Pojam filozofije

0 Comments 13 May 2013

Knjige o istoriji filozofije esto poinju pitanjem: ta je filozofija? Ve u tom pitanju
kao da se podrazumea da se radi o neemu ega dosad nije !ilo u iskustu itao"a i da
e on sada pri put doi do neke predstae o tome# $aka poetak se izgleda i ne mo%e
sasim iz!ei# &pak' filozofija !i mogla da nam !ude mnogo prisnija nego (to se na pri
pogled ini#
)ilozofska raspraa se odnosi na opte stavove koji rukovode naim miljenjima o
svetu, drutvu i nama samima# *ako od nas ima take staoe' ali se retko
kon"entri(emo na to da promislimo koji su to staoi i da i+ podrgnemo ispitianju u
kome !i proerili da li su ti staoi isprani# )ilozofi uprao to ine# $ni tragaju za
normama ili staoima koje !i' posle tog preispitianja' mogli da predlo%e da !udu
usojeni kao zajednika norma ezana za neki aspekt ljudskog %iota' koja !i koristila i
ostalim ljudima# ,onekad nam samo ostaljaju' kroz soje tekstoe i knjige' tragoe o
tom preispitianju' ali su te knjige einom odluene: u njima autori imaju odre-ene teze
koje smatraju istinitim# Filozofija je, dakle, razmiljanje o razmiljanju, traenje
optih crta u naem i u razmiljanju drugih ljudi, sa ciljem da se odlui koji nain
razmiljanja je bolji
. !olji je onaj nain koji nam poma%e da !olje sagledaamo starnost' (to je op(ti "ilj
sakog saznanja# ,omou filozofije !i tre!alo da nauimo koji inio"i pooljno utiu na
sagledaanje starnosti' a koji nepooljno' kako !i mogli da kontroli(emo te inio"e i
omoguimo uti"aj pozitini+' a spreimo uti"aj negatini+ inio"a# &stinito sagledaanje
starnosti je jednostaan "ilj filozofije#
,o(to je poznaanje realnosti neop+odno da !i se postigli !ilo koji drugi "iljei oeka'
preko realnosti se ostaruje eza filozofije sa praktinim %iotom# .ko uspemo da se
pri!li%imo oom "ilju' ideemo da se paralelno sa njim posti%e jo( jedan a%an "ilj:
prona!i ono oko ega bi ljudi mogli da se sloe# ,ostizanje saglasnosti u !ar nekim
pitanjima' ime se neka zajedni"a integri(e i ini sta!ilnijom' predstalja osnoni
praktini "ilj filozofije#
$de se mo%e postaiti pitanje: Kako to da je saki filozof imao soju filozofiju' ako je
"ilj filozofa saglasnost/
0tisak o razlikama u filozofiji je samo delimino opradan# 1azlika me-u filozofima je
!ilo' ima i+ i danas' ali oe razlike su nastale i z!og neki+ o!jektini+ razloga# 2ajpre'
pred ama e sada !iti filozofi iz razliiti+ istorijski+ perioda# * o!zirom na reme koje i+
razdaja' slinost u nji+oim mi(ljenjima je i(e zapanjujua' nego razlike me-u njima#
$ni esto goore o razliitim pro!lemima# 2ajzad' oni goore o starima koje se ne
mogu opipati' !udui da filozofske norme ukljuuju momenat iz!ora odre-enog naina
mi(ljenja# )ilozofija se ne !ai onim (to postoji izan nas' (to !i moglo !iti saznato i
ostaljeno po strani' ve! se bavi onim to je u nama, kao pravilo po kojem ivimo i
razmiljamo#
0sloi %iota' jezik i pro!lemi razliiti+ epo+a razlikuju se dooljno da uine nemoguim
da odgoor na filozofska pitanja uzme jedan o!lik koji !i lako mogao da !ude pri+aen
od strane si+#
Cilj sledei+ strani"a je da otkrijemo slinosti izme-u filozofa koji e nas utrditi u
uerenju da poznajemo osnovu filozofije' a tako-e i nji+oe razlike koje e nam dati
pooda za razmi(ljanje i opredeljianje izme-u nji+#
Poreklo i istorijska podela filozofije
0 Comments 13 May 2013
*tatua ,osejdona
,re pojae filozofije' ljudi su tako-e eroali u neke prie u koje su smestili soja
eroanja i znanja# 3e prie su !ili mitoi# "it je narodna pria koja se bavi poreklom
poznatog sveta, bogovima i davnom prolo!u naroda Karakteristike mitoa su:
preno(enje sa 4kolena na koleno5' u su(tini' u istom o!liku' anonimnost autora i
domina"ija ma(te u odnosu na ra"ionalnost# Kada se doede u pitanje i forma i sadr%aj
mitoa' nastaje filozofija# *a njom se pojaljuju prvi filozofi 64mudra"i57' ljudi sa
imenom i prezimenom koji iznose soja mi(ljenja ezana za neka od pitanja na koja je
odgoarao i mit# &ako su upotre!ili se soje moi da do-u do soji+ uenja' oni su sesni
da su ona delo ljudskog razuma' te mogunosti da e !iti kritikoana i proeraana i da
e mo%da !iti od!aena u korist !olji+# )ilozofija je' dakle' kritiko miljenje kome !i
tre!alo da je stran saki dogmatizam# #na je, tako$e, rezultat razloga, argumenata, u
emu se ogleda njena racionalnost
2astala u %taroj &rkoj oko ' veka pne filozofija je pro(la kroz !arem etiri elika
razdo!lja:
17 (ntika filozofija spaja filozofiju 8rke i 1ima# ,oslednja grka filozofska (kola
ukinuta je dekretom rimskog "ara 9ustinijana :2;# godine n#e#' ali je ,lotin' poslednji
znaajniji mislila" na koga nije uti"alo +ri(ansto' umro oko 2<0# god#n#e#
=eli se na etiri perioda:
Kosmolo(ki period' u koji spada eina tz# pretsokratoa"a' a koji traje do pojae pri+
sofista u :# eku p#n#e# 0 oom periodu filozofije preola-uju pitanja ezana za prirodu
kosmosa#
.ntropolo(ki period' 6:# ek p#n#e#7 u koji spadaju sofisti i *okrat# 0 njemu preola-uju
pitanja ezana za oeka# Koliko oek mo%e znati ili kako uspostaiti slaganje i
preladati razlike me-u ljudima' neka su od ti+ pitanja#
Period velikih sistema, 6># ek p#n#e#7 se odnosi na dela ,latona i .ristotela' filozofe koji
su se !aili sim o!lastima filozofskog istra%ianja' poezujui i+ jednom teorijom# $a
doji"a filozofa su pri filozofi ije knjige su sauane u "elosti' a ne samo u
fragmentima#
)elenistiko*rimski period, o!u+ata reme od smrti .leksandra Makedonskog 323#
g#p#n#e# do kraja 3# eka n#e#' u kome ponoo dominiraju etika pitanja kojima se !ae
de elike (kole ? epikurejska i stoika#
27 *rednjoekona filozofija' 6od >@og eka n#e# do pojae renesanse u 1># eku7 je
period u kome su glani pro!lemi ezani za odnos filozofije i religije' odnosno razuma i
ere# 0 toku srednjeg eka +ri(ansto postaje dominantna religija u Aropi# Kulturni
%iot odija se ma+om u okiru "rke# Mnogi se(teni"i' iako prensteno teolozi' !ae
se i filozofskim pro!lemima naslanjajui se na mislio"e antike filozofije' naji(e na
,latona i .ristotela#
37 "oderna filozofija' 6poinje u periodu renesanse od 1># do 1B# eka' a do!ija zama+ u
1<# eku7 u kojoj su glana pitanja ezana za !rzu promenu dru(ta do koje dolazi
za+aljujui napretku u naukama# 1<# ek se nazia i 4do!a razuma5' jer se si moderni
filozofi prensteno !ae prirodom na(eg razuma poku(aajui da formuli(u praila za
njegou upotre!u koja !i odila otkrianju tajni prirode# $ni razum istoremeno s+ataju
kao mo koja mo%e da proizede i oprada prin"ipe oko koji+ !i se ljudi mogli slo%iti' (to
!i tre!alo da omogui da u dru(tu !ude manje sa-a i neprijateljstaa# ,eriod moderne
filozofije zar(aa se sa klasinom nemakom filozofijom u kojoj se istiu ueni filozofi
Kant i Cegel #
>7 %avremena filozofija je zajedniko ime za mno(to praa"a i pojedina"a koji se
jaljaju u 1;# i 20# eku# ,omenuemo sada nekoliko: marksizam' pozitiizam'
egzisten"ijalizam i fenomenologija#
Podeli:
,rint
)a"e!ook
3Ditter
8oogle

Like this:
Eike Eoading###
u filozofiju
Filozofske discipline
0 Comments 13 May 2013
,laton i .ristotel 61afaelo7
"nogi filozofski tekstovi grupiu se oko istih tema i pitanja# 3ako nastaju filozofske
discipline# $ne nam sada daju +orizontalnu podelu filozofije' pored +ronolo(ke ili
ertikalne o kojoj smo goorili# Ao osnoni+ filozofski+ dis"iplina:
+ #ntologija ? nauka o !iu' o onome (to postoji# 0 staro reme ontologija se zala i
metafizika@ razmi(ljanje o onome (to stoji iza ili u osnoi idljiog seta fizike# .ristotel
tako istra%ianje nazia 4pra filozofija5# ,o njegoom ni(ljenju' ona se !ai
istra%ianjem pri+ prin"ipa i uzroka !ia# $ntologija odgoara na pitanja: ta je stalna,
nepropadljiva osnova poznatog sveta? Kakve vrste stvarnosti postoje? Postoji li Bog? Na
koji nain? Kakvo je bie ovek?
)ilozofi koji smatraju da je praa ili kljuna starnost du+one ili idealne prirode
naziaju se idealistiF a materijalisti su oni filozofi koji poriu postojanje take starnosti
i smatraju da je se (to postoji o!lik materije#
2a primeru du(e oeka' mo%e se ideti za(to su oa pitanja a%na# .ko je se
materijalno' onda je du(a o!lik organiza"ije materije i propada kada materija koja ostaje
pre-e u drugi o!lik# .ko postoji idealna starnost postojanija od materijalne' onda je du(a
netaknuta' a za telo se mo%e rei da propada#
, -pistemologija, ili .eorija saznanja' !ai se nainima formiranja znanja# $u
dis"iplinu je' u moderno reme' utemeljio =%on Eok' ali su se prirodom saznanja !aili i
grki filozofi# ,laton je npr# smatrao da kada uimo ne(to zaprao aktiiramo seanje na
ideje koje du(a po sojoj prirodi e ima u se!i' ali i+ nije odma+ sesna# 0 1<# eku
formiraju se da stanoi(ta o prirodi i poreklu znanja# 1a"ionalisti smatraju da je razum'
u kome postoje uro-ene ideje' izor naj!itniji+ znanja' dok empiristi smatraju da se se
(to se mo%e znati zna preko iskusta# Apistemologija dakle odgoara na pitanja: Kako
saznajemo neki odreeni predmet? ta mogu da znam? Kolika je izvesnost ljudskog
znanja?
/ -tika ? filozofija 6nauka7 o moralu# Atika poku(aa da dokui na koji nain !i tre!alo
dolaziti do isprani+ moralni+ praila i (ta je se poezano sa moralom# 2jena pra
pitanja !ila su: ta je vrlina? ta je smisao ivota i dobro kome treba teiti? Kasnije su ta
pitanja ne(to drugaija i glase: a koja pravila i norme bi mogli da kaemo da nji!ovo
po"tovanje jednako koristi svim ljudima? ta treba da nam bude kriterijum kada
odreujemo "ta je moralno, a "ta nije? #ogu li stavovi etike biti istiniti ili lani? .ko se
naglasak u eti"i stai na iznala%enje praila ije e po(toanje !iti smatrano du%no(u'
taka se etika nazia deontolo(ka' a ukoliko se usoji prin"ip da je isprano ono delo
koje donosi naji(e do!ra' taka etika je utilitaristika#
0 1ogika @ dis"iplina koja ispituje osnone zakone mi(ljenja koji a%e za !ilo koji
predmet kojim se mi(ljenje !ai#
2 "etodologija @ razmatranje op(ti+ praila koja !i tre!alo usojiti ako %elimo da se
uspe(no !aimo naukom' ili da do!ro razmi(ljamo o sim pitanjima sa kojima se
susreemo# Cela filozofija se mo%e itati kao metodologija#
3 -stetika @ nauka o lepom i prirodi umetnosti# ta je lepota? ili ta je to "to
umetnikom delu daje njegovu umetniku vrednost? @ pitanja su kojim se !ai estetika#
' )ermeneutika @ istra%ianje fenomena razumeanja i tumaenja drugi+ tekstoa#
Kako se postaviti prema tekstu nekog autora?' Postoji li konano, pravo tumaenje
smisla nekog teksta? @ pitanja su koja se jaljaju u okiru +ermeneutike
)ilozofija esto za soj predmet uzima njoj srodne o!lasti# 3ako postoje filozofija religije,
politike, jezika, nauke itd# )ilozofija nauke je danas pose!no razijena# Gai se pitanjima
ezanim za rast naunog znanja' optimalan metod nauke i prai nain tretiranja
suparniki+ teorija#
Podeli:
,rint
)a"e!ook
3Ditter
8oogle

Like this: