Uvodni as

Udzbenici koji se koriste tokom ove kolske godine su:

Fizika za II razred gimnazije, Milan Raspopovi, Jovan etraji, Zoran Raspopovi
Zbirka zadataka i testova iz fizike za II razred gimnazije, Nataa alukovi, Nataa
Kadelburg
Uenik je obavezan da ima svesku na svakom asu!
Nastavne teme koje se po planu i programu ove kolske godine obrauju su:
-Molekulsko-kinetika teorija gasova
-Termodinamika
-Osnovi dinamike fluida
-Molekulske sile i agregatna stanja
-Elektrostatika
-Stalna elektrina struja
-Magnetno polje
Raspodela molekula po brzinama
Najmanja estica supstancije koja ima iste hemijske osobine kao sama supstancija zove
se molekul. Atomi se udruuju u molekule jer su molekuli stabilniji. Ipak postoje neke
supstancije koje su izgraene od atoma na pr.plemeniti gasovi, isti metali.
Prenik molekula gasa je reda veliine 10
-10
m.
Neureeno, haotino kretanje molekula supstancije zove se toplotno kretanje. Molekuli se
kreu u svim pravcima, razliitim brzinama koje se menjaju tokom vremena. Maksvel je
1860. godine statistiki izveo zakon raspodele molekula po brzinama.
Najverovatnija brzina v
n
je ona koju ima najvei broj molekula.
Srednja kvadratna brzina molekula je ona koja odgovara srednjoj kinetikoj energiji.
Brzina molekula gasa zavisi od temperature to nam ukazuje na to da i raspodela
molekula po brzinama zavisi od temperature.
Na slici je prikazana Maksvelova f-ja raspodele brzine od temperature.
Veliina na Y osi je srazmerna broju molekula.
Maksimum krive raspodele odgovara najverovatnijoj brzini v
n
. Tu brzinu ima najvei broj
molekula. Kriva raspodele nije simetrina u odnosu na v
n
ve je povrina sa desne strane
vea, to znai da vei broj molekula ima brzinu veu od v
n
. Poveanjem temperature,
maksimum f-je se smanjujei I pomeren je ka veim brzinama. .
Najverovatnija brzina v
n
molekula je srazmerna kvadratnom korenu apsolutne
temperature T a obrnuto je srazmerna korenu mase molekula gasa.
k Bolcmanova konstanta
Temperatura je sa mikroskopskog stanovita mera srednje kinetike energije
tranlatornog kretanja molekula. Ovako definisana temperatura se zove apsolutna
temperatura, a jedinica mere je Kelvin (K). Apsolutna nula je temperatura na kojoj nema
toplotnog kretanja molekula.To je teorijski izraunata najnia vrednost temperature jer
kinetika energija ne moe da ima negativnu vrednost. Teorijski je ustanovljeno da najnia
mogua vrednost temperature iznosi -273,15
O
C i ta vrednost se naziva apsolutna ili
kelvinova temperatura. Nju nije mogue dostii prirodnim ili vetakim putem jer je
nemogue u potpunosti izolovati sistem od spoljanjih uticaja.
Jo jedan nain kretanja molekula je difuzija. Difuzija je prelaz sa mesta vee
koncentracije na mesto manje koncentracije. Difuzija je nepovratan proces, pa zavisnost
koncentracije od vremena nije ista kao zavisnost od koncentracije
Model idealnog gasa i pritisak idealnog gasa
Kod modela idealnog gasa smatramo da vae sledee pretpostavke:
1. Molekuli su kuglice zanemarljive zapremine u odnosu na zapreminu suda u
kome se nalaze
2. Meumolekulski sudari i sudari molekula sa zidovima suda su elastini
3. Meumolekulske Van der Valsove sile se zanemaruju jer posmatramo razreene
gasove
Pritisak idealnog gasa potie od haotinog kretanja molekula gasa koji udaraju o zidove
suda.
p - pritisak (u paskalima) n
0
- koncentracija gasa
k-Bolcmanova konstanta K= 1,38 10
-23
J K
Pritisak idealnog gasa zavisi samo od koncentracije molekula i temperature (u
Kelvinovim stepenima).
p= n
0
kT
N broj molekula V zapremina
Kod idealnog gasa srednja vrednost kinetike energije jednog molekula je srazmerna
temperaturi gasa :
E
k
= 3kT / 2
gde je T apsolutna temperature u Kelvinovim stepenima.
Kinetika energija molekula ne zavisi od mase molekula .
Bojl-Mariotov zakon i jednaina stanja idealnog gasa
Bojl-Mariotov zakon (negde poznat kao i Bojlov zakon) je jedan od zakona gasova.
Ime je dobio po irskom nauniku Robertu Bojlu i francuskom fiziaru Edmu Mariotu. Na
konstantnoj temperaturi i nepromenjenoj koliini gasa, proizvod pritiska i
zapremine je konstantan.
pV = const
ili p
1
V
1
= p
2
V
2
To znai za koliko puta poveamo pritisak toliko puta emo smanjiti zapreminu.
Procesi koji se deavaju na konstantnim tempreraturama su izootermski procesi.
Grafiki se prikazuju u PV, VT i PT dijagramima krivama koje zovemo izoterme.
Jednaina stanja idealnog gasa
Stanje gasa definisano je vrednostima pritiska, zapremine I temperature. Ovi parametric
nisu nezavisni jedan od drugog, promena jedne veliine dovodi do promene bar jo
jedne. Na primer boce sa lako isparljivim tenostima morajju se drati dalje od izvora
toplote, jer se pri poveanju temperature poveava pritisak pare pa boca moe
eksplodirati. Veza izmeu parametra se izvodi iz formule za pritisak idealnog gasa kada
u njoj zamenimo koncentraciju sa kolinikom broja molekula I zapremine. Jednaina
stanja idealnog gasa nam daje vezu izmeu parametara stanja gasa i moemo je
izraziti u obliku:
PV = NKT
gde je N broj molekula idealnog gasa, T temperatura gasa , P pritisak gasa
K= 1,38 10
-23
J K Bolcmanova konstanta, V zapremina gasa (suda).
U drugom obliku, jednaina izgleda ovako:
PV = n
m
RT
gde je n
m
broj molova idealnog gasa, R= 8,3 J mol K univerzalna gasna konstanta koja
je jednaka proizvodu Avogadrovog broja I Bolcmanove konstante.
Ako u gornjoj formuli zamenimo broj molova sa kolinikom mase I molarne mase gasa,
dobiemo trei oblik jednaime stanja idealnog gasa:
PV=
M
m
RT
Ova jednaina se moe primeniti na idealne gasove ali I za realne gasove na niim
pritiscima (reda veliine 100 kPa I manjim)
Izobarski proces
Izobarski proces je proces koji se odvija pri kostantantnom pritisku bez promene broja
molekula.
Vai Gej-Lisakov zakon: kolinik zapremine i apsolutne temperature stalne koliine
gasa u izobarskom procesu je konstantan.
V/T=const.
Za dva proizvoljna stanja 1 i 2 u izobarskom procesu
2
2
1
1
T
V
T
V

Ovaj proces se grafiki predstavlja izobarama u PT, PV i VT dijagramu.

Izobare
Rad idealnog gasa u izobarskom procesu raunamo kao A = pV pri emu je p pritisak
gasa, a V promena zapremine gasa.U drugim sluajevima kao povrinu ispod krive na
dijagramu P = P(V).
Na slici su prikazane izobare u Vt dijagramu, gde je na apcisi temperatura u celzijusovim
stepenima. Deo izobare koji se odnosi na niske temperature je isprekidan jer se one
teko dostiu. Ovakva zavisnost zapremine od temperature pokazuje da bi na
temperaturi -273 C zapremina gasa bila jednaka nuli, a ispod te temperature bi bila
negativna. Poto je nemogue da zapremina gasa bude jednaka nuli sledi zakljuak da
se temperatura gasa ne moe spustiti na -273 C.
Na VT dijagramu izobara ima manji nagib prema temperaturskoj osi ako je pritisak vei
to se moe dokazati.
Izohorski proces
Izohorski proces je proces koji se odvija pri kostantantnoj zapremini bez promene broja
molekula. Vai arloov zakon: kolinik pritiska i apsolutne temperature stalne koliine
gasa u izohorskom procesu je konstantan.
P/T=const.
Za dva proizvoljna stanja 1 i 2 u izohorskom procesu :
2
2
1
1
T
P
T
P

Ovaj proces se grafiki predstavlja izohorama u PT, PV I VT dijagramu.

Na PT dijagramu izohora ima manji nagib prema temperaturskoj osi ako je zapremina
vea to se moe dokazati.
Izrada zadataka: jednaina stanja gasa
1. Izraunati zapreminu jednog mola idealnog gasa.
Uputstvo: u normalnim uslovima p= 101,3 kPa I T=273 K Reenje: V= 22,4 dm
3
2. Balon zapremine 12 L ispunjen je azotom pod pritiskom 8,1 MPa pri temperaturi 17 C. Kolika je
koliina gasa u balonu? Reenje: n=40 molova
3. Kolika je gustina vodonika pri temperaturi 15 C i pritisku 99 KPa ? Reenje:=8,3 10
2
kg/ m
3
4. Smea 6g CO
2
i 5g N
2
O nalazi se u sudu zapremine 2 L. Koliki je pritisak u sudu pri temperaturi
127 C ? Reenje: 415 kPa
5. U sudu zapremine 3L nalazi se gas pod pritiskom 200 kPa. U drugom sudu zapremine 4L nalazi
se isti takav gas pod pritiskom 100 kPa. Temperatura je u oba suda ista. Koliki e biti pritisak kada
se sudovi spoje cevicom? Reenje: 142,8 kPa
6. U sudu se nalazi 14g azota I 9g vodonika na temperaturi 10 C I pod pritiskom 1 MPa. Nai
molarnu masu smee I zapreminu suda. Reenje: masa smee je 4,6 g/mol a zapremina je 11,7 L
Izrada zadataka: Bojl-Mariotov, arloov i Gej-Lisakov zakon
1. Elastina lopta ispunjena je vazduhom pod pritiskom 104 kPa. Lopta se sabije tako da joj
zapremina padne na 2/5 poetne vrednosti. Koliki e tada pritisak biti, ako je temperatura
konstantna? Reenje: 260 KPa
2. Gas se izotermski sabija od zapremine 8 L do zapremine 4 L, pri emu se pritisak povea za
100 KPa. Koliki je poetni pritisak gasa ? Reenje: 100 kPa
3. Pri zagrevanju gasa za 1K pri konstantnoj zapremini pritisak gasa poveao se za 0,2%. Kolika je
poetna temperatura gasa? Reenje: T=500 K
4. Zapremina neke mase gasa poveala se za 3% pri izobarskom zagrevanju za 10 K. Kolika je
poetna temperatura gasa? Reenje: T=333 K
5. Na datom dijagramu ucrtaj izobaru, izotermu I izohoru kroz taku
Termodinamika
Nauka o toploti termodinamika
Termodinamika se bavi prouavanjem pretvaranja toplote u mehaniki rad i obrnuto.
Termodinamiki sistem je uzorak materije sastavljen od ogromnog broja estica. To
moe biti gas u balonu, led koji se topi u ai sa vodom, unutranjost zvezde, benzinska
smea u motoru automobila...
Vano mesto u termodinamici zauzimaju izolovani sistemi. Izolovani sistemi su oni
ija granica spreava bilo kakvu interakciju sa okolinom. Pored parametara stanja gasa
(P,V,T,N) u termodinamici su nam bitne veliine koliina toplote, rad i unutranja
energija.
Temperatura
Jedna mogua definicija kae da temperatura odreuje da li je neki termodinamiki
sistem u ravnotei ili ne (da li razmenjuje toplotu ili ne) sa drugim termodinamikim
sistemom kada su u kontaktu.
Apsolutna nula po skali Celzijusa iznosi t = -273,150 C, a po Kelvinovoj skali T = 0
K. Po jednom od principa termodinamike nemogue je dostii apsolutnu nulu bilo kakvim
procesom.
Unutranja energija U
Unutranja energija je zbir svih kinetikih i potencijalnih energija estica koje ine neki
fiziki sistem. Kod idealnog gasa unutranja energija je samo zbir kinetikih energija
estica jer se potencijalna energija zanemaruje:
U = 3NkT / 2
gde je N broj estica gasa i ova jednaina vai za jednoatomske idealne gasove.
Kod dvoatomskih idealnih gasova vai :
U = 5NkT / 2
Unutranja energija nekog tela se moe promeniti ako se ono dovede u kontakt sa
drugim telom razliite unutranje energije (tada se rad vri na mikroskopskom nivou) ili
ako se nad pomenutim telom vri rad (tada se vri na makroskopskom nivou). Merna
jedinica u SI sistemu je Dzul (J).
Unutranja energija je funkcija stanja sistema: zavisi samo od stanja u kojem se sistem
nalazi a nebitan je nain na koji je sistem stigao u to stanje.
Promena unutranje energije gasa u nekom procesu zavisi samo od krajnjeg ipoetnog
stanja gasa, nebitan je nain na koji je gas preao iz jednog u drugo stanje.
Koliina toplote Q
Koliina toplote je energija koju sistem razmenjuje sa okolinom bez vrenja mehanikog
rada. Merna jedinica u SI sistemu je Dzul (J).
Koliina toplote koju sistem primi je pozitivna: Q >0
Koliina toplote koju sistem otpusti je negativna Q <0
Mehaniki rad A
Merna jedinica za rad u SI sistemu je Dzul (J).
Rad je pozitivan ako se gas iri A>0 , V >0
Rad je negativan ako se gas sabija A<0 , V<0 jer tada
neka spoljanja sila vri rad nad njim.
Ako se zapremina gasa ne menja, rad je jednak nuli.
Rad gasa pri pomeranjju klipa navie je A = F h
Silu moemo da izrazimo preko pritiska P=F/S a promenu
visine preko promene zapremine I povrine klipa
V=Sh
Kada zamenimo u gornju jednainu dobijemo:
A = p V
Prvi zakon termodinamike
Prvi zakon termodinamike glasi : koliina toplote koju sistem u nekom procesu razmeni
sa okolinom jednaka je zbiru mehanikog rada i promene unutranje energije sistema u
tom procesu
Q = A + U
gde su : Q-dovedena koliina toplote fizikom sistemu , A- rad koji vri
termodinamiki sistem, U-promena unutranje energije termodinamikog sistema.
U izohorskom procesu rad gasa je jednak nuli. Tada se prvi zakon termodinamike
svodi na :
Q= U
Dakle, ako se gas nalazi u zatvorenom sudu konstantne zapremine , sva razmenjena
toplota se troi na promenu unutranje energije: kada gas prima toplotu, unutranja
energija se poveava pa se i temperatura poveava.
Ako gas otputa toplotu unutranja energija se smanjujepa se gas hladi.
U izotermskom procesu unutranja energija je konstantna jer je temperatura
konstantna ( recimo da je sud sa gasom je u kontaktu sa termostatom). Tada se prvi
zakon termodinamike svodi na :
Q=A
Ako gas primi toplotu on se iri. Ako se gas sabija, onda otputa toplotu.
U izobarskom procesu rad idealnog gasa u raunamo kao A = pV a u drugim
sluajevima kao povrinu ispod krive na dijagramu P = P(V). Tada se prvi zakon
termodinamike svodi na :
Q = pV + U
Zadaci: ciklusi
1. Izanaliziraj dati ciklus I prebaci ga u PV i VT dijagrame.
2. Izanaliziraj dati ciklus I prebaci ga u PV i VT dijagrame.
3. Izanaliziraj dati ciklus I prebaci ga u PV i PT dijagrame.
4. Na datom dijagramu nacrtaj izobarsko irenje, izotermsko sabijanje I
izohorsko hlaenje polazei od date take.
5. U kojim delovima ciklusa gas prima a u kojima otputa toplotu?
6. U kojim delovima ciklusa gas prima a u kojima otputa toplotu?
Toplotni kapacitet
Ako dva tela razliite strukture, a iste mase dobiju istu koliinu toplote, nee se
zagrejati za isti iznos temperature. Slino vai i za hlaenje tela. Dakle, tela poseduju
razliite toplotne kapacitete. Toplotni kapacitet zavisi od mase tela, strukture tela, ali i
od naina kako telo dobija ili gubi toplotu.
U gimnaziji se susreemo sa specifinim (maseni) toplotnim kapacitetom
c = Q / mT
i molarnim toplotnim kapacitetom C =Q / n
m
T gde je n
m
broj molova.
Specifini toplotni kapacitet je brojno jednak koliini toplote koju treba dovesti
1 kg supstancije da bi se temperatura promenila za 1K.
Jedinica za specifini toplotni kapacitet je J/kgK.
Molarni toplotni kapacitet je brojno jednak koliini toplote koju treba dovesti 1
molu supstancije da bi se temperatura promenila za 1K.
Jedinica za molarni toplotni kapacitet je J/molK.
Dovedena koliina toplote se moe predstaviti preko molarnog ili preko masenog
toplotnog kapaciteta:
Q = n
m
CT C molarni toplotni kapacitet M- molarna masa
Q = m c T c maseni ili specifinim toplotni kapacitet
n
m
C = m c => c = C/M
Maseni toplotni kapacitet je jednak koliniku molarnog toplotnog kapaciteta i molarne
mase. Koriste se jo molarni toplotni kapacitet pri konstantnom pritisku i pri
konstantnoj zapremini:
C
p
molarni toplotni kapacitet pri p = const
C
V
molarni toplotni kapacitet pri V = const
Postoji veza izmeu ova dva toplotna kapaciteta koja se izvodi na sledei nain.
Prvi princip termodinamike moemo napisati kao:
Q = U + A = U + pV = U + n R T
za p = const dovedena koliina toplote je Q = n C
p
T
a promena unutranje energije je U = n C
V
T
Ako uporedimo ova dva izraza za dovedenu koliinu toplote dobijemo
n C
p
T = n C
V
T + n R T => C
p
= C
V
+ R
(podelimo ceo izraz sa nT) gde je R univerzalna gasna konstanta
Kolinik molarnog toplotnog kapaciteta pri konstantnom pritisku i molarnog
toplotnog kapaciteta pri konstantnoj zapremini je Poasonova konstanta.
= C
p
/C
V
- Poasonova konstanta
Molarni toplotni kapacitet u izohorskom procesu ima vrednost za jednoatomski gas
Cv = 3R / 2 , a za dvoatomski Cv = 5R / 2 .
U izobarskom procesu ove dve konstante iznose Cp = 5R / 2 za jednoatomski
gas i Cp = 7R / 2 za dvoatomski gas.
Toplotni kapacitet je jedan od uzroka to se ljudi u gradovima kuvaju tokom letnjih
noi za razliku od ljudi na selu jer toplotni kapaciteti betona i zemlje nisu isti.
Adijabatski proces
Kada otvorate bocu nekog gaziranog napitka, magliasta para iznad grlia se javlja kao
posledica adijabatskog irenja CO2 i snienja temperature gasa. Slino ovome, vazduh je na
planinama hladniji zbog irenja toplog vazduha na raun svoje unutranje energije kada se
podie sa zemlje.
Adijabatski proces je proces u kome nema razmene toplote sa okolinom.
Ako se neki termodinamiki proces odvija toliko brzo da idealni gas slabo razmenjuje energiju
sa okolinom, onda se takav gas moe smatrati izolovanim. Dakle, poto je :
Q 0
tada iz prvog zakona termodinamike sledi
A = - U
pri emu ova jednaina vai ako gas vri rad (negativan znak pokazuje da gas vri rad na raun
svoje unutranje energije, a to znai da se smanjuje i njegova temperatura).
Ako se rad vri nad gasom vai : A = U
Na grafiku P = P(V) adijabata(puna linija) je strmija od izoterme(isprekidana linija) i jednaina
adijabate je sledeeg oblika
PV

= const
gde je Poasonova konstanta.
Poasonova konstanta je odnos molarnih toplotnih kapaciteta u izobarskom i izohorskom
procesu
= Cp / Cv
Za jednoatomski idealni gas iznosi 1,67 , a za dvoatomski 1,4 .
Nekad se koriste ovi oblici jednaine adijabate:
1
TV =const.
1

P
T
=const.
Proces vrlo blizak adijabatskom deava se u dizel-motorima: u cilindru ovih motora nalazi se
obian vazduh. Pri brzom sabijanju klipa zapremina vazduha se smanji 15 puta pa se vazduh
zagreje do visoke temperature (500 do 600 C). Pri kraju procesa sabijanja u cilindar se
ubruzgava gorivo koje se zapali pri samom dodiru sa vrelim vazduhom.
Suvi led se takoe dobija procesom koji je blizak adijabatskom: u balonu je gas ugljen dioksid
pod velikim pritiskom (4 Mpa). Otvaranjem slavine balona, gas se jako brzo iri pri emu ne
stie da razmeni toplotu sa okolinom. irenjem se hladi do temperature -80C i deo gasa prelazi
u kristalno stanje slino ledu.
Zadaci za vebanje: jednaina stanja idealnog gasa, pritisak
1. Koliko ima molekula gasa u sudu zapremine 240 cm
3
pri temperaturi 290 K i
pritisku od 50 kPa? Reenje: N = 3 10
21
molekula
2.Nai kinetiku energiju translatornog kretanja svih molekula koji se nalaze u 1 g vodonika
na temperaturi 7
0
C. Reenje: E
k
= 1744 J
3. Kolika je gustina vodonika pri temperaturi 15
0
C i pritisku 99 kPa?
Reenje: 8,3 10
-2
kg/m
3
4. Sud zapremine 12 l ispunjen je gasom pod pritiskom 0,4 MPa. U drugom sudu
zapremine 3 l je vakuum. Koliki e biti pritisak gasa ako se sudovi spoje tankom
cevicom? Temperaturu smatrati konstantnom. Reenje: p = 0,32 MPa
5. Gas se izotermski sabija od zapremine 8 l do zapremine 4 l, pri emu se pritisak povea
za 100 kPa. Koliki je poetni pritisak gasa? Reenje: p = 100 kPa
6. Pri temperaturi 293 K pritisak gasa u balonu je 107 kPa. Koliki e biti pritisak ako se gas
zagreje do 423 K, a zapremina balona ostane ista? Reenje: p = 154,5 kPa
7. U sudu zapremine 1,5 l nalazi se smea kiseonika i ugljen dioksida pod pritiskom 2 MPa i
na temperaturi 300 K. Masa smee je 40 g. Nai masu svakog od gasova.
Reenje: m
1
= 34 g ; m
2
= 6 g
8. Pri zagrevanju gasa za 1K pri konstantnoj zapremini pritisak gasa poveao se za 0,2%.
Kolika je poetna temperatura gasa? Reenje: T=500 K
9. Zapremina neke mase gasa poveala se za 3% pri izobarskom zagrevanju za 10 K.
Kolika je poetna temperatura gasa? Reenje: T=333 K
10. Balon zapremine 12 L ispunjen je azotom pod pritiskom 8,1 MPa pri temperaturi 17 C.
Kolika je koliina gasa u balonu? Reenje: n=40 molova
11. Identifikuj procese na dijagramima I prebaci cikluse u
PV I VT dijagram.
Izrada zadataka: unutranja energija I toplotni kapaciteti
1. Kolika je unutranja energija 2 mola idealnog jednoatomskog gasa na 0
0
C?
Reenje: U=6,98 kJ
2. Unutranja energija helijuma na 27
0
C je 93,4 kJ. Kolika je masa tog gasa?
Reenje: m = 100 g
3. Za koliko se promeni unutranja energija 1 l vode pri zagrevanju za 10
0
C?
Specifini toplotni kapacitet vode je 4200 J/kgK.
Reenje: U = 42 kJ
4. Kolika je temperatura vode dobijene meanjem 21 l vode temperature 60
0
C i
39 l vode temperature 20
0
C, ako nema gubitaka energije?
Reenje: t = 34
0
C
5. Koliko litara tenosti temperature 44
0
C treba pomeati sa 200 l iste tenosti
temperature 20
0
C da bi se uspostavila temperatura 24
0
C ? Gubici energije su
zanemarljivi.
Reenje: V = 40 l
6. Nai temperaturu koja se uspostavlja nakon meanja 60 kg vode temperature
90
0
C i 150 kg vode temperature 23
0
C. Poznato je da 15% koliine toplote koju
otpusti toplija voda odlazi na zagrevanje suda i okoline.
Reenje: t = 34
0
C
7. U sud koji sadri 2,35 kg vode temperature 20
0
C spusti se komad kalaja
temperature 234
0
C, usled ega se voda zagreje za 20
0
C. Izraunati masu
kalaja. Specifini toplotni kapacitet kalaja je 250 J/kgK, a vode 4200 J/kgK.
Reenje: m = 4 kg
8. Specifini toplotni kapacitet nekog dvoatomskog gasa pri izobarskom procesu
je 14,6 10
3
J/kgK. Kolika je molarna masa tog gasa?
Reenje: M = 2 g/mol
9. Nai specifine toplotne kapacitete C
p
I C
V
gasa ija je gustina u normalnim
uslovima 1,43 kg/m
3
.
Reenje: C
p
= 907,8 J/kgK C
V
= 648,4 J/kgK
Izrada zadataka: prvi princip termodinamike, koliina toplote, rad
1. U zatvorenom sudu zapremine 2 l nalazi se 12 g azota na temperaturi 10
0
C.
Kolika koliina toplote je predata gasu, ako je nakon zagrevanja pritisak u sudu
1,36 MPa?
Reenje: Q = 4,3 kJ
2. U zatvorenom sudu zapremine 10 l nalazi se vazduh pod pritiskom 100 kPa.
Koliku koliinu toplote treba predati gasu da bi se pritisak u sudu poveao pet
puta?
Reenje: Q = 10 kJ
3. Koliku koliinu toplote treba predati vazduhu mase 5 g da bi se izobarski
zagrejao od 290 K do stanja u kojem je zapremina duplo vea od poetne?
Specificni toplotni kapacitet vazduha pri konstantnom pritisku je 1018 J/kgK.
Reenje: Q = 1476 J
4. Pri izobarskom irenju dvoatomski gas je izvrio rad 160 J. Koliku koliinu
toplote je primio?
Reenje: Q = 560 J
5. 7,5 l kiseonika adijabatski se sabija do zapremine 1 l. Koliki je bio poetni
pritisak gasa, ako je krajnji 1,6 MPa?
Reenje: p
0
= 95 kPa
6. Koliki rad izvri 4 g vodonika pri adijabatskom irenju, ako se temperatura
smanji za 10 K?
Reenje: A=415 J
7. Neka koliina vazduha nalazi se pod pritiskom 100 kPa. Taj gas se adijabatski
sabija do pritiska 1MPa, a zatim izohorski hladi do poetne temperature. Nai
krajnji pritisak gasa.
Reenje: p = 518 kPa
Drugi princip termodinamike i toplotne maine
Drugi princip termodinamike nam govori o smeru odvijanja termodinamikih
procesa. Formulacija drugog principa termodinamike po Kelvinu glasi:
Nemogu je proces pri kome se sva dovedena koliina toplote gasu pretvara u
mehaniki rad bez nekih drugih procesa.
Formulacija drugog principa termodinamike po Klauzijusu glasi:
Toplota ne moe prelaziti od hladnijeg ka toplijem telu sama po sebi.
Drugi princip termodinamike se bavi pitanjem da li se procesi koji su u skladu sa I
principom tremodinamike javljaju u prirodi ili ne. Takoe ovaj princip se bavi
mogunou pretvaranja toplotne energije u mehaniki rad.
Maine koje vre pretvaranje toplotne energije u mehaniki rad nazivaju se topotne
maine.
Po prvom principu termodinamike jedino se kod izotermskog procesa sva dovedena
koliina toplote pretvara u mehaniki rad. Maina koja bi radila po ovom procesu bi
morala jako sporo i stalno da poveava zapreminu to je praktino nemogue.
Realne toplotne maine rade tako da se pretvaranje toplote u mehaniki rad vri kroz
ciklinu promenu gasa, koji je radno telo maine.
Realna toplotna maina se ponaa po ovim zakonima i zato je za njenu realizaciju
potrebno da postoje dva toplotna rezervoara, jedan na vioj temeperaturi ( T
1
) od
koga se dovodi toplota Q
1
gasu i drugi na nioj temepraturi (T
2
) kome se odvodi
toplota od gasa, tj. koji prima koliinu toplote |Q
2
| od gasa. ematski prikaz ove
toplotne maine je prikazan na slici .
Za ovakve toplotne maine se definie stepen
korisnog dejstva ili efikasnost toplotne maine
kao kolinik korisnog rada i dovedene koliine
toplote.
=
1
Q
A
K
Koeficijent korisnog dejstva je bezdimenziona
veliina (nema jedinicu).
Prema II zakonu termodinamike ovaj koeficijent je
uvek manji od 1.
Pored toplotnih maina postoje i rashladne maine i one rade po obrnutom ciklusu .
Kod njih se toplota odvodi od rezervoara na nioj temperaturi i predaje gasu, a gas
predaje toplotu rezervoaru na vioj temperaturi. Da bi ovakav proces bio mogu
potrebno je nad radnim telom vriti rad. ema rashladne maine je prikazana na slici
Na primeru rashladne maine se vidi da je nemogue dovoditi toplotu sa hladnijeg na
toplije telo spontano ve se mora ulagati rad.
Karnoov ciklus
Karnoov ciklus je ciklina promena stanja gasa, koja bi omoguila da tolotna
maina koja radi po tom ciklusu ima maksimalan koeficijent korisnog dejstva tj.
efikasnost. Prouavanje Karnoovog ciklusa nam omoguava da odredimo koje su
maksimalne mogunosti korienja toplotne maine.
Ovo je idealizovan ciklus i ponaanje maina po ovom ciklusu predstavlja
granino ponaanje realnih maina. Idealna maina koja radi po ovom ciklusu ima
dva toplotna rezervoara jedan na tempraturi T
1
i drugi na tempraturi T
2
i ovi rezervoari
predstavlaju okolinu . Radno telo maine je idealan gas i ono predstavlja sistem na
kome se primenjuju zakoni promene stanja idealnog gasa. Klip koji zatvara sud sa
gasom moe da se kree bez trenja i potpuno zatvara gas u sudu. Svi procesi se
odvijaju dovoljno sporo da se posle svake promene stanja gasa sistem dovodi u
ravnoteu.
Karnoov ciklus se sastoji od dve adijabate i dve izoterme tj. od izotermskog
irenja, adijbatskog irenja, izotermskog sabijanja i adijabatskog sabijanja.
Karnoov ciklus se u pV dijagramu predstavlja ovako:
Koeficijent korisnog dejstva je tada:
Koliina toplote Q
1
se dovodi sistemu pri izotermskom irenju a koliina toplote Q
2
se odovodi od sistema pri izotermskom sabijanju.
T
1
je temperatura (u Kelvinovim stepenima) grejaa, toplotnog rezervoara vee
temperature .
T
2
je temperatura (u Kelvinovim stepenima) hladnjaka, toplotnog rezervoara nie
temperature .
DINAMIKA FLUIDA
Fluid predstavlja zajedniki naziv za tenosti i gasove. Korisna idealizacija u mnogim
problemima dinamike fluida jeste model idealnog fluida. To je neprekidna sredina sa
sledeim svojstvima:
- ne postoji unutranje trenje meu slojevima fluida koji se kreu razliitim brzinama
(viskoznost)
- nestiljivost ( gustina fluida je konstantna, ne moe se sabiti)
Najjednostavniji oblik kretanja fluida predstavlja stacionarno proticanje (strujanje).
Kod stacionarnog proticanja nema nagomilavanja fluida, niti njihovog vrtlonog
kretanja. Kada se u nekoj taki prostora (unutar cevi kroz koju protie idealan fluid)
brzine estice ne menjaju u toku vremena, onda se fluid nalazi u stanju stacionarnog
proticanja. Tada su u bilo kojoj taki prostora brzine svih estica koje prou kroz tu
taku jednake.
Linije du kojih se delii fluida kreu nazivaju se strujne linije.
Deo fluida ogranien strujnim linijama naziva se strujna cev.
Pri stacionarnom proticanju fluida, strujne linije se poklapaju sa putanjama estica
Pretpostaviemo da je fluid nestiljiv, odn. da je gustina fluida nezavisna od vrednosti
pritiska u fluidu, i da je brzina fluida u datoj taki prostora ista za sve estice fluida
koje kroz nju prolaze. Brzina estice u datoj taki strujne linije uvek je po pravcu
tangente u toj taki na strujnu liniju (vidi sl.1).
sl.1
Uoimo jednu strujnu cev, sl.2, i u njoj dva poprena preseka povrina S
1
i S
2
.
Sa v
1
i v
2
obeleimo brzine estica fluida na ovim povrinama. Ako izmeu uoenih
preseka nema izvora ni ponora fluida masa fluida koja protekne kroz popreni presek
povrine S
1
mora biti jednaka masi fluida koja proteknekroz popreni presek povrine
S
2
S
1
v
1
t = S
2
v
2
t ,
Ova formula predstavlja jednainu
kontinuiteta (neprekidnosti) za
stacionarno proticanje idealnog fluida:
S
1
v
1
=S
2
v
2
sl.2
Zapreminski protok fluida predstavlja zapreminu fluida koja u jedinici vremena
prostruji kroz popreni presek strujne cevi.
t
V
q
V

Jedinica zapreminskog protoka je m

3
/s.
Bernulijeva jednaina
Bernulijeva jednaina predstavlja posledicu zakona odranja energije za idealne
fluide u stacionarnom proticanju. Posmatrajmo stacionarno proticanje idealnog fluida
kroz strujnu cev razliitog poprenog preseka. Cev se nalazi u polju Zemljine tee i
krajevi cevi su na razliitim visinama. Brzine delia i popreni preseci obeleeni su
na slici. Fluid se kree s leva na desno.
Bernulijeva jednaina glasi:
Pri stacionarnom proticanju idealnog fluida kroz strujne cevi ukupan pritisak,
jednak zbiru statikog, hidrostatikog i dinamikog pritiska, ostaje konstantan
u svakom poprenom preseku strujne cevi.
Torielijeva teorema
Primenom Bernulijeve jednaine na primeru
isticanja tenosti iz irokog otvorenog suda kroz
otvor koji se nalazi na rastojanju h od slobodne
povrine tenosti u sudu moemo odrediti brzinu
isticanja fluida kroz taj otvor. Iz Bernulijeve
jednaine i iz jednaine kontinuiteta dobijamo za
brzinu isticanja tenosti :
Dakle, brzina isticanja tenosti iz irokog suda
jednaka je brzini koju telo dobija pri
slobodnom padu koje pada sa visine koja je
jednaka rastojanju mesta na kome tenost istie od nivoa tenosti u irokom sudu.