljem odijelu, odnosno: A ja sam bio u mom
najboljem odijelu. A mogu da budu i od svojstava onoga to se
gleda. Pa, ako se fi ahseni suretin odnose na ono to se gleda,
onda hadis ima dva tumaenja:
- Da sureh bude u svom bukvalnom smislu pa da znaenje bude:
Allah je uljepao njegov
388
lik kada Ga je video i to je jo jedna
od povlastica Poslanika, a.s.
- Da se pod sureh misli na svojstvo pa se onda ovim hadisom
ukazuje na njegovo dobro stanje kod Allaha, d.., i ukazuje na to
da mu je On dao mnoge blagodati. Onaj koji gleda, nekada biva
doekan lijepo od strane onoga koga gleda a nekada loe, pa nas
Poslanik, a.s., u ovom hadisu obavjetava da ga je Allah doekao
lijepo.
A ako se fi suretin odnose na Allaha, onda tu postoje tri
miljenja:
- Da Ga je on video u snu u nekom odreenom liku i tada je to
samo imaginacija
- Da se pod sureh misli na svojstvo pa da znaenje bude: Zbog
brojnih blagodati koje mi je dao kada sam Ga video, video sam
Ga u najboljem liku.
- Kada Ga je video spoznao je neka Njegova svojstva Velianstva
i Siline koja nije poznavao ranije.
389

388
Poslanikov
389

Allah, d.., nema Nogu i Stopalo
Biljei Buhari od Enesa: U Vatru e neprestano biti bacano a
ona e govoriti: Ima li jo? Sve dok u nju Gospodar svjetova ne
stavi kademehu pa e se zbiti i rei: Dosta je, dosta je, tako ti
tvoje Sile i Plemenitosti! A Dennet e se neprestano iriti sve
dok Allah ne stvori u njemu stvorenja i naseli ih u te
390

dijelove.
391

U nekim drugim rivajetima ovog hadisa, umjesto rijei kadem
spominje se rijec ridzl
392
pa su to mudessimi uzeli kao dokaz za
pripisivanje Allahu, d.., svojstva noge i stopala.
Ulema Ehli Sunnet Vel Demata negirala je i ovo tumaenje jer je
ono isti tebih.
Kae Bedruddin ibn Demaah: to se rijei kadem tie, kae
Hasan el Basri : Kadem, to su oni za koje je Allah, d.., znao da
su od stanovnika vatre. Kae En Nadr Ibn umejl: Kadem, to su
oni koje je Allah odabrao i odredio za Vatru, od Njegovih
najgorih stvorenja. i prenosi se od En Nadr ibn umejla: To su
kafiri. Kae El Ezheri: Kadem, to su oni za koje je odlueno da
budu vjeno u Dehennemu. Od ovakve upotrebe ove rijei je
ajet:
( )
Da oni imaju skup nagrada ( kademe sidkin ) kod njihovog
Gospodara.
393

Ono to potvruje ovo to je rekla spomenuta ulema su i
Poslanikove, a.s., rijei u nastavku ovog hadisa: A Dennet e se
neprestano iriti sve dok Allah ne stvori u njemu stvorenja i
naseli ih u te proirene dijelove.
394
jer se ovako poklapaju

390
U dijelove koji su ostali praznim njegovim proirivanjem
391
392
Kao u rivajetu kojeg biljei Buhari, hadis br. 4850, str. 585.
393
Sura Jusun, 2. ajet
394
Buhari, hadis br. 7384. str. 857.

139 Sami Deko
znaenja u obje ahiretske kue a to je da e se svaka od njih
proirivati i puniti novim stvorenjima.
395

to se rivajeta u kojem se spominje ridl, tie: Arapi
upotrebljavaju frazu: da njome ukau na veliku
skupinu. Prenosi se od Ebu Hurejre da je Poslanik, a.s., rekao:
Dok se Ejjub, a.s., kupao go, sruila se na njega gomila ( ridlu
deradin ) zlata pa je on poeo da ga sakuplja u svoju odjeu.
Allah, d.., ga tada pozva: O Ejjube, zar te nisam uinio
neovisnim od ovoga to vidi? Pa Ejjub ree: Da Gospodaru, ali
ja ne mogu bez Tvog bereketa.
396

Kao to vidimo, ridl je metafora koju je Poslanik, a.s., koristio da
njome ukae na veliku skupinu, pa e po ovome znaenje hadisa
biti: Sve dok u njega ne stavi veliku skupinu ljudi kojom e
zapeatiti uvoenje stvorenja u Dehennem.

395
Idahu Delil, Bedruddin ibn Demaah, str. 202.
396

Allah, d.., nema Lice
Od manjkavosti koje oni pripisuju Allahu, d.., je i lice. Oni kau
da On ima lice i taj svoj stav podupiru sljedeim dokazima:
Kae Allah, d..:
( )
I ne klanjaj se, pored Allaha, drugom bogu! Nema Boga
osim Njega! Sve e, osim vedhehu propasti! On e suditi, i
Njemu ete se vratiti.
397

( )
Ostaje samo vedhu rabbike, Velianstveni, Plemeniti.
398

( )
Budi vrsto uz one koji se Gospodaru svome mole ujutru i
navee u elji da vedhehu zaslue.
399

( )
A Allahov je i istok i zapad; kuda god da se okrenete fe
semme vedhullah, Allah je, zaista, neizmjerno dobar i sve
zna.
400

Od stvari kojima pokuavaju pripisati Allahu lice su i
mnogobrojni hadisi:
Kae Poslanik, a.s.: ena je avert pa kada izae napolje ejtan joj
se obraduje. A najblia je vedhi rabbiha kada je u kui.
A sada, da pogledamo zato je ulema odbacila bukvalno
tumaenje vedha i ta su rekli o toj rijei:

397
398
Sura Er Rahman, 27. ajet
399
Sura El Kehf, 28. ajet
400

141 Sami Deko
Kae Imam Er Razi: Znaj da rije vedh, koja je spomenuta u
ovim ajetima i hadisima, ne moe da bude u znaenju lica i to iz
sljedeih razloga:
1.) Allah, d.., kae: Sve e osim Njegovog vedha nestati. pa
ako je vedh lice, onda je nuno da nestanu Njegovi ostali
dijelovi koje mu oni pripisuju i da nestane oko
401
koje je na tom
licu.
2.) Bukvalno tumaenje ajeta: Ostaje samo vedhu rabbike, Zul
Delali Vel Ikram ( Velianstveni(o) Plemeniti(o) iziskuje opis
vedha svojstvima Velianstvenosti i Plemenitosti. Poto znamo
da je Allah Velianstveni i Plemeniti na osnovu toga
zakljuujemo da vedh u ovom ajetu oznaava Allaha, d..,
odnosno Njegovo bie.
3.) U rijeima: Pa gdje god da se okrenete fe semme vedhullah.
Vedh nije u znaenju lica jer mi vidimo i osjecamo da ne postoji
nikakvo lice tamo gdje se okreemo u namazu. Takoe, kada
bismo rekli da je to lice na svim stranama svijeta to bi znailo
bivstvovanje jednog tijela na vie mjesta odjednom a to ne kae
razuman ovjek.
4.) Rijei: ele vedhehu ukazuju na nemogunost bukvalnog
tumaenja vedha jer ono to se eli mora da se desi i postane a
vedh je kod njih
402
vjean. Takoe, oni su oboavali Allaha a
nisu eljeli Njegov vedh jer, da je On bio ljut na njih, oni Ga ne bi
eljeli, ve su eljeli Njegovo zadovoljstvo. Ovo upuuje na to da
se pod ovim ajetom ne misli na lice nego na Njegovo
zadovoljstvo.
5.) Naveli smo hadis: A najblia je vedhi rabbiha kada je u
kui. Poznato je da se, ako se pod vedhom misli na lice, blizina i
daljina ne razlikuju zbog toga to je ona u kui ili ne, dok se, sa
druge strane, ako protumaimo vedh kao Njegovo zadovoljstvo,
ta blizina ostvaruje njenim boravkom u kui.
403

401
Koje Mu pripisuju
402
Kod onih koji govore da je ovo lice i svojstvo Allaha
403
Jer je to bolje za njenu vjeru a ona koja je bolja vjernica blia je Allahovom
zadovoljstvu.

Ovim dokazima utvrdili smo da se pod pojmom vedh u ovim
ajetima i hadisima ne eli ukazati na lice. Pa ako je to dokazano,
onda kaemo da se pod pojmom vedh nekada eli Allahovo bie
a nekada Njegovo zadovoljstvo.
to se tice razloga zbog kojih vedh tumaimo Allahovim biem:
- U veini sluajeva od ovjeka vidimo samo lice i po njemu ga
razlikujemo od drugih, pa je lice organ pomou kojeg
odreujemo postojanje nekoga. Normalno je, ako nam je ovo
poznato, da lice onda uzmemo kao metaforu za itavo bie.
Takoe, od onoga to pojaava ovo tumaenje je i to da ljudi,
kada neko od njih ureuje stvari i predvodi ih, nazivaju tog
ovjeka licem tog naroda.
- Od ovjeka se trai, u veini sluajeva, da iskae plodove svog
razuma i da iskae svoja osjeanja a poznato je da je izvor toga u
glavi. Ono na emu vidimo plodove ovoga je lice pa je onda
ispravno da kaemo da lice upuuje na cijelog ovjeka.
- Nema sumnje da je lice sastavljano od udnih stvari i da se na
njemu pokazuje sve to je na ovjekovom srcu. Pa, poto se ono
razlikuje od svih organa po tome to se na njemu iskazuje bolest
i zadovoljstvo cijelog tijela, onda je mogue rei da je lice poput
cijelog tijela.
to se tie upuivanja lica na zadovoljstvo, kaemo:
- Kada ovjek neto voli on se okrene svojim licem prema njemu
a kada neto mrzi on okrene svoje lice od njega. Pa ako je
ovjekovo okretanje licem prema neemu znak njegovog
zadovoljstva sa tom stvari onda kaemo da je lice lijepa
metafora za zadovoljstvo.
Ako smo sve ovo spoznali, onda kaemo da je vedh u ajetu:
( )
Metafora za Allahovo bie i da je tano tumaenje ajeta: I ne
klanjaj se, pored Allaha, drugom bogu! Nema Boga osim

143 Sami Deko
Njega! Sve e, osim Njega propasti! On e suditi, i Njemu ete
se vratiti.
404

Isti je sluaj i sa ajetom:
( )
Koji znai: Ostaje samo tvoj Gospodar, Velianstveni,
Plemeniti.
405

to se tice dva preostala ajeta, vedh u njima je u znaenju
Allahovog zadovoljstva pa e tano tumaenje ovih ajeta biti:
( )
Budi vrsto uz one koji se Gospodaru svome mole ujutru i
navee u elji da Allahovo zadovoljstvo zaslue.
406

( )
A Allahov je i istok i zapad; kuda god da se okrenete,
naiete tamo Allahovo zadovoljstvo, Allah je, zaista,
neizmjerno dobar i sve zna.
407

Isto ovako tumaimo i hadise koji su doli na ovu temu.
408

Takoe, od moguih tumaenja koje je islamska ulema dala za
posljednji ajet je i tumaenje vedha kiblom, pa se tako biljei u
Damiu Tirmizi: Od Mudahida se prenosi da je tumaei ajet:
( )
rekao: Gdje god da se okrenete to je Allahova strana.
409

404
405
Sura Er Rahman, 27. ajet
406
407
408
Esasu Takdis, Fahruddin Er Razi, str. 93-95.
409
Tirmizi, hadis br. 2962, 8/ 424

Allah, d.., se ne sputa, ne dolazi niti
pomjera
Od stvari koje Mudessimi pripisuju Uzvienom je i sputanje i
pomjeranje iako On Uzvieni nije u mjestu pa da bi mogao da se
pomjera. Svoj stav, oni dokazuju bukvalnim tumaenjem
sljedeih ajeta i hadisa:
Kae Allah, d..:
( )
I kada doe rabbuke i meleki, u safove poredani.
410

I kae:
( )
ekaju li oni da im, u senkama oblaka, Allahova kazna
doe, i meleki, i da svemu bude kraj?! A Allahu se sve
vraa.
411

Kae Poslanik,a.s.,:
Jenzilu ( Junzilu ) rabbuna svake veeri u zadnjoj treini noi. Pa
Allah govori: Ko Me moli da mu se odazovem, ko od Mene trai
da mu dam, ko od Mene moli oprost da mu oprostim?!
412

Islamska ulema nije protumaila ove ajete i hadise u smislu
Allahovog dolaska, kao to su to uradili Mudessimi, ve je rekla
da se tu radi o dolasku Allahove naredbe.
Kae Imamul Huda Ebu Mensur El Maturidi: Dolazak i
pomjeranje je ono to rade tijela i akcidencije a Allah je ist od
ovih znaenja. Nije dozvoljeno da se iz idafeta
413
Allahu razumiju
ova znaenja. Nema snage osim kod Allaha.
414

410
Sura El Fedr, 22. ajet
411
412
Buhari, 1/ 384, Muslim, 1/ 521, Daru Ihjai Turasil Arebijji
413
Dodatka
414
Kitabu Tevhid, Ebu Mensur El Maturidi, 1/ 77, Darul Demiatil Misrijje,
Aleksandrija

145 Sami Deko
Kae Ibn Hiban: Jenzilu, bez pomagala, bez pomjeranja i
premetanja iz mjesta u mjesto.
415

Kae Ibn Kesir: Biljei Bejheki od El Hakema, od Ebu Omer ibnu
Semaka od Hanbela da je Ahmed ibn Hanbel tumaei Allahove
rijei: rekao: Dola je Allahova naredba.. Zatim je
Bejheki rekao: U Senedu ove predaje nema manjkavosti.
416

Kae Bejheki: Nuzul i Medi su dva svojstva koja se kao pokret i
pomjeranje iz mjesta u mjesto ne mogu pripisati Allahu, d..
417

Kae Ibn Abdul Berr: Prenosi se od Habib ibn Ebi Habiba da je
rekao: Priao nam je Malik, komentariui hadis o nuzulu:
Sputa se Njegova odredba a ne On, On je postojan, Vjean.
418

Kae Zehebi: Od Malika se prenosi da je rekao: Allah, d..,
sputa svoju odredbu a On je vjean i ne mijenja se. Kae Salih:
Spomenuo sam ovo Jahja ibn Bukejru pa je rekao: Tako mi
Allaha ovo je lijepo tumaenje.
419

Kae Ibn Hader El Askalani: A to se njegovih rijeci jenzilu tie,
to se vraa na Njegove radnje a ne na Njegovo bie. To je fraza
koja upuuje na Meleka koji se sputa Allahovom naredbom.
420

Kae Ibn Hazm: Ispravnom predajom od Poslanika nam je
doao hadis u kome se spominje jenzilu rabbuna. Ovo je radnja
koju Allah, d.., radi na Zemaljskom nebu a koja se tie primanja
dove. Ti sati su vrijeme primanja, odgovora i oprosta onima koji
trae oprost i onima koji se kaju. Ovo je poznato u jeziku Arapa.
Kae se:

Poklonio ( nezele ) mi je ono to je bilo njegovo pravo i uinio
mi uslugu.

415
Sahih Ibn Hiban, 3/ 200, Muessesetur Risale, Bejrut, Drugo izdanje, 1993. g.
416
El Bidaje Ven Nihaje, Ibn Kesir, 10/ 327, Mektebetul Mearif, Bejrut
417
Sunenul Kubra, Bejheki, 3/3, Darul Baz, Mekka, 1994.g.
418
Et Temhid, Ibn Abdul Berr, 7/ 143
419
Sijer Alamu Nubela, emsuddin Ez Zehebi, 8/ 105, Muessesetur Risale,
Bejrut, Deveto izdanje, 1413. H.g.
420
Fethul Bari, 3/ 30, Darul Marifeh, 1398.H.g.

Od dokaza da je ovo radnja a ne svojstvo Njegovog bia je i to to
je Poslanik, a.s., nuzul vezao za odreeno vrijeme. Mi znamo da
se ono to je vjeno nikada ne vee za vrijeme. Takoe, Poslanik,
a.s., nam je, u nekim rivajetima ovog hadisa, pojasnio ta se to
sputa pa je rekao: Allah nareuje Meleku da, u zadnjoj treini
noi, povie Zatim, zadnja treina noi se razlikuje od zemlje
do zemlje, sve u zavisnosti od izlaska i zalaska Sunca, pa se po
tome zna da je nuno da to bude radnja koju Allah, d.., radi u to
vrijeme za stanovnike svake zemlje ponaosob. to se tie onih
koji kau da se On pomjera, mi smo objasnili neispravnost
njihovog govora kada smo govorili o nemogunosti da On bude
tijelo jer, da se On pomjera bio bi ogranien, stvoren, sastavljen
iz dijelova, obuhvaen mjestom a sve su to svojstva stvorenja,
Uzvien je Allah od toga.
Allah, d.., je pohvalio Ibrahima, a.s. kada je ovaj pomjeranjem
zvijezde objasnio svom narodu da ona nije Bog.
Kae Allah, d..:
( )
I kad nastupi no, On ugleda zvijezdu i ree: Ovo je
Gospodar moj! A poto zae, ree: Ne volim one koji
zalaze!
421

Sve ono to zalazi pomjera se a Uzvien je Allah od toga.
Isto ovo kaemo i za ajete iz sure El Fedr i sure El Bekara.
Sve se ovo, kao to smo objasnili, odnosi na radnje koje e Allah,
d.. uiniti na Sudnjem danu a koje e nazvati El Medi i El
Itjan, a mi smo jo ranije prenijeli od Ahmeda da je u vezi rijei:
ve dae rabbuke rekao: I Dola je naredba tvoga Gospodara.
422

Zatim, od dokaza da se u ovom hadisu ne govori o Allahovom
sputanju, ve o sputanju Njegovog Meleka, jesu i drugi rivajeti
ovog hadisa:

421
422
El Faslu Fil Mileli Vel Ehvai Ven Nihal, Ibn Hazm, 2/ 132

147 Sami Deko
Biljei Nesai od Ebu Hurejre i Ebu Seid El Hudrija da je Poslanik,
a.s., rekao: Allah, d.., eka dok ne proe prva polovina noi a
zatim nareuje glasniku da povie: Ima li nekoga da moli pa da
mu se uslia?! Ima li nekoga da trai oprosta pa da mu oprosti?!
Ima li nekoga da trai pa da mu se da?!
423

Biljei Hejsemi od Osman ibn El Asa da je Poslanik, a.s., rekao:
Svake noi glasnik poziva: Ima li nekoga da moli pa da mu se
uslia?! Ima li nekoga da trai, pa da mu se da?! Ima li nekoga da
moli oprost pa da mu se oprosti?! I ovako govori sve dok zora ne
svane.
424

Biljei Hejsemi od Osman ibn Ebil Asa da je Poslanik, a.s., rekao:
Otvaraju se nebeska vrata na pola noi pa povie glasnik: Ima
li nekoga da moli pa da mu se uslia?! Ima li nekoga da trazi,
dam u se da?! Ima li nekoga da brine pa da mu se olaksa?! Pa ne
ostane musliman koji moli a da mu Allah ne uslia osim bludnice
koja se odala bludu.
425

Kae Ibn Hader El Askalani: Kae Ebu Bekr ibn Furek da neki
ejhovi smatraju da umjesto fethe na prvom harfu dolazi damma
pa e glagol tada biti junzilu, a ono nad ime se radnja vri je
mahzuf
426
. Hadis po ovome glasi: Allah sputa ( meleka ) Ovo
potvruje hadis kojeg biljei Nesai od Ebu Hurejre i Ebu Seida:
Allah eka do polovine noi a zatim nareuje glasniku da povie:
Ima li nekoga da moli pa da mu se uslia?!... Kae Kurtubi:
Ovim se otklanja problem i njime se ne remeti ono to je dolo u
hadisu Rufaa El Duhenija
427
.
428

423
Sunenul Kubra, Nesai, hadis br. 10316, 6/ 124, Darul Kutubil Ilmijje, Bejrut,
Prvo izdanje, 1991.g. i Amelul jevmi Vel Lejleh, Nesai, hadis br. 482, str. 340,
Drugo izdanje, Muessesetur Risale, Bejrut, 1406.H.g.
424
Medmeu Zevaid, Ibn Hader El Hejsemi, 10/ 153, i kae: Biljee ga Ahmed i
El Bezzar sa istim metnom s tim to oni prenose: Zaista u noi ima sat kada
glasnik povie Biljei ga i Taberani sa Ahmedovim metnom a svi prenosioci
ovog hadisa su sahih osim Ali ibn Zejda ali i njega neki smatraju ispravnim.
425
Ibid. 10/ 153, i kae: Sahih.; Taberani, Mudemul Kebir, 9/ 59, Mektebetul
Ulumi vel hikem, Drugo izdanje, 1983.g.; Musned, Ahmed, 4/ 22, Muessesetul
Kurtuba, Egipat
426
Skriveno
427
Jer e tada hadis glasiti: Allah sputa na zemaljsko nebo u zadnjoj treini
noi

Istiva
Pogledajmo sada, ta islamska ulema kae o istivau koji novotari
i mudessimi tumae kao Allahovo uzdignue i smjetanje iznad
Ara:
Kae Imam Ibn Devzi: Znaj da rije Isteva ima vie znaenja:
Od tih znaenja je: - ujednaenost, pa tako kau u plemenu
Benu Temim:

Ujednaili su se onaj koji ini nepravdu i onaj kome je nainjena
nepravda.
Isto tako, rije znai i: upotpunjavanje neega kao
to je to u ajetu:
)
I kad se on opasa snagom i stasa
429

Takoe, rije znai i -namjeravati, pa tako Allah, d..,
kae:
)
Zatim je namjeravao nebesa
430

Od znaenja rijei isteva je i i , pa se tako kae u stihu:
-

- Zavladao je Bir Irakom bez sablje i prolivanja krvi."
431

Kae Ibn Hader El Askalani:
"Neki kau da je znaenje ove rijei vlast i mo. Kae se:
kada neko zavlada nekim. Reeno je: Istiva znai
upotpunjavanje i zavretak nekog posla kao u ajetu:

428
Fethul Bari, Ibn Hader El Askalani, 3/ 30, Darul Marifeh, Bejrut, 1397.H.g.
429
430
431
Defu ubheti Tebih, Abdurrahman ibn Devzi, str. 121

149 Sami Deko
)
I kad se on spasa snagom i stasa
432

Pa po ovome, ajet:
)
Znai: Zatim je upotpunio stvaraje Ara a spomenuo je Ar jer
je on Allahovo, d.., najvee stvorenje.
Reeno je takoe da je u ovom ajetu u znaenju pa e po
tome znaenje ajeta biti: Zavrio sa Arom odnosno sa
stvarima vezanim za Ar jer On stvara stvari postepeno.
433

Kae Bejheki: Njegove rijei je u znaenju poduzeti
su ispravne jer je poduzimanje namjera stvaranja nebesa.
Namjera je Iradet a pripisivanje toga kao Allahovog, d..,
svojstva je dozvoljeno.
434

Kae Kurtubi: Kau Sufjan ibn Ujejne i Ibn Kejsan u vezi
Allahovih rijei:
)
Namjeravao je stvaranje nebesa.
435

Kae Imam El Dessas:

- Kae Hasan El Basri: Uzvisio se svojom moi i blagou ili
zagospodario Arom.
436

Kae Ebu Suud: Allahove, d.., rijei:
znae: Svojim Iradetom namjeravao je Ar ( njegovo
stvaranje)
437

432
433
Fethul Bari, Ibn Hader El Askalani, 13/ 406, Darul Marifeh, Bejrut, 1397.H.g.
434
435
El Damiu li Ahkamil Kuran, Kurtubi, 1/ 255
436
Ahkamul Kuran, Ebu Bekr El Dessas, 5/ 49, Daru Ihjai Turasil Arebijji,
Bejrut, 1405.H.g.
437
Tefsir Ebis Suud, 1/ 78

I kae u vezi Allahovih, d.., rijei: Njegova
odredba se uputila ka Aru.
438

A na jo jednom mjestu kae: Allahov istiva je metafora za
Njegovu vlast i mo. Kae se: Taj i taj je seo na prijesto. ak
iako on uopte nije seo na prijesto jer se time eli rei da je on
postao vladar. Allah, d.., nas obavjetava da se samo Njegov
iradet vee za stvaranje i ureivanje stvari kako se to vidi u
nastavku ajeta.
439

Kae Es Sealibi: Znaenje ovoga kod Ebul
Mualije i drugih vrsnih apologetiara je: Uzvisio se Svojom
vlasti i moi.
440

Ovo je mnogo lijepo tumaenje ovog ajeta jer nas Allah, d..,
obavjetava da je On stvoritelj Ara koji je Njegovo najvee
stvorenje pa nas obavjetava da je time to je On njegov
Stvoritelj On uzvieniji i od Ara.
Kae dr. Husam Sarsur: Istiva u znaenju zavladati je od
upotrebe ove rijei u arapskom jeziku. On je zavladao svojom
moi i vlasti i nije preuzimao vlast od nekog drugog.
441
Oni koji
kau da zavlaivanje Arom podrazumijeva borbu i preuzimanje
vlasti od nekog drugog kau da je znaenje ove rijei: Uzdizanje i
smjetanje a mi im kaemo: Je li On to bio na nekom niskom
mjestu a zatim se popeo?
Allah, d.., kae:
)
A Allah e nebesa i Zemlju naslijediti
442

438
Ibid. 3/ 232
439
Iradul Aklis Selimi ila Mezajal Kitabil Kerimi, Ebu Suud, 5/ 6
440

441
Allah, d.., je Stvoritelj svega i Gospodar svega. Samim stvaranjem Ara On je
postao Gospodar Ara. Kada kaemo: Postao Gospodar Ara, mi ne mislimo da
Allah, d.., nije bio njegov Gospodar prije toga ve tom reenicom ukazujemo na
znacaj i posebnost Ara koji je spomenut uz Allahovo, d.., ime. On je bio
Gospodar Ara i prije njegovog stvaranja jer se Njegova svojstva ne mijenjaju.
442

151 Sami Deko
Pa znai li to da su Zemlja i nebesa pripadali nekom drugom
mimo Allaha, d.., pa su onda postali Njegovo vlasnitvo?
443

Kae Bedruddin ibn Demaah: Kao to znamo, Kuran je
objavljen na arapskom jeziku i sadri znaenja koja oni
upotrebljavaju u svom govoru to se istivaa u ajetu tie, on je u
znaenju vladavine a ne uzdignua ili smjetanja jer, da je
Allahovo postojanje vezano za mjesto ili vrijeme onda bi to
znailo vjenost i bespoetnost mjesta i vremena ili njihovo
postojanje prije Allaha, d.., a obje tvrdnje su netane.
444

Kae Imam Ragib El Asfehani: Kada se rijei doda rije
onda ona znai : - zagospodariti kao to je to u ajetu
.
445

Kae Imam Fahruddin Er Razi: O est ajeta za koje se veu oni
koji govore da se Allah uzdigao i smjestio iznad Ara, mi emo
podrobno govoriti kako bismo dokazali neispravnost njihovog
govora. Tumaenje Istivaa uzdizanjem i smjetanjem nije
dozvoljeno i to iz sledeih razloga:
1.) Prije ovog ajeta:

je ajet:
( )
Objavljuje ga Stvoritelj Zemlje i nebesa visokih.
446

A mi smo jo ranije objasnili da On nije ogranien.
2.) Poslije ovog ajeta je ajet:
( )

443
444
Idahu Delil, Bedruddin ibn Demaah, str. 132.
445
El Mufredat, Er Ragib El Asfehani, str. 251.
446
Sura Ta ha, 4. ajet

Njegovo je to je na nebesima i to je na Zemlji i to je
izmeu njih i to je pod zemljom.
447

Mi smo ranije objasnili da je sve ono to je gore. Pa, ako je
to tako, Allah, d.., kae:
( )
Njegovo je ono to je na nebesima ( es sema ) i ono to je na
Zemlji.
to znai da je sve to je gore Njegovo vlasnistvo i Njegov rob.
Pa, ako je Allah, d.., gore, uzdignut iznad Ara, onda je on rob
samog Sebe a to je neispravno.
Ovim potvrujemo da ajet sa ajetom prije
njega i ajetom posle njega pobija tvrdnje onih koji Ga smjetaju
iznad Ara.
3.) Mi vidimo da u ajetu prije ovog ajeta Allah, d.., govori o
svojoj potpunosti i savrenosti i kae :
( )
Objavljuje ga Stvoritelj Zemlje i nebesa visokih..
Takoe, u ajetu poslije ovog ajeta On govori o svojoj savrenosti
i potpunosti pa kae:
)
Njegovo je to je na nebesima i to je na Zemlji i to je
izmeu njih i to je pod zemljom..
Pa ako je znaenje istivaa u ovom ajetu smjetanje i uzdizanje
onda je to odvojen govor od ova dva ajeta a to nije dozvoljeno.
Meutim, ako protumaimo istiva u okviru njegove upotrebe u
arapskom jeziku i kaemo da istiva znai potpuno
zagospodarivanje Arom koji je najvee Allahovo stvorenje,
onda i ovaj ajet govori o Allahovoj savrenosti i potpunosti i
time se slae sa onim to mu prethodi i onim to dolazi poslije
njega.

447
Sura Taha, 6. ajet

153 Sami Deko
4.) Onaj koji je na Aru je podijeljen jer ono to je na desnoj
strain Ara nije isto ono to je na lijevoj strain. Ako Ga smjestimo
na Ar, onda on nije Jedan a to je neispravno.
5.) Kae Allah, d..:
( )
A prijesto Gospodara tvoga e tog dana iznad njih,
osmorica nositi.
448

Pa, ako je Ar Allahovo, d.., mjesto, onda meleki nose i Allaha,
d.., a to nije prihvatljivo. Allah, d.., je taj koji uva i odrava
sve a nije On taj kojeg uvaju i odravaju. Pa ako kau: Nije
Allah taj koji se smjestio na Ar nego se Ar smjestio na Allaha.
Onda su pokvarili svoje dokazivanje ovim ajetom i kao dokaz im
ostaje samo spopstveno miljenje.
6.) Allah, d.., je postojao i prije mjesta i prije Ara
449
, pa kada je
stvorio stvorenja ona nisu uticala na Njega pa da postane
ogranien nakon to je bio neogranien ve je On uticao na njih.
7.) Kae Allah, d..,:
( )
Mi stvaramo ovjeka i znamo ta mu sve dua njegova haje,
jer Mi smo njemu blii od vratne ile kucavice.
450

I kae:
( )
On je s vama gdje god bili.
451

I kae:
( )

448
Sura El Hakka, 17. ajet
449
Prenosi se od Imran ibn Husajna da je Poslanik, a.s., rekao: Postojao je Allah i
nita drugo mimo Njega. ( Buhari, hadis br. 3191, str. 377.)
450
Sura Kaf, 16. ajet
451

On je Bog, i na nebesima i na Zemlji.
452

Pa ako prihvate ajete o istivau bukvalno, onda moraju prihvatiti
i ove bukvalno i doi e u kontradikciju, a ako protumae ove
onda ne mogu traiti bukvalizam u drugima.
453

Kae Bejheki: Kae Ebu Hasen El Eari: Allah, d.., je uinio
Aru radnju koju je nazvao istivaom kao sto je uinio drugim
stvarima razne radnje pa ih nazvao opskrbom i sl.
454

I kae: A ono to se prenosi od Ibn Abasa da istiva znai
smjestiti se je netano, to je El Ferra uzeo od Kelbijevog tefsira
a Kelbi je daif. I zato to neto ovakvo ne prilii Ibn Abasu. Ebu
Salih, Kelbi i Muhammed ibn Mervan, koji prenose ovu predaju,
su odbaeni kod uenjaka hadisa zbog mnotva munkera i lai u
njihovim rivajetima.
455

Kae Ibn Devzi: Po onome to oni
456
priaju
457
Allah, d.., je
manji od Ara. Pa udim se, kako poslije ovoga kau: Mi nismo
mudessimi.
458

Kae poznati arapski jezicar Zudad (umro 311.) : Allah d. je
Uzvien svojom moi.
459

452
Sura Zuhruf, 84. ajet
453
Esasu Takdis, Fahruddin Er Razi, str. 117-119., Darul Kitab
454
455
El Esmau Ve Sifat, Bejheki, str. 414. Darul Hadis, Kairo, 2005.g
456
Haevije i vehabije
457
tj. Da se Allah smjestio iznad Ara
458
Defu ubheti Tebih, Abdurrahman ibn Devzi, str. 11.
459
Tefsir Esmaullahil Husna, Ez Zudad, str. 4.

155 Sami Deko
Kursijj
Biljei se u Tefsiru od Ibn Ebi Hatima: Prenosi se od Ibn Abbasa
da je tumaei Allahove rijei :
Njegov Kursijj obuhvata nebesa i Zemlju.
rekao: Obuhvata ih Njegovo znanje.
460

Biljei se se u Tefsiru od Ibn Derira: Prenosi se od Ibn Abbasa
da je rekao: Njegov kursijj znai Njegovo znanje.
461

460
Tefsir, Ibn Ebi Hatim, 2/ 490
461
Tefsiru Taberi, 3/ 6

Tumaenje hadisa: Gdje je Allah
Novotari koji ograniavaju Allaha esto, u svojim predavanjima
u kojima opisuju svoje boanstvo, navode hadis u kome se kae
da je Muhammed a.s. upitao robinju: Gdje je Allah? Pa je ona
odgovorila: Na nebu... (Muslim, Bejheki i dr.)
Na osnovu ovoga, oni govore da je njihovo boanstvo na nebu
iako su prije toga rekli da je ono iznad Ara a i na Zemaljskom
nebu.
Islamska ulema, u svojim tumaenjima hadisa, ne dolazi do
kontradiktornosti u koje dolaze ovi kada tumae nejasne ajete i
hadise.
Prva stvar koja nam zapada za oi prilikom citiranja ovog hadisa
jeste to da je ovaj hadis Mudtarib, odnosno nepouzdanog teksta..
Imam Bejheki to potvruje pa odmah nakon ovog hadisa
spominje njegove druge rivajete:
Prvo spominje rivajet u kojem se kae da je Poslanik upitao
robinju: Gdje je Allah? Pa mu je ona odgovorila: Na nebesima.
Nakon ega je on rekao: Oslobodite je, ona je vjernica.
Nakon toga, Bejheki spominje drugi rivajet u kojem se ne
spominju Poslanikove rijei: Oslobodite je ona je vjernica.
U treem rivajetu se spominje da je Poslanik a.s. upitao: Gdje je
Allah? Pa je robinja pokazala ka nebu.
U etvrtom se kae da je Boiji Poslanik upitao: Ko je tvoj
Gospodar? Pa je odgovorila: Allah je moj Gospodar.
U petom se kae: Upitao je Boziji Poslanik: Svjedois li da nema
drugog Boga osim Allaha? Pa je rekla: Da.
esti rivajet kae da je Poslanikovo pitanje bilo: Ko je tvoj
Gospodar? A njen odgovor: Allah.
462

Sedmi rivajet kojeg biljei Malik kae: Doao je ensarija kod
Poslanika sa robinjom nakon ega je Boiji Poslanik upitao:

462
Sunenul Kubra, Bejheki, 7/ 387

157 Sami Deko
Vjeruje li da nema drugog Boga osim Allaha? Pa je rekla :
Da.
463

Nakon ovoga, na osnovu prethodno spomenutih pravila kojih se
moramo pridravati prilikom pripisivanja Allahu uzvienih
svojstava, jasno je svakom ovjeku da nije dozvoljeno koristiti
ovaj hadis kao dokaz za pripisivanje Allahu, d.., mjesta jer je
hadis nepouzdan u tekstu.
Isto tako, ovaj hadis, i pored toga to ga ubrajaju u Sahihe nije
dostigao stepen mutevatira pa tako ne moe biti dokaz za
pripisivanje Allahu, d.., nekog svojstva.
Zatim, ako pogledamo tumaenje ovog hadisa, vidjet emo da
niko od uenjaka islama nije rekao da je Boji Poslanik pitanjem
: Gdje? eleo da je upita o Allahovom mjestu ve je eleo da
provjeri je li ona oboavalac kipova koji su se nalazili oko nje ili
je muslimanka, vjernica u Boga koji je Uzvien svojom moi od
svih manjkavosti i kipova koji se nalaze tu na Zemlji.
Da vidimo ta kae islamska ulemau komentaru ovog hadisa:
Kae Ibnu Furek, nakon to je naveo upotrebu rijei ejne ( gdje )
u arapskom jeziku u znaenju ranga, stepena, moi i sl.: Pa ako
smo utvrdili da u arapskom jeziku ova rije moe imati ova
znaenja, moemo rei da se Poslanikovo pitanje : Gdje je
Allah? odnosilo na rang, stepen Allaha, d.., u njenom srcu u
odnosu na kipove koji su se oboavali oko nje a njen odgovor
ukazuje na to da je Allah, d.., iznad svih tih stvorenja i kipova
svojom moi.
464

Kae El Badi: elela je robinja da opie Allaha, d.., ovim
rijeima svojstvom Uzvienosti od svih manjkavosti koje vidimo
kod tijela i kipova. Zar ne vidi da se kae: Mjesto tog ovjeka je
meu zvijezdama - ukazujui time na njegovu dobrotu i visok
ugled meu ljudima.
465

Kae Bejdavi: Poslanik a.s. je nije upitao o Allahovom, d..,
mjestu jer je Allah, d.., Uzvien od toga da ima mjesto a Boiji

463
Evdezul Mesalik, Kadi Ijad, 10/ 370
464
Mukilul Hadisi ve Bejanuhu, Ibn Furek, str. 61.
465
Idahu Delil, Ibn Demaah, str. 214.

Poslanici su zatieni od pitanja o nemoguim stvarima
466
, ve je
Poslanik eleo da vidi je li ona muslimanka ili nevjernica. Arapi
su tada imali svoja boanstva koja su oboavali i nisu znali za
neto drugo pa ju je Poslanik upitao: Koje je tvoje boanstvo?
Nakon ega je, pokazujui ka nebu potvrdila da ona ne oboava
nita od toga to oboava njen narod ve oboava onoga koji je
Uzvien od svega toga.
467

Kae Nevevi: Uenjaci imaju dva stava po pitanju ovog hadisa:
Prvi je stav selefa koji prelaze preko njega bez tumaenja
prenosei ga onako kako je doao do njih. a drugi je stav halefa
koji tumae ovaj hadis onako kako to prilii Allahu, d.., u
svjetlu ajeta Nita nije kao On. pa kau: Boiji Poslanik je ovim
hadisom eleo da ispita je li ona vjernica ili nevjernica pa je njen
odgovor : Na nebu. znaio da ona ne oboava ni jednog od
kipova oko nje ve oboava Uzvienog Allaha. to se tie njenog
odabira neba to je uinila zato to je nebo kibla za one koji ue
dove kao to je Kaba kibla za one koji obavljaju namaz bez da to
znai da se Allah, d.., nalazi na nebu ili u Ka'bi.
468

Kae Kadi Bedruddin ibn Demaah: Dozvoljeno je da se postavi
pitanje : Gdje? a da se time ne eli pitati o mjestu kao npr. kada
ovjek kae: Gdje je mjesto tog ovjeka u odnosu na ovog
ovjeka? Pa mu se odgovori: Na nebesima.
469

Nakon ovoga, moemo rei da je pokuaj mudessima da ovim
hadisom dokazu da je Allah, d.., manjkav i ogranien na
jednom mjestu, neispravan i smijean kao i to da je taj njihov
stav samo jo jedan dokaz njihove udaljenosti od Allahove, d..,
vjere islama.
Islamski uenjaci su se sloili po pitanju osobe koja tvrdi da se
Allah, d.., nalazi na jednom mjestu. Sloili su se, sklapajui
Idma da je osoba koja tvrdi da je Allah, d.., na odreenom
mjestu ili u odreenom pravcu Kafir, nevjernik u Allaha,
oboavalac kipova.

466
Jer bi to znailo da Ga nisu spoznali
467
Evdezul Mesalik, Kadi Ijad, 10/ 367
468
Ibid. 10/ 367
469
Idahu Delil, str. 216.

159 Sami Deko
Kae Mula ali El Kari: Sklopljen je Idma selefa i halefa da je
onaj koji tvrdi da je Allah na nekoj strani Kafir.
470

Kae Imam Kurtubi: Ispravno je tekfiriti mudessime jer nema
razlike izmeu njih i oboavaoca kipova i slika. Zaista je
pripisivanje Allahu strane kufr kod imama etiri mezheba Ebu
Hanife, Malika, afije i Ahmeda, kao to je to od njih prenio Hafiz
Iraki.
471

Molimo Allaha d.. da nas sauva neznanja i da uputi na put
pokajanja sve one koji izaose iz vjere islama u vjeru oboavanja
kipova hvatajui se, slijepo i bez razmiljanja za tumaenja
nejasnih hadisa koja Allahu, d.., pripisuju neto to sam sebi
nije pripisao.

470
erhul Miskat, Mula Ali El Kari, 2/ 317
471
Tezkar, Kurtubi, str. 208.


161 Sami Deko

Poglavlje o Fikhu


163 Sami Deko
Izvori koji dovode do istine
Pet je naina da ovjek doe do istine
1.) Kuran
Kuranski tekst, koji je objava Sveznajueg je prvi nain da
ovjek doe do istine i na osnovu njega, mi smo izveli jos etiri
naina o kojima emo kasnije govoriti. Allah, d.., nareuje
tragaocima pravog puta da slijede Njegovu objavu pa kae:
( )
Kako oni ne razmisle o Kuranu, ili su im na srcima
katanci.
472

I kae:
( )
A zato oni ne razmisle o Kuranu? Da je on od nekog
drugog, a ne od Allaha, sigurno bi u njemu nali mnoge
protivrjenosti.
473

I kae:
( )
Ovaj Kuran vodi jedinom ispravnom putu, i vjernicima koji
ine dobra djela donosi radosnu vijest da ih eka nagrada
velika.
474

I kae:
( )
Mi tebi objavljujemo Knjigu kao objanjenje za sve i kao
uputu i milost i radosnu vijest za one koji jedino u Njega
vjeruju.
475

472
Sura Muhammed, 24. ajet
473
474
Sura El Isra, 9. ajet
475
Sura En Nahl, 89. ajet

I kae:
( )
U Knjizi Mi nismo nita izostavili...
476

2.) Sunnet
Sunnet je drugi put ka istini o kojem nam Sveznajui kae:
( )
Ono to vam Poslanik da, to uzmite a ono to vam zabrani
toga se klonite.
477

I kae:
( )
On ne govori po hiru svome. Sve je to objava koja mu se
objavljuje.
478

I kae:

Ne smatrajte Poslanikov poziv upuen vama kao poziv koji
vi jedni drugima upuujete; Allah sigurno zna one meu
vama koji se kradom izvlae. Neka se pripaze oni koji
postupaju suprotno nareenju Njegovu, da ih iskuenje
kakvo ne stigne ili da ih patnja bolna ne snae.
479

3.) Idma
Allah, d.., nam nareuje da slijedimo ono na emu se sloio

476
477
478
Sura En Nedm, 3-4 ajet
479
Sura En Nur, 63. ajet

165 Sami Deko
Poslanikov ummet pa kae:
( )
I tako smo od vas stvorili pravednu zajednicu da budete
svjedoci protiv ostalih ljudi i da Poslanik bude protiv vas
svjedok.
480

I kae:
( )
Vi ste narod najbolji od svih koji se ikada pojavio; traite
da se ine dobra djela, a od nevaljalih odvraate i u Allaha
vjerujete.
481

I kae:
(
)
Onoga koji se suprotstavi Poslaniku, a poznat mu je pravi
put, i koji poe putem koji nije put vjernika, pustiemo da
ini ta hoe, i baciemo ga u Dehennem, - a uasno li je on
boravite.
482

4.) Kijas
)
Zato uzmite iz toga pouku, o vi koji ste razumom
obdareni.
483

I kae:

480
481
482
483

( )
A da se oni s tim obrate Poslaniku ili predstavnicima
svojim, znali bi ga oni od njih koji iz njega izvlae.
484

5.) Razumski dokazi
Kae Allah, d.., nareujui slijeenje razumskih dokaza:
( )
Na Zemlji su dokazi za one koji vrsto vjeruju. A u vama
samima zar ne vidite?
485

I kae:
( )
U stvaranju nebesa i Zemlje i u izmjeni noi i dana su,
zaista, znamenja za razumom obdarene.
486

I kae:
(
)
I Nama navodi primjer, a zaboravlja kako je stvoren i
govori: Ko e oivjeti kosti, kada budu trule? Reci:
Oivjee ih Onaj koji ih je prvi put stvorio.
487

I kae:
( )
On je Taj koji iz niega stvara i On e to ponovo uiniti
488

484
485
Sura Ez Zarijat, 20-21. ajet
486
487
Sura Jasin, 78-79. ajet
488
Sura Er Rum, 27. ajet

167 Sami Deko
Taklid
Od davnanjih vremena pa do dana dananjeg, ljudi su ivjeli
znajui da postoje dvije vrste ljudi:
- Oni koji se slijede mudtehidi
- Oni koji slijede obini ljudi
Meutim, prije neto vie od dvesta godina, u vrijeme ruenja
Osmanskog hilafeta, pojavila se grupa ljudi sa potpuno novim
zakonima, zakonima koji kau da je svaka osoba koja slijedi
nekoga novotar, kafir i sl. Govorili su, i govore: Mi slijedimo
Kuran i sunnet koji su bezgrjeni i neemo da slijedimo ljude
koji su grjeni. Bez malo razmiljanja, ova njihova izjava
izgledala bi tana i izgledala bi kao nepobitan dokaz ispravnosti
njihovog stava. Meutim, kada malo razmislimo uviamo da ti
ljudi ne slijede Kuran i Sunnet ve slijede svoje tumaenje te
dvije stvari. Ti ljudi smatraju da je njihovo tumaenje Kurana i
sunneta ispravnije od tumaenja koje su dali islamski uenjaci,
hafizi hadisa, poznavaoci svih islamskih nauka, mudtehidi. Ti
ljudi, iako poznaju moda samo dva hadisa o jednoj temi, odmah
donose propis iako su moda hadisi koje su oni proitali
neispravni, derogirani, sueni, ogranieni. Oni govore: Kako da
slijedimo Ebu Hanifu u njegovom miljenju kada je Poslanik, a.s.,
rekao u sahih hadisu kojeg biljei Buhari... Negiraju slijeenje a
slijede Buhariju u njegovoj ocjeni hadisa!!!
U stvarnosti, ove rijei nisu nita drugo do nastavak ideja
nemakog orjentaliste Schachta koji je govorio da islam nije
nita drugo do skup lakih propisa proniklih iz razvijenog uma
Muhammeda, a.s., koji su kasnije zapisani u dvije Knjige: Kuran i
Sunnet a koje moe razumjeti svaki ovjek, ak i obini beduin,
bez posebnog razmiljanja.
489

Ulema etiri mezheba sloila se da je obinim ljudima obaveza
da slijede nekog od uenjaka u stvarima vezanim za propise.
Svoj stav oni podupiru mnogobrojnim dokazima.

489
Potiranje mezheba, Dr. Muhammed Seid Ramadan El Buti, str. 29.

( )
Pitajte uene ako ne znate.
490

Sloili su se islamski uenjaci da je ajet naredba, za one koji nisu
upoznati sa propisom i dokazom za njega, da slijede onoga koji
je upoznat sa tim. Svi uenjaci usula smatraju ovaj hadis
najvanijim dokazom koji obavezuje obine ljude na slijeenje
mudtehida. U protivnom, ukoliko bi neko rekao da nije
obavezno slijediti mudtehide ovaj ajet ne bi imao nikakve svrhe
i protivnici taklida bi skrnavili Kuran.
Allah, d.., takoe kae:

Svi vjernici ne treba da idu u boj. Neka se po nekoliko njih
iz svake zajednice njihove potrudi da se uputi u vjerske
nauke i neka opominju narod, kada im se vrate, da bi se
Allaha pobojali.
491

Allah, d.., je, dakle, zabranio da svi ljudi idu u boj i dihad
naredivi da ostane grupa od njih i da se prepusti sticanju znanja
iz Allahove vjere, tako da oni koji su bili u dihadu, kada se vrate
u svoje domove pronau skupinu ljudi koja e im donositi
propise i koje e oni slijediti.
492

Od dokaza koji upuuju na obaveznost taklida je i injenica da
nisu svi ashabi bili na istom stepenu znanja. Ebu Bekr, Omer,
Osman i Alija su bili na mnogo veem stepenu od ostalih i svi su
se njima obraali traei fetvu. Postojao je mezheb Ebu Bekra,
mezheb OmeraAbdullah ibn Mesud, Ebu Musa El Eari, Muaz
ibn Debel, Ubejj ibn Kab i Zejd ibn Sabit, r.a., bili su najpoznatiji
nosioci mezheba pored etvorice pravednih halifa. Stotine
hiljada ashaba i tabiina slijedilo je ove ljude i niko to slijeenje

490
491
492
El Damiul Bejan, Kurtubi, 8/ 293

169 Sami Deko
nije negirao sve dok se nisu pojavile vehabije koji su zanegirali
mezhebe etvorice imama i njihovo slijeenje a u stvarnosti su
oni najvei sljedbenici i pobornici taklida jer nikada ne
odstupaju od miljenja njihovog imama Muhammed ibn
Abdulvehhaba i njegovog prethodnika Ibn Tejmijje.
Zatim, nakon generacije ashaba, osnovane su dvije pravne skole:
Ehlu Rej u Iraku na elu sa Alkamom, Mesrukom, Ibrahim En
Nehaijom i Ebu Hanifom i Ehlul Hadis u Hidazu na elu sa Seid
ibn Musejjebom, Urve ibn Zubejrom, Salim ibn Omerom i
Nafiom
Svo stanovnitvo Hidaza i njegove okoline je slijedilo ovaj
mezheb, bez izuzetka. Postojale su ponekad izmeu uenjaka
ova dva mezheba rasprave i neslaganja, ali obine ljude i
uenike, koji nisu bili na istom stepenu znanja i fikha kao i oni,
nije zanimao status tih rasprava, slijedili su onoga koga su eljeli
i onoga, koji im je bio najblii i niko im to nije osporavao.
Kae Gazali, dokazujui da je obinom ovjeku obaveza sljediti
jedan od priznatih mezheba: Kao dokaz navodimo dvije stvari:
jedna od njih je zajedniki stav ashaba r.a., koji su donosili fetve
obinim ljudima i nisu im nareivali da se uzdiu na nivo
idtihada i sve ovo je optepoznato i utvreno mutevatir
predajom od uenjaka i obinih ljudi iz reda ashaba r.a.
493

Kae El Amidi: Zajedniko miljenje uleme je da obini ljudi, u
vrijeme ashaba, r.a. i tabiina, nisu prestajali traiti fetve od
mudtehida, sve dok se nisu poeli javljati oni, koji zabranjuju
taklid. Oni su ih takoer slijedili u pravnim propisima, dok su
uenjaci odmah odgovarali na njihova pitanja esto ne
spominjuci dokaze i ne zabranjujui to, pa je tu postojao
zajedniki stav o doputenosti potpunog slijeenja mudtehida
od strane obinog ovjeka.
494

Onoga koji neira slijedjenje etiri mezheba i smatra to bidatom,
pitamo: Zato je slijeenje Ebu Hanife bidat a slijeenje Ibn
Omera nije?

493
El Mustesfa, Ebu Hamid El Gazali, 2/ 385
494
El Ihkam, El Amidi, 3/ 171

Kae Hatib el Bagdadi, odgovarajui nekim mutezilama koji su
traili od obinih ljudi spoznaju svih propisa: Ovo je grjeka jer
obini ljudi nisu u stanju da dou do takve spoznaje osim nakon
dugogodinjeg iitavanja erijatskih knjiga, obilaska ogromnog
broja erijatskih pravnika, mufessira, iitavanja svih hadiskih
djela, obilaska uenjaka usula, spoznaje arapskog jezika i dr. a to
je obavezivanja ovjeka sa onim to nije u stanju.
495

Ako je to optereivanje ovjeka onim to nije u stanju, Allah,
d.., kae:
( )
Allah nikoga ne optereuje preko mogunosti njego-
vih
496

Koji mezheb trebamo slijediti?
Kae Ibn Salah: Obaveza je danas slijediti jedan od etiri
mezheba jer su oni poznati i objanjeni za razliku od drugih
mezheba koji su postojali u prvo vrijeme islama a ija nam
pravila nisu poznata.
497

Imamul Haremejn El Duvejni navodi idma da je ljudima
obaveza slijediti jedan od etiri priznata mezheba koja su
zapisana a koja su do nas dola vjerodostojnim putem.
498

Mi slijedimo mezheb imama Ebu Hanife, r.a., i za preferiranje
njegovog miljenja u odnosu na miljenja drugih mudtehida
imamo puno dokaza. Izmeu ostalih, tu su i Kuranski i
sunnetski dokazi. Kae Allah, d..:

495
El Fekih vel Mutefekkih, Hatib El Bagdadi, 2/ 132
496
497
Et Temhid, Ibn Salah, str. 527.
498
El Bahrul Muhit, 8/ 214

171 Sami Deko
Allah je zadovoljan prvim muslimanima, muhadirima i
ensarijama i svima onima koji ih slijede dobra djela inei, a
i oni su zadovoljni Njime: za njih je On pripremio
dennetske bae kroz koje e rijeke tei, i oni e vjeno i
zauvijek u njima boraviti. To je veliki uspjeh.
499

Imam Ebu Hanife je prvi od etvorice Imama i pripada generaciji
tabiina, prenosi hadise od Enes ibn Malika, Abdullah ibnul Haris
Ez Zubejdija, Abdullah ibn Ebi Evfa El Eslemija i dr.
Zatim, Poslanik, a.s., je rekao: Najbolja generacija je ova moja,
zatim ona koja slijedi zatim ona koja slijedi.
500

Ebu Hanife, r.a., je od generacije koja je odmah nakon
Poslanikove generacije to mu daje prednost nad ostalim
imamima.
Poslanik, a.s., kae: Oprost onome ko me vidi i ko vidi onoga ko
je mene video i ko vidi onoga ko je video onoga ko je mene
video.
501

Ebu Hanife je video neke od ashaba pa on ulazi pod ove za koje
je Poslanik, a.s., molio.
Takoe, mezheb imama Ebu Hanife je mezheb kojeg slijedi
veina ljudi a Poslanik, a.s., je rekao: Zaista se moj ummet nee
sloiti na zabludi, pa ako vidite razilaenje drite se najvee
skupine.
502

Takoe, mezheb Ebu Hanife je mezheb po kojem su radili
najvei uenjaci ovog ummeta a ja u spomenuti samo neke od
hafiza hadisa koji su bili hanefije zbog napada nekih ljudi imama
Ebu Hanife i hanefija da oni ne poznaju hadis.
Od Hafiza hadisa koji su bili hanefijskog mezheba su: Ibrahim
ibn Edhem, Ibrahim ibn Abdullah Et Tenuhi, Ibrahim ibn
Muhammed El Mervezi, El Emin, Ibrahim ibn Muhammed Es
Semerkandi, Ibrahim ibn Muhammed En Nejsaburi prenosilac

499
500
Muslim, br. 4600
501
El Bahrul Muhit, Ez Zerkei, 6/ 191, Darul Kutubi, Prvo izdanje, 1994.g.
502
Ibn Made, br. 3950

Muslima, Ibrahim ibn Jusuf El Belhi, Ahmed ibn Ali Er Razi El
Dessas, Ahmed ibn Muhammed El Kuduri, Ismail ibn Hammad
ibn Ebu Hanife, Ebu Muti El Belhi, Sufjan ibn Ujejne, Abdullah
ibn Mubarek, Ali ibn Ebi Bekr ibn Abdul Delil El Fergani El
Merginani i mnogi drugi.
Ne postoji niko od islamskih uenjaka ko je osudio strogo
pridravanje jednog mezheba. Nasuprot tome, veliki je broj
uenjaka koji su rekli da je obaveza slijediti jedan mezheb,
mezheb u kojem je ovjek roen.. Svako ko pokua da mijea
mezhebe mora biti na stepenu idtihada jer njegovo odbacivanje
govora u jednom mezhebu zahtijeva iitavanje apsolutno svih
knjiga koje su napisane u tom mezhebu i knjiga koje su uenjaci
drugih mezheba pisali a to je danas nemogue. Pokuaj
mijenjanja mezheba, danas, od strane vehabija nije traenje
istine jer se do istine, kao to smo rekli, moe doi samo
iitavanjem apsolutno svih knjiga napisanih u mezhebu, ve je
to elja za isticanjem svog stava i zavidnost onima iji stepen oni
nikad ne mogu dostii.
Vehabije koji danas pozivaju na bezmezhebstvo su ustvari isti
kao oni koji mijenjaju mezhebe traei olakice. Oni, u
mijenjanju mezheba trae isticanje svog stava. Oni ne trae
istinu ve potvrdu onoga to su oni sami zacrtali da je to pravi
islam. Islamska ulema je ovo zabranila govorei:
Kae Ahmed ibn Hanbel: Kada bi ovjek radio po svakoj olakici
koja mu se svidi bio bi grjenik.
503

Kae Evzai: Ko uzme manjinske govore uenjaka izaao je iz
islama.
504

503
El Bahrul Muhit, Zerkesi
504
Bejheki

173 Sami Deko
Novotarije
Allah, d.., kae: Pitajte uene ako ne znate. esto, u toku
prouavanja islama, nailazim na ljude koji veoma olako govore o
Allahovoj, d.., vjeri. Proglaavaju halalom ono to njima izgleda
kao halal a haramom ono to misle da je haram. Isti ti ljudi, koji
su stekli lani ugled kod ljudi proglaavajuci stvari halalom i
haramom, esto koriste bidat kao izgovor kako bi izbjegli
pitanje na koje ne znaju odgovor I kako bi kod ljudi zadrali taj
status ejha. Ti ljudi, koji nee da se ponize zbog islama i da
upitaju ulemu, zacrtali su sebi i ljudima koji ih slijede da je svaka
novotarija zabluda. ak i to pitanje koje toliko koriste nisu
prouili ve su se usudili da i o tome govore bez konsultovanja
uleme.
Nasuprot njima, najvei uenjaci ovog ummeta uvijek su se
oslanjali na druge uenjake i nisu se stidjeli da pitaju. Prenosi se
da je Abdullah ibn Mubarek rekao: Da me Allah, d.., nije
pomogao Ebu Hanifom i afijom, r.a., ja bih bio kao ostali
ljudi.
505
Kae Sufjan ibn Ujejne: Prvi ko me je poduio hadisu i
nainio me muhaddisom je Ebu Hanife.
506
Kae Abdullah ibn
Vehb: Sreo sam tri stotine i ezdeset alima ali da nije bilo
Malika i Lejsa zalutao bih u nauci.
507
Kae Imam El Kevseri: Ibn
Asakir je spomenuo ovaj govor od Ibn Vehba i u njegovom
rivajetu on glasi ovako: Da nije bilo Malik ibn Enesa i Lejs ibn
Sada ja bih propao, mislio sam da se radi po svemu to nam je
dolo od Poslanika. Kae el Kevseri: Kao to se to desilo
mnogim prenosiocima hadisa koji nisu znali fikh pa nisu znali po
emu se radi a po emu ne.
508

Nakon to smo naveli primjere nekih od najveih uenjaka ovog
ummeta i pokazali da se ti uenjaci i pored stotina hiljada hadisa
koje su poznavali nisu usuivali da sami govore o Allahovoj

505
Tebjidus Sahifeh, str. 16.
506
El Devahirul Mudijjeh, 1/ 31
507
El Medruhin, Ibn Hiban
508
Komentar El Kevserija na Ibn Abdul Berrov El Intika fi Fadailil Eimmetis
Selasetil Fukaha, 27-28

vjeri, i ukazali da oni sami govore da puko poznavanje hadisa ne
vodi na pravi put, da navedemo ta se prenosi o bidatu i ta
islamska ulema kae o njemu.
Kae Dabir, r.a.: Kada bi Poslanik, a.s., drao hutbu, pocrvenele
bi njegove oi i povisio bi svoj glas pa bi rekao: Najbolji govor
je Allahova knjiga a najbolja uputa je uputa Muhameda, a
najgore stvari su novotarije, svaka novotarija je bidat a svaki
bidat je zabluda.
509

Kae ejh, muhaddis Hidaza, Muhammed ibn Alevi El Maliki:
Mi nalazimo mnoge hadise koji su u potrebi za objanjenjem od
strane uleme. Od primjera za to je i hadis: Svaki bidat je
zabluda kojeg je neophodno objasniti jer se ovaj hadis odnosi
samo na pokuene bidate odnosno one koji se kose sa
erijatskim pravilima. Ovo ovakvo obraanje koje, bukvalno, ima
sveobuhvatno znaenje a ustvari se odnosi samo na jednu stvar
je poznato od Poslanika, a.s. Poslanik, a.s., kae: Nema namaza
komiji damije osim u damiji. A ipak to ne znai da mu je
namaz u kui neispravan jer se hadis odnosi na potpunost
namaza tj. nema potpunog namaza komiji damije osim u
damiji. Od primjera ovakvog Poslanikovog obraanja je i hadis:
Niko od vas nee vjerovati sve dok ne bude elio svome bratu
ono to eli sam sebi. Koji znai: Niko nee biti potpunog
imana sve dok ne bude elio svom bratu ono to eli sam
sebi.
510

Kae Aia: Kae Boiji Poslanik, a.s.: Ko ubaci u nau vjeru,
neto to nije od nje, to mu se odbacuje.
511

Kae ejh Vehbi Sulejman Gavudi El Albani: Kae Islamska
ulema: Bidat koji je spomenut u hadisima je neto novo to je
ubaeno u vjeru a to je u suprotnosti sa osnovama vjere ili
nema nikakve veze sa osnovama vjere i nije u granicama pravila
koje je islam postavio, ili se ne slae sa pravilima vjere.

509
Muslim
510
Mefahim jedibu En Tusahhih, Sejjid Muhammed ibn Alevi El Maliki, str. 91-
92., Mektebetul Asrijje, Bejrut, 2005.g.
511
Buhari

175 Sami Deko
Na osnovu ove definicije, oni su postavili artove koji se moraju
ispuniti da bi neto bilo bidat o kojem govori Boiji Poslanik u
ovim hadisima:
1.) Da taj bidat bude u vjeri odnosno u ibadetima ili propisima
2.) Da se suprotstavlja osnovi od osnova vjere, da ne bude u
okviru njenih granica i da se ne slae sa pravilima vjere jer ono
to je u okvirima tih pravila ne ulazi pod Poslanikove rijei :
Svaki bidat je zabluda.
512

Kae Imam afija: Bidat ima dvije vrste: Pohvaljeni i pokueni.
Ono to se slae sa Kuranom i sunnetom to je pohvaljeno a ono
to se suprotstavlja Kuranu i sunnetu to je pokueno.
513

Kae Ibn Hader El Askalani tumaei rijei Omera: Divan li je
ovo bidat.: Bidat u jeziku znai ono to je izmiljeno a to nije
postojalo ranije, a u erijatu se upotrebljava u znaenju onoga
to je u suprotnosti sa sunnetom pa tada biva pokueno.
Tumaenje toga je: Ako bude od onoga to se smatra
pohvaljenim u erijatu, onda je pohvaljen, ako bude od onoga to
se u erijatu smatra pokuenim onda je pokueni, a ako ne bude
ni od prve ni od druge vrste onda je mubah.
514

Kae Ebu Bekr Ibnul Arebi, tumaei hadis: uvajte se
novotarija.: Znajte, Allah vas poduio, da se novotarije dijele na
dva dijela: Novotarije koje nemaju osnovu, koje su zasnovane
samo na strastima i sosptvenoj volji, i ovo je pokuena vrsta
novotarija; i novotarije koje su izmiljene na osnovu prethodnih
primjera a ovakve novotarije su sunneti pravednih halifa i
dobrih imama.
Znaj da stvar nije momentalno pokuena ako se za nju kae da je
bidat ili novotarija, u jezikom ili terminolokom znaenju.
Allah, d.., je rekao:
( )

512
Kelimetun Ilmijjetun Hadijjeh fil bidati ve Ahkamuha, Vehbi Sulejman
Gavudi El Hanefi, str. 215-216.
513
Hiljetul Evlija, Ebu Nuajm, 9/ 113
514

I ne doe im nijedna nova opomena od Gospodara njihova
kojoj se, sluajui je, ne podsmjehuju
515

I kae Omer, r.a.: Divan li je ovo bidat.
Pokueno od bidata je ono to se suprotstavlja sunnetu a
pokueno od novotarija je ono to vodi u zabludu.
516

Kae Imam Izuddin ibn Abdusselam u svojoj knjizi El Kavaid:
Bidat je podijeljen na vadib, haram, mendub, mekruh i mubah.
Nain raspoznavanja izmeu razliitih vrsta bidata je
podvrgivanje tih novih stvari erijatskim pravilima. Pa ako bude
spadao pod pravila vadib stvari onda je vadib, ako spada pod
pravila harama onda je haram, menduba mendub, mekruha
mekruh a mubaha mubah. Primjer vadib bidata je bavljenje
gramatikom koja nam pomae da razumijemo Kuran i hadis
Boijeg Poslanika, a.s. Ouvanje erijata je vadib a on se ne
moe sauvati bez uvoenja gramatike. Ono bez ega se ne moe
upotpuniti vadib je vadib pa je tako izuavanje gramatike
vadib. Drugi primjer vadib bidata je uenje nepoznatih rijei
iz Kurana i Sunneta. Trei je zapisivanje akaida i zapisivanje
osnova fikha. etvrti bidat je nauka hadisa, odlikovanje
ispravnog od neispravnog i sl. Zatim, od haram bidata su novi
pravci u islamu poput kaderija, mudessima, deberija i sl. Dok
je, sa druge strane, odgovor ovim sektama bidat koji je vadib.
Od pohvaljenih bidata je izgradnja kola i puteva kao i svako
dobro djelo koje se nije radilo u prvo doba islama. Od mendub
bidata je teravija, odreivanje pravila tesavvufa, rasprave i sl.
Ako se time eli postii Allahovo, d.., zadovoljstvo. Od mekruh
bidata je preterano uljepavanje damija, mushafa i sl. i, na
kraju, od mubah bidata je rukovanje nakon namaza, korienje
odreenih jela i odreene odjee za pojedine prilike i sl.
517

Kae Ibn Esir: Bidat ima dvije vrste: Bidat koji poziva dobru i
bidat koji poziva u zabludu. Ono to se suprotstavlja Allahovim i
Poslanikovim naredbama je pokueni bidat a ono to je u

515
516
Aridatul Ahvezi, Ebu Bekr Ibnul Arebi, 10/ 146-147
517
Kelimetun Ilmijjetun Hadijeh fil Bidati ve Ahkamiha, Gavudi, 218-219

177 Sami Deko
okviru optih intencija erijata ili je od onoga na ta je podsticao
Allahov Poslanik, a.s., onda je to pohvaljeni bidat. Ono to ne
bude imalo primjer u prolosti, kao razliite vrste dobrih djela,
to je takoe od pohvaljenih novotarija.
518

Kae Ahmed ibn Hader El Hejsemi: Bidat je, u jeziku, ono to
je izmiljeno, a u erijatu je to ono to se suprotstavlja naredbi
erijata bez obzira bila ta naredba opta ili posebna.
519

Kao to se vidi iz prethodno navedenih citata, hadis: Svaki
bidat je zabluda je ogranien i odnosi se samo na pokueni
bidat, onaj koji se suprotstavlja erijatu a mi emo, kako bismo
jo vie potvrdili tu injenicu, navesti par bidata koji su
pohvaljeni a koji su izmiljeni od strane ashaba.
Prenosi se od Ebu Hurejre da je Poslanik, a.s., rekao Bilalu, prije
sabah namaza: O Bilale! Priaj mi u tvom najdraem djelu koje
si uradio u islamu? Zaista sam uo kuckanje tvojih nanula u
Dennetu. Pa je Bilal, r.a., rekao: Nisam uradio djelo meni
drae od toga da nisam uzeo abdest, danju ili nou, a da nisam sa
tim abdestom klanjao ono to mi je propisano.
520

U hadisu kod Tirmizija se kae: Sa ime si me pretekao u
Dennetu? Pa je rekao: Nikada nisam prouio ezan a da nisam
klanjao dva rekata, i nikada nisam izgubio abdest a da ga nisam
ponovo uzeo i klanjao dva rekata smatrajui da mi je Allah, d..,
to naredio. Pa je Poslanik, a.s., rekao: Time si to postigao.
Kae Ibn Hader u komentaru tih hadisa: Iz ovih hadisa se
razumije da ovjek moe sam da odreuje vrijeme nekih
ibadeta.
521

Kae Gavudi: Iz ovog hadisa se jasno vidi da je on klanjao
namaz nakon abdesta i smatrao da mu je to nareeno bez ikakve
erijatske naredbe o tome.
522

518
En Nihajetu fi Garibil Hadis, Ibn Esir, 1/ 79
519
Et Tebjin fi erhil Erbein, El Hejesemi, str. 32.
520
Buhari; Muslim
521
Fethul Bari, Ibn Hadzer El Askalani, 3/ 276
522
Kelimetun Ilmijjetun Hadijeh fil Bidati ve Ahkamiha, Gavudi, str. 221.

Biljee Buhari i Muslim od Rufaah ibn Rafia da je rekao:
Klanjali smo za Boijim Poslanikom pa kada se podigao sa
rukua rekao je: Semiallahu li men hamideh pa je ovjek iza
njega rekao: Rabbena ve lekel hamd hamden kesiren tajjiben
mubareken fihi. Kada je zavrio namaz, Poslanik upita: Ko je
ovo rekao? Pa ovjek ree: Ja, o Boiji Poslanie. Poslanik, a.s.,
tada ree: Video sam trideset i nekoliko meleka kako se natjeu
ko e je prvi zapisati.
523

Kae Ibn Hader El Askalani: Ovim se dokazuje da je u namazu
dozvoljeno uvesti zikr koji se ne suprotstavlja onome to je
preneseno, i dokazuje da je dozvoljeno zikr uiti naglas ako on
ne ometa druge.
524

Biljei Buhari od Enesa, r.a.: Imamio je u Mesdidul Kuba ovjek
od Ensarija, kada god bio uio u namazu uio bi suru Kul
Huvallahu a zatim posle nje jo jednu suru. To je radio na
svakom rekatu pa su mu njegovi drugovi prigovorili: Ti uvijek
poinjes ovom surom, pa, kao da ti ona nije dovoljna ui jo
jednu pored nje. Ili ui samo nju ili je ostavi i ui drugu! Pa im je
rekao: Neu da je ostavim! Ako volite da vam ja imamim onda
u imamiti a ako mrzite onda u vas ostaviti. Meutim, oni su
smatrali da je on jedan od njihovih najboljih ljudi i nije im bilo
drago da im imami neko drugi. Kada im je doao Poslanik, a.s.,
spomenue mu to pa on ree: O ti, ta te spreava da uini ono
to od tebe trae tvoji drugovi? I ta te navodi na to da uvijek, na
svakom rekatu, uis ovu suru? Pa ovjek ree: O Poslanie, ja je
volim. Poslanik mu onda ree: Tvoja ljubav prema njoj e te
uvesti u Dennet.
525

Vidimo iz ovog hadisa da je ovaj ashab u namaz uveo neto to
nije radio Boiji Poslanik, a.s., a Poslanik mu to nije zabranio ve
mu je to potvrdio i odobrio. Da je sve ono to nije radio Boiji
Poslanik novotarija i bidat, Poslanik, a.s., mu to sigurno ne bi
odobrio rijeima: Tvoja ljubav prema njoj e te uvesti u

523
524
Kelimetun Ilmijjeh, Gavudi, str. 22
525

179 Sami Deko
Dennet. ve bi se na njega naljutio kao to se ljutio kada bi
neko uinio neko loe djelo.
Biljei Buhari od Ebu Seid El Hudrija da je grupa ashaba dola do
nekog od arapskih plemena koje ih nije ugostilo. Dok su bili u
blizini tog mjesta, razbole se jedan od glaveina tog plemena od
ujeda korpije pa ljudi upitae ashabe: Imate li neki lijek za ovo
ili neku rukju? Oni rekoe: Niste nas ugostili pa vam neemo
pomoi sve dok nam ne date od vaih ovaca. Nakon to im
obeae jedan deo stada, jedan od ashaba poe uiti Fatihu
pljuckajui pa ovjek ustade zdrav. Nakon toga, ljudi im dadoe
od stada pa ashabi rekoe: Neemo ovo uzeti sve dok ne
upitamo Boijeg Poslanika, a.s. Kada doose do njega, upitae ga
o tome pa se on nasmija govorei: Otkud si znao da je ona
lijek?! Uzmite i dajte meni jedan deo.
526

I iz ovog hadisa vidimo da je ashab uinio neto to nije radio
Boiji Poslanik pa mu on ipak nije rekao: To je bidat, zabluda!
a da je svaki bidat zabluda, kako to govore vehabije, Poslanik,
a.s., im se sigurno ne bi nasmijao i sigurno ne bi potvrdio njihov
postupak.
Kae ejh Abdullah Mahfuz El Hadad Balevi: Jasno je iz ovoga
da ashab nije znao za propisanost uenja Fatihe kao rukje ve je
to njegov idtihad u kojem nije bilo niega to se suprotstavlja
propisanom. Ovo je Poslanikov sunnet, potvrivanje dobrog ak
iako on sam to nije radio.
527

Biljei Ebu Davud od Ibn Omera: Poslao nas je Boiji Poslanik,
a.s., u izvidnicu pa su se ljudi razbjeali. Pa smo rekli, kada smo
pobjegli: ta da radimo, pobjegli smo sa bojnog polja I zasluili
ljutnju. Pa smo rekli: Uiemo u Medinu po noi da nas niko ne
vidi. Kada smo uli, rekosmo: Otiiemo kod Boijeg
Poslanika, pa ako nam ima tevbe da se pokajemo a ako nema da
odemo iz Medine. Pa smo sjeli kod Poslanika, prije sabaha, pa
smo mu rekli: O Poslanie, mi smo pobjegli? Pa nam je priao i
rekao: Ne, nego ste vi oni koji bjee svom imamu elei mu

526
527
Es Sunnetu Vel Bidah, str. 39.

samo dobro. Pa smo mu prili i poljubili ga u ruku pa je on
rekao: Mi smo grupa muslimana.
528

Vidimo i iz ovog hadisa da im je Poslanik, a.s., odobrio neto to
on nije radio, pa gdje su oni koji svaki bidat smatraju zabludom,
da im pruimo ruku, da je izljube i da se pokaju!!
Zatim, od bidata koje su uveli ashabi je sakupljanje Kurana:
Biljei Buhari od Zejd ibn Sabita: Ebu Bekr, r.a., pozvao me
odmah nakon smrti onih koji su na Jemami pali kao ehidi. Kod
njega se nalazio i Omer. Ebu Bekr mi tada ree ove rijei: Doao
mi je Omer i zabrinuo se radi toga to je u estokom boju na
Jemami palo vrlo mnogo hafiza, a i na drugim ratitima e ove
hafize stignuti ista sudbina. Postoji bojazan da bi se mnogo
Kurana moglo izgubiti pa mi je preporuio da naredim da se
Kuran sabere i zapie u jednu zbirku. Rekao sam mu onda:
Omere, kako u ja uiniti neto to Boiji Poslanik, a.s., nije
uradio. Omer je, zaklinjui se, govorio da je ovo dobro, i ustrajno
to od mene traio sve dok mi Sveznajui Bog nije dao da i ja
shvatim to, i srce mi je radi toga veselo i zadovoljno. I ja se
prikljuujem Omerovom miljenju. Ti si mlad i pametan ovjek i
ti protiv ovoga nee imati ta da kaes. Ti si pisao objavu koja je
dolazila Poslaniku. Sakupi Kuran po redu! Na ovo, Zejd ree:
Kako ete vi uiniti neto to nije uinio Poslanik? Ebu Bekr
odgovori: Boga mi je ovo jedno dobro djelo. Da su mi natovarili
itavu planinu ne bi mi od toga tee bilo. Stalno sam se obraao
Ebu Bekru da to ne ini. Kako je Svemogui dao Ebu Bekru i
Omeru da njihov razum ovo prihvati i da im srca ispuni radou,
tako je, to isto i meni dao i ja sam to prihvatio i bio sam srean i
zadovoljan. Ja sam zbirku Kurana napisao sa datulinih listova i
sa tankih kamenih ploa te iz pamenja hafiza pa sam zadnji
pronaao ajet Lekad daekum resulun min enfusikum aziz kod
Huzejme. Zbirka je bila kod Ebu Bekra sve dok je bio iv pa kod
Omera sve do njegove smrti pa posle kod Hafse, erke
Omerove.
529

528
Ebu Davud, br. 2647, Ib Ebi ejbe, br. 4953
529

181 Sami Deko
Zatim, od primjera za lijep bidat je hadis od Abdurrahmana:
Izaao sam se Omerom jedne noi mjeseca Ramazana u damiju
i video da ljudi klanjaju u razliitim grupama, jedan ovjek
klanjae sam, drugi sa malom grupom iza sebe. Tada Omer ree:
Po mom miljenju, bolje je da okupim te ljude oko jednog
imama. Pa ih okupi oko Ubejj ibn Kaba. Potom, druge noi,
ponovo izaoh sa njim a ljudi klanjahu iza svog uaa. Na to
Omer ree: Divan li je ovo bidat, ali ono to oni prespavaju
bolje je od onoga u emu klanjaju elei zadnji deo noi jer su
ljudi klanjali u prvom dijelu noi.
530

Biljei Ebu Davud sa dva sahih seneda od Enes ibn Malika da je
on, kada bi prouio Kuran sakupio svoju porodicu i svoju djecu i
molio za njih.
531

Kae Imam Nevevi: I lijepo je prisustvovati medlisu u kojem se
zavrava uenje cijelog Kurana.
532

Prenosi se od Ebu Medine Ed Darimija da je rekao: Dva ovjeka
od ashaba Allahovog Poslanika kada bi se sreli ne bi se razdvojili
dok jedan drugom ne bi prouili sulu El Asr.
533

Biljei Ahmed u Zuhdu od Ebu Hurejre: Ja inim istigfar svakog
dana dvanaest hiljada puta a to je naspram mojih greki.
534

Kao to smo vidjeli, mnogi ashabi su uvodili novotarije u islam
pa zar su oni u zabludi? Zar oni nisu dovoljan primjer za
slijeenje nego trebamo slijediti ljude koji su doli stotinama
godina poslije njih i proglasili svaki bidat zabludom a time i ove
ashabe pozivaima u zabludu?
Ashabi se uvodili bidate koje su oni smatrali pohvaljenim jer je
Poslanik, a.s., u mnogim sahih hadisima rekao da postoje
pohvaljeni i pokueni bidati. Samo podjelom bidata na

530
531
Keaful Kina, Mensur ibn Junus El Behuti, 1/ 430, Darul Fikr, 1982.g.
532
Tilavetu Kuranil Medid, Abdullah Siraduddin, str. 117.
533
Medmeu Zevaid, Hejsemi, br. 17723, i kae: Biljei ga Taberani u El Evsatu a
prenosioci su Sahih
534
Metalibul Alije, Ibn Hader El Askalani, 4/ 94; Tezkiretul Hufaz, Zehebi, 1/ 35

pohvaljene i pokuene moemo spojiti izmeu svih hadis akoji
su doli na tu temu.
Prenosi Derir ibn Abdullah El Bedli, r.a., da je Poslanik, a.s.,.
rekao: Ko u Islam uvede neku lijepu novotariju, bie za nju
nagraen i imae nagradu svakog onog ko je bude inio poslije
njega, s tim da se od njihove nagrade nee nita oduzimati, a ko
u Islam uvede neku ruznu novotariju, bie za nju kanjen i
snosie grijeh sviju onih koji to budu inili poslije njega, a od
njihovih se grijeha nee nita oduzimati .
535

Kae Nevevi: U ovom hadisu je podsticaj na injenje dobra koje
niko prije nije inio i ubacivanje lijepih novotarija i u njemu je
upozorenje od loih stvari. Ovim hadisom se suava znaenje
hadisa Svaki bidat je zabluda i objasnjava da se taj hadis
odnosi samo na pokuene bidate.
536

Biljei Ibn Made od Ebu Hurejre: Ko izmisli dobro pa bude
praen u njemu imat e potpunu nagradu i od nagrade onih koji
ga budu pratili u tom dobru a njihove nagrade se nee umanjiti.
A ko izmisli zlo pa bude praen u njemu imae potpunu kaznu i
kaznu onih koji ga slijede a njihova kazna se nee umanjiti.
537

Prenosi se od Enesa, r.a., da je Poslanik, a.s., rekao: Koji god
daija bude pozivao u zabludu pa ga budu pratili u toj zabludi,
imae grijeh svih onih koji ga prate a njima se nee umanjiti, a
koji god daija bude pozivao u dobro pa ga budu pratili u tom
dobru, imae nagradu onih koji ga slijede a njima se ona nee
umanjiti.
538

Zatim, hadis od Aie: Ko ubaci u ovu nau vjeru, neto to nije
od nje, to mu se odbacuje.
539
je dokaz da nije svaki bidat
zabluda. Kae ejh Abdullah es Siddik: Ovaj hadis suava hadis:
Svaki bidat je zabluda i jasno pojanjava njegovo znaenje

535
Muslim, hadis br. 1017; Tirmizi, hadis br. 2675; Ahmed, 4/ 357; Nesai, 5/ 75;
Ibn Made, hadis br. 203.
536
Kelimetun Ilmijjeh, Gavudi, str. 241.
537
Ibn Made, br. 204, Mektebetul Ilmijje, Bejrut
538
Ibn Made, br. 205. Darul Dil, Bejrut
539
Buhari

183 Sami Deko
jer, da je svaki bidat zabluda, bez izuzetaka, onda bi Poslanik,
a.s., rekao: Ko ubaci neto u nau vjeru to mu se odbacuje.
Meutim, kada je rekao: neto to nije od nje ukazao nam je
na to da postoje dvije vrste bidata: Ono to nije od vjere a to je
ono to se suprotstavlja njenim pravilima, i ono to je od vjere a
to je ono to je u okviru pravila vjere i to je lijepi bidat.
540

Biljee Ahmed, Ebu Davud i Ibn Ebi ejbe od Muaz ibn Debela
da je rekao: Mi smo, kada bi neki ovjek zakasnio na namaz,
pokazivali: Propustio si to i to. Pa bi on to nadoknadio pa
bismo bili na rukuu i na seddi i na stajanju i na sjedenju
541
Pa
sam ja doao a proao mi je deo namaza pa su mi pokazali ta
sam propustio a ja sam rekao: Ja u klanjati onako kako oni
klanjaju pa sam klanjao za njima, a kada je Poslanik, a.s.,
predao selam, ja sam ustao i naklanjao ono to mi je prolo.
Zatim se Poslanik, a.s., okrenuo ljudima i rekao: Ko je rekao to i
to? Pa su ljudi rekli: Muaz ibn Debel Pa je rekao: Uveo vam
je u vjeru neto pa prihvatite to. Kada neko od vas doe a prolo
mu je neto od namaza neka klanja za imamom pa kada imam
zavri neka naklanja ono to mu je prolo.
542

Zatim, od dokaza za postojanje lijepih bidata je i Poslanikova
tuga za Hubejb ibn Adijj El Evsijem iako je Hubejb ubacio
novotariju Salatul Mevt
543

544

Nakon to smo objasnili bidat i njegove podjele, smatram
veoma vanim da objasnimo i da nije sve to nije radio Boiji
Poslanik zabranjeno i novotarija a to emo uiniti kroz govor
imama Vehbi Sulejman Gavudija El Hanefija koji kae:
udim se ljudima koji kau da je sve to nije radio Boiji
Poslanik bidat i zabranjeno a isti ti ljudi voze skupa auta,
stanuju u velikim kuama, nose brojne diplome i zvanja, ispituju
uenike u kolama, daju im ocjene i obaraju ih. Negiraju sve to
nije radio Boiji Poslanik a sami ine na stotine takvih stvari.

540
Kelime Ilijje, Gavudi, str. 243.
541
Klanjali bismo sve dok ne bismo pristigli imama
542
Mudemul Kebir, Taberani, 1/ 271; Kae ejh Gavudi: Hadis je Sahih
543
Klanjanje dva rekata namaza pred sigurnu smrt
544
Kelime Ilmijje, str. 246.

Prave izuzetke a znaju da Poslanik, a.s., to nije radio a posle
prigovora uleme kau: Bidat je samo novotarija u vjeri.
Meutim, mi smo ranije objasnili, navodei mnoge dokaze, da je
ono to je ubaceno u vjeru a u okviru je njenih pravila
dozvoljeno i prihvatljivo, pa ne ostaje tim ljudima osim da
prihvate istinu. Ostaje nam da objasnimo da Poslanikovo, a.s.,
odbacivanje neega ne znai momentalno i pokuenost toga.
Kada je ulema usula nabrajala ahkam teklifijje ona nigdje nije
spomenula terk - odbacivanje. U El Vedizu se kae: Hukm
Teklifi se dijeli na sedam vrsta: Farz, Vadib, Mendub, Haram,
Mekruh Tahrimen, Mekruh Tenzihen i Mubah.
545
I to je stav
cjelokupne uleme hanefijskog mezheba dok uenjaci ostalih
mezheba ahkam teklifijje dijeli samo na pet vrsta. Niko od
uleme, kao to vidimo, nije terk uinio erijatskim propisom pa
kako onda neki ljudi sve ono to je odbaeno smatraju bidatom?
Istina je, da je ono to je odbaeno nekada mubah, nekada
mustehab a nekada sunnet.
Odbacivanje i neraenje nekada biva odbacivanje pohvaljenih
stvari kao to su npr.: Uenje sure Ihlas na svakom rekatu, razni
zikrovi i sl. Poslanik, a.s., nikada nije uio suru Ihlas na svakom
rekatu ali to ipak nije bidat i pokueno a prenosi se od nekih
ashaba. Pa, ako je Poslanikovo neraenje neega propis, zar nisu
ashabi najprei da rade po njemu? Zar bi ashabi radili neto to
nije radio Boiji Poslanik ako je sve ono to on nije radio
zabranjeno?
Ono to je ostavljeno nekada biva i od sunnet stvari koje su
ostavljene zbog otklanjanja potekoe od ummeta i straha da im
se to ne propie kao farz. Primjer za to je Teravih namaz u
dematu. Optepoznato je da je Poslanik, a.s., klanjao teraviju
par puta a zatim je ostavio iz straha da ona ne bude propisana
kao farz namaz.
Poslanikovo odbacivanje nekada biva isto iz razloga to se
njemu lino neto nije svialo iako je ta stvar dozvoljena.

545
El Vediz fi usuli istinbatil ahkam fi eriatil islamijjeh, Muhammed Abdullatif
ibn Salih El Farfur, 2/ 371

185 Sami Deko
Poslanik, a.s., nikada nije jeo meso jazavca i odbio ga je kada su
mu ga ponudili ali ipak to nije zabranjeno.
Zatim, ostavljanje nekada biva iz zaborava, pa hoemo li rei da
je ikindija dva rekata samo zato to je Poslanik, a.s., jednom
zaboravio i umjesto etiri, klanjao samo dva rekata?
Takoe, nakada se deavalo da Poslanik nije inio neto zato to
mu to nije palo na pamet. Poslaniku, a.s., nikada nije palo na
pamet da napravi minber pa su mu ashabi to predloili to je on
sa oduevljenjem prihvatio. Pa, ako je Poslanikovo neraenje
neega propis, zar bi se ashabi usudili da ga prekre?
Mesh po arapama
Mesh po dananjim vrstama arapa je zabranjen po miljenju
imama sva etiri mezheba i svako suprotno miljenje je netano
i puko slijeenje strasti.
Meutim, oni koji pokuavaju da ohalale mesh po dananjim
arapama slijedei samo svoje strasti, koriste neke hadise koje
moramo spomenuti kako ne bi dolo do zabune meu
muslimanima. Naime, Od Mugire ibn ube se prenosi da je
rekao: Video sam Boijeg Poslanika da je uzeo abdest i uinio
mesh po arapama.
Ovaj hadis, meutim, nije dokaz za mesh po erapama i to zbog
sljedeeg:
Nesai kae u svome Sunenul Kubra: Ne znam ni jednog ovjeka
koji prati Ebu Kajsa u ovom rivajetu. Istina je ono to se prenosi
od Mugire vjerodostojnim putem da je Poslanik inio mesh po
mestvama.
I Bejheki spominje ovaj hadis od Mugire i kae za njega da je to
odbaen hadis.
Sufjen Es Sevri, Abdurrahman ibn Mehdi, Ahmed ibn Hanbel,
Jahja ibn Mein, Ali ibnul Medini i Muslim ibn Hadad kau da je

poznat hadis Mugire o meshu po mestvama a ne o meshu po
arapama.
546

Niko od islamskih pravnika nije dozvolio mesh po dananjim
vrstama arapa iz jednog prostog razloga a to je izgled arapa u
vrijeme Boijeg Poslanika injihova svrha. Ono to se nazivalo
arapama u vrijeme Boijeg Poslanika, sluilo je kao cipela u
dananje vrijeme. Da bismo neto mogli nazvati arapom, u
vrijeme Poslanika, ta arapa je morala biti takva da se u njoj
moglo peaiti najmanje etiri kilometra.
Ebu Hanife je rekao: Dozvoljen je mesh po arapama ako budu
prekrivene koom; Ebu Jusuf i Muhammed smatraju da je
dozvoljen mesh po arapama ako budu debele neprovidne tako
da ako se naspe voda po njima noga ostaje suva. Ahmed i afija,
pak, smatraju da trebaju biti vodonepropustljive i da se moe
normalno hodati u njima kao i da stoje same uz nogu bez ikakvih
vezica. Dok Malik smatra da moraju biti napravljene od koe
tako da izgledaju kao mestve.
547

Muhammed Jusuf El Benuri kae: Svi imami prihvatili su da je
dozvoljeno initi mesh po arapama opivenim koom i obui
opivenoj koom. Oni su istovremeno prihvatili da se ne moe
mesh initi po tankim i prozirnim arapama, a razilaze se da li se
moe mesh initi kod kruto i vrsto opletenih arapa.
548

Imam Esad Sagirdi u svom djelu El Fikhul Hanefi ve Edilletuhu
kae: Mesh po tankim arapama nije dozvoljen jer se arape u
obiaju selefa nisu koristile za grijanje noge ve za etanje u
njima za ta se danas koriste cipele.
549

546
El Binaje, 1/ 368
547
El Lubab fil Demi Bejnes Sunneti Vel Kitab, Ebu Muhammed Ali ibn Zekerijja
El Menbedi, str. 134.
548
Mearifu Sunen, erh Suneni Tirmizi, Es Sejjid Muhammed Jusuf ibn Es Sejjid
Muhammed Zekerijja El Haseni El Benuri, 1/ 346, Karai, 1413.H.g.; Multekal
Ebhur, Ibrahim El Halebi, str. 44.
549
Fikhul Hanefi ve Edilletuhu, Esad Sagirdi, 1/ 97

187 Sami Deko
Potiranje vrata
Potiranje vrata je lijepo ali se ne ka da je od sunneta zbog
slabosti hadisa koji se prenose o tome.
Od Ibn Omera se prenosi: Ko uzme abdest ipotre svojim
rukama po vratu, bie sauvan od okova na Sudnjem danu.
550

Od Ibn Omera se prenosi: Ko uzme abdest i potre po svom
vratu bie sauvan od okova na Sudnjem danu.
551

Od Talha ibn Musarrifa od njegovog baba, od deda: Video sam
Boijeg Poslanika kako potire glavu sve do potiljka i poetka
vrata koji ga slijedi.
552

Iako su ovi hadisi dosta slabi oni su dovoljan dokaz za
pohvaljenost potiranja vrata prilikom uzimanja abdesta jer
imaju potporu u drugim hadisima u kojima se trai produetak
abdesta, odnosno mjesta koja se iste. Ljudi koji su uzimali
abdest e se poznavati na Sudnjem danu po tragovima abdesta a
blago onome ko te tragove proiri na cijelo tijelo.
Ako bi neko rekao: Potiranje vrata je bidat, to nije radio Boiji
Poslanik!
Rei emo mu: Isto tako i sapun i ampon su bidat pa zato ih
koristite i ta su vam dokazi za to?
Odgaanje Sabaha do pred izlazak Sunca
Od Rafi ibn Hadidza se prenosi da je Poslanik, a.s., rekao:

550
Biljei ga Ebul Hasen ibn Faris, 1/ 34, i kae: Sahih; Telhisul Habir, Ibn
Hader, 1/ 93
551
Ebu Mensur Ed Dejlemi u Musnedul Firdevsu; Serh Ihjai Ulumid Din, Ez
Zubejdi, 2/ 364
552
Ahmed; Nejlul Evtar, evkani, 1/ 142; Kae Et Tehanevi: Hadis je hasen a
biljee ga i Tahavi u Meanil Asaru, Taberani a billjei se i u Gajetul Maksudu, 1/
137

Odgodite sabah jer je tako nagrada vea.
553

Biljei Tahavi od Ibrahima da je rekao: Nisu se ashabi Allahovog
Poslanika sastavili na neemu kao to su se sastavili na klanjanju
pred izlazak Sunca.
554

Od Enes ibn Malika se prenosi da je rekao: Klanjao nam je Ebu
Bekr sabah uei Ali Imran. Pa su ashabi rekli: Zamalo nam je
Sunce izalo. Pa je rekao: Da je izalo ne bi nas zateklo
zaboravne.
555

Izgovaranje nijjeta
Izgovaranje nijjeta je po veini uenjaka etiri mezheba
pohvaljena stvar bez obzira radilo se o nijjetu za namaz, abdest,
post ili hadd jer je u tome potvrda stanja srca.
Kae Ibn Abidin: Nijet je djelo srca kojim ovjek, bez
razmiljanja, zna u kojem je namazu ako bude upitan o tome.
Ako ovjek bude razmiljao, nijet mu nije ispravan. Izgovaranje
nijjeta je pohvaljeno i to je odabrano miljenje a biva u prolom i
sadanjem vremenu
556
. Neki kau da je to Sunnet, meutim, to
ne znai da je Poslanik, a.s., to radio ve znai da je to sunnet
selefu saliha koji je izgovaranje nijeta rijeima smatrao
pohvaljenim. Kae se u El Muhitu: Rei e: Allahumme inni uridu
en usallije salate
557
fe jessirha li ve tekabbelha minni. Kae se u
El Mebsutu, Hidaji i El Kafiju da je to lijepo kada ovjek hoe da
uvrsti svoju namjeru.
558

Kae Imam Kemal ibn Humam, nakon to je spomenuo rijei iz
Hidaje: Izgovaranje nijjeta je lijepo zbog potvrde namjere.
559

553
Tirmizi, br. 154; Ahmed, 4/ 140; Ebu Davud, br. 424; Nesai, 1/ 218; Ibn
Made br. 672; Tahavi, 1/ 178; erhu Sunneh, Begavi, 2/ 196; a Ibn Hader u
Telhisu ( str. 68. ) kae da ga biljee i Taberani I Ibn Made.
554
Tahavi, 1/ 184
555
Tahavi, 1/ 181
556
Kao da kae: Zanijetio sam ili Nijet inim
557
Pa spomene namaz koji eli da klanja
558
Haija Ibn Abidin, 2/ 92, Dar Alemil Kutub, Rijad, 2003.g.
559
Fethul Kadir, 1/ 128

189 Sami Deko
Kae Ed Dusuki El Maliki: Pohvaljeno je za onoga ko ne moe da
se koncentrie da izgovori nijjet
560

Kae En Nevevi E afii: Nije obaveza izgovoriti nijjet jer je
nijjet djelo srca ali ako spoji izmeu te dvije stvari bie bolje, na
tome su se svi sloili.
561

Kae El Behuti el Hanbeli: Mnogi kasniji uenjaci smatraju
izgovaranje nijjeta pohvaljenim da bi se poklopilo djelo srca i
jezika.
562

Kae Vehbi Sulejman Gavudi El Albani: Kae Ibn Kajjim el
Devzijje: Nije potvreno da je Poslanik izgovarao nijet kod
poetnog tekbira ni vjerodostojnom ni slabom predajom.
Meutim, rijei nijeta dozvoljavaju neki od kasnijih uenjaka jer
se time oivljava srce i prekida se svaka sumnja. Oni nai prvaci,
selef, koji kau da je izgovor nijeta sunnet ne misle na sunnet
Boijeg Poslanika nego na praksu nekih alima zbog promjene i
zauzetosti srca dunjalukim problemima nakon tabiina. Ovo
biljei urunbulali u djelu Merakil Felah. Tahtavi kae u svojoj
Haiji da stoji u djelu El Bahr, da se iz ovoga moe zakljuiti da je
to lijepa novotarija kada ovjek hoe da pojaa svoju odluku.
563

Moemo zakljuiti iz gore navedenih citata da je izgovaranje
nijeta, iako nije sunnetom potvrena stvar, lijepo i preporuljivo
i nikako ne moe biti haram. Izgovaranje nijeta je lijepa
novotarija koju trebaju slijediti svi muslimani koji su uli hadis
koji prenosi Derir b. Abdullah El-Bedli r.a. da je Poslanik
s.a.v.s. rekao: Ko u Islam uvede neku lijepu novotariju, bie za
nju nagraen i imae nagradu svakog onog ko je bude inio
poslije njega, s tim da se od njihove nagrade nee nita
oduzimati, a ko u Islam uvede neku runu novotariju, bie za nju
kanjen i snosie grijeh sviju onih koji to budu inili poslije
njega, a od njihovih se grijeha nee nita oduzimati .
564

560
Haija ala erhil Kebir, Ed Dusuki
561
El Medmu, En Nevevi
562
Keaful Kina, Mensur ibn Junus El Behuti El Hanbeli, 1/ 87, Darul Fikr,
1982.g.
563
Multekal Ebhur, Ibrahim El Halebi, str. 88.
564
Muslim, hadis br. 1017; Tirmizi, hadis br. 2675; Ahmed, 4/ 357; Nesai, 5/ 75;
Ibn Made, hadis br. 203.

Razmak izmeu nogu treba biti etiri prsta
Ulema hanefijskog mezheba stava je da razmak izmeu stopala
na kijamu treba biti etiri prsta. Spajanje nogu ili njihovo irenje
vie od etiri prsta je mekruh jer je to stav oholih ljudi a ne onih
koji klanjaju.
U novije vrijeme,u mnogim damijama dolo je do rasta
tendencije tumaenja hadisa bez odgovarajueg znanja o fikhu i
njegovim principima. Ovi pokreti su se pojavili sa svojom
metodologijom da uzimaju hadise u njihovom bukvalnom
spoljanjem znaenju bez ikakvog pokuaja da shvate pravo
znaenje tih hadisa
Ni pitanje stajanja u namazu nije izuzetak. Ova grupa je vidjela u
Sahihul Buhariji Poglavlje spajanja ramena uz rame a noge uz
nogu u safu i eser od Numan ibn Beira i Enesa r.a.
565
i ak bez
ikakvog pokuaja da koristei svoj intelekt istrai razliite
interpretacije za koje je forma ovih hadisa otvorena, ona trai od
ljudi da prilijepe nogu uz nogu a rame uz rame dok stoje u
safovima.
Ulema etiri mezheba oduvijek je govorila da to nije pravilno
razumijevanje esera
Imam, Sejjid Enver ah El Kamiri je pojasnio ovo pitanje u
njegovom komentaru na Sahih Buharije zvanom Fejdul Bari.
566

On objanjava kako bi ljudima bilo veoma teko, ako ne i
nemogue, fiziki prilijepiti rame uz rame a nogu uz nogu dok
stoje u safovima iekujui namaz. Oni koji trae to spajanje, svoj
stav podupiru tumaenjem slova ba koje se spominje u ovom
hadisu. Meutim, pravilo po kojem se kae da je osnovno
znaenje slova ba Ilsak - fiziki kontakt, ne treba shvatiti u tom
kontekstu tj. kao potpuni fiziki kontakt. Jer, da je to tako, kako
bismo onda objasnili reenicu: Merertu bi Zejd? Znai li ova

565
566
Fejdul Bari, Sejjid Enver ah El Kamiri, 2/ 301, Darul kutubil Ilmijje, Bejrut,
2005.g.

191 Sami Deko
reenica da smo proli pored Zejda lijepei se za njega odnosno
dotiui ga ili znai: Proao sam pored Zejda?
Kod svakog hadisa koji je otvoren za razliito razumijevanje i
razliitu interpetaciju potrebno je da pogledamo u praksu
drugih ashaba i selefu saliha. Da su pogledali u njihovu praksu
uvidjeli bi da niko od njih nije radio ono sto oni danas rade.
Imam ah Enver El Kamiri navodi da ova interpetacija nije bila
usvojena kod mezheba ve samo kod obinih ljudi koji nisu puno
razmiljali.
Namjera esera koji se navodi je ustvari da ramena i noge trebaju
biti paralelni kako ejtan ne bi mogao stati izmeu bilo koje
dvije osobe u safu i kako bi safovi bili pravi. Ovo meutim ne
znai da noge trebaju biti u fizikom kontaktu. Ovo miljenje
zastupaju Imam Bedruddin El Ajni u njegovom monumentalnom
komentaru Sahiha Buharije Umdetul Kariju
567
kao i imam, Ibn
Hader El Askalani u njegovom besprimjernom komentaru
Buharije Fethul Bariju
568

U svojoj Lamiu Dareri ala Dzamiil Buhari
569
imam Mevlana
Muhammed Zekerijja El Kandehlevi navodi jo neka logika
objanjenja koja idu u korist gore spomenutoj argumentaciji. On,
Allah mu se smilovao i najbolji stepen u Dennetu mu dao, kae
da je fiziko pridruivanje ramena uz rame i noge uz nogu
mogue samo ako su svi dematlije iste veliine i iste duine
nogu. Izmeu ostalog, da bi se ovo sprovelo u praksu
dematlijama bi bilo potrebno dugo vremena kako bi poravnali
safove prije nego bi stupili u namaz a ovo se oito kosi sa
smirenou koja se trai u namazu.
Nakon navoenja slinih dokaza, Imam Ahmed Zafer El Usmani
u svom Umdetul Ahkamu
570
kae: ak i kada bismo prihvatili da

567
Umdetul Kari, Bedruddin El Ajni, 5/ 377, Darul kutubil Ilmijje, Bejrut, 2001.g.
568
Fethul Bari, Ibn Hader El Askalani, 2/ 611, Daru Tajjiba, Rijad, 2005.g.
569
Lami id Dareri ala Damiil Buhari, Muhammed Zekerijja El Kandehlevi, 1/
279, Karai
570
Umdetul Ahkam, Ahmed Zafer El Usmani, 1/ 290, Darul Ulum, Karai,
1421.H.g.

se erijatom trai fiziki kontakt ramena i nogu u safovima doli
bismo do pitanja: Da li je potrebno prilepljivanje ramena i nogu
u svakom dijelu namaza ili samo u nekim dijelovima? Ako bi
rekli da je to potrebno u toku cijelog namaza, mora se zapitati:
Kako je to onda mogue u toku sjedenja u namazu? Ako bi, pak,
rekli da je fiziko spajanje ramena i nogu potrebno samo u
nekim dijelovima namaza postavilo bi mu se pitanje: U kojim
dijelovima se trai to to govorite a u kojima se ne trai i na
osnovu kojih dokaza tvrdite da se spajanje u nekim dijelovima
trai dok se u drugim dijelovima iskljuuje? A ako kau da se
zbog potekoe prilijepljivanje lanaka i ramena u fazi sjedenja
ne trai onda mi isto to kaemo za fazu stojanja (kijama) jer iste
te potekoe mi nalazimo u toj fazi. Moete pokuati i uvjeriti se
sami
Prenosi se u Fethul Bariju od Enesa r.a. da je rekao: Da smo to
uinili( prilijepili nogu uz nogu) sa nekim on bi pobegao od nas
kao divlji magarac.
571
Ovo jasno upuuje na to da Enes r.a. nije
to radio nakon smrti Boijeg Poslanika to znai da to nije
radnja koja se trai sunnetom Boijeg Poslanika a.s. Jer, da je to
bio Sunnet niko od ashaba Boijeg Poslanika a.s. to ne bi ostavio
iz ljubavi prema njemu i iz straha od negodovanja ostalih
ashaba. Takoe, ljudi nisu voleli neke stvari i govorili su ovako o
nekim stvarima samo ako te stvari nisu bile od normalnih stvari
u namazu tj. od stvari koje su se praktikovale u namazu za
Boijim Poslanikom a.s.
Podizanju ruku naspram uiju prilikom
poetnog tekbira
Podizanje ruku prilikom stupanja u namaz vri se do resica uiju
kao to je to najvjerodostojinijim predajama preneseno od
Poslanika s.a.v.s.
Prenosi se od Malik ibn Huvejrisa da je rekao: Allahov Poslanik
bi, kada bi izgovarao tekbir, podizao svoje ruke dok ih ne bi

571

193 Sami Deko
uporedio sa uima. A u drugom rivajetu stoji: dok ne bi
dotakao uho.
572

Prenosi se od Vail ibn Hudera da je rekao: Rekao mi je Boiji
Poslanik: O Vaile, kada klanja podigni svoje ruke naspram uiju,
zaista ene podiu ruke naspram svojih prsa.
573
574

Prenosi se od Vail ibn Hudera da je rekao: Video sam Bozijeg
Poslanika kada bi stupao u namaz da je donosio tekbir. Pa je
Hemam opisao: Podiui ruke do naspram uiju.
575

Prenosi se od Vail ibn Hudera da je rekao: Video sam
Poslanika, a.s., da je dizao ruke, prilikom stupanja u namaz, do
naspram ramena a palce bi uporedio sa uima i dotakao ih (
haza
576
) a zatim bi donio tekbir.
577

Prenosi se od Enes ibn Malika da je rekao: Poslanik je, kada bi
poinjao namaz, dizao ruke naspram uiju a zatim govorio:
Subhanekallahumme ve bi hamdike ve tebareke smuke ve teala
dzeduke ve la ilahe gajruke.
578

Od Bera ibn Aziba se prenosi da je rekao: Poslanik je, kada bi
inio tekbir, podizao ruke tako da bismo mi vidjeli njegove palce
blizu uiju.
579

Prenosi se od Bera ibn Aziba: Da je Boiji Poslanik podizao
ruke naspram uiju kada bi poinjao namaz a zatim ih vie nije

572
Muslim, hadis br. 589, 1/ 293, Dar Ihjai Kutubil Arebijjeh
573
O ovoj temi dosao je samo ovaj hadis ali u njemu se nalazi nepoznata osoba pa
on sam po sebi nije dovoljan za dokazivanje njime. Meutim, skriveni kijas se
slae sa hadisom i pojaava njegovo znaenje jer se od ene trai to bolje
pokrivanje njenih stidnih dijelova. Ovo je govor Ummu Derde, Ataa, Zuhrija,
Hammada i dr.kao to to prenosi Bedruddin El Ajni u erhul Hidaje (1/ 206)
574
Mudemul Kebir, Et Taberani, 22/ 20; Medmeu Zevaid, Hejsemi, hadis br.
2594, Mektebetul Kudsijj, i kae: Biljei ga Taberani i u njegovom senedu je
Ummu Jahja bintu Abdul Debbar koju ne znam, a ostali prenosioci su ispravni.
575
Muslim, hadis br. 401, Daru Ihjai Kutubil Arebijji,
576
Glagol znai uporediti ali potpuno uporeivanje biva tek kada se ui
dotaknu kako to kae urunbulali u Merakil Felahu
577
Sunenul Kubra, Bejheki, hadis br. 2237, 2/ 25, Darul Marifeh, Bejrut
578
Darekutni, 1/ 168 i kaze da su svi prenosioci pouzdani; ZejleI, 1/ 166
579
Sunen, Ali ibn Omer Ed Darekutni, hadis br. 1111, 1/ 619, Darul Muejjid,
Rijad, 2001.g.

podizao. Priao nam je Abdullah ibn Muhammed Ez Zuhri od
Sufjana, od Jezida isti hadis kao ovaj od erika ali nije rekao:
zatim ih vie nije podizao. Kae Sufjan: Zatim nam je u Kufi
rekao: Zatim ih nije vie podizao.
580

Prenosi se od Vail ibn Hudera da je rekao: Viao sam Boijeg
Poslanika da je dizao ruke naspram uiju prilikom poetnog
tekbira, zatim sam im ponovo doao pa sam ih video kako diu
ruke do naspram ramena a na njima su bili oklopi i ogrtai.
581

Iz poslednjeg hadisa vidimo da je Boiji Poslanik dizao ruke
naspram ramena samo u posebnim situacijama kada bi nosio
posebnu vrstu ogrtaa i odjee koja bi spala ako bi podigao ruke
do naspram uiju. Svi hadisi koji se biljee o Poslanikovom
dizanju ruku do naspram ramena ili prsa odnose se na situacije
kada bi dizanje ruku do uiju uzrokovalo padanje ogrtaa i
otkrivanje tijela. Takoe, Boiji Poslanik je nekada dizao ruke do
naspram svojih prsa kako bi poduio muslimanke kako trebaju
obavljati svoj namaz i taj propis ne vai za muskarce kako je to
navedeno u hadisu kojeg biljei Taberani.
Mjesto gledanja u namazu
Prenosi se od Ummu Seleme da je rekla: Ljudima u vrijeme
Boijeg Poslanika, kada bi ustali da klanjaju, pogled ne bi
prelazio njihova stopala. Pa je umro Boiji Poslanik pa su ljudi
gledali ispred sebe. Zatim je umro Ebu Bekr pa je doao Omer.
Ljudima tada, kada bi neko stao da klanja, pogled ne bi prelazio
mjesto kible. Zatim je umro Omer a doao Osman pa je nastupila
fitna, ljudi su se okretali desno i lijevo.
582

580
Ebu Davud, hadis br. 749, 1/ 200, Mektebetul Asrijje, Tree izdanje, Bejrut,
1414.H.g.
581
Ebu Davud, hadis br. 728, 1/ 194; Nesai, 2/ 94
582
Ibn Made; El Munziri u Et Tergibu Vet Terhib gdje kae: Biljei ga Ibn Made
hasen predajom osim to Musa ibn Abdullah ibn Ebi Umejje El Mahzumi, od est
Knjiga samo Ibn Made biljei hadise od njega a o njemu meni nije dola nikakva
manjkavost niti potvrda (1/ 383)

195 Sami Deko
Prenosi se od Ibn Sirina da je rekao: Ashabi su voleli da
ovjekov pogled ne prelazi mjesto njegovog klanjanja.
583

Prenosi se od Enesa da mu je Poslanik, a.s., rekao: O Enese,
gledaj u mjesto na kojem ini seddu.
584

Dranje ruku ispod pupka
Prenosi se od Hadad ibn Hassana da je rekao: Pitao sam Ebu
Midleza
585
: Kako je Poslanik stavljao ruke u namazu? Pa je
rekao: Stavljao je unutranji deo desne ake na spoljanji deo
lijeve ake ispod pupka.
586

Prenosi se od Ibrahim En Nehaija da je opisujui stavljanje ruku
Boijeg Poslanika u namazu rekao: Stavljao je desnu na lijevu
ispod pupka.
587

Prenosi se od Alije da je rekao: Od sunneta je stavljanje ake na
aku u namazu ispod pupka.
588

Najslabiji od prenosilaca ovog hadisa je Abdurrahman ibn Ishak
Ebu ejbe El Vasiti za kojeg Ibn Hader El Askalani kae:
Tirmizi ga je smatrao od ljudi hasen hadisa a Hakim je njegove
hadise smatrao Sahihima kao i Ibn Huzejme .
589

Ebu Maer prenosi od Ibrahima en Nehaija da je on stavljao
svoju desnu ruku na lijevu ruku u namazu ispod pupka.
590

583
Biljei ga Seid ibn Mensur u Sunenu kao to se to kae u Muntekal Ahbaru (2/
28) a prenosioci su ispravni kao to to kae Ibn Hader u Fethul Bariju (2/ 192)
584
Sunenul Kubra, Bejheki; Kae E ejh: Hadis Hasen li gajrihi, El Aziza (2/ 372)
585
Ebu Midlez je jedan od velikih Tabiina a o njegovoj veliini svjedoi njegovo
izdavanje fetvi jo za vrijeme ashaba. Njegovo ime je Lahik ibn Humejd El Basri,
umro je 100.H.g. kao to to kae El Ajni u Umdetul Kariju (2/ 889)
586
Musannef, Ibn Ebi ejbe, 1/ 427
587
Ibn Ebi ejbe; Asaru Sunen, Tahavi, 1/ 71; Asar, Muhammed ibn Hasen E
ejbani, str. 25.
588
Ebu Davud, hadis br. 756; Musned, Ahmed ibn Hanbel, 1/ 110; Musannef, Ibn
Ebi ejbe, 1/ 427, Darul Fikr, 1994.g.
589
El Lubab fil DemI bejnes Sunneti Vel Kitab, El Menbedi, str. 222.
590
Ibn Ebi ejbe, 1/ 427

Prenosi se od Vail ibn Hudzera da je rekao: Video sam Boijeg
Poslanika da je stavio desnu na lijevu aku ispod pupka.
591

592

Prenosi se od Ebu Hurejre da je rekao: Od sunneta je stavljanje
ake na aku u namazu ispod pupka.
593

Kae Muhammed Tekijj El Usmani: Stavljanje ruku ispod pupka
je govor Ebu Hanife, Sufjan Es Sevrija, Ibn Rahivejha, Ebu Ishak
El Mervezija E afi'ija, to je jedan od rivajeta od Malika kao i
odabrano miljenje kod Hanbelija i Ahmeda po rivajetu el
Hirekija od njega.
594
Takoe, ovo je miljenje Ibn Kudame El
Hanbelija.
to se ena tie, njima je nareeno da ruke dre na prsima jer se
time bolje pokrivaju.
Kae Ebu Bekr El Kasani: A dranje ruku u namazu ispod
pupka za mukarce a na prsima za ene.
595

Kae Ibn Nudejm: Za mukarca kaemo da ruke stavlja ispod
pupka a za ene da ruke dre na prsima jer je tako bolje
pokrivena.
596

Kae Et Tehanevi: ena stavlja ruke na prsa jer se tako bolje

591
Sahihul Behari, 1/ 385, i kae: Hadis je Sahih; Musannef, Ibn Ebi ejbe, 1/ 390,
592
Vehabije pokuavaju da obore ovu predaju jer se ona ne nalazi u jednom od
prepisa Ebu Davudovog Sunena. Odgovor na ovaj pokuaj nalazimo u rijeima
imama Et Tehanevija koji kae: Kae Kaim Es Senedi u Fevzul Kiramu, kako se
to biljei u Et Talikul Hasenu (1/ 70): Govor da se ovaj deo hadisa ne nalazi u
Musannefu i da je to greka prilikom zapisivanja,i pored tvrdnje ejh Kasima da
se on nalazi u toj knjizi i mog vienja tog dijela u ispravnoj verziji Musannefa,
kao i njegovog prisustva u prepisu koji se nalazio kod ejha Abdulkadira koji je
muftija u hadisu i eseru, ne prilii uenjacima. Ja sam video ovaj deo u sahih
verziji Ibn Ebi ejbinog Musannefa i on se nalazi u veini ispravnih verzija.
Kaem ( Et Tehanevi ): Da se ovaj dodatak nalazi samo u jednom prepisu
Musannefa mi bismo prihvatili tvrdnju da je to greka prilikom prepisivanja,
meutim, on se nalazi u veini prepisa pa je zato ova tvrdnja neispravna.( Ilau
Sunen, 2/ 199 )
593
Ebu Davud, 1/ 275
594
Ilau Sunen, 2/ 191
595
Bedaiu Sanai, Ebu Bekr Mesud ibn Ahmed El Kasani, 1/ 201, Darul Kutubil
Ilmijje, Drugo izdanje, Bejrut, 1986.g.
596
El Bahru Raik, Zejnuddin ibn Ibrahim ibn Nudejm El Hanefi, 1/ 320, Darul
Kitabil Islami, Kairo

197 Sami Deko
pokriva a to je za nju pree. U Ed Durrul Muhtaru (1/ 508 ) se
kae: A ena i transvestiti dre ruke ispod prsa. U Er Reddul
Muhtaru pie: Ovako se kae i u nekim prepisima El Menijje a u
nekima se kae: na grudima . Kae U El Hilijji: A pree je da se
kae na prsima kao to to kae ogromna skupina uenjaka, a
ne na grudima jer stavljanje na prsima uzrokuje pokrivanje
grudi jer deo podlaktica pada na njih. Kaem ( Et Tehanevi ):
Ovo je od stvari o kojoj se ena razlikuje od mukarca.
597

Za koji deo ruke se drzi?
Vail ibn Huder opisujui namaz Boijeg Poslanika kae:
zatim je stavio svoju desnu ruku na poledjinu svoje lijeve sake
zgloba i podlaktice.
598

Prenosi se od Haddad ibn Hassana da je rekao: Pitao sam
Ebu Midleza: Kako je Poslanik stavljao ruke u namazu? Pa je
rekao: Stavljao je unutranji deo desne ake na spoljanji deo
lijeve ake ispod pupka.
599

Moemo vidjeti iz ovih hadisa da je dranje ruku na laktu
sunnetom neutemeljena stvar to znai da je pogrena i
neispravna. Ne postoji hadis koji govori da se Boiji Poslanik
drao za lakat ili za deo podlaktice koji je blizak laktu ve svi
hadisi govore ili da se drao za podlakticu blizu zgloba ili da je
svojom sakom obuhvatao podlakticu i zglob.
Dranje ruku na prsima odstupanje od
etiri mezheba
Ne mogu a da ne spomenem otpadniki stav grupe ljudi koja
smatra da je sunnet stavljanje ruku na prsa u namazu to se
suprotstavlja miljenju etvorice imama ( Ebu Hanife i Ahmed

597
Ilau Sunen, Et Tehanevi, 2/ 199
598
Ebu Davud, 1/ 193; Taberani, 22/ 35
599
Musannef, Ibn Ebi ejbe, 1/ 427

ibn Hanbel smatraju da se ruke dre ispod pupka a Malik i afija
povie pupka)
Svoj stav ova grupa ljudi potkrepljuje sledeim neispravnim
hadisima:
Prenosi se od Vail ibn Hudera da je rekao: Klanjao sam sa
Allahovim Poslanikom i on bi stavljao svoju desnu ruku na lijevu
ruku na prsa.
600

A pogledajmo zato islamski pravnici nisu uzeli ovaj hadis kao
dokaz za stavljanje ruku na prsa:
Isti ovaj hadis ali bez dodatka na prsa biljei i Ahmed ibn
Hanbel na tri mjesta u Musnedu
601
, Nesai, Ibn Made, Ebu
Davud et Tajalsi u svom Musnedu
602
, Ibn Hiban
603
kao i sam Ibn
Huzejme.
Muemil ibn Ismail, jedan od prenosilaca ovog hadisa je slab i
neprihvatljiv meu hadiskim uenjacima zbog slabosti njegovog
pamenja. Kae Buhari: On je munker u hadisu. Kae Ebu Hatim:
Mnogo grijei.; Kae Jakub ibn Sufjan: Kada uenjaci naiu na
hadis kojeg prenosi Muemil ibn Ismail treba da zastanu kod
njega i odbace ga jer on prenosi neispravne hadise od svojih
ispravnih sejhova.
604

Takoe, Ibn Kajjim El Devzijje potvruje neispravnost ovog
hadisa pa kae: Niko osim Muemila ibn Ismaila nije rekao da je
Poslanik stavljao ruke na prsa.
605

Prenosi se od Kabisa ibn Hulba a on od svog oca da je rekao:
Video sam Boijeg Poslanika da je pomerio desnu i lijevu ruku i

600
Ibn Huzejme, , hadis br. 489, 1/ 243, i ne govori o njegovom stepenu
vjerodostojnosti.
601
Preko Abdullah ibnul Velida od Sufjana, od Asim ibn Kulejba od njegovog oca
od Vaila; Preko Zaide od Asima od njegovog oca, od Vaila; Preko Abdulvahida ,
Zehir ibn Muavije i ubeta od Asima, od njegovog oca, od Vaila
602
Hadis br. 1020, str. 137.
603
Mevaridu Zaman, hadis br. 447, str. 124.
604
605
Ilamul vuvekkiin, Ibn Kajjim El Dzevzijje, 2/ 312

199 Sami Deko
stavio ih na prsa. Pa je Jahja opisao: desnu na lijevu povie
zgloba.
606

607

Islamski pravnici ni ovaj hadis nisu prihvatili zbog oite greke
koja je nastala prilikom prepisivanja ovog hadisa.
Biljei Ahmed ibn Hanbel odmah nakon prethodnog hadisa
njegovu ispravnu verziju u kojoj se kae: Video sam Boijeg
Poslanika da je pomerio desnu i lijevu ruku i stavio jednu na
drugu.
608
tj. desnu na lijevu. ( Naime, arapska rijec to znai
ovu po obliku dosta slii rijei to znai prsa pa je
osoba koja je prepisivala ovaj hadis permutovala dvije rijei pa
je shvatila kao da je Poslanik rekao : Fe vedaa hazihi ala sadrihi
a on je ustvari rekao : Fe vedaa hazihi ala hazihi. ) Takoe,
ispravljenu verziju hadisa prenio je i Sujuti u Demul devami,
Hejsemi u Medmeu zevaidu , Darekutni, Tirmizi, Ibn Made i
Ahmed na jo puno mjesta u svom Musnedu.
Od Tavusa se prenosi da je rekao: Allahov Poslanik, sallallahu
'alejhi we selleme, je u namazu stavio svoju desnu ruku po
lijevoj, steui ih na prsima.
609

I ova predaja je odbaena iz nekoliko razloga:
Ovo je mursel predaja tj. prenosi je tabiin od Poslanika bez
spominjanja njegovog posrednika do Poslanika i kao takav ne
moe biti dokaz jer je stanje tog posrednika nepoznato.
Mursel predaja nije dokaz u Hanbelijskom mezhebu na koji se
zastupnici ovog odbaenog stava pozivaju.
Svi hadisi koji govore o Poslanikovom stavljanju ruku na prsa u
namazu upuuju da to nije od njegovog stalnog, pritvrenog
sunneta ve da je to radio samo u nekim situacijama dok hadisi
koji govore o stavljanju ruku ispod pupka upuuju na to da je to
od stalnog sunneta Boijeg Poslanika.

606
607
Kao sto vidimo Jahjin opis ne odgovara dijelu na prsima
608
Musned, Ahmed, hadis br. 27910, Daru Ihjai Turasil Arebijji, 1993.g.
609
Ebu Davud, 1/ 275

Prenosi se od Ibn Abasa da je rekao da rijei Uzvienog: Zato se
Gospodaru svome moli i kurban kolji znae: Stavljanje desne
ruke po lijevoj ruci na grudi u namazu.
610

Ni ovaj hadis nije prihvaen jer je neispravan po miljenju
cjelokupne hadiske uleme.
U lancu ovog hadisa nalazi se Ruh ibn Musejed a on je
neprihvatljiv, metruk.
Kae Ibn Hiban: On prenosi apokrifne hadise od pouzdanih
ljudi te nije dozvoljeno prenositi od njega.
Kae Ibn Adijj: Njegovi hadisi se ne pamte.
Kae Ibn Turkmani: U njegovom senedu javlja se nesreenost.
Ibn Kesir komentariuci suru Kevser kae da se sa sintagmom
venhar misli, kako neki kau, stavljanje desne ruke na lijevu
ruku na prsima. Ovo se prenosi od Alije ali nije vjerodostojno.
Odatle se i saznaje da su rijei Ibn Hazma Ez Zahirija koji uzima
ovaj hadis kao dokaz neutemeljene.
611

Bismila se ui u sebi
Od Ibn Abasa se prenosi: Poslanik, a.s., je poinjao namaz sa
Bismillahir Rahmanir Rahim.
612

Od Enesa se prenosi: Klanjao sam za Poslanikom, Ebu Bekrom,
Omerom i Osmanom a oni su poinjali sa Fatihom i nisu
spominjali Bismilahir Rahmanir Rahim, niti na poetku niti na
kraju uenja.
613

Od Ibn Abdullah ibn Mugaffela se prenosi da je rekao: uo me
moj otac da uim Bismillahir Rahmanir Rahim pa je rekao:
Siniu, ta je sa tobom i novim stvarima?! Nisam video nikog od

610
Bejheki
611
Ilau Sunen, Et Tehanevi, 2/ 166- 173 I 17/ 222
612
Tirmizi, br. 255
613
Muslim, 1/ 299; Ahmed, 3/ 101

201 Sami Deko
ashaba da vie mrzi novine od mene, klanjao sam sa Poslanikom,
Ebu Bekrom Omerom i Osmanom pa nisam uo nikog od njih da
je govori pa je nemoj govoriti. Kada donese tekbir reci:
Elhamdulillahi Rabbil Alemin.
614

Kae Menbedi: Ova novina nije od onih za koje se kae da je
zabluda ve se pod ovim misli da je Poslanik, a.s., uio naglas a
zatim to prestao i tako radio sve do svoje smrti, a takoe i Ebu
Bekr, Omer i Osman.
615

Izgovaranje Amin u sebi
Prenosi se od Vail ibn Hudzera da je rekao: Klanjao sam sa
Boijim Poslanikom pa sam ga uo kada je rekao: Gajril magdubi
alejhim ve led dallin da je tiho rekao Amin.
616

Prenosi se o Ibrahim En Nehija da je rekao: Imam e u sebi
izgovoriti petoro : subhanke, euzu, bismlu, amin i allahumme
rabena ve lekel hamd.
617

Prenosi se od Ebu Vaila da je rekao: Alija i Abdullah ibn Mesud
nisu naglas izgovarali bismilu, euzu i Amin.
618

Prenosi se od Hasen El Basrija da je rekao: Prisjeali su se
Semure ibn Dundub i Imran ibn Husajn hadisa Boijeg
Poslanika pa je rekao da je zapamtio da je Boiji Poslanik imao
dvije pauze u namazu u kojima nije izgovarao nita: Pauza
nakon poetnog tekbira ( dok bi u sebi Poslanik prouio
subhaneke) i pauza nakon Fatihe ( dok bi u sebi izgovorio
Amin). Pa je Imran ibn Husajn porekao ovaj hadis pa su zato
napisali pismo Ubej ibn Kabu gdje ga pitaju o ovom hadisu
nakon ega im je Ubejj poslao odgovor: Ispravno je zapamtio

614
Tirmizi, br. 244. i kae: Hasen; Nesai, 2/ 104; Ibn Made, br. 815; Ahmed, 4/
85
615
El Lubab, 1/ 225
616
Sunen, Darekutni, 1/ 334; Musned, Ebu Davud Et Tajalisi, Hakim, 2/ 232 gdje
kae: Ovaj hadis je po uslovima Buharije i Muslima, - a sa njim se sloio i Zehebi
617
Asaru Sunen, 1/ 99; Abdurrezak u Musannefu sa sahih senedom
618
Mudem, Taberani, 9/ 262

Semure.
619
( Ebu Davud,Ahmed I Darekutni ; kaze Ibn Hadzer el
Askalani: sened ovog hadisa nije hasen vec Sahih)
Prenosi se od Ebu Vaila da je rekao: Omer i Alija nisu govorili
naglas bismilu niti Amin.
620

Prenosi se od Vail ibn Hudera da je rekao: Video sam Boijeg
Poslanika u namazu pa sam video njegova obraze, sa lijeve i sa
desne strane dok je ui: Gajril magdubi alejhim ve led dallin. i
kada bi rekao Amin oteui ga kako bi nas poduio da se treba
izgovarati nakon fatihe.
621

to se hadisa o uenju Amin naglas tie, svi oni su preneseni
kako bi nas Poslanik pouio njenom izgovaranju nakon Fatihe
jer vidimo iz predaja koje se prenose od Alije i Abdullah ibn
Mesuda, Ibrahima i dr. da je sunnet Boijeg Poslanika, kojeg su
se kasnije, kada su nauili da treba izgovarati Amin nakon
Fatihe, pridravali najbolji ashabi Boijeg Poslanika, izgovaranje
Amin u sebi.
Nije obavezno uenje iza Imama
Kae Allah, d..:
( )
A kada se ui Kuran, sluajte ga i utite da bi vam se
smilovao.
622

Ovaj ajet je dovoljan dokaz da je obaveza ovjeka da ne ui nita
iza imama kada ovaj ui naglas. A to se uenja iza imama kada
on ui u sebi, ni ono nije obavezno a na to nas upuuju
mnogobrojni hadisi:

619
Ebu Davud; Ahmed; Darekutni; Ibn Hader kae da je sened ovog hadisa
Sahih
620
Taberi; Tehzibul asar; Devheru Nakji, 1/ 130
621
Kitabul Esmai Vel Kuna, Hafiz Dulabi; Ilau Sunen, Et Tehanevi, 2/ 252
622
Sura El Araf, 204. ajet

203 Sami Deko
Od Ata ibn Jesara se prenosi da je upitao Zejd ibn Sabita o uenju
za imamom, pa je rekao: Nema uenja iza imama ni u emu.
623

Od Vehb ibn Kejsana se prenosi da je rekao: uo sam Dabir ibn
Abdullaha da je rekao: Ko klanja rekat, a ne proui u njemu
Fatihu, nije klanjao, osim ako je bio za imamom.
624

Biljei Hatabi od Abdullah ibn edada da je Poslanik, a.s., rekao:
Ko bude imao imama, imamovo uenje je njegovo uenje.
625

Biljei Tahavi od Ibn Omera: Ako neko od vas klanja za
imamom dovoljno mu je imamovo uenje.
626

Prenosi se da je Ebu Musa El Eari rekao: Allahov Poslanik nas
je poduavao jednom prilikom i rekao: Kada ustanete da
klanjate, neka neko od vas bude imam i kada on ui u namazu vi
utite.
627

Prenosi se od Ebu Hurejre da je Poslanik, a.s., rekao: Imam je
postavljen da se klanja za njim pa kada donese tekbir i vi
donesite tekbir, kada ui, vi utite, a kada kae: Semiallahu li
men hamideh., vi recite: Allahumme Rabbena ve lekel hamd.
628

Umran ibn Husajn kae: Poslanik je klanjao podne pa je neko
iza njega uio Sebbihisme rabbikel ala pa se on okrenuo i
upitao: Ko je od vas uio? Dotini ovjek odgovori: Ja sam uio
o Boiji Poslanie. Poslanik mu tada ree: Pomislio sam da
neko od vas time eli da mi privue panju.
629

Prenosi Ubejdullah ibn Muksim da je on upitao Ibn Omera, Zejd
ibn Sabita i Dabir ibn Abdullaha o uenju za imamom pa su mu

623
Muslim, br. 903
624
Tirmizi, br. 313 I kaze: Hasen-Sahih; Muvetta, Malik, str. 74.; Kae Ibn Abdul
Berr: Biljei ga Jahja ibn Selam od Malika, od Vehb ibn Kejsana, od Dabira, od
Poslanika.
625
Mealimu Sunen, Hatabi, 1/ 207
626
Meanil asar, Tahavi, 1/ 220; Muvetta, Malik, str. 75.
627
Ahmed, 4/ 415
628
Nesai; Ibn Hazm i Ahmed smatraju ovaj hadis sahihom kao to se to kaze u
Devherun Nekijj ( 1/ 153 )
629
Muslim, 1/ 172

rekli: Nita se ne ui kada se klanja za imamom u bilo kojem
namazu.
630

Prenosi se od Ebu Demra da je upitao Ibn Abasa: Da li da uim
dok klanjam za imamom? Pa je odgovorio: Ne ui!
631

Kae Imam Muhammed: Nema uenja Kurana za imamom
tamo gdje on ui naglas, pa ni tamo gdje on ui u sebi. O tome
govore brojni hadisi. Ovo su rijei Ebu Hanife.
632

Podizanje ruku u namazu je derogirano
Nema sumnje da je Boiji Poslanik u poetku islama dizao ruke u
namazu i da se namaz sastojao iz mnogo vie pokreta nego
kasnije. Meutim, ti pokreti su vremenom ukidani i derogirani
tako da je namaz doveden do njegovog savrenstva a to je
onakav namaz kakvog ga vidimo danas u naim damijama.
Prenosi se od Dabir ibn Semure da je rekao: Doao nam je
Boiji Poslanik i rekao: ta vam je to vas vidim pa maete tim
rukama kao da su repovi od pobesnelih konja, smirite se u
namazu!
633

Oni koji negiraju da je podizanje ruku u namazu derogirano i
koji jo uvijek slijede onaj nesavren oblik namaza, govore da se
ovaj hadis odnosi na derogiranje uzvraanja selama u namazu.
Naime, ashabi su, kada bi klanjali a neko uao u damiju i nazvao
im selam mahali rukama kako bi uzvratili na selam pa im je
Boiji Poslanik to zabranio u hadisu kojeg takoe biljei Muslim
u kome se kae: Od Dabir ibn Semure se prenosi da je rekao:
Kada bismo klanjali namaz za Boijim Poslanikom govorili smo
: Es selamu alejkum ve rahmetullah, Es selamu alejkum ve
rahmetullah pa bismo pokazali svojom rukom na stranu, pa nam
je Boiji Poslanik rekao: Zato pomerate ruke kao da su repovi

630
Asaru Sunen, Tahavi, 1/ 89, a sened je sahih
631
Ibid. 1/ 85
632
El Muvetta, Muhammed ibn Hasen E ejbani, str. 60.
633
Muslim, 1/ 181

205 Sami Deko
od pobesnelih konja? Meutim, kao to se to iz jasnog teksta
vidi ova dva hadisa govore o dva razliita sluaja i nikako se ne
mogu povezati jer prvi hadis kojim se derogira podizanje ruku u
namazu govori o sluaju kada su ashabi sami klanjali namaz pa
im je doao Boiji Poslanik i video ih kako podiu ruke u namazu
i zabranio im to, a drugi hadis govori o sluaju kada su ashabi
klanjali za Boijim Poslanikom i odgovarali na selam kada bi
neko uao u damiju pa je to Poslanik primetio i zabranio im.
Takoe, odgovaranje na selam je stvar izvan namaza i nije
vezana za namaz a Boiji Poslanik je prvim hadisom zabranio i
derogirao stvar koja je u namazu, od sastavnih dijelova namaza
jer je rekao na kraju hadisa: Smirite se u namazu, u stvarima iz
namaza.
Takoe, ako neko od njih kae, i pored svih jasnih dokaza, da se
ovaj hadis odnosi na derogiranje odgovaranja na selam rei
emo mu: ak i da se odnosi na odgovaranje na selam u namazu
ovaj hadis derogira i dizanje ruku u namazu jer je odgovaranje
na selam vadib a dizanje ruku nelogina i nerazumna stvar pa
ako se ovim hadisom derogira pomeranje ruku zbog vadiba
onda je jos pree da taj isti hadis derogira i tu neloginu
nerazumnu stvar tj. pomeranje ruku bez ikakvog razloga.
634

Prenosi se od Abdullah ibn Mesuda da je rekao: Hoete li da
vam klanjam namaz Boijeg Poslanika? Pa je klanjao i nije
podizao ruke osim pri poetnom tekbiru.
635

Hadis je po uslovima Muslima tj. Muslim je u svom Sahihu
prenio hadise od svih prenosilaca ovog hadisa to znai da su svi
oni na najveem stepenu pouzdanosti. Takoe, ovo je stav
cjelokupne uleme Kufe, Sufjan Es Sevrija i mnogih drugih
tabiina.
636

Prenosi se od Abdullah ibn Mesuda da je rekao: Hoete li da
vas obavestim o namazu Boijeg Poslanika? Pa je ustao i podigao
ruke pri poetnom tekbiru i vie ih nije dizao.
637

634
Ilau Sunen, 3/ 57
635
Tirmizi, 1/ 35; Ebu Davud; Nesai; Ebu Bekr ibn Ebi ejbe; Ahmed; Ebu Hanife
636
637
Nesai, 1/ 158

Prenosici ovog hadisa su prenosioci iz dva Sahiha, osim Asim ibn
Keliba od kojeg biljei samo Muslim, i Suvejda koji je od
pouzdanih meu hadiskom ulemom.
638

Prenosi se od El Esveda da je rekao: Video sam Omera da je
dizao ruke samo pri poetnom tekbiru.
639

Prenosi se od El Esveda da je rekao: Klanjao sam sa Omerom i
on nije dizao ruke u namazu osim pri poetnom tekbiru, i video
sam abija i Ibrahim En Nehaija i Ebu Ishaka i niko od njih nije
dizao ruke u namazu osim pri poetnom tekbiru.
640

Ovaj hadis je Sahih po uslovima Muslima.
641

Prenosi se od Asim ibn Keliba a on od svog oca da je rekao: Alija
je podizao ruke prilikom poetnog tekbira a zatim ih nije
dizao.
642

Prenosi se od Mudahida da je rekao: Klanjao sam za Abdullah
Ibn Omerom pa nije podizao ruke osim pri poetnom
tekbiru.
643

Sened ovog hadisa je Sahih.
644

Prenosi se od Ibrahima a on od Abdullaha da je rekao: Dizao bi
ruke kada bi poinjao a zatim ih vie ne bi dizao.
645

Ibrahim En Nehai nije uo ovaj hadis od Abdullaha meutim on
nije prenosio od Abdullaha hadis bez posrednika osim ako je bio

638
Ilau Sunen, 3/ 61
639
Tahavi, i kae da je hadis Sahih; Ed Diraje, str. 85. i kae da su svi prenosioci
pouzdani
640
Musannef, Ibn Ebi ejbe
641
Ilau Sunen, 3/ 63
642
Hadis biljei Tahavi 1/ 132 i kae nakon njega: Dolo je sahih predajom od
Alije nedizanje ruku osim pri poetnom tekbiru. Kae Ez Zejlei: Ovo je Sahih
hadis. ( 1/ 211) Kae se u Ed Diraje ( str. 85): Prenosioci ovog hadisa su ispravni.
Takoe ovaj govor se navodi i u Et Ta'likul Hasen (1/ 107) Kae Bedruddin El
Ajni (poznati komentator Buharije) : Sened ovog hadisa je po uslovima Muslima.
( I'lau Sunen 3/ 64)

643
Bejheki; Tahavi; Ibn Ebi ejbe; Asaru Sunen, 1/ 108
644
Ilau Sunen, 3/ 64
645
Ibn Ebi ejbe

207 Sami Deko
siguran u ispravnost tog hadisa. Kae Tahavi: Ibrahim en Nehai
je prenosio od Adbullah ibn Mesuda samo ako bi taj hadis bio
sahih i ako bi broj prenosilaca od Abdullaha dostigao stepen
mutevatira.
646

Prenosi se od Ebu Ishaka da je rekao: Uenici Abdullah ibn
Mesuda i Alije nisu podizali ruke osim pri poetnom tekbiru.
647

Sened ovog hadisa je Sahih.
648

Prenosi se od Ibn Mesuda da je rekao: Klanjao sam za
Poslanikom i Ebu Bekrom i Omerom i niko od njih nije dizao
ruke osim pri poetnom tekbiru.
649

Prenosi se od Abdullaha da je rekao: Hoete li da vam pokaem
namaz Boijeg Poslanika? Pa je klanjao i podigao ruke samo pri
poetnom tekbiru.
650

646
Meanil Asar, Tahavi, 1/ 133
647
Ibn Ebi ejbe; Devheru Nekijj, 1/ 139
648
Ilau Sunen, 3/ 67
649
Ovaj hadis biljei Bejheki i njegov sened je dobar. ( I'lau sunen, Et Tehanevi,
3/ 68) Ovaj hadis se biljei i preko Ibrahim En Nehaija. ( I'lau Sunen, 3/ 68) U
senedu ovog hadisa je Muhammed ibn Dabir a on je pouzdan kod veine
hadiskih strucnjaka. Ibn Adijj spominje da je Ishak vie voleo rivajete
Muhammed ibn Dabira od mnogih koji su ispravniji od njega poput Ejjuba, Ibn
Avna, u'beta i dr. i da on nije kod njega na visokom stepenu on ga ne bi
preferirao nad ovima. ( I'lau Sunen, 3/ 67) Kae El Felas: Muhammed ibn Dabir
je iskren. Ibn Hiban ga smatra ispravnim. Jahja ibn Seid El Kattan ga smatra
ispravnim.
Hammad ibn Ebi Sulejman ( Ebu Hanifin uitelj) ga takoe smatra ispravnim. (
I'lau Sunen/ 3/ 67) Ahmed ibn Abdullah El Adla ga takoe smatra ispravnim.
Kae ubeh: Bio je iskrenog jezika. Kae se u El Mizanul I'tidal od Zehebija: Od
Muhammed ibn Dabira prenosi veliki broj imama i hafiza hadisa. ( Mizanul
I'tidal ,Zehebi, 3/ 34)
Kae se u Et Takribu: Ebu Hatim mu daje prednost nad ibn Luheji'om. (str.
179)
650
Ibn Ebi ejbe, Asaru Sunen, 1/ 104; Ahmed; Ebu Davud, 1/ 116; Svi
prenosioci ovog hadisa su od prenosilaca Muslima. ( Devheru Nekijj, 1/ 137)
Ibn Hazm kae da je ovaj hadis Sahih. ( Pogledaj Telhisul Habir 1/ 83) Kae
Allameh El Haim El Medeni u knjizi Keful Rejni an mes'eleti ref'il jedejni: Sened
ovog hadisa kojeg biljei Nesai je po uslovima Buharije i Muslima. ( I'lau Sunen,
3/ 61) Hadis ispravnim smatraju i Ebu Hanife r.a., Malik, Ebu Jusuf, Muhammed
ibn Hasen E ejbani, Zufer, El Merginani, E urunbulali, Abdul Ganijj En
Nabulsi, Ibn Nudejm, Serahsi, Karafi, Ibn Abidin, Et Tehanevi, Et Taftazani,

Prenosioci ovog hadisa su prenosioci dva Sahiha osim Asima od
kojeg prenosi samo Muslim.
Prenosi se od Abdulaziz ibn Hakim da je rekao: Video sam Ibn
Omera da je podigao ruke do naspram uiju prilikom poetnog
tekbira a zatim ih nije dizao ponovo.
651

Svi ravije ovog hadisa su ispravne osim Muhammed ibn Ebana
koji je slab ali kae Ahmed: Nije lagao, a poto je
mudtehidovo korienje hadisa ujedno i dokaz o ispravnosti
tog hadisa a Muhammed ibn Hasen e ejbani je mudtehid
mutlak onda moemo rei da je i ovaj hadis ispravan.
652

Prenosi Ebu Jusuf od Husajna da je rekao: Uli smo je i Amr ibn
Murre kod Ibrahim En Nehaija pa je Amr rekao: Priao mi je
Alkame od Vaila da je rekao: Klanjao sam sa Poslanikom pa sam
ga video da die ruke kada bi donio tekbir i kada bi se uspravio
sa rukua. Pa je Ibrahim rekao: Moda ga je video da die ruke
samo tog dana pa je to zapamtio. Zar ga nije bolje video
Abdullah ibn Mesud i njegovi drugovi koji su mi priali da
Poslanik nije dizao ruke osim pri poetnom tekbiru?
653

Pogledaj zlatni sened ovog hadisa: Ebu Jusuf- mudtehid mutlak,
Husajn- Hafiz, hudde u hadisu; Ibrahim en Nehai- Tabiin,
jedan od najuenijih ljudi ovog ummeta, Abdullah ibn Mesud-
ashab
Prenosi Ebu Hanife od Hamada a on od Ibrahima a on od El
Esveda da je rekao: Video sam Abdullaha da je dizao ruke pri
poetnom tekbiru a zatim ih vie ne bi dizao i govorio bi da je
tako radio Poslanik.
654

Prenosi se u Mesanidul Imam pria izmedju Ebu Hanife i Evazije:
Sastali su se Ebu Hanife i Evzai pa je Evzai rekao: Zato ne

Ahmed ibbir El Osmani, Imam El Menbedi, Abdul Ganijj El Gunejmi, Es
Sagirdi, El Dessas i ogromna veina prijanjih i potonjih uenjaka.

651
Muvetta, Muhammed ibn Hasen E ejbani, str. 90.
652
Ilau Sunen, 3/ 73
653
Ibid. str. 90.
654
Damiu Mesanidil Imam, 1/ 355

209 Sami Deko
dizete ruke posle tekbira i posle uspravljanja su rukua? Pa mu
je Ebu Hanife rekao: Zato to nije dolo od Poslanika to bi nam
to potvrdilo. Pa je rekao Evzai: Kako nije doao sahih hadis kad
mi je priao Zuhri od Salima od Ibn Omera da je Poslanik dizao
ruke posle tekbira i kad bi se uspravio sa rukua? Pa je rekao
Ebu Hanife: A meni je priao Hamad od Ibrahima a on od
Alkame i El Esveda a oni od Abdullah ibn Mesuda da Boiji
Poslanik nije dizao ruke osim pri poetnom tekbiru. Pa je Evzai
rekao: Priam ti od Zuhrija od Salima od Ibn Omera a ti mi
pria od Hamada pa od Ibrahima pa od Alkame i Esveda pa od
Abdullah ibn Mesuda? Pa je Ebu Hanife rekao: Hamad je bio
bolji erijatski pravnik od Zuhrija a Ibrahim bolji od Salima a
Alkame i El Esved nisu nita gori od Abdullah ibn Omera i pored
toga to je on ashab jer su oni sakupili znanje veine ashaba, a
Ibn Mesud, koji je poznat u fikhu i kiraetima, je zbog svoje
mladosti vie vremena provodio sa Poslanikom od Ibn Omera.
Pa je Evzai uutao i nije vie govorio.
655

Prenosi se od Ebu Bekr ibn Ajjaa da je rekao: Nisam video
fekiha u ivotu da je dizao ruke osim pri poetnom tekbiru.
656

Prenosi se od El Berraa da je rekao: Poslanik je dizao ruke do
blizu uiju kada bi poinjao namaz i zatim ih vie nije dizao.
657

658

655
Damiu Mesanidil Imam, 1/ 302
656
Tahavi, 1/ 134
657
Ebu Davud, 2/ 22
658
Vehabije pokuavaju da obore ovaj hadis i govore da je imam Nevevi rekao da
ovaj hadis nije ispravan jer su, kao to to oni govore, svi sloni da je Jezid ibn Ebi
Zijad ovdje dodao a zatim ih vie nije dizao A sada da pogledamo ispravnost
govora svi su slozni da je Jezid ibn Ebi Zijad u ovom hadisu dodao: a potom ih
nije dizao.
Jezid ibn Ebi Zijad je od ravija od kojeg prenosi imam Muslim i etvorica Imama
to znai da je na najveem stepenu pouzdanosti. Takoe, Jakub ibn Sufjan kae:
Jezid je, iako neki govore o njemu na velikom stepenu ispravnosti i pouzdanosti.
Kae Ibn ahin: Kae Ahmed ibn Salih: Jezid ibn Zijad je ispravan i ne svia mi se
to to neki priaju o njemu. ( Tehzib, 11/ 331) Takoe, nije tano da je samo
Jezid rekao: A potom ih nije dizao. jer se taj govor prenosi jo i od Hakema i Isa
ibn Ebi Lejle od Abdurrahman ibn Ebi Lejle kao to to biljee od njih imami Ebu
Davud, Tahavi i Bejheki. ( Devheru nekijj, 1/ 137) Isto tako Ebu Davud nakon
to je spomenuo rivajet u koji neki sumnjaju tj. rivajet u kojem je Jezid,

Prenosi se od Mugire da je rekao: Rekao sam Ibrahimu: Hadis
Vaila da je on video Poslanika kako je dizao ruke kod tekbira i
kod uspravljanja sa rukua? Pa je rekao: Ako ga je video Vail
jednom da die ruke, pa video ga je Abdullah ibn Mesud pedeset
puta da ne radi to.
659

Na kraju, nakon to smo spomenuli samo mali deo hadisa koji
derogiraju podizanju ruku u namazu i koji potvruju da je
sunnet Boijeg Poslanika kojeg je praktikovao veinu svog ivota
klanjanje bez podizanja ruku, moramo spomenuti da taj stav
pored uenjaka Hanefijske pravne kole zastupaju i uenjaci
Malikijskog mezheba ( Ebu Hanife je bio tabiin a Malik tabi
tabiin). Tako, kae Malik u El Mudevvenetul kubra: Ne znam da
se podiu ruke u niemu osim u poetnom tekbiru. I kae Ibnul
Kasim: Bilo je podizanje ruku u namazu pored tekbira daif,
neispravno po miljenju Malika.
660

Sputanje koljena prije ruku
Prenosi se od Vail ibn Hudera da je rekao: Vidio sam Poslanika
kada je seddu inio, pa je stavio svoja koljena prije ruku, a kada
bi ustajao, digao bi svoje ruke prije koljena.
661

Humam prenosi od Asima ovaj hadis ali kao mursel i ne
spominje u njemu Vail ibn Hudera, a u Telhisul habir stoji da ga
prenosi Ibn Huzejme, Ibn Hiban i Ibn Seken u svojim Sahihima.
Istiem da njega prenosi i Hakim u Mustedreku preko Asima
Ahvela od Enesa koji kae: Vidio sam Boijeg Poslanika da
donosi poetni tekbir i svojim palcima dotie ui, a onda ide na

spomenuo je i rivajet Vekie od Ibn Ebi Lejle a on od njegovog brata Isaa a on od
El Hakema a on od Abdurrahman ibn Ebi Lejle a on od El Berra ibn Aziba u
kojem se kae: Video sam Boijeg Poslanika da je podigao ruke kada je stupio u
namaz a zatim ih nije podizao dok nije zavrio namaz.
Takoe je i spomenuo to da je Sufjan rekao: Zatim nam je u Kufi spomenuo:
zatim ih nije dizao dok nije zavrio za namazom. ( I'lau Sunan , Et Tehanevi,
3/85)
659
Tahavi, 1/ 132
660
Mudevvenetul Kubra, 1/ 71
661
Tirmizi, 1/ 36

211 Sami Deko
ruku i zadrava se na rukuu da bi mu svaki lanak doao na
svoje mjesto, a zatim bi se sputao izgovarajui tekbir tako da bi
njegova koljena pretekla njegove ruke. On istie da je sened
ovog hadisa po uslovima Buharije i Muslima i to potvruje i
Zehebi koji jo dodaje hadis Vail Ibn Hudera u kome se kae:
Poslanik, kada bi inio seddu sputao bi svoja koljena prije
rukua, a kada bi se dizao digao bi svoje ruke prije koljena.
Hakim kae da je Muslim uzimao za dokaz urejka i Asima ibn
Kulejba. Zehebi kae da je ovaj hadis po uvjetima Muslima.
U Nejlul Evtaru se kae, nakon spominjanja hadisa u vezi sa
sputanjem koljena prije ruku na seddi, da je ovo prihvatila
veina, a Kadi Ebu Taib istie da je to stav veine islamske
uleme. Njega prenosi i Ibn Munzir od Omera ibn El Hattaba,
Nehaija, Muslim ibn Jesara, Sufjan es Sevrija, Ahmeda, Ishaka i
drugih islamskih znanstvenika. Tahavi prenosi od Ibrahim en
Nehaija da je rekao: Sauvano je od Abdullah ibn Mesuda i
zapameno da su njegova koljena padala na zemlju prije ruku.
to se stava pojedinih ljudi tie da se sputaju ruke prije koljena
on je odbaen meu erijatskim pravnicima iz vie razloga. Svoj
stav, ova grupa ljudi potkrepljuje sledeim dokazima:
Prenosi se od Ebu Hurejre da je rekao: Rekao je Boiji Poslanik:
Kada neko od vas ini seddu pa neka ne klekne kao to klekne
deva, nego neka stavi svoje ruke prije koljena.
662

Kae Ibn Kajjim: Ovaj hadis slabim smatraju Buhari, Tirmizi i
Darekutni.
Buhari kae da Muhammeda ibn Abdullaha ibn Hasana, raviju
ovog hadisa, niko ne slijedi i on ne zna je li on uio kod Ebu
Zinada ili nije.
Tirmizi upozorava da je ovaj hadis garib i da mu je poznat samo
ovaj hadis koga prenosi Ebu Zinad samo na ovaj nain.
Darekutni kae: Njega prenosi samo Daverdi preko Muhammeda
ibn Abdullaha ibn Hasana alevije, a on od Ebi Zinada

662
Ebu Davud, Nesai, Tirmizi, Bulugul Meram, 1/ 53

Nesai spominje senedom: Kutejbe- Abdullah ibn Nafi
Muhammed ibn Abdullah ibn Hasan El Alevija- Ebu Zinad- El
Ared- Ebu Hurejre da je Poslanik rekao: Neki se od vas
oslanjaju u svome namazu i kleknu kao to kleknu deve.- samo
je to prenio i nita drugo.
663

Poetak ovog hadisa protivi se njegovom kraju, jer deva kada
hoe da klekne ona previja svoje prednje noge (ruke), a njene
zadnje noge ostaju uspravno a kada ustaje ona prvo ustaje na
zadnje noge, a njene prednje noge (ruke) jo u na zemlji. Ovo je
Poslanik zabranio ljudima pri namazu i naredio da se ini
obratno.
Na kraju moemo zakljuiti nekoliko stvari zbog kojih je ulema
uzela prvi hadis gdje se kae da je Poslanik sputao svoja koljena
prije ruku a odbacila drugi:
Hadis Ebu Vaila je autentiniji kao to to istiu Hatabi i drugi.
Hadis Ebu Hurejre je mudtarib (nepouzdan) u tekstu
Buhari, Darekutni i drugi kau da je hadis skrivene mahane u
tekstu
Neki kazu da je ovaj hadis dokinut, kao to kae Ibn Huzejme
On se podudara sa zabranom Poslanika da je zabranjeno
kleknuti u namazu kao to to ini deva.
Drugi hadis nema ahida tj. hadisa koji ga prati i potvruje, za
razliku od hadisa kojeg prenosi Vail
Hadis koga prenosi Vail podudara se sa stavovima prenesenim
od strane nekih ashaba kao to su Omer, Ibn Mesud i Enes a
nemamo ni jednog drugog hadisa koji je saglasan hadisu kojeg
prenosi Ebu Hurejre, osim postupka Ibn Omera premda i kod
ovog ima razliitih stavova.
Veina znalaca prihvatili su hadis Vailov
U hadisu kojeg prenosi Vail nalazi se solidno kazivanje i prethodi
kazivanju o postupku Poslanika to znai da je hadis Vailov
sauvan i zapisan

663
Multekal Ebhur, Ibrahim el Halebi, str. 108.

213 Sami Deko
Postupci u hadisu Vaila u cjelini su stabilni, dokazani i
autentiniji od verzija koje su prenijeli drugi, to su poznate i
istinite radnje, radi toga i ja istiem da su Ibn Huzejme, Ibn
Hiban, Ibn Seken istakli da je ovaj hadis Sahih, a Tirmizi da je
hasen. To istie i Begavi u djelu erhu sunen i Hakim u
Mustedreku, dok je sud Tirmizija o hadisu kojeg prenosi Ebu
Hurejre da je hadis garib tj. ima samo jednu predaju i on ne misli
da je hadis ispravan.
664

Podizanje kaiprsta na sjedenju
Prenosi se od Abdullah ibn Zubejra da je rekao: Vjerovjesnik je
davao znak svojim prstom kada bi uio ehadet i ne bi ga
pokretao.
665

Imam Halevani kae: Musalija die svoj prst kad izgovara rijei
La ilahe a sputa kad izgovara illallah. Na taj nain, dizanje
oznaava negaciju, a sputanje potvrdu, kao da je cilj da
musliman ne provede nijedan moment a da ne potvruje tewhid.
Prema tome kad on kae la ilahe on daje znak svojim prstom kao
da eli time rei: osim jednog Boga.
Tahavi kae u komentaru Merakil felah: Sunnetom je propisano
pokazivanje prstom ne kreui prst.
Pokretanje je po naem miljenju (miljenju hanefijske uleme)
mekruh kako to kae Mula Ali El Kari.
666

ejh Zafer Et Tehanevi kae: Mekruh je stalno pokretaje prsta
kao to je to u obiaju nekih vehabija.
Kada bi ovjek pokrenuo prst jednom ili dva puta, ili pokrenuo
sve prste nenamjerno, to ne bi bio mekruh, jer mali postupak ne
cini igru.
Vehabije pokuavaju da svoj postupak dokau hadisom koji se
prenosi od Vail ibn Hudera da je on video Poslanika da pomjera
prst i hadisom u kome se kae da je to udaranje ejtana,

664
Zadul Mead, 1/ 56; Mirkatul Mefatih, El Kari, 2/ 324
665
Nesai, 1/ 187; Ebu Davud, 1/ 375
666
erhul Miskat, Mula Ali El Kari, 1/ 156

meutim, oba hadisa su neispravna i ne mogu biti dokaz protiv
hadisa Ibn Zubejra.
Ibn Hader El Askalani kae: Hadis koji govori o pokretanju
prsta, da je to plaenje ili udaranje ejtana je slab, daif i ne moe
biti dokaz.
to se tie hadisa Vail Ibn Hudera, koji kae da je video
Poslanika kako pokree prst u jednom namazu - mogue je da je
on i pokrenuo prst, ali nenamjerno.
667

Takoe, Bejheki spominje, nakon to je naveo ovaj hadis, da je
mogue da je spominjanjem pomeranja u ovom hadisu Vail ibn
Huder hteo da ukae na pokazivanje a ne na pomeranje, pa se
tako ovaj hadis nee suprotstavljati ispravnijem od njega.
668

Isto tako, Ibn Huzejme nakon spominjanja ovog hadisa u svojoj
zbirci kae:
Ni u jednoj predaji osim u ovoj se ne spominje pokretao ga
je.
669

Dodajemo da je hadis o nepokretanju prsta ispravniji iz dva
razloga: Prvi, sto Nevevi kae o tom hadisu da mu je sened u
redu, i to mu daje prednost nad hadisom od Vaila ( hadis o
pokretanju prsta) jer o tom hadisu nita ne govori.
670
Drugi,
Abdullah ibn Zubejr prenosi da Poslanik nije prakticirao stalno
pokretanje prsta i kae: Vjerovjesnik bi davao znak svojim
prstom kada bi teehhud uio, i ne bi ga pokretao. Glagol kane,
tj. Biti koji je upotrebljen u ovom hadisu ukazuje na
prakticiranje toga i ustrajnost u veini sluajeva.
Kaze ejh Nuruddin itr: Veina islamske uleme i etiri imama
smatraju da je pomjeranje kaiprsta mekruh a po rivajetu Ibnul
Kasima od Malika, to kvari namaz.
671

I kae: Dodatak pomjerao ga je je az.
672

667
668
Sunenul kubra, Bejheki, br. 2771, 1/ 471
669
Sahih Ibn Huzejme, br. 714, str. 376
670
erhul Mikat, El Kari, 1/ 559
671
Ilamul Enam, 1/ 546, Nuruddin itr; Takoe, pogledaj i Merakil Felah sa
glosom Tahtavija, str. 147, erhur Risale sa glosom od El Adevija ( 1/ 248 ), El
Medmu od En Nevevija( 3/ 430 ) i El Mugni od Ibn Kudame El Hanbelija ( 1/
534 )
672
Ilamul Enam, 1/ 547

215 Sami Deko
Sunneti prije ikindije i prije jacije
Prenosi se od Ibn Omera da je Poslanik, a.s., rekao: Smilovao se
Allah osobi koja je klanjala prije ikindije sunnet, tj. etiri
rekata.
673

Prenosi se od Alije, r.a.: Poslanik, a.s., je prije ikindije klanjao
dva rekata.
674

to se tie klanjanja etiri rekata prije farza jacije, ne spominje
se posebno hadis o tome, ali se izvlai dokaz na osnovu hadisa
koje prenosi vea grupa od Abdullah ibn Mugaffela koji kae da
je Poslanik, a.s., rekao: Izmeu svaka dva ezana klanja se
namaz. Izmeu svaka dva ezana klanja se namaz. Izmeu svaka
dva ezana klanja se namaz za onoga ko to eli.
675

Prenosi se od Aie, r.a., da je rekla: Poslanik, a.s., nikada nije
klanjao farz jacije, a da nije uao meni u sobu i klanja etiri ili
est rekata.
676

Vitr je Vadib
Prenosi se od Haride ibn Huzafe El Adevi da je rekao: Izaao
nam je Poslanik, a.s., i rekao: Zaista vam je Allah, d.., naredio
jo jedan namaz, bolji je za vas od crvenih deva, to je vitr. A
uinio ga je izmeu jacije i zore.
677

673
Tirmizi, 1/ 58; Kaze Ibn Hadzeru Bulugul meramu ( 1/ 64 ): Prenosi ga Ibn
Huzejme i kaze da je Sahih.; Kaze se u Telhisu ( 1/ 115 ): Prenosi ga Ibn Hiban I
kaze d aje sahih.
674
Ebu Davud; Nevevi u Serhu Muslima ( 1/ 251 ) kaze: Lanac prenosilaca je
ispravan.
675
Buhari, 1/ 87
676
Ebu Davud; U Nejlul Evtaru ( 2/ 262 ) se spominje da su svi ljudi iz seneda
ovog hadisa ispravni.
677
Ebu Davud, hadis br. 1418; Tirmizi, hadis br. 452; Ibn Made, hadis br. 1168;
Mustedrek, Hakim, 1/ 306, i kae: Ovo je sahih hadis ali ga Buharija i Muslim
nisu zabiljeili. A u tome se sa njim sloio i Zehebi.

Prenosi se od Alije r.a. da je Poslanik a.s. rekao: O sljedbenici
Kurana klanjajte vitr, zaista je Allah nepar Jedan (vitr) i
obavezao je vitr.
678

Od Ibn Omera se prenosi da je Poslanik a.s. rekao: Uinite vitr
vaim zadnjim namazom.
679

Od Ibn Omera se prenosi da je Poslanik a.s. rekao: Pourite sa
vitrom prije sabaha.
680

Od Ebu Seid El Hudrija se prenosi da je Poslanik a.s. rekao: Ko
prespava vitr ili ga zaboravi neka ga klanja kada se seti ili kada
se probudi.
681

Kae Imam Menbedi El Hanefi: Ovdje se nareuje
naklanjavanje a naredba upuuje na obavezu pa, im je obaveza
naklanjati ga ako proe obaveza je klanjati ga i na vrijeme.
682

Prenosi se od Burejda da je Poslanik a.s. rekao: Vitr je dunost
pa ko ne klanja vitr ne pripada nama.
683

Biljei Malik da je neki ovjek upitao Ibn Omera, r.a.: Je li vitr
vadib? Pa je Ibn Omer rekao: Poslanik i muslimani su klanjali
vitr. Pa je ovjek ponavljao pitanje a Ibn Omer govorio: Poslanik
a.s. i muslimani su klanjali vitr.
684

Kae El Menbedi: U ovome je dokaz da je vitr vadib jer kada
mu nije odgovorio sa da ili ne ve mu rekao: Poslanik a.s. i
muslimani su ga klanjali obavijestio ga je da je to put
muslimana pa ko ga ostavi uao je pod one za koje Allah, d..,
kae:

678
Tirmizi, hadis br. 453, 2/ 316 i kae: Hasen; Ebu Davud, hadis br. 1416; Nesai,
3/ 187; Ibn Made, hadis br. 1169; Hakim, 1/ 300
679
Muslim, 1/ 517; Buhari, 2/ 31; Ebu Davud, hadis br. 1483
680
Muslim, 1/ 517; Bejheki, 1/ 478
681
Tirmizi, hadis br. 465; Ibn Made, br. 1188; Ebu Davud, br. 1431; Darekutni,
2/ 22; Sunenul Kubra, Bejheki, 2/ 480; Mustedrek, Hakim, 1/ 302, I kaze: Sahih
po uslovima Buharije i Muslima
682
El Lubab fil Demi Bejnes Sunneti Vel Kitab, El Menbedi, 1/ 168, Darul
Kalem
683
Ebu Davud, br. 1419; Hakim, 1/ 305, i kae: Hadis je Sahih. Zehebi se sloio s
anjim.
684
Muvetta, Malik, str. 97.

217 Sami Deko

Onoga koji se suprotstavi Poslaniku, a poznat mu je pravi
put, i koji poe putem koji nije put vjernika, pustiemo da
ini ta hoe, i baciemo ga u dehennem, a uasno je on
boravite.
685

686

Vitr je tri rekata
Vitr namaz se klanja tri a ne jedan rekat, kako to neki misle, jer
je klanjanje jednog rekata vitra derogirano.
Prenosi se od Alije, r.a.: Poslanik je klanjao tri rekata vitra i
uio devet kratkih sura, na svakom rekatu po tri, a zadnja mu je
bila Kul Huvallahu.
687

Od Ibn Omera se prenosi da je Poslanik, a.s., rekao: Akam je
dnevni vitr pa klanjajte noni vitr.
688

Prenosi se od Abdullah ibn Mesuda da je Poslanik, as., rekao:
Vitr je tri rekata, isto kao i dnevni vitr akam.
689

Ako neko kae: Biljezi Malik od Aie da je Poslanik, a.s., klanjao
po noi jadanaest rekata, od toga jedan rekat vitra, a kada bi
zavrio legao bi na desnu stranu.
690

I od Ebu Midleza: Pitao sam Ibn Omera o vitru pa je rekao:
uo sam Boijeg Poslanika da kae: Rekat na kraju noi.
691

Reie mu se: Biljee Buhari i Muslim od Aie, r.a.: Poslanik nije,
u Ramazanu niti van Ramazana, klanjao vie od jedanaest
rekata. Klanjao bi etiri ne pitaj me o njihovoj ljepoti i duini;

685
686
El Lubab, El Menbedi, 1/ 170,
687
Tirmizi, br. 460; Ahmed, 1/ 89
688
Musned, Ahmed, 2/ 41
689
Meanil Asar, Tahavi, 1/ 294,
690
Malik, str. 94; Muslim, 1/ 508
691
Muslim, 1/ 518; Meanil Asar, Tahavi, 1/ 277

zatim bi klanjao etiri ne pitaj me o njihovoj ljepoti i duini;
zatim je klanjao tri rekata. Kae Aia: Rekla sam: O Poslanie,
zar e spavati prije nego klanja vitr? Pa je rekao: Zaista moje
oi spavaju ali srce ne spava.
692

Kae El Menbedi: U ovom hadisu nas Aia obavjetava da je
Poslanik klanjao tri rekata vitra a nain na koji spajamo ovaj i
prethodno spomenute hadise je da kaemo: Poslanik je klanjao
jedan rekat vitra i nareivao njegovo klanjanje ali zadnje to
nam je dolo od njega su tri rekata vitra i na to upuuje ono to
biljei Tahavi od Ebu Halide da je rekao: Pitao sam Ebul Aliju o
vitru pa je rekao: Poduili su nas ashabi Allahovog Poslanika da
je vitr kao akam s tim to u njemu uimo ( kunut ) na treem
rekatu. Ovo je vitr noi a ono ( akam ) je vitr dana.
693

Biljei Tahavi od Ebu Zinada da je rekao: Omer ibn Abdulaziz je
u Medini, govorom erijatskih pravnika, utvrdio da je vitr tri
rekata sa jednim selamom.
694

Na treem rekatu vitra prije rukua podiie ruke do uiju,
izgovarajui tekbir, a zatim ih ponovo svezati ispod pupka nakon
ega e prouiti kunut dovu.
Biljei Nesai od Ubej ibn Kaba: Poslanik je klanjao vitr tri
rekata. Na prvom je uio Sebbihisme Rabbikel Ala, na drugom
Kul Ja ejjuhel Kafirun a na treem Kul Huvallahu ehad, i uio je
Kunut prije rukua. A kada bi zavrio uio bi Subhanel Melikil
Kuddusi tri puta oteui zadnji put.
695

Biljei Tahavi od Sulejman ibn uajba od njegovog oca, od Ebu
Jusufa, od Ebu Hanife, od Talha ibn Musarrifa, od Ibrahim En
Nehaija da je on rekao: Ruke se podiu na sedam mjesta:
Prilikom poetnog tekbira, na tekbiru za kunut, na bajrame, kod
doticanja hadera, na Safi i Mervi, na Demu i Arefatu i kod dva
Demreta.
696

692
Muslim, 1/ 509; Buhari, 3/ 59; Malik, str. 94.; Meanil Asar, Tahavi, 1/ 282
693
694
Ibid. 1/ 296
695
Nesai, 3/ 193
696

219 Sami Deko
Biljee Tirmizi i Ebu Davud od Hasen ibn Alija da je rekao:
Poslanik me poduio rijeima koje u izgovarati na vitru ( kae
Ibn Devas: Na kunutu ): Allahummehdini fimen hedejte ve afini
fimen afejte ve tevelleni fimen tevellejte ve barik li fima atajte ve
kini erre ma kadajte inneke takdi ve la jukda alejke ve innehu la
jezillu men valejte tebarekte ve tealejte.
697

Kae Tirmizi: Ne znamo od Poslanika ljepu kunut dovu od ove.
Ovo je mezheb Ibn Mesuda, Sufjan Es Sevrija, Ibn Mubareka i
Ishaka.
698

Ako ovjek klanja vitr, zatim legne a zatim ustane i klanja, njegov
vitr nee biti pokvaren.
Prenosi se od Kajs ibn Talk ibn Alija od njegovog oca da je rekao:
Cuo sam Poslanika, a.s., da kae: Nema dva vitra u noi.
699

Kaze Tirmizi: Ovaj hadis je hasen garib a po njemu kau Malik,
Ibn Mubarek i Ahmed. Ovo je najispravnije miljenje jer se
prenosi od Poslanika na nekoliko naina da je klanjao nakon
vitra po dva rekata.
700

Redosled je obavezan u naklanjavanju
Nekada se desi da ovjek zaboravi da klanja vie namaza ili ih
prespava, tada je on duan da ih naklanja po redosledu po kojem
je bio duan da ih klanja. Ako se desi da je u meuvremenu
klanjao neki namaz, duan je, nakon to naklanja sve proputene
namaze, da ponovi taj namaz.
Od Abdullah ibn Mesuda se prenosi da je rekao: Murici su
zauzeli Boijeg Poslanika na dan Hendeka od etiri namaza a no
je prola onoliko koliko je Allah hteo da proe pa je naredio

697
Ebu Davud, br. 1425; Tirmizi, br. 464; Nesai, 3/ 206, Ibn Made br. 1178;
Ahmed 1/ 199; Hakim 3/ 172
698
Tirmizi, 2/ 328
699
Tirmizi, br. 470; Ebu Davud, br. 1439; Nesai, 3/ 188; Mevaridu Zaman,
Hejsemi, str. 174. Ovo je Sahih hadis
700
Tirmizi, 2/ 334

Bilalu da proui ezan, zatim je ikametio pa je klanjao ikindiju,
zatim je ikametio pa klanjao akam, zatim ikametio pa klanjao
jaciju.
701

702

Od Dabira se prenosi da je Omer na dan Hendeka, grdei
nevjernike Kureja, rekao Boijem Poslaniku: O Poslanie,
nisam stigao da klanjam ikindiju a Sunce je ve zalo? Pa je
Poslanika, a.s., rekao: Trebali bismo je klanjati. Zatim smo doli
do Buthana pa je uzeo abdest pa smo i mi uzeli abdest. Zatim je
Poslanik klanjao, a Sunce je ve bilo zalo, a zatim je klanjao
akam.
703

Od Ibn Omera se prenosi da je Poslanika, a.s., rekao: Ko
zaboravi namaz pa ga se sjeti a klanja za imamom, kada zavri
neka naklanja onaj koji mu je proao i ponovi onaj koji je klanjao
za imamom.
704

Zajedniki Zikr

Budi vrsto uz one koji se gospodaru svome mole ujutro i
navee u elji da nakonost Njegovu zaslue, i ne skidaj oiju
svojih sa njih iz elje za sjajem u zivotu na ovom svijetu, i
ne sluaj onoga cije smo srce nehajnim prema nama ostavili
koji strast svoju slijedi i iji su postupci daleko od
razboritosti.
705

Kae Boziji Poslanik, a.s.: Zaista Allah ima meleke koji krue
putevima traei grupe koje ine zikr. Pa kada pronau narod

701
Tirmizi, br. 179; Ahmed, 1/ 375; Nesai, 2/ 15
702
Kaze El Menbedi; Prenosiocio ovog hadisa su pouzdani pa mu ne smeta
prekid. Takodje i zbog toga to ga pojaava hadis iza njega.( El Lubab, 1/ 200 )
703
Tirmizi, br. 180; Buhari, 1/ 154; Muslim, 1/ 438
704
Darekutni, 1/ 421; Malik, str. 85.
705

221 Sami Deko
koji slavi Allaha poviu: Doite, pa ih prekriju svojim krilima sve
do zemaljskog neba.zatim Allah kae: Svedoim vam da sam im
oprostio. Pa povie melek od meleka Milostivog: Meu njima je
jedan koji nije od njih, doao ja zbog neke druge potrebe. Pa
Allah kae: Oni su jedno posijelo, neu da ih razdvajam.
706

Od Muavije se prenosi da je Boiji Poslanik izaao u halku svojih
drugova pa im je rekao: Zbog ega sta se sastali? Pa su rekli:
Sakupili smo se da spominjemo Allaha i da mu zahvaljujemo to
nam je podario islam Pa je rekao: Dosao mi je Dibril i
obavijestio me je da se Allah hvali vama pred melekima.
707

Prenosi se od Ebu Hurejre da je rekao: Rekao je Boiji Poslanik :
Nije se sastavio narod radi zikra a da ih nisu prekrili meleki i
obavili ih milou, i da ih Allah nije spomenuo kod onih koji su
kod Njega
708

Prenosi se od Enes ibn Malika da je Poslanik, a.s., rekao: Nema
naroda koji se sastavio na zikru zbog Allahovog zadovoljstva a
da ih nee pozvati glasnik sa neba: Ustanite, zaista su vai
grijesi zamijenjeni dobrim djelima.
709

Od Abdullah ibn Mugaffela se prenosi da je Boziji Poslanik, a.s.,
rekao: Ne postoji narod koji se sastavio u posijelu pa rastavio a
nije zikrio zajedno a da ih to posijelo ne rastui na Sudnjem
danu.
710

Prenosi se od Ebu Derde da je Poslanik, a.s., rekao: Neki ljudi e
na Sudnjem danu biti osvetljenih lica, na minberima od bisera,
ljudi e im zavidjeti iako oni nisu ni Poslanici ni ehidi. Pa je na
koljenima priao jedan ovjek i rekao: Opii nam ih o Boiji
Poslanice. Pa je rekao: To su ljudi koji se vole u ime Allaha, iz
razliitih su plemena i razliitih zemalja, sastaju se na
zikrovima.
711

706
Buhari, 5/ 2353
707
Muslim, 4/ 2075
708
Muslim, 4/ 2074
709
Musned, Ahmed, 3/ 142
710
Mudemul Evsat, Taberani, 4/ 112
711
Medmeu Zevaid, Hejsemi, 10/ 78, i kaze: Biljei ga Taberani a sened mu je
Hasen.

Od Jala ibn eddada se prenosi: Priao mi je eddad ibn Evs a
Ubade ibn Samit je bio tu i potvrivao: Dok smo bili kod
Poslanika on ree: Ima li meu vama stranaca? mislio je na
ehlul kitabije. Ne rekosmo, pa on naredi da se zatvore vrata i
ree: Podignite u ruke i recite: La ilahe illallah, pa smo podigli
ruke sat vremena, pa je Poslanik spustio ruke i rekao: Hvala
Allahu, Allahu moj, ti si me poslao sa ovom reenicom i naredio
mi je i obeao mi da e zbog nje uvoditi u Dennet a ti ne kri
svoje obeanje. Zatim je rekao: Radujte se, Allah vam je
oprostio!
712

Zikr naglas
Kae Allah, d..:
( )
ne izgovaraj na sav glas Kuran kada molitvu obavlja a i
ne priguuj ga; trai sredinu izmeu toga
713

Od Ebi Katade se prenosi: Da je Boiji Poslanik izaao jedno
vee kad ono Ebu Bekr klanja sputenog glasa, pa je proao
pored Omera a on klanja podignutog glasa. Kada smo se sakupili
kod Boijeg Poslanika rekao je: O Ebu Bekre: Proao sam pored
tebe a ti si klanjao skrivajui svoj glas? Rekao je Ebu Bekr: Onaj
koga sam zvao najbolje uje o Boiji Poslanie. Rekao je
Poslanik: Podigni malo svoj glas. Zatim je rekao Omeru: Proao
sam pored tebe a ti si klanjao podignutog glasa? Omer je tada
rekao: O Boiji Poslanie, sprecavao sam pospanost i udaljivao
ejtana. Zatim mu je Poslanik rekao: Smanji malo svoj glas.
714

Neki od selefa smatraju mustehabbom podizanje glasa prilikom
izgovaranja tekbira i zikra a svoje miljenje potkrepljuju

712
Mustedrek, Hakim, 1/ 679; Musned, Ahmed, 4/ 124; Musnedu amijin,
Taberani, 2/ 157; Kae El Munziri u Et Tergibu Vet Terhib ( 2/ 268 ): Biljei ga
Ahmed i ovo hadis hasen.
713
Sura El Isra, 110. ajet
714
Ebu Davud, 2/ 38; Ibn Huzejme, 2/ 189; Mudemul Evsat, Taberani, 7/ 181;
Mustedrek, Hakim, 1/ 454

223 Sami Deko
hadisom koji se prenosi od Ebu Mabeda da ga je obavijestio Ibn
Abbas da je glasno injenje zikra nakon to bi se zavrilo sa
namazom bilo u vrijeme Boijeg Poslanika pa je Ibn Abbas
rekao: Znao sam kada su zavrili (sa namazom) po tome (
zikru) koji bih uo.
715

Imam afija je u komentaru ovog hadisa rekao da je Poslanik,
a.s., otpoinjao ashabima zikrove nakon namaza pa su ga oni
pratili u tome.
Kaze E erbini: Nema problema u upravljanju u uenju da
jedna grupa ui pa posle druga.
716

Vehabije esto, da bi ljude odvratili od zikra, navode eser od Ibn
Mesuda i govore da je on dokaz da je zikr na nain na koji se ini
kod nas zabranjen.
Od Amr ibn Jahjaa se prenosi da je rekao: Ja sam uo od svog
oca a on je uo od svog slijedee: Sjedili smo pred vratima
Abdullah ibn Mesuda, r.a., prije podne namaza, pa kada bi on
izaao iz svoje kue, pratili bismo ga do damije. Pa nam doe
Ebu Musa El Eari, r.a., pa ree: Je li vam izaao Ebu
Abdurrahman? - Rekosmo: Ne.'
Pa i on sjede sa nama, dok (Ibn Mes'ud) ne izae. Kada izae, svi
skoismo prema njemu. Pa ree: O Ebu Abdurrahman!
Maloprije sam vidio u mesdidu neto to mi je mrsko bilo, ali
nisam vidio nita osim dobro.- A ta si to vidio? - upita ibn
Mesud. Ako poivi vidjee. Vidio sam narod u damiji kako
sjede u halkama, iekuju namaz. U svakoj halki ima po jedan
ovjek a u rukama su im kamenii. Pa taj ovjek meu njima
govori, prouite tekbir, sto puta, pa onda svako od njih proui po
sto puta Allahu ekber. Pa im onda kae prouite tehlil sto puta,
pa ue ga sto puta, pa uite tesbih sto puta, pa ue, pa tahmid
sto puta, pa ue. Zatim ree Ibn Mesud: to im nisi naredio da
oni pobroje svoje grijehe. A garantujem im da im dobra djela

715
Buhari, br. 841, str. 97; Muslim, 1/ 410
716
Mugni el Muhtad, E erbini, 4/ 429

nee propasti. Zatim je nastavio ii, i mi smo za njim krenuli,
dok nije doao do jedne od tih halki i stade iznad njih. Pa ree:
ta ja to vidim da vi inite? Oni odgovorie: O Ebu
Abdurrahman, to su kameii kojima brojimo tekbir, tehlil,
tahmid i tesbih. A on im ree: Pobrojte vi svoje grijehe. A ja
vam garantujem da vam od dobrih djela nita propasti nee.
Priuvajte se, o ummete Muhammedov, kako vi brzo srljate u
vau propast. Evo njegovih ashaba meu vama, a evo i njegove
odjee, i njegovo posue je tu. Tako mi Onoga u ijoj vlasti je moj
ivot, vi ste izgleda na nekoj vjeri koja je bolja od vjere
Muhammedove, ili ste vi ti koji su otvorili vrata zablude. Zatim
oni rekose: Tako nam Allaha o Ebu Abdurrahman, mi nismo
eljeli nita drugo osim dobro. A on im odgovori: A koliko li je
onih koji ele dobro, ali ga ne dostignu. Zaista nam je Allahov
Poslanik, kazivao: Da e jedan narod ili neki ljudi, uiti Kur'an
ali njihovo uenje nee prelaziti njihove grkljane. Zatim Ibn
Mesud rece: Tako mi Allaha, vrlo je mogue, da je veina vas od
tih. Zatim se okrenuo od njih i otiao.
717

Meutim, ovaj eser ne moe biti dokaz i to iz sledeih razloga:
U ovom hadisu, kao to svi vidimo nalazi se Amr ibn Jahja za
kojeg:
Imam Zehebi kae: Amr ibn Jahja ibn Amr ibn Seleme, kae Jahja
ibn Muin: Njegovi hadisi se ne primaju.
718

Kae Jahja ibn Muin: Njegovi hadisi se ne primaju
Kae Ibnu Hara: On je daif, slab
Kae Ibn Adijj: On je od slabih prenosilaca
Takoe, ak i da nekako dostigne stepen hasena, ovaj hadis se ne
odnosi na zabranu okupljanja u halke prilikom zikra niti na
zabranu upotrebe tespiha ili zabranu muezinluka ve se odnosi,
kako je to ulema Ehli Sunnet Vel Demata spomenula, na neku
od sledeih stvari:

717
Tirmizi
718
Mizanul Itidal, Zehebi, 4/ 378

225 Sami Deko
- Ljudi koji su zikrili u tim halkama radili su to preglasno pa im
je Ibn Mes'ud to negirao.
- Ti koji su zikrili svojim glasnim zikrom su uznemiravali
klanjae u toj damiji.
- U rivajetu istog hadisa kod Taberanija spominje se da je Ibn
Mes'ud naredio grupi koja je kasnije dola da se pridrui grupi
koja je ranije dola tj. da se svi spoje i zajedniki zikre a ne da se
razdvajaju i vie halki. I upravo to razdvajanje im je on negirao.
Zatim, Hafiz Sujuti u svom djelu El Havi lil fetava kae: A to se
tice esera koji se prenosi od Ibn Mesuda da je video ljude kako
ue tehlile i tekbire u damiji pa ih je isterao iz damije i
proglasio novotarima, on zahtijeva pojanjenje: Ovaj eser, ak i
da pretpostavimo da je ispravan, se suprotstavlja sahih hadisima
a poznato je da se sahihu daje prednost nad daifom. Zatim,
postoje dokazi u kojima se negira da je ovo djelo Ibn Mesuda jer
biljei imam Ahmed od Ebu Vaila da je rekao: Oni govore da je
Ibn Mes'ud odvraao ljude od zikra ali ja nikada nisam seo sa Ibn
Mes'udom a da nismo zikrili.
719

Kae Imam Ibn Hader El Hejtemi: A to se tie esera koji se
pripisuje Ibn Mes'udu da je on video ljude koji su inili tekbir i
tehlil pa ih je isterao iz damije i proglasio novotarima, to nije
utvreno od njega i nije preneseno ispravnom predajom. ak
nasuprot tome, preneseno ja od Ebu Vaila da je rekao: Oni
govore da je Abdullah ibn Mes'ud odvraao ljude od zikra a ja
nikad nisam seo sa njim a da nismo zikrili.
720

Kae Imam Munavi: A to se tie esera koji se pripisuje Ibn
Mes'udu da je on video ljude koji su inili tekbir i tehlil pa ih je
isterao iz damije i proglasio novotarima, to nije tano niti
utvreno. Pa ak i da je utvreno suprotstavlja mu se eser kojeg
biljei imam Ahmed u Zuhdu od ekik ibn Ebi Vaila da je rekao:
Oni govore da je Abdullah ibn Mes'ud odvraao ljude od zikra a
ja nikad nisam seo sa njim a da nismo zikrili.
721

719
El Havi lil fetava, Sujuti, 1/ 379
720
El Fetava Fikhijjetil kubra, Ibn Hader El Hejsemi, 1/ 177
721
Fejdul Kadir, Munavi, 1/ 457

Kae Imam Mufessir Alusi: Ono to je spomenuto u dogaaju
Ibn Mesuda u kojem se kae da je on video ljude da govore La
ilahe illallah pa ih je isterao iz damije i proglasio novotarima,
nije ispravno kod uenjaka hadisa. Pa ak i da je ispravno
suprotstavlja se ispravnim eserima koje prenose od njega mnogi
muhaddisi a u kojima se kae da je on naglas zikrio. Takoe,
mogue je i da im je on negirao preglasan zikr.
722

Zikr posle preklanjanih Sunneta
Zikr se ini nakon preklanjanog sunneta a ne nakon farza.
Kae Ibn Abidin El Hanefi: Mekruh je odlaganje sunneta nakon
farza osim koliko je dovoljno da se proui Allahumme entes
selamu ve minkes selam zbog hadisa kojeg biljee Muslim i
Tirmizi od Aie: Poslanik nije sjedeo nakon farz namaza osim
koliko je dozvoljno da se kae: Allahumme entes selamu ve
minkes selam tebarekte ja zel delali vel ikram.
723
A to se tie
hadisa o zikrovima nakon namaza, ni u jednom od tih hadisa
nema nita to bi upuivalo na to da se to ini prije klanjanja
sunneta jer je sunnet od pratilaca farza i njegovih dopuna pa se
kae za zikrove koji su posle sunneta da su to zikrovi nakon
farza.
724

Kae Abdulhamid Muhammed Tuhmaz: Nakon podnevskog,
akamskog i jacijskog farza odmah se ustaje na klanjanje
sunneta ali mustehab je da se naini prekid koliko je potrebno
da se proui tri puta estagfirullah i Allahumme entes selamu ve
minkes selam, tebarekte ja zel delali vel ikram.
725

Prenosi se od Sevbana: Boiji Poslanik bi, kada bi zavrio sa
namazom, tri puta uinio istigfar i rekao: Allahumme entes
selamu ve minkes selam, tebarekte ja zel delali vel ikram.
Reeno je Evzaiji, a on je jedan od prenosilaca ovog hadisa,:

722
Ruhul Meani, Alusi, 6/ 163
723
Muslim, br. 592, Dar Ihjail Kutubil arebijji, Bejrut
724
Haija, Ibn Abidin, 2/ 236, Daru Alemil Kutub, Rijad
725
Hanefijski fikh, Abdulhamid Muhammed Tuhmaz, 1/ 301

227 Sami Deko
Kako je inio istigfar? Pa je rekao: Kae: Estagfirullah,
Estagfirullah, Estagfirullah.
726

Prenosi se da je Boiji Poslanik, a.s., rekao: Ko proui ajetul
kursijj nakon svakog propisanog namaza nee ga od ulaska u
Dennet spreavati nita osim smrti.
727

Prenosi se od Ebu Hurejre: Da su siromani muhadiri doli kod
Boijeg Poslanika i rekli: Imuni ljudi su otili dalje od nas, stigli
su do uzvienijeg stepena. A zato? Klanajaju kao to mi
klanjamo, i poste kao to mi postimo, i udjeljuju sadaku ali mi
ne udjeljujemo, i oslobaaju robove a mi ne oslobaamo. Zatim
je Boiji Poslanik rekao: Hoete li da vas nauim neemu, ako ga
se budete pridravali preteiete ostale i nee biti niko bolji od
vas osim onog koji uini isto kao i vi? Rekli su: Svakako o
Poslanie. Pa je rekao: Izgovarajte subhanallah, i elhamdulillah
i Allahu ekber posle svakog namaza trideset i tri puta. Rekao je
Ebu Salih: Zatim su se vratili siromani muhadiri kod
Poslanika i rekli mu: ula su naa bogata braa ta radimo pa su
i oni poeli raditi kao mi. Pa je Boiji Poslanik rekao: To je
Allahova blagodat koju On daje kome hoe.
728

Od Lejsa od ibni Adlana se prenosi da je rekao: Rekao je
Sumejj: Priao sam ovaj hadis nekim lanovima moje porodice
pa je rekao: Razumeo si da je rekao: Zahvala pripada Allahu
trideset i tri puta i hvala Allahu trideset i tri puta i Allah je
najvei trideset i tri puta? Pa sam se vratio Ebi Salihu pa mu to
rekao pa me je uzeo za ruku i rekao: Boiji Poslanik je rekao
:Subhanallah, Elhamdulillah, Allahu Ekber, Subhanallah,
Elhamdulillah, Allahu ekber, Subhanallah, Elhamdulillah, Allahu
ekber sve dok ne bude broj svakog od ovih izraza trideset i
tri.
729

Prenosi se od Suhejla a on od svog oca a on od Ebu Hurejre: Da
su siromani muhadiri doli kod Boijeg Poslanika i rekli :

726
Muslim, br. 591
727
Amelul Jevmi Vel Lejleh, Nesai, str. 183.;Ibn Hiban; Et Tergibu Vet Terhib, El
Munziri, 2/ 453; Mudemul Kebir, Taberani, 8/ 114; El Hisnul hasin, E ems El
Dezeri, str. 89.
728
Muslim, br. 595
729
Muslim; Fethul Mulhim, 3/ 456

Imuni muslimani su stigli do veeg stepena.....do kraja hadisa, s
tim to je on na hadis od Kutejbe od Lejsa od Ibni Adlana dodao
govor Ebi Saliha: Zatim su se vratili muhadiri kod Poslanika
.do kraja hadisa , i dodao na hadis: Govori Suhejl jedanaest, i
jedanaest i jedanaest a sve to je trideset i tri.
730

Od Ebu Hurejre se prenosi da ja Polslanik rekao: Ko govori
subhanallah na kraju svakog namaza trideset i tri puta i
elhamdulilah trideset i tri iAllahu ekber trideset i tri a sve
zajedno je devedeset i devet i kaze : La ilahe illalahu vahdehu la
serike lehu, lehul mulku ve lehul hamdu ve huve ala kulli sejin
kadir bice mu oproteni grijesi pa makar ih bilo kao morske
pene.
731

Upotreba Tespiha
Prenosi se od Sad ibn ebi Vekkasa: Da su on i Boiji Poslanik
uli kod jedne ene a u njenim rukama kopice ili kamenii sa
kojima je inila tespih. Pa je Poslanik rekao: Obavestiu te o
onome to je lake i bolje za tebe od ovoga: Subhanallah brojem
njegovih stvorenja na zamlji, subhanallah brojem njgovih
stvorenja na nebesima, subhanallah brojem onoga to je izmeu
toga, subhanallah brojem svega onoga ega je On Tvorac, i
elhamdulillah isto tako, i Allahu ekber isto tako i La ilahe illallah
isto tako i la havle ve la kuvvete illa billah isto tako
732

Kae Mula Ali El Kari, u komentaru Sadovog hadisa: Ovo je
ispravna osnova za dozvoljavanje tespiha jer je Poslanik
potvrdio tespih toj eni a nema razlike izmeu nanizanog i
prostrtog i ne uzima se govor onih koji kau da je bidat.
733

730
Muslim; Fethul Mulhim, 3/ 458
731
Muslim, br. 597
732
Sunen, Ebu Davud, br. 1500, 2/ 80, Darul Fikr, Bejrut; Tirmizi, br. 3567, 5/
562 i kaze: Hasen, Dar Ihjai Turasil Arebijji, Bejrut; Mustedrek, Hakim, 1/ 732,
Darul Kutubil Ilmijje, Bejrut, Prvo izdanje, 1411.H.g.; Musned, Ebu Jala, br. 710,
2/ 66; Ibn Hiban, Ibn Made
733
El Mirkat, Mula Ali El Kari; Hedijjetul Ebrar, Leknevi, str. 45.

229 Sami Deko
Prenosi se od Ibn Omera da je rekao: Video sam Boijeg
Poslanika kako je napravio tespih ( jakudu tesbih
734
) - dodao je
Ebu Davud svojom desnicom
735

Prenosi se od Safijje: Uao je kod mene Boiji Poslanik a u
mojim rukama je bilo etiri hiljade kopica koje su mi sluile kao
tespih. Pa mi je rekao: inila si tespih pomou ovoga? Hoe li
da te nauim kako da povea broj svog zikra? Podui me
rekla sam. Pa je rekao: Reci: Subhanallah brojem onoga to je
On stvorio
736

Prenosi se od Ebu Hurejre: Da je on imao konac na kojem je bilo
hiljadu vorova i da nije zaspao sve dok ne bi uinio tespih
brojem vorova
737

Prenosi se od El Kasima Ibn Abdurrahmana da je rekao: Imao
je Ebi Derda kopice od hurmi u kesi pa je kada bi klanjao sabah
vadio jednu po jednu iz kese i inio tespih sve dok ih ne bi
potroio
738

Biljei Ibn Sad od Ebu Hurejre da je on zikrio na arenim
kopicama.
739

Biljei Ibn Ebi ejbe: Ebu Seid El Hudrijj je zikrio na
kameniima.
740

Prenosi se da su Ebu Safijji, Poslanikovom ashabu, donosili
konu prostirku na kojoj su bili kamenii pa bi zikrio njima sve

734
Ova fraza moe da upuuje na dva znaenja: Prvo je, da je Poslanik svojom
desnom rukom inio tespih, a drugo da je napravio tespih jer se upotrebljava
glagol koji znai zavezati vor pa je mogue hadis i tako protumaiti tj. da ga je
video da vee vorove na kanapu i tako pravi tespih.
735
Ebu Davud, br. 1502, 2/ 81; Tirmizi, br. 3411, 5/ 478 i rekao je: Hasen; Nesai,
br. 1355, 3/ 79, Darul Kutubil Ilmijje, Bejrut, Prvo izdanje, 1411.H.g.; Hakim, br.
2005, 1/ 731, i kae: Sahih
736
Tirmizi, br. 3554, 5/ 555, i rekao je da je ovaj hadis Sahih; Hakim, br. 2008, 1/
732; Mudemul Kebir, Taberani, br. 195, 24/ 74; Sujuti
737
Zevaidu Zuhd, Abdullah ibn Ahmed ibn Hanbel; Hiljetul Evlija, Ebu Nuajm, 1/
383
738
Minhatu Subha, Delaluddin Es Sujuti, 1/ 2, Darul Kutubil Ilmijje, Bejrut,
1988.g.
739
El Minha, Sujuti, 1/ 3
740
Musannef, Ibn Ebi ejbe, 2/ 161,

do pola dana, zatim bi je podigli dok ne bi klanjao, pa bi je posle
ponovo vraali pa bi zikrio dok ne bi pao mrak.
741

Od ejha iz Tufaveta se prenosi: Doao sam u goste kod Ebu
Hurejre u Medinu, a nisam video nikog od drugova Allahovog
Poslanika da je hitriji za gosta od njega. Dok sam bio kod njega,
jednog dana, sjedeo je na stolici a sa njim je bila kesa kopica a
ispod njega crna robinja, pa je inio tespih sa tim kopicama sve
dok ne bi istroio sve to je u kesi, zatim je bacio kesu robinji pa
je ona pokupila kopice i vratila ih u kesu i ponovo mu je
dala.
742

Kae Sujuti u Minhatu Subha: Biljei Ahmed u Zuhdu od Ubejda,
od njegove majke da je rekla: Videla sam Ebu Safijju, ashaba
Allahovog Poslanika koji je bio na komija, da je inio tespih na
kameniima.
743

Biljei Ibn Sad od Hakema: Sad ibn Ebi Vekkas je inio tespih
sa kameniima.
744

Biljei Ibn Ebi ejbe: Sad je zikrio na kameniima i
kopicama.
745

Biljei Ebu Nuajm od Nuajm ibnul Muharrera, od njegovog
djeda Ebu Hurejre da je on imao kanap sa dvije hiljade vorova
pa nikad ne bi zaspao dok ne bi zikrio njime.
746

Prenosi se od Fatime bintu Husejn da je ona inila tespih sa
kanapom sa vorovima.
747

Biljei Ed Dejlemi u Musnedul Firdevsu od Alije, r.a., da je
Poslanik, a.s., rekao: Divan li je tespih podsjetnik.
748

741
Begavi; Ibn Asakir; El Minha, Sujuti, 1/ 2
742
Ebu Davud, br. 2174, 2/ 252; Ahmed, br. 10990, 2/ 540; Sunenul Kubra,
Bejheki, br. 13876, 7/ 194; Musannef, Ibn Ebi ejbe, 2/ 162
743
Minhatu Subha, Sujuti, 2/ 1; Tabekat, Ibn Sad, 7/ 60, Darus Sadir, Bejrut
744
Tabekat, Ibn Sad, 3/ 143
745
Musannef, Ibn Ebi ejbe, 2/ 161, Mektebetur Rud, Rijad, Prvo izdanje,
1409.H.g.
746
Hiljetul Evlija, Ebu Nuajm, 1/ 373, Darul Kutubil Ilmijje, Bejrut, Prvo izdaje,
1403.H.g.
747
El Minha, 1/ 3
748
Hedijjetul Ebrar, Leknevi, str. 36.

231 Sami Deko
Tespih je bio poznat u vrijeme ashaba. Imam Muhammed
Abdulhajj El Leknevi nam prenosi svojim senedom od Hasan El
Basrija, koji je iveo u vrijeme ashaba, da je on imao tespih i
poklanjao ga drugima, pa kae:
Ovlastio me moj otac, iju sam privrenost tespihu video, pa je
rekao: Ovlaujem te onime ime me ovlastio ejh Abdulganijj
Ed Dihlevi, pisac Indahul Hade bi erhi Suneni Ibn Made,
1280..h.g., u Medini, video sam tespih u njegovoj ruci pa mi je
rekao: Ovlaujem te onime to mi je dozvoljeno da ga
prenosim a to je Abid Es Sinedi spomenuo u Hisru aridu gdje
kae: Video sam tespih u ruci ejha Jusuf ibn Muhammed ibn
Alauddin El Mizdadija, pa mi ga je pruio i rekao: Video sam
tespih u ruci ejha Abdulhalik ibn Ebi Bekr El Mizdadija pa mi
ga je pruio i rekao: Video sam tespih u ruci ejha Muhammed
Hajat Es Sinedija, pa mi ga je pruio i rekao: Video sam tespih u
ruci ejha Muhammed ibn Alauddin El Babilija, pa mi ga je
pruio i rekao: Video sam tespih u ruci sejha Ebu Neda Salim
ibn Muhammed Es Senhurija, pa mi ga je pruio i rekao: Video
sam tespih u ruci ejha En Nedm Muhammed ibn Ahmed ibnul
Gajtija, pa mi ga je pruio i rekao: Video sam tespih u ruci ejhul
Islama Zekerijja El Ensarija, pa mi ga je pruio i rekao: Video
sam tespih u ruci ejha Hafiza Ibn Hader El Askalanija, pa mi ga
je pruio i rekao: Video sam tespih u ruci ejha Medduddin
Jakub El Fejruzabadija, pisca El Kamusa I ovlasio me ejh
Ahmed ibn Zejni Dahlan, kae: Video sam tespih u ruci ejha
Osman ibnu ejh Hasen Ed Dimjatija, pa mi ga je pruio i rekao:
Video sam tespih u ruci ejha Muhammed El Emira, pa mi ga je
pruio i rekao: Video sam tespih u ruci ejha ihabuddin
Ahmed El Devherija pa mi ga je pruio i rekao: Video sam
tespih u ruci ejha Abdullah ibn Salim El Barija El Mekkija, pa mi
ga je pruio i rekao: Video sam tespih u ruci ejha Muhammed
Sulejman El Magribija, pa mi ga je pruio i rekao: Video sam
tespih u ruci ejha Ebu Osman El Dezairija pa mi ga je pruio i
rekao: Video sam tespih u ruci ejha Ebu Osman El Mukriija pa
mi ga je pruio i rekao: Video sam tespih u ruci ejha Sejjidi
Ahmed Haddija, pa mi ga je pruio i rekao: Video sam tespih
u ruci ejha Sejjidi Ibrahima, pa mi ga je pruio i rekao: Video
sam tespih u ruci ejha Ebul Feth El Meragija, pa mi ga je pruio i

rekao: Video sam tespih u ruci ejha Ebul Abas Ahmed ibn Ebi
Bekr Er Revvada, pa mi ga je pruio i rekao: Video sam tespih u
ruci ejha Medduddin El Fejruzabadija, pa mi ga je pruio i
rekao: Video sam tespih u ruci ejha Demaluddin Jusuf ibn
Muhammeda, pa mi ga je pruio i rekao: Video sam tespih u
ruci ejha Tekijjuddin Ibn Ebis Sena Muhammed ibn Alija, pa mi
ga je pruio i rekao: Video sam tespih u ruci ejha Muhjuddin
Abdus Samed ibn Ebil Hasen El Mukriija, pa mi ga je pruio i
rekao: Video sam tespih u ruci ejha Ebul Hasen El Mukriija, pa
mi ga je pruio i rekao: Video sam tespih u ruci ejha, Ebul Fadl
Muhammed ibn Nasira, pa mi ga je pruio i rekao: Video sam
tespih u ruci ejha Muhammed ibn Abdullah ibn Ahmed Es
Semerkandija, pa mi ga je pruio i rekao: Video sam tespih u
ruci ejha Ebu Bekr ibn Ali Es Selami El Hadada, pa mi ga je
pruio i rekao: Video sam tespih u ruci ejha Ebun Nasr
Abdulvehhab ibn Abdullaha, pa mi ga je pruio i rekao: Video
sam tespih u ruci ejha Ebul Hasen Ali ibnul Hasen ibnul Kasim
Es Sufija, pa mi ga je pruio i rekao: Video sam tespih u ruci
ejha Ebul Hasen El Malikija pa sam mu rekao: O moj ejhu, ti si
i dalje sa tespihom? Pa je rekao: Video sam mog uitelja
Dunejda sa tespihom pa sam mu rekao: O moj ejhu, ti si i
dalje sa tespihom? Pa je rekao: Video sam mog ejha, Serri Es
Sekatija, sa tespihom pa sam mu rekao: O moj ejhu, ti si i dalje
sa tespihom? Pa je rekao: Video sam mog ejha, Maruf El
Kerhija sa tespihom, pa sam mu rekao: O moj ejhu, ti si i dalje
sa tespihom? Pa je rekao: Video sam mog ejha Bisr El Hafija,
sa tespihom pa sam mu rekao: O moj ejhu, ti si i dalje sa
tespihom? Pa je rekao: Video sam mog ejha Omer El Mekkija,
sa tespihom pa sam mu rekao: O moj ejhu, ti si i dalje sa
tespihom? Pa je rekao: Video sam mog ejha, Hasan El Basrija,
sa tespihom, pa sam mu rekao: O moj ejhu, ti i dalje, i pored
tvoje veliine i estine ibadeta, nosi tespih? Pa mi je rekao:
Ovo je stvar koju smo upotrebljavali na poetku pa je neemo
ostaviti na kraju. Ja volim da spominjem Allaha svojim srcem,
rukom i jezikom.
749

749
Hedijjetul Ebrar fi Subhatil Ezkar, Ebul Hasenat Muhammed Abdulhajj El
Leknevi, str. 40-42.

233 Sami Deko
Kae Ibn Emir Had El Halebi: Hadisi koji svjedoe za uzimanje
tespiha su poznati i poznato je da ga je koristila grupa dobrih
ljudi.
750

Kaze Ibn Nudejm, nakon to je spomenuo hadis Sada: Ovaj i
slini hadisi nas upuuju na to da nema problema u uzimanju
tespiha za brojenje zikra jer tespih nije nita drugo do nizanje
kopica na kanap a ono to je poput toga nije zabranjeno, osim
ako seovjek njime ne oholi.
751

Kae Hasekefi: Nema problema u uzimanju tespiha ako se
ovjek ne oholi njime.
752

Kao to smo vidjeli, najbolji od Selefu Saliha su koristili tespih
tako da je on pohvaljen izmeu ostalog i zbog hadisa u kojem
Poslanik, a.s., kae: Ko bude teio da bude slian jednom narodu
on je od njih.
753

Dova posle selama
( )
A kada zavri, molitvi se predaj, i samo se Gospodaru
svome obraaj!
754

Kae Sujuti: Biljee Abd ibn Humejd, Ibn Derir Et Taberi, Ibnul
Munzir, Ibn Ebi Hatim i Ibn Merdivejh razliitim senedima od
Ibn Abasa da je, tumaei ovaj ajet, rekao: Kada zavri sa
namazom predaj se dovi i obraaj se Allahu. I biljei Ibn Ebi
Dunja u Ez Zikru od Ibn Mesuda da je tumaei prvi ajet rekao:
Predaje se dovi a tumaei drugi: Obraaj Mu se, traei od
Njega.
755

750
Halbetul Mudelli, Ibn Emir Had El Halebi
751
El Bahrur Raik, Ibn Nudejm, 2/ 31, Darul Marifeh, Bejrut
752
Ed Durrul Muhtar, Haskefi, 1/ 437, Daru Ihjai Turasil Arebijji, Bejrut
753
Ebu Davud, br. 4031, 4/ 44; Ahmed, br. 4868
754
Sura El Inirah, 7-8. ajet
755
Ed Durrul Mensur, Sujuti, 6/ 364-365

Kae Taberi, u komentaru ovog ajeta: Od Ibn Abasa se prenosi
da je rekao: Predaj se dovi. A od Katade se prenosi: Naredio
mu je da, kada zavri sa namazom, ui dovu.
756

Biljei Tirmizi od Ebu Umame: Upitan je Poslanik, a.s.: Koja
dova se prima? Pa je rekao: Na kraju noi i nakon propisanih
namaza.
757

Biljei Buhari u Tarihu od Mugire: Poslanik, a.s., je uio dovu
nakon svakog namaza.
758

Tirmizi biljei hadis od Ibn Omera u kome se kae: Rijetko bi se
deavalo da Poslanik ustane sa medlisa a da prije toga ne
proui ovu dovu: Allahumme iksim lena min hajetike ma jehulu
bejnena ve bejne measike ve min taatike ma tubelliguna biha
dennetuke ve minel jekini ma tuhevvinu bihi alejna mesaibe
dunja. Ve metina bi esmaina ve ebsarina ve kuvvetina ma
ahjejtena. Vedalhul varise minna, vedal serena ala men
zalemena. Vensurna ala men adana ve le tedal musibetena fi
dinina ve la tedalid dunja ekbere hemmina ve la meblega ilmina
ve la tusellit alejna men la jerhamuna.
759

Iz ovog hadisa vidimo da se veoma rijetko, skoro nikada nije
deavalo da Boiji Poslanik ustane sa nekog medlisa a da prije
toga ne proui dovu a sahih predajama nam je dolo nazivanje
sjedenja i zikra u damiji nakon obavljanja namaza medlisom
to znai da i ovaj medlis spada pod ovaj hadis.
Dokaze da je sjedenje u damiji nakon namaza medlis nalazimo
u sledeim hadisima:
Kae Boiji Poslanik: Zaista je svako od vas u namazu sve dok
ga namaz odvraa od povratka njegovoj kui. Zaista meleki
donose na svakoga od vas sve dok je on u medlisu u kojem je
klanjao taj namaz.
760

756
Tafsiru Taberi, 12/ 628
757
Tirmizi, 5/ 526
758
Tarihul kebir, Buhari, 6/ 80
759
Tirmizi
760
Sunen, Ibn Made, 1/ 133

235 Sami Deko
Zatim, biljei Muslim: Poslanik je sjedio u damiji nakon to bi
klanjao sabah namaz sve dok Sunce ne bi izalo.
761

Ova dva hadisa i hadis od Ibn Omera r.a. bez ikakve sumnje
potvruju stav nae uleme i naih imama po ovom pitanju i
dokazuju da je sam Boiji Poslanik a.s. uio dovu zajedno sa
ashabima nakon svakog namaza.
Moda e neko rei: Nije preneseno da je Poslanik a.s. molio
Allaha d.. nakon namaza da mu ukabuli taj namaz!
Takvoj osobi reiemo: Boiji Poslanik Ibrahim a.s. poduio nas
je da nakon svakog obavljenog posla zamolimo Allaha, d.., da
nam ukabuli i da nam prihvati taj posao. Kae Allah, d.., u
Kuranu:
( )
I dok su Ibrahim i Ismail temelje Hrama podizali, oni su
molili: Gospodaru na, primi od nas, jer Ti, uistinu, sve
uje i sve zna!
762

Isto tako, nakon obavljenog namaza, mi molimo Allaha, d.., da
nam ukabuli taj namaz idui stopama Allahovog prijatelja
Ibrahima, a.s.
Kae Ibn Nudejm el Hanefi: Od Ebu Umame se prenosi-
dubur se upotrebljava za vrijeme prije zavretka a i za vrijeme
odmah posle zavretka namaza pa je mogue da se ovaj hadis
odnosi na oba vremena pa je tada pohvaljeno uiti dove.
763

Kae El Hattab: Nema razilaenja oko propisanosti dove nakon
namaza jer je Poslanik, a.s., rekao da se dova prima duboko u
noi i posle propisanih namaza.
764

Kae Ibnul Had El Maliki: Sunnet je da ne ostavis zikr i dovu
nakon namaza.
765

761
Muslim sa komentarom Nevevija, 5/ 171
762
763
El Bahrur Raik, Ibn Nudejm, 1/ 349
764
Mevahibul Delil, Muhammed ibn Muhammed ibn Abdurrahman El Hattab, 2/
126, Darul Fikr, Tree izdanje, 1992.g.
765
El Medhal, Ibn Had, 2/ 280

Kae Imam afija: Pohvaljeno je, za klanjaa koji klanja sam i
onoga koji klanja u dematu, da odui zikr nakon namaza i uvea
svoje dove.
766

Kae En Nevevi: Sloili su se afija i ostali da je pohvaljeno
zikriti nakon namaza, da je to pohvaljeno za imama i muktediju,
za samog ovjeka i enu, za musafira i mukima. I sloili su se da
je pohvaljeno uiti dovu nakon namaza jer su o ovome dole
mnogobrojne sahih predaje koje sam ja sakupio u knjizi el
Ezkar.
767

I kae: I pohvaljeno je da se imam okrene prema ljudima i ui
dovu.
768

Kae Ibn Kudame El Makdisi: I pohvajeni su zikr i dova nakon
predavanja selama.
769

I kae: Pohvaljeni su zikr, dova i istigfar nakon namaza kao to
su o tome dole predaje.
770

Kae Ibn Muflih El Hanbeli: Imam e uiti dovu nakon sabaha i
ikindije zbog poveanog prisustva meleka tada a dematlije e
aminovati na tu dovu. A jo ispravnije je, kako to tvrdi pisac El
Muharrera i dr., da se to radi i na drugim namazima.
771

Podizanje ruku prilikom uenja dove
nakon namaza
Podizanje ruku prilikom uenja dove je propisano hadisima koji
svi zajedno dostiu stepen mutevatira tako da je negiranje ovog
postupka veoma opasno i moe ovjeka odvesti u kufr. Kae
Sujuti u Tedribur Ravi: Od hadisa su oni ije je znaenje
mutevatir poput hadisa o podizanju ruku prilikom uenja dove.
Od Poslanika je dolo oko sto hadisa o podizanju ruku prilikom

766
El Umm, afija, 1/ 151, Darul Marifeh, 1990.g.
767
El Medmu, En Nevevi, 3/ 448
768
Ibid. 3/ 452
769
El Mugni, Ibn Kudame, 1/ 630
770
Serhul Kebir, Ibn Kudame, 1/ 629
771
El Furu, Ibn Muflih, 1/ 399

237 Sami Deko
uenja raznih dova a ja sam te hadise sakupio u jednom djelu ali
ti hadisi su u razliitim situacijama a ni u jednoj od tih situacija
nije dolo toliko hadisa da nju proglasimo mutevatirom ali
zajedniki, ti hadisi ine podizanje ruku prilikom uenja dove
mutevatirom.
772
Na osnovu toga, mi smatramo pohvaljenim
podizanje ruku prilikom uenja dove nakon namaza.
Iako je veina hadisa u kojima se spominje podizanje ruku
prilikom uenja dove nakon namaza slabo, to nije razlog da se
ruke ne podiu. Tek onda kada od Poslanika doe izriita
zabrana toga mi moemo rei da je to zabranjeno a poto nam
neto takvo nije dolo smatramo podizanje ruku pohvaljenim
slijedei opte Poslanikove naredbe. Od hadisa koji se biljee o
podizanju ruku prilikom uenja dove nakon namaza su sljedei:
Biljei Ibn Ebi Hatim od Ebu Hurejre: Poslanik je podigao ruke
nakon namaza, dok je jo bio okrenut ka kibli, i uio dovu:
Allahumme hallisil Velide bnel Velid ve Ija ibn Rebia ve Seleme
ibn Hiam
773

Biljei Hejsemi: Od Muhammed ibn Ebi Jahje se prenosi da je
rekao: Video sam Abdullah ibn Zubejra koji je video jednog
ovjeka kako podie ruke i ui dovu a jo nije zavrio namaz.
Kada je zavrio Abdullah ibn Zubejr ga pozva i ree mu: Zaista
Poslanik, a.s., nije dizao ruke sve dok ne bi zavrio namaz.
774

Prenosi se od Enesa, r.a., da je Poslanik, a.s., rekao: Nema roba
koji nakon namaza prui svoje ruke i proui: Allahumme ilahi ve
ilahi Ibrahime ve Ishaka ve Jakube ve ilahi Dibrile ve Mikaile ve
Israfile es eluke en testedibe daveti fe inni mudtarrun ve
tasimuni fi dini fe inni mubtelijun ve tenaluni bi rahmetike fe inni
muznibun ve tenfi annil fakre fe inni mutemessikun. - a da ga
Allah vrati praznih ruku.
775

772
Tedribur Ravi, 2/ 280
773
Tefsir, Ibn Ebi Hatim, 3/ 1048; Kae Ibn Kesir u svom Tefsiru (3/ 172 ): Ovaj
hadis ima potporu u Sahihu.
774
Medmeu Zevaid, Hejsemi, br. 17345, 10/ 169, Mektebetul Kudsi, 1994.g., i
kae: Biljei ga Taberani i kae da su svi proneosioci povjerljivi.; Kae
Mubarekfuri u Tuhfetul Ahvezi ( 2/ 171 ): Kae Sujuti u Feddul Via: Prenosioci
ovog hadisa su sahih.
775
Amelul jevmi vel Lejleh, Ibnus Sunni, str. 121.

Kao to smo vidjeli, neki uenjaci ove hadise smatraju ispravnim
a neki slabim meutim, rad uenjaka po njima i slaganje ovih
hadisa sa optim pravilima prilikom uenja dove i adabima dove
prouzrokovali su da se skoro cjelokupna islamska ulema sloila
da je to od pohvaljenih stvari.
Kae El Mubarekfuri: Po meni je podizanje ruku prilikom
uenja dove nakon namaza lijepo
776

Kae Er Rehuni El Maliki: Dolo je u Utbijji da je Malik rekao:
Video sam Amr ibn Abdullah ibn Zubejra da je podizao ruke
dok je, sjedei nakon namaza, uio dovu, pa mu je reeno: Ima li
nekog problema u tome to ti radis? Pa je rekao: Ne vidim
problem u ovome.
777

Kae Es Suhejli El Maliki: Spomenuo je Malik da Amir ui dovu
nakon namaza i podie ruke pa je rekao: To je od lijepih
stvari.
778

Kae El Hadremi E afii: I lijepo je u svakoj dovi podii ruke a
zatim njima potrti lice i lijepo je uiti Poslanikove odabrane
dove.
779

Kae Ibn Muflih: Od adaba dove je podizanje ruku do naspram
prsa. Biljei Ebu Davud sa sahih senedom od Malik ibn Beara:
Kada molite Allaha, molite Ga unutranjim dijelovima aka a ne
spoljanjim
780

Aminovanje na imamovu dovu
Da bismo neto zabranili i proglasili ga novotarijom, potrebno je,
kao to smo to spomenuli u poglavlju o novotarijama, da se ta
stvar suprotstavlja Kuranskim i hadiskim pravilima. Amino-

776
Tuhfetul Ahvezi, El Mubarekfuri, 2/ 173, Darul Kutubil Ilmijje, Bejrut
777
Haijetur Rehuni ala Zerkani, 1/ 409
778
Revdul Enfi, Es Suhejli, 4/ 224
779
Mukaddimetul Hadramijja, Abdullah ibn Abdurrahman El Hadremi, str. 206.
780
El Furu, Ibn Muflih, 1/ 401; Isto ovo se navodi i u Keaful Kina ( 1/ 367 ) i
Dekaiku Ulin Nuha (1/ 206 )

239 Sami Deko
vanje na imamovu dovu je jo jedna od halal stvari koje su ljudi
koji su stekli lana zvanja uenjaka proglasili novotarijom jer
najverovatnije, u trenutku kada su bili upitani o tome nisu znali
hadise i ajete koji upuuju na to, pa su u elji da ocuvaju taj lazni
ugled uenjaka kod naroda i ovu, kao i sve ostale stvari,
proglasili novotarijom priajui ljudima njihovu standardnu
priu o novotarijama i nepostojanja ove stvari u vrijeme
Poslanika. Meutim, uenjaci ne rade tako. Uenjaci su proua-
vali i nali mnogobrojne dokaze utemeljenosti aminovanja na
imamovu dovu.
U Kuranu nalazimo dokaz za dozvoljenost i pohvaljenost
aminovanja na neiju dovu.

I Musa ree: Gospodaru na! Ti si dao faraonu i
glaveinama njegovim bogatstva da u raskoi ive na ovom
svijetu, pa oni, Gospodaru moj, zavode s puta Toga!
Gospodaru na, uniti bogatstva njihova i zapeati srca
njihova, pa neka ne vjeruju dok ne doive patnju
nesnosnu! Usliena je molba vaa! ree On -, a vas
dvojica na pravom putu ostanite i nikako se za neznalicama
ne povodite!
781

Vidimo iz ovog ajeta da na poetku, Allah, d.., govori da je
samo Musa uio dovu ( I Musa ree) ali na kraju vidimo da
Allah, d.., kae: Usliena je molba vaa to ukazuje na to da
su Allaha, d.., molili i Musa i Harun.
Islamka ulema protumaila je ovaj ajet pa tako kae Ikrime:
Musa a.s. je uio dovu a Harun, a.s., je aminovao za njim i zbog
toga je Allah, d.., rekao: Usliena je molba vaa.
782

781
Sura Junus, 88-89. ajet
782
Ed Durrul Mensur fi Tefsiri bil Mesur, Sujuti, 341

Takoe, Sujuti navodi u svom tefsiru kod tumaenja ovog ajeta
od Ebu Hurejre, r.a., da je rekao: Kada bi Musa uio dovu, Harun
je aminovao, govorio je Amin.
Isti govor, hafiz Sujuti biljei i od Ibn Abasa, Muhammed ibn
Kab El Kurezija, Ebu Saliha, Ebul Alije i Er Rebie.
Imam Taberi, u tumaenju ovog ajeta kae: Pa ako neko kae:
Kako je to pripisano usliavanje dvojici kada je samo jedan od
njih uio dovu? Reie mu se: Iako je onaj koji je uio dovu bio
jedan drugi tj. Harun, a.s., je aminovao na to. Zbog toga je Allah,
d.., pripisao usliavanje dove njima dvojici.
783

Kae Imam Er Razi u svom Tefsiru: Kae Ibn Abas: Musa je
uio dovu a Harun je aminovao zbog toga je Allah d.. rekao;
Usliana je molba vaa.. To je zato to onaj koji govori: Amin
takoe moli Allaha, d.., jer Amin znai: Primi a to je dova.
784

Kae Imam Kurtubi: Kae Allah, d.. Usluana je molba vaa.
Kae Ebul Alije: Musa je uio dovu a Harun aminovao a
aminovanje na dovu je da govori dok on ui: Amin.
785

Pored Kuranskih, mnogobrojini su i dokazi iz sunneta koji
upuuju na pohvaljenost aminovanja na imamovu dovu:
Biljei Ibn Made od Ibn Abasa: Nisu vam zavidjeli jevreji ni na
emu kao to su vam zavidjeli na izgovaranju amin.
786

U drugom rivajetu ovog hadisa se kae: Nisu vam zavidjeli
Jevreji ni na emu kao to su vam zavidjeli na izgovaranju Amin
pa ga izgovarajte to vise.
787

Biljei Ibn Merdivejh od Enesa, r.a., da je Poslanik, a.s., rekao:
Amin je peat Gospodara svjetova za Njegove vjerne robove.
788

Od Enesa se prenosi sa je Poslanik, a.s., rekao: Dato mi je Amin
u namazu i kod dove a ono nije dato nikome prije mene osim

783
Damiul Bejan fi Tefsiril Kuran, Taberi
784
Mefatihul Gajb, Fahruddin Er Razi
785
El Damiu li Ahkamil Kuran, Kurtubi
786
Tefsir Ibn Kesir, 1/ 52;
787
Ibn Madze
788
Ibn Merdivejh

241 Sami Deko
Musau, Musa je uio a Harun je aminovao, pa zavrite dovu sa
Amin a Allah e vam je usliati.
789

Od Enesa se prenosi da je Poslanik, a.s., rekao: Date su mi tri
prednosti: Namaz u safovima, selam koji je pozdrav stanovnika
Denneta i dato mi je Amin koje nije dato nikome prije mene
osim Harunu, Musa je uio dovu a Harun aminovao.
790

Prenosi se od Ibn Abasa da je Poslanik, a.s., rekao: Onaj koji ui
dovu i onaj koji aminuje su partneri u nagradi, ua i onaj koji
slua su partneri u nagradi, uenjak i uenik su partneri u
nagradi.
791

Prenosi se od Hubejb ibn Mesleme El Fehrija da je Poslanik, a.s.,
rekao: Nee se sastaviti grupa pa da jedan od njih ui dovu a
drugi aminuju a da im Allah nee usliati.
792

Od Sad ibn Ebi Vekkasa se prenosi da mu je Abdullah ibn Dah
na dan Uhuda rekao: Zar nee moliti Allaha? Pa su se sklonili
po strani, pa je Sad uio: O Gospodaru, kada sretnem
neprijatelja neka sretnem nekog estokog, estoke mrnje, da se
borim protiv njega u Tvoje ime, zatim me opskrbi pobjedom da
ga ubijem i istrgnem njegov ma! Pa je Abdullah ibn Dah
aminovao na to.
793

Prenosi se od Ibn Abasa: Dola je delegacija hriana iz
Nedrana kod Boijeg Poslanika pa je Poslanik izaao a sa njim
Alija, Hasan, Husejn i Fatima, pa on ree: Kada ja molim vi
aminujte Pa su odbili da prokunu i dali su mu dizju.
794

Prenosi se da se Omer, kada je pruzeo hilafet, popeo na minber,
zahvalio Allahu i rekao: O ljudi, ja u da uim dovu a vi
aminujte! Allahu moj, ja sam grub pa me omekaj za Tebi

789
Ibn Merdivejh
790
Kaze Ibn Hader u Metalibul Alije ( 4/ 77 ): Biljei ga Ibn Huzejme 3/ 39
791
Ed Dejlemi, 2/ 225
792
Mudemul Kebir, Taberani, 4/ 21; Kae Hejsemi u Medzmeu Zevaiduu 910/
266 ): Biljei ga Taberani a prenosioci su Sahih osim Ibn Luhejia a on je hasen.
793
Taberani; Mustedrek, Hakim, 2/ 86 i kae: Sahih po uslovima Buharije i
Muslima, a u tome se sloio i Zehebi; Medmeu Zevaid, Hejsemi, 9/ 497
794
Delailu Nubuvveh, Ebu Nuajm, 21. poglavlje; Tahrid Ehadisil Keaf, ZejleI, 1/
187

pokorne dajui mi da se slaem sa istinom, elei Tebe i vjenu
kuu.
795

Ogromna veina islamskih uenjaka etiri mezheba stava je da je
pohvaljeno aminovati na imamovu dovu:
Kae El Behuti: I imam im ui dovu nakon sabaha i ikindije zbog
prisustva meleka a oni aminuju jer je tako dova blia primanju a
uie takoe i nakon drugih namaza, pored ova dva, jer je to
vrijeme kada se dove primaju.
796

Kae Nevevi: A ograniavanje samo na sabah i ikindiju je neto
za ta ne postoji dokaz ve je ispravno da je pohvaljeno nakon
svakog namaza, i pohvaljeno je da se imam okrene prema
ljudima i ui im dovu.
797

Uenje Fatihe nakon dove
Uenje Fatihe nakon dove je pohvaljeno po miljenju uenjaka
etiri mezheba.
Svaka dova poinje se zahvalom Allahu, d.., i salavatom na
Boijeg Poslanika, a.s. To su dvije stvari koje Allah, d.., ne
odbija. Kae Boiji Poslanik, u hadisu kojeg od njega prenosi Ibn
Amr: Donosite salavat na mene, zaista, onaj koji donese salavat
na mene jednom, Allah donese salavat na njega deset puta.
798

Takoe, Fatiha je najbolja pohvala Allaha, d.., a mnogi uenjaci
su rekli da je cio Kuran sadran u njoj. Ni Fatiha, kao ni pohvala
i salavat, nikad se ne odbija. Kae Allah, d.., u hadisu kudsijju
kojeg od Poslanika, a.s., prenosi Ebu Hurejre: Kae Allah:
Podijelio sam namaz izmeu mene i mog roba na dva dijela. Pa
kada kae: Hvala Allahu, Gospodaru svjetova. kaem:
Zahvaljuje mi moj rob. Pa kada kae: Milostivom, Samilosnom.
kaem: ini mi pohvalu moj rob. Kada kae: Vladaru Sudnjeg

795
El Akdul Ferid, Ibn Abdu Rabbih, 4/ 65
796
Keaful Kina, 1/ 367
797
El Medmu, En Nevevi, 3/ 452
798
Nesai, 2/ 25

243 Sami Deko
dana. kazem: Predaje mi vlast moj rob. A kada kae: Tebi se
klanjamo i od Tebe pomo traimo! kae Allah: Ovo je izmeu
mene i mog roba a mom robu pripada ono to moli. Kada kae:
Uputi nas na pravi put, na put onih kojima si milost Svoju
darovao, a ne onih koji su protiv sebe srdbu izazvali, niti onih
koji su zalutali! Allah kae: Ovo je za mog roba a mom robu
pripada ono to trai.
799

Pa ako nam Allah, d.., ne odbija ono ime smo poeli dovu,
lijepo je da dovu zavrimo onim to Allah, d.., takoe ne odbija
a to je Fatiha jer e tako ono to je izmeu dva primljena dijela
takoe biti primljeno jer je Allah milostiviji od toga da primi
poetak i kraj a ne primi ono to je izmeu toga.
Kae El Hadimi: A to se uenja Fatihe nakon namaza, tie,
mnogo su govorili o tome: U Miradud Diraje se kae da je to
nova stvar ali je pohvaljena i nije dozvoljeno zabranjivati je. U
Tataruhanijji, Kunijji i El Ebahu se kae da je uenje Fatihe u
odabranim vremenima pree od dova. Kae se u El Vesili i
Kitabus Sevabu od Ebu ejh ibn Hibana da je Ata rekao: Kada
eli da ti se uslia neto proui Fatihu do kraja pa e ti biti
pomognuto Kae Ebu Seid El Hadimi: A najbolje je da svako
ponaosob ui Fatihu jer je pohvala Allaha na kraju dove mendub
a najbolja pohvala je Fatiha.
800

Kae Er Remli E afii: Uenje Fatihe nakon dove ima svoju
osnovu u Sunnetu a znaenje toga je jasno zbog ogromnih
blagodati koje se nalaze u njoj. Poslanik je rekao: Fatiha je
okaena o Ar, izmeu nje i Allaha nema zastora. Ona u sebi ima
svojstva koja nemaju druge sure, a neki uenjaci su rekli da je u
njoj sadran cio Kuran, ona je sastavljena od dvadeset i pet
rijei koje sadre nauke Kurana. Ona sadri pohvalu Allaha
svojstvima savrenstva, nareenje na ibadet i iskrenost,
priznanje da je ovjek nije u stanju da uini bilo ta bez Allahove
pomoi, traenje upute na pravi put, obavijest o onima koji su
zastranili. Allah ju je podijelio izmeu Sebe i svog roba, nije
ispravan namaz u kojem nema nje, po ovome, ona je postala

799
Muslim, br. 598, 1/ 296, Daru Ihjail Kutubil Arebijji
800
Berikatul Mahmudijje, Ebu Seid El Hadimi El Hanefi, 1/ 98

Ummul Kuran. Njena mnogobrojna imena ukazuju na
uzvienost onoga to se imenuje, ona je sura dove, preputanja,
ona je rukja i lijek.
801

Potiranje lica nakon dove
Prenosi se od Ibn Abasa da je Poslanik, a.s., rekao: Zaista onaj
koji pogleda u knjigu svoga brata on gleda u vatru, molite Allaha
unutranjim dijelovima aka a nemojte Ga moliti spoljanjim, a
kada zavrite, potrite njima svoje lice.
802

Od Ibn Abasa: Kada molite Allaha molite Ga unutranjim
dijelovima aka a nemojte Ga moliti spoljanjim, a kada zavrite,
potrite njima svoje lice.
803

Od Ibn Abasa: Kada trai od Allaha trai unutranjou svojih
aka a ne njihovom spoljanjou, a kada zavrite potrite njima
svoje lice.
804

Od Ibn Omera se prenosi da je Poslanik, a.s., rekao: Zaista je va
Gospodar srameljiv i Plemenit, stidi se da vrati ovjekove ruke
prazne kada ih podigne, pa kada neko od vas podigne svoje ruke
neka kae: O ivi, nema drugog bog osim Tebe tri puta, zatim,
kada vrati svoje ruke neka potre taj hajr po svom licu.
805

Prenosi Zuhri: Poslanik je dizao ruke do prsa kada bi uio dovu
a zatim bi njima potrao svoje lice.
806

Prenosi se od Omera: oslanik, kada bi podigao ruke da ui
dovu, ne bi ih sputao dok ne bi njima potrao svoje lice.
807

801
Fetava, Er Remli, 1/ 160-161
802
Ebu Davud, 2/ 104
803
Mustedrek, Hakim, 1/ 536
804
Ibn Made, 2/ 1272
805
Mudemul Kebir, Taberani, 12/ 323
806
Abdurrazak, 2/ 247, i kae da je hadis Sahih
807
Tirmizi, 5/ 131; Bulugul Meram , Ibn Hader El Askalani, str. 498. gdje kae:
Biljezi ga Tirmizi a ovaj hadis ima potpora od kojih je hadis Ibn Abasa kojeg
biljei Ebu Davud a skup ovih hadisa ukazuje da je ovaj hadis Hasen.

245 Sami Deko
Komentariui ovaj hadis, Imam Sanani je rekao: U ovom
hadisu je dokaz za propisanost potiranja lica rukama nakon
zavrene dove. Reeno je da je to radi toga to Allah ne vraa te
ruke bez iega, pa kao da taj rahmet koji se spusti treba da se
prolije na lice koje je najasniji deo ljudskog tijela i najprei za
poast.
808

Kae Abdul Fettah Ebu Gudde: O ispravnosti ovog hadisa
svjedoi i hadis kojeg biljei Buhari u Edebul Mufredu od Ebu
Nuajma: Video sam Ibn Omera i Ibnuz Zubejra da ue dovu i
potiru akama lice.
809
Ibn Omer je ravija ovog hadisa od Omera
pa je ovaj njegov postupak na osnovu tog hadisa. Takoe, od
onoga to hadis ini sahihom je i radnja uenjaka po njemu a
kako je tek kada po njemu rade uenjaci od ashaba. Na osnovu
svega toga, ovaj hadis je Sahih.
810

Es Saib ibn Jezid prenosi od svoga oca da je Allahov Poslanik,
a.s., kada bi uio dovu, digao bi ruke a potom potrao lice ruka-
ma.
811

Ulema etiri mezheba sloila se da je potiranje lica nakon dove
pohvaljeno:
Kae El Haskefi El Hanefi: Potiranje lica nakon dove je sunnet
po najispravnijem govoru u mezhebu.
812

Kae se u Fetava Hindijje: A potiranje lica nakon dove: Kau
nai uenjaci: Dozvoljeno je, a mnogi od njih kau da je to
najispravnije miljenje u mezhebu jer su po tom pitanju dole
mnoge predaje.
813

Kae En Nefravi El Maliki: Razila se ulema po pitanju potiranja
lica nakon dove a ono to se biljei kod Tirmizija od Omera po
tom pitanju dokazuje nam da je Poslanik a.s. dizao ruke prilikom

808
Subulu Selam, Sanani, 4/ 427
809
Edebul Mufred, Buhari, 2/ 68
810
Selasu Resail fi Istihbabid dua, Abdul Fettah Ebu Gudde
811
Ebu Davud, br. 1492, 2/ 79; Ahmed; Ebu Nuajm
812
erhul Haskefi, Muhammed ibn Ali ibn Muhammed El Hanefi El Haskefi, 1/
507
813
Fetava Hindijje, 5/ 318

uenja dove i potirao njima svoje lice kada bi zavrio sa dovom.
814

I kae: I lijepo je da se potre lice rukama nakon dove kao to je
to inio Boiji Poslanik a.s..
815

Kae El Budejremi e afii: Nije lijepo da se potire nakon dove
nita osim lica jer je preneseno da e svaki deo lica kojeg potre
svjedoiti za njega i njegovu dovu.
816

Kae Ibn Kudame El Hanbeli: A na govor potvruje hadis: A
kada moli Allaha, d.., moli ga okreui unutranji deo aka ka
nebu a ne spoljnjim dijelom, a kada zavri potri njima svoje
lice. kojeg biljee Ibn Made i Ebu Davud.
817

Kae Es Sefarejni El Hanbeli: I od lijepih stvari je da moli za
dobro i da rukama potre svoje lice nakon dove.
818

Uenje dva Ezana za Dumu namaz
Uenje dva ezana za dumu namaz je jedna od stvari za koju je
sklopljen idma islamske uleme jo u vrijeme ashaba kad je
Osman r.a. dodao na ezan koji se uio u vrijeme Boijeg
Poslanika jo dva ezana i niko od ashaba mu se nije usprotivio u
toj stvari.
Prenosi se od Saib ibn Jezida da je rekao: U vrijeme Boijeg
Poslanika, Ebu Bekra i Omera ezan se uio kada se imam popne
na minber pa je potom Osman, kada se poveao broj muslimana
uveo i trei ezan koji je uen na Ez Zevra.
Kae Kastalani, jedan od najboljih komentatora Buharije,
tumaei ovaj hadis: Trei ezan koji je Osman uveo bio je kod

814
El Fevakihu Divai, Ahmed ibn Gunejm ibn Salim En Nefravi, 2/ 330
815
Ibid. 2/ 335
816
Haijetul Budejremi ala erhil Menhed, Sulejman ibn Muhammed El
Budejremi, 1/ 208
817
818
Gizaul Elbab, Muhammed ibn Ahmed ibn Salim Es Sefarejni, 2/ 516

247 Sami Deko
nastupa podnevskog vremena. Sa njim su se sloili i svi ashabi
pa je uspostavljen idma po ovom pitanju.
819

Kae Ibn Hader El Askalani tumaei ovaj hadis: Mi vidimo da
su svi ljudi, u svim islamskim zemljama prihvatili ovaj stav
slijedei Osmana , halifu ija naredba se mora sluati. Iako je ovo
novotarija koja nije postojala u vrijeme Poslanika ona je
pohvaljena i uvedena je da bi se ljudi obevestili o nastupu
namaskog vremena. On svoj stav podupire kijasom na uenje
ezana za nastup ostalih namaskih vremena. Ovo je izvoenje
propisa iz poznate osnove i ne moe se pobiti.
820

Takoe, Boiji Poslanik nam je naredio da se drimo njegovog
sunneta I sunneta njegovih halifa Ebu Bekra, Omera, Osmana i
Alije: Ko bude ivio poslije mene vidjet e mnoga razilaenja.
Drite se moga sunneta i sunneta pravednih halifa. Poto je
Osman jedan od pravednih halifa moemo rei da se osoba koja
smatra dva ezana za dzumu pokuenom novotarijom ili pak
zabranjenom stvari suprotstavlja jasnoj naredbi Boijeg
Poslanika i idmau islamske uleme koji traje do dana dananjeg
pa se zato bojimo za iman te osobe jer suprotstavljanje idmau
predstavlja izlazak iz okvira islamskog serijata i negiranje oitog
dokaza pa moe odvesti i u kufr.
Sunneti prije i poslije dzume
Od Debele ibn Sehima se prenosi da je rekao: Ibn Omer je
klanjao etiri rekata prije dume sa jednim selamom, zatim je,
posle dume, klanjao dva rekata pa onda etiri rekata.
821

Prenosi se od Ataa: Video sam Ibn Omera da klanja poslije
dume. Pomerio bi se malo iz musalle u kojoj je klanjao dumu i
klanjao dva rekata. Zatim bi se pomerio jo malo pa klanjao jos
etiri rekata.
822

819
Medmuul fetava, Bin Baz, 12/ 899
820
821
822
Ebu Davud, br. 1133

Pokuenost namaza kada se imam popne
na minber
Prenosi se od Ibn Omera da je Poslanik, a.s., rekao: Ako neko od
vas ue u damiju a imam je na minberu nemoj da klanja niti
govori sve dok imam ne zavri.
823

Od Ata El Horosanija se prenosi da je rekao: Nebie El Hezeli je
priao od Boijeg Poslanika: Zaista se muslimanu, kada se
okupa dumom i ode u damiju ne uznemiravajui nikoga pa
tamo klanja ono to treba da klanja ako imam nije izasao ili
sjedne i slua imama ako je ve izaao sve dok ovaj ne zavri,
zaista mu se te dume briu grijesi ili grijesi do druge dume.
824

Od Selmana se prenosi: Ko se okupa dumom i oisti onoliko
koliko moe, zatim se namirie i ode u damiju, ne razdvajajui
dvojicu, pa klanja ono to mu je propisano, zatim, kada imam
izae uti, bie mu oproteno ono to je izmedu te i druge
dume.
825

Prenosi Ata od Ibn Abasa i Ibn Omera da su oni smatrali
pokuenim namaz i govor petkom kada izae imam.
826

Prenosi se od Ebu Hurejre: Izlazak imama dumom prekida
namaz a njegov govor prekida razgovor.
827

Prenosi se od Ibn ihaba a on od Salebe da su oni u vrijeme
Omera klanjali sve dok Omer ne bi izaao i sjeo na minber i dok
muezini ne bi poeli uiti. Kae Salebe: Sjedeli bismo i priali a

823
Mudemul Kebir, Taberani; Ilau Sunen, Et Tehanevi, 2/ 77, i kae: Hasen;
Ovo je govor Omera, Osmana, Alije i Malika kao to je to spomenuo Nevevi u
erhu Muslima ( 1/ 287 ) a on ga prenosi i od Lejsa i Sufjan Es Sevrija dok ga Ibn
Kudame u El Mugniju ( 1/ 165 ) prenosi i od urejh El Kadija, Ibn Sirina, Ibrahim
En Nehaija i Katade
824
Ahmed; Hejsemi u Medmeu Zevaidu ( 1/ 210 ) kae da su svi prenosioci
ovog hadisa pouzdani
825
826
Musannef, Ibn Ebi ejbe, 1/ 346; Kae Et Tehanevi: Prenosioci ovog hadisa su
ispravni. ( Ilau Sunen, 2/ 79 )
827
Bejheki; Kae ejh: Hadis je Hasen (El Aziza, 2/ 227 ) Takoe i u Damiu
Sagiru se kae da je hadis hasen. ( 2/ 3 )

249 Sami Deko
kada bi muezini zavrili a Omer ustao da dri hutbu, uutali
bismo i niko od nas ne bi progovarao. Kae Ibn ihab: Izlazak
imama prekida namaz a njegov govor prekida priu.
828

Prenosi se od Ebu Zahirijje od Abdullah ibn Bira: Sjedeo sam
sa njegove strane na dumi pa je rekao: Doao je ovjek
preskaui vratove ljudi, na dan dume, pa mu je Poslanik, a.s.,
rekao: Sjedi! Uznemirio si i zakasnio! Kae Ebu Zahirijje:
Priali smo sve dok imam ne bi izaao.
829

Prenosi se od Ukbe ibn Amira: Namaz je grijeh kada je imam na
minberu.
830

Prenosi se od Ibn Omera: Omer je drao hutbu kad doe ovjek
od prvih muhadira pa ga Omer zovnu: Zna li koji je ovo sat?!
ovjek ree: Bio sam zauzet, vratio sam se kui kada sam uo
ezan i tamo sam ostao samo koliko da uzmem abdest. Omer
tada ree: I jo si uzeo abdest?! A znao si da je Poslanik naredio
kupanje.!
831

Od Hiam ibn Urve se prenosi: Video sam Abdullah ibn Safvana
da je uao u damiju kada je Abdullah ibn Zubejr drao hutbu, na
njemu dube, nanule i ahmedija, zatim se dohvatio za stub i
rekao: Esselamu Alejke ve rahmetullahi ve berekatuhu o Voo
Pravovjernih! Zatim je sjeo i nije nita klanjao.
832

Kae abi: Jeste li videli Hasana, on klanja a imam je izaao na
minber, od koga je ovo uzeo? Ja sam video urejha da ne klanja
kada imam izae.
833

Kae Ukajl: Priao nam je Ibn ihab Ez Zuhri o ovjeku koji ue
u damiju dok imam dri hutbu pa je rekao: Sjednue i nee
initi tesbih i nee klanjati.
834

828
Muvetta, Malik, str. 36.; Kae Tehanevi u Ilau Sunenu ( 2/ 82 ): Prenosioci su
Sahih
829
Tahavi, 1/ 215; Nesai, 1/ 207; Hakim, 1/ 288 i kae: Sahih po uslovima
Muslima, a u tome se sloio i Zehebi
830
Tahavi, 1/ 217
831
832
Tahavi, 1/ 217; Kae Bedruddin El Ajni u Umdetul Kari ( 3/ 316 ): Sahih
833
Tahavi, 1/ 216; Kae El Ajni u Umdetul Kariju ( 3/ 316 ): Sened je Sahih
834
Tahavi, 1/ 217; Kae El Ajni (3/ 316 ): Isnad je Sahih

Prenosi se od Lejsa: Mudahid je mrzeo da se klanja dok imam
dri hutbu.
835

Prenosi se od Halid El Hazaa da je Ebu Kilabe doao na dumu
dok je imam drao hutbu, pa je sjeo i nije klanjao.
836

Prenosi se od Salebe ibn Ebi Malika da je rekao: Zatekao sam
Omera i Osmana pa, kada bi imam izaao, mi bismo ostavljali
namaz a kada bi progovorio ostavljali bismo priu.
837

to se tie hadisa u kojem se kae da je Poslanik, a.s., naredio
Sulejku da klanja dva rekata kada je uao u damiju, ovaj
dogaaj se desio u vrijeme kada su razne radnje bile dozvoljene
u toku hutbe. Na to nas upuuje sahih hadis koji se prenosi od
Ebu Seid El Hudrija: Dok je Poslanik drao hutbu, doao je
ovjek u veoma loem odijelu pa mu Poslanik ree: Jesi li
klanjao? ovjek ree: Ne. Poslanik mu tada ree: Klanjaj dva
rekata! Zatim je podsticao ljude na sadaku pa su skidali svoju
odjeu te mu Poslanik od toga dade dva odijela. Kada je dola
druga duma ovjek ponovo doe dok Poslanik dri hutbu pa ih
Poslanik ponovo poe podsticati na sadaku pa taj ovjek skide
jedno od svoja dva odijela.
838

Kae El Ajni: Tahavi je rekao da je Sulejkov sluaj bio u vrijeme
kada su radnje bile dozvoljene u toku hutbe. Zar ne vidite u
hadisu Ebu Seid El Hudrija: Pa ljudi poskidae svoja odijela. A
svi muslimani su se sloili da je skidanje odjee, dok imam dri
hutbu, mekruh, kao to je mekruh da ovjek kae svom drugu:
uti! Ovo upuuje da je ono to je bilo nareeno Sulejku i ono
to je bilo nareeno ljudima bilo u vrijeme kada su bile
dozvoljene radnje u toku hutbe.
839

Takoe, u Muslimovom rivajetu Sulejkovog hadisa stoji: Od
Dabira se prenosi da je rekao: Doao je Sulejk El Gatafani na
dumu a Poslanik je stajao na minberu, pa Sulejk sjede prije
nego to je klanjao bilo ta. Poslanik mu tada ree: Jesi li klanjao

835
Tahavi, 1/ 217; Kae Ajni ( 3/ 316 ): Sahih
836
Tahavi, 1/ 218; Kae Ajni ( 3/ 317 ): Sahih
837
Musannef, Ibn Ebi Sejbe; Kae El Ajni ( 3/ 316 ): Sahih
838
Nesai, 1/ 208
839
Umdetul Kari, 3/ 315

251 Sami Deko
dva rekata? Ne odgovori Sulejk. Pa mu Poslanik ree: Ustani i
klanjaj dva rekata.
840

Kae Et Tehanevi: Vidljivo je da je Poslanikova naredba Sulejku
bila prije nego je on poeo da dri hutbu i vidljivo je da ga je
Poslanik saekao dok nije zavrio a tek onda poeo hutbu.
841

Na Poslanikovo ekanje Sulejka upuuje i hadis kojeg biljei
Darekutni od Enesa: Uao je ovjek u damiju a Poslanik je ba
tada hteo da dri hutbu pa mu Poslanik ree: Ustani i klanjaj
dva rekata! i saeka sa hutbom sve dok ovaj ne zavri.
Takoe, biljei Ibn Ebi ejbe od Muhammed ibn Kajsa da je
Poslanik saekao sa hutbom kada mu je naredio da klanja dva
rekata.
842

Klanjanje Podne namaza nakon Dume
Meu muslimanima ne postoji niko ko smatra da je klanjanje
podne namaza nakon dume zabranjena stvar i da onaj ko to
uradi ima grijeh za to. Jedini koji smatraju taj namaz pokuenim
su vehabije koje izlaze iz okvira etiri mezheba i iz okvira
islamskog erijata.
Oni, svoje imaginacije dokazuju sledeim dokazima:
Kau: Boiji Poslanik i njegovi ashabi nisu klanjali podne namaz
u to vrijeme pa je klanjanje podne nakon dzume novotarija i
uspostavljanje novog erijata.
Kau: Klanjanje podne namaza nakon dume predstavlja esti
namaz a Allah nam je naredio pet dnevnih namaza. To je
uvoenje novotarija u ibadetima i ne moe se prihvatiti jer je
Poslanik rekao: Ko ubaci u islam neto to nije od njega to se
odbacuje.
Kau: Klanjanje podne namaza nakon dume se suprotstavlja
ajetu:

840
Muslim, 1/ 687
841
Ilau Sunen, 2/ 89
842
Umdetul Kari, Bedruddin El Ajni, 3/ 313

)
a kada se namaz obavi po zemlji se rairite.
843

Gdje Allah nareuje da se raziemo po zemlji nakon dume.
Nakon to smo naveli otpadnike stavove vehabija naveemo i
stav islamske uleme po ovom pitanju:
Kae Imam afija: Ako je grad veliki pa se u njemu nalazi vie
damija poeljno je da se duma klanja samo u najveoj damiji.
A ako se klanja i u nekoj drugoj dzamiji klanjae se i podne
namaz etiri rekata. Oni koji su klanjali dumu u toj damiji
ostae da zajedno klanjaju i podne.
844

Kae Nevevi: Na mezheb je da nije dozvoljeno da se duma
namaz klanja na dva mjesta u gradu. Ovaj stav prenosi Ibn
Munzir i od Ibn Omera, Malika i Ebu Hanife. Na dokaz je: Boiji
Poslanik i pravedne halife i oni poslije njih od ashaba nisu
klanjali dumu namaz osim u jednoj damiji zajedno pa nije bilo
potrebe za klanjanjem podne namaza nakon dume jer su svi
uslovi dume ispunjeni.
845

Kae Ibn Abidin El Hanefi: Postoji sumnja u ispravnost
klanjanja dume na vie mjesta u gradu jer se prenosi od Ebu
Hanife, Tahavija, Temretaija, afije, Malika i u jednom od dva
rivajeta od Ahmed ibn Hanbela da nije dozvoljeno klanjati
dumu na dva mjesta u gradu. Takoe, kaze Subki : To je govor
najveeg broja uleme i nije zapameno od tabiina niti od ashaba
da su klanjali ili dozvoljavali klanjanje dume na dva mjesta u
gradu. Kae Razi: Ovo je najprihvaenije miljenje u mezhebu jer
je razilaenje po pitanju dozvole klanjanja na dva mjesta u gradu
jako pa je bolje biti na oprezu.
846

Kae Baduri: Od uslova ispravnosti dume namaza je da se
klanja samo u jednoj damiji u gradu. Pa, zbog opreza, ako se
klanja na vie mjesta potrebno je klanjati i podne namaz posle
dume.
847

843
Sura El Dumua, 10. ajet
844
El Umm, Imam afija, 1/ 171
845
El Medzmu, En Nevevi, 4/ 458
846
Haija, Ibn Abidin, 1/ 542
847
Haija, El Baduri, 1/ 214

253 Sami Deko
Vidimo iz gore navedenih citata da uenjaci etiri mezheba
nareuju i dozvoljavaju klanjanje podne namaza nakon dume i
da ne postoji niko od uenjaka ko zabranjuje to.
A sada, da odgovorimo na zablude vehabija i njihove dokaze:
Njihov prvi dokaz, govor da Poslanik nije klanjao podne nakon
dume niti ashabi je neispravan jer se duma klanjala na samo
jednom mjestu pa su bili ispunjeni svi uslovi i nije bilo potrebe
za klanjanjem podne namaza.
Njihov drugi dokaz - da klanjanje podne namaza nakon dume
predstavlja esti namaz, je neispravan iz razloga to, ako mi
klanjamo podne da bismo dopunili dumu i skinuli obavezu
namaza sa sebe onda to nisu dva namaza ve jedan farz namaz,
kao, ako neko sa povreenom rukom uzme abdest po ispravnoj
ruci a tejemmum po povrijeenom dijelu pa se ne kae da je
uzeo abdest i tejemmum ve samo abdest i kao to se za onoga
ko pogrijei u namazu i obavi sehvi seddu ne kae da je klanjao
jo jedan dodatni rekat ve samo da je dopunio i ispravio ono to
je bilo manjkavo.
Njihov trei dokaz, tj. da se klanjanje podne namaza nakon
dume suprotstavlja ajetu:
( )
a kada se namaz obavi po zemlji se rairite.
848

je neispravan jer ovaj ajet ne predstavlja naredbu da se ljudi
raziu ve je to mubah stvar tj. ovjek moe da radi po
sopstvenoj volji.
Kae Kurtubi tumaei ovaj ajet: Ovo je mubah stvar i na
ovjeku je da odabere ta hoe.
849

Takoe, kae Ibn Kesir u komentaru ovog ajeta: Poto je Allah
zabranio ljudima na poetku ovog ajeta trgovinu i ostale stvari u

848
Sura El Dumua, 10. ajet
849

vrijeme dume namaza on ih obavjetava da nakon obavljenog
namaza ta zabrana prestaje i da mogu radti ta oni hoe.
850

Nafile se klanjaju etiri po etiri
Kae El Menbedi: Bolje je da se nafile klanjaju etiri po etiri
rekata, po noi i po danu i to zbog kijasa na farzove. Pa ako bude
reeno: Biljei Ebu Davud od Ibn Omera da je Poslanik, a.s.,
rekao: Namaz noi i dana je dva po dva.
851
Rei e mu se: Kae
Nesai: Ovaj hadis je kod mene greka.
852
Kae Tirmizi: Razili
su se ubetovi drugovi oko hadisa Ibn Omera pa ga neki
pripisuju njemu a neki Poslaniku a sahih je ono to se prenosi od
Ibn Omera od Poslanika da je samo noni namaz dva po dva.
853

Kaem (Menbedi ): Znaenje dva po dva je u parovima tj. da
nakon svaka dva rekata ini teehhud. Ovo potvruje hadis
kojeg biljei Ebu Davud od Mutallib ibn Rebia ibnul Haris ibn
AbdulMuttaliba da je Poslanik, a.s., rekao: Namaz je dva po dva,
da ini teehhud nakon svaka dva rekata i da iskazuje
poniznost i strpljivost i da (nakon toga ) prua ruke i govori:
Allahu moj, Allahu moj ko to ne uradi namaz mu je
nepotpun.
854

Salatu Regaib
Oko 400.H.g. u Bejtul Makdisu ljudi su se poeli okupljati u
damijama da zajedniki klanjaju Salatu Regaib. Ne postoji
vjerodostojan hadis kojim bismo mogli potvrditi da je Poslanik
ili neko od ashaba klanjao ovaj namaz, meutim, to nije razlog
da mi zabranimo ovaj namaz. Kae poznati uenjak usula Ibn
Salah: Nije obavezujue da zbog slabosti hadisa zabranimo

850
Tefsir Ibn Kesir, 4/ 367
851
Ebu Davud, 2/ 39; Tirmizi, 2/ 491; Nesai, 3/ 185; Ibn Madze, 1/ 419
852
Nesai, 3/ 186
853
Tirmizi, 2/ 491
854
Ebu Davud, br. 1296; Ahmed, 4/ 167; Ibn Made, br. 1325

255 Sami Deko
Salatu Regaib jer on ulazi pod uoptenu naredbu obavljanja
namaza. Zbog toga je on pohvaljen optim tekstovima iz Kurana
i Sunneta. Od Ebu Musa El Earija se prenosi da je Boiji
Poslanik, a.s., rekao: Namaz je svjetlost.
855
I kae, kako to od
njega prenose Sevban i Amr ibn el As: Budite vrsti i nemojte
pretjerivati i znajte da je vae najbolje djelo namaz.
856
Takoe,
prenosi se od Aie da je Poslanik, a.s., rekao: Ko klanja izmeu
akama i jacije dvadeset rekata Allah e mu sagraditi kuu u
Dennetu.
857

Salatu Regaib je dvanaest rekata izmeu akama i jacije pa time
on ulazi u ovih dvadeset rekata to znai da je obuhvaen ovim
hadisom. Ono to se nalazi u Salatu Regaibu od posebnosti, to ga
ne ini zabranjenim kao to je to poznato kod uenjaka. Onaj koji
kae da je to bidat mora da kae da je on pohvaljeni bidat jer je
u okviru Kurana i Sunneta kao to smo to prethodno objasnili.
ovjek, ako bi u pola noi klanjao petnaest rekata sa samo
jednim selamom i na svakom rekatu uio po ajet iz petnaest sura
zaredom, i na svakom rekatu uio posebnu dovu, ovaj namaz je
dozvoljen i niko nema pravo da kae da je zabranjen iako nigdje
u Kuranu niti u Sunnetu ne pie da je neko obavio ovaj namaz.
Primjeri za ovo su mnogobrojni iz svih oblasti erijata. Zatim, u
Salatu Regaibu postoje stvari kojima, oni koji ga zabranjuju,
zamjeraju.
Kau: U njemu se jedna sura ponavlja vie puta!
Meutim, ovo nije pokueno jer nam je u mnogim hadisima
dolo ponavljanje odreenih sura kao npr. sure Ihlas.
858

Kau: Dvije zasebne sedde nekon tog namaza su bidat!
Kaemo: Uenjaci su se razili po tom pitanju a ako vi mislite da
je to bidat to nije razlog ostavljanja namaza koji je prije te dvije
sedde.

855
Muslim, br. 223, Dar Ebu Hajjan, Prvo izdanje, 1415.H.g.
856
Ibn Made, br. 277, Daru Ihjai Turasil Arebijji, Bejrut, 1395.H.g.; Ahmed, br.
22278, 5/ 277, Darul Hadis, Kairo, Prvo izdanje, 1995.g.
857
Tirmizi, br. 435, Darul Kutubil Ilmijje, Bejrut, 1408.H.g.
858
Ponavljanje sure Ihlas biljei se u hadisu kojeg biljei Buhari, br. 5014

Kau: U tom namazu se broje ajeti i sure a to odvraa od
predanosti Bogu!
Kaemo: To nije prihvatljivo jer se to razlikuje od ovjeka do
ovjeka. Brojanje ajeta se prenosi od Aie, Tavusa, Ibn Sirina,
Seid ibn Dubejra, Hasena, Ibn Ebi Mulejke i dr. Kae afija:
Nema problema u brojanju ajeta u namazu.
Kau: Poslanik to nije obavljao u namazu!
Kaemo: Demat nije sunnet osim u sluajevima u kojima ga je
Poslanik, a.s., praktikovao ali to ne znai da je zabranjen. afija
kae da nema problema u imametu u nafilama a dokaz tome je
hadis od Ibn Abbasa kada je on prenoio kod Poslanika pa ustao
da klanja sa njim i stao sa njegove lijeve strane nekon ega ga je
Poslanik premestio na desnu.
859
Takoe se prenosi od Enesa da
im je Poslanik doao u vrijeme posle namaza pa im je klanjao
860
i
klanjao Ummu Sulejmi i Ummu Kakimi
861
862

Isto ovo kaemo i za druge namaze koji se obavljaju kod nas jer
svi oni ulaze pod opte podsticaje Boijeg Poslanika
Broj rekata Teravih namaza
Najmanji broj rekata teravih namaza je dvadeset rekata,
meutim, neke vehabije pokuavaju da nas odvrate od klanjanja
i zahvaljivanja Allahu u najboljme mjesecu u godini pa nam
govore da je Teravih namaz samo osam rekata. Svoj stav oni
podupiru sledeim dokazima:
Prenosi se od Dabira da je klanjao osam rekata i vitr a zatim je
izaao i nije se vratio da klanja jo.
863

859
Buhari, br. 138; Muslim, br. 763
860
Nafilu
861
Ebu Davud, br. 608; Ahmed, br. 13528, 3/ 248
862
Risale fi devazi Salati Regaib, Muftija ama Tekijjuddin Ebu Amr Osman ibn
Abdurrahman ibn Abdurrahman En Nasri E ehrezuri E afii Ibn Salah
863
Ibn Hiban, Ibn Huzejme

257 Sami Deko
Prenosi se od Aie da je rekla: Boiji Poslanik nikada, pa ak ni
u ramazanu, nije klanjao vie od jedanaest rekata .
864

to se islamske uleme tie, oni se slau da je najmanji broj
rekata teravije dvadeset a neki od njih smatraju da je broj rekata
mnogo vei pa kau da se penje i do etrdeset i est rekata.
Pogledajmo njihove dokaze:
Prenosi se od Zejd ibn Vehba da je rekao: Nama je u ramazanu
klanjao Abdullah ibn Abbas, on bi klanjao a zatim se povukao u
svoju sobu. Zatim je Aame dodao: Klanjao je dvadeset rekata
teravije i tri rekata vitra.
865

Prenosi se od Jezid ibn Rumana da je rekao: Ljudi su u vrijeme
Omera klanjali dvadeset i tri rekata.
866

Prenosi se od Saib ibn Jezida da je rekao: U vrijeme Omera, ljudi
su klanjali dvadeset rekata i uili dvesta ajeta a u vrijeme
Osmana noge bi im natjecale od stajanja u namazu.
867

Prenosi se od Davud ibn Kajsa da je rekao: Zatekao sam ljude u
vrijeme Eban ibn Osmana i Omer ibn Abdulaziza u Medini kada
su klanjali trideset i est rekata teravije i tri rekata vitra.
868

Prenosi se od Nafia da je rekao: Nisam zatekao osim one koji su
klanjali trideset i devet rekata od kojih su tri rekata vitra.
869

A da sada pogledamo malo miljenje uleme etiri mezheba:
Prenosi se od Malika da je kod njega teravija trideset i est
rekata a vitr tri rekata.
870

864
Buhari, Muslim
865
Umdetul Kari, Bedruddin El Ajni, 11/ 128
866
Muvetta, Malik; Nejlul Evtar, E evkani, 3/ 60
867
Bejheki i kae da je Sahih; Nevevi u El Medmu i kae da je Sahih; Ajni u
Umdetul Kariju i kae da je Sahih; Subki u komentaru Minhada, Hafiz Iraki u
komentaru Takriba; Kastalani u komentaru Buharije; Kemal ibn Humam u
Fethul Kadiru i svi oni kau da je hadis Sahih.
868
El Mervezi
869
Ibn Vehb
870
Fethul Bari, Ibn Hader El Askalani

Ulema Hanefijskog, afijskog i Hanbelijskog mezheba smatra da
je teravih namaz dvadeset rekata oslanjajui se na sahih hadise
koji govore da su Omer, Osman, Alija i drugi ashabi klanjali
dvadeset rekata.
Kae Ajni: Naa ulema Hanefijskog, afijskog i Hanbelijskog
mezheba podupire svoj stav sa Sahih hadisom kojeg biljei
Bejheki od Saib Ibn Jezida da je rekao: U vrijeme Omera se
klanjalo dvadeset rekata, a u vrijeme Osmana isto toliko.
871

Kae erbini: Teravija je dvadeset rekata sa deset predavanja
selama svake noi ramazana jer je sahih predajom koju biljei
Bejheki preneseno da su ashabi klanjali dvadeset rekata.
872

A sada da odgovorimo na zablude vehabija:
Hadis od Dabira kojeg biljei Ibn Huzejme i Ibn Hiban, u
njegovom senedu, tj. od njegovih prenosilaca je Isa ibn Dzarije
za kojeg Jahja ibn Muin kae: Prenosi munkere, Ebu Davud
kae: On je munker u hadisu. Kae Ibn Adijj: Njegovi hadisi
nisu ispravni. Kae Sadi: On je slab. Kae Ukajli: On je od
slabih prenosilaca.
873

Takoe,u senedu ovog hadisa je i Jakub ibn Abdullah El Kummi
za kojeg Darekutni kae: Slab je.
to se drugog hadisa od Aie tie to je jo jedna od spletki
vehabija. Naime, od osnove njihovog usula je da stavljaju dokaze
na pogreno mjesto. Tako su uradili i sa ovim hadisom koji se
odnosi na broj rekata teheddud namaza. Boiji Poslanik
nikada nije klanjao teheddud namaz vie od jedanaest rekata a
oni su uzeli ovaj hadis i rekli nasuprot svoj islamskoj ulemi da se
odnosi na broj rekata teravih namaza. Ako se ovaj hadis odnosi
na teraviju, zbog ega je Aia godinama utala? Zato nije
reagovala kada je vidjela da su ashabi klanjali dvadeset rekata
teravije? Zato ih nije ispravila? Zar bi ih ona, majka vjernika,
ostavila da budu u uzabludi, oni i svi muslimani poslije njih? Ne,

871
Umdetul Kari, El Ajni, 5/ 357
872
erhul Minhadz, El Hatib E erbini E afii, str. 226.
873
Et Tehzibu Tehzib, Ibn Hader El Askalani, 8/ 207

259 Sami Deko
ne, ne i ne!!!! Ona je govorila o teheddudu a ne o teraviji ali
zapeaena su srca vehabija, zapeaene su njihove oi i ui,
samo im je jo slijeenje sopstvenih strasti ostalo.
Sunnet je uzdizanje kabura a ne
poravnavanje
Od Ibn Abasa se prenosi: Klanjao je Dibril Ademu i prouio
tekbir etiri puta. Tog dana je Dibril klanjao sa melekima i
ukopao Adema u mesdidu Hifa, zatim je uzeo iz pravca kible i
posuo po njemu a zatim uzdigao njegov kabur.
874

Ako neko kae: Biljei se od Ebul Hijad El Esedija da je rekao:
Rekao mi je Alija: Hoe li da te uputim na ono na ta me uputio
Poslanik, a.s.: Ne ostavi grob koji se potuje a da ga ne poravna
niti kipa a da ga ne uniti.
875

Rei emo mu: Ovim se misli na potovane mezarove i one koji
su izgraeni iz oholosti jer biljei Buhari od Sufjan Et Temara da
je on video Poslanikov mezar uzdignut.
876

Kae Ibn Abidin: Iako je dola zabrana
877
postoji Idma da se
radi suprotno od toga. Imam Hakim, nakon to je spomenuo
razliitim putevima zabranu, kae: Ovi senedi su ispravni ali se
po njima ne radi jer se na svim kaburovima imama muslimana
od istoka do zapada, pisalo. To je radnja koju je halef preuzeo od
selefa a ovo pojaava ono to se prenosi da je Poslanik ponio
kamen i stavio ga na kabur Osman ibn Mazuna i rekao: Da bih
znao kabur mog brata i ukopao kod njega svoju porodicu
878
.
Pisanje je nain obeleavanja a dokaz je Idma ameli u sluaju da
situacija zahtijeva to, a pisanje Kurana, stihova ili pohvala, to je
pokueno.
879

874
Darekutni, 2/ 70
875
Tirmizi, br. 1049; Nesai 4/ 73; Ebu Davud, br. 3218; Muslim, 2/ 666
876
Buhari, 2/ 128
877
Pisanja na kaburu i obiljeavanja
878
Ebu Davud, br. 3206
879
Haija, 1/ 601

Telkin
Biljee Taberani i AbdulAziz El Hanbeli od Ebu Umame koji
kae: Kada ja umrem, uinite mi ono to nam je Poslanik, a.s.,
nareivao da inimo mrtvima. Nareivao nam je Poslanik, a.s.,
pa je rekao: Kada neko od vae brae umre pa pospete zemlju
po njegovom grobu neka kae neko od vas kod njegove glave: O
(pa ga zovne po imenu) sine ( pa spomene ime njegove majke),
jer on zaista tada govori: Uputi nas Allah ti se smilovao! ali vi
to ne osjeate: Spomeni ono sa ime si izaao iz dunjaluka,
ehadet da nema drugog Boga osim Allaha i da je Muhammed
Njegov rob i Njegov Poslanik, i da si zadovoljan sa Allahom kao
Gospodarom, Islamom vjerom, Muhammedom Poslanikom i
Kuranom voom. Zaista Munker i Nekir, svaki od njih uzima za
ruku svog druga i govori: Idemo, neemo se zadravati kod
onoga koji je nauen, koji zna svoj dokaz. Pa je rekao ovjek: O
Poslanie, a ako ne znamo ime njegove majke? Pa je Poslanik
rekao: Pripiite ga njegovoj majki Havi, recite O sine Havin.
880

Zatim, od dokaza utemeljenosti Telkina je i hadis iz Muslima koji
se prenosi od Ebu Hurejre, Ebu Seid El Hudrija i Aie, r.a., u
kojem se kae: Cinite Telkin svojim umrlim la ilahe illallah
881

Kae ejh ibbir Ahmed El Usmani u komentaru ovog hadisa:
Kae El Ubejj: Mogue je hadise iz ovog poglavlja o telkinu
protumaiti kao telkin poslije ukopa. Veina afija to smatra
pohvaljenim a taj stav je odabrao i Ibn Salah. Kae Tajjibi:
Mogue je da se ovaj hadis odnosi na one koji su na ivici smrti
ali i na one koji su umrli ali jo nisu ukopani. Kae El Erem:
Rekao sam Ahmedu: ta je sa onim to rade, kada ovjek umre,
neko stane kod njegovog kabura i kae: O sine Pa je Ahmed
rekao: Nisam nikoga video da to radi osim stanovnika ama
kada im je umro Ebul Mugire jer je on prenosio od Ebu Bekr ibn
Ebu Merjema od njihovih ejhova da su to radili. Takoe i Ismail

880
Taberani; Nejlul Evtar, evkani, 4/ 102; Telhisul Habir, Ibn Hader El
Askalani, 2/ 270 i kae: Ovaj hadis je dobar a dobrim ga je proglasio i Hafiz Ed
Dija
881
Muslim, br. 2094 i 2095

261 Sami Deko
ibn Ajja to prenosi. Ibn Hader El Askalani je u Telhisu
spomenuo hadise koji jaaju hadis Ebu Umame a to su hadisi
koje biljei Seid ibn Mensur u svom Sunenu od Raid ibn Sada,
Damre ibn Hubejba, Hakim ibn Umejra i dr.
882

Kae Ibn Abidin u Haiji: Ne zabranjuje se telkin nakon ukopa
jer u tome nema nikakve tete, ak nasuprot,u tome ima koristi
jer se mejjitu olakava zbog zikra kao to je to prenijeto.
883

Kae ejh El Usmani: U erhul Ihjau se kae: Kae u Er Revdi:
Lijepo je initi telkin nakon ukopa jer nam je doao hadis po
tom pitanju. Kae Nevevi: Veliki broj naih uenjaka smatra
Telkin pohvaljenim, od njih su El Kadi Husejn, pisac Tetimme,
ejh Nasr El Makdisi u svojoj knjizi Et Tehzib i dr. Hadis koji se
prenosi o ovome je slab ali je on od hadisa o fadailima pa se
koristi kod uenjaka i muhaddisa kao validan dokaz. Ovaj hadis
podupiru drugi sahih hadisi poput hadisa: Molite Allaha da ga
uvrsti kao i oporuke Amr ibnul Asa: Ostanite kod mog
kabura koliko je dovoljno da se zakolje kurban i podijeli njegovo
meso, da bi mi bilo lake i da bih znao kako da odgovorim
poslanicima Allaha Uzvienog. Biljei ga Muslim u Sahihu.
Stanovnici ama su inili Telkin jo od prvog vremena.
884

Kae ejh Abdul Kadir Isa Dijab u Mizanul Adilu: ak iako
Nevevi i neki drugi kau da se telkin odnosi na onoga koji umire,
Muhibb Et Taberi, Kemal ibn Humam, evkani i dr. kau da rije
Mevtakum upuuje na umrlog a da je to metafora za onog koji
umire. Poto mi znamo da se ne prelazi sa bukvalnog na
metaforiko znaenje osim zbog dokaza koji to iziskuje ili na to
upuuje, a takav dokaz ovdje ne postoji, onda je pree da se ovaj
hadis odnosi na umrle.
885

Prenosi se od Raid ibn Sada, Damreh ibn Hubejba i Hakim ibn
Umejra da su rekli: Ashabi su voleli da se, kada se mejjit ukopa
stane kod kabura i kae: O Fulane, reci La ilahe illallah,
svedoim da nema drugog Boga osim Allaha tri puta. U Fulane,

882
Fethul Mulhim, ibbir Ahmed El Usmani, 4/ 429
883
Haija, Ibn Abidin, 3/ 81, Dar Alemul Kutub, Rijad
884
Fethul Mulhim, 4/ 430
885
Mizanul Adil, str. 61.

reci: Moj Gospodar je Allah, moja vjera je islam, moj Poslanik je
Muhammed.
886

Kae El Hattab u Mevahibul Delil: Od Ibnul Arebija se prenosi:
Kada se mejjit ukopa pohvaljeno je initi mu telkin u tim
momentima, to su radili stanovnici Medine i dobri ljudi jer se to
poklapa sa ajetom: I spominji, zaista spomen koristi
vjernicima
887
888

Kae Imam Nevevi: to se Telkina tie, veliki broj naih
uenjaka to smatra pohvaljenim.
889

Klanjanje u Damiji u ijoj je blizini
mezarje
U zadnje vrijeme mi vidimo ljude koji zabranjuju klananje u
damiji u ijem groblju se nalazi mezarje ili u ijoj unutranjosti,
na odreenom mjestu postoji mezar nekog od Poslanika ili
dobrih ljudi.
Na dozvoljenost klanjanja u damijama u kojima postoji kabur
nekog od Poslanika i dobrih ljudi upuuje prije svega Kuran ,
sunnet i sklopljeni Idma uleme po tom pitanju.
to se Kuranskog dokaza tie to je ajet koji govori o
stanovnicima peine:
)
Kada rekoe: Sagradite na grobovima njihovim zgradu! A
Allah dobro zna ko su oni. A vjernici od njih rekoe:
Sagradiemo ovdje Bogomolju.
890

886
Ibid.
887
888
Mevahibul Dzelil, El Hattab, 2/ 238
889
El Ezkar, En Nevevi, str. 123.
890

263 Sami Deko
Vidimo iz ajeta da nevjernici kau da bi bilo lijepo da sagrade na
grobovima ovih dobrih ljudi nekakvu zgradu kako bi se
podsjeali na njih dok vjernici iz tog naroda izriito kau: Ne!
Sagradiemo na njihovim grobovima
891
mesdid u kojem emo
oboavati Allaha a ujedno se i sjeati ovih dobrih Allahovih
robova.
Kae El Razi u komentaru ovog ajeta: Sagradiemo mesdid
kako bismo oboavali Allaha i kako bismo sauvali tragove ovih
dobrih ljudi.
892

Kae evkani: Spominjanje graenja mesdida u ovom ajetu
upuuje na to da su ovi ljudi koji su to govorili bili muslimani,
vjernici.
893

Kae Zudadi: Ovo upuuje da je nadjaao govor vjernika, da
se napravi damija na tom mjestu.
Prenosi se od Misver ibn Mahreme i Mervan ibn El Hakema da
su rekli: Ebu Busajr je pobegao iz Mekke nakon ugovora na
Hudejbiji i sklonio se na obalu mora. To je video Ebu Dundel pa
je i on poao za njim. Zatim su ljudi, vjernici iz Mekke primjetili
da su nestali Ebu Busajr i Ebu Dundel pa su i oni krenuli za
njima tako da je broj izbeglica iz Mekke dostigao tri stotine.
Okupili su se na obali mora gdje im je vo]a bio Ebu Busajr.
Presretali su Kurejijske karavane tako da su postali opasna
prijetnja po trgovinu Kureja. Nakon nekog vremena, Kurejsije
su se pokajale od te take ugovora na Hudejbiji pa su poslali
izaslanika Muhammedu, a.s., da uzme kod sebe Ebu Busajra, Ebu
Dundela i njihovu skupinu kako oni ne bi vie presretali i
otimali Kurejijske karavane. Boiji Poslanik je prihvatio to pa je
poslao pismo Ebu Dundelu u kome mu nareuje da pristupe k
njemu i u kome ga obavetava da su Kurejije odluile da im
dozvole da svako ko hoe da pree na stranu Muhammeda i
muslimana moe to uiniti kada god hoe. Meutim, u trenutku
kada je stiglo Poslanikovo pismo Ebu Busajr umire. Ebu Dundel

891
Ne misli se bukvalno na grobovima ve pored tih mezara, u njihovoj blizini
892
Mefatihul Gajb, Fahruddin Er Razi, 11/ 106
893
Fethul Kadir, E evkani, 3/ 227

ga je zatim sahranio na tom mjestu i napravio na njegovom
grobu Mesdid.
894

Takoe, navodi Imam Malik u Muvetti: Kada je na ahiret
preselio Poslednji Boiji Poslanik razili su se ashabi po pitanju
mjesta gdje e on biti ukopan. Neki su rekli da bi to trebalo biti
pored njegovog minbera a neki da ga treba ukopati u
Medinskom groblju Bekia. Zatim je doao Ebu Bekr i rekao:
uo sam Boijeg Poslanika da je rekao: Nije preselio Poslanik a
da nije bio ukopan na mjestu na kojem je preselio.
895

Vidimo iz ovog hadisa da su neki ashabi eleli da Poslanik bude
ukopan u damiji a da je to zabranjeno sigurno to ne bi traili.
Takoe, kada je Ebu Bekr doao i citirao im hadis on nije
negirao dozvoljenost ukopavanja u mesdidu ve je samo uputio
na to da se Poslanici ukopavaju na mjestu gdje presele.
Isto tako, znamo da je Poslanik preselio u Aiinoj sobi koja je
vezana za mesdid i nalikuje sobama u koje se sahranjuju evlije i
poboni ljudi pa moemo rei da je dozvoljeno graditi na
kaburu. Jo jedna vana stvar po ovom pitanju je to da je mezar
Bozijeg Poslanika 88.H.g. proiravanjem Poslanikove damije
od strane Halife El Velid ibn Abdulmelika uao u okvir dzamije i
da je tada bilo ivo est ashaba koji nisu to zabranili niti su se
protiv toga pobunili,a da je to zabranjeno sigurno bi se pobunili.
Ti Ashabi bili su: Abdullah ibn Ebi Evfa (umro 89.H.g.) Sehl ibn
Sad Es Saidi (umro 91.H.g.), Enes ibn Malik (umro 93.H.g.)
Muhammed ibn Lebid ibn Ukbe el Ensari (umro 99.H.g.), Sehl
Ibn Hunejf El Evsi (umro 100.H.g.), Ebu Tufejl Amir ibn Vasile El
Lejsi (umro 100.H.g.)
Kae Kastalani u komentaru Buharije: Video je Omer Enes ibn
Malika kako klanja kod kabura pa mu je rekao: Kabur! Kabur!
upozoravajui ga na to, odnosno: uvaj se kabura. (i nije mu
naredio da ponovi namaz) ovaj deo hadisa znai da je to
dozvoljeno ali mekruh jer je kabur neisto mjesto ak iako

894
El Istiab, Ibn Abdul Berr, 4/ 1641; Tabekatul Kubra, Ibn Sad, 4/ 134; Musa
ibn Ukbe u El Megazi za kojeg Jahja ibn Muin kae: Knjiga Musa ibn Ukbe je od
najispravnijih knjiga o bitkama.
895
Muvetta. Malik, 1/ 231

265 Sami Deko
izmeu mejjita i ovjeka ima pregrada tj. zemlja. Ovo je mezheb
imama afije.
896

Kae Kadi: Pokueno je zbog hurmeta mejjita da se klanja na
mezaru. A ako stane izmeu mezara tako da ne bude ispod njega
mejjit ili neistoa onda nema pokuenosti. I zabranjeno je da se
klanja okrenut prema kaburu odnosno da se ostavi pravac kible
i okrene ka kaburu.
897

Kae Bejdavi: Jevreji i krani su inili seddu kaburovima
svojih Poslanika i uzimali ih kao kible okreui se prema njima u
svojim molitvama i uzimajui ih kao boanstva mimo Allaha pa
je Allah, d.., to zabranio muslimanima. A to se tie onoga ko
napravi damiju pored nekog dobrog ovjeka sa namjerom da se
okoristi od berieta kojeg Allah, d.., sputa tu a ne sa
namjerom uzdizanja tog ovjeka na mjesto boanstva ili sa
namjerom uzimanja njegovog groba za kiblu, oda to ne spada u
zabranjeno.
898

Kae Ebu Abdullah Muhammed El Ubejj El Maliki: Kau neki
afije: Jevreji i krani su inili seddu kaburovima svojih
Poslanika, uzimali ih kao kible i boanstva mimo Allaha pa je
Allah to zabranio muslimanima. A to se tie gradnje damije u
blizini kabura nekog dobrog ovjeka zbog berieta i usliavanja
dove, nema problema u tome iz razloga to se mezar Ismaila,
a.s., nalazi u haremu Kabe kod Hitima a to je najbolje mjesto za
klanjanje u Mesdidul Haramu.
899

Kae Abdulganijj En Nabulsi El Hanefi: A to se tie onog ko
uzme i napravi damiju kod groba nekog dobrog ovjeka ili
klanja kod njegovog groba elei time da i do njega doe plod od
plodova ibadeta tog ovjeka, a ne zbog velianja tog ovjeka ili
okreanja ka njegovom kaburu onda nema smetnje u tome.
Dokaz za to je to to se Ismailov mezar nalazi kod Hitima u
Mesdidul Haramu a to je najbolje mjesto za namaz.
900

896
Kastalani, 1/ 429
897
Hazifi Akiddetu Selefi vel Halef, Ibn Halife El Alivi, str. 234.
898
Ibid. str. 235.
899
Serh Sahihi Muslim, El Ubejj El Maliki, 2/ 234
900
El Hadikatu Nedijjeh, Abdulganijj En Nabulsi, 2/ 631

Kae se u El Mudevveneh: Rekao sam Ibnul Kasimu: Je li Malik
zabranjivao da ovjek klanja a ispred njega je kabur kojeg je
uzeo za sutru? Pa je rekao: Malik nije tome pridavao panju.
On je klanjao u groblju pa bi kaburovi bili ispred, lijevo i desno
od njega. Kae Malik: Nema smetnje u klanjanju na groblju jer
su mi dole neke predaje da su neki ashabi klanjali u njemu.
901

Mevlud
Proslavljanje roenja Boijeg Poslanika i uenje odreenih
stihova koji hvale Boijeg Poslanika je od lijepih stvari koje se
trebaju uvati i praktikovati to ee.
Neki ljudi pokusavaju da ubace meu narod razne izmiljotine
da je mevlud neto to su izmislile ije i neke druge sekte i da
nije to od islama. Pogledajmo ta kaze ulema o tome ko je
napravio prvi mevlud:
Prva osoba koja je napravila mevlud je kralj Irbila Ebu Seid
Kukberi ibn Zejnud din Ali ibn Buktekin jedan od pravednih
voa kojeg je Imam Zehebi opisao kao: Skromnog, dobrog
suniju koji voli muhaddise i fekihe, umro je 630.H.g.
902

Takoe, Ibn Kesir opisuje ovog ovjeka pa kae: Pravio je
mevlude u rebiul evvelu i proslavljao roenje Poslanika, bio je
hrabar, pametan, pravedan i uen. Allah mu se smilovao i
podario mu najljepu nagradu.
903

Islamska ulema se sloila da je mevlud dozvoljena i pohvaljena
stvar:
Kae Hafiz Sujuti: Osnova mevluda tj. okupljanje ljudi, uenje
neega iz Kurana i itanje hvalospjeva je od lijepih novotarija za
koje se onaj koji ih organizuje mnogostruko nagrauje jer se
time velia na Poslanik i iskazuje radost zbog njegovog
roenja.
904

901
El Mudevveneh, 1/ 90
902
Sijer Alamun Nubela, Zehebi, 22/ 336
903
El Havi lil Fetava, 1/ 292
904
Husnul Maksid fi Amelil Mevlid, Sujuti, str. 5.

267 Sami Deko
Kae Ebu ameh , ejh imama Nevevija: Lijepo li je ovo to se
radi kod nas od proslavljanja roenja Boijeg Poslanika
udjeljivanjem, okupljanjem ljudi, sreom i veseljem koje ukazuje
na ljubav prema najboljem Allahovom stvorenju Muhammedu
a.s. Hvala Allahu to nam je poslao Muhammeda kao milost
svjetovima.
905

Kae Ibn Hader El Hejsemi: Nema sumnje da je lijepe
novotarije poeljno praktikovati i da je mevlud jedna od takvih
novotarija.
Kae Hafiz Iraki: Spremanje gozbe je pohvaljeno u svako doba,
meutim kada se tome doda uenje mevluda i radost zbog
roenja Boijeg Poslanika nema sumnje da je to prelijepo. I ne
znai da ako je neto novotarija da je loe, nasuprot, postoje
novotarije koje su obaveza, vadib, poput ove.
906

Dokaze o dozvoljenosti mevluda mozemo nai u Kuranu i u
sunnetu.
Allah, d.., kae:
( )
Tako, a oni koji veliaju Allahove znakove, zaista je to od
znakova bogobojaznosti srca njihovog.
907

Nema sumnje da je pojava Muhammeda a.s. od najveih
Allahovih znakova i najveih Njegovih blagodati ovome svijetu i
da nas Allah dz.s. obavjestava u ovom ajetu da je velicanje i
proslavljanje njegovog roenja od znakova bogobojaznosti. A
kakva li su srca onih koji nam zabranjuju da slavimo roenje
Boije Milosti prema ljudima, Muhammeda a.s.???
Allah, d.., kae:
( )

905
El Bais ala inkaril bideI vel havadis, Ebu ameh, str. 23.
906
erhul Mevahib, Ez Zerkani
907
Sura El Hadd, 32. ajet

Reci: Neka se zato Allahovoj blagodati i milosti raduju, to
je bolje od onoga to gomilaju.
908

Veina komentatora Kurana kae da je milost, rahmet koji je
spomenut u ovom ajetu ustvari Muhammed a.s. kojeg Allah i na
drugi mjestima naziva imenom Rahmet :
( )
Mi smo te poslali samo kao milost, rahmet svjetovima.
909

Kae Imam Razi u komentaru ovog ajeta: Obaveza ja muslimana
da se raduju zbog pojave Muhammeda.
910

Allah, d.., u Kuranu spominje roenje Jahje, a.s., i roenje Isa
a.s. kako bi nam ukazao da se i mi radujemo roenju milosti
svim svjetovima, Muhammedu a.s. Allah, d.., kae:
( )
Neka je mir na njega,na dan kada se rodio, na dan kada je
preselio, i na dan kada e ponovo proivljen biti.
911

Takodje, Allah, d.. kae:
( )
I spomeni im Allahove dane.
912

Vidimo iz ajeta da Allah, d.., sam ukazuje da postoje posebni
dani, za koje se veu posebni dogaaji i da nareuje Musau da
spominje te Allahove posebne dane. A zar nije poseban, odabran
dan, dan kada se rodila milost svjetovima?
to se hadisa koji upuuju na dozvoljenost i pohvaljenost
proslavljanja roendana Poslanika, a.s., tie i njih je dosta.
Od Ebu Katade se prenosi: Upitan je Boiji Poslanik o njegovom
postu ponedeljkom pa je rekao: Tog dana sam roen.
913

908
Sura Junus, 58. ajet
909
910
Mefatihul Gajb, Er Razi
911
912
Sura Ibrahim, 5. ajet
913
Muslim

269 Sami Deko
Pa ako je Boiji Poslanik proslavljao i davao znaaj svom
roendanu a njemu su oproteni svi grijesi, zar nije jos pree da
mi, koji smo ovisni od Allahove milosti, proslavljamo dan kada
nam je Allah podario svoju uputu, na dan kada nam je dao
uitelja koji nas vodi u Dennet, na dan kada nam je dao
efadiju, izbavitelja iz Dehennemskih patnji?
Od Ibn Abasa se prenosi: Kada je stigao u Medinu, Boiji
Poslanik je zatekao jevreje da poste dan Aure pa su bili upitani
o tome pa su rekli: Tog dana je Allah spasio Musaa i njegov
narod od Faraona pa ga mi postimo kao znak zahvale. Pa je
Poslanik to uo i rekao: Mi smo prei za Musaa. I naredio je da
se posti taj dan.
914

Ako je Boiji Poslanik naredio post kako bi se proslavilo
Musaovo izbavljenje od Faraona, zar nije pree da se posti i
proslavlja roenje milosti svim svjetovima, Muhammeda a.s.?
Prenosi se u Sahihu da ce Allah olakati Ebu Lehebu, kafiru, zato
to se obradovao zbog roenja Muhammeda a.s. pa je tom
prilikom oslobodio jednu robinju.
915
Pa ako e Allah olakati
nevjerniku zato to se obradovao roenju Boijeg Poslanika ta
je onda sa vjernicima koji se raduju roenju Boijeg Poslanika?
Zar je mogue da e oni biti kanjeni za to kako to tvrde
vehabije, neznalice? Zar je mogue da e Allah nevjerniku
olakati zbog mevluda a muslimana, vjernika kazniti??? Allah je
zapeatio srca njihova.
Poklanjanje sevapa umrlim
Biljei Ebu Bekr En Nedad u svom Sunenu od Amr ibn uajba,
od njegovog oca, od deda da je on pitao Boijeg Poslanika: O
Poslanie, El As ibn Vail se zakleo u dahilijjetu da zakolje sto
grla pa je Hiam ibnul As zaklao od toga pedeset grla, hoe li mu
to koristiti? Pa je Poslanik, a.s., rekao: Da je tvoj otac

914
Buhari, Muslim
915
Buhari; Abdurrezak; Ismaili

povjerovao, pa da posti za njega ili daje sadaku ili oslobodi
roba, koristilo bi mu.
916

Biljei Darekutni da je neki ovjek upitao Boijeg Poslanika: O
Poslanie, posluaj me! Imao sam roditelje, inio sam im dobro
dok su bili ivi pa kako da im uinim dobro nakon njihove
smrti? Pa mu Poslanik, a.s., odgovori: Od dobroinstva nad
dobroinstvom je da klanja za njih kada klanja za sebe, da
posti za njih kada posti za sebe i da daje sadaku za njih kada
daje za sebe.
917

Prenosi se od Alije, r.a., da je Poslanik, a.s., rekao: Ko proe
pored mezarja pa proui Kulhuvallahu Ehad jedanaest puta a
zatim pokloni njihov sevap mrtvima bie mu dato sevapa koliki
je broj umrlih.
918

Prenosi se od Enes ibn Malika da je Poslanik, a.s., rekao: Ko ue
u mezarje i proui suru Jasin, njima e olakati a njemu e se dati
sevapa koliki je njihov broj.
919

Prenosi se od Mukal ibn Jesara da je Poslanik, a.s., rekao: Uite
Jasin svojim umrlim.
920

Biljei Ebu Hafs ibn ahin od Enes ibn Malika da je Poslanik, a.s.,
rekao: Ko proui El hamdu lillahi rabbis semavati ve rabbil erdi
rabbil alemin. Ve lehul kibrijau fis semavati vel erdi ve huvel
azizul hakim. Lillahil hamdu rabbis semavati ve rabbil erdi rabbil
alemin. Ve lehul azametu fis semavati vel erdi ve huvel azizul
hakim. Lillahil mulku rabbis semavati ve rabbil erdi rabbil alemin.
Ve lehun nuru fis semavati vel erdi ve lehul azizul hakim. Lillahil
hamdu rabbis semavati ve rabbil erdi ve huvel azizul hakim.
Jedanput, a zatim kae: Allahu moj, podaj sevape ovoga mojim

916
Musannef, Ibn Ebi ejbe, 3/ 261, Darul Fikr, 1994.g.
917
Kadir, Kemal ibn Humam, 3/ 143, Darul Fikr; Nejlul Evtar, E evkani, 4/ 113
918
Fethul Kadir, Ibn Humam, 3/ 143; El Lubab, El Menbedi, 1/ 330
919
El Mugni, Ibn Kudame El Makdisi el Hanbeli, 2/ 224
920
Hakim, br. 2118, 2/ 273, Darul Marifeh, Bejrut, 1988.g.; Ebu Davud, br. 3121,
Mektebetul Asrijje; Ibn Made, 1/ 422, Mektebetul Ilmijje, Bejrut; Sunenul
Kubra, Bejheki, 3/ 378, Darul Marifeh, Bejrut; Musned, Ahmed ibn Hanbel, 5/
26; Mevaridu Zaman, Hejsemi, str. 184.

271 Sami Deko
roditeljima. Nee ostati hakk njegovih roditelja a da ga on ovim
nee obaviti.
921

Biljei Ebul Husejn El Ferra da je Enes ibn Malik upitao
Poslanika: Ti si mi poput oca i majke o Poslanie, mi dajemo
sadaku za nae umrle i inimo hadd za njih i uimo im dove,
pa, stie li to do njih? Pa je rekao: Da, stie im i oni se obraduju
tome kao to se neko od vas obraduje tanjiru
922
kada mu se
pokloni.
923

Prenosi se od Sada: O Poslanie, moja majka je umrla, hou li
da dam sadaku za nju? Pa je rekao: Daj sadaku za tvoju majku.
Pa je upitao: Koja je sadaka najbolja? Pa Poslanik odgovori:
Napajanje vodom.
924

Od Ibn Abasa se prenosi: Doao je Sad ibn Ubade kod
Poslanika, a majka mu je umrla dok je bio odsutan, pa je rekao:
O Poslanie, moja majka je umrla, hoe li joj koristiti ako dam
sadaku za nju? Pa je rekao: Da! Pa on ree: Ja imam skupinu
palmi, posvedoi mi da je ja inim sadakom za nju.
925

Prenosi se od Ebu Usejda, koji je od uesnika Bedra, da je rekao:
Sedeo sam kod Poslanika kada doe ovjek od Ensarija i ree:
Je li mi ostalo neto od dobroinstva da uinim mojim
roditeljima nakon njihove smrti? Pa Poslanik ree: Da! Namaz
za njih, traenje oprosta za njih, izvrenje njihovih obaveza
nakon njih, dobroinstvo prema njihovim prijateljima i
odravanje rodbinskih veza sa onima koji su ti rod samo dok su
oni ivi. Ovo je ono to ti je ostalo od dobroinstva.
926

Od Abdurrahman ibnul Ala ibnul Ladlada, od njegovog oca se
prenosi da je rekao svom sinu; Kada umrem pa me smjestite u
kabur i pospete po meni zemlju, recite: Bismillah ve ala milleti
Resulillah. Zatim uzdignite zemlju i prouite kod moje glave

921
El Lubab, El Menbedi, 1/ 330
922
Hrane
923
924
Nesai, br. 3664; Ibn Made, br. 3728
925
926
Ebu Davud, br. 5142; Ibn Made, br. 3708; Hakim, 4 /154-155

poetak Bekare i njen kraj, zaista sam uo Abdullaha da on to
smatra pohvaljenim.
927

Biljei se od Ebu Hurejre: ovjek umre i ostavi iza sebe dijete pa
mu se povea stepen. Pa on upita: Gospodaru, ta je ovo? A
Allah, d.., mu kae: Tvoje dijete trai oprost za tebe.
928

Prenosi se da je Boiji Poslanik rekao: Ko ue u mezarje pa
proui Fatihu, Tekasur i Kul huvallahu a zatim kae: Ja
poklanjam sevabe ovoga to sam prouio od Tvog govora
stanovnicima ovih kaburova od vjernika i vjernica, bie mu
efadije na Sudnjem danu.
929

Prenosi se od Abdurrahman ibn El Ala ibn El Ladlada a on od
svog oca da je rekao: Rekao mi je moj otac Ladlad: O sinko
moj, kada umrem pa mi iskopate kabur i u njega me stavite reci:
Bismillah ve ala milleti resulillah, zatim pospi po meni zemlju
pa potom proui kod moje glave Fatihu i zadnji deo Kurana jer
sam uo da Poslanik tako kae.
930

Od Mukal ibn Jesara se prenosi da je Poslanik a.s. rekao: Jasin
je srce Kurana, nee ga prouiti ovjek koji eli Allahovu milost i
nagradu na Sudnjem danu a da mu On nee oprostiti. Uite ga
svojim umrlim.
931

Prenosi se od Ebu Derda i Ebu Zerra da je Poslanik a.s. rekao:
Nema mejjita kome se proui Jasin a da mu Allah ne olaka.
932

Prenosi se od Ebu asa: Ibn Abas je voleo uenje sure Rad jer
ona olakava umrlima.
933

Prenosi se od abija : Ensarije su volele da za umrle ue suru
Bekare.
934

927
Telhisul Habir, Ibn Hader El Askalani, 2/ 261, Muessesetu Kurtuba, Prvo
izdanje, 1995.g.
928
Ibn Made, br. 3704
929
erhu Sudur, Sujuti; Kavaid, Ebul Kasim
930
Taberani, Medmeu Zevaid, Hejsemi, 3/ 44
931
Ahmed, Ebu Davud, Nesai, Ibn Made i Hakim u Mustedreku gdje kae da je
ovaj hadis Sahih
932
Subulu Selam, 2/ 91
933
Ibid. 2/ 91
934
Nejlul evtar, E evkani, 3/ 25

273 Sami Deko
Prenosi se od Ahmeda da je rekao: Priao mi je Ibn Mugire,
priao mu je Safvan da su ejhovi govorili: Kada se za umrlog
proui Jasin Allah mu olaka zbog toga.
935

Prenosi se od Ibn Omera: Da je on voleo da se ui na mezaru,
nakon ukopa, poetak Bekare i njen kraj.
936

Kae Ibn Abidin El Hanefi: Od adaba posjete mezarju je da se
kaburu prilazi iz pravca nogu i da se kod njegove glave proui
prvi deo Bekare a kod njegovih nogu zadnji deo, i da se ui Jasin
kod njega jer mu time Allah olakava.
937

Kae evkani: Ahmed ibn Hanbel i veliki deo uenjaka afijskog
mezheba smatraju da sevab stie do umrlog.
938

Kae Ibn Kudame El Makdisi El Hanbeli: Dozvoljeno je uenje
Kurana za umrle jer je preneseno od Ahmeda da je rekao: Kada
uete u mezarje prouite ajetul kursijj i tri puta kulhuvallahu
zatim recite: Nagrada od ovoga pripada stanovnicima ovih
kaburova.
939

Ako neko kae: Allah, d.., kae:
( )
I da je ovjekovo samo ono to sam uradi.
940

Reie mu se: Ovaj ajet ima nekoliko tumacenja:
1.) Ovaj ajet je derogiran ajetom:
(
)
Oni koji su vjerovali pa smo vjerovanjem njihovim i djecu
njihovu poveli.
941

935
Tefsir, Ibn Kesir, 3/ 563
936
Bejheki; El Ezkar, En Nevevi, str. 123.
937
938
Nejlul Evtar, E evkani, 4/ 105; Subulu Selam, Sanani, 2/ 118
939
940
941
Sura Et Tur, 21. ajet

Allah, d.., e uvesti djecu u Dennet zbog dobrote njihovih
roditelja. Ovo je rekao Ibn Abas, r.a.
Takoe, ovaj ajet je derogiran i ajetom:

Oni koji poslije njih dolaze govore: Gospodaru na,
oprosti nama i brai naoj koja su nas u vjeri pretekla a ne
dopusti da u srcima naim bude imalo zlobe prema
vjernicima; Gospodaru na, ti si, zaista, Dobar i Milostiv!
942

2.) Ovaj ajet se odnosi samo na Ibrahimov i Musaov ummet a
Muhammedovom ummetu pripada ono to zaslui i ono to su
drugi za njih zasluili. Ovo je stav Ikrime
3.) Pod ovjekom se ovdje misli na kafira a to se vjernika tie,
njemu pripada ono to sam uradi i ono to drugi za njega urade.
Ovo je stav Er Rebia ibn Enesa
4.) ovjeku po pravdi pripada samo ono to je zasluio ali
Allahovom milou mogue je da se nagrada uvea. Ovo je rekao
El Husejn ibnul Fadl
5.) Znaenje glagola je nanijetiti pa e ajet glasiti:
ovjeku pripada samo ono to nanijeti. Ovo je stav Ebu Bekr El
Verraka
6.) Kafiru od dobra pripada samo onoliko koliko je uradio na
dunjaluku i to e mu se na njemu i vratiti tako da mu nikakvo
dobro za Sudnji dan ne ostane. Ovo je spomenuo Salebi
7.) Lam u ovom ajetu je u znaenju ala, pa e ajet glasiti: ovjek
e biti kanjen onim to je zasluio.
8.) ovjeku pripada samo ono to sam uradi a to nekada biva od
njega samog a nekada od nekog drugog, poput druga sa kojim je
bio u dobrim odnosima pa ovaj trai oprost za njega. Ovo je
spomenuo Ibn Devzi.
943

942
943

275 Sami Deko
A ako neko kae: Dolo je ispravnom predajom da je Poslanik
rekao: ovjekova djela se prekidaju njegovom smru osim u tri
sluaja: dobro dijete koje mu ini dovu, znanje kojim se drugi
koriste i trajna sadaka.
944

Kaemo: Obavjetavanje Poslanika da se ovjekova djela
prekidaju osim u ova tri sluaja nije ograniavanje samo na ove
tri situacije jer se svi slau da ovjek ima koristi i od hadda
koji se obavi za njega iako on nije spomenut u hadisu. Zatim
ovjek ima koristi i od vraanja njegovih dugova jer je Poslanik
rekao, kada je vraen dug jednog ashaba: Sada se njegova koa
ohladila.
945
A ni to nije spomenuto u hadisu.
Ono to upuuje na ovo to smo rekli je i to to su se muslimani
u svim vremenima sakupljali, uili Kuran i poklanjali njegove
sevape umrlima a niko im to nije negirao pa je po tome sklopljen
Idma.
946

Zatim e neko rei: Sloili smo se da umrlima dolaze sevapi od
ibadeta u kojima je zamjena dozvoljena ali uenje Kurana za
druge i klanjanje za druge nije dozvoljeno.
Kaemo: Poslanik je rekao: Klanjaj za njih i posti za njih. A
zatim je rekao: Uite Jasin svojim umrlim. Sve su ovo ibadeti
koji ne prihvataju zamjenu ali nam je Poslanik, a.s., ipak naredio
da ih inimo za nae umrle.
Prenoenje sevapa sa ivog na mrtve se ne razlikuje koji god
ibadet covjek uinio za njih jer je Allah, kao to je u stanju da
prenese sevape ibadeta koji prihvataju zamjenu, u stanju da
prenese sevape ibadeta koji ne prihvataju zamjenu a ako neko
kae da to nije tako, rekao je da je Allah nemoan.
Kae El Menbedi: udni su ljudi koji ovo negiraju i pored sahih
hadisa na ovu temu i hadisa od Ibn Abasa da je Poslanik, a.s.,
prolazio pored dva mezara Ii zasadio na njima stabljike palme
govorei: Allah e im olakati sve dok se ove palme ne

944
Muslim, 3/ 1255; Tirmizi, br. 1376; Ebu Davud, br. 2880; Nesai, 6/ 210
945
Hakim, 2/ 58
946
El Lubab, 1/ 335

osue.
947
Kae Imam Ebu Sulejman el Hatabi: Kod uenjaka ovo
znai da stvari, dok god su ive, slave Allaha. Pa ako e se mejjitu
olakati zbog tesbiha biljke ta je onda sa uenjem Kurana. Ovo
sam prenio iz knjige koju je napisao imam emsuddin Ebu
Abdullah ibn Ebi Ishak Ibrahim ibn Abdulvahid ibn Surur El
Makdisi El Hanbeli.
948

Kada smo ve spomenuli saenje biljki na mezaru nije na odmet
da spomenemo propis upanja biljaka sa mezarja:
Kae Ibn Abidin: I pokueno je upanje ivih biljaka, palmi i sl.
sa mezara kao to se to kae u El Bahru, Ed Dureru i u erhu
Menijje. Razlog tome je to to biljka sve dok u njoj ima ivota
slavi Allaha, d.., pa se olakava mejjitu i sputa se rahmet na
njega. Kaem: Dokaz za to je Poslanikovo zasaivanje dva
ogranka palmi na dva mezara iji su se vlasnici kanjavali.
949

Razlog olaksavanja dok se ne osue je u berietu njihovog
tesbiha. Iz ovoga se izvlai propis pohvaljenosti zasaivanja
biljaka na mezarju
950

Uenja Kurana na Mezarju
Sloila se islamska ulema da uenje Kurana na mezarju nije
haram a veina islamske uleme od Hanefija, afija i Hanbelija
smatra uenje Kurana na mezarju pohvaljenim zbog hadisa koji
se prenosi od Enesa r.a.: Ko ue u mezarje pa proui u njemu
Jasin, njima e se olakati a njemu dati dobrih djela koliko je
njihov broj.
951

I zbog sahih hadisa u kojem se kae da je Omer, r.a., oporuio da
se kod njega kada bude ukopan proui poetak Bekare i njen
kraj.
952

947
948
El Lubab, El Menbedi, 1/ 336, Darul Kalem, Damask, Drugo izdanje, 1994.g.
949
950
951
El Mugni, Ibn Kudame, 2/ 225; Tuhfetul Ahvezi, El Mubarekfuri, 3/ 275
952
Ibid.

277 Sami Deko
to se Malikija tie, oni uenje Kurana na mezarju smatraju
pokuenim, meutim, ovo je miljenje ranijih malikijskih
uenjaka dok kasniji malikijski uenjaci imaju stav da je to
dozvoljeno.
Kae Imam Ed Derdir El Maliki: Kasniji uenjaci su stava da
nema problema za uenje Kurana i zikrova i poklanjanja sevapa
umrlima i stava su da umrli ima koristi od toga.
953

Kae Ibn Kudame: Koji god ibadet pribliavanja da uini i
pokloni sevape toga umrom oni e mu koristiti Kau neki
uenjaci: Ako se ui Kuran kod mejjita ili mu se poklanjaju
sevapi, sevapi uenja Kurana e ii uau a mejit e imati sevapa
i koristi kao onaj koji slua uenje Kurana i na kojeg se sputa
milost. A na stav ( Ibn Kudamin) je kao to smo i spomenuli (
da mu sevapi stiu) jer je po tom pitanju postignut Idma
islamske uleme u svim vremenima i na svim mjestima jer su
oduvijek uenjaci uili Kuran i poklanjali njegove sevape svojim
umrlim bez da im je iko to negirao.
954

Kaze ejh el Usmani: I sloila se ulema da sevap istigfara, dove,
sadake, hadda i oslobaanja robova stie umrlima i koristi im,
a uenje Kurana kod kaburova je pohvaljeno.
955

Uenje Sadakallahul Azim
Biljei Kurtubi u svom Tefsiru od El Hakim Et Tirmizija: Od
hurmeta Kurana je da ovjek potvrdi rijei svoga Gospodara i da
posvjedoi da je Njegov Poslanik prenio, kao npr. da kae:
Sadakallahul Azimu ve bellega resuluhul kerimu i potvrdi da je to
istina i kae: Sadakte rabbena ve belegat rusuluke ve nahnu ala
zalike mine ahidine, Allahummedalna min uhedail hakkil
kaimine bil kisti a zatim treba prouiti neku dovu.
956

953
E erhil Kebir, Ed Derdir, 1/ 423
954
955
Rahmetul Ummeti fi ihtilafil Eimmeh, El Usmani
956

Kae Gazali: Osmi adab u;enja Kurana je da na poetku kae:
Euzu Billahis semiil alimi mine ejtanir radimi. Rabbi euzu bike
min hemezati ejatini ve euzu bike rabbi en jahdurun a zatim da
proui Kul Euzu bi Rabbin Nas i Fatihu a kada zavri sa uenjem
da kae: Sadakallahu teala ve bellega resuluhu sallallahu alejhi
ve sellem Allahmmenfeana bihi ve barik lena fihi Elhamdu lillahi
rabbil alemin ve estagfirullahe hajjel kajjum.
957

Kae Bejheki: Kae Ahmed: Biljei se o hatma dovi daif hadis
od Poslanika, a.s., ali ulema hadisa olakava u primanju onoga
to se odnosi na dove i dobra djela ako u senedu nema nekog ko
je optuen za la. Ali ibn Husejn je spominjao od Poslanika, a.s.,
da je on, kada bi zavrio Kuran zahvaljivao Allahu a zatim bi
rekao: El hamdu lillahi rabbil alemin vel hamdu lillahillezi
halekas semavati vel erda ve dealez zulumati ven nur
summellezine keferu bi rabbihim jadilune la ilahe illallahu ve
kezebel adilune billahi ve dallu dalalen beida la ilahe illallahu ve
kezebel murikune billahi minel arabi vel medusi vel jehudi ven
nesara ves saibine ve meniddea lillahi veleden ev sahibeten ev
nida ev ibhen ev meselen ev semijje ev adlen. Fe ente rabbena
azamu min en tettehize eriken fima halekte vel hamdu lillahillezi
lem jettehiz sahibeten ve la veleden ve lem jekullahu erikun fil
mulki ve lem jekullehu velijjun minez zulli ve kebbirhu tekbira.
Allahu ekber kebira vel hamdu lillahi kesira ve subhane bukreten
ve esila vel hamdu lilahillezi enzele ala abdihil kitabe ve lem
jedal lehu iveda. Kajjimen pa je prouio sve do in jekulune
illa keziba. Elhamdulillahillezi lehu ma fis semavati ve ma fil erdi
ve lehul hamdu fil ahireti ve huvel hakimul habir. Jalemu ma
jelidu fil erdi ajet. Vel hamdu lillahi fatiris semavati vel erdi
dva ajeta. Vel hamdu lilahi ve selamun ala ibadihillezinestafa.
AAllahu hajrun emma jurikun. Belillahu hajrun ve ebka ve
ahkemu ve ekremu ve edellu ve azamu mimma jurikune vel
hamdu lillahi bel ekseruhum la jalemune Sadakallahu ve
belegat rusuluhu ve ene ala zalikum mine ahidine.
Allahumme salli ala demiil melaiketi vel murseline verham
ibadekel muminine mines semavati vel erdi, vahtim lena bi hajri
veftah lena bi hajrin ve barik lena fil Kuranil azimi venfeana bil

957
Ihja Ulumi Din, Ebu Hamid El Gazali, 1/ 278

279 Sami Deko
ajati vez zikril hakimi, rabbena tekabbel minna inneke
entessemiul alim.
958

Biljei Kurtubi: Kae Ibn Abas: Kada eni njeno dijete postane
teko napisae joj se na papiru dvije reenice i dva ajeta i ona e
to piti i time se kupati. Te dvije reenice i dva ajeta su:
Bismillahir rahmanir rahim la ilahe illallahul azimul halimul
kerim. Subhanallahi rabbis semavati ve rabbil erdi ve rabbih aril
azim. Ke Ennehum jevme jerevneha lem jelbesu illa aijjeten ev
duhaha. Ke ennehum jevme jerevne ma jedune lem jelbesu illa
saaten min neharin belagin fe hel jehliku illel kavmul fasikun.
Sadakallahul Azim.
959

Dovoljan nam je Ibn Abbas kao primjer.
Takoe, Ibn Kesir na mnogo mjesta u svojim knjigama nakon
spominjanja ajeta spominje Sadakallahul azim. U El Bidaje ven
Nihaje: Fela ve rebbike la juminune hatta juhakkimuke fima
edere bejnehum summe la jedidu fi enfusihim hareden mimma
kadajte ve jusellimu teslima.Sadakallahul Azim.
960

to se uleme hanefijskog mezheba tie, veina njih smatra da
izgovaranje Sadakallahul Azim u namazu ne kvari namaz a da je
to bidat ili pokueno van namaza, sigurno bi ga kvarilo.
Kae Ibn Nudejm u El Bahrur Raik: Kae se u El Hanije i El
Zahirijje: Ako imam proui ajet u kome je podstrek ili podsticaj
pa muktedija kae Sadakallahul Azim to je greka ali mu nee
pokvariti namaz.
961

U Muhammedovom Mebsutu se kae: ta misli ako je ovjek
iza imama pa imam zavri sa surom i on kae Sadakallahul azim,
je li to mekruh? Pa je rekao: Ja vie volim da uti i slua. Pa je
pitao: a ako to kae, hoe li mu biti pokvaren namaz? Pa je
odgovorio: Ne, njegov namaz je potpun ali je bolje da uti.
962

958
uabul Iman, Bejheki, 2/ 372
959
960
El Bidaje Ven Nihaje, Ibn Kesir, 13/ 119
961
El Bahrur Raik, Ibn Nudejm, 2/ 8
962
El Mebsut, Muhammed ibn Hasen E ejbani, 1/ 204

Muzika uz Ilahije
Kae imam Gazali: Muzika moe da bude lijek ako se upotrijebi
na pravi nain meutim ni sa lijekom ne treba pretjerivati jer i
lijek moe postati otrov. Onaj koji ima znanja o lijeenju
ovjekove due i srca zna da je sluanje muzike ( uz ilahije i sl. a
ne muzike koju pevaju nai pjevai) dobar lijek u kojem nema
nekog zla.
963

Kae Sultanul ulema El Izz ibn Abdusselam: Pjesma bez muzike
ili sa njom nekada moe da bude sredstvo za popravljanje stanja
srca...
964

Kae Imam Kurtubi nakon to je naveo hadis o upotrebi defa u
vrijeme svadbi: Isto tako su dozvoljeni i drugi instrumenti koji
su poznati po njihovom korienju na svadbama i veseljima ako
se ne preteruje sa njihovim sluanjem.
965

Kae Ibn Hazm: Djela se cijene prema namjerama pa ko bude
zanijetio sluanje muzike da bi bio nepokoran Allahu onda je on
grjenik a ko zanijeti sluanje da bi zadobio elana za vrenje
Allahovih naredbi onda je dozvoljeno, isto tako je i sa onim ko
zanijeti oputanje uz muziku kako bi posle toga mogao da se
prepusti drugim psihikim i fizikim aktivnostima koje vode
Allahovom zadovoljstvu. A ako je neko slua bez ikakvog nijeta
onda je taj postupak zabranjen.
966

Kae evkani nakon to je citirao hadis o muzici: Govor Boijeg
Poslanika da je muzika batil ne znai da je ona haram ve samo
ponitava njenu korist.
967

Iako ovo nisu govori hanefijskih uenjaka u hanefijskom i u svim
drugim usulima stoji pravilo: Ne negira se ono u emu ima
razilaenja ve samo ono po emu su svi saglasni.
968

963
El Furu, Ibn Muflih El Hanbeli, str. 236.
964
Et Tad Vel Iklil, El Abderi El Maliki, 2/ 62
965
Tefsir Kurtubi, 14/ 54
966
El Muhalla, Ibn Hazm, 7/ 567
967
Nejlul Evtar, evkani, 8/ 118
968
El Bejan, Muftija Egipta Ali Duma, str. 353.

281 Sami Deko
Sadraj
Predgovor ........................................................................................................... 5
Uvod ........................................................................................................................ 7
Metode vehabija ........................................................................................... 8
Neke greke vehabijskih imama i opasnosti vehabijskog
uenja: ........................................................................................................... 17
Earije, Maturidije i Vehabije u Hadisu .......................................... 21
Poglavlje o Islamskom Vjerovanju.......................................................... 27
Metodologija nauno istraivakog rada kod Muslimana ........ 29
1.)Prenesena predaja .............................................................................. 29
2.) Tvrdnja ................................................................................................... 30
1.) Utvrivanje istine nunom povezanou ................................ 31
Vrste nune Povezanosti:...................................................................... 31
1.) Nejasna neophodnost ................................................................ 31
2.) Jasna Neophodnost u optem znaenju ............................. 31
3.) Potpuno Jasna Neophodnost .................................................. 32
2.) Utvrivanje Istine Analogijom ..................................................... 32
Svojstvo .............................................................................................................. 33
Pravila Ehli Sunnet Vel Demata prilikom pripisivanja Allahu,
d.., uzvienih svojstava ............................................................................ 34
Odgovor na neke zablude vezane za ovo pitanje........................ 40
Sifetu nefsijje el vudud (Postojanje) ................................................ 43
1.) Nemogunost prevagivanja jedne stvari nad drugom bez
uzronika ..................................................................................................... 43
2.) Neispravnost Teorije Lanca .......................................................... 44
3.) Neispravnost teorije kruga ............................................................ 45
Sifat selbijjeh .................................................................................................... 47
-El kidem ...................................................................................................... 47
-El Beka ......................................................................................................... 47
-Muhalefetun lil havadis ........................................................................ 48
Allahova apsolutna razliitost od stvorenja ................................. 49
-Kijam bi nefsihi ........................................................................................ 50
- Vahdanijet ................................................................................................. 50
Sifatun zatijeh .................................................................................................. 52
-El Hajat ( ivot ) ....................................................................................... 52
-El Kudret ( mo ) ..................................................................................... 52
- Et Tekvin ( stvaranje ) ......................................................................... 53

- El Ilm ( znanje ) ....................................................................................... 54
-El Kelam ( govor ) ................................................................................... 55
-Es Semu ( sluh ) ...................................................................................... 58
-El Besar ( vid ) .......................................................................................... 59
-El Iradet ( volja ) ...................................................................................... 60
- Iradet ovjeka naspram Iradeta Uzvienog .......................... 60
- Razlika izmeu volje i zadovoljstva ......................................... 61
Tumaenje nejasnih ajeta i hadisa .......................................................... 63
Tefvid ............................................................................................................. 63
Vrste tefvida: .............................................................................................. 63
Tefvid znaenja je: .............................................................................. 63
Tefvid naina je: ................................................................................. 64
Tefvid kod selefa ................................................................................ 64
Tevil ............................................................................................................... 66
Definicija: ............................................................................................... 66
Tevil u Kuranu ................................................................................... 66
Tevil u sunnetu ................................................................................... 67
Razlika izmeu Tevila i Tefsira ................................................... 68
Allah, d.., nije tjelesan, nije supstancija niti akcidencija, nema
ruke, noge, oi ............................................................................................. 70
Imamet ................................................................................................................ 82
Neispravnost imenovanja dvojice imama ..................................... 82
Ko je najprei za Imamet ....................................................................... 82
Imamet najboljeg ...................................................................................... 84
Bezgrjenost Imama ................................................................................ 84
Nasleivanje imameta ............................................................................ 85
Imamet se dobija izborom a ne tekstom ........................................ 85
Hilafet Ebu Bekra ...................................................................................... 88
Hilafet Omer El Faruka ........................................................................ 101
Hilafet Osmana ....................................................................................... 102
Hilafet Alije ............................................................................................... 104
Allah, d.., nema Ruke .............................................................................. 106
Allah, d.., nema Desnu Stranu ............................................................ 118
Allah, d.., nema Prste .............................................................................. 121
Allah, d., nema svojstvo Smijeha....................................................... 124
Allah, d.., nema Potkoljenicu .............................................................. 126
Allah, d.., nema Oi .................................................................................. 128
Allah, d.., nema Lik .................................................................................. 132

283 Sami Deko
Allah, d.., nema Nogu i Stopalo ........................................................... 138
Allah, d.., nema Lice ................................................................................. 140
Allah, d.., se ne sputa, ne dolazi niti pomjera ............................. 144
Istiva ................................................................................................................... 148
Kursijj ................................................................................................................ 155
Tumaenje hadisa: Gdje je Allah ........................................................ 156
Poglavlje o Fikhu .......................................................................................... 161
Izvori koji dovode do istine ..................................................................... 163
1.) Kuran .................................................................................................... 163
2.) Sunnet ................................................................................................... 164
3.) Idma ..................................................................................................... 164
4.) Kijas ....................................................................................................... 165
5.) Razumski dokazi .............................................................................. 166
Taklid ................................................................................................................. 167
Koji mezheb trebamo slijediti? ......................................................... 170
Novotarije ........................................................................................................ 173
Mesh po arapama ....................................................................................... 185
Potiranje vrata ............................................................................................... 187
Odgaanje Sabaha do pred izlazak Sunca ......................................... 187
Izgovaranje nijjeta ....................................................................................... 188
Razmak izmeu nogu treba biti etiri prsta ..................................... 190
Podizanju ruku naspram uiju prilikom poetnog tekbira ........ 192
Mjesto gledanja u namazu ........................................................................ 194
Dranje ruku ispod pupka ........................................................................ 195
Za koji deo ruke se drzi? ...................................................................... 197
Dranje ruku na prsima odstupanje od etiri mezheba .......... 197
Bismila se ui u sebi .................................................................................... 200
Izgovaranje Amin u sebi ............................................................................ 201
Nije obavezno uenje iza Imama ........................................................... 202
Podizanje ruku u namazu je derogirano ............................................ 204
Sputanje koljena prije ruku ................................................................... 210
Podizanje kaiprsta na sjedenju ............................................................ 213
Sunneti prije ikindije i prije jacije ......................................................... 215
Vitr je Vadib .................................................................................................. 215
Vitr je tri rekata ............................................................................................. 217
Redosled je obavezan u naklanjavanju ............................................... 219
Zajedniki Zikr ............................................................................................... 220
Zikr naglas ....................................................................................................... 222

Zikr posle preklanjanih Sunneta ........................................................... 226
Upotreba Tespiha ........................................................................................ 228
Dova posle selama ....................................................................................... 233
Podizanje ruku prilikom uenja dove
nakon namaza ............................................................................................... 236
Aminovanje na imamovu dovu .............................................................. 238
Uenje Fatihe nakon dove ........................................................................ 242
Potiranje lica nakon dove ........................................................................ 244
Uenje dva Ezana za Dumu namaz .................................................... 246
Sunneti prije i poslije dzume .................................................................. 247
Pokuenost namaza kada se imam
popne na minber .......................................................................................... 248
Klanjanje Podne namaza nakon Dume ............................................ 251
Nafile se klanjaju etiri po etiri ........................................................... 254
Salatu Regaib ................................................................................................. 254
Broj rekata Teravih namaza ................................................................... 256
Sunnet je uzdizanje kabura a ne poravnavanje ............................. 259
Telkin ................................................................................................................ 260
Klanjanje u Damiji u ijoj je blizini mezarje .................................. 262
Mevlud .............................................................................................................. 266
Poklanjanje sevapa umrlim ..................................................................... 269
Uenja Kurana na Mezarju ..................................................................... 276
Uenje Sadakallahul Azim ........................................................................ 277
Muzika uz Ilahije .......................................................................................... 280

Vehabizam, Najopasnija Novotarija - Sami Dzeko

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Vehabizam, Najopasnija Novotarija - Sami Dzeko

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

S A M I D E K O

You might also like